RAČUNOVODSTVENE PREVAREPITANJA I ODGOVORI

1. Definišite kriminalne radnje menadžera,zatim,obrazložite zbog čega ne postoje nepromenljiva pravila za definisanje kriminalne radnje,a,potom,objasnite doprinos Edwin- a Shutherlanda – i Donalda-a R.Creesey-a naučnom proučavanju privrednog kriminala.

Kriminalne radnje menadžera podrazumevaju namerno lažno predstavljanje korporativnih ili pojedinačnih nivoa performansi od strane zaposlenih na menadžerskim funkcijama koji žele da ostvare korist od takvih kriminalnih radnji u smislu unapređenja,bonusa i ostalih ekonomskih podsticaja i statusnih simbola (Savez računovođa i revizira Srbijee,2010:12) ). opravdajuših razloga,tj.oni koji su umešani u prevaru su u stanju da racionalizuju Nepromenljiva pravila za definisanje kriminalne radnje ne postoje, s obzirom na to da kriminalna radnja podrazumeva element iznenađenja,lukavstvo, trik i nepoštene načine putem kojih se drugi mogu prevariti.Na području proučavanja privrednog kriminala u SAD-u, na pragu 20.tog veka javljaju se prvi tekstovi.Edwin Shutherland (1883-1950),se najviše bavio privrednim kriminalom koji su prouzrokovali menadžeri, a posledice najviše osečali akcionari i javnost. Predavao je kriminologiju na Univerzitetu u Indijani,na kome je i doktorirao,a prvi je 1939.god.počeo govoriti o privrednom kriminalu ili kriminalu belih kragni. Donald R.Creesey (1919-1987) je tokom 50-tih godina 20.veka proveo istraživanje pod nazivom ''Trougao prevare'', ističući da je prevara rezultat prilika, pritisaka i racionalizacije.U psihologiji pod racionalizacijom se podrazumeva poricanje ili minimiziranje nečeg neugodnog,slabog,izmišljanjem čin prevare kao nešto što je konzistentno sa njihovim ličnim etičkim kodeksom.

2. Objasnite, šta predstavlja revizuja kriminalnih radnji,zatim,navedite šta predstavlja kriminalna radnja posmatrana kao krivišno delo,a,nakon toga objasnite doprinos Norman-a Jaspan-a Frank-a E.Hartung –a naučnom proučavanju privrednog kriminala.Revizija kriminalnih radnji predstavlja proces otkrivanja,sprečavanja i korigovanja aktivnosti izvrsenih u kriminalne svrhe.Revizori koji se bave istraživanjem prevara moraju biti u stanju da na razuman način spreče prevare čije je sprečavanje realno moguće.Kriminalna radnja posmarana kao krivično delo predstavlja opšti izraz i podrazumeva različite načine prevara koje ljudski um može da osmisli i kojima pojedinsi pribegavaju kako bi kroz lažne vrdnje ostvarili prednost drugima (Savez računovođa i revizora Srbije,2010:11).Norman Jaspan je savetovao poslodavce da ukoliko žele da izbegnu kriminalne radnje ,krađu i pronevere od srane zaposlenih,kreiraju okruženje u kome ima malo razloga i malo mogućnosti za aktivnosti privrednog kriminala,tj sugeriše da pošteno plaćaju zaposlene,da se prema njima odnose sa poštovanjem,da pađljivo saslušaju njihove probleme.Istovremeno predlaže poslodavcima i opreznost i realnost, odnosno

da ne polažu puno poverenje ni u svoje zaposlene, ni u osoblje koje angažuju radi kontrole zaposlenih.Frank E.Hartung se ne slaže sa ovom generalizacijom..On uočava zajedničku osobenost između lica koje narušava finansijsko poverenje i lica koje je karijerni delikvent, i fokusira se na pojedinca.Motiv za nepošteno ili pošteno ponašanje za ostvarenje ličnog cilja,cilja organizacije ili zadovoljenja ljudske potrebe, se može naći u,npr,takmičenju za opstanak,kao i ugrožavanju opstanka.

3. Definišite kriminalnu radnju prema laičkom poimanju, zatim, koji je element najteži za utvrđivanje na sudu i zašto (prema definiciji kriminalne radnje Vrhovnog suda SAD-a),a,nakon toga,obrazložite kada se EU počela sistematski boritiu protiv privrednog kriminala i navedite sadržinu direktiva EU za borbu protiv privrednog kriminala,i,na kraju objasnite doprinos W.Steve –a Albrecht-a i Richard-a C.Hollinger-a,John P.Clark-a naučnom proučavanju privrednog kriminala.Prema laičkom poimanju , kriminalne radnje podrazumevaju nepoštenje u formi namerne obmane ili namernog lažnog predstavljanja materijalnih činjenica.Najteži element za utvrđivanje na sudu prema definiciji krim.radnje Vrhovnog suda SAD-a,je četvrti element tj, namera i to s obzirom na činjenicu da okrivljene strane mogu,izgovarajući se na različite načine,da se pozivaju na slučaj ili nemara kao uzrok incidenta, a ne na planiranu nameru da se počini kriminalna radnja.EU se počela sistematski boriti protiv privrednog kriminala se počela sistematski boriti početkom 90-tih godina 20.veka.Prva direktiva za borbu protiv pranja novca,EU je prihvatila jos 1991.godine.Već 1993. godine u Nemačkoj su,po navedenom osnovu,prihvatili Zakon o pranju novca.1997 i 1998 godine su doneseni dodatni propisi za finansijske i kreditne institucije,a s ciljem uspostavljanja zaštitnih sistema za preventivno delovanje i otkrivanje pranja novca i finansiranje teroristiških akcija. Treća direktiva,prihvaćana 2005.godine,zahtevala je da države članice EU u svoja pravna uređenja ugrade još veću pažnju u pogledu otkrivanja i nadziranja poslovnih veza politički i angažovanih lica, kao i da sastave obavezne kataloge privrednika sa ovlašćenjima.W.Steve Albrecht, na području istraživanja privrednog kriminala u SAD, ističe da privredni revizori,poreski savetnici i računovođe nemaju dovoljno znanaj za hvatanje u koštac sa otkrivanjem i sprečavanjem savremenih oblikaprivednog kriminala.On predlaže veštacima za istrađivanje privrenog kriminala edukaciju iz sledećih obrayovnih profila: računovodstvo,pravo, metodika rada veštaka i kriminologa.Veliki uticaj je imao na osnivanje obrazovnog programa za sticanje zvanja veštaka za istraživanje privrednog kriminala. Richard C.Hollinger i John P.Clark u knjizi **Krađa od strane saradnika**,nastaloj nakon provedenih istraživanja privrednog kriminala 1983. godine,predlažu menadžerima da se usredrede na: razumevanje ponašanja koje saradnike dovodi do krađe,pozitivni odnos do etike,uključivanje jasnih mehanizama sankcionisanja,tekuće komuniciranje među zaposlenim.

4. Objasnite,šta su to EU prevare,navedite u koje dve glavne grupe se svrstavaju EU prevare, a, zatim, obrazložite tranzitne prevare.EU prevare su kriminalne radnje kojima se nanosi šteta budžetu EU( prema stručnoj literaturi) U poslednjih 30 godina procene o finansijskoj šteti prouzrokovanoj kriminalnim radnjama na račun budžetskih sredstava EU kreću se od 1% do 20% budžeta EU. Prema kriterijumu ugroženosti dobra,prihoda ili rashoda budžeta EU ,EU prevare se svrstavaju u dve glavne grupe.- utaja carina,poreza i drugih davanja koja čine prihode budžeta EU (izbegavanje

plaćanja uvoznih carina,odnosno utaja smatra se glavnim oblikom prevare kojom sse oštećuju,odnosno smanjuju prihodi budžeta EU.)

- kriminalna ponašanja kojima se nezakonito prisvajaju,odnosno zloupotrebljavaju razne vrste subvencija,dotacija,poticaja,premija i druge vrste rashoda budžeta EU.

Tranzitne prevare koje se realizuju manipulacijom tranzitnog postupka ,najrasprosranjeniji je oblik krijumčarenja robe u eu, s osnovnim ciljem da roba ya koju se navodi da se prevozi kroz područje EU, u svari ostaje u Uniji, čime se izbegava plaćanje uvozne carine.Na udaru kriminalnih aktivnosti je,tzv.spoljni tranzitni postupak koji ima sledeće oblike: transport roba trećih zemalja kroz carinski uređeno područje EU, zatim uvoz roba iz trećih zemalja(carinski postupak nije sproveden na granici EU,već u nekoj unutrašnjoj carinarnici),i izvoz određenih roba EU u treće zemlje.

