Revitalizacija Sistema Regulacije Pobude Bloka 100 MW TE Kostolac A

Cveji} Rosica i drugi: Revitalizacija sistema regulacije pobude bloka 100 MW TE Kostolac A ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIII, BROJ 2, 2010, 93-104

93

Revitalizacija sistema regulacije pobude bloka 100 MW TE Kostolac ARosica Cveji}1, Zoran ]iri}, \or|e Stoji}, Du{an Joksimovi}, Nemanja Miloj~i}22

PD TE-KO TE Kostolac, Nikole Tesle 4-8, 12 208 Kostolac, Srbija, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Koste Glavini}a 8a, 11 000 Beograd, Srbija

1

Stru~ni rad 62-533.7; 005.582 621.311.22 Rezime U radu je prikazano tehni~ko re{enje revitalizacije sistema regulacije pobude bloka 100 MW u TE Kostolac A. Sistem za regulaciju pobude, za razliku od sistema pobude, uklju~uje i objekat regulacije, tj. sinhroni generator spojen s jedne strane za sistem pobude, a s druge za elektroenergetski sistem. U okviru revitalizacije sistema regulacije pobude bloka 100 MW u TE Kostolac A zamenjen je turbogenerator, a postoje}i elektroma{inski jednosmerni (DC) sistem pobude zamenjen je stati~kim (ST) samopobudnim tiristorskim sistemom pobude sa 100% rezervom energetskih pretvara~a. Sistem pobude sadrì dva autonomna i jednaka pretvara~ko-regulaciona kanala, od kojih je jedan kanal u radu, a drugi je u ,,vru}oj rezervi. Svaki pretvara~ko-regulacioni kanal ima tiristorski pretvara~, automatski regulator pobude i njegovo upravljanje. Oba pretvara~ka kanala se napajaju iz pobudnog transformatora, koji se napaja sa izvoda generatora. Revitalizacija sistema regulacije pobude imala je za cilj pove}anje sigurnosti i pouzdanosti rada bloka 100 MW u TE Kostolac A. U radu su dati koncepcija i parametri sistema regulacije pobude, kao i snimci odziva sistema pobude, snimljeni prlikom pu{tanja u rad.Kju~ne re~i: revitalizacija, sistem regulacije pobude, sistem pobude

Abstract: REVITALIZATION OF THE EXCITATION REGULATION SYSTEM FOR 100 MW UNIT AT TPP KOSTOLAC A This paper describes the technical solution for 100MW unit excitation regulation system revitalization at TPP Kostolac A. The system for excitation regulation, unlike the excitation system, includes a regulation structure, i.e. synchronous generator which is on the one side connected with the excitation system and on the other side with the power system. Generator replacement was performed in the course of regulation system revitalization of 100MW unit at TPP Kostolac A, together with the replacement with the static (ST) self-excitation thyristor excitation system with 100% reserve of energy converters. The excitation system consists of two autonomous and equal converter-regulation channels, of which one is in operation while the other represents a hot stnad-by. Each converter-regulation channel has a thyristor converter, automatic excitation regulator and its control. Both convereter channels are supplied from the excitation transformer, in turn supplied from generator terminals. Excitation regulation system revitalization was oriented towards the increase of 100MW unit operation security and reliatibility at TPP Kostolac A. The paper includes the concept and parameters of excitation regulation system, as well as records on excitation system response, recorded in the course of commissioning.Key words: revitalization, excitation regulation system, excitation system

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: [email protected]

94


1. UVOD Odràvanje stalne vrednosti napona na izlazima generatora jedan je od osnovnih uslova za obezbe|enje optimalnog reìma rada elektroenergetskog sistema. Pored frekfencije, napon je jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta elektri~ne energije. Da bi se u procesu automatskog upravljanja proizvodnjom i regulacijom elektri~ne energije odràvale stalne vrednosti napona i frekfencije, vr{i se njihova regulacija a samim tim i regulacija reaktivne i aktivne snage generatora. Kako se naponske prilike u elektroenergetskom sistemu gotovo trenutno menjaju, proizvodnja reaktivne energije i regulacija napona spadaju me|u najva`nije zadatke koji doprinose odràvanju potrebnog kvaliteta elektri~ne energije. Regulacijom pobude deluje se na indukovanu elektromotornu silu statora, a time posredno i na napon, odatu reaktivnu snagu i faktor snage na krajevima sinhronog generatora. Zbog toga su sistemi pobude najva`niji elementi regulacije napona i reaktivnih snaga u elekrtoenergetskom sistemu. Iz tih razloga je potrebno imati siguran i pouzdan sistem regulacije pobude, ~ijim }e se delovanjem primarno odràvati potreban kvalitet energije, koji zahtevaju potro{a~i. Sistem za regulaciju pobude (generator sa pobudnim sistemom) bloka 100 MW TE Kostolac A1 u pogonu je od avgusta 1967. god. Osnovnu opremu bloka ~ini turbogenerator TVF-100 snage 100 MW, koji pokre}e kondenzaciona parna turbina K-100-90. Snabdevanje parom se vr{i iz dva kotla KBZ-200-100 kapaciteta 200 t/h. Pobudni sistem pre revitalizacije bloka 100 MW bio je jenosmerni (DC), izveden kao: osnovni sistem pobude sa pobudnicom, koja je generator jednosmerne struje i koja se pokre}e preko zajedni~kog vratila sa generatorom i elektromagmetnim regulatorom napona; rezervni sistem pobude, koji se sastoji od pobudnice i pomo}ne pobudnice koje su u sprezi sa naizmeni~nim motorom, i ru~nog regulatora. Zbog inertnosti u delovanju, rezervni sistem pobude nije radio sa pobu|enim generatorom u elektroenergetskom sistemu od ulaska bloka u pogon. Ovakav sistem elektromehani~ke pobude zahtevao je veliko angaòvanje na odràvanju i eksploataciji. Elektromagnetni regulator napona je ~esto otkazivao zbog zastarelosti, istro{enosti i nedostatka rezervnih delova. Prekida~ za ga{enje polja bio je pri kraju eksploatacionog veka s obzirom na broj rasklopnih radnji i stanje ure|aja. Zog svega toga je elektroma{inski sistem pobude sa elektromagnetnim regulatorom napona postao nepouzdan. Da bi se izbegle ovakve slabosti, pristupilo se revitalizaciji si-

