Embed Size (px)
Citation preview
Uvod u ekološko pravo
Prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović
Jean Monnet Chair in European Environmental Law
1. Pojam ekološkog prava
• Pojam ekološkog prava deskriptivno određujemo kao skup pravnih normi koje se odnose na pitanja od značaja na zaštitu životne sredine ili na njih bitno utiču. • Reč je o skupu pravnih normi kojima se uređuje kontrola zagađenja i upravljenje industrijskim
zagađenjem, upravljanje vodom i otpadom, zaštita vazduha, zaštita od buke i vibracija, zaštita prirode, dobrobiti životinja i biodiverziteta, sprečavanje i ublažavanje posledica klimatskih promena.
• Cilj ekološkog prava?
• Ekološko pravo, kao posebna grana prava, jeste skup pravnih normi kojima se reguliše i usmerava uticaj čoveka na njegovo priorodno okruženje u cilju zaštitezdravlja ljudi i životne sredine, ravnomerne raspodele ekološkog rizika i postizanja održivog razvoja.• jednako pravo na korišćenje prirodnih vrednosti i život u zdravoj životnoj sredini i fer odnos
prema pojedincima pri raspodeli negativnih posledica korišćenja prirodnih vrednosti
• Opredeljenje za model definicije je u direktnoj vezi sa razvojen procesnopravnezaštite u ekološkim stvarima.
2. Izvori ekološkog prava
• Horizontalno ekološko pravo• primenjuje se u svim ekološkim stvarima
• Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon i integrisanom sprečavanju i kontrolizagađivanja životne sredine, Zakonski okvir koji uređuje naknadu ekološke štete, Zakonskiokvir koji uređuje krivičnopravnu odgovornost za zaštitu životne sredine.
• Posebno ekološko pravo• primenjuje se u posebnoj oblasti zaštite (zaštita voda, vazduha, zemljišta,
zaštita od industrijskog zagađenja, upravljanje otpadom, upravljanjehemikalijama, zaštita životinja, i dr.)
3. Odnos ekološkog prava prema drugim granama prava
3.1. Ekološko pravo i međunarodno pravo
3.2. Ekološko pravo i ustavno pravo
3.3. Ekološko pravo i upravno pravo
3.4. Ekološko pravo i građansko
(obligaciono) pravo
3.5. Ekološko pravo i krivično (kazneno) pravo
3.6. Ekološko pravo i poresko i finansijsko pravo
3.1. Ekološko pravo i međunarodno pravo
• Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija
• Fur Seals Arbitration (Arbitraža o trgovini fokinim krznom) -ekstrateritorijalno važenje ekoloških normi jedne države 1893• https://prezi.com/ausfg8wv8dll/the-bering-sea-fur-seal-arbitration/
• 1900. Konvencija o zaštiti divljih ptica i životinja u Africi (prvi instrument zaštite eko sistema kao celine)
5
Slučaj topioniceTrail
• Trail smelter case (Slučaj topionice u Trejlu) -prekogranično zagađenje 1941
Obaveza da se ne uzrokuje (ekološka) šteta teritoriji druge države - kasnije postaje načelo međunarodnog ekološkog prava
International Commission of the United States and Canada: u slučaju Trail Smelter arbitri su zaključili da država nema pravo da dozvoli aktivnosti na njenoj teritoriji koje izazivaju zagađenje na teritoriji druge države.
7
- Medunarodno pravo karakterišu principi koji se primenjuju i u ekološkom pravu:
- saradnje država; - suverenosti država u raspolaganju prirodnim bogatstvima;- procene uticaja na životnu sredinu; - razmene informacija i konsultacije o stanju životne sredine; - dobre volje i susedstva; - hitnog obaveštavanja, saradnje i pomoći u slučajevima iznenadnih opasnosti za
životnu sredinu; - mirnog rešavanja sporova; - odgovornosti država za štete pričinjene životnoj sredini.
• Suverenost nad prirodnim dobrima i obaveza da se ne nanosi šteta životnojsredini drugih država ili oblasti van nacionalnih jurisdikcija je osnovni principmeđunarodnog ekološkog prava.
• Prvi put je definisan kao princip 21 Stokholmske Deklaracije o životnoj sredini iz1972 na sledeći način:
“Države imaju suvereno pravo da, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija i principimameđunarodnog prava, eksploatišu svoje resurse u skladu sa sopstvenim ekološkimpolitikama i odgovornost da obezbede da aktivnosti u okviru njihove jurisdikcije ili kontrolene nanose štetu životnoj sredini drugih država ili oblasti izvan nacionalnih jurisdikcija”.
• Stokholmska deklaracija o čovekom okruženju postavlja pojedina osnovna načela
• Formiranje UNEP
• Princip 1 –adekvatna zaštita životne sredine je ključna za dobrobitčoveka i uživanje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život
• Princip suverenost nad prirodnim dobrima i obaveza da se ne nanosi šteta životnoj sredini drugih država ili oblasti van nacionalnih jurisdikcija je izmenjen na Konferenciji UjedinjenihNacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru (1992).
• Princip 2 Rio Deklaracije glasi:
„Države imaju suvereno pravo da, u skladu sa Poveljom UjedinjenihNacija i principima međunarodnog prava, eksploatišu svoje resurse u skladu sa sopstvenim ekološkim i razvojnim politikama i odgovornostda obezbede da aktivnosti u okviru njihove jurisdikcije ili kontrole ne nanose štetu životnoj sredini drugih država ili oblasti izvan nacionalnihjurisdikcija“.
Time su razvoj i upotreba resursa u cilju razvoja dobili isti značaj kao i zaštita životne sredine.
- Principi usvojeni na međunarodnom planu od posebne važnosti za razvoj ekološkog prava jesu:
- princip održivog razvoja: Rio deklaracija određuje 3 stuba –ekonomski razvoj, društveni razvoj i zaštita životne sredine
- saradnje;
- preventivnosti;
- naknade štete;
- pravnog statusa prirodnih resursa i podeljenih resursa.