5. Definišite EU prevare i objasnite subvencijske prevare. EU prevare su kriminalne radnje kojima se nanosi šteta budžetu EU( prema stručnoj literaturi) Subvencijske prevare su – fizičkim i pravnim licima EU iz svog budžeta, putem evropskih fondova i nacionalnih upravnih službi, dodeljuje novčane iznose u obliku subvencija, dotacija,premija,poticaja i ostalih oblika pomoći i finansiranja. Brojni primeri iz prakse indiciraju da su subvencije pravi mamamc za preduzeća i udruženja koja te nezakonitom ostvarivanju profita. S obzirom na sredstva koja dodeljuje Fond za poljoprivredu,dešava se najveći broj manipulacija, jer su to i najveći korisnici bužeta EU. 6. Objasnite pojam EU prevara, a zatim ,obrazložite subvencijske prevare i tranzitne prevare.EU prevare su kriminalne radnje kojima se nanosi šteta budžetu EU( prema stručnoj literaturi) Prevara predstavlja namerno činjenje ili propust koji se odnosi na lažno,ne tačno ili nepotpuno prikazivanje činjenica te na zloupotrebu, što za posledicu ima negativan učinak na prihode i rashode, odnosno nacionalna budžetska sredstva, sredstva EU i sredstva iz drugih izvora. Krijumčareenje robe preko granica EU je najčešći oblik utaje carina kojim se nanosi najveća šteta budžetu Eutako i nacionalnim budđetima zbog gubitka trošarina i PDV—a. Zbog sticanja ogromnog nezakonitog profita prodajom na dobro organizovanim crnim rtžištima u EU se u najvećem broju slučejeva krijumčari visoko oporeziva roba kao što su cigarete i alkohol.

Subvencijske prevare – fizičkim i pravnim licima EU iz svog budžeta, putem evropskih fondova i nacionalnih upravnih službi, dodeljuje novčane iznose u obliku subvencija, dotacija,premija,poticaja i ostalih oblika pomoći i finansiranja. Brojni primeri iz prakse indiciraju da su subvencije pravi mamamc za preduzeća i udruženjakoja te nezakonitom ostvarivanju profita. S obzirom na sredstva koja dodeljuje Fond za poljoprivredu,dešava se najveći broj manipulacija, jer su to i najveći korisnici bužeta EU.Postoje izvozne subvencije – čija je vrednost znatno iznad cene koju za njih plaćaju kupci u trećim zemljama, i kod uvoza robe u treće zemlje se vrše malverzacije fiktivnim izvozom,od manipulacija podacima o robi do obične krađe proizvoda koji su uskladišteni radi zvoza ili prodaje na tržištu. Tranzitne prevare koje se realizuju manipulacijom tranzitnog postupka ,najrasprosranjeniji je oblik krijumčarenja robe u eu, s osnovnim ciljem da roba ya koju se navodi da se prevozi kroz područje EU, u svari ostaje u Uniji, čime se izbegava plaćanje uvozne carine.Na udaru kriminalnih aktivnosti je,tzv.spoljni tranzitni postupak koji ima sledeće oblike: transport roba trećih zemalja kroz carinski uređeno područje EU, zatim uvoz roba iz trećih zemalja(carinski postupak nije sproveden na granici EU,već u nekoj unutrašnjoj carinarnici),i izvoz određenih roba EU u treće zemlje.

7. Definišite internu kontrolu,prema Iveštaju komiteta sponzorskih organizacija Treadway komisije i obrazložite definiciju.

Prema komitetu sponzorskih organizacija Treadway komisije interna kontrola se može definisati kao proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, menadžmenta i ostalog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim kategorijama i efikasnosti i uspešnosti poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, saglasnost sa postojećim zakonima i propisima i zaštite imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja i otuđenja.Navedena definicija interne kontrole održava sledeće osnovne koncepte:- Interna kontrola je “proces”, tj. ona nije događaj ili okolnost, već je nova činjenica

koja proverava aktivnosti preduzeća.- Internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije zavisno od toga šta rade i

govore, oni određuju ciljeve preduzeća i uvode u funkciju kontrolne mehanizme.- Od interne kontrole se očekuje da upravnom odboru i menadžmentu preduzeća

pruži samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje da su ciljevi kompanije ostvareni.

- Interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili više kategorija koje se međusobno poklapaju, četiri su kategorije ciljeva: prvi, poslovanje vezano za efikasnost i uspešnost korišćenja resursa preduzeća; drugi, finansijsko izveštavanje vezano za pripremu pouzdanih objavljenih finansijskih izveštaja, treće, usklađenost, vezano za usklađenost poslovanja kompanije sa važećim zakonima i propisima, i, četvrti, zaštita sredstava.

8.Definišite internu kontrolu,prema prof. dr Soviću.

Dr Jozo Sović definiše internu kontrolu, kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva.Mere koje preduzima menadžment, se mogu grupisati na sledeći način:- zaštita imovine (sredstava) od rasipanja, neefikasne upotrebe, i mogućih prevara;- obezbeđenje pouzdanosti računovodstvenih podataka;- dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva;- ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta (ocena poslovne efikasnosti).

9. Definišite internu kontrolu, prema prof. dr Slavoljubu Martiću i navedite komponente iz kojih se sastoji interna kontrola Dr Slavoljub Martić navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju: -obezbeđenja njegovih sredstava (imovine) od rasipanja, neefikasnosi i prevare, unapređenja tačnosti;- obezbeđenje pouzdanosti računovodstvenih i operativnih podataka; - pridržavanje poslovne politike preduzeća; i - ocene poslovne efikasnosti (ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta).Iz navedene definicije zaključujemo da interna kontrola obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzeća.

Komponente sistema interne kontrole,obuhvataju pet međusobno povezanih komponenti:1.kontrolno okruženje- ljudi čine jezgro svakog preduzeća, odnosno njihove individualne osobine (ponašanje, shvatanje, moralne vrednosti, kompetencije itd.);2.procena rizika- kompanija postavlja ciljeve, zatim uprava utvrđuje rizike vezane za postizanje tih ciljeva i konačno preduzima određene korake za kontrolu tih rizika- mehanizmi za otklanjanje rizika; 3.kontrolne aktivnosti (procedure)- je neophodana radi kontrole rizika vezanih za postizanje ciljeva i realizaciju onih aktivnosti neophodnih za postizanje ciljeva;4.informacija i komunikacija- na svim nivoima organizacije neophodne su informacije: finansijske; poslovne; inf. o usklađenosti; inf. o vanjskim događajima, aktivnostima i uslovima. Informacioni sistemi prave izveštaje i omogućavaju vođenje i kontrolu preduzeća. Najvažniji sistem (informacioni) za internu kontrolu je računovodstveni sistem. 5.nadgledanje i praćenje- konstantno praćenje i nadgledanje tokom obavljanja poslovnih aktivnosti- monitoring- na taj način sistem može adekvatno reagovati na iznenadne promene.

10. Obrazložite administrativnu internu kontrolu

S analitičke tačke gledišta interna kontrola se može podeliti na dve široke kategorije nadzornog delovanja, i to: administrativnu i računovodstvenu kontrolu. Administrativne kontrole se odnose na poslovne revizije i revizije usklađenosti. Aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera i uglavnom se tiču promocije

poslovne uspešnosti i poštovanja politika propisanih od strane upravljačkih politika. Revizija poslovanja je ispitivanje određene organizacione jedinice radi vrednovanja efikasnosti i uspešnosti poslovanja neke organizacije. Revizija usklađenosti je ispitivanje postupaka i finansijskih evidencija koje se vrše da bi se utvrdilo da li organizacija sledi određene postupke, pravila, propise donešene od strane nekog višeg organa.Administrativna kontrola se odnosi na promociju ili uspešnost poslovanja i postupanje prema propisanim upravljačkim aktivnostima i obuhvata reviziju poslovanja i reviziju usklađenosti

11. Obrazložite računovodstvenu internu kontrolu

Računovodstvena kontrola uključuje finansijske aktivnosti i obuhvata organizaciju, metodologiju i evidenciju s ciljem obezbeđivanja zaštite sredstava i verodostojnosti finansijskih izveštaja, a koncipirana je na taj način da pruži pouzdane dokaze: - da su transakcije obaljene prema ovlaščenjima menadžmenta; - da su transakcije evidentirane na taj način da je ,u prvom redu,omogućeno sastavljanje finansijskih izveštaja ( u skladu sa opšte prihvaćenik računovosdstvenim principima ili drugim kriteruijumima kojei se odnose na te izveštaje) i da je obezbeđeno prikladno iskazivanje vrednosti sredstava,- da je pristup i raspolaganje sredstvima dopušteno samo po ovlašćenjia menadžementa- da je knjigovodstveno stanje sredstava upoređivano sa postojećim stanjem u odgovarajućim intervalima,- kao i da su preduzimane adekvatne mere u pogledu utvrđenih razlika (manjkova i viškova)Računovodstvena kontrola predstavlja zaštitu sredstava da su finansijski izveštaji i osnovne računovodstvene evidencije pouzdane, a obuhvata nezavisnu reviziju, internu reviziju i finansijsku reviziju.