stema regulacije pobude bloka 100 MW TE Kostolac A. 2. OP[TA PODELA SISTEMA POBUDE Sistem za regulaciju pobude, za razliku od sistema pobude, uklju~uje i objekat regulacije, tj. sinhroni generator spojen s jedne strane sa sistemom pobude, a s druge s elektroenergetskim sistemom. Odràvanje stalne vrednosti napona na krajevima generatora ostvaruje se preko sistema pobude. Osnovni elementi sistema za regulaciju pobude, pored ure|aja za regulaciju pobude (regulator pobude), obuhvataju izvor struje pobude (pobudnicu), sinhroni generator, ure|aje za detekciju i stabilizaciju i elemente ru~nog upravljanja. U zavisnosti od toga kako se obezbe|uje jednosmerna pobudna struja sinhronog generatora, prema IEEE klasifikaciji, postoje tri tipa pobudnih sistema: a) jednosmerni (DC) sistem pobude, gde se kao izvor pobudne struje sinhronog generatora koristi obrtni jednosmerni generator sa komutatorom. Pogon pobudnice se obezbe|uje preko zajedni~ke osovine s generatorom ili preko nezavisne motorgeneratorske grupe koja se napaja sa sabirnica sopstvene potro{nje elektrane. Ovi sistemi se prakti~no vi{e ne proizvode. Bili su ugra|eni u veliku broj postoje}ih agregata i uglavnom su danas zamenjeni savremenijim sistemima pobude. Ovaj tip pobudnog sistema sa glavnom (jednosmerni generator s nezavisnom pobudom) i pomo}nom pobudnicom (jednosmerni generator sa sopstvenom oto~nom pobudom), koristio se na bloku 100 MW pre njegove revitalizacije. Regulatori koji se koriste kod ovog pobudnog sistema naj~e{}e su elektromehani~kog tipa; b) nezavisni naizmeni~ni (AS) sistem pobude, gde je izvor struje pobude neki pomo}ni generator naizmeni~ne struje, koja se pretvara u jednosmernu pobudnu struju sinhronog generatora pomo}u stacionarnih ili obrtnih ispravlja~a. Pomo}ni sinhroni generator obi~no koristi za pogon zajedni~ku osovinu sa glavnim generatorom ili motor koji se napaja sa sabirnica sopstvene potro{nje elektrane. Regulator kod ovog tipa pobudnog sistema je naj~e{}e elektronski; c) stati~ki naizmeni~ni (ST) sistem pobude, kod kojih se snaga za pobudu dobija sa krajeva samog sinhronog generatora ili sa sabirnica sopstvene potro{nje elektrane posredstvom pobudbog transformatora. Sastoji se od pobudnog transformatora koji moè biti ili obi~an energetski, ili kompaundni (sa strujnom ili faznom kompaundacijom), i kontrolisanih ili nekontrolisanih ispravlja~a. Za ovaj sistem pobude karakteristi~no je da su sve


95

komponente stacionarne. Po{to se za ovaj pobudni sistem koristi napajanje sa samog generatora, ovaj sistem pobude spada u sisteme samopobude. Da bi generator mogao zapo~eti indukovanje napona na svojim krajevima, ovi sistemi moraju biti snabdeveni izvorom po~etne energije (naj~e{}e su to akumulatorske baterije sopstvene potro{nje elektrane). Regulator kod ovog tipa pobudnog sistema je analogni ili mikroprocesorski. Ovaj sistem pobude je primenjen prilikom revitalizacije bloka 100 MW TE Kostolac A. 3 KONCEPCIJA REVITALIZACIJE SISTEMA REGULACIJE POBUDE Sistem regulacije pobude u normalnim uslovima ima zadatak da odràva napon i reaktivnu snagu na èljenim vrednostima. Kad do|e do poreme}aja u sistemu, regulacija odràva stabilnost, odnosno pove}ava sigurnost rada generatora. To se postiè naglim forsiranjem pobude ili brzom demagnetizacijom sinhronog generatora. Zbog toga sistem regulacije treba da je pouzdan, ekonomi~an, da omogu}i

regulaciju pobude u odre|enim granicama i dovoljno veliku i brzu promenu struje pobude prilikom poreme}aja u sistemu. Kako postoje}i sistem regulacije pobude bloka 100 MW nije u potpunosti ispunjavao te uslove, pristupilo se njegovoj revitalizaciji. Revitalizacija sistema regulacije bloka 100 MW, pored zamene sistema pobude, obuhvatila je i zamenu generatora. Zastoj generatora naj~e{}e je nastajao usled kvarova na izolacionom sistemu statorskog i rotorskog namotaja i njihovom hla|enju. Rekonstrukcija starog generatora iznosila bi 85% od cene novog generatora. Zbog toga je odlu~eno da se nabavi i ugradi nov generator, ~ime je: produèn radni vek, pove}ana pouzdanost sistema izolacije, zaptivanja, hla|enja i podmazivanja generatora. Stari elektoma{inski jednosmerni (DC) sistem pobude sa svojom zastarelom opremom, koja se vi{e ne proizvodi, nije ispunjavao postavljene zahteve, kako u pogledu savremenosti tehni~kog re{enja, tako i u pogledu mogu}nosti odràvanja opreme u eksploataciji, zbog toga je izvr{ena njegova revitalizacija.

