BIOLOBIOLOŠŠKE OSNOVE KE OSNOVE ROJENJA ROJENJA

PPČČELINJEELINJE ZAJEDNICEZAJEDNICE

Prof. dr Zoran StanimirovićKatedra za Biologiju,

Fakultet Veterinarske medicineUniverzitet u Beogradu

PPččelinje druelinje drušštvo se razmnotvo se razmnožžava ROJENJEM, ava ROJENJEM, tj. podelom jedne dobro razvijene ptj. podelom jedne dobro razvijene pččelinje elinje zajednice na dve , pri zajednice na dve , pri ččemu jedan deo pemu jedan deo pččela sa ela sa starom maticom odlazi u novi starom maticom odlazi u novi ““domdom””, dok , dok ostatak postatak pččela sa novom maticom ostaje u ela sa novom maticom ostaje u starom starom ““stanustanu””. .

PRIRODNO ROJENJE PRIRODNO ROJENJE PPČČELINJEELINJEZAJEDNICEZAJEDNICE

Nagon za rojenjem potiče od nagona zaseljenjem

Rojidbeni nagon je različito izražen kod različitih rasa pčela

Rojenje je nasledna osobina pčelinjezajednice

Rojenje zavisi od fiziološkog stanja društva, koje je determinisano unutrašnjim ispoljašnjim faktorima

KADA DOLAZI DO ROJENJA ?KADA DOLAZI DO ROJENJA ?

Onda kada je zajednica na vrhuncu moći i razvoja

U proleće, kada zbog obilne ispaše u njoj nastanevišak energije koja se mora iskoristiti.

Do rojenja dolazi postepeno, u više faza:- u proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnicizbog čega prelaze u tzv. ROJIDBENO STANJEčak 40 - 60% pčela),

- u rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica,- na kraju i sama matica pada u rojidbeni zanos.

Rojenje se dešava po toplom vremenu, u periodu intenzivnog cvetanja bilja

(kod nas - u proleće, ali ako su tada uslovi nepovoljni, rojenje se može obavljati i kasnije)

ZNACI ROJENJAZNACI ROJENJA

Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla (već krajem marta)kad nema još ni radiličkog,

Međutim, pravi znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća (u jednoj košnici njihov broj može biti od 10 do 20),

Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica naglo ojača i može se podeliti na dva dela.

U vreme rojidbenog zanosa, pčele se ponašaju drugačije nego obično. Naime, pčele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona počinje da se hrani medom.

Ishrana matice medom dovodi do povećanja koncentraciješećera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja mišića energijom neophodnom za rojidbeni let.

Zbog slabije ishrane i odsustva mleča u hrani, maticapolaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane.

Zbog toga matica postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni (rojidbeni) let.

Osim toga, nagli pad nosivosti maticeuslovljava porast broja neuposlenih radilicazbog nedostatka mladog (otvorenog) leglaza negu. Neuposlenim radilicama bujajujajnici i počinju se sakupljati u grupe kojevise na slobodnim mestima ili letu košnice, slabo se hrane i mirnije su.

Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganjanovih matica.

7 ili 8 dana pre izvođenja prve nove matice pčele postaju uznemirene, dok radilice koje će izaći sa rojem uzimaju najveći obrok u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom.

Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pčele vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu “ljute”

Novooformljeno društvo počinje sa rojenjem po toplom,vedrom danu, između 10 - 14 h, obično veoma užurbano i uz jako zujanje.

Tek kada je oko pola roja napustilo košnicu, izlazi i stara matica.

Roj čine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta (kasta).

POTPUNO OFORMLJENIROJIDBENI GROZD

Tek nastali roj - ROJ PRVENACne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za granu nekog drveta.

Prvo sleću radilice koje se međusobno zakače nožicama i formiraju ”grozd” koji traje nekoliko časova.

U TOM KRATKOM PERIODU PČELAR MORA BRZO DA REAGUJE

DA BI UDOMIO ROJ

jer će u suprotnom roj preći u novi prirodni stan koje su pronašle pčele izvidnice.

STRESANJE ROJA

ROJ ODMARA NA MIRNOM I SKROVITOMMESTU

PONAPONAŠŠANJE PANJE PČČELA U NOVOM STANUELA U NOVOM STANU

Pčele su marljive, ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intezivnije polaže jaja, a radilice brižno odgajaju potomstvo.

