Rodoslovna stabla

Rodoslov je grafički prikaz fenotipova, mogućih genotipova i predstvalja povezanost članova porodice kroz generacije.

Pri konstrukciji rodoslovnih stabala polazi se od određenih pravila. Fenotipski zdrave jedinke ženskog pola predstavljaju se krugom, a jedinke muškog pola kvadratom. Ukoliko jedinka ima karakteristiku (ili oboljenje) koje se analizira, kvadrat odnosno krug su ispunjeni. Ukrštanje (tj. bračna veza) predstavlja se horizontalnom linijom. Potomci se unose ispod roditelja prema redosledu rađanja i povezuju se horizonatalnom linijom koja je pod pravim uglom u odnosu na liniju koja povezuje roditelje. Horizontalan niz individua čini jednu generaciju. Jedinka od koje se polazi u analizi označava se strelicom. Da bi pravilno tumačili ili predstavili rodoslovno stablo, neophodno je poznavanje niza utvrdjenih simbola:

Metod rodoslova se korsiti: • U utvrđivanju tipa nasleđivanja nekoh

svojstva • Praćenja distribucije određenog svojstva

kroz generacije • Utvrđivanje penetrantnosti nekog gena • Analiza nasleđivanja vezanih gena • Utvrđivanje rizika za oboljevanje u

potpmstvu sledeće generacije ( genetičko savetovanje)

Autozomno dominantno nasleđivanje

Podrazumeva da je u fenotipu istaknuta dominantna karakteristika kod osoba koji su dominantni homozigoti, ili heterozigoti. Praćenjem zastupljneosti i distribucije autozomno dominantne karakteristike kroz generacije u okviru rodolsova, uočava se: • Pojava bar jedne aficirane osobe u generaciji

što ukazuje na rasprostiranje D osobine vertikalno. • Da je bar jedan roditelj aficirane osobe i sam

nosilac D osobine • Da su fenotipski nosioci D osobine osobe oba

pola • Da su prenosioci D alela osobe oba pola

Rodoslovno stablo porodice sa Huntingtonovom bolešću koja se nasledjuje kao autozomno dominantno oboljenje a koje ima sličnu fenotipsku ekspresivnost i u homo-zigotnom i u

heterozigotnom stanju

Autozomno recesivo nasleđivanje Podrazumeva fenotipsko ispoljavanje neke osobine samo ukoliko je recesivni mutirani alel uhomozigotnom stanju (aa). Ukoliko je osoba dominantni homozigot (AA) ili heterozigot (Aa) fenotipsko se ispoljava dominantna osobina. Praćenjem zastupljenosti i distribucije AR osobine kroz generacije , uočava se: • Da je broj aficiranih osoba u okviru jedne generacije mali,

što ukazuje na to da je prostiranje AR osobine horizontalno.

• Da roditelji, iako hieterozigotni nosioci, ne ispoljavaju tu osobinu

• da su fenotipski nosioci recesivne karakteristike osobe oba pola

• Da su prenosioci recesivnog alelal osobe oba pola

Rodoslovno stablo porodice sa albinizmom koja se nasledjuje kao auto-zomno recesivno oboljenje (izmedju članova III-3 i III-4 postoji brak u srodstvu).

Dominantno nasleđivanje vezano za X hromozom • Vrlo retko, a podrazumeva ispoljavanje osobine u

fenotipu osoba Ž. ili M. pola , ukoliko su nosioci X hromozoma sa dominantnim mutiranim alelom.

• Praćenjem zastupljenosti i distribucije X-vezane dominantne osobine kroz generacije , uočava se:

• Da su osobe Ž. pola češće aficirane od M pola • Da aficirana Ž. osoba može preneti X- vezani

dominantni alel na potomstvo OBA pola, pri čemu su oni takođe aficirani

• Da aficirana M. osoba prenosi datu osobinu ćerakama , a nikad sinovima

• Na rodoslovnom stablu mutirani dominantni alel je obeležen sa "X*" a normalni recesivni alel sa "X".