A .4

400/5A

Tv1TA1 TV1 SUTA2

A4.2 AVM1

A4.1A1

10,5 KV/640 V 1632AORMAN PRETVARACA ORMAN PRETVARACA

TAV Tv2

A2

A.2

A .3

TA 2 TV 2 SUTA3

AVM2

A3

A2.2

A2.1Qs1 TA 12000/5A

A3.1Qs2

A3.2 TA 22000/5A

ORMAN UPRAVLJANJA

TL1V 640/380

640/380V

TL 2

A4

SUT2

SUT3

A4

AVM 380~ 220 -

A4

A4

A4

Qs3

A1.1

Qs4

A1.2ORMAN ZATITE POBUDEA V

ORMAN NAPAJANJA+P

AVM 3 80~ 220 -

G

Rcc

RHB

RS

If Uf

~

A3

A4 A2

A5 A1380~

FV-P

Km1

110 MV 10,5 kV

QAE

RS

TU

380~

Slika 1. Principijelna {ema revitalizovanog sistema pobude

220-

220-

96


Nov stati~ki samopobudni tiristorski sistem pobude (ST) izveden je sa 100%-nom rezervom energetskih pretvara~a i sadrì dva autonomna i jednaka pretvara~ko-regulaciona kanala, od kojih je jedan kanal u radu, a drugi je u ,,vru}oj rezervi. Sa radnog kanala se prelazi na rezervni automatski, i to prilikom pojave kvara, kao i prilikom daljinskog ili ru~nog delovanja sa komandne table generatora. Svaki pretvara~ko-regulacioni kanal ima: tiristorski pretvara~, automatski regulator pobude i sistem za njegovo upravljanje. Oba pretvara~ka kanala se napajaju iz pobudnog transformatora, priklju~enog na krajeve generatora. Ovakav sistem pobude predstavlja kompleksnu opremu koja obezbe|uje napajanje pobudnog namotaja generatora u svim reìmima rada. Principijelna {ema revitalizovanog sistema pobude prikazana je na slici 1. Revitalizacija sistema regulacije pobude obuhvata ugradnju novih: generatora, stati~kog sistema samopobude sa 100%-nom rezervom energetskih tiristorskih pretvara~a, pobudnog transformatora, automatskog regulatora napona, brzog razbu|ivanja generatora, opreme za upravljanje, za{titu, merenje i signalizaciju. Oprema pobudnog sistema sme{tena je u odgovaraju}e ormane, tako da pobudni sistem ~ine: pobudni transformator, dva ormana tiristorskih pretvara~a, orman napajanja pobude, orman upravljanja pobudom i dva bloka otpornika. 4. KARAKTERISTIKE ENERGETSKOG DELA SISTEMA REGULACIJE POBUDE 4.1. Generator

matori za merenje i za{titu.Vratilo rotora je od visokootpornog ~elika, a namotaji od pljosnatog bakra s dodatkom srebra, i ima direktno hla|enje vodonikom. Rashladni vodonik cirkuli{e u generatoru pod dejstvom osnih ventilatora i hladi se u hladnjacima ugra|enim u ku}i{te generatora. Cirkulacija rashladne vode u hladnjacima odràva se pumpama, koje se nalaze van generatora.Tabela 1.

Osnovni tehni~ki podaci generatoraTip Aktivna snaga Prividna snaga Napon namotaja statora Struja statora Faktor snage U~estalost Brzina obrtanja Sistem pobu|ivanja Nominalna struja pobude Nominalni napon pobude Stepen korisnog dejstva Odnos kratkog spoja Stati~ko preoptere}enje Temperatura rashladne vode na ulazu u hladnjak gasa Temperatura rashladnog vodonika Natpritisak vodonika TVF-110-2E 110 MW 137,5 MVA 10,5 kV 7 560 A 0,8 50 Hz 3 000 minut -1 stati~ki tiristorski 1 742 A 293 V 98,4 % 0,42 1,9 r.j. 33 C 40 C 196 kPa

4.2. Sistem pobude Generator kao objekat regulacije s jedne strane je spojen sa sistemom pobude, a s druge sa elektroenergetskim sistemom. Snaga novog generatora ve}a je od snage postoje}eg generatora i ograni~ena je s jedne strane snagom postoje}eg blok-transformatora 120 MVA, a s druge snagom turbine i kotla. Generator je sa vodoni~nim hla|enjem namotaja rotora i jezgra statora i indirektnim vodoni~nim hla|enjem namotaja statora. Ku}i{te statora je nerazdvojivo sa unutra{njim popre~nim prstenovima koji omogu}avaju u~vr{}ivanje jezgra i pravilnu raspodelu gasa celom duìnom ku}i{ta. Namotaj statora je trofazni dvoslojni sa skra}enim korakom. Izvodi namotaja statora su sa strane zadnjeg leàja turbogeneratora. Na nultim izvodima postavljaju se strujni transforSistem pobude predstavlja kompleksnu opremu, koja obezbe|uje napajanje pobudnog namotaja generatora automatski regulisanom strujom u svim reìmima rada. Stati~ki tiristorski (ST) samopobudni sistem pobude sa 100%-nom rezervom energetskih pretvara~a, sadrì dva autonomna i jednaka pretvara~ka kanala, od kojih svaki obezbe|uje sve reìme rada generatora, uklju~uju}i i forsiranje pobude. Oba pretvara~ka kanala napajaju se iz pobudnog transformatora priklju~enog na krajeve generatora. Nominalni parametri sistema pobude odabrani su na osnovu nazivne struje i napona u trajnom reìmu, kad su nominalni napon i struja pobude generatora iznad nazivnih za najmanje 10%.


97

Tabela 2.

Osnovni tehni~ki podaci sistema pobudeNominalni napon Nominalna struja Nominalna snaga Grani~ni napon pobude Grani~na struja pobude Plafon pobude po naponu Plafon pobude po struji Snaga forsiranja Trajanje forsiranja Odziv, ne vi{e od Princip pobude Napon napajanja sa mreè sopstvene potro{nje Napon napajanja sa mreè jednosmerne struje 350 V 2 000 A 700 kW 733 V 3 484 A 2,5 r.j. 2,0 r.j. 2 554 kW 20 s 0, 05 s paralelna samopobuda 380 V 220 V

|enje tiristora, strujne transformatore i panel za{titnih RC-kola, sistem za upravljanje tiristorima, sistem za kontrolu i signalizaciju. Tiristorski mostovi su trofazni, punoupravljivi sa radom u ispravlja~koj i invertorskoj oblasti. [ema tiristorskog mosta data je na slici 2.

4.3. Pobudni transformator Pobudni transformator, koji je izvor napona napajanja pobudnog sistema, vezan je na krajeve generatora koji se pobu|uje. On svodi napon napajanja na nivo usagla{en sa nivoom napona pobude generatora i opsegom regulacije tiristorskog pretvara~a. Pobudni transformator je energetski transformator odabran tako da uz nazivni napon generatora obezbedi napon pobude probli`no jednak dvostrukom nazivnom naponu. Osnovni tehni~ki podaci pobudnog ransformatora: tip TSZP-2500/15; snaga transformatora 2.500 kVA; prenosni odnos 10, 5 kV / 640 V; nazivna struja 1.632 A; hla|enje prirodno vazdu{no. U transformator su ugra|eni strujni transformatori 400/5 A; ure|aji za za{titu namotaja od indukovanog visokog napona sa strane mre`nog namotaja, kao i pribor za kontrolu temperature elemenata transformatora. 5. TIRISTORSKI PRETVARA^ Pretvara~ se sastoji od trofaznog mosnog tiristorskog ispravlja~a koji predstavljaja izvr{ni organ u regulaciji pobude generatora. Tiristorski mostovi su tako paramertirani da jedan most moè da zadovolji sve potrebne reìme rada pobudnog sistema, uklju~uju}i i forsiranje pobude pri havrijskim reìmima sa predvi|enim koeficijentom forsiranja. Orman pobudnog sistema A2.1 (A3.1) ima tropolni rastavlja~ QS1 (QS2), koji povezuje ure|aj na pobudni transformator, strujne transformatore i transformatore sopstvene potro{nje TL1 (TL2). Tiristorski pretvara~ A2.2 (A3.2) povezan je u trofazne mosne spojeve. Svaki pretvara~ ima {est tiristorskih blokova, postavljenih u specijalan blok, ventilator za hlaSlika 2. Tiristorski most

