Embed Size (px)
Citation preview
Toma Kuruzovi}
ROMAN BEZ ROMANA
Prema motivima {aqivog romana
Jovana Sterije Popovi}a
50
TOMA KURUZOVI] ro|en je 18. oktobra Mihoqskog leta Gospodweg
1930. u gradu Sarajevu, od oca Jovana, pozori{nog vlasuqara, {minkera i
frizera, i majke Jovanke kroja~ice. Odrasta kao pozori{no dete. Godine
1948. zavr{ava U~iteqsku {kolu i po sili zakona odlazi na selo (^ara-
kovo kod Prijedora ) kao u~iteq i upravnik {kole. Godine 1949. izme|u
sto i osamdeset kandidata je primqen na Akademiju za pozori{nu umetnost
(FDU) koju zavr{ava 1953. godine u klasi prof. Joze Lauren~i}a (druga
generacija Akademije: Ru`ica Veqovi}, Milena Vrsajkov-Dap~evi}, Do-
brila Petrovi}, Slobodan - Cica Perovi}, Rastislav Jovi} - Keka, Marko
Todorovi}, Quba Tadi}, Borivoje Todorovi} i Toma Kuruzovi}, a posle
dva kontrolna ispita na kojima se gubi pravo daqeg polagawa ispita iz
predmeta glume).
Od 1953. godine u anga`manu je u Narodnom pozori{tu u Sarajevu. U
isto vreme vanredno studira na Filozofskom fakultetu na grupi Jugo-
slovenske kwi`evnosti. Jedan je od osniva~a Malog pozori{ta (Teatar
55). Prvi je akademski obrazovani glumac BiH. U anketi “Vjesnika” a
povodom deset godina doma}eg filma izdvojen je u dvanaest jugoslovenskih
glumaca: Marija Crnobori, Qubi{a Jovanovi}, Milivoje @ivanovi},
Vaso Kosi}, Bert Sotlar, Antun Nalis, Marjan Lovri}, Jovan Mili}evi},
Rade Markovi}, Joza Gregorin, Stane Sever i Toma Kuruzovi}. Vra}a se u
Beograd 1961. godine u “Savremeno”, potowe “Beogradsko dramsko po-
zori{te”. Vanredno studira re`iju na FDU, prvo na klasi profesora
Vjeke Afri}a a potom na klasi dr Huga Klajna. Osniva~ je Prvog alterna-
tivnog pozori{ta “Sunce”, on kao upravnik, umetni~ki direktor dr
Du{ko Mihailovi}, sekretar Mom~ilo @ivoti}.
Ostvario je ve}i broj uloga u pozori{tu, na filmu, radiju i televiziji.
Ostvario je ve}i broj re`ija u Beogradu, Kru{evcu, Zaje~aru, U`icu,
Vr{cu i Smederevskoj palanci.
Roman bez romana 51
U Beogradu osniva dramski studio “Tajne glume” AD \uro Salaj koji je
uspe{no radio od 1993-2003. godine sa godi{wim predstavama V. [ek-
spira: Hamlet, Vesele `ene vindzorske, Julije Cezar, Romeo i Julija,
Komedija zabuna, A. P. ^ehov: Tri sestre, Galeb, Vi{wik, Ujka Vawa, K.
Trifkovi}: Izbiracica. Demarks: Dvojnik. Jonesko: ]elava peva~ica. A.
Popovi}: Name{tena soba. Mihi}: Siroti mali hr~ki, Gospodin Foka. D.
Radovi}: Kako da ti ka`em da te volim. Navedeni autori i predstave
govore da niko na ovom svetu takav repertoar nije radio sa decom od 12 do
16 godina, {to je bio poseban kuriozitet studija Tajne glume.
Napisao je ve}i broj dramskih dela. Neka od wih su izvo|ena u
pozori{tima: On veliko 0 (Beg i beg), Molba (U~ini qubav Bo`e), Boqe
ovde nego u Dizeldorfu, Obezglavqeni, Poruke, Osvetnice, Roman bez
Romana... i ve}i broj dramatizacija i adaptacija Petra Ko~i}a, Branka
]opi}a, Koste Trifkovi}a, Me{e Selimovi}a: Jazavac pred sudom u
Palanci 1905 godine, Jazavac sa prologom Tuba, Sudanije Davida [trpca,
Petorica pod barjakom, Nikoletina Bursa}, Junaci, Petar Pepo Ban-
di}, Izbira~ica, Sje}awa i Ti{ine.
Ve}i broj monodrama: Mojstuk (Moj jastuk), Automobili, Sam o sebi,
Deverawe, Jaoj...o, o, o, Moj gospodar, On meni ja wemu...
Izdao je jedan roman: Svedok glume.
Na “Zmajevim de~ijim igrama” 1984. godine progla{en je za glumca
godine. Po~ev od 1954. godine povremeno objavquje pesme i pri~e u
listovima i ~asopisima.
U{ao je u tri antoligije pesama: Antolagija qubavne lirike “Uzalud je
budim” od Rastka Petrovi}a do Branka Miqkovi}a - Pero Zubac, Anto-
logija Srpsko pesni{tvo za decu i mlade “S one strane duge” od Zaharija
Orfelina do Qubivoja R{umovi}a - Pero Zubac. “Pesme o majci” -
Antologija pesama o majci - Branislav Boji}.
