01 Biologija Pcela Sa Pcelarstvom 2010

5/7/2018 01 Biologija Pcela Sa Pcelarstvom 2010 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/01-biologija-pcela-sa-pcelarstvom-2010 1/38

Biologija pčela sa pčelarstvom

Izborni kurs

III godina osnovnih studija3 ESPB



Struktura kursa u ESPB

• Predavanja 5 termina (1 ESPB)

• Rad na pčelinjaku (1 ESPB)

• Seminarski rad (1 ESPB)



Nastavnici i saradnici

• Prof. dr Ljubiša Stanisavljević – BF UB

• Prof. Dr Mića Mladenović – Poljoprivrednifakultet UB – (Medonosna pčela,

tehnologija pčelarenja)• Mr. Zoran Nikolić – BF UB

• SlaĎan Rašić – Rukovodilac Centra za

pčelarstvo pri Poljoprivrednom fakultetuUB

• Nenad Lazarević – BF UB











Šta su pčele?

• Zujanje pčela tokom vrućeg popodneva jenesumnjivo deo svačije slike o idealnomletnjem danu.

• MeĎutim, to uporno zujanje koje delujeuspavljujuće na čoveka, slično je radumašina.

• Pčele rade nasuprot sezonskog sata, dasakupe dovoljno polena i nektara, prepromene vremena i pre nestanka cvetova.



• “Pčeinja industrija” je danas širom poznat pojam.

• Npr. radilice medonosne pčele izvrše10 milionasakupljačkih letova za nektar da bi se dobilo 0,5kg meda.

• Pripadnici jedne košnice mogu da izvrše 4,5

miliona poseta cvetova u jednom danu, a za tovreme ugine oko 1000 radilica.

• Koji je uzrok uginuća?• Totalna iscrpljenost od neprestanog rada.

• Kolikji im je ţivotni vek?• Na vrhuncu sezone sakupljanja nektara, tačno 6

nedelja.



• Medonosna pčela - Apis mellifera L.

• Najpoznatija vrsta meĎu pčelama, jednostavnozbog viševekovne “pljačke” meda i voska od

strane čoveka.• Štaviše, ona je danas, zajeno sa vinskommušicom i laboratorijskim pacovom, jedna odnajistraţivanijih ţivotinja.

• Medonosne pčele, slično Meliponinae-ma iztropa i bumbarima (Bombus ), pripadaju grupisocijalnih insekata i ţive u društvu.



Socijalne pčele

• Svako društvo je sastavljeno od jedneţenke koja polaţe jaja (matica, kraljica), injene sterilne ćerke – radilice.

• Radilice saraĎuju pri sakupljanju hrane,izgradnji gnezda i negovanju potomstva.

• Muţjaci se odgajaju samo kada je topotrebno u sezoni parenja.



Solitarne pčele

• Velika većina pčelinjih vrsta su meĎutim, ne-socijalne ili solitarne.

• One nemaju radničku kastu, a jedinke ne

sarĎuju meĎusobno. Ţenke rade same priizgradnji gnezda.

• One donose polen i nektar u “ćelije” gnezda i natu mešavinu polaţu jaje.

• IzmeĎu ove dve ekstremne grupe: solitarnih isocijalnih pčela, nalazi se prelazna grupa vrsta.



• Neke socijalne vrste pčela, nikada nisu dostigle jedinstvo i kompleksnost društva medonosne

pčele.• Solitarne i polu-socijalne vrste pčela nisu na

gubitku, zato što nemaju visoku socijalnu

organizaciju.• One koriste različite strategije da bi opstale i

ostavile potomstvo. Ogromna većina to veomauspešno radi, zahvaljujući tim različitim

strategijama.

• Pre ove evolutivne priče, osvrnućemo se na dvavaţna pitanja:



• Šta su pčele? i Od kojih insekata one vodeporeklo?

• Insekti čija se veličina tela kreće od sićušnih 1,5mm radilica bezţaočnih tropskih vrsta, dodţinova u pčelinjem svetu – pčela drvenarica, sa3-4 cm u duţini.

• Boja tela varira od umereno svetlo crne, prekona hiljade neopisanih “malo sive do braon” dosvetlo metalne zelene, plave i bronzane bojenekih tropskih vrsta.

• Pčele su grupa specijalizovanih insekata koje suevoluirale od osa, ali za razliku od osa, onesakupljaju polen kao proteinsku hranu za larve.



• Da bi to postigle, odrasle ţenke posedujuposebne strukture na nogama i telu, za

sakupljanje i nošenje polenovih zrna.• Sve različite vrste osa, zajeno sa mravima i

pčelama formiraju veliki insekatski redHymenoptera, sa preko 100.000 opisanih vrsta.

• Imaju dva para membranoznih krila, prednja suuvek krupnija od zadnjih.

