Revitalizacija Privrede Srbije - Stanje i Perspektive

MAINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Predmet:

Informaciona integracija poslovnih funkcija 2

Projektni zadatak Strana 1

Informaciona Integracija Poslovnih Funkcija 2Seminarski radTema: REVITALIZACIJA PRIVREDE SRBIJE - STANJE I PERSPEKTIVE

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



SADRAJREZERVE ENERGETSKIH RESURSA U SRBIJI.............................................................4 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.....................................................................................5 Hidro energija...........................................................................................................................5 Solarna energija........................................................................................................................6 Energija vetra...........................................................................................................................7 Energija biomase......................................................................................................................8 Biogoriva 9 Geotermalni izvori..................................................................................................................10 ENERGETSKA EFIKASNOST...........................................................................................11 CILJEVI U BUDUNOSTI..................................................................................................12

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Rezime: Poslednjih godina sve je vei interes za alternativne energetske izvore. Ljudi su postali svesni problema energije u budunosti. Usled energetske krize u svim delovima sveta, potrebno je razviti nove izvore energije, delotvornije iskoriavati energiju, u skladu sa tim menjati nain ivota. Pored toga to su dostupni svakom i svima (u manjoj ili veoj meri) alternativni energetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji imaju vrlo mali ili gotovo neznatan negativan uticaj po oveka i ivotnu sredinu. Ta osobina je vrlo znaajna upravo danas, kada je ivotna sredina sve vie degradirana, izmedju ostalog i ba neopreznim korienjem konvencionalnih energetskih izvora. Obnovljivi izvori energije su aktuelno pitanje u svim razvijenim zemljama. U Srbiji je korienje obnovljivih izvora u proizvodnji struje prilino zaboravljena i sporedna tema, to je nedopustivo s obzirom na ogromne potencijale za njihovu upotrebu. Obnovljivi izvori energije bi trebali da predstavljaju glavni oslonac energetske samostalnosti Srbije u budunosti.

1. UVODPrirodni resursi i energija imaju velikog znaaja za odravanje ivota na Zemlji i za razvoj ljudske civilizacije. Energija i materija su vrsto povezane jer svaka materija moe da se pretvori u energiju, a energije mogu da prelaze iz jednog vida u neki drugi. Energenti su neophodni za pokretanje kompletnog sektora transporta, industrijskog sektora kao i domainstva, a ivot savremenog oveka nezamisliv je bez upotrebe ovih proizvoda. Zato je i cilj svake zemlje da obezbedi dovoljne koliine energije, odnosno energenata, za potrebe svoje privrede kao i sigurno i kontinuirano snabdevanje privrede energentima, po stabilnim i konkurentnim cenama. S obzirom da se u narednom periodu, prvih dekada 21. veka oekuje mogunost udvostruavanja broja stanovnika na zemlji, to je u konceptu odrivog razvoja, jedan od najznaajnijih sektora "odriva energetika". To znai osim velike tednje (efikasnosti korienja) i primene obnovljivih i trajnih izvora, takodje vano i traganje za novim vidovima energije. Osnovna podela resursa je na: obnovljive neobnovljive

U prvu grupu spadaju: vodene snage, energija vetra, energija morskih struja, energija plime i oseke, toplota mora i okeana, biomasa, drvo, biogas i energija solarnog zraenja, dok u drugu grupu spadaju: fosilna goriva, uljni kriljci.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



REZERVE ENERGETSKIH RESURSA U SRBIJIObim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnih energenata, kao to su nafta i gas su simboline i ine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, u kome dominira niskokvalitetni lignit, sa ueem od preko 98% u ukupnim bilansnim rezervama ili oko 13350 miliona tona. Lignit predstavlja najznaajniji domai energetski resurs Republike Srbije.

Slika 1 Rezerve uglja u Srbiji

Proizvodnja nafte i gasa u Srbiji obavlja se na 59 naftnih i gasnih polja sa 144 leita. Proizvodnja nafte i gasa odvija se na oko 815 buotina. Ukupna proizvodnja sa naftnih polja u Srbiji kree se u nivou od 0,650 miliona t/god sirove nafte i oko 0,3 3 milijarde m prirodnog gasa.

