PREVOD DELA "ROMANS" Jack Sequeira R I M LJ A N I M A P O S L A N I C A

Prvo poglavlje Najistije jevanelje od svih (Rimljanima 1:1-17) Nijedna knjiga ili odsek u pismu ne pojanjava na tako jasan i tako briljantan nain plan spasenja, doktrinu o pravednosti verom, kao poslanica Rimljanima. Nije udo to je Luter opisao poslanicu Rimljanima kao "najistije jevanelje od svih." Kroz razumevanje teksta u Rimljanima 1:17, Luter se oslobodio robovanja legalizmu i postao voa protestantske reformacije. Ista doktrina koju je tumaio Luter dovela je do obraenja Johna Bunyana koji se u Engleskoj smatra "besmrtnim misliocem Bedforda." Dok je bio u zatvoru u Bedfordu napisao je uvenu knjigu "Pilgrims Progress." Tako je i John Wesley, osniva Metodisitike crkve, dok je sluao uvod u Luterov komentar poslanice Rimljanima u veeri 24. maja 1738. godine, osetio "udnu toplinu" oko srca. To je oznailo raanje velikog probuenja u 18. veku u Britaniji. Poslanica Rimljanima ja bila osnova najveeg broja probuenja u istoriji Hrianske crkve. Moda se pitamo ta to poslanicu Rimljanima ini izuzetnom. Postoje dva razloga, jedan razlog je opti, a drugi je specifian. 1. U Delima apostola. 9 glava nalazimo izvetaj o Pavlovom obraenju. Prve etiti knjige Novog Zaveta predstavljaju istorijski izvetaj o Isusu Hristu. Peta knjiga, Dela apostola, je istorijski izvetaj o tome kako se Bog otkrivao preko svoje crkve. U 9. poglavlju Dela apostolskih nalazimo udesan izvetaj o tome kako je Pavle, na putu za Damask, pronaao Isusa Hrista. Bog je doao Ananiji i rekao; "Idi i doekaj ovog mladia, blagoslovi ga, i krsti da mu se oi otvore." Ananija je mislio kako je Bog moda pogreio, poto je Pavle bio veliki progonitelj Hrianske crkve. U Delima 9:15 itamo: "Ali Gospod mu (Ananiji) ree, idi jer je on moj izabrani sud, da iznese Moje ime (ili moju istinu) pred neznaboce, kraljeve i decu Izrailjevu." Reeno nam je da nakon to se Pavle povratio od vienja i bio krten, (20. stih) "odmah je propovedao Isusa Hrista." Pavle je bio izabrani sud. Kad je Hristos doao na ovaj svet, On je doao da bi se jevanelje moglo propovedati, ali Bog je odabrao Pavla da bude orue za tumaenje Jevanelja svetu. Pavle uvodi ovu svoju divnu poslanicu Rimljanima 1:1 sledeim reima: "Pavle, sluga (grka re je rob) Isusa Hrista, pozvan za apostola, (zapazi sledei iskaz) odvojen za Jevanelje Boje." Pavle je bio teolog Novog zaveta. Gotovo polovinu Novog Zaveta ine Pavlovi spisi. Kao Hrianska crkva trpeli bi staan gubitak kad ne bi bilo njegovih spisa. Pavle je bio Boji izabrani sud, da objasni jevanelje svetu. Ono to poslanicu Rimljanima ini naroitom je to to je, za razliku od bilo koje Pavlove poslanice namenjene bilo crkvi ili pojedincima, jedino pismo koje je on napisao crkvi, telu hriana, koju nije osnovao ili koju nije posetio. Pavle je, kad je pisao Korinanima i Efescima, i pisma pojedincima, pisao ljudima kojima je ve verbalno tumaio jevanelje. Na nesreu oni tada nisu imali magnetofone. Ali u Rimljanima, premda je postojalo nekoliko ljudi koje je znao iz svog ranijeg isukustva, pisao je ljudima koji nikad pre nije sreo. Zbog toga on im izlae sve divne istine Jevanelja. Na primer, Pavle nam govori u Rimljanima 1:11 da je svrha pisanja ovog pisma, svrha dolaska u Rim "da vam udelim koji duhovni dar da bi se mogli utvrditi." Zatim u 13. stihu kae: "elim da znate, narode moj, (brao moja) da sam vie puta planirao doi k vama, ali do sada sam bio spreen." U Rimljanima 15:22.23, obavetava nas zato je bio spreen. Bog mu je rekao: "Ne, ne moe ii u Rim dok ne svri posao na Srednjem Istoku. Mora ui u sva netaknuta polja."

1

Bog je imao i drugi razlog, a to je to je i nas imao na umu. Da Pavle nije napisao tu poruku jasnim, odreenim tonovima, tada je ne bismo imali u pisanoj formi. Poto jo nije bio u Rimu, pisao je ljudima koje nije video. Objanjavajui jevanelje u svoj njegovoj jasnoi koje je tako dolo do nas u Rei Bojoj. Luter je bio u pravu kad je rekao: "Ovo je najistije Jevanelje od svih." Pavle napominje u Rimljanima 1:11 da je potpuna namera pisanja ovog donekle dugakog pisma utvrivanje hriana koji su iveli u Rimu u Hrista, zato to su se suoavali sa progonstvom. Mi se takoe trebamo utvrditi u Isusu Hristu, a najbolji nain je, naravno, prouavanje divnih istina otkrivenih u poslanici Rimljanima. Videemo ta nam Pavle govori o planu spasenja. Velika tema ove knjige je izraena u Rimljanima 1:15-17. Pavle je ve kazao Rimljanima da eli doi u Rim. U 14. stuhu on im govori: "Dunik sam i Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima." Sada on eli propovedati Jevanelje svima u Rimu. Rim je naravno u to vreme bio priznat kao prestonica sveta i Pavle kae u 15. stihu: "Tako koliko ja do mene (drugim reima sa svom sposobnou koju imam) spreman sam propovedati jevanelje i vama koji ste u Rimu. (Propovedao sam na Srednjem Istoku, sada elim doi u Rim)." Zatim u 16. stihu daje ovaj iskaz.: "Jer se ne stidim Jevanelja Hristova, jer ono je sila Boja na spasenje svakome koji veruje, ponajpre Jevrejinu, a takoe i Grku." U Pavlovo vreme bilo je posve uobiajeno stavljati stvari u negativan kontekst kad se eli naglasiti pozitivno. Kad bi Pavle iveo danas, on bi to stavio u pozitivan kontekst, jer je tako u zapadnom svetu. On bi rekao: "Apslolutno sam, potpuno obuzet, i sastim pokrenut jevaneljem Isusa Hrista. Ne mogu nita drugo do propovedati ga." Pavle kae da se nije stideo Jevanelja. Rimljani su pravili razliku izmeu klasa; sami su bili graani prve klase. U stvari, prema optem shvatanju Rimljani nikad nisu razapinjani na krst, zato to je to uvek donosilo sramotu zemlji i naciji. Rimljani su gledali na Jevreje kao na grane drugog reda, ali hriani koji su oboavali raspetog Spasitelja, smatrani su graanima treeg reda. Meutim, Pavle kae: "Uopte se ne stidim zato to ne mogu doi k vama s drugom filizofijom." Rim je bio vrlo ponosan grad. Hvalisao se vojnom silom, arhitekturnom i ekonomskom moi. U tom gradu je bilo filozofa svih vrsta za koje se ulo. Pavle je govorio: "Ne dolazim sa jo jednim 'patentom' koji je izmislio ovek. Ne stidim se ovog jevanelja, zato to je sila Boja!" Rim, sa svim svojim ponosom i svim svojim uspesima, je propustio da uini jednu stvar, propustio je nadvladati greh i Pavle zato kae: "Postoji samo jedna Sila koja moe pobediti greh, Jevanelje naeg Gospoda Isusa Hrista. Zato bih se trebao toga stideti? To je jedina sila koja moe spasiti oveka. Sve dok prihvata to spasenje, sve dok veruje, bez obzira na to da li je Jevrejin i Grk, bio mudar i obrazovan ili neobrazovan, bogat ili siromaan, postoji samo jedna solucija za problem greha kod oveka, a to je Isus Hristos." U Rimljanima 1:17 Pavle definie ovo jevanelje u jednoj frazi: " To je pravda Boja." Pod ovim Pavle podrazumeva: 1. To je pravda planirana od Boga. 2. To je pravda pripremljena od Boga bez ikakvog ljudskog doprinosa. 3. To je pravda koju je omoguio sam Bog. Ovo se mora pojasniti. U Novom zavetu itamo da je Bog taj koji preduzima inicijativu za nae spasenje. Jevanelje ne uslovljava dobre vesti. Bog ne kae svetu, ili nama: "Vi prvo morate bili dobri," ili: "Prvo mi se morate staviti na raspolaganje, onda u vas spasiti." Kad doemo do petog poglavlja, otkriemo etiri stvari: dok smo bili bespomoni, nesposobni da spasemo sami sebe, dok smo bili bezboni, dok smo bili neprijatelji, i dok smo bili grenici, Bog nas je pomirio sa sobom smru svoga Sina. Bog preuzima inicijativu. U zapadnom svetu i u crkvi kao celini, mi smo to iskrivili. Mi ulaemo napore i govorimo ljudima: "Doite u nae dvorane i sluajte jevanelje." To nije Novi zavet. Nalog koji nam je Hristos dao glasi: "Idite po svemu svetu" i propovedajte jevanelje. Ba kao to Bog preuzima inicijativu i mi moramo preuziti inicijativu. Svet oajniki eka na jevanelje Isusa Hrista. To je On planirao, to je2

On pripremio u svom Sinu Isusu Hristu, i to nam je On uinio dostupnim. On preuzima inicijativu. On zalae sva punomoja i svu slavu. Ovo je jevanelje naeg Gospoda Isusa Hrista. Ono to Pavle pokuava izloiti u ovoj knjizi je neuslovljena dobra vest o spasenju, koje je On pripremio za nas u svom Sinu Isusu Hristu. To je naravno velika tema cele Biblije, Starog i Novog zaveta. Ali nigde to nije izloeno tako jasno i dokazano na tako briljantan nain kao u Poslanici Rimljanima. U ovoj knjizi aposotol Pavle nam otkriva ukupnu nameru Boju: 1. On nam predstavlja problem greha; ovekovo greno stanje. 2. On nam prua istinu o Hristu, Njegovom ivotu i Njegovoj smrti kao nae Zamene i nae Sigurnosti. 3. On opisuje veru u Hrista kao osnovu efektivnosti tog spasenja, ili reenje za na problem greha. 4. Zatim prelazi na zadatak Svetog Duha u naem posveenju. 5. On takoe opisuje mesto Bojeg naroda na ovom svetu. Mi imamo zadatak koji treba obaviti u svetu! 6. Napokon, on opisuje praktinu primenu Jevanelja u svakodnevnom hrianskom ivljenju. Sve to nam je potrebno o planu spasenja nalazi se u ovoj knjizi. To je teka knjiga, zato to je on pisao, ne naunicima, ve ljudima koji su tako razliito razmiljali u odnosu na ljude danas u 20. veku. U maloj knjiici od 55 strana, "Najistije Jevanelje od svih, Rimljaniima", parafrazirano na moderan jezik i savremene izraze, a koja je sada u tampi, namera mi je da pokuam probiti i premostiti procep, tako da jevanelje otkriveno u Rimljanima postane znaajno svima. Prouavaemo ga duboko zalazei u detalje, zato to ima najiri pristup celekupnom opsegu Pisma o presudnoj doktrini pravednosti verom. avo ne eli da se mi upoznamo sa svom porukom i imao je ogromnog uspeha drei nas u mraku. Dok prouavamo poslanicu Rimljanima jasno emo uvideti ovu divnu poruku. Nae crkve umiru zbog potrebe propovedanja pravednosti verom. Dunost je Bojeg naroda istraivati istinu, ukljanjati pogreke. Kad se to izvri jedna istina e prevladati, jedan predmet e natkriliti sve ostale, "Hristos naa Pravda." Kad sam govorio grupi studenata medicine na Univerzitetu, bio sam zauen njihovom glau za tom istinom. Nisam mogao verovati da se to dogaa u Americi. Mislio sam da se to moe dogoditi samo u Africi. Govoro sam od 10:30 ujutro do 5:30 navee sa pauzom od svega sat vremena. Postoji nada kad gledamo amerike studente medicine kako sede, prouavajui i otvarajui svoje Biblije. Ima mladih ljudi, studenata medicine, koji nisu svetovni, ija elja je poznaveti Boju Re i objaviti je. Kad smo zavrili, ovi mladi ljudi i ene su se sabrali i rekli: "ta moemo uiniti da to obajvimo ovde na naem univrzitetu?" Tako postoji nada zato to je ovo sila Jevanelja. Sledi kratak rezime o tome ta je doktirna o pravednosti verom, objanjena u Rimljanima, uopte. Postoje etiri glavna podruja koja Pavle pokriva u ovoj knjizi: 1. Ova doktrina o pravednosti verom je istina koja nam govori ta je Bog ve izvrio. Zapazite da je to u prolom vremenu. Bog je ve otkupio, ne izabrane, kako to ue kalvinisti, ve itavo oveanstvo stoji opravdano u Hristu. To su neuslovljeno dobre vesti Jevanelja. Na primer, u Efescima 1:3 Pavle nam kae: "Blagosloveni ste (prolo vreme, aorist u originalu. Neto to se ve desilo, mi smo ve blagosloveni) svakim duhovnim blagoslovom to se neba tie u Isusu Hristu." To je ono to e Pavle tumaiti u Rimljanima. 2. On dalje nastavlja da nam govori kako se ovo legalno opravdanje, dok je primenjivo na itavo oveanstvo, mora uiniti efektivnim. Celo oveanstvo nee ii na nebo, ne zato to ih Bog nije iskupio, ve zato to su odbacili ovo spasenje. Ovo legalno opravdanje je efektivno jedino verom i niim drugim. Ne verom plus davanje desetka ili dranje subote. Oni su plodovi opravdanja. Gospod univerzuma je onaj koji je umro na krstu da nas spase. Legalno opravdanje je efektivno jedino verom. To znai da se vernik koji prihvata Hrista, oblai savrenom Hristovom pravednou, to je poznato kao data pravednost, tako da smo, ne dok to3