• Tokom letenja, krila se drţe zajedno zahvaljujućinizu tankih kukica – hamulima (prednja ivicazadnjih krila.

• Kada se opuste, krila su im sklopljena prekoabdomena.



• Pčele pripadaju podredu Apocrita. Tu seubrajaju sve Hymenoptera koje imaju suţenje

izmeĎu I i II abdominalnog segmenta.• Prvi abdominalni segment se pripaja toraksu i

označen je kao propodeum. Često se označava

i kao “wasp waist” tj. “osinji struk”• To znači da je prvi vidljivi abdominalni segment,realno drugi.

• “Osinji struk” omogućava veliku pokretljivostabdomena, što je veoma vaţno pri polaganju

jaja u uzanim “ćelijama” gnezda.



• Bočni pogled opšteg izgleda tela pčela sa glavnim strukturama



• Aculeata su podgrupa Apocrita i tu seubrajaju: mravi, pčele i ose lovci(predatori).

• Ime Aculeata potiče od lat. Aculeus=mač ,a odnosi se na ţaoku, koju pčele koristeza odbranu.

• Ţaoka je modifikovana legalica(ovipozitor), koja kod ove grupe gubi ulogu

polaganja jaja.

• Ona direktno izlaze iz tela u osnovi leglice.



• Bočni pogled na ţaočni aparat medonosne pčele.



• Usni aparat pčela jeprilagoĎen za sisanje

nektara, ali i grickanjepolena, a takoĎe koristevilice i u izgradnji gnezda.

• Posebna grupa osa od

kojih su nastale pčele,pripada familijiSphecidae, čiji sedanašnji predstavnicinazivaju i ose lovci (osekopačice).



• Osnovna razlika izmeĎu njih je uponašanju.

• Ţenke Sfecida ubadaju ţaokom plen(insekte), parališu ih i odnose u gnezda,tako da su njihove larve karnivorne.

• Ţenke pčela koriste ţaoku samo uodbrani. Sakupljaju polen i nektar, tako dasu njihove larve vegeterijanci.

• Pčele imaju puno zajedničkih morfološkihkarakteristika sa Sfecidama, naročito utoraksu i srednjem delu tela.



• Pronotum ne dodiruje tegule – jedinstvenaosobina za Sphecidae i pčele.



• Pčele se razlikuju od Sfecida porazgranatim dlačicama na telu i poproširenom bazalnom segmentu na

zadnjim tarzusima.

• Poloţaj pčela meĎu ostalim Hymenoptera-

ma, po vaţećoj klasifikaciji:



Primer potpune klasifikacije za3 vrste pčela.



• Pčele su nasledile od Sfekoidnih osa dvevaţne osobine: – Mesta za gnežđenje i

– Način razvića.

• Gnezde se kopajući šupljine u zemlji ili

suvom drvetu, u već postojećimšupljinama, ili aktivno izgraĎuju isturenagnezda koristeći različite materijale kojesakupljaju: npr. blato ili smolu.

• Pčele su nasledile i način pronalaţenjasvog gnezda nakon sakupljačkog izleta.



• Pčele memorišu bliske i udaljene tačke odgnezda, stvarajući mentalnu mapu pozicijegnezda u odnosu na te tačke.

• Tokom izgradnje gnezda, ţenke obavljajutzv. orjentacione letove.

• Orjentacija prema sunčevom kompasu.

• Karl von Frish – Apis mellifera – 1967.

• “The Dance Language and Orientation of Bees” Nobelova nagrada .



• Sve Hymenoptera imaju 4 stadijuma u razviću: jaje, larva, lutka i adult (potpuna metamorfoza).

• Kod većine Hymenoptera ishrana larvi serazlikuje od ishrane adulata, a pčele su izuzetak.

• Jaje pčela je biserno belo, kobasičasto i blagosavijeno. Kod visoko socijalnih pčela, gde maticapolaţe veliki broj jaja u toku dana, jaja su sitnija i

dugačka 1,5-2 mm.• Solitarne pčele imaju manji broj relativno krupnih

jaja (npr. Xylocopa sp. jaje i do 15mm).

Razviće pčela



• Izleganje larve posle nekoliko dana. Boja larvi je bela,bez nogu, pa su sa ograničenom moći pokretanja.

• 13 telesnih segmenata, sa redukovanim čulnimorganima.

• Antene su kao par sitnih kvrţica, dok oči nisu razvijene.

• Larve se aktivno (stalno) hrane i brzo rastu.

• Neke vrste dodaju polen i nektar u ćelije redovno, nazahtev larve; druge ih hrane samo jednom u vidukrupnog, vlaţnog grumena polena na koje polaţu jaje.

• Presvlače se 4-5 puta.