D m o aa po v d ja % r iz o n 9 Uo 9 % vz 1

Slika 2 Prirodni gas u Srbiji

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJEPod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana suneva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korienje ovih izvora doprinosi efikasnijem korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija gasova staklene bate", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Potencijali Obnovljivih izvora energije u Srbiji su oko 4 miliona ten:

Solarna energija - 640.000 ten Biomasa - 2.68 miliona ten Male hidroelektrane - 1 747 GWh ili 440 000 ten Geotermalna energija - 185 000 ten Energija vetra - 160.000 ten

Hidro energijaPostrojenja kao to su male i mini hidroelektrane, koje proizvode izmeu 100 kW i 10 MW elektrine energije, predstavljaju jedno od najznaajnijih oblasti u razvoju hidroenergetskog potencijala Srbije. Jedna od velikih prednosti ovakvih postrojenja je to ne zahtevaju akumulacije i ne naruavaju tok reke ili potoka. Jedan od najznaajnijih obnovljivih energetskih resursa Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od ega je do danas iskorieno oko 12000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetski potencijal u Srbiji iznosi oko 5000 GWh, to predstavlja oko 10% potronje finalne energije. Ovaj potencijal nalazi se najveim delom na slivu Morave (2300 GWh), zatim na Drini i Limu (1900 GWh) i Dunavu (1000 GWh), za gradnju pojedinanih objekata snage vee od 10 MW i godinjom proizvodnjom od oko 5200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije, ukljuujui i male reke, utvrene su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa moguom proizvodnjom od oko 1800 GWh/godinje14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 Is ori k eni potencija l Is oris k tivi potencija l Ma hidro le elek ne tra

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Slika 3 Hidro potencijal Hidroelektrane, pre svega na Drini i Dunavu, 2010. godine su ostvarile najveu godinju proizvodnju u istoriji elektroprivrede Srbije 12500 GWh

Hidroelektrane Cena /kWh Do 0,5 MW 9,7 Od 0,5 - 2 MW 10,2 Od 2 - 10 MW 7,85 Na postojeoj infrastukturi do 2 MW 7,35 Na postojeoj infrastukturi od 2 - 10 MW 5,9 Tabela Feed in tarife za hidroenergiju u Srbiji

Solarna energijaSuneva energija, ukljuujui koncentrisane sisteme koji koriste reflektujue materijale kao to su ogledala za koncentrisanje energije sunca, a potom pretvaraju toplotu u elektrinu energiju, postaje sve isplativija za snabdevanje elektrinih mrea, iako je jo uvek daleko skuplja od alternativnih tehnologija Najvei potencijal za korienje solarne energije je na jugu Srbije, a gradovi sa najveim potencijalom su Ni, Kurumlija i Vranje. Prosean intenzitet sunevog zraenja na teritoriji Srbije je od 1,1 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan (kWh/m2/dan) na severu do 1,7 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan tokom jula. Na godinjem nivou, prosena godinja vrednost energije zraenja za teritoriju Srbije iznosi od 1.200 kilovat-sati po kvadratnom metru (kWh/m2/god) u severozapadnoj Srbiji do 1.550 kilovat-sati po kvadratnom metru u jugoistonoj Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko 1.400 kilovat-sati po kvadratnom metru.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Slika 4 Potencijal solarne energije u Srbiji Zavisno od kapaciteta prijemnika toplote, prosena vrednost raspoloive korisne energije Srbiji bi bila 700 kilovat-sati po kvadratnom metru godinje. Energija koju sunce tokom godine emituje na jedan kvadratni metar krova kue u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte Postavljanje takvog sistema sa panelima, koje bi kotalo od 1.500 do 2.000 evra, omoguilo bi utede domainstvima, posebno onih koji se ne greju na struju i kojima je bojler je najvei potroa Feed in tarifa je 23 evrocenti/kWh

Energija vetraEnergetski potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na instalisanu snagu od oko 1.300 megavata. Istoni delovi Srbije, neke planinske oblasti poput Zlatibora i Kopaonika i Panonska nizija pogodna su podruja za izgradnju vetroelektrana. Broj povoljnih lokacija je ogranien a najvei potencijal je u Banatu za koji su najvie zainteresovani i potencijalni investitori. Izgradnja farme vetrenjaa nije jeftina, ali je energija vetra trenutno najekonominiji obnovljivi izvor energije koji se koristi. Meutim, kod elektrana na vetar priozvodnja je nestabilna i nepredvidiva zbog ega je potrebno obezbediti rezervne kapacitete kako bi elektroenergetski sistem funkcionisao. Promenljiva snaga elektrana na vetar tokom pogona iziskuje napore i trokove pri balansiranju elektrosistema. Za prikljuivanje vetroelektrana veeg kapaciteta potrebno je irenje i rekonstrukcija prenosnog sistema.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Slika 5 Potencijal vetra u Srbiji

Tehnologije za proizvodnju elektrine energije od vetra obuhvataju male vetrenjae za domainstva, hibridne sisteme koji kombinuju energiju vetra i solarne ili hidrosisteme, ali i baterije, male sisteme sa prikljukom na distributivnu mreu i vetroelektrane, odnosno veliki broj vetroturbina koji funkcionie kao elektrana. Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u eleketroenergetskom sistemu. Planove da ulae u izgradnju vetroelektrana najavio je EPS. Prema tim najavama, na jesen bi trebalo da pone realizacija projekta izgradnje vetroparka kod Kostolca. EPS je ranije saoptio da je pronaao lokaciju na kojoj ima 1.800 sati korisnog vetra godinje i da je mogu generator snage 30 megavata Feed in tarifa je 9,5 evrocenti/kWh