mislimo o sebi ili dok drugi misle o nama, ve dok je Bog ukljuen, kvalifikovani za nebo sada i na sudu. Ovo je osnova mira. "Budui opravdani verom (govori Pavle) imamo mir sa Bogom" (Rimljanima 5:1). Jednom sam zapazio neto to me je zaista usreilo jer sam video mo jevanelja kod jednog od naih lanova. Ova vernica je izgubila svog dragog mua i to joj je palo jako teko. Oni su iveli kao divan par. Bili su divan primer pravog hrianskog braka. Tako kad je on umro, moja suprauga i ja smo ili da je posetimo, i pitali smo je: "Da li elite da neko drugi najavi kapelana? Znamo da je teko." Rekla je: "Bila bih jadan svedok ako bih plakala kao nevernici." Zahvalio sam Bogu to je mogla ustati i obaviti svoj deo programa, jer je imala nadu. Ona nije rekla zauvek zbogom svom muu; to je samo za jedan period. A to je sila Jevanelja, doktrina o opravdanju verom. Pavle kae u Solunjanima: "Ne moramo aliti kao nevernici koji nemaju nade." To nam daje hrabrosti da inimo ono to nekad ne bi bili u stanju raditi. Zahvaljujem Bogu za takvog svedoka. 3. Opravdanje verom se tu ne zaustavlja. Ono ide iznad toga. Ono dalje ui da zato to ste postali dete Boje, Bog alje svog Svetog Duha da nastava u verniku, tako da vi i ja postajemo sudeonici Boanske prirode kako bi mogli izbei pokvarenost koja je na svetu. A pod pokvarenou koja je na svetu ne podrazumevam samo pozorita i sve te druge stvari. Pokvarenost sveta je u nama zato to je naa priroda pokvarena i ostaemo pokvareni do drugog Hristovog dolaska kad e ova pokvarenost biti zaodenuta nepokvarenou. Bog alje Svetog Duha da nastava u nama. I kao to Pavle objanjava u Rimljanima 5, zbog toga mi stojimo pod kiobranom milosti. Ne samo to imamo mir sa Bogom, mi smo pomireni sa Njim i imamo na raspolaganju silu Boju kroz nastavanje Duha to znai da sada moemo iveti ivotom koji je ugodan Bogu. To je mo opravdanja verom ili plodovi opravdanja verom. Kao to je Isus rekao u Jovanu 15: "Nastavajte u Meni, i Ja u vama; bez Mene ne moete initi nita. Ali ako nastavate u meni i ja u vama, doneete mnogi rod, i Otac moj bie zadovoljan." U Mateju 5. glavi Isus govori hrianskim vernicima, uenicima, i konstatuje: "Vi (uenici) ste svetlost svetu." Ovde je re "svetlost" u originalu u jednini, "vi" je u mnoini. Mi smo mnogi, ali smo jedna svetlost, zato to je ta jedna svetlost Isus Hristos. Kad je Isus doao na ovaj svet, On je doao kao svetlost u tami. Isus nije vie ovde, On se vratio na nebo, ali Njegovo telo, crkva, eklesia, pozvani narod, je ovde. Isus nam kae: "Vi ste svetlost svetu." U Mateju 5:16 stoji: "Neka ova svetlost tako sija da ljudi mogu videti vaa dobra dela i slaviti Oca vaega." Na poetku Drugog svetskog rata naa porodica je prela okean. Majka i otac su nas poveli da posetimo roake u Indiji i vraali smo se za Afriku 1939. Bio sam mali i svi svi smo bili uzbueni. Iznenada jedne noi, nasred okeana, brodska svetla su se pogasila. Bila je grobna tama. mislili smo da je izgoreo generator, i onda je stigla objava preko razglasnog sistema da je Nemaka objavila rat Velikoj Britaniji, i oni su pogasili svetla da nas ne bi spazio neki nemaki brod. Seam se kako je moja draga majka uzimala brojanice (bili smo Rimokatolici) i ustro se molila da brod ne bude torpediran. Dok smo putavali sledeih dve sedmice sluali smo predko radija da su drugi brodovi bili torpedirani. Bili su nam sasvim blizu tako da smo se molili. Kad smo stigli u Keniju izdat je zakon da svi domovi trebaju imati zastore tako da se svetlost ne bi videla napolju. Motorna vozila su imala male titinike iznad prednjih svetala tako da avioni nisu mogli opaziti svetlost. Sve je bilo u mraku. Ali hrianin koji prikriva svoju svetlost ispod svenjaka treba se stideti sebe, jer je Hristos rekao kakva je korist ako se svetlost sakrije pod svenjak. Jevanelje je sila Boja, ali svet to ne zna zato to ne vidi Isusa Hrista u crkvi. Velik procenat svetske populacije danas je pod marksizmom. Jedan od glavnih razloga to hrianske zemlje poput Rusije i istocno-evropskog bloka naginju marksizmu nije u samoj marksisitikom ideologiji kako to mnogim izgleda, ve to je crkva propustila da otkrije silu jevanelja. Nie, veliki paganski filozof, ateista, ovako se izrazio o hrianskoj crkvi, i to trebamo uzeti ozbiljno: "Ako oekujete od mene da4

verujem u vaeg Iskupitelja, vi hriani morate mnogo vie izgledati otkupljeni." Samo kroz opravdanje verom mi moemo izgledati "otkupljeni." Opravdanje verom moe proizvesti zajednicu vernika, pozvanog naroda. Nije vano koliko je njihov broj, ali moe proizvesti zajednicu ljud koji su tako meusobno povezani u ljubavi da se ponaaju kao da su jedna osoba. To je ogladalo grenom svetu. Bog moe proizvesti ljude koji su tako usko povezani da nema ljubomore, nema prepirke, ve da su jedno srce i jedan um. Hristovo jevanelje moe to uiniti i kad se to dogodi, ova zemlja e biti obasjana Njegovom slavom. Ako se prepiremo, nikad neemo svedoiti o sili Jevanelja. Takva zajednica ljudi meusobno povezanih u ljubavi jednom je postojala. To je bilo kratkog daha, zbog izopaavanja Jevanelja. To e se opet dogoditi, i elim da budemo deo toga. U Delima 4:32 nalazi se kljuni iskaz koji otkriva cilj jevanelja i ivota crkve: "A mnotvo onih koji verovae bee jedno srce: (jedno srce i jedna dua) niti ko govorae za neto to imae da je njegovo, ve sve imadijahu zajedno." Diskutovao sam o ovome sa jednim ruskim marksisitom u Etiopiji, i rekao sam. "Ovo je pravi komunizam!" Va komunizam je putem prinude i pod pretnjom pitolja, ovaj se radio silom Jevanelja. Vi nikad ovo neete proizvesti pomou marksizma jedno srce, jedna dua." Stih 33: "I sa velikom silom apostoli svedoahu o vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista." To znai da je Hristovo vaskrsenje najvei dokaz da je Bog pobedio greh zato to nas greh odvlai u grob. Ako moemo pobediti grob, mi moemo savladati greh. Ako ne moemo pobediti grob, mi ne moemo nadvladati greh, zato to je konana sila greha grob. Isus je pobedio grob kao najvei dokaza da je nadvladao greh. A uenici su sa velikom silom svedoili o ovoj isitni. "A velika blagodat (ista sila koja se sada manifestuje) bee nad svima njima." Stihovi 34,35: "Niti bee ko meu njima u oskudici, jer svi koji imadijahu zemlju ili kue prodavahu ih, i donesoe dobit, jer od onog to prodadoe i stavljae kraj nogu apostola; i delie svakom kako ko trebae." To je sila jevanelja. To se moe dogoditi ovde, u 20. veku, sa svim njegovim materijalizmom zato to je Isus Hristos isti jue, danas, i zauvek. A On je ovo rekao: "Poznaete istinu, i istina e vas isbaviti." Neka nas Bog blagoslovi i pomogne da saznamo istinu, dok prouavamo ovu odlinu knjigu, Poslanicu Rimljanima.

Drugo poglavlje Gnjev Boji (Rimljanima 1:18-32) U prvom poglavlju Rimljanima poevi od 18. pa sve do 32. stiha, Pavle se bavi problemom greha. Moda se udimo zato on otpoinje sa grehom, ali moramo zapamtiti da jevanelje predstavlja dobre vesti od Boga ne za dobre ljude, ve za grenike. Pre svega, Pavle nas mora ubediti da u nama nema nita dobro. On nas mora osvedoiti da smo, u sebi i od sebe, bespomoni. On mora unititi u nama svako poverenje u telo zato to jevanelje nije za osamdeset posto grenika, ili devedeset posto grenika, ono je za sto posto grenika. Dok uranja u problem greha Pavle odslikava mranu, emernu sliku ljudske rase, kojoj vi i ja pripadamo. To moe biti obeshrabrujue, ali Pavle ima neke divne dobre vesti poevi sa Rimljanima 3:21. U stvari, on poinje jevanelje sa dve rei: "Ali sada." Ne gubite nadu zato to ima loih vesti. Zvezde najjasnije sjaje u noi, u mrklom mraku. Samo u svetlosti nae pune grenosti jevanelje moe slavno zablistati. Sledea dva poglavlja, plus ovo, nisu ba ugodna, ali to je neto s ime se trebamo uhvatiti u kotac. Voleo bih, takoe, podeliti malu tajnu koju sam otkrio u svom prouavanju Pavlovih poslanica. Pavle u svom metodu pisanja esto neto konstatuje. Potrebno je da tragamo za tim iskazima, jer kad jednom neto konstatuje on to pokuava protumaiti, objasniti, ili odbraniti. Konstatacija u naem odlomku je Rimljanima 1:18. Ostatak ovog poglavlja, stihovi 19-32, prosto tumai ono to je reeno u 18. stihu. Potrebno je da prvo razumemo ovaj iskaz da bi mogli shvatiti ta nam on pokuava objasniti.5

U 18. stihu on kae: "Jer gnjev Boji se otkriva sa neba protiv svih bezbonosti i nepravdi ljudi, koji gue (prikrivaju) istinu u nepravdi." To je konstatacija. On poinje sa gnjevom Bojim. Sada, kad god itamo taj iskaz, "gnjev Boji," od toga nam ponekad zadrhte kolena tako da je potrebno da pojasnim tu re. Kad Biblija govori o Bojem gnjevu mi ga ne smemo ravnati sa ljudskim gnjevom. To nije neka emocionalna ljutnja ili gubitak samokontrole, gde se On breca na one koji su protiv Njega. To nije biblijska definicija gnjeva. U stvari, ovaj pasus je jedna od najfinijih definicija Bojeg gnjeva. Mnogi ljudi itajui Stari Zavet razmiljaju o Bogu kao o Bogu gnjeva, spremnog da spusti oganj na oveanstvo ili one koji gree. Ali voleo bih pojasniti da Boji gnjev nije poput ovejeg gnjeva; u stvari Jakov to objanjava. ovekov gnjev i Boji gnjev nisu isti. Zato nikad ne smemo pokuavati da razumemo gnjev Boji svojim shvatanjem ljudskog gnjeva. Postoje dve stvari koje definiu Boji gnjev: 1. Njegova mrnja na greh. Bog mrzi greh zato to voli nas. Bog ne moe u isto vreme voleti nas i voleti greh zato to je greh ubica! Pavle nam govori u 1. Korinanima 15:56: "alac smrti je greh." Bog je tako zavoleo svet da je dao svog jedinorodnog Sina da bi mogli izmai smrti koju greh donosi na nas. Gnjev Boji je mrnja prema grehu zato to nas voli. Ovde postoji problem zato to mi ljudska bia imamo potekoa u razdvajanju greha od grenika. Kad neko ini neto loe mi gledamo na individuu. Ali, Bog pravi razliku izmeu greha i grenika. On voli grenika, ali mrzi greh. I On mrzi greh zato to voli grenika. Mi ljudska bia, kad mrzimo greh mi ponekad mrzimo i grenika. To je tragedija, to je na ljudski problem. 2. Gnjev Boji se otkriva sa neba protiv dve stvari. Bavili smo se nepravednou, to je sinonim za greh. Ali Pavle kae da se Boji gnjev otkriva sa neba protiv svake bezbonosti. Dakle, ta re, "bezbonost," moe imati dva znaenja u Novom Zavetu. Na primer, moe znaiti ono to je Pavle pomenuo u Rimljanima 4:5, u odnosu na Avrama, da mi nismo kao Bog. Grenici su bezboni u tom smislu to su oni grenici, a Bog je pravedan. On je svet. Ali Pavle ovde ne upotrebljava znaenje bezbonosti u tom smislu. Kontekst nam kazuje da Pavle ovde pod bezbonou podrazumeva sraunatu, voljnu, konstantu elju za ivljenjem bez Boga. On to mrzi. On mrzi bezbonost. Vidimo i zato u Jovanu 3:16. Svima nam je blizak ovaj stih koji kae da "Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svog jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine." Bog ne eli da iko od nas pogine, pa nam je dao svog Sina. U 17. stihu On kae: "Bog posla svog Sina ne da osudi svet ve da se svet kroza nj moe spasti." Zatim u 18. stihu nastavlja i kae da oni koji veruju u Njegovog Sina nee biti osueni, ve su pod sudom oni koji odbacuju Njegovog Sina. Ali stih koji elimo razmotriti je Jovan 3:36: "Koji veruje Sina ima veni ivot, a koji ne veruje u Sina nee videti ivota, ve gnjev Boji nastava u njemu." Postoji jedan greh koji Bog ne moe oprostiti, a to je greh neverovanja. Ako odbacujete dar Boji, tada ne postoji nain kojim vas Bog moe spasti. Stoga, Njegov gnjev je protiv bezbonosti zato to vas voli. On ne eli da budete izgubljeni. Uviaemo ovo sve vie i vie dok prouavamo. Da sumiramo: 1. Gnjev Boji je Njegova mrnja prema grehu, a On mrzi greh zato nas voli. 2. Boja ljubav je mrnja prema nepravednosti zato to On zna da u trenutku kad odbacite Njega, vi ste odbacili ivot. On to ne eli. On mrzi bezbonost zato to nas ne moe spasti pomou nae bezbonosti. Nakon ovoga, pogledajmo sledeu stvar koja je krajnje vana u 18. stihu. Boji gnjev, kae Pavle, se otkrio, protih dve stvari: 1. Svake bezbonosti. 2. Nepravednosti ljudi. Red kojim apostol upravlja svoj prst na ovekov problem je stavljanje "bezbonosti" na prvo mesto. Zatim u njegovom razmiljanju sledi nepravednost. Za njega je vanija bezbonost. Ovo je vano za nas da shvatimo, posebno danas, zato to moderni pristup ovekovom6