12. Komparirajte administrativnu i računovodstvenu internu kontrolu.

I jedna i druga konrola su funkcije upravljanja,a u većini slučajeva se prepliću tako da se između njih ne može povući neka precizna granica. U postupku revizije naročito kada se radi o eksternoj reviziji ,revizor se mnogo više bavi internom računovodstvenom kontrolom nego administrativnom.Kada upoređujemo aministrativnu i računovodstvenu kontrolu možemo zaključiti:Administrativna konrola - - se odnosi na promociju ili uspešnost poslovanja i postupanje prema propisanim upravljačkim aktivnostima - obuhvata reviziju poslovanja i reviziju usklađenosti- primeri administrativne kontrole su politika provere biografije budućeg zaposlenog i opšte provere zaposlenihRačunovodstvena kontrola- - se odnosi na zaštitu sredstava sa su finanaijski izveštaji i osnovne računovodstvene evidencije pouzdane,- obuhvata nezavisnu reviziju,internu i finansijsku reviziju

- primeri korišćenje bankovnog sefa za deponovanje kratkoročnih hartija od vrednosti, ili upotreba gotovine kompanije

13. Definišite internu reviziju, prema R.Allen-u i D.Tomasi-ju i obrazložite dve suštinske komponente delokruga Etičkog kodeksa interne revizije

Prema ALLEN-u i TOMMASI-u, interna revizija se definiše kao nezavisna, nepristrasna, zažtitna i savetodavna aktivnost, dizajnirana da dodatno poboljša aktivnosti organizacije.Ona pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva noseći sistematični, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efikasnosti u upravljanju rizikom, kontrole i upravljačkih procesa.

Osnovni cilj Etičkog kodeksa je promovisanje etičke kulture u okviru profesije interne revizije. On je neophodan i prikladan za profesiju interne revizije koja se zasniva na poverenju u objektivno uveravanje u vezi upravljanje rizikom, kontrolom i upravljanjem.

Delokrug Etičkog kodeksa Instituta internih revizora je širi i obuhvata dve suštinske komponente:

- principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije (njihovu strukturu čine integritet, objektivnost, poverljivost i kompetentnost).

- pravila ponašanja koja opisuju načine ponašanja koji se očekuju od internog revizora (ona su od pomoći pri tumačenju praktične primene principa i namera im je da usmeravaju etičko ponašanje internih revizora).Od internih revizora se očekuje da obavljaju svoj posao pošteno,predano i odgovorno,da poštuju zakon i vrše obelodanjivanje u skladu sa zahtevima zakona,da ne učestvuju svesno u nezakonitim radnjama,niti u delima kojima se ruši ugled profesije interne revizije ili profesionalne organizacije,daa poštuje i doprinosi pravno i etički ispravnim ciljevima organizacije..

.

14. Definišite internu reviziju, prema R.Allen-u i D.Tommasi-ju i obrazložite tri nivoa standarda u sklopu novog Okvira profesionalne prakse interne revizije.

Prema ALLEN-u i TOMMASI-u, interna revizija se definiše kao nezavisna, nepristrasna, zažtitna i savetodavna aktivnost, dizajnirana da dodatno poboljša aktivnosti organizacije.Ona pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva noseći sistematični, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efikasnosti u upravljanju rizikom, kontrole i upravljačkih procesa

Radna grupa za uputstva,u sklopu novog Okvira profesionalne prakse, razvila je tri niza standarda:1.standarde karakteristika- odnose se na karakteristike organizacije i pojedinaca koji vrše usluge interne revizije;2.standarde izvođenja- opisuje prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeđuju kriterijume kvaliteta prema kojima se odmerava učinak ovih aktivnosti;

3.standardi implementacije- odnosi se na dalju razradu standarda karakteristika i učinaka, i obezbeđuje uputstva koja se primenjuju na određene vrste angažovanja.Pre neko što objavi neki od standarda, Odbor za standarde interne revizije sprovodi kompleksne konsultacije i diskusije. Razvoj i objavljivanje Standarda je kontinuiran proces koji podrazumeva globalne aktivnosti poput objavljivanja nacrta za razmatranje i prikupljanje komentara javnosti.

.

15. Definišite internu reviziju, prema R.Allen-u i D.Tommasi-ju , a , zatim definišite i obrazložite Konsultantske usluge prema povelji aktivnosti interne revizije.

Prema ALLEN-u i TOMMASI-u, interna revizija se definiše kao nezavisna, nepristrasna, zažtitna i savetodavna aktivnost, dizajnirana da dodatno poboljša aktivnosti organizacije.Ona pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva noseći sistematični, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efikasnosti u upravljanju rizikom, kontrole i upravljačkih procesa.

Konsultantske usluge se prema povelji o revziji, prema rečniku Međunarodnih standarda profesionalne prakse interne revizije definišu kao savetodavne i lične usluge koje se pružaju klijentu, a čija se priroda i obim dogovaraju sa klijentom i čiji je cilj stvaranje dodatne vrednosti i poboljšanje procesa upravljanja rizikom i kontrole u organizaciji, pri čemu interni revizori ne preuzimaju rukovodeće odgovornosti.

16.Navedite najpoznatiju definiciju prevara i navedite dva osnovna razloga zbog kojih nema opšte prihvaćene definicije pojma prevara.

Najpoznatija definicija prevara je da se se pod pojmom prevara podrazumeva ''opšti pojam koji obuhvata sve raznovrsne načine koje ljudska dovitljivost može osmisliti,koji su iskorišteni od strane pojedinca, zarad sticanja koristi, u odnosu na druge,putem lažnih predstavljanja. Ni jedno definitivno i nepromenljivo pravilo ne može biti postvaljeno kao opšti predlog u definisanju kriminalne radnje pošto ona uključuje iznenađenje , varanje, lukavsvo i nepoštene načine pomoću kojih je neko prevaren. Jedine granice definisanja su one koje ograničavaju ljudski lopovluk'

Jednostavno rećeno, prevarom možemo smatrati bilo koju radnju koja se preduzima sa namerom pribavljanja koristi na nepošten i nezakonit način.

Dva osnovna razloga zbog kojih nema opšte prihvaćene definicije pojma prevara su

- činjenica da nacionalna zakonodavstva pojedinih zemalja na različite načine određuju šta je to prevara odnosno kriminalana radnja,

- i upotreba raznih izraza kojima se određuju iste ili slične pojave.U zapadnim zemljama i u SAD imamo termine : ekonomski kriminal,socio

ekonomski kriminal,privredni kriminal,kriminalitet poslovnoih preduzeća-belog okovratnika.Svi izrazi označavaju nezakonitosati u privrednim tokovima.

17.Navedite kriterijume za podelu kriminalnih radnji, a ,zatim grupišite i obrazložite kriminalne radnje prema računovodstvenim ciklusima.

Kriterijumi za podelu kriminalnih radnji su prema:1. Počiniocima i oštećenima2. Odredbama krivičnog zakona3. Ciklusima poslovnih događaja (računovodstvenim ciklusima)4. Načinu izvršenjaKriminalne radnje prema računovodstvenim ciklusima se mogu grupisati u najmanje pet ciklusa i to:

Ciklus prodaje koji obuhvata zaduženje kupaca za isporučenu robu i ili usluge i naplatu potraživanja od kupaca. Najčešće zloupotrebe u ovom ciklusu su vršenje prodaje ispod cene,prisvajanje pazara, ne evidentiranje prodaje,prikazivanje prodaje fiktivnim kupcima itd.