Energija biomasePod nazivom energija biomase podrazumeva se energija koja se dobija sagorevanjem materijala biljnog porekla. Ovaj vid korienja biomase je prisutan i danas, uglavnom, u domainstvima za pripremanje hrane. U naoj zemlji, drvo se kao ogrevni materijal, a i za potrebe industrije i saobraaja (eleznica), koristilo i kroz ceo 19. vek, pa sve do sredine 20. veka. U razvijenim zemljama, danas je korienje drveta svedeno na minimum, medjutim u mnogim naim krajevima ono se veoma mnogo koristi i to najee bez mnogo drutvene kontrole. Osim biomase biljnog porekla, koristi se i biomasa ivotinjskog porekla.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Slika 6 Potencijal biomase u Srbiji Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i ine ga ostaci u umarstvu i drvnoj industriji (oko milion toe), i ostaci u ratarstvu, stoarstvu, voarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voa (oko 1,7 miliona toe). Energetski potencijal biomase u stoarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa je procenjen na 42 000 toe.

BiogorivaU Republici Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela. Bioetanol: Proizvodnja etanola u Republici Srbiji se danas bazira na melasi(nusproizvod u proizvodnji eera) (oko 50 %) i na itaricama (oko 50 %). Raspoloiva koliina melase ne podmiruje tekue proizvodne potrebe: ukupni kapaciteti u postojeim fabrikama eera generiu oko 200.000 tona melase godinje, od ega se iskoristi 50.000 tona, dok se ostatak od oko 150.000 tona moe razmatrati za ostale potrebe i proizvodnju bioetanola. S obzirom na razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i injenicu da proizvedene koliine itarica potpuno zadovoljavaju i prevazilaze domae potrebe za ljudskom i stonom ishranom, potrebno je razmotriti i mogunosti proizvodnje bioetanola od itarica. Za proizvodnju 100.000 tona bioetanola, potrebno je oko 330.000 tona itarica, to predstavlja oko jedne treine trinih vikova itarica ili svega oko 2-4 % ukupne proizvodnje itarica. Prema procenama, u Republici Srbiji postoji oko 100.000 hektara marginalne zemlje koja se moe iskoristiti za gajenje itarica od kojih bi se proizvodio bioetanol, ime bi se moglo proizvesti oko tri miliona tona etanola godinje.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Biodizel: U Republici Srbiji se kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu koristiti uljarice-suncokret, soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja. Ukupne povrine pod uljaricama se procenjuju na 668.800 ha, od ega bi se gajenje uljarica za dobijanje biodizela moglo vriti na 350.000 ha.

Struktura setve

Mogua proizvodnja biodizela (t)

100 % uljana repica 212.800 70 % uljana repica + 30 % suncokret 224.140 50 % uljana repica + 50 % suncokret 231.700 30 % uljana repica + 70 % suncokret 239.260 100 % suncokret 250.600 100 % soja 141.750 Tabela 1 Potencijalna proizvodnja biodizela Potronja jestivog ulja u Republici Srbiji iznosi oko 16 litara po glavi stanovnika, to upuuje na zakljuak da bi se u Republici Srbiji godinje moglo sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela Feed in tarifa je 13 evrocenti/kWh za biomasu, a oko 16 evrocenti/kWh za biogas

Geotermalni izvoriU Srbiji postoje prirodni i vetaki izvori termalne vode na teritoriji vie od 60 optina. Ovaj energetski potencijal zbog niske temperature vode nije dovoljan za proizvodnju elektrine energije ali bi mogao da se iskoristi za proizvodnju toplotne energije u razliitim oblastima. Ovakva energija niske temperature mogla bi se koristiti za grejanje staklenika, prostorija, bazena i druge namene, ali lokalne samouprave, investitori i korisnici nemaju dovoljno isksutva u korienju ovog izvora. Za proizvodnju struje iz geotermalnih izvora temperature moraju biti 100 stepeni Celzijusa, dok je temperatura vode geotermalnih izvora u Srbiji najee u opsegu do 40 stepeni Celzijusa.

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



Slika 7 Geotermalni potencijali Srbije Samo na teritoriji 6 optina je temperatura vode preko 60 stepeni - u Vranju, apcu, Kurumliji, Rakoj, Medvei i Apatinu. Protoci vode iz postojeih izvora i buotina najee iznose do 20 litara u sekundi, na nekoliko lokaliteta protok vode prelazi 50 litara u sekundi (Bogati, Kurumlija, Pribojska Banja, Nika Banja) a samo u Banji Koviljai protok vode prelazi 100 litara u sekundi. Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla ostvariti korienjem izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 216 MWt, to je jednako koliini od oko 180.000 tona ekvivalentne nafte.