stvarnom problemu preferira nepravednost. Bezbonost se teko pominje. Ali nepravednost je posledica; nepravednost je plod bezbonosti. Tako problem nije nepravednost, to je bezbonost. Uzrok ovekovog problema nije nepravednost, uzrok ovekovog problema je bezbonost. Ovoga moramo biti svesti, zato to se naalost, u nekoliko poslednjih dekada, amerika nacija postepeno odkree od Boga, a svetovni humanizam ulazi u drutvo. Mi smo zapaali nepravednost, ali nepravednost je plod toga. Ali moramo shvatiti da nije mogue reiti ovekov problem nepravednosti, koji vidimo danas, ljudskim naporima. Danas postoje mnogi koji dre da je potrebno vie dijaloga. To govore moderni teolozi. "Svet je pocepan," kau oni, "podeljen u svim oglastima politike, boja, rasa. To je svet raznih vrsta zastora, zastora od bambusa, gvozdenih zavesa, i sve to je potrebno je pomiriti oveka sa ovekom." Jedva da se neto pominje u terminima ovekovog odnosa sa Bogom, to je sr problema. Greh se danas posmatra kao bolest, bolest koju je potrebno da lee ljudi. Na greh se ponekad gleda kao na ostatke nae ivotinjske prirode i da je samo pitanje vremena kad emo se razviti i napredovati u ivotu toliko da reimo ovaj problem ali uvek u odnosu ovek ovek. Meutim, problem nije tu; on je u ovekovom odnosu prema Bogu i to moramo shvatiti. Pavle govori da Bog mrzi, On gaji odvratnost, Njegov gnjev s neba se otkriva protiv bezbonosti i njenog ploda, nepravednosti. Dalje, zapaziete zato je dat ovaj iskaz. To je stoga to je ovek, sraunato (hotimino) u nepravednosti. Njegovo greno stanje tei suzbiti istinu. Pavle kae, ovek ne voli da dri znanje o Bogu zato to on gaji odvratnost prema Njemu. Videemo da je razlog zato ovek nee da zadri znanje o Bogu to to ovek, koji je egocentrian, ne eli prihvatiti injenicu da ne moe uiniti nita da spase sebe. ovek ne voli da bude prosjak. Ljudi mrze primati poklon kad ga ne mogu uzvratiti. Morali biste iveti u zemljama treeg sveta da bi ovo shvatili. Oni e prihvatiti vau inostranu pomo, ali vas mrze zato to otkrivate da su nesposobni pomoi sami sebi, a to je neugodno ljudskom egu. Stoga se mnogi ude zato ih narodi treeg sveta ne vole, dok njihova zemlja toliko ulae za njih. To je zbog jednog razloga, zato to se otkrivaju kao prosjaci. Oni su nesposobni spasti sebe, a ovek ne voli misliti kako ne moe sebe spasti. On eli neto uiniti za svoje spasenje. A Isus kae: "Bez mene ne moete initi nita!" I to je bolno. Ljudska bezbonost se otkriva sa neba najpre u Bibliji, u istoriji Starog zaveta. Zapazite da od ovekovog pada, tendencija je uvek bila pobei od Boga. Evo nekoliko primera: Pre pada, Adam i Eva su radosno doekivali Boga; oni su s Njime imali svakodnevnu zajednicu. Ali kad je Adam sagreio i Bog doao da ga poseti, oni su pobegli od Boga. Od tada ovek je uvek beao od Boga. Rimljanima 1:19,20: "Jer to se moe znati za Boga poznato im je, jer Bog im je pokazao." Drugim reima, Pavle kae, ako ovek nema znanja o Bogu to nije zato to je neupuen, to je stoga to je on hotimino odbacio Boga iz videokruga. ovek je otpoeo saznanajem o Bogu. Ako je propustio poznavati Boga danas to je zato to ga ne eli poznavati. Pogledajmo Rimljanima 1:20: "Jer od stvaranja sveta Njegovi nevidljivi artibuti se jasno zapaaju razumevanjem onoga to je nainjeno, ak i Njegova vena sila i boanstvo, tako da su bez izgovora." Drugim reima, Bog je otkrio sebe oveku: 1. U njima (tj. samim ljudima) 2. U prirodi. Kad su Adam i Eva sagreili, Boje oblije se nije u potpunosti izbrisalo. U Adamu i Evi, i u ljudskoj rasi, ostalo je jo elje traganja za Bogom. Bog je kazao prvim roditeljima: "Staviu neprijateljstvo izmeu Sotone i vas." Pored ovoga, Pavle kae: "Priroda, stvaranje mi govori. Kako moete zamisliti da je ovako sloen, prefinjen, isplaniran, veoma organizovan svet kao na, mogao nastati sluajno, meanjem gasova koji su iznenada proizveli ivot, koji se postepeno evolutivno razvio i napredovao do ovog to smo danas? Kad bismo uzeli metalne otpatke, stavili ih u torbu i tresli milion godina, ili 50 miliona godina, ne bismo dobili kadilak. Sve to bismo dobili je gomila bezvrednog ispoliranog gvoa.7

Stvaranje ovog sveta je veoma organizovano. Mi se hvaliemo svojom tehnologijom, ali siguran sam da nam se aneli gore smeju. Oni misle: "ekaj da dou na nebo i shvate ta sve moraju nauiti." Shvatiemo da nita nismo znali na ovoj zemlji. Ali uprkos svemu to je Bog dao kao dokaz, ovek ne eli da zadri znanje o Njemu. Ono je fundamentalni problem sa grenim ovekom. On misli da moe iveti bez Boga. Rimljanima 1:21 nam kazuje ta on ini kad okrene lee Bogu: "Jer premda poznae Boga, ne proslavie ga kao Boga, ve behu nezahvalni." Dakle, postoje dva problema: prvo, ne samo da ovek odbija priznati Boga, ve i drugo, on je nezahvalan za sve to je Bog uinio. U trenutku kad je Adam sagreio on nije imao zakonskog prava iveti ni sekunde, trebao je umreti. Da je umro, mi bismo umrli u njemu. Ali zato to je Bog planirao nain da se to izbegne i, od osnivanja sveta predestinirao sve ljude za iskupljenje u svom Sinu, On je odrao Adama i Evu u ivotu i dopustio im da imaju decu ne zato to nas mrzi, ve stoga to nas eli otkupiti. Bog je izvor svakog blagoslova koji dolazi na ovaj svet. ovek ne samo to je bezboan ve je i nezahvalan. Pavle nastavlja i kae: "Postavi povrni (prazni) u mislima, i njihova nepromiljena srca potamnjee" (21. stih). Kad ovek okree lea Bogu i odbaci ga, sve to mu preostaje je tama. ovek misli da moe iveti bez Boga, ali odgovor je, ne moe! Kad smo bili u Etiopiji, godinu dana nakon to smo doli, Etiopija je iskusila ono to se naziva marksistikom revolucijom. Uzdrmalo me je to to je mnogo hriana u svim crkvama, posebno obrazovanih hriana, potpalo pod maksizam. Oni to nisu uinili radi marksistike prakse, pali su zbog ideologije. Kazao sam sebi da tu mora biti neeg privlanog. Tako sam poeo kupovati knjige. Kupio sam Marksove i Engelsove knjige, Manifest komunizma, Kapital, i poeo itati. Bilo je to teko tivo. Shvatio sam da je srce marksizma ideja da ovek moe spasti sam sebe. Sutina marksizma je "bezbonost." To je jedna ateistika filozofija. Karl Marks je priznao da je problem ljudska sebinost. On je to nazvao "samo otuenje," njegov termin za sebinost. Rekao je da je razlog za njegovu sebinost u okolini. Naravno, pod okolinom je u velikoj meri pordazumevao "kapitalizam", u skladu sa situacijom u 19. veku u Evropi. On je rekao: "Kapitalizam je ono to nas ini pohlepnim. Kapitalizam je taj koji nas ui da moramo iveti za sebe. Zato ja imam jevanelje, ne jevanelje Isusa Hrista, ve moje, koje moe izmeniti okolinu i ovek e biti otkupljen." Naravno mehanizma izmene okoline je: 1. Revolucija. Svrha revolucije je predati imovinu i bogatstvo zemlje u ruke naroda. 2. Kad to jednom zadobiju u svoje ruke, drugi korak je promena okoline iz kapitalizma u socijalizam. Oni koji imaju moraju se prisiliti da dele s onima koji nemaju. Tako je zadatak socijalizma konfiskovati privatno vlasnitvo, banke, poslove i to jednako raspodeliti. Dalje, Karl Marks konstatuje da je to samo prelazni period; ovo je jevanelje koje e spasti oveka od ekonomskih i socijalnih nepravdi i zatim kad ovek jednom naui kako da deli to e postati spontano. Zvui divno, zar ne? Na koncu, Rusija ja izmenila svoju okolinu za proteklih 70 godina. Pitam se koliko su Rusi nesebini. ovekov problem nije njegova okolina; to je njegova priroda. Nauka ne moe promeniti moju prirodu. Bog moe zameniti moje greno srce koje je greno i dati mi mesno srce, ali ovek to ne moe. Svaki ljudski pokuaj spasavanja sebe, i humanizam je deo tog programa, na kraju zavrava neuspehom, zato to je Isus to pojasnio: "Bez mene ne moete initi nita." Pavle ovde pokazuje da ovek ima u sebi tendenciju okretanja lea Bogu. U Rimljanima 1:22,23 vidimo ta ovek radi: "Gradei se mudrim poludee, i zamenie slavu neraspadljivog Boga u oblije smrtnog oveka, ptica, etvorononih ivotinja i gmizavaca." Moda emo sada kazati: "Mi ovo danas ne inimo, mi smo sofisticirani, obrazovani. Mi ne oboavamo etvoronone ivotinje." Ne, ne oboavamo, ali sluimo sebi samima. ak i u crkvi to postaje problem. Ima neto to se uvlai u nau crkvu to unose liberalni teolozi, a to je istorijsko kritiki metod interpretacije Svetog Pisma. To je velik termin. To prosto8