Ciklus nabavke uključuje kupovinu i plaćanje kupljenog materijala,robe,opreme i usluga koje se koriste u poslovanju preduzeća. Ciklus kupovine je podložan kriminalnim radnjama kao što su plaćanje kupljene robe i ili usluge po cenama većim od tržišnih (realnih) cena,plaćanje fiktivnim kupcima, kupovina roba u količinama znatno većim od potrebnih količina i sl.

Ciklus plata sadrži zapošljavanje osoblja, prestanak radnog odnosa, plate zaposlenih, radno vreme, bolovanja i nadoknade troškova zaposlenima. Najčešće kriminalne radnje ovog rašunovodstvenog ciklusa jesu plaćanje fiktivno yaposlenih, obralun plate na osnovu uvečanog broja radnih sati, fiktivna bolovanja i plaćanja naknada za troškove koji su ''naduvani''.

Ciklus zaliha obuhvata nabavku, skladištenje i utrošak sirovina i materijala, a karakteristične kriminalne radnje su nabavljanje nepotrebnog materijala, prisvajanje zaliha za ličnu korist itd.

Ciklus kapitala obuhvata finansiranje dugova i akcijski kapital,kamate i isplate dividendi a ove transakcije imaju odraz u finansijskim izvestajima preduzeća. Svi elementi ovog ciklusa se pre svega odvijaju na najvišem upravljačkom nivou. U ovom ciklusu se javljaju kriminalne radnje kao što je pozajmljivanje novca preduzeća za ličnu korist, zloupotreba dividendi i prihoda od finansiranja, manipulisanje cenom akcija na berzi i dr.

Mnoge od transakcija koje se obavljaju u pojedinim računovodstvenim ciklusima su složene i uključuju veliki broj lica (npr. radnike na utovaru,lica koja knjiže zalihe itd).

18.Obrazložite podelu kriminalnih radnji prema načinu izvršenja

Prema načinu izvršenja postoje dva glavna oblika kriminalnih radnji:- Lažno finansijsko izveštavanje koje predstavlja nameran pogrešan iskaz ili izostavljanje određenih podataka ili obelodanjivanja u finansijskim izveštajima s ciljem da se prevare korisnici finansijskih izveštaja - Protiv pravno prisvajanje sredstava koje predstavlja prisvajanje sredstava preduzeća na osnovu lažnih ili krivotvorenih (prepravljenih) evidencija ili dokumenata.Osim ova dva oblika može se srest:

- korupcija koja je uglavnom vezana za nosioce funkcija u entitetima javnog sektora koji koriste uticaj koji imaju da pribave neku korist za sebe,- pranje novca kao poseban oblik kriminalnih radnji koja znači prenos nezakonitostečene imovineu svrhu prikrivanja nezakonitog porekla i nezakonitog načina pribavljanja te imovine,- kompjuterski kriminal se pojavio sve većom zastupljenošću informacione tehnologije u svim sferama života i ekonomskim tokovima,tako što pojedinci uz pomoć kompjutera i informacionih tehnologija pribavljaju imovinsku korist na štetu organizacija.

19.Obrazložite primetni pritisak kao jedan od klučnih faktora koji motivišu pojedince na činjenje kriminalnih radnji.Oni koji imaju nameru da počine kriminalne radnje u finansijskim izveštajima se ni po čemu ne razlikuju od onih drugih – poštenih.Iskustva su pokazala da oni koji se bave otkrivanjem kriminalnih radnji (revizori) trebali bi uzeti u obzir tri ključna faktora koja motivišu pojedince da počine krivične radnje. To su:

- Primetni pritisak- primetne mogućnosti i- postojanja opravdavajućih stavova.

Kriminalna radnja je vrlo često posledica primetnog pritiska koji se ispoljava u vidu finansijske potrebe,potrebe za samodokazivanjem ili kao posledica frustracije. Primetni pritisci podstiču kriminalne radnje, a mogu se podeliti na:

- finansijske pritiske,gde spadaju- pohlepa,život na *visokoj nozi* iznad finansijskih mogućnosti,zaduženost lica,finansijski gubitak i iznenadna potreba za novcem itd

- poroke - kao pritisak su vezani za finansijske priiske i obuhvataju zavisnost pojedinaca od narkotika, alkohola, kocke i sl.

- pritisci na poslu – osećaj nedovoljnog uvažavanja na radnom mestu za posao koji obavlja pojedinac, nezadovoljstvo radnim mestom, nezadovoljstvo platom, strah od gubljenja radnog mesta i sl.

- drugi pritisci kao što su izayov da se pobede sistemi internih kontrola ili pokazivanje svojih znanja i veština što je karakteristika hakera.

20.Obrazložite šta obuhvata primetna mogućnost kao jedan od motivacionih faktora kriminalnih radnji , a, zatim, objasnite kontrolne faktore

Primetna mogućnost kao drugi motivacioni faktor kriminalnih radnji je uvećanje mogućnosti da se izvrši neka kriminalna radnja, ista prikrije i izbegne zakonska sankcija. Primetna mogućnost obuhvata:

- kontrolne faktore - vankontrolne faktore

Kontolni faktori podrazumevaju slabosti preventivnih i detektivnih kontrola. Efikasan sistem interne kontrole smanjuje verovatnoću nastanka kriminalnih radnji. Nijedan sistemm internih kontrola ne otklanja u potpunosti rizik pojave nezakonitih radnji, a posebno kada su u pitanju tajni dogovori. Dakle ukoliko rukovodstvo koje je odgovorno za suspostavljanje sistema internih kontrola ne pridaje poseban značaj internoj kontroli onda se povećava mogućnost za izigravanje tog sistema.

21.Navedite šta obuhvata primetna mogućnost kao jedan od od motivacionih faktora kriminalnih radnji , a, zatim, obrazložite vankonrolne faktore.

Primetna mogućnost kao drugi motivacioni faktor kriminalnih radnji je uvećanje mogućnosti da se izvrši neka kriminalna radnja, ista prikrije i izbegne zakonska sankcija. Primetna mogućnost obuhvata:

- kontrolne faktore - vankontrolne faktore

U vankontrolne faktore ubrajamo:- nesposobnost ocenjivanja kvaliteta izvršenog posla – rukovodstvo je u mogućnosti da oceni obavljeni posao na nivou ugovorenog kvaliteta,kvantiteta i vremenskog roka ako postoji mogućnost da se lično, na licu mesta uveri u valjanost posla koji su izvršili zaposleni u preduzeću ili treća lica angažovana po ugovoru, s tim što imamo poslove za koje se lako uveriti da li su obsvljeni (krečenje,košenje trave i sl) a postoje poslovi kod kojih je to teže učiniti pa postoji mogućnost da se preplati roba ili usluga,da se dobije nekvalitetna usluga i sl.(advokatske,računovostvene ,pravne i sl)- nekažnjavanje ili neuspešno kažnjavanje počinilaca kriminalnih radnji – iskustva pokazuju da oni koji počine kriminalne radnje koje materijalno značajno utiču na finansijske izveštaje, a zbog toga ne budu sankcionisani obično nastavljaju sa nezakonitim radnjama. Zato jedino krivično gonjenje mođe ukloniti ovaj faktor kao podsticaj za kriminalne radnje.- nemogućnost pristupa informacijama – što je karakterisično kod zloupotreba koje čini menadžment na štetu vlasnika i poverilaca. Radi se o tome da rukovodioci prikrivaju informacije od akcionara, investitora i kreditora i zato je u cilju zaštite od toga neophodno tražiti objavljivanje informavcija, revidiranih finansijskih izveštaja i sl.

22.Navedite najbitniju karakterisitku grešaka u finansijskom izveštavanju,objasnite u čemu nema razlike između grešaka i prevara, a ,zatim, navedite strukturu grešaka, prema Golden T, Skalak S.,Clayton M.