^lan je Udru`ewa dramskih umetnika Srbije, Udru`ewa filmskih
glumaca Srbije, Udru`ewa dramskih pisaca Srbije.
Dobitnik je “[estoaprilske nagrade za umetnost” u Sarajevu (1957).
Tri puta predlagan za Oktobarsku nagradu u Beogradu. Na drugom festivalu
monodrame i pantomime u Zemunu dobitnik srebrene kolajne (1974). Dobi-
tnik “Zlatne plakete grada Beograda” (1984). Nosilac Ordena rada sa Zla-
tnim vencem (1984) i velikog broja diploma, poveqa, plaketa i priznawa.
Autor je insistirao na ovakvoj “kratkoj” biografiji i zavr{etku:
Direktor drame Slobodan Stojanovi} na jednoj posveti ka`e: Toma Kuruzovi}
je sjajan ~ovek i dobar glumac. A Zoran Radmilovi} na poklowenoj svojoj
fotografiji pi{e: Svom cewenom reditequ Tomi Kuruzovi}u, a na poklowe-
noj kwizi (Fergason: Su{tina pozori{ta) – Dragom prijatequ i kolegi
Tomi, zato jer je on sam su{tina ovog posla kojim se obojica bavimo. Nov. 74. Bgd.
Jo{ uvek `ivi i `eli da radi... @iveo je i `ivi uvek da pomogne
drugima vi{e nego sebi...
LICA
HARALAMPIJE, UPRAVITEQ PUTUJU]E TRUPE
ROMAN
ROKSANDA
[ANDOR
VASI]KA
VASI]
PROKI]KA
PROKI]
U^ITEQ
POP SAVATIJE
ZAGONETKA
AGINICA
SALIMANDRA SILFA
JELENA
GIMNOSOFISTA
VELMO@A
SLUGA
SUDIJA
RU@A
QUBICA
\aci, dame, kavaqeri, majmuni, velmo`e, gimnosofisti, magarci i narod.
52 Toma Kuruzovi}
Toma KURUZOVI]
ROMAN BEZ ROMANA
Prema motivima {aqivog romana
Jovana Sterije Popovi}a
PRVI DEO
1 – scena
UPRAVITEQ
TEATRA: Dobro ve~e, dobro do{li, dobro zdravqe, dobro veseqe,
dobru radost, dobru lepu, dugu qubav, dobro raspolo-
`ewe i {ta jo{ dobro! Sve dobro – `eli vam na{a dobra
pozori{na trupa, koja je uz najpoznatijeg spisateqa,
gospodina Jovana Popovi}a, napravila naj~udniju pred-
stavu od wegovog romana bez romana... Ne, od Romana bez
romana... ne, od romana bez Romana... Izgleda mi da sam se
malo zbunio! ... Smej i {alu – drugo ni{ta nismo za vas
zgotovili! Ko }e zabraniti {aqivcu istinu kazati?...
Dame i gospodo!
(U|e gluma~ka trupa sa koferima iz kojih ispadaju
kostimi)
... Dame i gospodo, zvani i nezvani, svi prisutni –
po~iwe predstavqenije! ... Predstavi}emo vam jednog
junaka koji je samo za juna~kim stvarima te`io, pucao,
tr~ao, ja{io i na zapovest sudbine – sav svet obi{ao –
nota bene – na mapi samo!
(Daje znak za po~etak predstave)
VASI]KA: Stanite, ~ekajte, to }e zna~i biti neka epopeja?
UPRAVITEQ: Ta~no tako, gospo|o!
PROKI]KA: A mom su srcu, znate, epopeje prava radost! Najvi{e
u`ivam u epopeji!
UPRAVITEQ: Drage dame i po{tovana gospodo, drage frajlice i draga
omladino, sa ovim je zavr{ena propozicija a sad jo{te
invokacija! Na samom po~etku mog so~iwenija, napalo
me neudomenije, ka`e sam pisac na{eg romana bez roma-
na. – Koga, ka`e on da zovnem, da mi ovo te{ko delo
zavr{iti pomogne! Koga – muzu? ... Nit’ joj znam ku}u ni
ku}i{te, ni ko joj je otac bio, ni ~ime joj se majka
di~ila!
VASI]KA: Oho ho, gospodine moj, {ta je to?! A toliko je kwiga
izdao, pa se ne stidi kazati da tako {togod ne zna?!
PROKI]KA: To bi po meni, po mom mweniju, najboqe bilo taki s
po~etka sve ovo staviti i oti}i! Pesnik a da ne poznaje
muzu?! – Sva{ta!?
Roman bez romana 53
VASI]KA: Da, da, mi smo, znate, dali na{e novce, molim lepo, za –
predstavqenije romana bez Romana! Sva{ta!
UPRAVITEQ: Vi ste vrlo strogi i nagli, drage dame i qubazna gospo-
do! Pisac o muzama ne zna ni{ta pouzdano kazati, jer je
on u ono vreme `iveo kad nije bilo muza! ... Mu` je,
naravno, ne{to sasvim drugo! On nije `iveo u ono vreme
kad su muze i gracije, Jupiteri i Apoloni na Olimpu
vladali!
PROKI]KA: A kako drugi znadu i prizivaju ih u pomo}? Kako drugi?!
UPRAVITEQ: Kako?! Otkuda ja to mogu da znam! Nisam nikome dr`ao
sve}u!
PROKI]KA: Sramota! Ima znate qudi koji glede da u svemu od drugih
odlu~niji budi ... Ima!