- Principe izgrađene na međunarodnom planu suverene države primenjuju na teritoriji pod svojom jurisdikcijom.
Trend okretanja teorije i normativne prakse uvođenju detaljnihstandarda procedura u oblasti zaštite životne sredine
• Otvorena pitanja:• Nemogućnost postizanja konsenzusa u pogledu standarda
• Razlike u pravnim tradicijama
• Da li je moguće definisati pravo na zdravu/pristojnu životnu sredinu?• Šta sve čini pravo na zdravu životnu sredinu? Šta je sadržaj? Koja su to
ovlašćenja? Koja ograničenja?
• Pitanje vrednosti u svakom pojedinačnom društvu
• Rešenje: procedualizacija ekološkog prava – Arhuska konvencija(2009)
13
3.2. Ekološko pravo i ustavno pravo
Ustavnim amandmanom broj 30 na Ustav Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije (SFRJ) iz 1963. godine zakonodavac je kod naspo prvi put uveo pojam „zaštita čovekove okoline“.
Ovim amandmanom je utvrđeno da Federacija preko svojih saveznihorgana i organizacija uređuje zaštitu čovekove sredine od opasnosti zaživot i zdravlje ljudi koje ugrožavaju celu zemlju.
Amandman XXX, Sl. list SFRJ, br. 29/1971.
Osnov pravne zaštite životne sredine čine javnopravni propisi. „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno
obaveštavanje o njenom stanju.” – procesualizacija ekološkog prava?
,,Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.”
- lokalna samouprava?
,,Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“ – član 74. Ustava Republike Srbije (2006)
• Potreba zaštite zdravlja ljudi i životne sredine može dovesti i do ograničenja određenih Ustavom garantovanih sloboda.
• Ilustrativan primer jeste član 83. Ustava Srbije:• Preduzetništvo je slobodno.
• Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
• Član 88. Zaštita zemljišta:• Korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim
građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, je slobodno.
• Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprečila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
• Ustav Srbije utvrđuje:- pravo na zdrav život;
- obavezu države da osigura pravo građana na zdravu životnu sredinu;
- obavezu svih fizičkih i pravnih lica da posebnu pažnju posvete zaštiti prirode i životne sredine;
- mogućnost ograničenja preduzetničke slobode i vlasničkih prava radi zaštite prirode, životne sredine i zdravlja ljudi.
Pravo na obaveštenost
Član 51.
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojimasu poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Čuvanje nasleđa
Član 89.Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kaodobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom.
Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnimpokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Nadležnost Republike Srbije
Član 97.
stav 9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanjebiljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;
Član 99.
Narodna skupština: 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
Nadležnost opštine
Član 190.
Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: 6. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih dobara od značaja za opštinu;
3.3. Ekološko pravo i upravno pravo
- Predmet upravnog prava kao grane našeg pravnog sistema obuhvata ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koje regulišu:
a)organizaciju uprave, tj. obrazovanje (ukidanje), zatim unutrašnju organizacionu i personalnu strukturu, rukovođenje, poslovanje, kao i odnose prema drugim državnim organima, nedržavnim subjektima i građanima;
b)upravnu delatnost, tj. obavljanje upravnih i stručnih poslova (rešavanje u upravnom postupku, vršenje upravnog nadzora, izrada nacrta zakona, pripremanje predloga vladi za vođenje politike), donošenje pravnih odluka (pojedinačnih upravnih, opštih podzakonskih i drugih pravnih akata) i vršenje stručnih (vođenje javnih evidencija) i prinudnih materijalnih radnji;
c) kontrolu uprave, tj. sudsku kontrolu zakonitosti upravnih akata (upravni spor), sudsku kontrolu rada uprave (odgovornost za štetu i krivičnu odgovornost) i političku (parlamentarnu) kontrolu.
3.4. Ekološko pravo i građansko (obligaciono) pravo
- Odgovornosti za štetu pričinjenu zagađivanjem životne sredine uređena je pravilima građanskog prava.
- Primena člana 102 do 108 Zakona o zaštiti životne sredine, člana 156 Zakona o obligacionim odnosima i člana 5 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
- M. Drenovak-Ivanović, S. Đorđević, S. Važić , Pravni instrumenti ekološke zaštite –građanskopravna i krivičnopravna zaštita, OEBS/Ministarstvo poljoprivrede izaštite životne sredine, Beograd, 2015, str. 67-112.
• Koje radnje i aktivnosti koje dovode do ugrožavanja čovekovogprava na zdravu životnu sredinu?
1. Svako prisustvo u atmosferi dima, prašine, gasova, čađi, mirisa ilipare, kao i značajno povećanje ugljendioksida kao produktasagorevanja koji zagađuje vazduh, čime se menjaju njegove fizičke, biološke i hemijske osobine. (Podaci SZO: U Srbiji 6.000)
2. Nesnosan smrad koji se širi od deponija đubreta ili klanica možedovesti do gađenja, gubitka apetita i nesanice.
3. Svaka aktivnost, ma koliko bila zakonita, koja dovodi do zagađenja i u velikim količinama prožima atmosferu neprihvatljivim, nezdravim iliagresivnim materijama, može predstavljati ometanje za susednoimanje, a kontaminirana atmosfera će kvariti udubnost i uživanjesuseda.
4. Ometanjem se smatra i ako neko putem ventilatora ili izduvnih uređajaizbacuje vazduh pun nečistoća prema zgradi koju naseljavaju drugi ljudi, odnosno ako takav vazduh izbacuju prema prozorima svog suseda, poštoometa njegovo pravo da prozor drži otvorenim.
5. Kao smetanje se može tumačiti i postavljanje dimnjaka ili odvoda dimana tako maloj visini da dim ulazi u susedne kuće ili zagađuje vazduh u susednim objektima.