Nepostojanje namere da se u finansijski izveštaj unese pogrešan podatak, izostavi neki iznos ili objavljivanje, najbitnija je karakteristika grešaka koje čine, s jedne strane, osobe koje prikupljaju i obrađuju informacije, i s druge strane, osobe koje primenjuju finansijske izveštaje.U tome što se namera, kao i nepostojanje namere vrlo teško utvrđuju, javlja se problem pri davanju odgovora na pitanje da li je neka netačnost u finansijskim izveštajima posledica greške ili prevare.Između grešaka i prevara nema razlike u njihovim posledicama, tj. rezultiraju nastankom netačnih finansijskih izveštaja. Zbog načina njihovog otkrivanja, ali i sankcionisanja, prisutne su I bitne razlike na koje je neophodno ukazati.Strukturu grešaka prema Golden T, Skalak S.,Clayton M.,čine uglavnom one koje:

- nastaju prilikom prikupljanja dokumentacije ili pri njenoj obradi u postupku izrade finansijskih izveštaja:

- su posledica nerazumne računovodstvene procene, a za rezultat imaju precenjivanje činjenica ili njihovo netačno interpretiranje;

- su rezultat pogrešne primene računovodstvenih principa u vezi sa iznosima, vrstama I načinom prezentacije ili objavljivanja.

23.Navedite, na kojim elementima se baziraju prevare u finansijskom izveštavanju, ko su glavni počinioci (inspiratori) u prevarama i koje su glavne posledice prevarnog finansijskog izveštavanja.

Prevare su aktivnosti koje se preduzimaju s namerom da finansijski izveštaji budu netačno interpretirani , a baziraju se ,uglavnom na sledećim elementima, i to:

- lažno prikazivanje značajnih činjenica- svest počinioca o tome da je predstavljanje lažno ili isposžljavanje potpune

nemarnosti sa istim- lice koje dobija informaciju smatra je kao pouzdanu i oslanja se na nju prilikom

donošenja odluke- pojava značajne finansijske štete koja nastaje zahvaljujući navedenom,a snose je

korisnici informacijaGlavni počinioci –inspiratori u prevarama se javljaju,za razliku od grešaka,različiti nivoi menadžmenta uključujući i top menadžment. U velikom broju slučajeva po navedenim osobenostima greške i prevare se mogu jasno diferencirati. Međutim, ne manje su brojni i slučajevi u kojima je jasno određenje o tome šta je prevara, a šta greška, skoro nemoguće.Tako, na primer, nije lako utvrditi da li je preterano otpisivanje posledica pogrešne procene visine gubitaka izazvanih nenaplaćivanjem dela datog potraživanja ili je rezultat namere menadžmenta da putem previsokih otpisa potraživanja iskaže niži rezultat i tako dovede u zabludu korisnike finansijskih izveštaja.

24.Navedite ključnu karakteristiku greške i prevare u finansijskom izveštavanju, a , zatim, navedite strukturu grešaka.

Nepostojanje namere da se u finansijski izveštaj unese pogrešan podatak, izostavi neki iznos ili objavljivanje, najbitnija je karakteristika grešaka koje čine, s jedne strane, osobe koje prikupljaju i obrađuju informacije, i s druge strane, osobe koje primenjuju finansijske izveštaje.U tome što se namera, kao i nepostojanje namere vrlo teško utvrđuju, javlja se problem pri davanju odgovora na pitanje da li je neka netačnost u finansijskim izveštajima posledica greške ili prevareStrukturu grešaka prema Golden T, Skalak S.,Clayton M.,čine uglavnom one koje:

- nastaju prilikom prikupljanja dokumentacije ili pri njenoj obradi u postupku izrade finansijskih izveštaja:

- su posledica nerazumne računovodstvene procene, a za rezultat imaju precenjivanje činjenica ili njihovo netačno interpretiranje;

- su rezultat pogrešne primene računovodstvenih principa u vezi sa iznosima, vrstama I načinom prezentacije ili objavljivanja.

25.Razgraničite pojmove između finansijske revizije i revizije kriminalnih radnji, kao i između finansijskog revizora i revizora kriminalnih radnji,a,zatim,napravite kratak istorijski prikaz prevara.

Finansijska revizija(koja se uglavnom odnosi na procese koji se tiču procene usklađenosti finansijskih informacija sa važećim standardima), usmerena je preventivno na pružanje razumnog uveravanja da ne postoje materijalno značajne greške u finansijskim izveštajima, bez obzira na razloge,a njene primarne osobenosti su nezavisnost,objektivnost i profesionani skepticizam. Revizija kriminalnih radnji podrazumeva specijalizovan pristup i metodologiju u razotrkrivanju kriminalnih radnji, s ciljem dokazivanja ili osporavanja prisustva kriminalne radnje.

Finansijski revizor odnosi se na profesionalne računovođe koji se bave revizijom finansijsih informacija ili procesa finansijskog izveštavanja, a poseduju stručna znanja o računovodstvu i finansijskom izveštavanju, o reviziji i načinima primene opšte prihvaćenih računovodstvenih principa na poslovne transakcije.Revizori kriminalnih radnji su po svojim stavovima , osobinama, veštinama , znanju, iskustvu uglavnom računovođe ,stručnjaci za sprečavanje i dokumentovano praćenje kriminalnih radnji u finansijskim izveštajima. Pored svih ovih veština neophodnih finansijskom revizoru, revizoru kriminalnih radnji potrebna su i brojna dodatna znanja o načinu prikupljanja dokaza i dokumenata o gubicima nastalim usled kriminalnih radnji,o načinu obavljanja intervjua sa svedocima, i načinu svedočenja u svojstvu veštaka.Istorijski prikaz prevara – još iz antičkih vremena, u Egiptu ''oči i uši'' faraona su se nalazile u osobama od poverenja,odgovornim i sposobnim koje su vodile računa o zalihama pšenice, zlata i druge državne imovine,i imale su ulogu računovođe - forenzičara.Na tlu Amerike prevare su bile vezane dolaskom prvih doseljenika,kupovinom zemljišta-ostrva za sitnice,(današnji Bruklin) od Indijanaca.Osnivanjem prvih korporacija u Evropi u 17.veku,gde je vrednost akcija podignuta na veštački način(balon južnog mora).1817. je prvi put dozvoljeno veštaku da ispita račune firme u stečaju i da o tim nalazima posvedoči na sudu.,i upravo je taj racunovođa prvi forenzičar u istoriji,zatim,veliki broj lekara 50-tih godina 20.veka je utajio porez, takođe u oblasti energetike i telekomunikacija 90-tih godina (Arthur Andersen) bankrotirala velika revizorska firma, na berzama od 2008. najveće banke Wall Street-a bankrotirale, ;2010. največa poreska utaja poreza *Dolce Gabana* .U Italiji premijer Berluskoni 2010.oko 30 miliona USD i 8 0poreza,Vlasnica LOREAL-a utajila porez od nekoliko stotina miliona evra.Svi ovi događaji su prirodna posledica ljudske prirode,poslovnog ciklusa i prirode zakonodavstva i propisa koja se do određenog stepena mmogu kontrolisati,ali nikad se neće moći zaustaviti.

26.Definišite forenzičko računovodstvo, prema Udruženju ovlašćenih istražitelja kriminalnih radnji, zatim, objasnite ključni doprinos računovođe forenzičara ,a,potom,napravite kratak istorijski prikaz prevara.

Prema Udruženju ovlašćenih istražitelja kriminalnih radnji. Tj.prevara forenzičko računovodstvo se definiše kao korišćenje računovodstvenih veština u potencijalnim ili stvarnim civilnim ili krivičnim sporovima ,uključujući opšteprihvaćene računovodstvene i revizijske principe,utvrđujuči gubitke profita,prihoda, imovine ili štete,procene internih kontrola,prevare i uključivanje svega drugog, što zahteva računovodstvena ekspertiza, u pravni sistem.Revizioja kriminalnih radnji predstavlja deo forenzičkog računovodstva.čGlavni doprinos računovođe forenzičara (koji u odnosu na revizore kriminalnih radnji na *mesto zločina* dolazi kasnije) ogleda se u prevođenju složenih finansijskih transakcija i brojčanih podataka u pojmove razumljive i običnom laiku. Za razliku od revizora prevara koji teže aktivnom učešću u sprečavanju i otkrivanju prevara u korporativnom ili zakonodavnom okruženju, učešče računovođe forenzičara je gotovo uvek relativno.Istorijski prikaz prevara – još iz antičkih vremena, u Egiptu ''oči i uši'' faraona su se nalazile u osobama od poverenja,odgovornim i sposobnim koje su vodile računa o zalihama pšenice, zlata i druge državne imovine,i imale su ulogu računovođe - forenzičara.Na tlu Amerike prevare su bile vezane dolaskom prvih doseljenika,kupovinom zemljišta-ostrva za sitnice,(današnji Bruklin) od Indijanaca.Osnivanjem prvih korporacija u Evropi u 17.veku,gde je vrednost akcija podignuta na veštački način(balon južnog mora).1817. je prvi put dozvoljeno veštaku da ispita račune firme u stečaju i da o tim nalazima posvedoči na sudu.,i upravo je taj racunovođa prvi forenzičar u istoriji,zatim,veliki broj lekara 50-tih godina 20.veka je utajio porez, takođe u oblasti energetike i telekomunikacija 90-tih godina (Arthur Andersen) bankrotirala velika revizorska firma, na berzama od 2008. najveće banke Wall Street-a bankrotirale, ;2010. najveća poreska utaja poreza *Dolce Gabana* .U Italiji premijer Berluskoni 2010.oko 30 miliona USD i 8 poreza,Vlasnica LOREAL-a utajila porez od nekoliko stotina miliona evra.Svi ovi događaji su prirodna posledica ljudske prirode,poslovnog ciklusa i prirode zakonodavstva i propisa koja se do određenog stepena mmogu kontrolisati,ali nikad se neće moći zaustaviti.