ENERGETSKA EFIKASNOSTSrbija danas ima najnii stepen energetske efikasnosti u Evropi. Drave zapadne Evrope po kvadratnom metru potroe manje od 100 kilovat sati energije godinje a u naoj zemlji potronja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potroene elektrine energije u Srbiji skoro polovinu potroe graani u svojim stanovima a ak 65 procenata te energije odnosi se na grejanje. Specifina potronja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kuama mnogo vea. tednja je neophodna jer Srbija u nekim oblastima troi pet puta vie primarne energije po jedinici bruto drutvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utroak energije u nekim sektorima je ak etiri do pet puta vei od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domainstva plaaju vee raune, dok drava daje vie para za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali svetski ampioni u neracionalnoj potronji energije koju, ak i za javnu rasvetu, troimo 50 procenata vie nego zemlje Evropske Unije. Neke studije kau da ogromni nuklearni i fosilni projekti pokrenuti kratkoronim politikim interesima esto blokiraju potrebu za utedama energije i poveanje energetske efikasnosti,Br. indeksa Ime i Prezime Datum Ocena Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



koja bi mogla da donese socijalne i ekonomske koristi kako domainstvima tako i biznis sektoru.

CILJEVI U BUDUNOSTIKljuni korak za poetak razvoja trita obnovljivih izvora energije bilo je utvrivanje fid-in tarifa, odnosno garantovane otkupne cene za elektrinu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije 12 godina od poetka proizvodnje. Osnovni cilj reforme energetskog sistema je uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji e podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zatitu ivotne sredine i integraciju domaeg energetskog sektora u regionalno i evropsko trite energije. Radi ispunjenja navedenih ciljeva odnosno sigurnosti i ekonominog snabdevanja privrede i stanovnitva energijom, utvrdjeni su sledeih pet prioritetnih programa: 1. Tehnoloka modernizacija postojeih energetskih proizvodnih sistema, 2. Racionalna upotreba energenata i poveanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potronje energije 3. Ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata 4. Korienje novih obnovljivih izvora energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalna energija, energija vetra i sunevog zraenja) 5. Sniavanje intenziteta tetnih emisija iz sektora proizvodnje i potronje energije.

2. ZAKLJUAKOsim oiglednih energetskih efekata (smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanja okoline), realizacijom obnovljivih izvora energije bi se angaovao domai investicioni kapital, podstakla mala i srednja preduzea i podstakla domaa proizvodnja i usavravanje opreme za korienje obnovljivih izvora energije. Istovremeno bi se pomoglo domaoj privredi da participira u ponudama stranih firmi za ulaganja u energetske izvore, na bazi korienja obnovljivih izvora energije, po osnovu sticanja privilegovanog poloaja na smanjenje nacionalnih kvota za SO2 i druge efluenate, ime bi se poveale mogunosti zapoljavanja lokalnog stanovnitva, iz seoskih sredina, gde se i nalaze najvei potencijali ove energije. Ukoliko bi se dostiglo korienje raspoloivog potencijala od samo 10% (i to bez drvne biomase), godinje energetske utede iznosile bi 30 miliona $ , ne raunajui finasijske efekte po osnovu angaovanja domae industrije i radne snage, pa i potpunije zatite ivotne sredine Za razliku od Evropske unije koja je odavno napustila koncept dominantnogBr. indeksa Ime i Prezime Datum Ocena Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012


Predmet:



oslanjanja na ugalj kao primarni energent i supstituisala ga naftom, a u skorije doba sve vie i prirodnim gasom, u Srbiji je ugalj jo uvek osnovni primarni energent. Strategija razvoja energetike do 2015. godine predvia da udeo obnovljivih izvora energije (bez velikih hidrocentrala) u ukupnoj primarnoj energetskoj potronji treba da se podigne sa nula na 1.1%Prema procenama Agencije za energetsku efikasnost Srbije, potronja energije u Srbiji bi mogla da bude smanjena za vie od 50% sa efikasnijim grejanjem i unapreenjem energetske efikasnosti u industriji. Takoe, prisutan je i visoki procenat potronje pri konverziji elektrine energije (oko 10%), kao i 15% gubitaka zbog loih uslova elektrodistributivne mree

3. LITERATURA[1] www.energoportal.info [2]http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/10-vodic-kroz-eu-politike-energetika.pdf. [3] www.wikipedia.com [4] http://www.arhiva.srbija.gov.rs/cms/view.php?id=1021

Br. indeksa

Ime i Prezime

Datum

Ocena

Pregledao

1059/10

Dimitrije Vasovi

09.01.2012

Documents

Revitalizacija Privrede Srbije - Stanje i Perspektive