6. Isparenja i gasovi iz topionica koji uništavaju ili oštećuju vegetaciju ilikoji štetno deluju na zdravlje ljudi koji žive u blizini predstavlja ometanjeposeda.
7. Odlaganje otpada ili ispuštanje otpadnih voda na zemljište ukolikodovede do zagađenja zemljišta ili možda bunara sa vodom takođepredstavlja ometanje poseda.
8. Ukoliko neko podigne suviše visok zid pa Vam zagradi dotok suncaprema Vašem posedu i to predstavlja ometanje.
9. Pojava podzemnih voda koje uništavaju poljoprivredne usevetakođe može predstavljati ometanje pogotovo ukoliko se plaćanaknada za odvodnjavanje.
10. Nesnosna buka koju proizvode razna industrijska postrojenja ilipojedinci takođe ugrožava mirno uživanje poseda i predstavljaugrožavanje životne sredine.
Napomena: Da bi zagađenje bilo tog nivoa da zahteva zaštitu ono mora biti takvo da ugrožava zdravlje nekog ili nekih lica i uzrokuje imnelagodnosti. Dim sam po sebi ne predstavlja ometanje, ali dim ili dim igar mogu predstavljati ometanje poseda u slučajevima kada povređujususedno imanje ili ometaju lica uobočajene osetljivosti da u njemuuživaju.
Ekološka tužba
• Član 156. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da svako možezahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija štetanjemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od kojeproizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanjaili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.
• Tužbu u parničnom postupku u smislu člana 156 Zakona o obligacionimodnosima može podneti svako lice, bez obzira da li je ono direktno ineposredno ugrožen ili ne.
• Ovu tužbu može podneti i onaj ko nije direktno i neposredno ugrožennekom štetnom radnjom ali samo pod uslovom da preti nastupanjeopasnosti neodređenom broju lica.
• Šta sve tužilac može da traži ovom tužbom? da traži da se ukloni izvor opasnosti, da se obustavi delatnost od koje proizilaziuznemiravanje ili opasnost štete, da se naredi tuženom da preduzme odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja.
• Kod tužbe actio popularis reč je o pretećoj opasnosti nastupanja znatniještete: šteta još nije nastupila ali su mogućnosti njenog nastupanja stvarne iočigledne.
• Da bi tužilac uspeo u svom tužbenom zahtevu mora dokazati postojanjeuzročne veze između izvora opasnosti i preteće štete kao i da se pretnjanastupanja štete ili uznemiravanje nisu mogli sprečiti drugimodgovarajućim merama.
• Krivica tuženog nije uslov odgovornosti jer se u ovim slučajevima radio opasnoj stvari ili opasnoj delatnosti za koje Zakon o obligacionimodnosima predviđa objektivnu odgovornost.
• U slučaju kad je šteta već nastupila tužilac može tražiti naknadu materijalneštete.
• Da bi tužilac uspeo u svom tužbenom zahtevu treba da dokaže da sunastupile štetne posledice preko normalne granice. Tužilac je ovlašćen da u tužbenom zahtevu traži povraćaj u pređašnje stanje ukoliko je to moguće a ukoliko to nije moguće on ima pravo da traži naknadu štete u novcu.
• Naknada nematerijalne štete?
Presuda Privrednog suda u Užicu, br. 3. П.426/2011 od 7. maja 2012. god
• Korisnik ribarskog područja, koji ribarsko područje koristi za sportski i privredni ribolov, podneo tužbu protiv vlasnika i korisnika hidroelektrane zbog pomora velikog broja riba. Tokom remonta hidroelektrane, došlo je do smanjenja nivoa reke i zamućenja što je dovelo do uginuća ribe.
• Tom prilikom je otvoreno pitanje da li posedovanje licence za obavljanje energetske delatnosti, kao opštekorisne delatnosti, rešenja o vodoprivrednoj dozvoli kojom su utvrđene kote normalnog i minimalnog uspora pri remontu, kojih se tuženi pridržavao, kao i činjenica da je remont bio neophodan da se spreči nastanak ,,enormne štete" koja bi za posledicu imala onemogućavanje proizvodnje električne eneregije, može da argumentuje da je interes obavljanja opštekorisnedelatnosti pretežniji u odnosu na interes zaštite životne sredine?• Interes zaštite ribljeg fonda kao poseban javni interes zaštićen je Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju
ribljeg fonda (ZZOKRF). Kao meru zaštite posebnog javnog interesa ZZOKRF (čl. 27 st. 3 i st. 4) utvrđuje zabranu naglog pražnjenja veštačkih akumulacija, čime se otklanja mogućnost naglog uginuća ribe kao posledice do koje je pre donošenja zakona veoma često dolazilo. u ostalim zakonima koji uređuju zaštitu javnih interesa i zaštitu interesa obavljanja opštekorisne delatnosti ne nailazimo na kriterijume o tome na koji način se navedeni interesi mogu gradirati, čak ni o mogućim rešenjima koja su korisniku hidroelektrane ili korisnik ribarskog područja na raspolaganju ako dođe do vanrednog ili havarijskogpražnjenja akumulacije.
• Tuženi je argumentovao tvrdnju da nije naneta šteta koja prelazi normalne granice time da je šteta nastala tokom prinudnog ispuštanja jezera, a imajući u vidu nemerljivu štetu koja bi nastala da do takvog ispuštanja nije došlo. U obrazloženju presude se ukazuje samo na ocenu suda da je reč o šteti koja prelazi granice normalne štete, bez daljeg razjašnjenja osnova.
• Nailazimo na ocenu da posedovanje licence za obavljanje energetske delatnosti ne može biti osnov za oslobađanje od naknade pričinjene štete. Dodatni kriterijumi?