PROKI]: Bog te tvoj, pa ti si sva u kwigama! ... No, ostavimo muze
... [ta je to – invokacija?
VASI]KA: Da, ka`ite nam {ta je to – invokacija?! To je neka
tu|inska re~!?
UPRAVITEQ: Da, na `alost! Mnogi na{i spisateqi me{aju latinske,
nema~ke, francuske i engleske re~i, da bi pred svetom
dokazivali da su pametni!
PROKI]KA: Najlak{e je ogovarati one koji vi{e od vas vrede! No, da
~ujmo, {ta je to – invokacija?
UPRAVITEQ: Invokacija je jedna figura u stihotvorstvu, mislim gdi
se kakva sila prizivqe, mislim koja slabost uma so~ini-
teqevog potkrepquje, mislim koja mu i poma`e da delo
svoje lep{e dovr{i, mislim, nego {to ume sam mislit ...
mislim ...
VASI]: A ja mislim da bi dobro bilo, kad bi spisateqi vi{e
u~ili i sebe za pisawe spravqali! ... Tako ja mislim,
znate!
PROKI]: A ja mislim, znate, treba dobro videti na koga se
oslawate! S trulim {tapom se na put ne kre}e! Ja tako
mislim, znate.
(Smeje se)
UPRAVITEQ: Tako! Sve je to tako, dame i gospodo! Ali ako se sila
mora prizivati, kud }e ve}e sile od – vina! ... Vino
invocirajte ... vino!
54 Toma Kuruzovi}
VASI]: Zar se tako deluje na omladinu?! A ho}emo da nam deca
budu boqa! Eto kakvi smo mi!
UPRAVITEQ: ... Vino je kod Srbaqa Kraqevi}a Marka rodilo i
slavom oven~alo! ... Vino srce ~oveka veseli i hra-
bro{}u puni! ... Bra}o, Vinka Lozi}a znate: kad se po~ne
ku}a okretati, ~ovek odlazi na Olimp! ...
(Po~iwe muzika)
... Dame i gospodo, evo na{eg junaka! To je mladi Roman,
koji je petnaestu godinu navr{io i sprema se sad, odma’
da po|e u svet kroz Indiju – Egipat – Kinu – Japan – kroz
polove Severni i Ju`ni – ovako i ovako! ...
VASI]KA: [ta je to – junak od 16 godina, da uja{e kowa pa da bega?!
Lepo bogami i mi sada za wim po svetu da tr~imo, a i ne
poznajemo ga!?
PROKI]KA: Pripovedajte nam najpre ko je on i odakle je! Jel od
velike familije, koje? Koliko mu je otac ostavio no-
vaca, lanaca...
VASI]KA: Kakvog je stasa! Nismo ga ~estito ni videli! A i za
kowa! ... Ho}e li se mo}i o`eniti? To mi sve unapred
znati moramo, ako mislite da sa wim i za wim tr~imo!
PROKI]KA: Ina~e, mi ne}emo zeca u {umi! @elimo znati sve o
wemu! Sve, sve ...
UPRAVITEQ: Qubezni moji, vidim da je va{e zahtevanije pravedno,
ali ja va{oj molbi udelotvoriti ne mogu – prvo: {to ne
znam ni{ta o tome!
OBE GOSPE: Kako ne znate?!...
UPRAVITEQ: Evo! Stari rukopis na{u povest po~iwe: ko su mu otac i
majka? ... Oca da presko~im! Majka je sigurniji podatak
da je dete wezino ...
(^ita)
Lepa devojka Roksanda – Roksa, mnogo lepa, umiqata ...
evo ve} se ~uje pesma!
(Pesme)
... Pevaj, pevaj, ne}e{ dugo! Psst ... psst!
(^uje se pesma)
Roman bez romana 55
1. scena
SLOMQENI NARCIS
ROKSANDA: (Sama pred ogledalom)
... Zar nisam lepa? ... Lepa si! ... Zar nisam dobrog srca?
Jesi! ... Umiqata? Jesi! ... Po{tena – jesam!... Mogla bi
da voli{? Mogla bih. ... Bo`e, da ima bar neko, pa da mi
u san do|e, da mu sve ispovedim, pa da vidi kako mlada
venem! ... Ne sme{ da vene{! Znam da ne smem ... Ali, svet
se izmenio! Momci sad kowe, posao i wive gledaju! Kao
da im ne treba dece, puno dece, mnogo dece! ... [ta to
pri~am?! ... Moja je sudbina po sokaci hodati i svoju
lepotu i dobrotu nositi! ... Zar po sokaci? ... Da, jer ne
mogu vi{e u ku}i venuti! Ne}u! Bez pogleda, bez razgo-
vora, bez {etwe u dvoje, bez milovawa i bez igde ikoga!
UPRAVITEQ: No, sudbina je velikomo`na! ...
[ANDOR: Dobar dan, frajlice! Vi ste, siguran sam – odavde? ... Di-
van dan, {ta ka`ete?... A mo`e i ki{a – iznenada!...
Mo`da vas je strah?! Ne bojte se! ... Izvinite, izgleda da
sam zalutao, nikada nisam bio ovde! ...
ROKSANDA: Iju!
[ANDOR: Kao da ste ne{to rekli?
ROKSANDA: Izvolite – ka`ite!
[ANDOR: Ja sam voshi}en va{om lepotom!