Srednja vrednost pobudnog napona generatora data je izrazom:tm ~ cos( ) (1) f gde je: Uf srednja vrednost pobudnog napona generatora, Utm~ -naizmeni~ni napon tiristorskih mostova i ugao paljenja tiristora. U = 3 2 U

5.1. Paljenje tiristora Regulator pobude formira na svom izlazu {est miliamperskih impulsa trajanja 120, me|usobno

Slika 3. Impulsi za paljenje tiristora

98


pomerenih za 60 sa odre|enim uglom paljenja od kojeg zavisi napon tiristorskog mosta. Ovi signali se pretvaraju u sest naponskih impulsa i {alju na TU kartice. TU kartica svaki impuls pretvara u povorku kratkih impulsa visoke frekvencije i zatim te impulse poja~ava. Sa TU kartice impulsi stiù do sest impulsnih transformatora, koji ih prilago|avaju tiristorima i {alju na gejt i katodu tiristora. Za paljenje tiristora potreban je impuls od 200 mA. Da bi tiristor sigurno mogao da provodi, impulsi se {alju tokom ~itavog perioda vodenja tiristora. Impulsi koji stiù na gejt i katodu svih {est tiristora i njihov poloàj prikazani su na slici 3 (snimak dobijen na osciloskopu). 6. REGULATOR POBUDE Sistem pobude generatora pored energetskih pretvara~a obuhvata i upravlja~ki deo u okviru kojeg su realizovane regulacione funkcije, merenja, za{tite, upravljanje, nadzor i komunikacija s drugim sistemima i ure|ajima. Glavni elementi upravlja~kog dela su: digitalni regulator pobude, paljenje tiristora, za{tite i akvizicioni sistem koji prati rad pobudnog sistema i omogu}ava nadzor i pra}enje mernih veli~ina i signala relevantnih za rad pobude. Radi pove}anja pouzdanosti rada sistema pobude koriste se dva digitalna regulatora sa identi~nim funkcijama, pri ~emu je jedan u radu, a drugi je u ,,vru}oj rezervi. Osnovna namena digitalnog regulatora pobude sastoji se u realizaciji automatske regulacije napona generatora. Ova upravlja~ka funkcija implementirana je kori{}enjem vi{e modula, realizovanih u kombinovanoj analognoj i digitalnoj tehnici. Kompatibilnost i modularnost re{enja obezbe|ene su kori{}enjem mikroprocesorskih komponenata, koje pove-

Kontaktni ulazi

Modul ulaza

Merni pretvara~i

Poja~ava~ impulsa za paljenje tiristora

Modul izlaza

Kontaktni izlazi

Slika 4. Blok-{ema povezivanja modula regulatora pobude

}avaju pouzdanost ure|aja i kontrolu rada upravlja~kog algoritma. Blok-{ema regulatora prikazana je na slici 4. Modul napajanja i serijske komunikacije formira napone kojima se napajaju ostali moduli regulatora i sadrì serijski RS232 komunikacioni kanal preko kojeg upravlja~ki modul moè da komunicira sa PC ra~unarom. Na ulaz ovog modula dovodi se 24Vdc, a na izlazu se daje +15 V, -15 V i +5 V. Merni pretvara~i galvanski izoluju, filtriraju i kondicioniraju merne signale neophodne za realizaciju regulacionih funkcija regulatora. Prilago|eni signali se {alju na upravlja~ki modul. Izlazni naponski opseg mernih pretvara~a je od 3 V do 12 V. Na raspolaganju je 10 mernih kanala. Modul digitalnih ulaza prihvata 24 Vdc kontaktne signale sa releja, galvanski ih izoluje i prilago|ava upravlja~kom modulu. Upravlja~ki modul je baziran na digitalnom signalnom procesoru TMS320LF2407. Na njemu su realizovane regulacione, upravlja~ke, za{titne, signalizacione i merne funkcije neophodne za rad pobudnog sistema. Upravlja se obradom ulaznih analognih i digitalnih signala i generisanjem izlaznih komandnih signala za paljenje tiristora ispravlja~kih mostova i za pobudu izvr{nih releja. Tako|e, ovaj modul upravlja LCD displejem i LED diodama na upravlja~kom panelu regulatora. Povezivanjem upravlja~kog modula sa PC ra~unarom preko serijskog RS232 porta za komunikaciju pode{avaju se svi parametri regulatora. Modul digitalnih izlaza prihvata digitalne izlazne signale upravlja~kog modula i pretvara ih u 24Vdc signale, koji deluju na releje. Sa kontakata releja ovi signali se prosle|uju ka okruènju regulatora. Modul za generisanje impulsa formira na svom izlazu {est miliamperskih impulsa trajanja 6,67 ms (120), me|usobno pomerenih za 3,33 ms (60o) za paljenje tiristora na osnovu izlaza iz upravlja~kog modula i signala sinhronizacije. Veli~ina impulsa je 20 mA. Krajnji rezultat regulacionih funkcija je signal na osnovu kojeg se generi{u impulsi za paljenje tiristora sa odgovaraju}im uglom paljenja u odnosu na signal sinhronizacije. Ugao paljenja tiristora odre|uje struju tiristorskog mosta, odnosno struju pobude, a preko nje se reguli{e napon statora. Upravlja~ki panel sadrì dvoredni LCD displej sa 2 x 16 karaktera, LED diode i tastere. Sa upravlja~kog panela se mogu zadavati sve komande za upravljanje sistemom pobude. Tako|e, sa upravlja~kog panela se mogu menjati i vrednosti nekih od parametara. Na panelu se mogu o~itati stanja svih signala, parametara i merenja relevantnih za rad pobude.