Rodoslovno stablo porodice sa deficijencijom ornitin-trans-karbamilaze (OTC) koja se nasledjuje kao jedno

od retkih X zavisnih dominantnih oboljenja

• Recesivno nasleđivanje vezano za X hromozom

Osobe ženskog pola (XX) u odnosu na osobe muškog pola (XY) imaju 2x gene vezanih za X hromozom. Zato će se kod žena X-vezana recesivna karakteristika fenotipski ispoljavati samo ukoliko se na oba X-hromozoma nalaze recesivni aleli datog gena (X*X*). Ukoliko je ženska osoba heterozigot (X*X), biće prenosilac ali ne i aficirana. Kod osoba muškog pola, X-vezana recesivna karakteristika fenotipski se ispoljava jer se recesivni alel nalazi u hemizigotnom stanju (X*Y). Na rodoslovnom stablu mutirani recesivni alel je obeležen sa "X*" a normalni dominantni alel sa "X".

Rodoslovno stablo potomaka kraljice Viktorije koja je bila prenosilac gena za Hemofiliju A; stablo prikazuje

prostiranje hemofilije (koja se nasledjuje kao X zavisno recesivno oboljenje) do njenog obolelog sina

Leopolda i dveju ćerki prenosilaca (II generacija) koje su raširile bolest po evropskim kraljevskim porodicama

(III i IV generacija)

• Rezultati analilze rodoslovnog stabla pouzdaniji su pri većem broju članova rodoslova i ukoliko se prati karakteristika determinisana jednim genskim lokusom.

• Prvi korak analize heretograma je određivanje da li je praćena osobina recesivna ili dominantna.

• Postoji jednostavno pravilo – ukoliko su roditelji fenotipski

normalni, a bar jedan potomak ispoljava bolest, roditelji su heterozigotni prenosioci recesivnog alela koji u homozigotnom stanju kod potomaka dovodi do oboljenja.

• Prema tome, pri ukrštanju dve heterozigotne jedinke,

prema Mendelovim pravilima, očekuje se brojni odnos 3 : 1 (zdravi : bolesni).

Ukoliko pri recesivnom nasleđivanju aficirani roditelji daju isključivo aficrane potomke, to znači da su recesivni homozigoti. Recesivni geni ostaju prikriveni u heterozigotinim kombinacijama usled čega je otežano njihovo praćenje kroz generacije. Nosioci recesivnog gena obično se identifikuju nakon što ostave aficiranog potomka. U slučajevima gde postoji izvestan stepen ukrpštanja u srodstvu, povećava se verovatnoća pojave recesivnih homozigota sa aficiranim fenotipom.

• Ukoliko aficirani roditelji dobiju bar jednog zdravog potomka, može se zaključiti da je nasleđivanje dominantno.

• To znači da se gen koji uzrokuje bolest ponaša

dominanto, da su roditelji bili heterozgoti i pri njihovom ukrštanju očekuje se brojni odnos 3 : 1 (bolesni : zdravi).

• Ukoliko bi heterozigotna jedinka ostavila potomstvo

sa normalnom jedinkom (recesivni homozigot), postoji 50% šanse da potomstvo bude normalno.

• Distribucija aficiranih jedinki u slučaju

dominantnog nasleđivanja po pravilu je vertikalna – u svakoj generaciji postoje aficirane jedinke.

• Ukoliko aficirani roditelji dobiju bar jednog zdravog potomka, može se zaključiti da je nasleđivanje dominantno. To znači da se gen koji uzrokuje bolest ponaša dominanto, da su roditelji bili heterozgoti i pri njihovom ukrštanju očekuje se brojni odnos 3 : 1 (bolesni : zdravi).

• Ukoliko bi heterozigotna jedinka ostavila

potomstvo sa normalnom jedinkom (recesivni homozigot), postoji 50% šanse da potomstvo bude normalno. Distribucija aficiranih jedinki u slučaju dominantnog nasleđivanja po pravilu je vertikalna – u svakoj generaciji postoje aficirane jedinke.