ROKSANDA: Iju! Nemojte molim vas! Kako smete tako odjednom?!
[ANDOR: Za{to ne re}i ptici da krila ima!? ... Za{to ne re}i da
je nebo plavo?!
ROKSA: Tako mo`e biti svakoj govorite, zalu|ujete! ...
[ANDOR: Kako da im govorim, moli}u lepo. kad do vas nijednu
takovu nisam ni video ni ~uo!
ROKSA: E sad je dosta, moram da idem! ... Zbogom, ne volim
komplimente – crvenim!
[ANDOR: Kuda, lepa moja? Ne be`i od sre}e! ...
(Igra)
ROKSANDA: Za vas je ovo mo`da samo {ala!
[ANDOR: Nije {ala! Evo, na kolenima vas molim, da mi dopustite
da vas ocu odvedem!
56 Toma Kuruzovi}
ROKSANDA: Pa, ovaj, znate vi ste, kako da ka`em ... nismo se ~estito
ni upoznali!...
(Nastavqa se igra)...
[ANDOR: Predajem se, bogiwo mojih snova! Na{la si me, na{ao
sam i ja tebe!
Grle se – z a v e s a...
VASI]: Kakav je to na~in, da se prekine tamo gde je najlep{e?!
PROKI]: Mi smo, znate, platili, da bi smo ne{to lepo videli!
OBE GOSPE: Sva{ta!
OBA
GOSPODINA: Dajte nam predstavqenije! Predstavqenije molimo!
UPRAVITEQ: Molim, ovo nismo predvideli – ali, na va{ zahtev –
Molim!...
[ANDOR: (Pojavi se sav zanesen od sre}e)
Prvi poqubac se ne zaboravqa!..,
ROKSA: Ja sam bila u nesvesti – nisam ni{ta osetila!
(Ponovo se qube)
[ANDOR: Prevalio sam dalek put – umoran sam! Sedite tu sa mnom
– pored mene...
ROKSA: Vi ne sedite, nego le`ite!
[ANDOR: Umre}u, ako se samo malo ne odmorim!... Samo vi sedite
pored mene i ne bojte se ni~ega ... Sedite kad vas molim!
ROKSA: Mogu ja i stoje}ki!
[ANDOR: A kako da vas gledam? Kunem se, samo da vas gledam! Ne
mogu vaqda ovako! ... Ti si mi sve!
ROKSA: Iju, kako ste bezobrazni! [ta sam vam ja, pa da se u mene
kunete?
[ANDOR: Sad – ni{ta! Ali mo`e biti sutra ...
ROKSA: Iju, kako smete tako – odjednom?!
[ANDOR: Smem, jer to moje srce iz mene govori! Sedi! ...
ROKSA: ... Evo – sela sam! ... Bo`e, {ta me sve sna|e!? ...
(Pla~e)
... Zar sam toliko gre{na!
[ANDOR: Suze! Prave suze – a ja mislim ona se {ali!? ... Rokso,
zaklopi o~i i zamisli da sawa{ ... najlep{i san ...
ROKSA: Najlep{i san! ... [andore, {ta se ovo sa mnom zbiva?!...
Roman bez romana 57
Muzika i kraj scene.
UPRAVITEQ: (Ispred zavese)
Qubezni moji, ne vredi da me prekidate! Idemo daqe
starom rukopisu! Ni{ta ... ni{ta ... ni{ta! ... Aha, evo,
mladi putnik se sa na{om Roksandom – ven~ao! ... Dete se
rodilo! ... I [andora je najedanput nestalo! Za{to?
Za{to? ... Mir! Sedite – Sve je dobro, {to se dobro
svr{i! A mi smo tek na po~etku!
2. scena
KR[TEWE MALOG ROMANA
POP
SAVATIJE: (Pla~ deteta)
Amin! ... Nek ti je sa sre}om i beri}etom! Zdravqa,
veseqa, dug `ivot i veliku slavu ...
(Pla~ deteta)
ROKSANDA: Majkin Roman, Roman~e, Roman~ence, Roman~i}u! ... Sla-
tko, lepo, majkino oko – pametno, uho veliko! Majkina i
glavica, majkine nogice i majkine ru~ice! ...
POP: Draga moja, eto, ba{ sad ~itam, tako mi vreme lep{e
prolazi. ^itam – Qubomira u Jelisijumu! Gledam ovo
tvoje dete, pa kao da nije obi~no dete! Gledam i ne{to se
mislim... vide}e{, da zna{ samo, od wega ima da izi|e
veliki i pametan ~ovek!
ROKSA: Mislite, gospodine popo?
(Qubi mu ruku)
POP: U obraz!... I tu – za sre}u deteta! Vaqa se ...
ROKSA: Iz va{ih usta u u{i wegove sudbine! ... Otac mu je znate
– veliki ~ovek! Sveta i sveta on je proputovao!
POP: Kud `uri{, dete moje – ostani! ... On je zaspao!... Odmori
se i ti malo ... Ima mesta, hvala bogu ... biraj gde }e{.
(Nasr}e na wu)
ROKSA: (Izvla~i se)
Hvala popo, `urim se!
POP: Zar tako da ode{? Tri put, triput bog poma`e! Tri put
je najsla|e: jutro – podne – ve~e!... U obraz, dete, za sre}u
– vaqa se to!