Upravlja~ki modul


99

7. UPRAVLJA^KO-REGULACIONE FUNKCIJE SISTEMA POBUDE U okviru programa mikroprocesora realizovane su slede}e upravlja~ko-regulacione funkcije: regulacija napona generatora i rezervna regulacija struje pobude generatora, test-reìm, pra}enje aktivnog kanala, sekventni automat pobude, limiteri i stabilizator elektroenergetskog sistema. Algoritam upravljanja radom pobude sinhronog generatora definisan je sekvencijalnim automatom. Trenutni reìm rada postrojenja moè se pratiti na signalizaciji, realizovanoj u okviru sistema pobude. Upravljanje i signalizacija sistema pobude podeljeni su na daljinski komandni pult (koji se nalazi u komandnoj sali) i na lokalnu plo~u (koja se nalazi u upravlja~kom ormanu pobudnog sistema. Daljinski nadzor sistema pobude realizovan je u okviru SCADA sistema bloka 100 MW, gde se prate digitalni signali iz sistema pobude i beleè njihove promene stanja u okviru hronolo{ke liste doga|aja. Rad sekvencijalnog automata pobude definisan je: automatskim reìmom, rezervnim reìmom, testreìmom, reìmom pra}enja aktivnog kanala i reìmom forsiranja. Da bi se aktivirao bilo koji od ovih reìma, neophodno je da budu ispunjeni slede}i uslovi: brzina ve}a od 95%, uklju~en prekida~ za demagnetizaciju, neaktivne za{tite sistema pobude i neaktivne za{tite generatora. Ukoliko su ispunjeni ovi uslovi, zadavanjem komande za pobu|ivanje aktivnom kanalu po~inje proces pobu|ivanja generatora. Po~etno pobu|ivanje generatora se obezbe|uje preko opreme za po~etnu pobudu sa mreè sopstvene potro{nje elektrane 380 V ili iz akumulatorske baterije 220 V. Nalog za uklju~enje po~etne pobude prilikom pobu|ivanja generatora daje regulator. Po~etna pobuda se uklju~uje u trajanju od 5 s. Po~etna pobuda napaja pobudni namotaj generatora dok napon na krajevima generatora ne postigne vrednost napona potrebnog za samopobu|ivanje. îm se naponi tiristorskog pretvara~a i kola za po~etnu pobudu izjedna~e, kola za po~etnu pobudu se automatski

isklju~uju. Ukoliko nakon davanja naloga za pobu|ivanje napon statora ne dostigne 70 % pode{ene referntne vrednosti posle 10 s, aktivira se za{tita za neuspelo po~etno pobu|ivanje, koja isklju~uje prekida~ za brzo razbu|ivanje. Potrebno je otkloniti nedostatak u po~etnoj pobudi kako bi generator mogao da se pobudi. Automatski reìm rada predstavlja osnovni reìm rada naponskog regulatora sinhrone ma{ine. U automatskom reìmu regulator odràva statorski napon generatora na vrednost reference sa ta~no{}u 0,5 %. Opseg regulacije napona statora je 80-120 %. Referenca statorskog napona je promenljiva i zavisi od trenutne vrednosti reaktivne snage. Naponski regulator generi{e signal reference statorskog napona koji odgovara trenutnoj vrednosti reaktivne snage, definisan naponsko-reaktivnom karakteristikom (slika 5). Komandama Vi{e i Niè ova karakteristika se podiè i spu{ta (menja se parametar Uref), {to za posledicu ima pove}avanje ili smanjivanje statorskog napona i reaktivne snage generatora. Nagib ove karakteristike odgovara pode{enoj vrednosti statizma za kompenzaciju po reaktivnoj snazi. Statizam je podesiv u opsegu 10 %. Za pozitivnu vrednost statizma napon generatora raste s porastom reaktivneU (k V) Ur r(kV)U Urr

Uref Uref

ss =

Ur r- Ure f U -U ref Q UrefQ

Q (r.j.) Q (r 0 0 Q Q

Slika 5. Naponsko-reaktivna karakteristika

Uref refstatiz am statizam Q Q

U + Urr +

Ue Ue

PID PID

? ?

Tiristorski most Tiristorski most

U Uff

Generator Generator

Ugg U

Ug g Ugg Merni trans formator Merni transformator U 10,5 kV/0,1 kV 10,5kV / 0.1kV

Regulator Regulator

NF filter NF filter

Slika 6. Blok-{ema automatskog regulatora napona

100


snage, ~ime se kompenzuje pad napona na bloktransformatoru. Statorskim naponom generatora upravlja se pomo}u digitalnog PI(D) upravlja~kog zakona sa zatvorenom povratnom spregom po statorskom naponu generatora. Regulacija se vr{i po signalu gre{ke napona . Na osnovu signala gre{ke PI(D) blok formira signal na osnovu kojeg se generi{u impulsi za paljenje tiristora sa odgovaraju}im uglom paljenja u odnosu na signal sinhronizacije. Blok-{ema regulacije napona data je na slici 6. U rezervni reìm rada regulator moè u}i automatski (gubitak signala merenja napona statora), ili namerno, pritiskom tastera za izbor rezervnog reìma. U rezervni reìm mogu}e je pre}i u praznom hodu, kao i tokom rada na mreì. Tokom pobu|ivanja u rezervnom reìmu rada struja pobude generatora se regulisano vodi na zadatu referentnu vrednost struje pobude praznog hoda. Struja pobude generatora reguli{e se po signalu gre{ke struje rotora , kori{}enjem digitalnog PI(D) regulatora. U ure|aju je omogu}eno pode{avanje paramatara regulacije u opsegu standardizovanih parametara proporcionalnog KP [10100] pu/ pu, integralnog Ti [0,1 5] s i diferencijalnog dejstva Td [0,01 0,5] s. Opseg regulacije struje rotora je 0-200%, sa ta~no{}u regulacije od 0,5 %. Prilikom rada rezervnog regulatora direktno se upravlja strujom pobude komandama Vi{e i Niè, kojima se pove}ava ili smanjuje referenca rotorske struje. Test-reìm predstavlja vid upravljanja karakteristi~an za stati~ke sisteme pobude. Koristi se prilikom ispitivanja i pode{avanja sistema pobude, elektri~nih za{tita i drugih sistema prema potrebi, kao i prilikom ispitivanja karakteristika samog generatora. U test-reìmu je mogu}e direktno zadavati ugao paljenja tiristorskih mostova. Komandama Vi{e i Niè direktno se menja vrednost ugla paljenja tiristorskog mosta. Polazna vrednost ugla paljenja odgovara invertorskom reìmu rada tiristorskog mosta. Statorski napon i pobudna struja generatora se u test-reìmu mogu postepeno pode{avati do èljene vrednosti komandama Vi{e i Niè, dok se u automatskom i ru~nom reìmu pri pobu|ivanju direktno vode na pode{enu referentnu vrednost praznog hoda generatora. U test-reìmu rada sistema pobude nije mogu} rad generatora na mreì. Automatsko pra}enje aktivnog kanala u funkciji je kod regulatora pobude koji nije u radu. U ovom reìmu regulator ne {alje impulse za paljenje tiristora svom tiristorskom mostu, ali prati sve potrebne veli~ine i nadzire ispravnost drugog kanala pobude, tako da u slu~aju ispada aktivnog kanala bez udara i zna~ajnijeg ometanja rada generatora preuzima regulaciju pobude generatora. S jednog na drugi kanal