znai da ljudski um postaje tap za merenje istine. Ideja da ovek mora interpretirati Pismo u skladu sa onim to mu je racionalno, to ima smisla, to je unutar okvira ljudskog iskustva, je vrlo suptilan oblik bezbonosti. Mi ne moemo koristiti naune metode za interpretaciju Pisma! Biblija je nadahnuta knjiga. Sveti Duh je taj koji nas mora prosvetliti. Ali ovek misli da ima reenje za sve svoje probleme. Na takve ljude Bog ne izvodi oganj da nas sve zajedno zbrie. itajte Rimljanima 1:24,26 i 28. Ovo je najfiniji opis Bojeg gnjeva. Otkriete da je za razliku od ljudskog gnjeva, Boji gnjev pasivan. Kako deluje Boji gnjev? Kako se on otkriva sa neba? Stih 24: "Zato (to ovek insistira da ivi bez Njega) ih Bog ostavi." Stih 26: "Toga radi (zato to ovek odbija Boje blagoslove) Bog ih predade zloj strasti (i neistoi)." Stih 28: "I kao te ne htedoe sauvati Boga u svom znanju (ovekov problem je to to ne eli sauvati Boga u svom znanju) Bog ih predade u unien um." Drugim reima, Bog kae oveanstvu: "Pokuavao sam i pokuavao da vas ubedim da ne moete iveti bez Mene, ali vi insistirate da moete. Neu vas prisiljavati, (Bog je ljubav) ostaviu vas. Ako mislite da moete iveti bez mene, samo napred i videete kakvim ete uiniti ovaj svet. Kad ovek okree lea Bogu i ivi nezavisno od Njega, Bog povlai svoju obuzdavajuu silu; nepravednost buja. Pavle nam ne govori o neemu to se dogaalo u njegovo vreme. Ovo nije prosto antika istorija. Ovo je biblijski pogled na ljudsku istoriju. To se deavalo u vreme potopa. To se dogaalo u istoriji Izrailja. To se dogaa u Hrianskoj crkvi od Isusa Hrista. Amerika je osnovana na naelu koji je utisnut na njenom kovanom novcu: "Verujemo u Boga" (In God we trust). Ali pre nekoliko decenija, zemlja ja osetila da joj Bog nije potreban. Prvo to se uinilo, u ime odvajanja crkve od drave, bilo je da u kolama ne sme vie biti molitava. Drugim reima, deci je reeno da uz nauku i tehnologiju nema potrebe za Bogom. Danas se ide ka tome da natpis na kovanicama nije potreban. Postoje ljudi koji se bore da uklone taj natpis, "In God we trust," sa kvotera (etvrt dolara prim. prev.). Oni ga vie ne ele. Oni kau: "Da, naim oevima, koji su bili u depresiji, Bog je bio potreban, ali mi imamo socijalnu sigurnost, mi imamo blagostanje, imamo naftu, imamo tehnologiju, imamo kompjutere." udesni izumi! Naravno ljudi zaboravljaju da je nauka takoe izmislila monstruma koji nas sve moe zbrisati za nekoliko trenutaka. Ali, nevolja je u tome to tehnologija i nauka nisu poboljale ivot u Americi. Zloin raste velikom brzinom. Bez obzira koliko se reformskih pokreta rodilo u Americi ili koliko ima zakonskih regulativa, ili koliko je pravnih olakica uvedeno u sistem, sve dok ljudi okreu lea Bogu nema reenja. Bog kae: "U redu, ne elite iveti sa mnom. Idite." Tako ovek poinje iveti bez Boga. Stvari postaju sve gore i gore i oni pokuavaju sve pod suncem ne bi li reili svoje probleme. Oni pokuavaju sa obrazovanjem; pokuavaju dijalog. Pokuavaju poveati budet obustavljenjem robe koja se ne prodaje, ali sve se pokazuje kao promaaj. Bog eka dok ne dignemo ruke i kaemo: "Boe, mi to ne moemo." Jednom, kad mi je sin imao tri godine, bili smo gotovo spremni da idemo u subotnju kolu, ena mi je rekla: "Hoe li mu zavezati pertle? Popeo sam se i rekao mu: "Dozvoli mi da ti zaveem pertle." I znate, posmatrao me je i rekao: "Znam to i sam!" Mogao sam upotrebiti svoj autoritet, jer smo kasnili u subotnju kolu, ali sam rekao: "Ne, pustiu ga da to uini." Stao sam po strani, a on je pokuavao i pokuavao. Izgledalo je tako lako kad je tata vezao pertle. Podigao je pogled da vidi da li sam otiao, i mislim da je govorio: "Zato ne ode?" Ali ja sam ekao dok je on pokuavao i pokuavao. Konano, pogledao me je i rekao: "Tata, uini to ti." Mi smo Boja deca, i Bog je krajnje strpljivv sa nama. On nam doputa da imamo vlastiti put. On kae: "Mislite da moete iveti bez Mene? Samo napred." On doputa da napravimo zbrku od svog ivota. On doputa da napravimo zbrku od svoje zemlje i zajednice, od svojih brakova i svega drugog, dok ne doemo do kraja svojih mogunosti i kaemo: "Boe, molim te, preuzmi ovo." On ne9

kae: "Jesam li ti rekao. Sada se valjaj u svom smeu." On kae: "Primiu te rairenih ruku." Amerika stremi u tom pravcu. Amerika je blizu iscrpljivanja svojih resursa. Kad naa socijalna sigurnost doivi kolaps, kad nai resursi presue, i kad svaki pokuaj da reimo probleme propadne, i kad se vratimo Bogu, On nas nee odbaciti. Amerika e opet biti spremna da uje jevanelje. A vi i ja smo oni koji e im ga propovedati. Ali pre nego to budemo mogli da uinimo, moramo dospeti u poloaj u kojem se Pavle naao. Pavle je bio farisej. On je postigao odreeni uspeh u ivotu. U Filibljanima 3:4-6 itamo da je bio istokrvni Jevrejin; bio je obrezan osmi dan, revnovao je za Boga. to se tie pravde zakonske, bio je bez mane dok mu Bog nije otvorio oi i greh oiveo, a on shvatio da je zasluio smrt. Tada je bio spreman drati sve da su trice samo da ne izgubi Isusa Hrista. Pitanje je: "Da li ste potpuno izgubili poverenje u sebe?" i "Da li ste shvatili da je vaa jedina nada u Isusu Hristu i Njegovoj Pravednosti?" To je svrha izlaganja ovog problema pred nas. Ne moramo se uiti tim tekim putem. Re Boja kae da se gnjev Boji otkriva s neba protiv bezbonosti i nepravednosti. Ne moramo proi kroz taj proces da bi to nauili. Re Boja nam to kae. Zato onda ekamo da to nauimo teim putem? Shvatimo sada da vera ne gleda na sebe, ve na Isusa Hrista i Njegovu pravednost. Neka svako od nas shvati da je Boji gnjev protiv bezbonosti i nepravednosti zato to nas On voli, a ne zato to se ljuti na nas. On eli da mu se vratimo. On eli da ga prihvatimo kao jedini Izvor nade i spasenja i Pravednosti. Bilo u odnosu naeg stajanja pred Bogom ili u odnosu hrianskog ivljenje, formula je uvek ista: Ne ja, ve Hristos.

Tree poglavlje Greh samopravednosti (Rimljanima 2:1-3:8) Zamislite da sedite u crkvi u Rimu kad se poslanica Rimljanima prvi put itala. Stareina, pisar ili voa itaju Rimljanima 1:18-32. Dok se ita odlomak gde Pavle opisuje gnjev Boji koji se otkriva protiv svake bezbonosti i nepravde ljudi i strane stvari koje oni ine zato to su okrenuli lea Bogu, zapaate da grupa hriana koji sede po strani, jevrejskih hriana, klima glavama i apuu jedan drugom: "Ovaj Pavle pogaa pravo u centar. Uvek smo znali da su oni neznaboci pobunjenici i grenici." Onda iznenada italac prelazi na Rimljanima 2, a jevrejskih hriani nauljenih uiju sluaju sledee: (od 1. do 4. stiha): "Zato se ne moe izgovoriti, o ovee koji god sudi! Jer kojim sudom sudi drugome, sebe osueju; jer to ini sudei. Ali znamo da je sud Boji prav na one koji to ine. Nego pomilja li, o ovee koji sudi onima koji to ine, i sam ini to, da e pobei od suda Bojega? Ili ne mari za bogatstvo njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajui da te dobrota Boja na pokanje vodi?" I Jevreji poinju govoriti sebi: "Svakako, on ne govori nama. Mi smo Jevreji. Kako bi o nama mogao tako govoriti? Sigurno misli na nekog drugog." Pisar nastavlja itati i dolazi do 17. stiha gde Pavle kae: "Da, zaista, vama govorim Jevreji. Ti se zove Jevrejin, veruje u Gospoda i hvali se Bogom" itd. U prvom poglavlju, Pavle je opisao neznaboaki svet, dajui nam stranu sliku o smrti. Oni su bezboni, namerno su pogazili istinu o Bogu i nainili vlastite bogove, sluei sebi i vlastitim idejama. Oni ive u grehu, i sada su se iznenada promenili od neznaboaca na Jevreje. On pravi ovu razliku zato to su Jevreji bili u naroitom poloaju. Neznaboci su imali znanje o Bogu, ali bilo je to implicitno znanje. Bilo je to znanje o Bogu koje im je otkriveno preko prirode i unutranjeg osvedoenja. Jevreji su, povrh toga, imali direktno otkrivenje Boga. Kao to je Pavle napomenuo u Rimljanima 3:2, Bog im je dao svoja proroanstva. Bog im se bio otkrio kroz Njegov zakon, preko Mojsija i drugih proroka; otkrivi se na naroit i eksplicitan nain. Tragedija je bila u tome to su se10

Jevreji oslanjali na to. Oseali su da zato to im je Bog dao naroit poloaj, uivaju status posebnog naroda. Mislili su da zato to imaju zakon u eksplicitnoj formi, to ih ini boljim od neznaboaca. Mislili su da ih sve to, samo po sebi, ini prihvaenim od Boga. Ali nisu bili svesni injenice da ih to ne ini posebnim pred Bogom. Pre nego nastavimo diskusiju o Jevrejima, voleo bih da kaem neto to je znaajno za nas zato to moete stei utisak da Pavle raspravlja o Jevrejima. Dok smo se bavili naznaboakim svetom, primenili smo to na nau naciju zato to danas Amerika okree lea Bogu i svedoci smo stranih stvari koje se dogaaju zbog bezbonosti. Ali sada je potreban jasniji pristup. Verujem da ono to Pavle govori Jevrejima ima snanu primenu na nas kao narod, zato to se nalazimo u vrlo slinoj poziciji sa njima. Bog nam je dao neke divne istine. On nam je obnovio zakon. Imamo pravu subotu. Imamo jasnije razumevanje krsta, jasno nam je stanje mrtvih. Dat nam Duh prorotva, manje videlo koje nas vodi veem videlu i mi smo u istoj opasnosti kao Jevreji, opasnosti oslanjanja na te stvari. Poinili smo istu greku. Gledali smo na druge kao da su inferiorni u odnosu na nas. Posmatramo ih i govorimo da oni nemaju subotu, a mi imamo. Mi imamo istinu, oni su Filisteji, Vavilonci; oni su u zbrci. Jevreji su imali isti problem i potrebno je da uimo to to Pavle pokuava da kae o njima. Pavle je i sam jednom bio farisej. On zna o emu govori i poteno prilazi tom pitanju, pa je potrebno da mu i mi tako priemo. ta je bio problm Jevreja i gde su pogreili? Moemo li se mi emu poduiti iz njihovih greaka? itam u 1. Korinanima 10:11: "Ovo pak sve dogaae se njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta doe." Hteo bih dotai podruja vezana za njihov problem i ono u emu su bili u neznanju. 1. Jevreji su bili u neznanju u odnosu na injenicu da ih puko posedovanje istine, samo poznavanje zakona ne ini pravednima i prihvaenima u Bojim oima. injenica da poznajete zakon ne poboljava vau situaciju. U stvari, ako krite dravni zakon, naete se pred sudijom, i kaete mu: "Pogledajte zato me optuujete? Ja poznajem zakon." Sudija e rei: "injenica da ste poznavali zakon stavlja vas u tei poloaj, zato to ste vie znali!" injenica da su Jevreji poznavali zakon nije ih nainila boljim. Zapazite gde Pavle dodiruje sr tog problema u drugom poglavlju 13. stihu: "Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji sluaju zakon, nego e se opravdati oni koji ga tvore." Ako se elite spasti pomou zakona, nije dovoljno rei: "Poznajem zakon." Nije dovoljno kazati: "Imam zakon u eksplicitnom obliku." Vi morate izvravati zakon u svakom detalju. Pavle to isto ponavlja kad raspravlja o Jevrejima u 10. poglavlju Rimljanima. U 5. stihu on kae: "Jer Mojsije pie za pravdu koja je od zakona i oni koji tvore ovaj zakon ivee njime." Drugim reima, zakon vam dolazi i kae: "Ako eli iveti, mora mi se pokoravati." Saznanje o isitni, saznanje o zakonu nikoga ne spasava. Ali tragedija Jevreja bila je to to su mislili da su, poto imaju ovaj zakon, bolji od neznaboaca. Posmatrali bi neznaboce i kazali: "Ovi neznaboci, oni ne znaju Boji zakon. Oni ak i ne poznaju pravog Boga. Mi imamo istinu. Oni su izvan zaveta Bojeg, oni su psi. Oni su beznadeno izgubljeni. Mi imamo istinu." Tako se oni hvale. Stih 17 i dalje: "Gle, ti se zove Jevrejin, a oslanja se na zakon, i hvali se Bogom, i poznaje Njegovu volju i izbira ta je bolje jer si nauen od zakona, i uveren si da si voa slepima, videlo onima koji su u mraku, instruktor bezumnima, uitelj deci, imajui formu znanja i istine u zakonu." Ali Pavle u 21. stihu kae: "Ali uei druge sebe ne uite. Propovedajui da se ne krade, kradete; propovedate ne ini preljube, a inite preljubu." On nastavlja dalje i zavrava u 24. stihu navodei citat iz Jezekilja 16: "Jer se ime Boje zbog vas huli u neznabocima." Vidite, nije dovoljno rei da imamo istinu. Pitanje je, da li nas je istina oslobodila? Beskorisno je hvalisanje o poznavanju istine Bojeg zakona zato to Pavle kae da dok se hvalimo, inimo isto to i neznaboci. Legalisti to moda ne ine otvoreno; oni to nastoje uraditi ispod ruke. Mi ljudska bia smo po prirodi legalisti; mi elimo sakriti. Jevreji su izgledali vrlo svet narod, jer itamo u Mateju 23:5: "Ali sva dela svoja ine da ih vide ljudi." Razlog zato su ineli sva ta dela bio je da pokau drugim ljudima11