27.Komparirajte reviziju kriminalnih radnji i forenzičko računovodstvo, objasnite čime se bave revizori kriminalnih radnji,a, čime računovođe forenzičari, a, zatim napravite kratak istorijski prikaz prevara.

Revizija kriminalnih radnji podrazumeva specijalizovan pristup i metodologiju u razotrkrivanju kriminalnih radnji, s ciljem dokazivanja ili osporavanja prisustva kriminalne radnje.Forenzičko računovodstvo je posebna vrsta istraživanja računovođena i računovodstvenog izveštavanja, koje dopunjava ili nadograđuje revizijsku , inspekcijsku ili kakvu drugu vrstu istrage.Pojam forenzčki izvire iz latinske reči forensis i znači onaj koji pripada forumu,javan,iz lainske reči forum – trg.,onaj koji se odnosi na suđenje – sudski.

Forenzička istraga je usmerena k pridobijanju besprekornih dokaza o nepoštovanju pravnih i drugih stručnih pravila, koja se mogu koristit u istražne,sudske i druge svrhe.Forenzičko računovosdstvo je usmereno u donošenje odluka i namenjeno je onim korisnicima koji se brinu za zakonitost i stručnu besprekornist računovođenja i računovodstvenih izvečtavanja u preduzećima i kod drugih subjekata.Revizori kriminalnih radnji su po svojim stavovima , osobinama, veštinama , znanju, iskustvu uglavnom računovođe ,stručnjaci za sprečavanje i dokumentovano praćenje kriminalnih radnji u finansijskim izveštajima. Pored svih ovih veština neophodnih finansijskom revizoru, revizoru kriminalnih radnji potrebna su i brojna dodatna znanja o načinu prikupljanja dokaza i dokumenata o gubicima nastalim usled kriminalnih radnji,o načinu obavljanja intervjua sa svedocima, i načinu svedočenja u svojstvu veštaka.Forenzčki računovođa je glavni i odgovorni nosilac istraga kađnjivih i drugih nedozvoljenih dela u računovodstvu. Pri svom radu mora imati dovoljno ćiroko poslovno i pravno znanje teiskustva,mora biti stručno i moralno pouzdan, tako da njegovo profesionalno mišljenje o poslovanju i s njime povezanih prevara ili drugih nedozvoljenih radnji bude dovoljno uverljivo.Glavnu brigu posvećuje istrazi uzroka i posledica proučavane pojave, uključujući otkrivanje uzročnika prevare ili drugog nedozvoljenog ponašanja i njegovog uticaja na računovođenje i računovodstveno izveštavanje.Istorijski prikaz prevara – još iz antičkih vremena, u Egiptu ''oči i uši'' faraona su se nalazile u osobama od poverenja,odgovornim i sposobnim koje su vodile računa o zalihama pšenice, zlata i druge državne imovine,i imale su ulogu računovođe - forenzičara.Na tlu Amerike prevare su bile vezane dolaskom prvih doseljenika,kupovinom zemljišta-ostrva za sitnice,(današnji Bruklin) od Indijanaca.Osnivanjem prvih korporacija u Evropi u 17.veku,gde je vrednost akcija podignuta na veštački način(balon južnog mora).1817. je prvi put dozvoljeno veštaku da ispita račune firme u stečaju i da o tim nalazima posvedoči na sudu.,i upravo je taj racunovođa prvi forenzičar u istoriji,zatim,veliki broj lekara 50-tih godina 20.veka je utajio porez, takođe u oblasti energetike i telekomunikacija 90-tih godina (Arthur Andersen) bankrotirala velika revizorska firma, na berzama od 2008. najveće banke Wall Street-a bankrotirale, ;2010. največa poreska utaja poreza *Dolce Gabana* .U Italiji premijer Berluskoni 2010.oko 30 miliona USD i 8 mil poreza,Vlasnica LOREAL-a utajila porez od nekoliko stotina miliona evra.Svi ovi događaji su prirodna posledica ljudske prirode,poslovnog ciklusa i prirode zakonodavstva i propisa koja se do određenog stepena mmogu kontrolisati,ali nikad se neće moći zaustaviti.

28.Objasnite, poslovno – organizacioni nered i neodgovarajuči interni nadzor kao jedan od osnovnih razloga za privredni kriminal u računovodstvu

Savremeno preduzeće je sve kompleksniji ,dinamičniji i zapleteniji poslovni sistem,koji prožimaju brojne unutrašnje i spoljne okolnosti .Sve češće se govori o rastućem riziku i njegovoj kontroli,jer preduzeće posluje u sve rizičnijim i nestabilnijem okruženju,koje donosi zdrave i nezdrave okolnosti.U svakom preduzeću je veća ili manje potencijalna opasnost od pojave preduzetničkog kriminala. Zbog toga su za sprečevanje i otkrivanje kriminalnih radnji potrebni

profesionalno poslovanje i upravljanje, dugoročni (strateški) poslovni ciljevi i poslovno organiuacijski red ,kao što su informacijska delatnost usmerena ka donošenju odluka, detaljno izgrađen sistem unutrašnjih kontrola i unutrašnje revidiranje, a na čelu svega predućeđima su potrebni svi odgovarajuća poslovna, odnosno organizacijska kultura.

29.Objasnite poboljšanje poslovno – organizacionog reda i kulture, kao načina za smanjivanje privrednog kriminala u računovodstvu

U svakom preduzeću je veća ili manje potencijalna opasnost od pojave preduzetničkog kriminala.Zato vrhovno poslovodstvo mora imati i nadzorni organ i odgovor na pitanje, kakav je rizik, ako se u preduzeću pojave kriminalna dela,i kakve su kontrole potrebne za sprečavanje i smanjenje takvih dela u preduzeću,i kako je sprečavanje i otkrivanje prevara i drugih kažnjivih dela uneto u unutrašnju revizijsku delatnost.Zbog toga su za sprečevanje i otkrivanje kriminalnih radnji potrebni profesionalno poslovanje i upravljanje, dugoročni (strateški) poslovni ciljevi i poslovno- organizacijski red ,kao što su informacijska delatnost usmerena ka donošenju odluka, detaljno izgrađen sistem unutrašnjih kontrola i unutrašnje revidiranje, a na čelu svega odgovarajuća poslovna, odnosno organizacijska kultura.Poslovna kultura je poslovna klima, koju stvara poslovodstvo, a to se posebno odnosi na vrhovno poslodovstvo, s potporom nadzornih organa. Radi se opretpostavkama i uverenjima, odnosno novim vrednostima u svetu zaposlenih, dakle o novoj radnoj eici, koja temelji na poistovećivanju pojedinaca s preduzećem. Sve to se ostvaruje grupnim rešavanjem zadataka i prilagođavanju novim okolnostima. Preduzeće je u sve većoj meri takođe socijalno odgovorno za zaposlene.Za smanjenje privrednog kriminala u računovodstvu preduzećima su potrebni navedeni mehanizmi koji će pomagati poslodavcima i nadzornicima i usmeravati pri otkriivanju rizika i uklanjanju prevara. Radi se o merama na brojnim područjima unutar preduzeća:

- uspostavljanje unutrašnjeg nadzornog sistema u svim delatnostima preduzeća- stvaranje slike poverenja vrednog preduzeća, i time smanjivanja stepena rizika

kod svih poslovnih partnera- osiguranje sredstava, kojima su obuhvaćena i sredstva za fizičku zaštitu od

prevara i drugih kađnjivih dela- uspostavljanje računovodstva i ostalih informacionih delatnosti, koje će na

verodostojan način pratiti i prosuđivati,potom, izvečtavati o odgovarajućim poslovnim događajima, procesima i stanjima

- proveravanje kadrova pre sklapanja radnog odnosa i zapošljavanja pouzdanih ljudi

- opredeljenje strukovnih i etićkih normi ponašanja u preduzeću

30.Navedite i obrazložite Međunarodne revizijske standarde protiv kriminalnih radnji Почетком 90-тих година 20.тог века Европска унија се почела систематски бавити проблематиком превара и обмана,због чега је 1991.године прихватила Прву директиву за борбу против прања новца.