Ipak, brojnost novog pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesi tek za 21 dan.

Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj - PAROJAK.

Veoma retko i sam PAROJAK može dati novi roj -”BELA PČELA”.

PONAPONAŠŠANJE PANJE PČČELA U STAROJ KOELA U STAROJ KOŠŠNICINICI

U staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre odlaska položila veliki broj jaja,

6 - 7 dana nakon rojenja u najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake, izlazi na sparivanje, a zatim počne počinje polagati jaja, tako da društvo nastavlja normalano da se razvija.

Međutim, ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, ROJIDBENI NAGON NE JENJAVA, NEGO SE POJAČAVA, i nakon 6 - 7 dana od prvog rojenja košnicu može napustiti i drugi roj -DRUGENAC/DRUGARAK - koji nije miran kao prvi, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko od košnice i smešta se na visoku granu.

SPREMANJE I SMESPREMANJE I SMEŠŠTAJ ROJEVATAJ ROJEVA

Kada rojenje počne, pčelar treba da suzi letoda bi pčele duže letele i brže se zamorile,i našle novo mesto blizu stare košnice;

Treba pripremiti kavez za maticu, koja se stavlja na leto u novoj košnici;

Nova košnica ne treba da ima staro saće;

Slabe rojeve stavljati po dva u jednu košnicu;

Košnicu sa prvencem treba smestiti na mestostare košnice, a staru odmah do nje.

ULAZAK PČELA UKOŠNICU

MATICA ULAZI SA ROJEM

SPECIJALNA KUĆA SA KOŠNICAMA U ZIDU

1. NEDOSTATAK ŽIVOTNOG PROSTORA.javlja se u doba umerene paše, kada sezbog intezivnog polaganja jaja,povećava broj pčela;

2. STEŠNJENJE LEGLAjavlja se u toku obilne paše, kada dolazi do okruženja legla medom i polenom;

3. SMANJENO LUČENJE VOSKAodnosno smanjenje prostoraza gradnju;

FAKTORI KOJI PODSTIFAKTORI KOJI PODSTIČČU ROJIDBENI NAGONU ROJIDBENI NAGON

4. LOŠA VENTILACIJAjavlja se tokom toplih perioda, naročitou košnicama sa nastavcima;

5. DIREKTNA INSOLACIJAovaj problem je vezan sa prethodnim,podrazumeva povećanje unutrašnje temperature košnice zbog neposrednog izlaganja košnice Suncu;

6. DUGOTRAJNE KIŠEsprečavaju izlazak pčela izletnica napašu što dovodi do smanjenja prinosanektara, polaganja jaja i razvoj legla.

Tri najčešće metode sprečavanjarojenja pčelinje zajednice su:

1. Lahmanov metodpodrazumeva stvaranjeveštačkog roja;

2. Taranovljev metodpredstavlja izdvajanje manjihgrupa pčela radilica iz društvasa rojidbenim nagonom;

3. Premeštanje košnicarezultira gubitkom svih pčela koje su izašle na rad.

SPRESPREČČAVANJE ROJENJA PAVANJE ROJENJA PČČELA ELA

VEVEŠŠTATAČČKO ROJENJE PKO ROJENJE PČČELA ELA Veštačko rojenje nema negativan efekat na pčelinje društvo,ako se obavi 50 dana pre glavne paše. Više načina proizvodnje veštačkih rojeva:

1. Izrojavanje pomoću nukleusa- ovom metodom tokom jedne godine,

bez smanjenja prinosa osnovnog društva,broj zajednica se može povećati 1-3 puta;

2. Peletov metod izrojavanja- pri izrojavanju koristi se samo med,

tako da se ne umanjuje snaga osnovnog društva,

- omogućava proizvodnju nove pčelinjezajednice, i otklanja nepoželjno rojenje,

- broj društava se povećava za 100%,bez pada u prinosu osnovne zajednice;

3. Izrojavanje zajednice sa nepokretnim saćem- izrojavanje se može vršiti pomoću Lineburške

metode, čija je suština u zameni mesta izrojenei jake pčelinje zajednice;

4. Samefordov metod izrojavanja- ova metoda daje mogućnost izrojavanja

do pet veštačkih rojeva godišnje;

5. Običan kombinovani metod izrojavanja- zasniva se na uzimanju legla bez pčela iz jednejake zajednice, a pčela sabiračica iz drugogjakog društva.