kako su dobri, ali iznutra su bili puni mrtvakih kostiju. Jednostavno nije dovoljno poznavati istinu. injenica da nam je Bog dao dodatnu svetlost ne ini nas boljim. 2. Jevreji su mislili da je, dranje zakona najbolje to mogu ili pridravanje glavnice zakona, dovoljno. Propustili su zapaziti ono to stoji u Jakovu 2:10: "Ako krite jednu od ovih zapovesti, prekrili ste ih sve." Zakon je celina i ako padnete na samo jednoj taki, dolazite pod osudu zakona. Jedan stareina u Africi mi je rekao: "Znate, pastore, nadvlado sam najvei broj greha i sad ivim dobar ivot, ali imam jedan ili dva problema s kojima se jo uvek borim, ali siguran da ih Bog ne moe izneti protiv mene kad ih uporedi sa svim dobrim stvarima koje inim." Rekao sam: "Brate, ako zavisi o zakonu, ak i da ga kri samo u jednoj maloj taki, gotov si." Ilustrovao sam mu Matej 19: Mladi dolazi Isusu i kae: "Kakvo dobro moram uiniti da bih zaradio veni ivot?" A Isus ree: "Ako eli ii na nebo pomou svojih podviga, ima zakon koji je definicija pravednosti." A on ree: "Dobro, Isuse, elim da zna da jo od detinjstva drim zakon." A Isus kae: "Zaista? Dopusti da te okuam." I poto nije poloio test, otiao je kui alostan. Ako krimo zakon u jednoj taki, sa nam je gotovo, ako o zakonu zavisi nae spasenje. Zakon je strog. On zahveta savrenu poslunost u svakoj taci. Galatima 3:10: "Proklet je onaj ko ne dri zakon ispunjavajui sve to je u njemu." Jevreji su greili zato to su bili neupueni u injenicu da su morali drati zakon u svim detaljima da bi se spasli pomou zakona. 3. Trea taka je posebno vana. Jevreji su bili tani; bili su eksperti samo po slovu zakona. Oni su propustili uvideti da zakon zahteva poslunost u srcu, u duhu. Farisej bi stao i rekao ljudima: "Ja nikad nikoga nisam ubio." Isus, u Mateju 5:21 u vezi sa tim kae: "Ako nekoga mrzi u srcu bez uzroka, poinio si ubistvo u oima zakona." Znamo da kad je Isus drao propoved na gori, Jevreji su ve planirali da ubiju Sina Bojeg. To nije samo pitanje slova zakona. Sam Pavle je bio rtva Judaizma. Ali u Rimljanima 7:7 on kae: "Ne znadoh za greh dok zakon ne kaza, ne zaeli." Zapazite, nita se ne deava jednim inom. Mi nastojimo definisati greh kao in, ali Bog ne gleda samo na in, On gleda na nae motive i svako ko planira initi dobra dela da bi imao jednu zvezdu u svojoj kruni, grei zato to je motiv pogrean, iako su dela divna. U 16. stihu Pavle kae da e u dan suda, prema jevanelju Isusa Hrista, Bog suditi tajnama ljudskim. Nije dovoljna samo spoljna poslunost zakonu. Zakon koji je bio dat Jevrejima je otrkivenje Bojeg karaktera. Stoga, jedini nain da se proizvede Boji karakter, je biti Bog. Zato je Boja namera uvek bila nastavati u ljudima i odraavati svoj karakter kroz njih. Ali u trenutku kad pokuamo drati Boji zakon u vlastitoj sili, inimo ono to su radili Jevreji. Oni su Boji zakon drali svetim, kao to je sam Bog svet, i oni su ga pomou pravila spustili na nivo ljudi, onim ini ili ne ini, i dranjem tih pravila mislili su da dre zakon. Mi inimo isto. Jedina razlika je to to u svakoj zemlji lanovi crkve imaju vlastiti skup pravila i kad se sastanu, nastaje problem, jer se pravila ne slau. ak iako fiziki idemo u crkvu subotom, ako tamo razmiljmo koliko emo sutra prodati auto nekom ko je zainteresovan za kupovinu, tog trenutka mi krimo subotu. I ako se mladii u crkvi subotom pitaju zato im devojka nije pisala, oni kre subotu zato to zakon zahteva ne samo savrena dela, ve i savrene motive. Ovo je bila najvee greka Jevreja, i zato samo kao kljuni tekst odabrali Rimljanima 2:28,29: "Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja po telu. Nego je ono Jevrejin koji je iznutra, i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi ve od Boga." Jednog jutra za vreme doruka prelistavao sam crkvene novine i naao jedno zanimljivo pismo pod naslovom "Opasnost od aplauza." Ko god da ga je pisao shvatio je znaenje onog to Biblija ui. Jevreji su radili svakojake divne, dobre stvari da bi ih hvalili ljudi. Ali, pravi hrianin ne prima hvalu od ljudi nego od Boga, i dri zakon, ne po slovu, ve u duhu. Mora nam biti jasno da je nemogue drati zakon u duhu, a da prvo ne prihvatimo Jevanalje.

12

Pavle kae u Rimljanima 7:6: "Ali sada smo se (vernici) oslobodili od zakona (od legalizma; od jurisdikcije zakona) umrevi onom to nas je dralo, da bi sluili u novini duha, a ne u starini slova." Legalizam i samopravednost su spoljna religija i Pavle rui platformu na kojoj su stajali Jevreji koji su zavisili o dranju zakona. Ima jo neto o emu su Jevreji zavisili, u Rimljanima 2:25: "Obrezanje pomae ako zakon dri." Ako se okrenete obrezanju kao sredstvu spasenja, morate drati sav zakon. Imajmo na umu da za Jevreje nije postojalo mnogo razlike izmeu ceremonijalnog i moralnog zakona. Mi pravimo tu razliku; Jevreji nisu pravili. Njima je Tora, svih pet Mojsijevih knjiga i njihovi zahtevi, bila deo zakona i oni su verovali da ga moraju drati u svakom detalju. Ali, kae Pavle, ako zavisite o obrezanju da bi bili prihvaeni pred Bogom, upozoravam vas da ste obavezni drati i sve druge zakone da bi bili spaseni. Pavle opominje i danas na istu stvar, ako zavisimo o nekim stvarima koje smo uinili. Ako zavisite o injenici da ste krteni uronjavanjem, ne gledajte na one hriane koji su se krstili kropljenjem sa nipodatavanjem, govorei u svom srcu: "Oni ne znaju nita o krtenju, ja sam krten pravim krtenjem." To ti nee pomoi. Sve to je dobro ako imate ispravan odnos sa Hristom, bez toga je beskorisno. Nemojte misliti da vas to to su vam imena zapisana u crkvenim knjigama ili zato to su vam roditelji ili dedovi i bake stubovi u crkvi, ili ak bili pioniri, kvalifikuje za nebo. Jednog dana kad sam bio u New Gallery Centre u Londonu, priao nam je jedan mladi elei da ga neko iz nae grupe provede okolo. Rekao je: "Usput, elim da znate, ja sam iz Generalne Konferencije." A ja sam mu rekao: "Da li vam to daje neku posebnu privilegiju?" Povukao se. Ja nisam radio u Generalnoj Konferenciji, ali jeste moja ena. Bila je biblijski uitelj. Kasnije sam otkrio da je pomenuti mladi bio vratar u Generalnoj Konferenciji. Dao bih mu posebnu privilegiju, ali mislio sam da je zahtevao panju zato to je iz Generalne Konferencije. Bog ne respektuje linosti i to je ono to Pavle objanjava Jevrejima u 5. stihu i dalje. Stih 14. na primer: "Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od sebe ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim, to se ino po zakonu, budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju." Bilo je neznaboaca koji su bili blii Bogu od Jevreja i to je smetalo Jevrejima. Moda u vreme kad se itala Rimljanima 2,14. stih i dalje, da je Pavle bio tu, oni bi uradili isto to su mu inili prema opisu u Delima apostolskim. Uhvatili su ga i rekli: "Ovo je ovek koji je protiv naeg naroda!" Ono to Pavle ini je razaranje svakog poverenja koje, ovek, Jevrejin ili neznaboac, ima u sebe zato to ne moe pruiti jevanelje ukoliko nije unitio to poverenje. Seam se serije propovedi na sastancima u Pentekostalnoj crkvi u Adis Abebi (Addis Abbaba), kad mi je pastor jednom rekao: "Zato ne propovedate o suboti?" Rekao sam: "elite li da propovedam?" I on je kazao: "Da." Temeljno sam izloio taj predmet, i itava crkva je poela drati subotu. Oni su sebe nazivali Pentekostalcima sedmog dana. Jednog dana taj isti pastor je doao u nau crkvu u Adis Abebi da me uje kako propovedam i sekretar subotne kole u naoj uniji se okrenuo i rekao mu: "ujem da drite subotu." Imali su 800 lanova u svojoj crkvi. Pastor je rekao: "Da." I on je pitao: "Zato ste promenili ime? Sve to je trebalo da uradite je da se pridruite naoj crkvi. Mi drimo subotu." Pastor je rekao: "Ne volim to moram da to kaem, ali biu poten. Kad nauite kako se voli i pokazuje toplina prema drugim hrianima, pridruiemo vam se." Mi se hvalimo da drimo Gospodnji zakon, zato to volimo Isusa. Ako zaista volimo Isusa voleemo svoje blinje. inimo li istu greku kao Jevreji? Sramotimo li ime Boje? Rimljanima 2:26: "Ako dakle neobrezanje pravdu (zahteve) zakona dri, zato se ne bi njegovo neobrezanje raunalo kao obrezanje?" Bog gleda na srca ljudi. Da li smo iznutra pravi? Spoljanja doslednost Bogu ne znai nita. Moete li zamisliti ta su mislili Jevreji kad se italo drugo poglavlje? Da li Pavle misli da nije nikakava prednost biti Jevrejin? Odgovor se nalazi u Rimljanima 3:1: "ta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi? Ili ta pomae obrezanje? Mnogo svakojako; prvo to su im poverene rei Boje." Bog je dao Jevrejima istinu kao to je u Hristu. Dao im je istinu koja ih vodi Hristu. Jevreji su primili istinu i13

izopaili je. Umesto da im zakon ukae na njihovu potpunu izopaenost tako da ih odvede Hristu za spasenje, oni su zakon uinili svojim spasenjem. Mi imamo istinu, ali da li nas je istina dovela do tenje zajednice sa Hristom? Imajmo na umu da se Pavle s namerom bavi problemom greha, i kod neznaboaca i kod Jevreja. Svrha ovog odeljka, sve do Rimljanima 3:20, je unititi u svakom ljudskom biu poverenje u sebe, u svoju sposobnost, u svoje poreklo, u sve na ta se oslanjamo, da bismo mogli prihvatiti nita drugo do Isusa Hrista kao svoju nadu i svoju pravednost. Pavle govori: "Nema veze da li si Jevrejin ili neznaboac. itav svet je pod grehom i robuje grehu. Greh kontrolie itav svet i zato se delima zakona nijedno telo nee opravdati. Formula jevanelja je "ne ja, ve Hristos." Kao to znamo najtei deo ove formule je prvi deo: "Ne ja." Pavle oslikava mrani, tmurni svet, ne samo neznaboaki, ve i jevrejski. Bez obzira da li smo u crkvi ili izvan nje, mi smo sto posto grenici i jednom kad to shvatimo prestaemo uperivati prste jedni na druge. Ako o sebi razmiljam kao o osamdeset odsto greniku, a vi ste stopostotoni grenik, mogu pokazati prstom na vas zato to sam dvadeset procenata bolji. Ali ako smo svi stopostotoni grenici, svi pripadamo istoj grupi i zajedno emo se okrenuti Isusu Hristu i njegovom jevanelju kao naoj jedinoj nadi. To je svrha prvog odseka Rimljanima poslanice. Pavle mora unititi nae poverenje u sebe pre nego to moe rei: "Ali sada imam dobre vesti." Hristos nije doao da spase dobre ljude ve je doao da bi spasao stoprocentne grenike i mi moramo stii do te take pre nego to jevanelje moe postati sasvim delotvorno u naem ivotu. U Filibljanima 3:3 zapaamo Pavlovu istinsku primenu obrezanja, to je ono to se zove sluba Bogu u duhu: "Jer mi smo obrezanje koji duhom Bogu sluimo i hvalimo (radujemo) se u Hristu Isusu." Sluiti Bogu u duhu znai radovati se u Hristu Isusu. To nije teko ako smo dosegli drugu polovinu. A to je: "a ne uzdamo se u telo." Zapazite ono "ne ja, ve Hristos." Kad nemamo poverenja u telo, tada smo vi i ja spremni za jevanelje Isusa Hrista. Slika moe biti mrana i beznadena, ali oekuju nas dobre vesti i Pavle nas jednostavno priprema za njih. Moja je molitva da se niko ne uvredi zbog ovog to je Pavle pisao o ljudskom rodu, o vama i meni, i da emo se svi sloiti s Pavlom. "Pavle, u pravu si; mi smo grenici. Naa nada je jedino u Isusu Hristu i Njegovoj pravednosti." Neka nam Bog pomogne da shvatimo svoju potpunu izopaenost, i da smo izvan milosti Boje nesposobni initi i deo pravednosti u duhu. Mi to moda inimo po slovu, ali ne u duhu. Neka nam Bog pomogne da prihvatimo to to Pavle govori o Jevrejima i primenimo na nas, govorei: "Pavle, hvala ti to nam otvara oi. Priznajemo da nema nita dobro u nama. Zahvalni smo to moemo prihvatiti dar naeg Gospoda Isusa Hrista." Neka nam Bog pomogne da pozamo ovu istinu i ta istina e nas izbaviti.

