Revija za pravo osiguranja

vić

Prof. dr Christos S. CHRISSANTHIS*

SMISAO I ZNAČAJ POJMOVA "OSIGURANI DOGAĐAJ",

"OSIGURANI SLUČAJ", "RIZIK" I "NEZGODA" U UPOREDNOM PRAVU

OSIGURANJA Pojam "osigurani dogadaj" ima višestuku ulogu u

pravu osiguranja i uobičajeno se povezuje sa drugim pojmovima prava osiguranja, kao što su "rizik", "osigu-rani slučaj", "nezgoda", "dešavanje" itd. U većini prav-nih sistema zakonodavac i ugovorne strane (u svojim ugovornim klauzulama u polisama) često ne koriste navedene termine u istom značenju. Zato postoji po-treba da se odredi tačno značenje svakog termina i utvrdi u čemu se svaki od njih međusobno razlikuje.

Zakonodavac u pravilu poistovećuje pojam "osi-gurani događaj" sa pojmom "rizik" i iste koristi za od-ređivanje da li je zakonito tražiti osiguravajuće pokri-će ili, drugim rečima, da isključi mogućnost osigura-nja rizika za koje se zna da su se već ostvarili. U dru-gim slučajevima zakonodavac se služi pojmom "osi-gurani događaj" da bi odredio trenutak od kojeg se računa rok zastarelosti u pravu osiguranja.

Što se tiče ugovornih stranaka i njihovih ugovo-renih klauzula, "osigurani događaj" se često vezuje za rok trajanja polise osiguranja i za određivanje da li osiguravajuće pokriće važi tokom trajanja polise. Na primer, u oblasti osiguranja odgovornosti postoje "polise na bazi postavljanja odštetnog zahteva" gde pokriće postoji onda kada treće lice postavi odštetni zahtev prema osiguraniku tokom trajanja polise i "po-lise na bazi nastanka štete ili osiguranog uzroka", gde pokriće postoji onda kada nastane šteta ili okolnost koja može dovesti do štete ili osnov za postavljanje odštetnog zahteva trećeg lica prema osiguraniku na-stane tokom trajanja polise. Pojmovi "šteta" i "osigu-rani događaj" dakle nemaju isto značenje u navede-nim dvema vrstama polisa osiguranja odgovornosti.

U ostalim slučajevima koji su dosta česti u praksi, ugovorne strane pojam "osigurani događaj" upotre-bljavaju za određivanje obima franšize koju snosi osi-guranik, kao i visinu nadoknade koju treba da plati osiguravač. Na primer, redovno se u većini polisa osi-guranja praktikuje ugovaranje franšize koja se prime-njuje na sve štete koje nastanu iz istog "osiguranog događaja" ili za određivanje maksimalnog iznosa na-doknade po jednom "osiguranom događaju"; u nave-denim primerima pojam "osigurani događaj" se upo-trebljava kao univerzalni ili kombinujući način za ob-uhvat većeg broja pojedinačnih šteta i njihov sličan tretman po polisi osiguranja, čime se ograničava oba-veza osiguravača.1

"OSIGURANI DOGAĐAJ" I "OSIGURANI RIZIK"

Pojam "osigurani dogadaj" se često meša sa poj-mom "osigurani rizik". U tom kontekstu, "osigurani događaj" ili "rizik" predstavlja razlog zbog koga je za-ključeno osiguranje ili osnov odgovornosti osigurava-ča po polisi. Suština "osiguranog događaja" ili "rizika" u tom slučaju je da se on odnosi na neku neizvesnost u vezi sa faktičkom situacijom. U osiguranju imovine i odgovornosti, neizvesnost se uobičajeno odnosi na nešto što se desilo ili će se desiti u budućnosti, pa ti-me osigurani slučaj koji se desio ima izvesne negativ-ne posledice po finansijsku situaciju osiguranika ili, drugim rečima, dovede do nekog finansijskog gubit-ka zbog kojeg je traženo osiguravajuće pokriće.2 Me-dutim, u mnogim slučajevima, manje ili više, je izve-sno da će osigurani rizik nastati, ali ono što je neizve-sno to je tačan trenutak kada će nastati taj slučaj; ova vrsta "osiguranog događaja" može se zakonito osigu-rati. Sa druge strane, ako uopšte ne postoji neizve-snost u vezi sa osiguranim događajem, kao što je to na primer pokriće rizika za koji osiguranik zna da se ostvario, tada je zaključenje osiguranja nezakonito i u nekim pravnim sistemima polisa osiguranja je ništa-va, dok u drugim osiguravač nema obavezu da plati nadoknadu. Pored ovoga, u većini država osiguravač ima pravo da zadrži naplaćenu premiju, pod uslovom da nije znao za nastanak osiguranog rizika. U tom kontekstu, ono što je bitno je da li je u trenutku za-ključenja ugovora, kada je osiguravač prihvatio da