(Pla~ deteta)
58 Toma Kuruzovi}
ROKSANDA: Eto mi se on probudi!... [ta je Romane, ka`i majci
svojoj!
POP: Sisu, sisu mu daj i misli na najlep{e stvari na svetu!
Zatvori o~i... Tako ...
(Miluje joj dojku)
Tako, tako, ako si ti vesela i on }e biti veseo! Ako ti
pametno razmi{qa{ i u wega }e se pamet preseliti! ...
Tako; tako, samo ti siki... siki... ^oveku bi najboqe
bilo kad bi celog `ivota mogao samo da sisa... i da se
moli Bogu, naravno, umalo da zaboravim ...
UPRAVITEQ: Danas nije moderno decu dojiti, ali... – svako vreme ima
svoje breme i ko se wemu ne pokorava – ka`u da je
zastareo! Da je mali Roman, svim gracijama, lepotom,
dobrotom, umom i srcem ukra{en bio, mislim da ne
treba ni spomiwati!
VASI]KA: Ne}emo samo vas da slu{amo!
PROKI]KA: Ho}emo predstavqenije, mo`emo mi i bez vas, sve razu-
meti!
UPRAVITEQ: Samo jo{ ovo: na{ roman, ho}u re}i Roman, po{to je
tre}u godinu pre{ao, odvede ga mati opet sve{teniku.
Sve{tenik pak, nemaju}i dece, a dobrog srca – uzme ga
pod svoje!... Dete brzo i do {kole do|e ...
3. scena
ROMANOVO [KOLOVAWE
U^ITEQ: Deco, koji smo zadatak imali za danas?
DECA: Deklamacije!
U^ITEQ: Hajde, po~ni Marko!
MARKO: (Ustane i recituje)
Ni{t na zemqi postojanog!
Danas veso – sutra tu`an,
danas silan – sutra sna`an!
U^ITEQ: Nastavi, Persida!
PERSIDA: (Nastavqa)
Danas bogat – sutra du`an,
danas slavan – sutra ni{t!
Roman bez romana 59
U^ITEQ: Stevo, jesi li i ti nau~io?
STEVA: Jesam. gospodine u~itequ!
(Po~ne)
Vreme ide, vreme be`i,
bujnim stremom, bujnom hukom.
U^ITEQ: A zna{ li ti Milice?
MILICA: Znam, gospodine U~itequ!
(Recituje)
Sve razdire kivnom rukom,
kud mahnito smrtni te`i?
U^ITEQ: Dobro! Ajde sad ti, Romane, zavr{i!
ROMAN: (Ustane i recituje pesmu do kraja)
Ju~e stra{an – danas smiren,
ju~e va`an – danas prezren,
ju~e slavan – danas potren,
ju~e silan – danas rob!
U^ITEQ: Bravo, Romane!
ROMAN: Gospodine u~itequ, {ta je to sistem Buridana?
U^ITEQ: Sistem – Buridana?!... Ti }e{ mi, Romane, osobiti
filozof biti! ... Iza|i, Petre! ... Ti, Romane i... do|i –
Milane!
(Svi prozvani do|u)
... Petre, ti predstavqa{ plast sena!
(Deca se smeju i dobacuju)
U^ITEQ: Mir, deco! Ti si Romane, drugi plast sena! Tako. ...
Razmestite se jedan od drugoga ... A ti }e{ Milane,
predstavqati magarca!
(Smeh dece i dobacivawa)
... Mir deco! Ti{ina! Magarac je, deco mnogo gladan i
nalazi se izme|u dva plasta, slatke hrane! Gleda jedan –
gleda drugi! Po|e prema jednom plastu i pomisli: mo`da
je onaj drugi boqi i lep{i? I, taman kad je po{ao –
predomisli se! Mo`da je onaj drugi boqi i lep{i?! ... I
taman kad je po{ao, predomisli se i vrati se prvom –
ovako! Ali pre nego do|e do hrane, opet odustane, pa se
vrati drugom! ... Oba ga plasta istim nagonom vuku k
sebi, ali magarac ostaje gladan i pada, a da nije ni od
jednog okusio – i crkava gladan...
(Deca se smeju, a Milana U~iteq di`e s poda, vi{e ih ne
smiruje, ve} nastavi dostojanstveno)
60 Toma Kuruzovi}
I me|u qudima ima sli~nih magaraca, ali o tome }emo
u~iti – kad porastete! ... Nema vi{e nikakvih pitawa,
sad deco, dosta. Napisa}ete zadatak: “[ta `elim da
budem kad porastem”.
Romane, {ta }e{ ti biti ja ve} znam! Zato iza|i ovamo!
... Evo ti {tap i svakog ko pravi nered – udari i prijavi!
... Deco, ja moram u varo{ i brzo }u se vratiti! Zdravo
deco!
DECA: (Ustaju svi)
Qubim ruke!
(Kad u~iteq ode nastaje graja i zavitlavawe)
ROMAN: Mir! Rekao sam mir! ... Jeste li vi ~uli ili ste malo
nagluvi?... Pogledajte dobro ovaj prut, taki }e ko sabqa
dimiskija da vam glave pose~e, ako samo jedan mrdne!
Pi{i... rekao sam pi{i! Ne mrdaj! Ne di{i – pi{i!
(Svetlosni efekat)
UPRAVITEQ: Ako ho}ete da upoznate ~oveka – samo mu dajte vlast, ili
sedite sa wim da igrate karte! ... Romanov poo~im budu-
}i da je mnogo voleo da ~ita i u tome vidio jedini i
pravi `ivot, naumi svoje pitom~e sa opredeqewem na
kwige – upoznati!