• Pošto su larve pčela bukvalno na hrani, problem je sa

defekacijom.• Srednje i zadnje crevo larvi su odvojeni sve dok ne

završe sa ishranom. Sledi defekacija.





• Larve mnogih pčela ispredaju kokon (čauru)posle defekacije.

• Kokon predu od svile koju luče preko ţlezdanihotvora na labijumu, odmah ispod usta.• Kokoni su obično graĎeni od dva sloja.• Poslednji stupanj larve koji se ne hrani naziva se

prepupa (predlutka ).• Traje duţe od larvalnog perioda; prezimljavanje je kod mnogih vrsta pčela u ovom stupnju.

• Pupa – lutka (ne hrani se);

• Adulti za širenje areala i razmnoţavanje.Različite su ţivotne strategije (od solitarnih dosocijalnih) i mesta za gneţĎenje (od prostihšupljina do izgradnje sloţenog saća).



• Ţenke pčela kontrolišu pol svog potomstva.• One čuvaju spermu posle parenja u spermateci,

organ koji je povezan sa oviduktom gde jaja prolaze

pri polaganju. Ţenke imaju mišićnu kontrolu nadspermatekom.

• Otvaranjem i otpuštanjem sperme na jaje kojeprolazi, ţenka moţe oploditi jaje – rezultat je ţenka.

Iz neoploĎenih jaja, razvijaju se muţjaci.• Ovakva sposobnost regulacije pola potomstva je

vaţna kod pčela koje se gnezde u cevastimšupljinama, zato što legu muţjačka jaja blizu izlaska

iz gnezda, pa muţjaci prethode ţenkama tokomprolećnog izleganja.• Za socijalne vrste je vaţno vreme produkovanja

muţjaka, prema dostupnosti hrane tokom sezone.



Familije pčela

• 11 recentnihfamilija pčela

• Prema nekimautorima: samofamilija Apidae,dok sve ostale

dobijaju statuspodfamilije.



• Fam. Apidae su primarno socijalne.

• Colletidae, Andrenidae, Halictidae,

Anthophoridae i Megachilidae su u velikoj većinisolitarne, osim nekih pojedinačnih vrsta kojeimaju socijalni način ţivota.

• Ostalih 5 familija su striktno solitarne vrste.

• Dugorilične (Halictidae, Anthophoridae,Megachilidae i Apidae).

• Kratkorilične (ostalih 7 familija), smatraju seprimitivnijim.

• Postoje 4 načina nošenja polena kod vrsta kojese gnezde:



• Hylaeinae (Colletidae) nemaju posebnihstruktura za nošenje polena na telu, one ga

gutaju i prenose u ţeludcu.

• Megachilidae i Fideliidae, prenose polen četkomkoja se nalazi ventralno na abdomenu (ventralna

skopa).• Apidae (neparazitske), prenose polen u

polenovim korpicama (korbikulama) na tibijamazadnjih nogu.

• Kod svih ostalih vrsta koje se gnezde, razvija seskopa od dlačica na zadnjim nogama.



• U svetskoj fauni je opisano oko 25 000vrsta pčela (prevazilaze sve vodozemce igmizavce=5500; ptice=8600 i

sisare=3500).

• Po oko 4000 vrsta u Severnoj Americi,Evroaziji i Africi.

• Blizu 7000 vrsta u Juţnoj Americi i

• Oko 3000 vrsta u Australiji.

• Nalaze se svuda gde je prisutnavegetacija.



• Najveći diverzitet vrsta pčela u veoma toplim i uumerenim zonama.

• Polu pustinje i predeli pod šipraţjem na jugoistoku SAD, severu Argentine, juţna Afrika,delovi Australije, Mediteran, srednji istok i suve

stepe juţne centralne Azije.• Socijalne vrste sa stalnim kolonijama su češće uvlaţnim tropima, gde su cvetovi dostupni tokomčitave godine.

• Solitarne vrste su češće u sezonskim klimatima,sa brojnim cvetovima tokom sezona.



• Kao i u drugim grupama ţivotinja, Australijskafauna sadrţi najviše primitivnih formi pčela. Oko

40% Colletidae, dok ih npr. u Severnoj Americiima manje od 5%.

• Prema geografskim oblastima koje naseljavaju:

samo nekoliko vrsta su Holarktičke (Megachile centuncularis , Bombus pratorum , Anthophora

furcata ).

• Nekoliko vrsta su široko rasprostranjene u

Paleotropiku.• Neke su sa ograničenim rasprostranjenjem na

svega 100-nak km2.



• Deo Neotropika (juţna i centralnaAmerika) imaju najveći diverzitet pčela.

• Nekoliko vrsta pčela je introdukovano izEvrope u Ameriku.

• Slučajna introdukcija: Megachile rotundata – glavni oprašivač lucerke u SevernojAmerici.

Documents

01 Biologija Pcela Sa Pcelarstvom 2010