• U navedenom predmetu je otvoreno i pitanje šta je osnovna svrha koja se naknadom štete postiže: uspostavljanje stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ili novčana odšteta?• Zakon o obligacionim odnosima navodi četiri modela naknade materijalne štete. Prvi, koji se
navodi u čl. 185 st. 1 je uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nastanka štete. Četvrti model, određen u čl. 185 st. 4, je onaj koji određuje obavezu da se naknada izvrši u novcu ,,osim ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja".
• Sud je stao na stanovište da oštećeno lice može odmah da zahteva naknadu štete u novcu, a da prethodno ne zatraži uspostavljanje ranijeg stanja.
Veštačenje
• Da li je pomor ribe posledica pražnjenja akumulacije ili izlivanja otpadnih vodadrugih operatera?
• Veštak: ,,…do uginuća ribe je došlo tokom remonta pražnjenja akumulacijenajverovatnije usled ispuštanja veće količine vode iz akumulacije koja je sadržavala značajnu količinu suspendovanih materija (finog mulja) i u kojoj je koncentracija rastvorenog kiseonika bila niska, zbog čega je došlo do gušenja ribeu delu toka reke nizvodno od brane. … Veštak u mišljenju zaključuje da ovdenemamo uobičajeni slučaj kada neko preduzeće, fabrika ili neka druga institucijaispusti u recipijentnu vodu svoje otpadne materije koje sadrže opasne, štetne ilitoksične supstance koje izazivaju pomor ribe, te sa je u ovom slučaju uginuće, do koga je došlo, najverovatnije posledica povlačenja ’mrtve vode’ i finog mulja izakumulacije tokom remonta pražnjenja koja su relativno retki događaji i sastavnisu deo redovnog rada na branama”.
Predmet C-411/17, Inter.Environment Wallonie ASBL and Bond NeterLeefmilieu VlaaderenASBL v Conseil des ministres, od 29. jula 2019.
• Odlučujući u postupku po prethodnom pitanju u vezi sa mogućnošću da Belgija produžiživotni vek dva nuklearna reaktora, Evropski sud pravde (ESP) je razmatrao i pitanjepravilnog odmorevanja javnih interesa među kojima je i interes zaštite životne sredine.
• Postavljajući ciljeve energetskog razvoja, Belgija je 2003. godine donela zakon kojiutvrđuje obavezu postepenog zatvaranja nuklearnih elektrana nakon isteka 40 godina od dana početka rada, što se odnosi na period između 2015. i 2025. god., uz izuzetak da se rok u pojedinačnom slučaju produži ako je to neophodno radi sprečavanja nastankaozbiljnog prekida u snabdevanju strujom, kao opštekorisne delatnosti. Od 7 postojećihreaktora, zatvaranje 2 (Doel 1 i Doel 2) je odloženo. Rad postrojenja Doel 1 je produžen za 10 godina, a istovremeno je za isti period odloženo i zatvaranje postrojenja Doel 2, bez sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu.
• ESP je razmatrao i pitanje odnosa interesa kontinuiranog snabdevanja strujom i interesazaštite životne sredine
Stav Evropskog suda pravde• Odluka o produženju rada nuklearnih elektrana i dozvola koje se odnose na
svako pojedinačno postrojenje bez sprovođenja procene uticaja na životnusredinu bi bila pravno valjana samo ako država članica dokaže da je istadoneta kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja električnom energijom, koja bi bila ,,razumno verovatno" ugrožena ako bi se preduzete mere odložile preduzimanjem procene uticaja na životnu sredinu.
• Potreba da se osigura snabdevanje električnom energijom, kao jedan od ciljeva energetske politike i javni interes, može biti preovlađujući u odnosuna interes zaštite životne sredine, ,,samo onda kada postoji potreba za otklanjanjem stvarne i ozbiljne pretnje od prekida u snabdevanju”.
• Kriterijumi:• Kao interes obavljanja opštekorisne delatnosti, može se uzeti u obzir samo osiguranje
minimalnog nivoa snabdevanja.• Obaveza je države da takvu pretnju najpre činjenično utemelji i utvrdi da ne postoje
druga sredstva i mogućnosti, kojima se sigurnost snabdevanja može zaštititi, uzimajući u obzir sve izvore energije.
Član 5 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa
• Vlasnik nepokretnosti je dužan da se pri korišćenjunepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke kojipotiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenjedrugih nepokretnosti (prenošenje dima,neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) prekomere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenunepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokujeznatnija šteta.
• Vlasnik susedne nepokretnosti može tražiti da to uznemiravanje prestane, a ako je šteta već nastupila ima pravona naknadu materijalne i nematerijalne štete prema Zakonu o obligacionim odnosima.
Nematerijalna ekološka šteta
• Zahtev za naknadu nematerijalne štete?
• Moguće je zamisliti osnovanost zahteva za naknadunematerilane štete koja je posledica prikrivanja ili davanjapogrešnih informacija štetenika o količinama olova u vodi, hrani i zemljištu građana nekog rudarskog naselja, kod kojih se kasnije utvrdi patološko prisustvo olova u tkivu koje rezultujeoboljevanjima. Osnov štete u konkretnom slučaju bio bi, ne samo oboljevanje građana, već prikrivanje opasnosti štete ilidavanje lažnih podataka o količinama olova (štetna radnjačinjenjem ili nečinjenjem), što je kasnije dovelo do nastankaštete.
• Sentenca: • Nema uzročne posledične veze između prisustva štetnih materija u vazduhu i
vegetativnih tegoba tužilje koje su kod nje proizvele strah.
• Radi se o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, po tužbi građaninaPančeva protiv jedne kompanije hemijske industrije. Tužba je činjenično zasnovana nadogađajima iz 2005. i 2006. godine kada je tužilac bio izložena jakim, neprijatnim mirisimu vazduhu, usled čega nije mogao da diše i što je kod nje ga izazvalo veliko uznemirenje istrah.