moè se pre}i usled kvara u regulatoru ili tiristorskom mostu aktivnog kanala, pod uslovom da je rezervni kanal ispravan, ili namerno pritiskom odgovaraju}eg tastera. Forsiranje pobude je brza upravlja~ka radnja koja se aktivira pri automatskoj regulaciji napona, kad napon generatora padne ispod 70 % zadate nominalne vrednosti i prilikom kratkog spoja u sistemu. Forsiranjem pobude, pobudni napon se naglo pove}ava do napona plafona pobude, ~ime se pove}ava tranzijentna stabilnost sistema. U rezimu forsiranja, regulator prelazi u reìm rezervne regulacije, tj. regulacije struje pobude, gde se za referencu rotorske struje zadaje nominalna vrednost struje pobude sa faktorom 1.6. Kod stati~kog tiristorskog sistema pobude, forsiranje pobude omogu}avaju sami pretvara~i, tj. tiristorski mostovi koji imaju mogu}nost da odràvaju pobudnu struju do 2In. Reìm forsiranja se isklju~uje kada se statorski napon generatora vrati na nominalnu vrednost i moè da traje najvi{e 10 s. Nakon ovog forsiranja, slede}e forsiranje je zabranjeno narednih 20 min. Ukoliko i nakon forsiranja ne poraste napon generatora, daje se nalog za njegovo isklju~enje. Razbu|ivanje generatora pri normalnom zaustavljanju moè se pokrenuti nakon isklju~enja generatora sa mreè. Ova komanda nema efekta kada je generator na mreì. U toku razbu|ivanja tiristorski mostovi ulaze u invertorski rezim rada. Kad je generator na mreì, u slu~aju potrebe za trenutnim isklju~enjem, vr{i se brzo razbu|ivanje isklju~enjem prekida~a za demagnetizaciju. Prekida~ za demagnetizaciju se automatski isklju~uje pri pojavi za{tita sistema pobude, pri odradi za{tita generatora i pri neuspelom pobu|ivanju. Prekida~ za demagnetizaciju moè se isklju~iti istovremeno i sa lokalne i sa daljinske komande, nezavisno od izbora mesta upravljanja, i to kao sigurnosna mera. 8. LIMITERI POBUDE Kada do|e do varijacije napona u mreì na koju je priklju~en generator, regulator napona nastoji da odrì napon na konstantnoj vrednosti, promenom reaktivne snage generatora. [to je ve}a varijacija napona mreè, to je i ve}a mogu}nost preoptere}enja generatora ili ispada iz sinhronizma zbog potrebe da preda previ{e reaktivne snage (natpobuda) ili da preuzme previ{e reaktivne snage (potpobuda). Osnovna funkcija limitera je da spre~i ispad i prekid rada generatora koji je uzrokovan proradom relejne za{tite zbog reaktivnog preoptere}enja ili gubitka sinhronizma. Kad limiter deluje, potpuno prestaje delovanje regulatora napona i samo se reguli{e limitiraju}a veli~ina. Limiteri odràvaju generator u


101

dozvoljenoj oblasti rada prema pogonskoj karti, koja je prikazana na slici 7. Kada se radna ta~ka generatora (P,Q) na|e van dozvoljene oblasti, limiteri automatski deluju na pove}anje ili smanjenje reference automatske ili ru~ne regulacije (u zavisnosti od aktivnog reìma rada), dok se generator ne vrati u dozvoljeni reìm rada. Prilikom rada generatora realizovani su sledeci limiteri pobude. Limiter maksimalne struje pobude definisan je krivom max If u pogonskom dijagramu generatora na slici 7. Limiter maksimalne struje pobude spre~ava porast struje rotora generatora iznad maksimalne dozvoljene vrednosti. Realizovan je kao blok koji deluje na smanjenje reference u trenutku kada struja rotora prekora~i zadatu vrednost radna ta~ka generatora (P,Q) nalazi se desno od krive max If i deluje sve dok se ona ne smanji ispod te vrednosti. Limiter minimalne struje pobude ima zadatak da ograni~i struju rotora u kapacitivnom reìmu i time spre~i smanjenje pobude generatora na nivo na kome se ne ugroàva stati~ka stabilnost ili grani~no zagrevanje namotaja statora. Proradna karakteristika limitera minimalne struje pobude definisana je pravom min If u pogonskom dijagramu generatora. U slu~aju da radna ta~ka (P,Q) generatora ode levo od prave limitera, spre~ava se dalje smanjivanje pobude.max (Snom max Ig Ig (S nom)) cos?nom cos ? n om P (MW) P [MW]

Tabela 3.

Karakteristika bloka ograni~enja minimalne pobudeP 0 15 40 60 (kW) Q -25,3 -23,5 -21,6 -18,5 (kvar) Q (kvar) -63 -60 -58 -55 (proizvo|a~ka) 80 -17 -49 110 -14,1 -37

Oblast izme|u P-Q krive koju je dao proizvo|a~ i pode{ene minimalne vrednosti pobude je oblast delovanja za{tite od asinhronog rada generatora, odnosno gubitka pobude.1 20 1 00 80 )P (kW)

(

60 40 20 0

-30 -3 0

-25 -2 5

-20 -20

-15 -15

-10 -1 0

-5 -5

0 0

Granica minimalne pobude G mi n po b

Slika 8. Snimljena karakteristika minimalne pobudemax If If max

min Iff min I

Pno m

Pnom

Snomom =137,5 MVA Sn = 137. 5 MVA Pn = 110 MW Pnomom =110 MW cos ? n om = 0.8 cos?nom = 0,8

Limiter maksimalne struje statora definisan je polukru`nicom max Ig u pogonskom dijagramu (slika 7), koja defini{e parove maksimalnih vrednosti aktivne i reaktivne snage. U slu~aju da ta~ka reìma rada ode izvan zadate polukru`nice, spre~ava se dalji porast pobude generatora. 9. AKVIZICIONI SISTEM Akvizicioni sistem kontinualno prati rad pobudnog sistema i omogu}ava njegov monitoring, detekciju i analizu eventualnih poreme}aja u radu. Rad sistema je zasnovan na kontinuiranom prikupljanju i obradi analognih i digitalnih signala koji su relevantni za rad sistema pobude. U~estalost odabiranja analognih signala je 2 kHz po signalu, dok se digitalni signali skeniraju na svakih 20 ms. Rad akvizicije je nezavisan, odnosno ne uti~e na rad sistema pobude. Komunikacija sa korisnikom je omogu}ena preko ekrana osetljivog na dodir panel PC ra~unara. Na akvizicionom sistemu se mogu pratiti trenutne vrednosti i oblici analognih signala: napona i struje generatora, akivne i rektivne snage generatora, napona i struje pobude i struje pobudnog transformatora. Automatsko snimanje analognih signala u fajlove obavlja se pri ispunjenju uslova za triger.