* Profesor trgovinskog prava na Pravnom fakultetu u Atini. 1 O različitim aspektima upotrebe termina "osigurani događaj" takode videti Raoul Colinvaux's: Law of Insurance (edited by

Robert Merkin), 8th edition 2006, par. 10-29, str. 353. Za Grčko pravo videti: I. Rokas: Private lnsurance Law., l l t h edition 2006, Šna grčkomĆ par. 453 str. 293 i par. 614, str. 399.

2 MacGillivary on Insurance Law (edited by Nicolas Legh-Jones, John Birds & David Owen), lOth edition 2003, par. 1-5, str. 5.

18 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2007 18

CLANCI

nosi rizik i poslao polisu osiguraniku, osiguranik znao da je "osigurani dogadaj" već nastao. Prelaz sa neizve-snosti na izvesnost u trenutku zaključenja ugovora u vezi sa osiguranim dogadajem je odlučujuća činjeni-ca po kojoj se utvrduje zakonitost i punovažnost po-lise osiguranja ili postojanje obaveze osiguravača da isplati nadoknadu.

U predmetu koji su rešavali grčki sudovi,' osigu-ranik (berzanski broker) dao je ponudu za zaključenje osiguranja profesionalne odgovornosti krajem janua-ra, da bi mu osiguravač poslao polisu krajem marta. Medutim, osiguranik je u februaru saznao za okolno-sti koje su imale svojstva prevare od strane jednog za-poslenog, što je moglo da dovede do odštetnih zahte-va trećih lica. On je pokrenuo tužbu protiv zaposle-nog koji je počinio prevaru, da bi krajem marta, kada mu je polisa prispela, on već isplatio večinu odštetnih zahteva. Kada se osiguravaču obratio za nadoknadu, njegov odštetni zahtev je uspešno odbijen zbog toga što je u trenutku zaključenja ugovora znao da se rizik ostvario. Važno je što je odlučeno da se trenutkom za-ključenja ugovora smatra trenutak kada osiguravač sačini polisu osiguranja i preda osiguraniku, a ne tre-nutak kada je osiguranik tražio zaključenje osigura-nja. Stanje stvari ne bi bilo drugačije da je pokriće iz polise bilo zaključeno retroaktivno od 1. januara. Re-šenje utvrđeno u ovom slučaju je bilo da u vremenu od podnošenja ponude za zaključenje osiguranja i iz-davanja polise, osiguranik nije imao pokriće i bio je obavezan da osiguravača informiše o tome da zna da se rizik ostvario. Polisa ne važi ili obaveza osigurava-ča da nadoknadi štetu ne postoji zbog toga što je su-protno javnom poretku i poslovnom moralu da se za-ključuje osiguranje za rizik za koji je poznato da je na-stao. U situacijama kao što je ova uloga instituta "osi-guranog dogđaja" ili "osiguranog rizika" je da zaštiti osiguravača od pokrića koje se lažno traži.

Zbog ovoga, bilo bi razborito podvući delikatnu razliku izmedu "osiguranog događaja" i "osiguranog rizika". "Osigurani rizik" je institut koji je mnogo bli-ži neizvesnosti, a bitan je za punovažnost polise osi-guranja. Moguće je porediti slučajeve u kojima je, u trenutku zaključenja ugovora, osiguranik možda do-bio neka nejasna saznanja da se osigurani rizik ostva-rio, dok činjenice kojima raspolaže u tom trenutku ni-su tako konkretne i određene da bi se iz njih moglo zaključiti da predstavljaju "osigurani dogadaj". Na primer, kod požarnog osiguranja osiguranik može imati saznanja da se na području gde se nalazi osigu-

rana imovina odvija požar, ali ne zna da i je vatra za-hvatila i imovinu koja se osigurava. Kod osiguranja profesionalne odgovornosti gradevinara, osiguranik može biti upućen u to da postoji izvesna gradevinska greška, slična neispravnost ili kvar, ali možda ne zna da li je to već dovelo do odredene nezgode koja je prouzrokovala štetu trećim licima. U tim slučajevima, "osigurani rizik" je već nastao i ta je činjenica pozna-ta, iako još nije došlo do određenog i manifestovanog "osiguranog dogadaja". Međutim, čak iako bi nasta-nak rizika u gore navedenom slučaju bio dovoljan da polisu učini ništavom i osiguranik ostane bez nadok-nade, jedini razlog za to bi bio da se sačuva javni po-redak i poslovni moral koji prekludiraju osiguranje ri-zika za koje se zna da su nastupili.