У новембру 1996.године,Међународни комитет за ревизорске стандарде(АСБ),утврдио је два упутства за примену САС-81.''Ревизија инвестирања'' којим је утврђена ревизорска процедура провера рачуноводствених података о недефинисаним инвестицијама у обавезама и хартијама од вредности код предузећа и банака,као и недефинисаних инвестиција непрофитних организација. Ова процедура проширује обавезе независног ревизора,укључујући и ревизорску одговорност за детаљније провере код берзанских посредника(брокера) у поузданост евиденција о повереним хартијама од вредности и објективном потрврживању њихове берзанске вредности,какао би се онемогућиле евентуалне финансијске преваре и заштитили будући купци акцијаДруго упутство САС-82 се односи на откривање превара у финансијким извештајима.Нова упутства се примењују на ревизију рачуноводствених извештаја од 1997.године и дефинишу проширену обавезу ревизора да детектује материјално нетачно приказивање информација којим се прикривају финансијске преваре. Да би се обезбедила већа заштита јавних интереса и заоштрила одговорност ревизора у откривању превара,ново упутство САС-82 прецизније дефинише ревизорску одговорност и то:''Ревизор је одговоран да планира и изведе ревизију и да добије разумна уверавања о томе да финансијске информације не садрже материјално погрешне приказе,узроковани било грешком или преваром,а нису садржани у материјалима рачуноводствених извештаја, који су откривени.''САС-99 уводи нову еру захтева који се постављају пред ревизоре у вези откривања превара.Изјава о ревизорском стандарду бр.99,Разматрање преваре у ревизији финансијских извештаја, је камен темељац опширног програма усмереног против преваре и према већој корпоративној одговорности. Циљ програма је да се поново изгради поверење улагача у тржишта капитала и поново успоставе ревидирани финансијски извештаји

Međunarodni standardi revizije jasno obavezuju revizore da od rukovodstva( a ne od upravnog odbora) pribave pisanu izjavu u kojoj se jasno navodi da rukovodstvo ''priznaje svoju odgovornost za uvođenje i funcionisanje sistema interne kontrole koji su osmišljeni da spreče i otkriju kriminalne radnje ili greške''.(Upravni odbor je odgovoran za strateško upravljanje dok je rukovodststvo odgovorno za rukovođenje preduzećem.) Standardi takođe navode da je veoma važno da rukovodstvo preduzeća pod nadzorom upravnog odbora usmeri pažnju na prevenciju kriminalnih radnji odnosno na odvraćanje potencijalnih počinilaca kriminalnih radnji od činjenja istih. U tu svrhu potrebno je sledeće:

- identifikovati i proceniti sve faktore i okolnosti koji omogućavaju pojavu kriminalnih radnji

- proceniti rizik pojave kriminalnih radnji- uspostaviti sistem internih kontrola koji treba da spreči i otkrije kriminalne radnje

Uz sve to,savremena teorija sugeriše i dodatne elemente kao što su:- periodično izveštavanje rukovodstva o funkcionisanju sistema internih kontrola- uvođenje etičkog ponačanja i poštenja od strane top menadžera- podsticanje rukovodilaca da poseduju akcije kompanije i tako više rade u njenom

interesu

31.Definišite rizik (generalno) i obrazložite očekivanja od interne revizije danas.

Rizik se generalno može definisati kao verovatnoća nastanka nekog događaja koji će imati posledice na ostvarivanje ciljeva organizacije, a obično se izražava u terminima posledica i verovatnoća nastankaOčekivanje od interne revizije, danas, posebno se ističu očekivanja u smislu njene aktivne podrške u stvaranju dodatne vrednosti, generisanjem, u prvom redu informacija potrebnih za identifikaciju, razumevanje i procenu potencijalnih rizika.Pred interenu reviziju se postavlja zahtev da se obezbedi revidiranje dodatne vrednosti koje treba da rezultira adekvatnom informacionom podlogom, u obliku konsultacija, saveta, izveštaja i ostalih oblika komunikacija.Ključna aktivnost interne revizije postaje, procena rizika,tako da danas u revizijskoj literaturi i praksi prevladava pristup revidiranja zasnovan na proceni rizika.Procena rizika podrazumeva upoznavanje sa ciljevima organizacije,sistematičnu identifikaciju i selekciju svih relevantnih faktora( internih i eksternih) koji bi mogli uticati na sprečavanje realizacije svakog pojedinog cilja.Međutim, danas mnogo važnije postaje preventivno delovanje interne revizije, odnosno pružanje pomoći i podrške menadžementu u anticipiranju budućih rizika, predlaganju sistema interne kontrole, kojima će rizici biti blagovremeno savladavani. Objekat ispitivanja interne revizije, shodno navedenom, postaje celokupno poslovanje preduzeća okrenuto budućnosti.

32. Definišite upravljanje rizicima i obrazložite koncept rizika

Upravljanje rizicima se može definisati kao logična i sistematična metoda, tj. proces indentifikovanja, nadziranja i saopštavanja rizika povezanih sa bilo kojom aktivnošću, funkcijom ili procesom na način kojim će se osposobiti organizacija za minimiziranje gubitaka i maksimiziranje mogućnosti.

- Na nezaobilazan uticaj koncepta rizika i kontrole na oblikovanje nove paradigme interne revizije, kao povezanost između prakse upravljanja rizicima i interne revizije, u poslednje dve do tri godine, indiciraju mnogi ugledni istraživači i profesionalna udruženja. Međutim, nema jedinstvenog stanovišta, pristupa ili pogleda u stručnoj literaturi i praksi u pogledu relevantnih kategorija, kao što su: upravljanje rizicima, analiza rizika, procena rizika, identifikacija rizika. Ipak, ono oko čega se svi slažu jeste da je za upravljanje rizikom ključna odgovornost na menadžmentu organizacije koji, s ciljem postizanja optimalnih poslovnih ciljeva, treba da se pobrinu da su uspostavljeni pouzdani procesi upravljanja rizikom i da oni funkcionišu

33. Definišite procenu rizika i objasnite na koji način se interna revizija smatra**produženom rukom menadžmenta** u upravljanju rizicima

Procena rizika podrazumeva preliminarno upoznavanje sa ciljevima organizacije, a zatim i sistematičnu identifikaciju i selekciju svih relevantnih faktora, i internih i eksternih, koji bi mogli uticati na sprečavanje realizacije svakog pojedinog cilja.

Profesionalna obaveza i odgovornost interne revizije je da bude “produžena ruka menadžmenta” u upravljanju rizicima, i to na sledeći način:

- Pružajući nezavisnu i objektivnu ocenu, tj. uverenje o primerenosti i efektivnosti procesa upravljanja rizicima i internih kontrola u konkretnoj organizaciji;

- Davanjem saveta i sugestija pri definisanju načina identivikovanja i strategije upravljanja rizicima;

- Davanjem predloga o mogućnostima unapređenja procesa upravljanja rizicima i internih kontrola u organizaciji.