• Iz izvedenih dokaza u postupku proizilazi da je tužilja u spornom periodu doživela,,postraumatski stresni sindrom, sa višednevnim strahom jakog i srednjeg intenziteta ikarakteristikama slabije panike, koji potom prešao u strepnju u vidu reakcijeprilagođavanja zbog mogućeg ponovnog aerozagađenja, pošto nije raspolagalainformacijom da li je bilo promena u funkcionisanju tuženih. i taj strah u toku noći 27. oktobra 2005. godine ima razmere slabije panike.
• Tehnološkim veštačenjem je, međutim, utvrđeno da koncentracije određenih merenihštetnih materija u vazduhu u kritičnom periodu nisu prevazilazile vrednosti praga mirisaodn. da emisije benzena i amonijaka u konkretnom slučaju nisu mogle da dovedu do tegoba koje tužilja navodi. U nalazu se navodi i da postojanje sumpora u uzorcimadokazuje prisustvo vodoniksulfida u vazduhu, ali ne i njegovu količinu s tim da vrednostostalih gasova u vazduhu nije ni propisana Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencijipodataka.
• Sud je zato utvrdio da nema uzročne posledične veze između prisustva štetnihmaterija u vazduhu i vegetativnih tegoba tužilje koje su kod nje proizvele strah, pa samim tim nema ni uzročno posledične veze između delatnosti tuženih koji ovematerije emituju u atmosferu i istih tegoba i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.
Primena instrumenata građanskopravne zaštite: otvorena pitanja
1. Otvoreno pitanje: stranačka sposobnost
• Stranačka sposobnost (udruženja građana, ekološke NVO, zainteresovana javnost)• ,, Izuzetno, parnični sud može rešenjem, koje ima pravno dejstvo u određenoj parnici, da
prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačkusposobnost, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanjestranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovestiizvršenje.” ZPP, čl. 74 st. 3.
• Parnični troškovi i troškovi u postupku obezbeđivanja dokaza (Usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (primenjuje se od 1. oktobra 2019.), siromaškopravo?)
• Veštačenje (prosto ili složeno veštačenje; sastav komisije veštaka; obim, metodologija, stručni standardi, cena; )
• Privremene mere (identitet sa tužbenim zahtevom)?
• Vrhovni kasacioni sud, odluka od 18. septembra 2019. god.
• VKS je odbio zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da preispita odluku Upravnog suda kojom su privremeno obustavljeni radovi naizgradnji gondola na Kalemegdanu do donošenja odluke o zakonitosti građevinskedozvole (Upravni sud, Beograd, 19. April 2019).
• obrazloženje: odluka Upravnog suda nije pravosnažna, jer još uvek nijeodlučeno o osnovanosti tužbe NVO.
• VKS izneo stav da rešenje o odlaganju izvršenja (u ovom predmetu privremenaobustava radova) predstavlja meru privremenog i preventivnog karakteraustanovljenu u skladu sa Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o privremenoj sudskoj zaštiti u upravnom postupku. ,,Tim rešenjem se ne odlučujeo predmetu spora, niti se prejudicira ishod upravnog spora”
2. Otvoreno pitanje: terminologija
• Treba razlikovati pojam emisije u životnoj sredini od pojma imisije u životnojsredini.
• Emisijа označava ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnihi/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume.
• Imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnojsredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu iprostoru. • Vid. Zakon o zaštiti životne sredine, član 3, stav 1, tač. 18 i 19.
• Lice koje traži naknadu štete u životnoj sredini zbog imisija, npr. prekomernogzagađenja vazduha od čađi, mora da dokaže koliko čađi potiče iz kog izvora, računajući sve potencijalne izvore (fabrike, kuće, i sl.). Nakon toga bi usledilo iutvrđivanje uzročnog odnosa između zagađivanja i zagađenja u konkretnomslučaju.
3.5. Ekološko pravo i krivično (kazneno) pravo
- Ekološko pravo sadrži norme koje daju materijalno-pravni osnov inkriminisanja krivičnih dela protiv životne sredine.
- Norme krivičnog prava ekološkog karaktera imaju za cilj da krivično-pravnim sankcijama suzbijaju protivpravne radnje pravnih subjekata na području ekološkog prava.
- Dodirna tačka ekološkog i kaznenog prava:- inkriminacija i sankcionisanje ponašanja koje je suprotno materijalnim odredbama
ekološkog karaktera. Norme kaznenog prava jesu materijalno-pravni osnov formiranja sve tri vrste inkriminacija: krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja, namenjenih zaštiti vrednosti ekosa.
- M. Drenovak-Ivanović, S. Đorđević, S. Važić , Pravni instrumenti ekološke zaštite –građanskopravna i krivičnopravna zaštita, OEBS/Ministarstvo poljoprivrede izaštite životne sredine, Beograd, 2015, str. 113-160.
• Krivična dela protiv životne sredine:• Zagađenje životne sredine (čl. 260. KZ) - Osnovni oblik: zagađivanje vazduha,
vode ili zamljišta u većoj meri ili na širem prostoru.
Teži oblik: da je došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera, ili do zagađivanja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklonjenje potrebni duže vreme ili veliki troškovi.
• Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija (čl. 266. KZ)• (Opasan otpad na turneji:
https://www.youtube.com/watch?v=sp29kj4tLM4&feature=youtu.be )
• Ubijanje i mučenje životinja
• Šumska krađa
• Nezakonit lov i ribolov
3.6. Ekološko pravo i poresko i finansijsko pravo
- Finansijsko pravo obuhvata pravne norme u vezi sa pitanjima prihoda i rashoda države i finansijsku delatnost državnih organa i nekih drugih organizacija (pripremu, odobrenje i izvršenje budžeta i finansijskih planova, prikupljanje poreza, doprinosa i drugo).
- Finansijsko prema ekološkom pravu stoji u odnosu opšteg premaposebnom.
- Poresko i finansijsko pravo čine osnovu za uvođenje i primenu ekonomskih instrumenata zaštite životne sredine čime se ekološki problemi rešavaju brže, efikasnije i na jevtiniji način.