"OSIGURANI DOGAĐAJ" I ROK ZASTARELOSTI

U nekim pravnim sistemima zakonodavac koristi institut "osiguranog događaja" za određivanje trenut-ka od kojeg počinje da teče rok zastarelosti. Cak i ka-da se zakonodavac izričito ne poziva na primenu ovog instituta, to čine pravni teoretičari zbog toga što smatraju da obaveza osiguravača po polisi osiguranja nastaje ostvarenjem "osiguranog događaja", pa sami tim i rok zastare potraživanja nadoknade počinje da teče od tog trenutka. U takvim slučajevima, rok zasta-re počinje da teče od dana nastanka osiguranog doga-daja. Početak zastare treba da bude veoma određen, konkretan, izvestan i nedvosmislen da bi bez ikakve sumnje imao uticaj na tumačenje zakonskog instituta "osiguranog dogadaja" u takvim slučajevima. Zbog toga se pojam "osigurani dogadaj" ne može vezivati za neke uopštene situacije ili činenično stanje u koji-ma je veoma moguće ili izvesno da je osigurani rizik u nastajanju ili da se već ostvario. Upravo suprotno, pojam "osigurani dogadaj" treba da se zasniva na ob-jektivnoj činjenici ili okolnosti koja je nastala. Tako kod osiguranja odgovornosti, iako je rizik nastao on-da kada se smatra da je došlo do neke greške ili je uči-njen neki štetni postupak koji verovatno može da šte-ti interesima trećih lica, period zastare nastupa isklju-čivo onda kada je postavljen odštetni zahtev trećeg li-ca, dok u nekim slučajevima zakon može izričito pro-pisivati da rok zastarelosti ne počinje da teče sve do-tle dok tužba ne bude pokrenuta u redovnom sud-skom postupku. U takvim slučajevima, pod pojmom "osigurani događaj" podrazumeva se nešto što je više

3 Multimember First lnstance Court ofAthens, Judgment No. 9361/2001, Commercial Law Review 2001, str. 748 (na grčkom); potvrdio Apelacioni sudAtine, presuda br. 4939/2003, Commercial Law Review 2003, str. 626 (na grčkom), sa komentarima I. Rokasa.

, Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2007 19

evijo za pravo osiguranja

od samog nastanka rizika, što se jedino može uzeti kao svjevrsna zabluda, neodređeno pitanje i isključi-vo na uopšten način.4

POLISE OSIGURANJA ODGOVORNOSTI NA BAZI "NASTANKA ŠTETE" I "NASTANKA OSIGURANOG UZROKA"

Polise osiguranja profesionalne odgovornosti da-nas se gotovo uvek zaključuju na bazi "postavljanja od-štetnog zahteva". Po tim polisama, odgovornost osigu-ravača nastaje ako, tokom trajanja polise, neko treće lice u redovnom sudskom postupku ili vansudski postavi odštetni zahtev protiv osiguranika i osiguranik o tome obavesti osiguravača; uslov za nastanak odgovornosti osiguravača je da osiguranik prijavi odštetni zahtev to-kom trajanja polse osiguranja. Odgovornost osigurava-ča i dalje ostaje na snazi, čak i kada odštetni zahtev tre-ćeg lica sud prizna i kvantifikuje posle isteka polise. Sta-više, postupanje, krivica ili nemar zbog kojeg je posta-vljen odštetni zahtev može da se odigrao pre stupanja na snagu osiguravajućeg pokrića. U svakom slučaju tre-ba imati u vidu da se obaveštenje (prijava) osiguravaču tokom trajanja polise, svih okolnosti koje bi mogle da dovedu do postavljanja odštetnog zahteva trećih lica prema osiguraniku, smatra kao prijava odštetnog zahte-va, čak iako on bude postavljen posle isteka perioda po-lise. Takve polise se u pravilu sastavljaju primenom poj-ma "odštetni zahtevi", a ne pojma "osigurani uzrok".5