QQ [ MVAr] (MVAr)

Slika 7. Pogonski dijagram sinhrone ma{ine

Ograni~enje minimalne struje pobude spre~ava gubitak sinhronizma generatora i u tom smislu deluje trenutno. Ovo ograni~enje deluje u zavisnosti od odate aktivne snage kao ograni~ava~ kapacitivne reaktivne snage koju generator uzima iz mreè. Karakteristika bloka ograni~enja minimalne pobude pode{ena je prema kriterijumu zahtevane reaktivne stabilnosti u reìmu potpobude (deluje trenutno), i prema dozvoljenom zagrevanju statorskog namotaja u reìmu kapacitivnog rada generatora (deluje sa vremenskim ka{njenjem u skladu s karakteristikom zagrevanja statora). Karakteristika prorade bloka ograni~enja minimalne pobude data je u tabeli III i na slici 8.

102


Triger se aktivira pri pojavi odre|enih digitalnih signala ili ukoliko neka od unapred definisanih analognih veli~ina pre|e donju ili gornju pode{enu vrednost. Snimanje je mogu}e inicirati i ru~no. Omogu}eni su i pregled i analiza dobijenih snimaka analognih signala. Akvizicioni sistem prati i digitalne ulazne signale i daje prikaz njihovog trenutnog stanja. Promene digitalnih signala se beleè i sme{taju u poseban fajl za svaki dan. Hronolo{ka lista doga|aja omogu}ava pregled poslednjih 1 000 promena digitalnih signala. Snimci odziva sistema regulacije pobude generatora bloka 100 MW pri velikim poreme}ajima (pobu|ivanja i razbu|ivanja) generatora u automatskom reìmu rada regulatora dati su na slikama 9 i 10. Na njima su prikazani snimci pobu|ivanja i razbu|ivanja generatora pri radu pretvara~ko-regulacionog kanala 1 i kanala 2. Odzivi sistema pri ru~noj regulaciji napona prikazani su na slikama 11 i 12. Snimak odziva napona statora, napona pobude i struje pobude prilikom prelaska sa jednog pretvara~ko-regulacionog kanala na drugi dat je na slikama 13 i 14. Odziv sistema regulacije napona generatora

pri malim (step poreme}ajima) pretvara~ko-regulacionog kanala 1 i kanala 2 dat je na slikama 15 i 16.

Slika 11. Pobu|ivanje i razbu|ivanje generatora pri ru~noj regulaciji kanal 1

Slika12. Pobu|ivanje i razbu|ivanje generatora pri ru~noj regulaciji kanal 2 Slika 9. Pobu|ivanje i razbu|ivanje generatora pri automatskoj regulaciji kanal 1

Slika 10. Pobu|ivanje i razbu|ivanje generatora pri automatskoj regulaciji kanal 2

Slika 13. Snimak prelazak sa kanala 1 na kanal 2


103

Slika 14. Snimak prelazak sa kanala 2 na kanal 1

Slika 15. Step poreme}aj generatora kanal 1

opremom nije ispunjavao postavljene zahteve, kako u pogledu savremenosti tehni~kog re{enja, tako i u pogledu mogu}nosti odràvanja opreme u eksploataciji i direktno je uticao na sigurnost i pouzdanost bloka 100 MW. Novi stati~ki samopobudni tiristorski sistem pobude (ST) izveden je sa 100%-nom rezervom energetskih pretvara~a i sadrì dva autonomna i jednaka pretvara~ko-regulaciona kanala, od kojih je jedan kanal uklju~en, a drugi je u ,,vru}oj rezervi. Svaki kanal ima tiristorski pretvara~, automatski regulator pobude i aparaturu koja obezbe|uje njegov upravljanje. Usled ~estih kvarova upravlja~kog dela revitalizovanog sistema pobude, 2009. godine izvr{ena je njegova rekonstrukcija. U okviru rekonstrukcije upravlja~kog dela pobudnog sistema realizovane su regulacione funkcije, merenja, za{tite, upravljanje, nadzor i komunikacija s drugim sistemima i ure|ajima. Glavni elementi upravlja~kog dela su digitalni regulator pobude, paljenje tiristora i za{tite. Sastavni deo upravlja~kog dela sistema pobude je i akvizicioni sistem koji prati rad pobudnog sistema i omogu}ava nadzor i pra}enje mernih veli~ina i signala relevantnih za rad pobude. Ovakav sistem pobude predstavlja kompleksnu opremu koja obezbe|uje napajanje pobudnog namotaja generatora automatski regulisanom strujom u svim reìmima rada. Stati~ki samopobudni sistem u potpunosti zadovoljava postavljene tehno-ekonomske uslove: trenutno deluje, lako ostvaruje visok koeficijent forsiranja, moè da pre|e u invertorski reìm rada, pruà ogromne mogu}nosti za re{avanje stati~ke i dinami~ke stabilnosti EES-a. Visoka pouzdanost u radu i jednostavno odràvanje osobine su koje karakteri{u ovaj sistem pobude i ~ine ga osnovnim pobudnim sistemom savremenih generatora. Revitalizacijom sistema regulacije pobude pove}ane su sigurnosti i pouzdanosti rada bloka 100 MW u TE Kostolac. Samim tim, produèn je njegov radni vek za vi{e od 15 godina.11. LITERATURA [1] M. ]alovi}, REGULACIJA ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA, tom II, Beograd, 1997, str. 197421. M. ]alovi}, A. Sari}, OSNOVI ANALIZE ELEKTROENERGETSKIH MRE@A I SISTEMA, Beograd, 2004. M. ]alovi}, A. Sari}, P. Stefanov, EKSPLOATACIJA ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA U USLOVIMA SLOBODNOG TR@I[TA, Beograd, 2005. Z. ]iri}, \. Stoji}, D. Joksimovi}, N. Miloj~i}, D. Arnautovi}, REKONSTRUKCIJA SISTEMA PO-

Slika16. Step poreme}aj generatora kanala 2

10. ZAKLJUÂK Sistem za regulaciju pobude treba da je pouzdan, ekonomi~an, da omogu}i regulaciju napona na krajevima generatora u odre|enim granicama i dovoljno veliku i brzu promenu struje pobude pri nenormalnim reìmima rada. Stari elektoma{inski jednosmerni (DC) sistem pobude sa svojom zastarelom

[2] [3]

[4]

104


[5] [6]

BUDE GENERATORA BR. 4 U TE NIKOLA TESLA A OBRENOVAC, 2004. Z. ]iri}, D. Joksimovi}, M. Ili}, JUKO CIGRE REKONSTRUKCIJA SISTEMA POBUDE GENERATORA A2 U TE-TO NOVI SAD, 2007. Zoran ]iri}, \or|e Stoji}, Du{an Joksimovi}, Nemanja Miloj~i}, Milan Milinkovi}, Du{an Arnautovi}, REKONSTRUKCIJA SISTEMA POBUDE GENERATORA BR. 1 U TE NIKOLA TESLA A, Zbornik radova, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla 2010, br. 16, str. 103-117

[7]

TEHNI^KA DOKUMENTACIJA SISTEMA POBUDE GENERATORA BLOKA 100 MW TE KOSTOLAC A, Energoprojekt 2001.