etvrto poglavlje Univerzalni greh i krivica (Rimljanima 3:9-20) U Rimljanima 3:9-20, Pavle privodi kraju pitanje greha. Vano je da ovo shvatimo zato to ono to Pavle opisuje u prvom odseku Rimljanima nije samo antika istorija. To je istina i u svetu u kojem mi ivimo. Neko mi je dao dokumenat, koji je bio izvetaj jedne kompanije. Ticao se odnosa prema religiji i verskim stvarima. Bio je to pregled pravljen u tri metropole u ovoj zemlji. Samo na jednom podruju je bilo oko treine ispitanika koji su trenutno pripadali nekoj crkvi ili oseali potrebu za Bogom. Nasuprot, veina je verovala da ljudi mogu dobro i prosperitetno iveti i bez formalne verske strukture. Njima bi bilo potrebno itati od Rimljanima 1:18 do 3. poglavlja. Ovi ispitanici smatraju da kroz odgovarajue ljudsko sudelovanje i komunikaciju sa prirodom, oveanstvo moe iveti ispravnim i moralnim ivotom. Pogledajmo da li Biblija to potvruje. Prvo emo to razmotriti na opti nain, a onda u detalje, jer onda i samo onda kad se suoimo sa ovim odeljkom,14

spremni smo za jevanelje. Beskorisno je da dolazimo Hristu takvi kakvi smo ukoliko ne nauimo to to Pavle kae da od glave do peta nema nieg dobrog u nama; da je spasenje potpuno dar od naeg Gospoda Isusa Hrista. Rimljanima 3:9: "ta dakle? (kakav je zakljuak moje argumentacije). Jesmo li bolji od njih? Nipoto!" Oito je ta znae rei "od njih", na koga se odnose. "Da li smo mi Jevreji, (o kojima smo diskutovali u drugom i prvoj polovini treeg polavlja), "bolji od njih (neznaboaca o kojima smo raspravljali u Rimljanima 1:18 do kraja ovog poglavlja)"? Njegov odgovor je: "Jer ranije dokazasmo da su i Jevreji i neznaboci svi pod grehom." Stihovi 10, 11 i 12 su navodi iz Psalma 14:1-3 i Propovednik 7:20. Zatim 13. stih je citat iz Psalma 5:9, a druga polovina istog stiha navod iz Psalma 104:3. Onda on citira Psalam 10:7 u 14. stihu. Stihovi 15,16 i 17 su uzeti iz dva odlomka u Starom Zavetu, Prie 1:16 i Isaija 59:7,8. Konano u 18. stihu, Pavle zakljuuje sa Psalmom 36:1. U osnovi svi ovi navodi iz Starog zaveta govore o istoj stvari. Stih 10. kae: "Nema nijednoga pravedna." Stih 12: "Nema ga koji ini dobro, nema nijednog." Zatim, Pavle zakljuuje ovim vrlo vanim reima u 19. i 20. stihu: "A znamo da ono to zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu." S obzirom na to, nijedno telo (nijedno ljudsko ljudsko bie) se nee opravdati delima zakona u Njegovim oima. Nijedno ljudsko bie nikad nee dospeti na nebo, bio Jevrejin ili neznaboac, pomou vlastitih dobrih dela. Svako ljudsko bie koje bude na nebu bie tamo zbog Isusa Hrista. "Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati u Njegovim oima. Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." Pavle nam govori u zakljuku u 9. stihu: "ta dakle? Da li smo mi (Jevreji) bolji od neznaboaca?" Zato Pavle pravi razliku izmeu Jevreja i neznaboaca? Kao to smo videli u prethodna dva poglavlja, neznaboci su imali poznanje zakona, ali to znanje nije bilo u eksplicitnom obliku. Imali su ga u svojoj savesti. Rimljanima 2:14 i 15: "Jer kad neznaboci ne imajui zakona (u pisanom obliku) po prirodi ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon: oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim to se ini po zakonu, budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju." Bog je usadio u srcu svakog ljudskog bia znanje o zakonu, znanje ta je dobro i ta je pogreno. Ovde moram napraviti razliku zato to kad uzmemo Rimljanima 2:2 i poredimo sa Jevrejima 8:10, moe doi do konfuzije. Tamo stoji da u novom zavetu, "Napisau zakon u vaim srcima," a to zvui kao da je ovo dvoje isto. Stoga je ovo potrebno pojasniti. Ono to Pavle govori u Rimljanima 2:15 se vrlo razlikuje od onog to napominje u Jevrejima 8:10. Kad Biblija ui da Bog u novom zavetu upisuje zakon u naa srca, to se vrlo razlikuje od upisivanja zakona u srca nevernika i pagana. Kod pagana on je u savest metnuo znanje ta je pravo, a ta pogreno, tako da i u najprimitivnijim drutvima postoji predstava o tome ta je dobro, a ta loe. To je upisivanje zakona u savest, ali u novom zavetu kad On upisuje zakon u srce, Bog ne gravira ta pravila u vae srce. On stavlja Boju ljubav u vae srce, to dranje zakona ini moguim. U novom zavetu, koji se tie jedino vernika, Bog stavlja svoju neuslovljenu ljubav u srce i ta ljubav je ispunjenje zakona. Nemojte meati novozavetni zakon ispisan u srcu koji je ljubav Boja izlivena u srce vernika, sa onim to Pavle napominje vezano za neznaboce u Rimljanima 2:14,15. Pavle kae da neznaboci imaju poznanje zakona, pa ipak to nije eksplicitno znanje ve u njihovoj savesti. Oni znaju ta je pravo, a ta pogreno. Ali povrh i iznad ovoga, Bog je dao Jevrejima eksplicitno poznanje zakona u pisanom obliku i to je trebalo biti prednost za Jevreje. Ali Jevreji se nisu nauili iz svog znanja. Umesto da im zakon donese blagoslov spasenja u Isusu Hristu, oni su mislili da znaju sve o zakonu, dok su bili totalno neupueni o zakonu. Ovo treba da imamo na umu, jer smo u istom poloaju zbog doktine o neobaveznosti koja je ula u hriansku crkvu u 19. veku. Ova doktrina je izbacila zakon, ali Bog ga je, usvojoj milosti, obnovio. Pitanje je: "Da li je zakon obavio svoj zadatak u naem narodu, ili jesmo li u istom poloaju kao Jevreji? Da li smo postali vrlo ponosan, samopravedan narod i gledamo li na druge hriane kao na Filisteje i Vavilonce, i govorimo da smo jedini koji imaju istinu?" Iz ovog razloga moramo obratiti panju na

15

ono to Pavle ovde kae. On kae da postoji razlika u tome to su Jevreji imali eksplicitno poznanje zakona, ali napokon, nema razlike zato to su i Jevreji i neznaboci pod grehom. To je sledea stvar na koju bih voleo da vam ukaem, jer ranije smo dokazali da su i Jevreji i neznaboci ili Grci svi pod grehom. Dakle ta on podrazumeva u izrazu "pod grehom?" To nije fraza koja se koristi u modernom engleskom jeziku. Ta je fraza bila opte prihvaen u robovlasnikom drutvu. Rob je uvek bio "pod" svojim gospodarem. Re "ispod" znai biti kontrolisan ili upravljan neim. Ono to Pavle ovde kae je da je dokazao da je oveanstvo, bilo neznaboci ili Jevreji, pod upravom greha. On dalje istie u Rimljanima 7:14: "Zakon je duhovan, ali ja sam telesan, prodan kao rob grehu." Mi smo po prirodi robovi grehu i Pavle je to dokazao. Sada to on predstavlja kao injenicu. Zatim, da bi podupro svoj zakljuak, on daje dugaak popis iskaza iz Starog Zaveta koje smo pomenuli. Ovde se Pavle bavi onim to je opte poznato kao metod dokaznog teksta. Zato moemo rei da se Pavle slui ovom metodom. Iz ovog odlomka vidimo da nije pogreno koristiti metod dokaznog teksta, ali je pogreno kad zloupotrebljavmo tekst. Kad god koristimo metod dokaznog teksta, moramo se drati konteksta, u protivnom, moemo izvui da Biblija kae sve to elimo. Ovde Pavle, koristei metod dokaznog teksta, dokazuje da "nijednog nema pravedna." "Nema nijednog koji shvata istinsku pravednost." "Nema nijednog koji trai Boga, " zato to je ovek, po prirodi, protiv Boga. U Rimljanima 1:21 Pavle kae da neznaboci, iako su imali poznanje Boga preko prirode, odbijaju da priznaju Boga. Jevreji imaju znanje o Bogu, ali ine upravo istu stvar. Kad posmatramo jevrejsku istoriju vidimo da se Bog otkrio na najdiviniji nain, pa ipak oni su okretali lea Bogu i ili za lanim bogovima, teei slubi idolima. Bog je morao da primenjuje svakojake stvari da ih popravi, ukljuujui vavilonsko ropstvo. U oveku postoji sklonost odlaska od Boga i taj trend zapaamo i danas. Svugde to vidimo, a ak i u crkvi ima ljudi koji misle kako vie nemamo potrebu za Bogom. Potrebno je da se suoimo sa saznanjem da je bez Isusa Hrista, ovek nesposoban spasti sebe. Rimljanima 3:12: "Svi zaoe s puta. Oni postae nezavisni. Oni ive bez Mene. Oni misle da mogu bitisati bez Mene. Svi postae nevaljali. Nema nijednog koji ini dobro, niti jednog." Pavle nastavlja dalje i opisuje ovekovo prirodno stanje. Onda u Rimljanima 3:19 kae: "Ali sada znamo." Mi znamo da: "to god zakon kae, on govori onima koji su pod zakonom tako da se sva usta zapue i sav svet da bude kriv pred Bogom." Pavle govori da je ceo svet pod zakonom. Tako postoje dve stvari pod kojima se nalazimo. Molim da zapazite da imaju dva mesta u ovom odlomku gde Pavle koristi re "pod." U 9. stihu, mi smo "pod grehom." U 19. stihu, mi smo "pod zakonom." Neznaboac je pod zakonom i Jevrejin je pod zakonom zato to oba imaju poznanje zakona. Istina je da jedan ima implicitno poznanje zakona kroz svoju savest, a drugi direktno, ekplicitno poznanje zakona kroz Boje otkrivenje na Sinajskoj gori. Ali kad bi terali mak na konac, niti su neznaboci sluali savest u svim detaljima niti Jevreji potovali zakon u svakom detalju. Stoga su i Jevreji i neznaboci, koji su pod zakonom u implicitnoj ili eksplicitnoj formi, krivi pred Bogom i to ukljuuje svakog od nas. Da li su dela zakona zapuila vaa usta? Samopravedan ovek, bilo vernik ili nevernik, ustaje i kae: "U redu, ima neeg dobrog u meni. Sve to mi je potrebno je odgovarajua saradnja sa ljudima. Potrebno je samo uiti ljude." Ili kao to kau marksistiki filozofi: "Sve to je potrebno je nauiti ljude da dele kroz socijalizam, putem prinude, i oni e onda automatski deliti." Ako vas zakon nije uutkao, ne moete prei na 21. stih gde Pavle uvodi jevanelje. Pavle je vrlo jasan da jevanelje nije za dobre ljude. Jevanelje nije za ljude koji su polovino dobri ili koji ine najbolje to mogu. Jevanelje je za ljude koji shvataju svoju totalnu izopaenost, da ne mogu proizvesti ni jednu jotu istinske pravednosti koja nije motivisana svojim ja. Pavle je vrlo izriit da zakon mora zaustaviti nau priu. Jevrejin koji je ustao da kae: "Hvala Bogu to nisam kao ovaj carinik" nikad nee prihvatiti jevanelje. Jevanelje je za njega kamen spoticanja zato to se moli: "Hvala Bogu ja sam dobar ovek. Dajem desetak i dolazim u crkvu."16

Niko (osim Hrista) nije tako dalekoseno odrao zakon. Zato u tom pogledu Pavle kae da delima zakona niko nee na nebo. Niti jedan. Hteo bih ovde zastati i postaviti pitanje: Zato je Bog Jevrejima dao zakon? Zato je Bog skrenuo Izradilj sa puta? Kad posmatrate mapu Srednjeg Istoka, pitate se da li je Bog znao geografiju zato to je uzeo pogrean put. On nije iao pravo iz Egipta za obeanu zemlju, On ih je poveo jugoistono prema gori Sinaju u planine gde im je do zakon. Braa u Egiptu su me povela na Sinaj kad sam imao seminar sa njima. Rekao sam da bih voleo kad bi me mogli povesti na Sionsku goru, ali nisu mogli zato to je Sion u Izrailju, a Egipat pripada arapskom svetu. Sve to sam video bile su stene i oblutci po kojima smo se morali peti. Zahvalan sam kalueru koji je proveo trideset godina pravei stepenice uz planinu da bi se mogao lake popeti i njemu je bilo lake, mislio je, poi na nebo, jer je gradio svoj put ka nebu i sve to je napravio bilo je dosezanje vrha ove planine. Zakon ne proizvodi pravednost, on vam daje poznanje greha. Zato je, dakle, Bog dao zakon? To je pitanje na koje moramo dogovoriti jer je Bog obnovio zakon u svojoj crkvi. Postoje tri odgovora: 1. Prvi odgovor je u negativanom obliku. Nigde u Psimu ne nalazimo da je Bog dao zakon kao sredstvo spasenja. On je dao zakon da bi mogli imati poznanje greha. Rimljanima 3:20: "Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." Bog nikad nije dao zakon kao sredstvo spasenja. Ovo lano uenje je dispenzacionalizam. Dispenzacionalizam ui da je Bog pokuavao sa zakonom od Mojsija do Hrista, i kad je rezultat izostao, On je uveo milost. Ovi ljudi Bibliju dele na odseke ili delove. Ti ljudi su propustili shvatiti da je Biblija celina i da postoji samo jedan nain da se ovek spase, od Adama do poslednje osobe: kroz milost naeg Gospoda, Isusa Hrista. Nema jedan, dva ili tri puta spasenja. Ima samo jedan koji istinski spasava oveka, kroz jevanelje naeg Gospoda Isusa Hrista. Moramo biti naisto da zakon nikad nije bio dat da nas spase. Ima jo jedan tekst u Galatima 2:16 gde Pavle kae isto to i u Rimljanima 3:20: "jer se delima zakon niko nee opravdati u Njegovim oima." Dalje, mnogi su krivi to govore da je zakon bio dat hrianima da odre svoje spasenje u Hristu. Bog ne dolazi verniku i kae: "Sada sam ti oprostio, ali mora drati zakon, u protivnom nee zadobiti nebo." Nigde u Bibliji neete nai ovo uenje. Pod jedan: Bog nikada nije dao zakon kao sredstvo spasenja. Pod dva: Bog nikada nije dao zakon da odri nae spasenje u Hristu. Zato postavljamo pitanje koje Pavle postavlja u Galatima 3:17-25. Zato je Bog dao zakon 430 godina nakon to je obeao spasenje Avramu i njegovom semenu, kao dar. Znamo da nije radi spasenja ili da se ono odri. Sada prelazimo na pozitivan oblik odgovora. 2. Zakon je dat da bismo mogli imati poznanje greha. Greh je varalica. Jeremija 17:9 nam kae da je srce prevarno, pa nam Bog mora izloiti greh; otkriti ta je greh. On mora kazati samopravednom oveku da, ako eli saznati pravu definiciju pravednosti i greha, pogleda Njegov zakon. Pavle je ponikao kao Jevrejin sa idejom da moete spasti sebe dranjem zakona. On nije mogao u potpunosti razumeti znaenje zakona premda je imao poznanje pisanog zakona. U Rimljanima 7:9, Pavle kae: Kad mi je zakon doao, kad sam zaista razumeo znaenje zakona, oiveo je greh a ja sam umro i zakon za koji su mi govorili i uili da je sredstvo spasenja postao mi je sredstvo za smrt. Shvatio sam da kad sam u potpunosti razumeo zakon, on mi ukazuje da sam grenik. Ako biste razgovarali sa neznbocima, sa ljudima koji nikad nisu poznavali Boji zakon, oni bi definisali greh samo u terminima ina i Jevreji su nainili istu greku. Sve dok ne izvri delo, nisi grenik. Jevreji su prihvatili Boji zakon i redukovali ga na pravila koja ljudska bia mogu drati. Oni su se pridravali tih pravila mislei da dre Boji zakon. Ali Pavle kae u Rimljanima 7:7: "Ne znadoh za greh dok zakon ne kaza: ne zaeli." elja nema nita sa inom. To je elja koja se gaji. Pavle je shvatio da u trenutku kad gaju grenu elju, on je ve sagreio. To je ono to Isus jasno ui u Mateju 5. Ali to je Pavlu toliko vano da on to nekoliko puta ponavlja u poslanici Rimljanima. Dopustite da vam dam nekoliko primera. U Rimljanima 5, on se na to vraa u 20. stihu. Zato je Gospod uao u to obeenje? Zato je Bog dao17

