2
RI C H A R D HU E L S E N B E C K
3
DA D A I S T IK I M A N I F E S T 1918 .
DADAISTIKI MANIFESTPrvi manifest berlinske DADE. Autor, Rihard Hilzenbek,
uz podrku potpisnika.
U svojim postupcima i usmerenju, umetnost zavisi od vremena u kojem ivi, a umetnici su stvorenja svojih epoha. Najzvienija umetnost bie ona koja e svojim mentalnim sadrajem predstavljati hiljadostru-ki problem naeg doba, umetnost vidljivo uzdrmana prolonedeljnim eksplozijama, koja veito pokuava da sastavi svoje udove posle jue-ranjeg udesa. Najbolji i najizuzetniji umetnici bie oni koji iz asa u as upaju ostatke svojih tela iz grozniave katarakte ivota, i koji se, dok krvare iz ruku i srca, vrsto dre duha svog vremena.
Da li je ekspresionizam ispunio naa oekivanja o umetnosti koja bi potvrdila nae najvitalnije preokupacije?
Ne! Ne! Ne!
Da li je ekspresionizam ispunio naa oekivanja o umetnosti koja bi araem utisnula sutinu ivota u naa tela?
Ne! Ne! Ne!
Pod izgovorom okretanja unutranjosti, knjievni i likovni ekspresio-nisti su od sebe napravili generaciju koja sada eljno oekuje umetniko i istorijsko priznanje i koja se preporuuje za najvie graanske poasti. Pod izgovorom da propagiraju duu, oni su se u svojoj borbi s naturaliz-mom samo vratili na apstraktne, patetine gestove, koji podrazumevaju lagodan ivot, lien sadraja i sukoba. Pozornice su pune kraljeva, pe-snika i faustovskih karaktera svih fela; teorija meliorizma (stalnog una-preivanja), iji je stil detinjaste psiholoke naivnosti izuzetno vaan za
4
RI C H A R D HU E L S E N B E C K
5
DA D A I S T IK I M A N I F E S T 1918 .
SIMULTANA pesmapoduava oseaju za veselu pometnju svih stvari: dok her ulc ita,
Balkan ekspres prelazi most kod Nia, a jedna svinja skvii u podrumu mesara Nutkea.
STATIKA pesmaOva pesma pravi od rei individue, tako da od slova koja ine re
uma, dobijamo umu s njenim kronjama, livrejisanim umarima i divljim svinjama, a moda iskrsne i neko malo konaite, moda Belvi ili Bela Vista.
Dadaizam vodi ka neuvenim, novim mogunostima i oblicima izra-avanja, u svim umetnostima. On je naterao kubizam da zaigra na po-zornici, on iri BRUITISTIKU muziku futurista (ije isto italijanske preokupacija nema nameru da generalizuje) irom Evrope. Sama re dada ukazuje na internacionalni karakter pokreta, koji ne zna za grani-ce, veroispovesti ili profesije. Dada je internacionalni izraz nae epohe, velika Fronda (pobuna) umetnikih pravaca, umetniki refl eks svih tih mirovnih kongresa, pobuna na zelenoj pijaci, veera u Esplanadi, itd., itd. Dada se zalae za primenu
novih materijala u slikarstvu.
Dada je KLUB, osnovan u Berlinu, u koji se moete ulaniti bez ika-kvih obaveza. Tu je svako predsednik i svako ima pravo na re o umetni-kim pitanjima. Dada nije samo izgovor za ambicije aice knjievnika (u ta bi nai neprijatelji hteli da vas uvere). Dada je stanje duha, koje dolazi do izraaja u svakom razgovoru, tako da moete da kaete: ovaj ovek je DADAISTA onaj nije; samim tim, Klub Dada ima lanove irom sveta, u Honolulu, isto kao i u Nju Orleansu ili Mesericu. U nekim sluajevima, dadaista je vie trgovac ili politiki agitator nego umetnik neko ko je umetnik samo sluajno; biti dadaista znai odbijati se o stvari, opirati se svakom taloenju; sesti na stolicu, makar za trenutak, moe biti opasno po ivot (g. Vengs je ve izvukao revolver iz depa). Tkanina vam se cepa
kritiko razumevanje ekspresionizma, proganja glave onih koji ne ine nita. Mrnja prema tampi, prema oglasima, mrnja prema senzacija-ma, tipini su za ljude koji radije ostaju zavaljeni u svoje fotelje nego da se prepuste ulinoj vrevi i koji ak prave vrlinu od toga to svaki sitni prevarant moe da ih nasamari kako hoe. Taj sentimentalni otpor prema vremenu, koje nije ni bolje, niti gore, ni reakcionarnije, niti revo-lucionarnije od nekog drugog vremena, taj mlitavi otpor, koji oijuka s molitvom i tamjanom, osim kada rei da svoj kartonski top napuni ula-dima od antikih jambova to su karakteristike mladih koji nikada nisu shvatili kako da budu mladi. Ekspresionizam, nastao u tuini, koji je u Nemakoj, u skladu s popularnim stilom, postao zadrigla idila i iekiva-nje dobre penzije, nema vie nita zajedniko s borbama aktivnih ljudi. Potpisnici ovog manifesta okupili su se oko bojnog poklia
DADA!!!
da bi propagirali umetnost od koje oekuju ostvarenje novih ideala. ta je zapravo DADAIZAM?
Re dada simbolizuje najprimitivniji odnos prema spoljanjoj stvarno-sti; s dadaizmom nastupa nova stvarnost. ivot se ukazuje kao simultana zbrka zvukova, boja i spiritualnih ritmova, koju dadaistika umetnost preuzima u neizmenjenom obliku, sa svim senzacionalnim kricima i groznicom njene svakodnevne, unezverene psihe, u svoj njenoj brutal-noj realnosti. To je otra linija podele koja razdvaja dadaizam od svih dosadanjih umetnikih pravaca, a naroito od FUTURIZMA, u kojem su neke tupadije, ne tako davno, videle novo izdanje impresionistikih dostignua. Dadaizam je prvi koji odbija da prema ivotu zauzme estetski stav i to postie tako to sve parole etike, kulture i introspekcije, to su samo maske za mlohavost miia, razbija na njihove sastavne delove.
BRUITISTIKA pesmaprikazuje tramvaj kakav jeste, sutinu tramvaja, pomou zevanja
rentijera ulca i vriska konica.
6
RI C H A R D HU E L S E N B E C K
7
DA D A I S T IK I M A N I F E S T 1918 .
pod prstima, kaete da ivotu, koji eli da se uzdigne pomou negacije. Rei da, rei ne: dinovski hokus pokus postojanja raspaljuje nerve pra-vog dadaiste i evo ga, dok se izleava, kree u lov, vozi bicikl pola Pantagruel, pola sveti Franja, koji se samo smeje i smeje. Dole sa estetsko-etikim stavom! Dole s beskrvnim apstrakcijama ekspresionizma! Dole s knjievnim kretenima i njihovim teorijama o unapreivanju sveta! Za dadaizam u rei i slici, za sve dadaistiko to se deava u svetu! Biti protiv ovog manifesta znai biti pravi dadaista!
Tristan Tzara. Franz Jung. George Grosz. Marcel Janco. Richard Hlsenbeck. Gerhard Preiss. Raoul Hausmann.
O. Lthy. Frderic Glauser. Hugo Ball. Pierre Albert Birot. Maria dArezzo. Gino Cantarelli. Prampolini. R. van Rees. Madame van
Rees. Hans Arp. G. Thuber. Andre Morosini. Franois Mombello-Pasquati.