[8]

SISTEMA TIRISTORNA SAMOVOZBU@DENI (OAO lsib rukovodstvo po ksploat.).

[9]

Izve{taj o ispitivanju generatora bloka 100 MW, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Beograd 2006, 2010.

Rad je primljen u uredni{tvo 14. 04. 2010. godine Rad odobrilo uredni{tvo 14. 05. 2010. godine

Rosica R. Cveji}, ro|ena 1960. godine u Poàrevcu. Osnovnu {kolu zavr{ila u Kasidolu, Srednju elektrotehni~ku u Kostolcu, a Vi{u elektotehni~ku {kolu u Poàrevcu. Diplomirala na elektroenergetskom odseku Tehni~kog fakulteta u â~ku. Zaposlena od 1983. godine, i to najpre u Osnovnoj {koli u Bradarcu kao nastavnik fizike i tehni~kog obrazovanja, a zatim u Rudniku bakra Majdanpek, kao pripravnik, inènjer tehni~ke pripreme i elektroodràvanja pogona drobljenja rude. Od 1985. godine radi u JP Elektroprivreda Srbije u Termoelektrani Kostolac. Najpre kao inènjer u Analizi procesa a potom, u periodu 1990-1995. godine, u Salu`bi razvoja termoelektrane. Od 1995. godine do danas radi u Sektoru investicija kao inènjer elektronadzora, {to podrazumeva u~estvovanje u projektovanju, pripremi i realizaciji nabavke opreme, kontroli kvaliteta radova i ugra|ene opreme, primopredaji novoizgra|enih ili rekonstruisanih objekata. U~estvovala je u nadzoru prilikom rekonstrukcije i revitalizacije elelektroenergetskih postrojenja u TE Kostolac A. Trenutno radi kao vode}i inènjer za elektroenergetska postrojenja u Sektoru za nadzor investicija u termoelektranama. Zoran N. ]iri} ro|en 1950. godine u Izvoru kod Pirota. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u Pirotu. Diplomirao na Elektrotehni~kom fakltetu Univerziteta u Beogradu, Smer elektroenergetika. Od 1976. do 1979. godine radio u industriji gumenih proizvoda Tigar iz Pirota, gde je radio prora~une, projektovanje i realizaciju kompenzacije reaktivne energije, a od 1979. do 1989. u HE \erdap. Od 1979. do 1982. godine radio u HE \erdap I u odràvanju i eksploataciji elektrane, a od 1982. do 1989. godine bio je glavni inènjer za elektroradove na izgradnji i pu{tanju u rad HE \erdap II. U Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla zaposlio se 1989. godine u Centru za automatiku i regulaciju, gde i sada radi kao stru~ni savetnik. U prethodnom periodu radio je na projektovanju, izradi i pu{tanju u rad pobudnih sitema malih, srednjih i velikih sinhronih generatora i motora. U~estvovao u automatizaciji malih hidroelektrana, kao i ispitivanjima i otklanjanju nedostataka na sistemima pobude u svim hidro i termoelektranama elektroprivrede Srbije i mnogim industrijskim postrojenjima i u elektroprivredi Republike Srpske. U~estvovao je u ispitivanjima i izradi studija za pove}anje snage generatora u EPS-u i na ve}em broju projekata Ministarstva nauke Republike Srbije. Bio je rukovodilac elektroradova pri prvom pu{tanju i stavljanju u pogon ve}eg broja hidro i turboagregata u Elektroprivredi Srbije. \or|e M. Stoji} je ro|en 1970. godine u Beogradu. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu, smer Automatika i Elektronika, zavr{io je 1994. Magistrirao je 1996. i doktorirao 2004. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1994. godine zaposlen je u Elektrotehi~kom Institutu Nikola Tesla u Beogradu. Osnovna oblast istraìvanja i profesionalnog anga`mana su mu sistemi automatskog upravljanja primenjeni u ure|ajima energetske elektronike, industrijskim postrojenjima, i vojnim objektima. Bavio se upravljanjem pogona asinhronog motora, digitalnim automatskim regulatorima napona sinhronog generatora, pozicionim hidrauli~kim servo-pogonima, regulatorima


105

u industrijskim postrojenjima, kao i razli~itim mernim sistemima i sistemima za vo|enje procesa rada hidro-agregata. Autor je vi{e radova u doma}im i stranim nau~nim ~asopisima. Du{an S. Joksimovi} je ro|en u Pri{tini 1982. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju prirodnomatemati~kog smera zavr{io je u Pri{tini. Na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu diplomirao je 2005. godine. Nakon zavr{etka studija radio je u termoelektrani Nikola Tesla A na poslovima odràvanja pobudnih i regulacionih sistema generatora. Od 2006. godine zaposlen je u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i regulaciju, gde se bavi: pobudnim sistemima generatora, elektri~nim za{titama i sinhronizacijom generatora, sistemima akvizicije i merenjima. Nemanja S. Miloj~i} ro|en 1982. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu i gimnaziju prirodno-matemati~kog smera zavr{io je u Mladenovcu i diplomirao na energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Po zavr{etku studija radi na poslovima razvoja i projektovanja uljnih i suvih energetskih transformatora u kompaniji ABS - Minel trafo u Mladenovcu. Od 2007. godine radi na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i regulaciju gde se bavi problemima regulacije u elektroenergetskim sistemima, razvojem, projektovanjem i ispitivanjem pobudnih sistema sinhronih ma{ina, ispitivanjem elektri~nih ma{ina, relejnom za{titom, elektri~nim merenjima i automatizacijom malih elektrana.

Documents

Revitalizacija Sistema Regulacije Pobude Bloka 100 MW TE Kostolac A