Medutim, osigurani dogadaj u tim polisama predstavlja vršenje prava na postavljanje odštetnog zahteva prema osiguraniku, te tako pojam "osigurani uzrok" i treba da se podrazumeva u tim vrstama osiguranja, tj. iz razloga početka toka zastarelosti i drugih razloga. Sa druge stra-ne, rizik u tim polisama nastaje onda kada osiguranik sazna za postupak, krivicu ili nemar zbog kojeg može doći do postavljanja odštetnog zahteva, čak iako štete još nisu nastupile. Tako ako je osiguranik već upoznat sa bilo kakvim sličnim incidentima koji mogu dovesti do štete, zaključena polisa nije punovažna i zakonita zato

što se odnosi na rizik za koji se već zna da je nastupio.6

Polise osiguranja odgovornosti za nematerijalnu ili materijalnu štetu na imovini trećih lica se u pravilu zaključuju na bazi "nastanka štete" ili "nastanka osigu-ranog uzroka". Kod polisa na bazi "nastanka štete" obaveza osiguravača nastaje ako je tokom trajanja pe-rioda polise prozrokovana povreda trećeg lica, iako će odgovornost osiguranika i iznos štete biti utvrden na-knadno, najverovatnije po isteku polise. Kod polisa na bazi "nastanka osiguranog uzroka", obaveza osigura-vača nastaje ako se tokom trajanja polise ostvari doga-daj u kojem dođe do nematerijalne ili materijalne štete na imovini i bez obzira da li je ta povreda ili šteta na-stala u nekom kasnijem trenutku, a njen iznos utvrden posle toga. Takođe treba imati u vidu da "osigurani do-gadaj" u ovom slučaju ne podrazumeva automatski postojanje neke krivice, ili nemara, jer oni mogu već da postoje i da prouzrokuju "osigurani događaj" koji predstavlja povredu ili štetu posle proteka izvesnog vremena. Tako i onda kada se pogrešan ili nemaran po-stupak odigrao pre zaključenja osiguravajućeg pokri-ća, osiguravač će biti obavezan da nadoknadi štetu po polisi zbog toga što se "osigurani događaj" koji je na-stao zbog predmetnog nemarnog ili pogrešnog postu-panja, ostvario tokom trajanja polise osiguranja. Polise osiguranja odgovornosti za štete koje potiču od opa-snih i štetnih materija predsavljaju odličan primer za gore navedeno razlikovanje, jer pogrešno ili nemarno postupanje zbog kojeg je došlo do štete je završeno mnogo pre nastanka same opasnosti, povrede ili štete. U nedavnom sporu, engleski sudovi su tumačili klau-zulu obaveze osiguravača na nadoknadu " . . .u vezi sa svim sumama koje (osiguranik) bude obavezan da is-plati u vidu nadoknade po osnovu... nenamerne tele-sne povrede ili bolesti... bilo kog lica... koje nastane to-kom trajanja polise..." tako da ona predstavlja polisu na bazi "nastanka štete", a ne polisu "na bazi nastanka uzroka" zbog toga što je u tom sporu "nenamerna tele-sna povreda ili bolest" tumačena kao "šteta", a ne kao "uzrok", dok je "uzrok" bila izloženost štetnim materi-

4 Detaljnije po pitanju zastarelosti u Grčkom pravu, videti Ioannis Rokas: Private Insurance Law, l l t h edition 2006, par. 481, str. 311-315 (na grčkom); u vezi sa pitanjem zastarelosti kod osiguranja profesionalne odgovornosti, videti par. 616 i dalje, str. 401 itd. (na grčkom). U nekim presudama, grčki sudovi su zauzimali stav da osigurani rizik u polisama osiguranja odgovornosti nastaje samo onda kada osiguranik na osnovu sudske presude bude obavezan da nadoknadi štetu i da "osigurani rizik" ili "osig-urani događaj" ne može nastupiti u nekom ranijem trenutku (videti Apelacioni sud Atine, presuda br. 5618/2001, Commercial Law Review 2003, str. 366 sa komentarima loannis Rokas (na grčkom)); medutim, preovladava mišljenje da rizik nastaje onda kada je na bilo koji način postavljen odštetni zahtev, bilo u redovnom sudskom postupku, bilo vansudski (tako je odlučio Grčki kasacioni (vrhovni) sud {Areios Pagos) u presudi br. 728/1985, Commercial Law Review 1986, str. 102 (na grčkom)).