- Ekološki fond? Zeleni novac?
4. Osnovna načela ekološkog prava
- Načelo integralnosti
- Načelo prevencije i predostrožnosti- Načelo očuvanja prirodnih vrednosti
- Načelo održivog razvoja
- Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika
- Načelo "zagađivač plaća"
- Načelo "korisnik plaća"
- Načelo supsidijarne odgovornosti- Načelo primene podsticajnih mera
- Načelo informisanja i učešća javnosti
- Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu
• Načelo integralnosti - državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.
• energetika
• ribarstvo
• javne nabavke
• agrarna politika
• saobraćaj
Energetski razvoj i ekološko pravo• Strategija upravljanja vodama (str. 49): ,,U cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije,
RS se pridružila zemljama koje subvencionišu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora iuvela najrasprostranjeniji model – podsticajne fiksne otkupne cene („feed-in“ tarifa), sa periodomzagarantovanog preuzimanja električne energije od 12 godina. Ovo je uslovilo veliko interesovanjeza razvoj manjih hidroenergetskih objekata (<10 MW), tako da je u poslednje vreme značajnopovećan broj dodeljenih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, a raste i broj izgrađenihobjekata. Ovaj proces nije pratila adekvatna saradnja sa ostalim zainteresovanim sektorima.”
• Judgment of the Court (First Chamber) of 4 May 2016 European Commission v. Republic of Austria, C-346/14, ECLI:EU:C:2016:322, pars. 69 and 74.
„Regionalne i transregionalne prednosti [spornog projekta] za životnu sredinu, klimu i ekonomiju, koje su nauverljiv način istaknute u Izveštaju, imaju prevagu u odnosu na negativne ufekte [tog] projekta... Budući da je [spomenutim] projektom moguće staviti na raspolaganje veliku količinu čiste energije, nadležni organ kojiodlučuje u toj meri mora ukazati na značajan javni interes za razvoj održive energije.Nakon odmeravanja tih okolnosti predmeta o kojem treba odlučiti, zaključak je nadležnog organa da je javniinteres za izgradnju hidroelektrane „Schwarze Sulm” znatno veći od utvrđenih štetnih uticaja na ciljeve zaštiteživotne sredine…”.(…)Tako je, suprotno navodima Komisije, guverner Stirije analizirao sporni projekt u celini, uključujući njegovdirektni i indirektni uticaj na ciljeve Direktive 2000/60 te pristupio odmeravanju prednosti tog projekta injegovih negativnih uticaja na stanje tela površinskih voda Schwarze Sulma. U okviru te analize naročito je uzeou obzir činjenicu da je reč o reci veome velikog ekološkog kvaliteta, ali je utvrdio da je, uzimajući u obzir različiteprednosti koje se očekuju od tog projekta, javni interes koji je s njim povezan znatno veći od štetnih uticaja na ciljzabrane pogoršanja koji se nastoji postići tom direktivom. On se nije samo apstraktno pozvao na pretežan javniinteres koji predstavlja proizvodnja obnovljive energije, nego je na osnovu detaljne naučne analize, specifičneza taj projekt, zaključio da su bili ispunjeni uslovi za odstupanje od zabrane pogoršanja stanja vodnog tela.”
Javne nabavke i ekološko pravo
• Uključivanje ekoloških aspekata proizvoda u kriterijume zelenih javnihnabavki:• Uvođenje modela zelenih javnih nabavki koji naručiocu proizvoda/usluga daje
mogućnost za kupovinu onih koji imaju povoljniji uticaj na životnu sredinu, onih kojiemituju manju količinu ugljen-dioksida ili onih koji doprinose očuvanju šumskogfonda i biodiverziteta.
• Otvara mogućnost da se u specifikaciju traženih proizvoda unesu kriterijumi naosnovu kojih se prednost daje proizvodima koji su postojaniji i duže traju, koji se mogu ponovo upotrebljavati i reciklirati, u čijoj proizvodnji su korišćeni obnovljivimaterijali, ili čija proizvodnja zahteva manju količinu eneregije ili vode (Vid. Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018, Sl. glasnik RS, br. 122/2014, deo 3.2.1.)
• Primeri dobrovoljnih sertifikacionih tela: izdaju posebne oznake za nameštaj koji je proizveden od drveta, a koji pruža garanciju da je drvna građa pribavljena u skladu sapropisima EU, da premaz drveta ne sadrže opasna jedinjenja hroma u procentuvećem od 5% težine ili da emisije slobodnog formaldehida iz drvne građe ne čine višeod 8mg/100g suve materije. (Vid. Uredbu br. 1272/2008 o razvrstavanju, označavanju i pakovanju materija i smesa, OJ L 353, 31.12.2008, p. 1–1355. )
• Zakon o javnim nabavkama Srbije daje osnovu za primenu standarda zelenih javnih nabavki.
• Njime se, kao jedno od osnovnih načela javnih nabavki, uvodi načelo zaštite životne sredine iobezbeđenja energetske efikasnosti. Ono obavezuje naručioca da nabavlja dobra, usluge i radovekoji ,,minimalno utiču na životnu sredinu i obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnjeenergije”. Zakon o javnim nabavkama, Sl. glasnik RS, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015, čl. 13.
• Naručilac može da odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke kao element na osnovukoga će se vršiti odabir ekonomski najpovoljnije ponude. Nivo uticaja proizvoda na životnusredinu, potrošnja energije i drugih prirodnih resursa u proizvodnom procesu, su obavezni deotehničke specifikacije i projektne dokumentacije u postupku javnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama, čl. 70 st. 2
• Kada naručilac utvrdi da neka od obaveza koje proizilaze iz važećih propisa o zaštiti životne sredinenije ispunjena, ima mogućnost da od ponuđača zahteva dostavljanje odgovarajućih dokaza i da u slučaju njihovog izostanka odbije ponudu. Zakon o javnim nabavkama, čl. 92 st. 6
• Kada naručilac u konkursnoj dokumentaciji to izričito navede, kao bitni zahtevi, van onih koji suuključeni u važeće tehničke norme, uzimaju se zahtevi koji se odnose na zaštitu životne sredine. Zakon o javnim nabavkama, čl. 74 st. 1
• Osim toga, i sam ponuđač mora imati karakteristike koje ukazuju na posvećenost primeniekoloških standarda. Tako, kao obavezni uslov, ponuđač mora dokazati da nije osuđivan zakrivična dela protiv životne sredine. Zakon o javnim nabavkama, čl. 75 st. 1 tač. 2.