zakon? Odgovor je: "Da se umnoi greh." Bog nikad nije dao zakon da rei problem greha, ve da se greh umnoi. Zatim u Rimljanima 7:7-9 kae to isto. Bog je dao zakon da bi mogli imati saznanje o tome ta je greh u Bojim oima. To je vie od ina. Ako nekog bez razloga mrzite, vi ste ubica. Ako strastveno pogledate enu, ak iako niste poinili akt, ve ste uinili preljubu u Bojim oima i u tom sluaju, nema nade. itav svet je kriv. Drugim reima, Pavle kae u Rimljanima 3:17, da svako od nas bez izuzetka, pripada amcu smrti. Tu pripadamo po prirodi i jedini nain na koji to moemo izbei je pomou Isusa Hrista. 3. Sada prelazimo na trei razlog, koji je vrlo vaan. Bog je dao zakon da izvue greh iz njegovog skrivenog mesta. Duboko u nama je greh. U Engleskoj imamo prijatelje koje smo poznavali devet godina. Tamo se ljudi ne tuiraju svaki dan jer je voda skupa. To je veoma naseljeno ostrvo i oni se umivaju polivanjem ili tuiraju jednom sedmino. Doao sam u Ameriku gde je voda dostupna u neogranienim koliinama i ljudi se svakodnevno kupaju, tako da ne moraju koristiti puno parfema. U Evropi se koriste jai parfemi, jer se ljudi moraju kamuflirati. Tako je i sve to radimo s grehom spoljanja kamuflaa unutranje pokvarenosti. Zakon nas otvara iznutra i pokazuje kakvi smo odista. Jevreji su bili vrlo pedantni u pranju ruku pre jela, ali Isus kae da spoljanjost moe biti ista, ali nemate pojma da je unutranjost puna mrvakih kostiju, trulei i svakojakih stvari. Rimljanima 7:13: "Dobro li dakle meni bi smrt? Da li je zakon odgovoran za moju smrt? Sigurno ne (NKJV). Nego greh, da se pokae greh, proizvodio je smrt u meni kroz ono to je dobro, tako da bi greh bio odvie grean zapoveu." Da li je zakon otvorio poklopac vaeg samopotovanja i da li vam je pokazao da ste veoma greni? Onda moete kazati sa Pavlom u Rimljanima 7:14: "Jer znamo da je zakon duhovan, ali ja sam telesan (ulan), prodan pod greh." Stih 18: "Jer znam da u meni (tj. u mom telu, mojoj ljudskoj prirodi) nema nita dobro." Nieg dobrog nema u meni. Da li je zakon izneo vau veliku grenost? Ako nije jo uvek ete govoriti: "Ja sam lo, ali ne tako lo." Ne, mi smo tako loi. Naa jedina nada je Isus Hristos. Prema ovom odeljku u Rimljanima 3, mi smo: 1) pod grehom (stih 9) i 2) pod zakonom (stih 19). Kad se ovo dvoje spoji, to je fatalno. Nema nieg loeg da ste pod zakonom sve dok imate bezgrenu prirodu. Adamu nije bio problem to je pod zakonom. Nema problema ni za nepale anele to su pod zakonom jer je njihova priroda, koja je priroda ljubavi, u skladu sa zakonom kojem podleu. Ali staviti grenog oveka pod zakon je fatalno. U 1. Korinanima 15:56 vidimo i zato: "alac smrti je greh. Sila je zakon." Zakon daje grehu vlast da ubije. Tako ako ste pod zakonom i grenik u isto vreme, tada ste pod prokletstvom i osudom zakona i to je problem. Ali postoje neke dobre vesti. U Rimljanima 6, Pavle nam kazuje kako i zato smo se oslobodili greha. Zatim nam u Rimljanima kazuje kako i zato smo se oslobodili zakona. Potrebno nam je osloboenje od oboje. Osloboeni smo od greha da bi mogli iveti svetim ivotom. Bez tog osloboenja mi ne moemo iveti svetim ivotom. Rimljanima 7:6: "Osloboeni smo do zakona (od ropstva zakonu) da bi mogli sluiti Bogu u duhu, a ne po slovu." Na jednostavnom jeziku to bi bilo: da moemo sluiti Bogu iz ljubavi a ne iz straha zato to svako ko ivi pod zakonom ivi u strahu a evo i najboljeg dokaza. Svaki put kad vozim gradom i prolazim pored policijskih kola, automatski pritiskam konicu zato to ivim u strahu od zakona i kazne za prekoraenje brzine. Stoga iveti pod zakonom znai iveti pod strahom. iveti pod milou znai iveti sa radou, ljubavlju i vrednovanjem. Pavle, u svojoj poslanici Rimljanima 1:16, kae: 1) "Ne stidim se jevanelja Gospoda Isusa Hrista jer je sila Boja na spasenje svima koji veruju, prvo Jevrejinu a onda neznabocu." Jevanelje je sveobuhvatno, ono ukljuuje itav ljudski rod jer Pavle kae: 2) Svi su pod grehom i svi su krivi pred zakonom. Svakom ljudskom biu je potrebno jevanelje i ono je tu, dostupno svakom oveku, Jevrejinu u neznabocu, bez izuzetka svi su pod grehom.18

3) Zakon jednostavno dokazuje ovo pitanje; on nam prosto izlae injenicu da smo grenici od glave do pete. Zato su, drugim reima, Rimljanima 3:19 i 20 presudni, naa priprema za prihvatanje jevanelja. 4) ovek je rob grehu. ak iako poznaje zakon, on sebe ne moe spasti. Pitanje je: Da li je zakon izvrio svoj zadatak u vaem ivotu? Zahvalan sam Bogu za milost naeg Gospoda Isusa Hrista. Samo kad nam zakon zapui usta moemo prei na 21. stih i rei: "Ali sada imamo dobre vesti za vas." Ali sve dok imamo nekakvog poverenja u sebe, nikad se neemo radovati u Isusu Hristu i moja je molitva da zakon izvri svoj zadatk u naem ivotu. Ne samo sada ve itavog ivota zakon je tu da nas podsea da smo u sebi i od sebe stoprocentni grenici, spaseni milou; i hvala Bogu za zakon. Onog trenutka kad napustimo zakon, ne treba nam jevanelje. Zakon nam je potreban. On nam treba samo zato da bi nam pokazao kako u naoj unutranjosti nema nieg dobrog i da nam je svim potreban Spasitelj, a ne ako sredstvo spasenja. Zato, propovedajmo zakon kako valja, stavimo ga na njegovo pravo mesto. Neka to bude priprema koja nas vodi Hristu, jer to je ono o emu Pavle govori u Galatima 3. Zakon je na uitelj, on nas zatvara bez izgleda da umaknemo dok nas ne dovede Hristu i onda nas oslobaa. Stoga je moja molitva da se svaka usta zapue i svi budemo krivi pred Bogom i kaemo: "ta sada da radim?" U sledeem poglavlju videemo da nam je Boja pravednost na raspolaganju. Neka vas Bog blagoslovi kako biste poznali istinu i istina vas izbavila.

Peto poglavlje Pravednost verom (Rimljanima 3:21-23) U prethodnim poglavljima prouavali smo Pavlovo objanjenje problema greha oveanstva. On poinje u Rimljanima 1:18 gde kae: "Gnjev Boji se otkriva s neba protiv svake bezbonosti i nepravde ljudi." Zatim on nastavlja objanjavati u Rimljanima 1:19 sve do kraja prvog poglavlja, da je problem neznaboakog sveta to to su bezboni. ovek ne eli zadrati Boga u svom umu. On eli iveti bez Boga. Najvei broj ljudi misli da moe iveti dobrim, moralnim, ispravnim ivotom bez Boga. ovek misli da moe iveti bez Boga, ali, Pavle kae, kad ovek okree lea Bogu, posledica je nepravednost. Razlog zato je zloin u porastu u ovoj zemlji je upravo to. to vie okreemo lea Bogu greh e sve vie rasti. U Rimljanima 2 do Rimljanima 3:8, Pavle obraa panju na Jevreje. On kae: "Vi Jevreji niste bolji!" Razlog za pravljenje razlike izmeu neznaboaca i Jevreja je to to su neznaboci imali saznanje o Bogu preko prirode i znanje o Njegovom zakonu u svojoj savesti, to je bilo samo implicitno poznanje Boga i Njegovog zakona, dok je povrh toga Jevrejima On dao vrlo jasno, eksplicitno otkrivenje o sebi i svom zakonu. "Njima su," kae Pavle, "poverene rei Boje" (Rimljanima 3:2). Ali to ne ini razliku, zato to nas poznanje zakona ne ini pravednim. Kod Jevreja postoji upravo ta ista tendencija okretanje lea Bogu i pokuaju bogosluenja vlastitim bogovima i idolima. Pavle zakljuuje u Rimljanima 3:9: "ta smo, dakle, mi Jevreji bolji od neznaboaca?" Odgovor je: "Ne, ne uopte!" On je to dokazao i preneo iz svakog mogueg ugla, da su i Jevreji i neznaboci svi pod grehom. To znai da smo prirodno prodani pod greh. Niko nema, niti od sebe moe proizvesti pravednost koja bi ga kvalifikovala za nebo. Nema nijednog pravednog. Nema nijednog koji ini dobro. Pavle zakljuuje ovu mranu, emernu sliku ljudskog roda u Rimljanima 3:19,20: "Znamo da to god govori zakon, govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta mogu zapuiti." Svrha zakona je da nas uutka. I neznaboci i Jevreji su pod zakonom. Neznaboci imaju zakon u svojoj savesti. Jevreji imaju zakon u pisanom obliku. Ali na koncu, nema nikog pravednog. Svi su krivi pred zakonom. I jedni i drugi zasluuju kaznu. "Zato je," kae Pavle, "itav svet kriv pred Bogom." Pitanje koje se postavlja je: "Da li je zakon to uradio tebi?"19