5 Raoul Coliiwaux's Law of Insurance (edited by Robert Merkin), op. cit, par. 20-05, str. 686, - 1. Rokas, op. cit, par. 611, str. 395 i komentar br. 7 na str. 396 (na grčkom).

' Stav koji su zauzeli grčki sudovi; pogledati fusnotu br. 3. 7 Bolton Metropolitan Borough Council v. Municipal Mutual Insurance & Commertial Union Assurance, (2006) 1 VV.L.R. 1492.

20 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2007 20

CLANCI

jama pre nastanka povrede i bolesti.7

U gore izloženim primerima, dato je adekvatno tumačenje ugovornih klauzula koje definišu na osno-vu čega nastaje obaveza osiguravača, ali kada zakon određuje rok zastarelosti i koristi pojam "osigurani dogadaj" za određivanje početka toka zastare, onda ovo tumačenje nema uticaja na početak zastarelosti, što se redovno odnosi na postavljanje odštetnog zah-teva, bez obzira na način funkcionisanja osiguravaju-ćeg pokrića.

"OSIGURANI DOGAĐAJ", "NEZGODA" I "ŠTETA" U KLAUZULAMA O FRANŠIZI I MAKSIMALNOJ SUMI OSIGURANJA

Engleski sudovi su zauzeli stav da se, u smislu Varšavske međunarodne konvencije o odgovornosti avioprevoznika, pojam "nezgoda" odnosi na odrede-ni incident, a ne na neko stanje.8 U drugim tradicio-nalnim i dobro poznatim precedentima engleskih su-dova zauzet je stav da se u slučaju motornog vozila koje povredi nekoliko lica, primenjuje klauzula o ograničenju obaveze osiguravača "po nezgodi" poje-dinačno na svako povređeno Iice i na svaki pojedinač-ni odštetni zahtev postavljen protiv osiguranika.' U novijoj sudskoj praksi engleskih sudova u slučaju pri-mene klauzule o franšizi "po nezgodi" u polisama osi-guranja odgovornosti za proizvod, pojam "nezgoda" odnosi se na svaku pojedinačnu štetu, a ne na nasta-nak nemarne proizvodnje neke linije proizvoda u ce-lini.10 Polise osiguranja profesionalne odgovornosti berzanskih brokera u Grčkoj sadrže klauzulu o franši-zi "po šteti", dok u slučaju serije šteta nastalih iz istih faktičkih uslova i koje se mogu pripisati istom uzroku (tj. prevari istih službenika koja je dovela do zaključe-nja serije lažnih i štetnih poslova na štetu određenog broja klijenata berzanskog brokera), iako ovo pitanje sudovi nisu posebno rešavali, čini se da bi franšizu trebalo primeniti pojedinačno na svaku transakciju.

Prilikom tumačenja i primene klauzula o franšizi i maksimalnoj sumi osiguranja koje su zaključene po nezgodi, po uzroku ili po šteti, u smislu visine franši-ze ili sume osiguranja pažnju treba posvetiti trgovač-koj logičnosti i razumnim očekivanjima ugovornih strana. Medutim, uobičajeno je da, po klauzuli o fran-šizi po šteti, osiguranik neće imati pravo na nadokna-

du u slučaju serije velikog broja malih šteta. Ovo zbog toga što ugovorne strane žele da osiguraju isključivo velike štete na pojedinačnoj osnovi i da isključe iz po-krića veliki broj malih šteta, koje bi u suprotnom po-većale premiju i birokratsku administraciju polise.

U gore izloženim primerima, čini se da se pojam "nezgoda" odnosi na seriju manifestovanih okolnosti koje su prouzrokovale štetu, da se pojam "šteta" od-nosi na finansijske posledice nastale u svakom pojedi-načnom slučaju i da "uzrok" funkcioniše kao ujedi-njujuća i kumulativna okolnost koja ugovornim stra-nama dopušta da na sličan način tretiraju serije "ne-zgoda" ili "šteta" zbog toga što su nastale iz istog či-njeničnog stanja.