Načelo prevencije i predostrožnosti
•Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu.
•Načelo predostrožnosti odnosi se na one slučajeve u kojima je naučni uvid u potencijalnu opasnost od nekih proizvoda (npr. aditivi u hrani, piće u plastičnoj ambalaži) ili tehnoloških postupaka i procesa (npr. mamografja, hormonske terapija, genetička modifikacija biljaka) nepotpun i nedorečen.
•Mere koje je neophodno primeniti u realizaciji načela moraju biti srazmerne opasnosti koju je neophodno ukloniti, na isti način primenjene u sličnim situacijama tj. nediskriminatorne, i bazirane na cost-benefit analizi preduzimanja, odnosno nepreduzimanja, preventivnih mera.
•Određeni proizvod je moguće smatrati opasnim i pozivati se na načelo sve do trenutka kada uvoznik ili proizvođač (finansijski jača strana) ne pruži odgovarajući dokaz o njegovoj bezbednosti.
• Načelo predostrožnosti se primenjuje ako:• Opasnost koja preti je ekstremna,
• Može prouzrokovati nenadoknadive posledice,
• Zahteva preduzimanje hitnih mera zaštite.
• Primena načela znači da nadležni organi mogu da preduzmu mere prevencije i zaštite bez obaveze da čekaju potpune analize o uticaju na životnu sredinu (koje mogu trajati nekoliko godina).
• Primeri: mere za sprečavanje distribucije materijala od azbesta (pre zabrane korišćenja azbesta), mere za sprečavanje klimatskih promena.
• Sud pravde EU i načelo predostrožnosti
• Slučaj Evropska komisija protiv Velike Britanije o izvozu govedine u zemlje članice i ne članice Evropske unije. (United Kingdom v Commission of the European Communities, C-180/96 i The Queen v Ministry of Agriculture, Fisheries and Food and Others ex parte: The National Farmers’ Union and Others, C-157/96.)
• Sud je stao na stanovište da ukoliko postoji nesigurnost u pogledu nastanka ili produženog dejstva rizika po zdravlje ljudi, nadležni organi, ne čekajući da nastupi ozbiljniji i realno vidljiv oblik opasnosti, mogu preduzeti određene mere zaštite.
• „Članom 130r (1) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice formulisan je pristup prema kome će ekološka politika Evropske zajednice biti usmerena ka zaštiti zdravlja ljudi. Član 130r (2) daje osnov za postizanje visokog stepena zaštite i fundira princip preventivnog delovanja koje u pitanju zaštite životne sredine mora biti integrisano u definiciju i impelentaciju politike Evropske zajednice.“
• Osnovni elemente načela predostrožnosti:
1. načelo predostrožnosti jeste oblik preventivnog delovanja u cilju zaštite
životne sredine;
2. suštinska primena načela predostrožnosti odnosi se na rano otkrivanje
opasnosti za život i zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine;
3. načelo predostrožnosti daje mogućnost organima uprave da deluju onda
kada postoji mogućnost nastanka teške i ireverzibilne opasnosti o kojoj, u
tom trenutku, nije moguće izneti jasan naučni stav, ali preliminarna naučna
istraživanja upućuju na to da postoji razumna osnova za zabrinutost;
4. donošenje odluka na osnovu primene načela predostrožnosti mora biti
transparentno i uključiti sve zainteresovane strane;
5. odluke donete na osnovu primene načela predostrožnosti mogu sadržati
samo one mere koje su proporcionalne potencijalnoj opasnosti i biti
nediskriminatorno primenjene.
Primena načela predvidivosti u novom ZUP-u?
• U praksi organa uprave koji odlučuju u ekološkim stvarima, veoma često nailazimo naneujednačenu praksu. Kao primer navodimo analizu slučajeva koji su pokrenuti povodomizdavanja dozvole za postavljanje baznih stanica mobilne telefonije.
• U većem broju takvih slučajeva, organ uprave je odbio da izda dozvolu zbog utvrđenognegativnog uticaja uz primenu načela zabrane nepotrebnog izlaganja nejonizujućimzračenjima, dok su, pri sličnom činjeničnom stanju, drugi organi uprave, ne ulazeći u primenu načela zabrane nepotrebnog izlaganja nejonizujućim zračenjima, ocenili da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna, te da nosilac projekta može pristupitiizvođenju projekta izgradnje bazne stanice mobilne telefonije.
• Zaštita životne sredine zahteva ujednačenu pravnu praksu određenog organa uprave poodređenom pitanju koja garantuje da će zainteresovana javnost biti adekvatno uključenau environmental decision-making i da će izneto mišljenje biti vrednovano na isti način.
• Da bi se to postiglo, novim ZUPom se uvodi načelo predvidivosti, (principle of predictability) čl. 5 st. 3. Ovo načelo obavezuje nadležni organ uprave da u postupanju u upravnoj stvari vodi računa i o ranijim odlukama donetim u istim ili sličnim upravnimstvarima.
• Odstupanje od prakse je moguće samo uz obrazloženje organa uprave u kome se navode razlozi za odustajanje od prakse ako je ona o određenom pitanju već uspostavljena.