34.Navedite cilj vršenja kriminalne radnje na štetu organizacije, a , zatim,navedite karakteristične primere

Kriminalne radnje obuhvataju niz nepravilnosti i nezakonitih dela koje karakteriše namerno obmanjivanje ili pogrešno prikazivanje, a za koje pojedinac zna da je pogrešio ili ne veruje da je tačno. Vrši je osoba koja zna da će kao rezultat ostvariti nezakonito korist za sebe, organizaciju ili drugu osobu, pri čemu kriminalna radnja može biti izvršena od strane lica koje su izvan i unutar organizacije.Primeri kriminalnih radnji na štetu organizacije su sledeći:

- prihvatanje mita ili nezakonite provizije;- opstruiranje zaposlenog lica od potencijalno profitabilne transakcije koja bi

organizaciji generalno stvorila profit;- pronevera i falsifikovanje finansijske dokumentacije radi prikrivanja dela s ciljem

otežavanja njegovog otkrivanja;- namerno prikrivanje ili pogrešno prikazivanje događaja, transakcija ili podataka;- potraživanje za usluge i robu koje, ustvari, nisu ni pružene organizaciji;- namerna opstrukcija delovanja u situacijama u kojima se očekuje realizovanje

određenih akcija od strane kompanije ili zakona;- neovlašćeno ili nezakonito korišćenje poverljivih informacija koje su tuđe

vlasništvo;- neovlašćena ili nezakonita manipulacija informacionim mrežama ili operativnim

sistemima.

35. Navedite tipične slučajeve kriminalnih radnji čija je svrha da se omogući korist organizaciji

Tipični slučajevi koji omogućavaju korist organizaciji od kriminalnih radnji su sledeći:- nezadovoljne isplate (nezakoniti politički doprinosi, mito i nezakonite provizije,

kao i plaćanje državnih činovnika, klijentima ili dobavljačima);- namerno i nepravilno prikazivanje transakcija, imovine, obaveza i prihoda i

ostalog;

- namerno i nepravilno određivanje transfernih cena, namerno nepravilno struktuiranje cena;

- namerne i nepravilne aktivnosti između povezanih strana u okviru kojih jedna strana stiče koristi koje se ne mogu ostvariti u nezavisnoj transakciji;

- namerno nedokumentovanje ili neobjavljivanje značajnih informacija tačno i potpuno, s ciljem stvaranja imaginacije kod eksternih strana o boljem finansijskom položaju;

- prodaja ili prenos fiktivne ili netačno prikazane imovine;- namerno nedelovanje u situacijama u kojima pravila kompanije ili zakon

zahtevaju određene akcije;- namerne greške u aktivnostima usklađivanja poreza kako bi se umanjili porezi

koje treba platiti;- zabranjene poslovne aktivnosti (kojima se krše državni statut, pravila, propisi ili

ugovori).

36. Objasnite, u čemu se ispoljava preventivna uloga interne revizije u odbrani od računovodstvenih prevara,a,zatim,navedite i obrazložite tri područja izvora rizika od računovodstvenih prevara ,prema Golden T,Skalak S. Clazton M.

Preventivna uloga interne revizije posebno se ispoljava u odbrani od računovodstvenih prevara tj. u sprečavanju, otkrivanju i istraživanju prevara u finansijskom izveštavanju. Nakon što su investitori zbog velikih računovodstvenih i finansijskih prevara izgubili ogromne sume novca, kao naročito snažna je postala potreba za dubljim istraživanjem neregularnosti u finansijskom izveštavanju.

Izvori rizika od računovodstvenih prevara nalaze se u sledeća tri područja,premaGolden T. Skalak S. Clazton M.:

- korporativnoj kulturi- definiše se kao skup međusobno povezanih elemenata kao što su istorija preduzeća, vrednosti koje neguje, njegovi ciljvi i stil upravljanja na svim nivoima i u svim delovima preduzeća.

- načinu na koji se obavljaju računovodstvene procene; - načinu korišćenja prava izbora u procesu finansijskog izveštavanja. Sva ti rizika su međusobno povezana i zahtevaju pažljivo istraživanje s ciljem pravovreme ne prvencije i otkrivanja računovodstvenih prevara. Ćinjenica je da će u preduzeću sa niskim nivoom korporativne kultur doći do zloupotrebe računovodstvenih procena i prava izbora govori o kauzalnoj povezanosti pomenutih područja rizika i stvaranja vrlo pogodnog terena za računovodstvene prevare.

.

37.Navedite privredne grane izložene značajnom riziku u vezi sa životnom sredinom, a ,potom, obrazložite ulogu ''zelene revizije'' u njima, kada su u pitanju sredstva i obaveze za zaštitu životne sredine.

Po svojoj prirodi, određene privredne grane su izložene značajnom riziku u vezi sa životnom sredinom, (rizik životne sredine definisan je kao komponenta internog rizika).

Navedeno se, u prvom redu, odnosi na hemijsku industriju, industriju nafte i gasa, farmaceutsku industriju, rudarstvo i komunalne usluge.U pomenutim privrednim granama sve uobičajenije postaju “zelene revizije”, odnosno revizija zaštite životne sredine koje, kada su u pitanju sredstva i obaveze za zaštitu životne sredine, imaju ulogu:

- da kontrolišu trošenje sredstava za zaštitu i očuvanje životne sredine;- da proveravaju usaglašenost zakona sa sporazumima, standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine i njihov uticaj na finansijske izveštaje i operacionalizaciju troškovno-dohodovanih analiza, kršenja zakona i njegovih posledica na dodatno angažovana sredstva;- revizije uspešnosti i svrsishodnosti uloženih sredstava u zaštitu životne sredine.

38.Značajnom riziku u vezi sa životnom sredinom može biti izloženo svako pravno lice (izvan privrednih grana tipičnih po izloženosti riziku uvezi sa životnom sredinom). Navedite te slučajeve.

Organizacija može biti izložena značajnom riziku u vezi sa životnom sredinom, a da ne posluje ni u jednoj od navedenih grana privrede. Naime, značajnom riziku u vezi sa životnom sredinom može biti izloženo svako pravno lice koje:

- podleže zakonima i regulativama o životnoj sredini u značajnoj meri;- održava sigurnost nad lokacijama koje su u stanju “posredne odgovornosti” ;- ima poslovne procese koji mogu prouzrokovati kontaminaciju zemljišta i

podzemnih voda ili aero zagađenje; koriste opasne supstance; mogu imati loše posledice za zaposlene, kupce ili za ljude koji žive u susedstvu lokaliteta kontrolne kompanije;

39. Navedite karakteristična pitanja životne sredine, koja su od uticaja na finansijske izveštaje.

Pitanja koja su od uticaja na finansijske izveštaje su sledeća:- uvođenje zakona i regulative o životnoj sredini može uključiti imparitet vrednosti

sredstava i, saglasno tome, potrebu za otpisivanjem njihove knjigovodstvene vrednosti;

- propust u pridruživanju zakonskih propisa o pitanjima životne sredine može zahtevati ukalkulisane troškova za otklanjanje i naknade šteta ili troškova sudskog spora;

- niska pravna lica, na primer, u ekstraktivnim industrijskim granama, zatim proizvođači hemikalija ili kompanije koji se bave otpadom, mogu steći obaveze u vezi sa životnom sredinom kao direktni nus-proizvod svog osnovnog poslovanja;

- može nastati potreba da pravno lice objavi u napomenama postojanje potencijalne obaveze;

- u ekstremnim situacijama, nepridržavanje određenih zakona i regulativa o životnoj sredini može uticati na mogućnost pravnog lica da nastavi poslovanje po načelu stalnosti i, shodno tome, može uticati na objavljivanja i na osnovu za sastavljanje finansijskih izveštaja.

-40. Definišite održivi razvoj, navedite zbog čega je Svetska banka, početkom XXI veka izvršila pomeranje svoje kreditne politike u korist promovisanja životne sredine,a,zatim obrazložite šta podrazumeva poziv na tranzaciju na održivost u 21. veku, od strane Nacionalnog saveta za istraživanje SAD-a.

Pitanjem konflikta između životne sredine i razvoja još 1987. godine pozabavila se Svetska komisija o životnoj sredini razvoju, definišući održivi razvoj kao takvu razvojnu orijentaciju koja, dakle, podrazumeva trajno uspostavljanje harmonije između razvoja i prirodne sredine.Početkom XXI veka Svetska banka je izvršila pomeranje svoje kreditne politike u korist mnogo većeg promovisanja životne sredine. Naime, pozajmice za upravljanje životnom sredinom i prirodnim resursima odnose se i na “braon agendu” i na “zelenu agendu” kojima su obuhvaćeni projekti upravljanja šumama, integrisanog upravljanja štetočinama, rehabilitacije rečnih slivova energetske efikasnosti i obnovljivih resursa i sistema upravljanja vodom i kanalizacijom.Poziv na tranzaciju na održivost u 21.veku od strane Nacionalnog saveta za istraživanje SAD-a