Kao što je već objašnjeno, "osigurani događaj" je nešto što je mnogo određenije i konkretnije od samog osiguranog rizika. Sa druge strane i istovremeno, na-vedeni pojam je mnogo uopšteniji od pojmova poje-dinačne štete ili nezgode. "Osigurani događaj" i "osi-gurani urzok" tumače se kao sinonimi i primenjuju se kao ujedinjujuća okolnost koja ovlašćuje ugovorne strane da kumuliraju veći broj pojedinačnih šteta, po-stupaka ili nezgoda i da ih tretiraju na sličan (isti) na-čin u pojedinim polisama. Brojne pojedinačne štete ili nezgode mogu se kumulirati u jednu, pod uslovom da se na neki način mogu povezati sa određenim vre-menom, mesto i načinom nastanka ili da se njihov na-stanak može pripisati nekom opštem stanju okolnosti. Zato se u pravilu naglašava da je "osigurani dogadaj" nešto određeno u smislu vremena, mesta i načina na-stanka, motiva i uzročnosti." Mnoge pojedinačne "ne-zgode", "incidenti" ili "štete" iz istog osiguranog do-gađaja mogu se kumulirati pod uslovom da su medu-sobno neposredno povezane tako da se razlog njiho-vog nastanka može pripisati istom sveukupnom uz-roku - okolnosti. Takođe treba imati u vidu da uzroč-nost koja treba da povezuje brojne štete itd. u jedan "osigurani događaj" ne treba razumeti u zakonskom smislu (tj. u smislu causa adequate, neposredne uzroč-nosti ili pretpostavljanja). Radi se o stvarnom uzroku ili, drugim rečima, fizičkoj uzročnosti koja se uobiča-jeno podrazumeva u prirodnim naukama. Na primer, engleski sudovi zauzeli su stav da prevara službenika predstavlja kumulirajući i ujedinjujući "osigurani do-gadaj" za sve štete koje zbog toga pretrpi njegov po-slodavac.12 Isto tako, engleski sudovi smatraju da zau-

" Re Deep Vein Thrombosis and Air Travel Group Litigation (2005) UKHL 72. * South Staffordshire Tramways Co Ltd v. Sickness and Accident Assurance Association Ltd (1891) 1 Q. B. 402. 10 Tioxide Europe Ltd. v. CGU Int'l Insurance Plc (2005) Lloyd's Rep. I.R. 114. " Stav koji su zauzeli engleski sudovi u sporu Axa Re UK Plc v. Field (1996) 3 All E.R. 517.

Equitable Trusts Co v. Whittaker (1923) 17 Ll.L.R. 153.

, Revija za pravo osiguranja * Broj 3/2007 21

zimanje aerodroma od strane neprijateljskih trupa (Iračka armija u Kuvajtu - prim. aut.) predstavlja "osi-gurani događaj" koji je doveo do štete na jednoj lete-lici koja se nalazila na aerodromu u trenutku njego-vog zauzimanja, zbog toga što su te dve okolnosti ne-posredno povezane po mestu, vremenu, motivima i uzročnosti.13 Konačno, napad izvršen 11. septembra američki sudovi su proglasili da predstavlja jedinstve-ni "osigurani događaj" za štete nastale na obe zgrade Svetskog trgovinskog centra zbog toga što oba inci-denta predstavljaju seriju šteta koje su neposredno povezane u vremenu, po mestu, oblasti i uzročnosti. 14

ZAKLJUČAK

Analiza izložena u radu pokazuje da zakoni i ugovorne strane pojam "osigurani događaj" ne upo-trebljavaju uvek na isti način. Zbog toga se njegovo definisanje i tumačenje može razlikovati od slučaja do slučaja. Kada pojam koristi zakonodavac, pažnju treba usmeriti na svrhu i potrebu koju je on imao u vi-du, dok se na prava i obaveze ugovornih strana u tu-mačenju ugovornih klauzula primenjuju opšta nače-la tumačenja ugovora.

SUMMARY

The above analysis demonstrates that the term ževent' in not always used in the same manner by the legislator and the contracting parties. As a result, its definition and interpretation may differ from case to case. When the term is used by the legislator, regard should be addressed to the purpose and need that the legislator wished to serve, while when used by the parties in contractual clauses the general principles of interpretation should apply.

Prevod: dr Slobodan Jovanović

" Kuivait Airways Corp v. Kuwait Insurance Co, (1996) 1 Lloyd's Rep. 664. " IfP&C Insurance Ltd v. Silversea Cruises Ltd (2004) Lloyd's Rep. I.R. 214.

22 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2007 22