4. scena
ROMAN i ROMANI
POP: (Dolazi natovaren kwigama)
Romane, dete moje! ... Evo sve {to si tra`io i vi{e od
toga! Da zna{, dete moje, da }u ti sve romane sveta
donositi, ako je tvoje opredeqewe spisateqem postati!
... Romani su ~oveku najboqe uveseqenije! Sve ~ega u
`ivotu nema, mo`e{ na}i u romanima! Ja ne bih mogao
da `ivim bez romana... i crkvenih kwiga naravno, umalo
da zaboravim!
ROMAN: Ja sam otac, tako i toliko zaqubqen u ~itawe romana, da
mislim da takvog ~oveka nema drugog na svetu!
POP: Jesi li pro~itao – Velimira i Bosiqku?
ROMAN: Jesam!
POP: A – Qubomira u Jelisiumu?
Roman bez romana 61
ROMAN: Jesam! ... Kakva je to slava – ma~evi sevaju, {titovi je~e,
brda se tresu!
POP: ^itaj, ~itaj, dete moje, da bi jednog dana, ako bog da –
~itali i tvoje!
GLAS: (Iza scene)
Pope! Pop Savatije, jesi li ku}i?... Umrla ti kuma
Persida!... Pope!...
POP: (Krsti se)
Bog da joj du{u prosti, nikad je nisam volio! Nepismena
i celog `ivota to krila!... Niko nije znao osim mene!
Celog `ivota slepa kod o~iju! ... Evo dolazim!...
(Izi|e)
... Zar Persa?! Pobogu qudi, {ta govorite?!
(Ode)
ROMAN: Kuma Perso, neka ti je laka zemqa!... Otkud zemqa mo`e
biti laka?! ... Dobar ~ovek lako umre, a gre{ni qudi se
mu~e ... Kad bi se moglo sa mrtvima govoriti, to bi bio
razgovor! [ta se zna, mo`da }e jednog dana i to mo}i da
se dogodi?!
U|e wegova vila Silfa Salimandra – muzika – i znacima ga zove – igra ...
SILFA: U svet, u svet Romane! ... u svet... u svet...
ROMAN: Po svetu i}i `elim, tolike zemqe videti – Egipat –
Indiju!... A Don Ki{ot – to je moj ideal! ... Don Ki{ot
jo{ boqe!... U svet... u svet... u svet!
UPRAVITEQ: I tako Roman sti`e do svoje 16. godine! ...
VASI]KA: Lepo bogami! Sva{ta od vas! Hteli ste, zna~i, sve ovo da
nam presko~ite?... Tako zna~i, hteli ste odmah da po~ne-
te kako on bega na kowu! Ka`ite, je li tako ili nije?
PROKI]KA: ^estitam, gospo|o Vasi}, da vas nije bilo, bili bismo
siroma{niji za wegovu majku – prostaku{u, oca - neoca i
propalice – od koga ni traga ni glasa!... Mo`da ve} neku
drugu zablu|uje! Sad smo mnogo bogatiji... mnogo smo
bogatiji!
VASI]KA: Bravo, gospo|o Proki}! Tako jedan ozbiqan pisac, mo-
lim vas, da li se sme tako neozbiqno igrati?
UPRAVITEQ: Molim za ti{inu! ... ^ujmo sveto lice! ^ujmo dobrog i
nadasve na~itanog pop Savatija! ...
62 Toma Kuruzovi}
5. scena
ROMANOVO OPRA[TAWE
POP: (Pla~e)
Nemoj dete, ne idi Romane! Ne ostavqaj me samog!...
Dolazak vile Silfe – koju Roman vidi, a pop je ne vidi – ona ga svojom
igrom oma|ija.
SILFA: (Igra)
U svet! ... U svet! ... U svet...
(Igra oko sve{tenika)
POP: (Okre}e se i ponavqa nesvesno re~i vile)
Idi, Romane! ... U svet! ... U svet... U svet... Dragi Romane,
drago dete moje, magnovenije bo`je je htelo da ti u moje
ruke do|e{ ...
ROMAN: Hvala otac! Vi ste me kao svoje ro|eno dete pazili,
u~ili, negovali!
POP: Za tebe sinko, osobita zvezda sija, i ja ~itam u mojoj
pameti, da }e{ ti vrlo znatan ~ovek biti! I ja sebi za
du`nosti uzimam, tebe u svet pustiti!
ROMAN: O radosnog li ~asa! O radosti moje goleme! U svet, u
svet... Ijuju ... U svet Romane! U svet... u svet... u svet!
POP: Eno ti kowa u {tali! Osedlaj ga i idi kud zna{ i kud
ume{, kud te srce vu~e!
ROMAN: Iz vas otac, govori glas moje silfide Salimandre!
Idem!
(Ode)
POP: Romane, dete moje, ~uvaj se!... @ivot je Romane, pakostan,
a svet je mnogo `alostan! ... Ne, nije tako, pogre{io sam!
@ivot je `alostan, a svet je mnogo pakostan! ...
(Pla~e)
... Govorio mi je moj pokojni Baba – dobri Bacika!
ROMAN: (Do|e s kowem)
Zajedno idemo Rozinanta moja!... Zajedno putujemo – ~ak
do zemqe Nedo|ije!