Nema koristi propovedati jevanelje ljudima koji misle da mogu postati hriani vlastitim dobrim delima. To je gubljenje vremena. Prvi zadatak Biblije, prvi zadatak jevanelja je zatvoriti naa usta. Moemo kazati s Pavlom: "U meni, tj. u mojoj ljudskoj prirodi, nema nita dobro." Stih 20: Stoga delima zakona koliko e ih biti opravdano u Njegovim oima? Odgovor je: niti jedan! bilo Jevrejin ili neznaboac. Sve to zakon moe uiniti je dati nam poznanje greha. Zakon zauzima vrlo slavan deo u jevanelju. Zakon nam prvo mora ukazati da smo potpuno bankrotirali kad se radi o pravdi. Pavle se upravo time bavio u Rimljanima 1:18 do Rimljanima 3:20. Nakon postavljanja ove osnove, nakon to je uutkao svoje itaoce, i Jevreje i neznaboce, nakon to je naslikao ovu mranu, beznadenu sliku ljudskog roda, on kae: "Ali sada se bez zakona javi pravda Boja, posvedoena od zakona i od proroka." Jedini nain na koji vi i ja moemo dosei do pravednosti, jedini nain na koji se ti i ja moemo kvalifikovati za nebo, je kroz pravednost Boju koja nam dolazi samo verom, i samo nakon to shvatimo zato nam je dat zakon. Bog nikad nije dao zakon da nas spase. On nikad nije dat kao sredstvo spasenja i nikad nije dat kao dodatan zahtev za spasenje. U Galatima 3:17 i dalje itamo da je Bog dao zakon 430 godina nakon to je obeao spasenje Avramu i njegovom semenu. Bog to nije uinio zato to dodaje jo jedan zahtev, ve da bi zakon mogao biti vaspita koji e nas voditi Isusu Hristu, da bi se opravdali verom. Bog je obnovio zakon ba zbog tog razloga. Vi ne moete propovedati jevanelje a da prvo zakon ne izvri svoju zadau. Nadam se da se to dogodilo u vaem i mom ivotu i da moemo rei sa Pavlom: "Nemam vie poverenja u ovo telo." Ono to je Pavle do sada izloio je uvod u jevanelje i njegova definicija jevanelja u Rimljanima 3:21-31. Bez ikakve dileme, ovih jedanaest stihova su vrlo vani, jer oni sumiraju u kratkim crtama ta je to uote plan spasenja, kako se spasava ljudski rod, i kako to spasenje postaje efektivno. Na ovaj odlomak potroiemo tri poglavlja, zato to je u njemu vana svaka re, svaki iskaz, i potrebno je duboko kopati da bi saznali ta to Pavle govori. Imajui to na umu poeemo nae prouavanje sa Rimljaniima 3:21-23. Pre svega zapazite da Pavle uvodi jevanelje sa dve vrlo vane rei. Mi nastojimo letimino prei preko njih, ali bolje da to ne inimo. On uvodi jevanelje sa dve rei: "Ali sada." Ove dve rei su znaajne i bitne, zato trebamo proniknuti u to ta Pavle pod tim podrazumeva. Postoje najmanje tri razloga zato su ove dve rei vane. 1. Ove dve rei, "Ali sada," Pavle koristi kao uvod u jevenelje, u kontrastu sa mranom, beznadenom slikom koju je doarao o ljudskom rodu, o vama i meni, u prethodnom odeljku, naroito u poslednja dva stiha Rimljanima 3:19, 20. Zatim on kae: "Ali sada pravednost Boja" je tu. On nas ne ostavlja da oajavamo u tom mranom poloaju. On kae: "Imam dobre vesti za vas Ali sada." Ove dve rei su vane kao uvod u jevanelje. Nakon to je zakon obavio svoj zadatak, nakon to nas je zakon zatvorio u grobnicu tako da nema izlaska, moemo rei: "Ali sada nam pravednost Boja" stoji na raspolaganju. 2. Ove dve rei "Ali sada", dolaze nam kao vremenski faktor. Pavle je pisao Rimljanima nekoliko godina posle roenja, ivota, smrti, vaskrsenja i vaznesenja Isusa Hrista. Pavle kae uvodei poslanicu Rimljanima 1:1: "Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvani apostol, odvojen za jevanelje Boje." Zatim u 2. stihu on kae: "Koje (ovo jevanelje) On napred obea preko proroka u Svetom Pismu." Spasenje nije bilo neka zakasnela misao. Bog je obeao spasenje od momenta kad je Adam sagreio. Ali spasenje je bilo samo obeanje za Adama, Noja i Avrama. Pavle pojanjava da je Avram spasen obeenjem. "Ali sada" to vie nije obeanje. "Ali sada" se ono pokazalo. Ta re je u prolom vremenu. "Ali sada se bez zakona javi pravda Boja." To je sada istorijska realnost. Nemci za ovo imaju jednu izvrsnu re, "heiggeschichte" istorija spasnja. To nije vie obeanje, to je istorijska realnost. Dakle, mi ne ivimo u perodu pre Hrista (B.C.), mi ivimo u periodu A. D. (te i te godine leta Gospodnjeg prim. prev.). Ovaj vemenski faktor se mora primeniti ne samo u20

terminima istorijskog Hrista, ve takoe i u terminima svakog vernika, zato to svaki vernik moe podeliti svoj ivot u dva perioda, pre Hrista (B. C.) i posle Hrista (A. D.). Pre Hrista bili ste pod osudom. Nije bilo nade. Nije bilo mira. Nije bilo sigurnosti. Ali sad kad ste prihvatili Hrista, vi vie ne ivite u tom periodu. Vi sada ivite u periodu A. D. Hristos je sada vaa pravda. 3. Te dve rei "Ali sada" su nam ekstremno vane kao alat koji moramo koristiti kao hriani, u terminima nae sigurnosti spasenja. Dopustite da vam postavim pitanje. Pretpostavimo da vam doe avo i nakon to vas je oborio svojim iskuenjem kae: "Sada ne zasluuje spasenje! Nisi dovoljno dobar!" ta inite kad vas on obara? ta inite dok itate Bibliju, posebno knjigu zakona i mislite da se sve sruilo? ta vi mladi inite dok itate "Poruku mladima" i kaete: "Nikad to neu postii!" Da li nastavite leati doputajui avolu da vas dri tako dole poraene? Ili kaete: "Da, ja sam grenik. Nisam dovoljno dobar da bih bio spasen. Ne oseem se pravedno. Da, u pravu si, sotono. Ali sada pravednost Boja." To je ono to hrianin moe uiniti, jer je nae spasenje zasnovano na pravednosti Bojoj. eleo bih podeliti s vama ovo divno obeanje. "Misao da je Hristova pravednost dodeljena (tj. stavljena na va raun. Bog vas tako gleda, ne zbog neke zasluge s nae strane, ve kao slobodan dar od Boga) je dragocena misao. Neprijatelj Boga i oveka ne eli da se ta istina jasno prezentira" (Gospel Workers, str. 161). Verujem u ovaj iskaz! Crkve umiru za jasnim razumevanjem ove istine. Na narod umire! Neprijatelj Boga i oveka ne eli da se ta istina jasno izloi jer zna da ako je ljudi u potpunosti prime, ne samo ako je naue ve prime, njegova mo bila bi slomaljna jer imamo alat u svojim rukama. Mi mu moemo rei: "Ali sada pravednost Boja." Kad sotona kontrolie umove tako da sumnja, neverstvo i tama sainjavaju iskustvo onih koji polau pravo da budu deca Boja, on ih moe nadvladati iskuenjem. Drugim reima, tajna pobedonosnog ivota mora se temeljiti na Hristovoj pravednosti. Beskorisno je pokuavati dobiti jabuke sa drveta pomorande. Podloga je opravdanje verom, plod je posveenje i ako nismo shvatili opravdanje verom, moemo potrotiti godine, moemo uzvikivati i promovisati, moemo gurati, moemo podsticati, prodati mnotvo knjiga, ali nikad na moemo doneti rodove sve dok nemamo sigurnost spasenja. Prvo to nam Bog daje je: "Ali sada pravednost Boja." U Rimljanima 3:21 Pavle objanjava ta podrazumeva pod "pravednost Boja." 1. On misli da je to pravednost planirana od Boga. Bog je planirao pre nego smo vi i ja roeni, ak pre nego je Adam stvoren. Efescima 1:4 kae da: "On nas je izabrao u Njemu pre osnivanja sveta." U Otkrivenju, Isus je nazvan Jagnjetom zaklanim od osnivanja sveta. Bog je znao da bi mogli upasti u strani ponor greha i pre nego je greh uao, On je ve bio planirao nae spasenje u Isusu Hristu. "Pravednost Boja" znai pravednost planirana od Boga. 2. Nakon to je planirao, Bog ju je obeao ljudskom rodu odmah posle Adamovog pada. Nakon Adamovog pada, Bog je doao da ga poseti. Adam i Eva su mislili da dolazi da ih kazni, da izvri sud nad njima, ali On je doao da im obea spasenje. On je ovo obeao Adamu i Evi, Noju, Avramu i preko proroka. To je ono to Pavle misli kad kae: "Ovo obeanje je posvedoeno od zakona i proroka." Zakon je Tora, Mojsijeve knjiege, a proroci su ostalo. Ali Bog nije prosto obeao. On je ispunio to obeanje u Isusu Hristu. Tako je to pravednost planirano od Boga, to je pravednost koju je pribavio Bog. Mi nismo mogli dodati ni jednu jotu toj pravednosti. Ona je sasvim Boja zato to nakon reenice "Ali sada pravednost Boja," Pavle dodaje izraz, "bez zakona." Ta fraza je uzrokovala mnogo zabune u hrianskoj crkvi. ta je Pavle mislio kad je rekao da sada imamo pravednost Boju bez zakona? Ili, kao to neki prevodi kau, "nezavisno od zakona." Mnogi hriani ue da je Isus ili Bog pokuao spasti oveka kroz zakon kad ga je dao Mojsiju ali zato to to nije uspelo, On je uklonio zakon i uveo milost, pa stoga "bez zakona" znai da je od Hrista nadalje, on uklonjen a mi se spasavamo samo milou. To je teologija onih koji dele Bibliju u odeljke, na periode, i ue da je Bog u razliitim periodima postupao sa oveanstvom na razliite21

naine. Oni poriu fundamentalnu istinu Pisma a to je, jedinstvo Biblije. Biblija ne ui da Bog ima razliite naine spasenja. Postoji samo jedan nain na koji Bog spasava ljude, od Adama do poslednjeg oveka, a to je kroz Njegovu pravednost koji nam daruje preko Isusa Hrista. Spasenje milou nije naknadna misao nakon to je zakon izneverio. Fraza "bez zakona" ne sme biti u kontradikciji sa Rimljanima 3:31, jer tamo itamo "ponitavamo li dakle zakon?" Prestajemo li sa zakonom kroz veru ili kroz ovu doktrinu o pravednsoti verom? Odgovor je vrlo snaan "Sigurno ne" u NKJV prevodu. KJV kae: "Boe sauvaj!" To je nezamislivo! Nasuprot! "Mi koji propovedamo pravednost verom utvrujemo zakon." Znai, Pavle ne misli da "bez zakona" znai da je Bog zavrio sa zakonom u uveo milost. Imamo dva iskaza koji e nam pomoi da shvatimo ta Pavle podrazumeva pod izrazom "bez zakona." Fraza "bez zakona" je pisana u kontekstu Rimljanima 3:20 gde stoji: "Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati." Ono to on misli je da pravednost Boja dolazi u potpunosti od Njega i da mi ne doprinosimo ni jednu jotu vezano za dranje zakona. Zakljuak to dokazuje. Rimljanima 3:28 je zakljuak njegove argumentacije: "Stoga zakljuujemo da se ovek opravdava verom nezavisno od dela zakona." Pravednost koju Bog nudi oveanstvu je planirana, obeana i ispunjena s neba u Hristu. To su nebeske haljine poznate kao Hristova pravednost; to je nebeska odea bez ijednog konca ljudske zamisli. Ona je sasvim od Boga. Vi i ja nismo doprineli toj pravednosti ni jednu jotu. Drugim reima, ona je potpuno slobodan dar! To je ono to kazuje stih u Rimljanima 3:24: "Opravdavi se zavadava." Mi ne moemo nita doprineti toj pravdi. Zato Pavle u Rimljanima 3:27 kae: "Gde je hvala (hvalisanje)?" Nema hvalisanja u pravednosti verom, jer je ona sasvim od Boga kao dar. Zato se moemo koristiti sa te dve rei, "Ali sada pravednost Boja." Mi ne moemo koristiti ove dve rei sve dok gledamo na sebe i ono to inimo, pokuavajui se graditi boljim hrianima ili popravljajui svoju poziciju pred Bogom. U trenutku kad to radimo, ne moemo koristi ovaj izraz, "Ali sada pravednost Boja bez zakona" jer nema hvalisanja u pravednosti verom. Ona je potpuno od Boga. Pavle govori ovde u Rimljanima 3:21 da je Bog sada pribavio za nas pravednost koju je planirao i obezbedio u Hristu bez ikakvog vaeg ili mojeg doprinosa. To je u potpunosti Boji posao. To je ranije obeano, ali sada je istorijska realnost. Sada dolazi pitanje. Kako mogu imati ovu pravednost? ta moram initi da ova pravednost postane moja? Moram li dati neki novac? Znai li to ii negde na hodoae? Ja ne stiem pravednost verom radei neto. Kako onda ta pravednost postaje moja? Pavlov odgovor u Rimljanima 3:22 je: "A pravda Boja koja ja kroz veru u Isusa Hrista svima i na sve koji veruju, jer nema razlike." Zapazite da su rei "koja je" dodate, jer na grkom stoji: "A pravda Boja kroz veru u Isusa Hrista svima." Zatim sledei iskaz, u naim Biblijama "i na sve" ne nalazi se u svim manuskriptima. Zato je mogue da Pavle nije upotrebio te rei. Ali bez obzira da li ih koristite ili ne, to nije bitno, jer se govori o istom. Pavle ovde govori da je pravednost Boja naa kroz veru u Isusa Hrista, i primenjiva na sve. Bez obzira da li ste Jevrejin, neznaboac, ili ste iveli u starozavetnom periodu, postoji samo jedan nain na koji vas Bog moe spasti, a to je kroz pravednost Boju koja je efektivna samo kroz veru, i nikako drugaije. Ova re vera se ponekad pogreno upotrebljava i krivo shvata pa je potrebno da razumemo to ona znai. 1. Preduslov za veru je poznavanje jevanelja. U Rimljanima 10:17 itamo da: "Vera dolazi od sluanja a sluanje reju Bojom (ili propovedanja jevanelja, ili rei Isusa Hrista)." Mi ne moemo doi do poznavanja jevanelja racionalnim putem, ili istraivanjem kroz nauni metod. Ono nam dolazi propovedanjem rei, i zato u Rimljanima 10:15 stoji: "Kako su kr