• Zainteresovana javnost može da ima opravdana očekivanja (legitimate expectations) da će pri sličnim ili bitno istim činjeničnim okolnostima biti odlučeno na određeni način i da će imati pravo da pod istim uslovima učestvuje u svim postupcima donošenja ekoloških odluka.
• Načelo održivog razvoja - održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.
• Inspirisano Izveštajem Brundland komisije “Naša zajednička budućnost”1987.
• “ Razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe.”
• Visok nivo zaštite u postizanju održivog razvoja?
• Pojam ne definiše ni TEU ni TFEU
• Nije reč o nivou zaštite najvišeg mogućeg stepena
• Na nivou EU se ne odnosi na doprinos jedne države članice, već čitave Unije
• Institucije EU primenjuju ovo načelo samo ako se primenom na nivou EU mogu postići bolji rezultati u odnosu na rezultat primene pojedine članice.
• Šta znači “bolji” rezultat?
• Brži postupak, efektivniji, jevtiniji, efikasniji, bliži odlučivanju javnosti, bolje povezan sa ostalim merama, postupak koji garantuje jednakost postupanja?
• O tome se odlučuje od slučaja do slučaja
• Nije dovoljno da članice učine napor u postizanju održivog razvoja, već i da postignu određene rezultate.
• Commission v United Kingdom C-337/89: “Member States are not only obliged to make an effort, but to reach the specific result that is required by Directive 80/778”.
• In 1992, UK received a judgment from the Court of Justice that obliged it “to make considerable investments in cleaning up drinking water”. (Commission v UK C-337/89)
• Načelo “zagađivač plaća” - zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.
• Ko prouzrukuje zagađenje u životnoj sredini ima obavezu da snositriškove štete koja je naneta zdravlju ljudi i stanju životne sredine.
• Brainstorming:
• Ko je zagađivač? Osoba koja zagađuje ili osoba koja prekoračiutvrđene granične vrednosti?
• Da li je zagađivač vozač automobila, proizvođač automobila, proizvođač gasa i benzina ili radnik na benziskoj pumpi?
• Kolika je cena odštete? Da li ona obuhvata nastalu štetu ili iremedijaciju? Da li je ulaganje u čistu tehnologiju vid primenenačela zagađivač plaća?
• Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine. Promene vlasništva preduzeća i drugihpravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanjaživotne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao inamirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ilištetu nanetu životnoj sredini.
• Ekološki due diligence? - Analiza usaglašenosti rada privrednih društava sapropisima iz oblasti zaštite životne sredine u postupku sticanja udela u privrednimdruštvima
• Načelo “korisnik plaća” - svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.
• Načelo supsidijarne odgovornosti - državni organi, u okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.
• Načelo očuvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela. Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.
• Načelo primene podsticajnih mera - državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne sredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije i sprečavanjem ili smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.
• Načelo informisanja i učešća javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu. Podaci o stanju životne sredine su javni.
• Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu - građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.
PRILOG 1.
Zakon o zaštiti životne sredine, IX KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Član 116
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) koristi prirodne resurse ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 3);
2) ne izvrši remedijaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);
3) vrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva(član 16. stav 2);
3a) ne donese akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode i u njemu ne utvrdi rokove za njihovo postepeno dostizanje (član 23. stav 3);
3b) ne postupa u skladu sa akcionim planom za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisijezagađujućih materija u vode (član 23. stav 3);
4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);
5) prekogranični promet primeraka divlje flore i faune (uvoz, izvoz, unos, iznos, ponovni izvoz) i njihovihrazvojnih oblika i delova vrši bez dozvole, odnosno isprave koju izdaje Ministarstvo (član 28. stav 2);
6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne isanacione mere (član 29. stav 2);
7) izgradi i upotrebljava postrojenja, odnosno komplekse i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjenepropisane granične vrednosti emisije i nivoa zagađujućih materija, uslovi u pogledu opreme i uređajakojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzetedruge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);
8) ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljištena način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);
9) primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi, skladišti i stavlja u prometproizvode koji ne ispunjavaju zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvodaili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjena u zemlji izvozniku (član 51. stav1);
10) upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje tehničkizahtevi nisu utvrđeni tehničkim propisima suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;
11) uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);
12) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva (član 57. stav 3);
13) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;
14) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;
15) ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);
16) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;
17) ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri savisinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licunovčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
PRILOG 2.
Tabela nadležnosti inspekcije u oblasti zaštite životne sredinene
• https://www.ekologija.gov.rs/wp-content/uploads/inspekcija/Tabela_nadleznosti_-_mart_2017_verzija_2.pdf?lang=lat
• Inspekcijski nadzor je posao državne uprave koga vrše organi državne uprave, autonomnepokrajine i jedinica lokalne samouprave.
• Stvarna nadležnost za postupanje inspekcije u oblasti zaštite životne sredine određena je propisima kojima se uređuje ova oblast, kao što je upravljanje otpadom, zaštita vazduha, prirode, voda, ribljeg fonda, zaštita od buke, nejonizujućih i jonizujućih zračenja, hemikalija i biocidnih proizvoda i dr.
• Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine poslovi inspekcijskog nadzora su povereniautonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.
• Zbog obimnosti i složenosti zakonskih i podzakonskih akata u oblasti zaštite životnesredine (17 Zakona i preko 240 podzakonskih akata), Sektor inspekcije za zaštitu životnesredine, pripremio je ''Tabelu nadležnosti'' koja predstavlja sveobuhvatan i ujednačenpristup nadležnosti inspekcija.
• Tabela ne zamenjuje zakonske propise, već je alat da se na jednostavniji i lakši načinprepoznaju stvarne nadležnosti na svim nivoima u inspekcijskom nadzoru.
• Tabela nadležnosti ima za cilj da pomogne kako inspekcijama, tako i svim zainteresovanimsubjektima i javnosti, da na jednostavniji način prepoznaju stvarne nadležnosti na svimnivoima u inspekcijskom nadzoru.
Hvala na pažnji!