POP: Nek si mi blagosloven, dete moje! Blagosloveni putevi
tvoji! Blagosloven razum tvoj, zdravqe, sre}u i dug
`ivot!... Pi{i, Romane! Sre}an ti put, sine! ...
Roman bez romana 63
PROKI]KA: Siroto dete, jel poneo ne{to novaca za put? Pustili
dete tako! Kakav je to na~in, molim vas?!
VASI]KA: Ima li dete u torbi bar leba, slanine, sira, nekog
pe~ewa ... malo vina?
UPRAVITEQ: Drage moje dame, a kad su junaci u romanima jeli i
pili?!... A {to se na{eg junaka ti~e, mislim da bi mi
proces navukli od svih spisateqa, ako bi od wihovog
na~ina odustali! Tako }e se posle videti da je i na{ Ro-
man gde je god bilo nu`no i novaca imao!
VASI]KA: A kako sad pa to – nije poneo dukate a ima ih? Kako to?!
VASI]: Deca vam, znate, izvuku i posledwu paru iz yepa, a da vi i
ne znate!
UPRAVITEQ: Drage dame i gospodo po{tovana, sve }emo vam obja-
sniti! Sve!
PROKI]: Dete, znate, `ivi samo zato da vas upropasti!
VASI]KA: Vas ni{ta nisam pitala! Govorim sa gospo|om Proki},
{ta se vi me{ate, kao da mi ne umemo razgovarati.
PROKI]KA: To mislim, znate, nikome ne mo`e da bude jasno: nije
poneo a ima kad mu zatreba?! Kako to?!!!
UPRAVITEQ: Tako – prosto! Roman je sin na{eg spisateqa – go-
spodina Jovana. Svaki otac `eli da mu sin boqi nego on
bude i zato na wega novce tro{i! Premda je Roman
duhovni sin na{eg spisateqa, jer je bez oca i bez matere
ro|en! ... U romanu, Roman bez – Romana ...
VASI]KA: Zaboga gospodine, {ta vi to govorite? Ta {ta smo mi
onda do sada gledali, {ta?! Zar nismo videli Roksu –
divnu Roksandu, majku wegovu! Pa onog [andora, koji je
tako zaludio, da bi ga trebalo dobro ispra{iti! Ali se
na`alost zna da je on otac! ...
PROKI]KA: To zna~i da ona nije na svet donela tako slatko malo
detence, koje je bilo mirno, tako re}i nije ni zaplakalo,
samo malo! ... Onda zna~i, neko drugo dete je kr{teno?
Ma ko kome ovde podvaquje?
PROKI]: Dosta `ene, bog vas va{! Kad ~ovek ka`e da je otac
gospodin Jovan, on vaqda zna {ta govori! To se zna da su
spisateqi malo druga~iji! ... Kod wih je sve tako nekako
– tako,... Samo ne onako, kako je!
64 Toma Kuruzovi}
VASI]: [to se ti~e toga – ko zna, a ko ne zna, ja vam ka`em da
otac nikad sigurno ne zna da li je dete wegovo!...
OBE @ENE: Iju, sramote!
VASI]: Stani kad govorim! To ta~no mo`e da zna samo majka, jer
ga je ona rodila! Pa ~ak i ona mo`e da pogre{i!
OBE @ENE: Iju, {ta vi govorite!!!
VASI]: Stani kad govorim! ... Zato gospo|a Roksanda, koja je
onako lepo dojila...
VASI]KA: Kako te nije sramota, da tako ne{to govori{ pred
ovolikim svetom?!
UPRAVITEQ: Molim vas gospodo! Roman je delo – dete gospodina
Sterije, pa, mislim, onda da je i Roman wegovo dete – po
peru!
PROKI]: Mnogo vi tu zapetqavate: roman i Roman, ili – Roman i
roman – roman bez Romana, ili Roman bez romana! Idite
bestraga!
VASI]: Pustite roman! Nama je, znate, va`no predstavlenije, da
nam se predstavqenije dopadne, da sve bude lepo, da
razumemo ... da nam je sme{no, a sve drugo nije va`no,
znate!
UPRAVITEQ: Za{to se srdite, dame i gospodo! Sve }e da se sredi! Sve
}e biti samo nas ne}e biti! ... Dok se mi ovde prepiremo,
Roman nam se tako udaqio, tako daleko oti{ao, da ga
vi{e nije mogu}e sti}i!
PROKI]KA: Pa {ta onda da radimo, gde da ga tra`imo?
VASI]KA: Ne}emo vaqda sad i mi za wim da tr~imo – da pravimo od
sebe budale i probisvete! Sva{ta! ...
UPRAVITEQ: A bez Romana ovde bi bio kraj – kraj predstave, nema
vi{e Romana, ni romana – kraj! ... Gospodo, idite ku}ama
– morali bi smo re}i – kraj! ...
VASI]: Mo`da je to i najboqe! Ajde, idemo, {ta si se ukipila!
VASI]KA: Mislim se ne{to kako to oni sa nama postupaju? Smeju
li oni tako da postupaju – Kraj!!? ...
PROKI]: Ajde i ti, samo zvoca{! Ajde, lepo si ~ula – di`i se,
idemo!
PROKI]KA: Ne}u tako kratko, razume{! Samo {to smo do{li, ne
volim na kratko! Ho}u da u`ivam, Jovane!
Roman bez romana 65
VASI]KA: A {ta to na kratko?
PROKI]KA: Predstavqenije, gospo|o Vasi}!
UPRAVITEQ: Sedite, sedite, qubezni moji, najtoplije i najlep{e vas
molim! Sedite! ... Ovo je predstavqenije Romana i ako
ste qubopitqiviji, a vidim da to jeste, onda vas molim –
da ovo predstavqenije dogledate do kraja!... Sedite,
molim vas i pomislite zajedno sa mnom, svi gospodo, da
pomislimo – da smo ...
(Publika – @ene: Gde?)
.. U Egiptu! U Egiptu – tako nam je daleko junak oti{ao!
PROKI]KA: Vi opet po~iwete da |avoqate – Egipat! ... Ho}emo li i
mi da vidimo zemqu – Egipat?! ...
UPRAVITEQ: (Ode do pozornice i vrati se)
... Moje dame, ja se izviwavam, ali Roman jo{ nije stigao
do Egipta! Ali, dok on ne do|e – imamo za vas jednu –
zagonetku! ... Pazite, zagonetka u sebi sadr`i tajnu koju
ako re{ite, izlazite na pravi put kako daqe da gledate
na{e predstavqenije! ...
6. scena
ZAGONETKA
Muzika sve vreme prati glumca zagonetke koji pantomimski prikazuje
zagonetku: pona{a se kao nau~nik, osu|enik na smrt, bog – pesnik –
kompozitor i sl.
GLUMAC
ZAGONETKE: Nema stvari na ovom svetu koju ja ne mogu na~initi... Na
svetu nema ni{ta ve}e od mene: Jupiter – pa ja! Sve je
meni vazmo`no! Nov svet na~initi – qude sa rogovima –
magarce pametne – `ene da malo govore... Na~initi da se
qudi vole... Da `ene ne budu sujetne, da se vuci sa ovcama
dru`e... Pazite – jednim slovom, sve {to je na zemqi,
ispod i vi{e zemqe, sve {to se pomisliti mo`e! Sav
cirkulus kvadratus u mojoj je vlasti!... Pitate se ko sam
ja?! ... Ja sam – cirkulus kvadratus! ... Zapamtite sve {to
rekoh – sve odgonetnite! ... Samo jedna re~!
U publici nastaje kome{awe i povremeno se ~uje po neka re~ – impro-
vizacija kao: filozof – vojskovo|a i sl.
66 Toma Kuruzovi}
1. DAMA: (Pri|e i {apne mu)
Filozof?!
GLUMAC: (Nasmeje se)
Ne!
2. DAMA: (Pri|e i ka`e)
Glumac?!
GLUMAC: Niste pogodili!
3, DAMA: Vlast?!
GLUMAC: @ao mi je! ...
4. DAMA: Sudbina?!
GLUMAC: Kako kome ... Ne!
5. DAMA: Sre}a?!
GLUMAC: Prazna vre}a! ...
VASI]KA: Izvinite, moli}u lepo, a mo`emo li i mi da se uvedemo u
tu igru?
VASI]: E, samo jo{ to da do`ivim od tebe – da se u glumice
premetne{! Pred tolikim svetom ... zar nema{ malo
obraza?! ... Sedi, velim – sedi!
PROKI]KA: Nemojte tako gospodine Vasi}u, evo mene moj mu` pu-
{ta, ali ja se eto – snebivam! Ali ako vi gospo|o Vasi},
tolko `elite, a ose}am da }e vas va{ plemeniti go-
spodin pustiti ...
PROKI]: Zar nisi ~ula da je ne pu{ta, bog te tvoj bezobrazni!
[ta podbada{ `enu! ... Sedi, sedi,, kad velim ... Gospo-
dine Vasi}u, ka`ite i vi va{oj `eni da sedne.
GLUMAC: Slobodno qubezni moji, svi, svi koji `ele mogu da
poga|aju! ... Ajte, samo hrabro, jo{ samo malo truda!
VASI]KA: Ja znam.
(Energi~no iza|e na scenu)
Kao da je to tako ne{to te{ko pogoditi! Zna se {ta je
to... Molim vas, ja }u na uvo ...
(Dugo mu {apu}e)
GLUMAC: (Klima glavom i najzad)
... Ne, ne, niste pogodih ... @ao mi je, ali niste pogodili!
VASI]KA: Iju, pa to onda zna~i, da to nije ono {to sam ja mislila?!
GLUMAC: Ne! Brzo }ete se uveriti!
Roman bez romana 67
PROKI]KA: Molim vas, da i ja oku{an sre}u! Ja nisam uverena kao
gospo|a Vasi}. Ja sumwam da bi to moglo da bude ono {to
vam je ona kazala ... Vi ste prvo ovako radili rukama... a
ovako nogama,... a to zna~i...
PROKI]: [ta je tebi?; Zna{ li ti gde se nalazi{?...
PROKI]KA: Na pozornici dragi! ... Celi `ivot je jedna pozornica,
po meni – divna pozornica!
VASI]KA: Kako kad!
PROKI]KA: Da! Ako je gospodin posle toga uradio ovako ...
(Zauzme komi~nu pozu)
VASI]KA: Izvinite, gospo|o Proki}, ali ne ovako... nego ovako! ...
Po~iwe wena imitacija – pridru`i joj se i g-|a Proki} – nastane mete`
i najzad se vrate u svoje lo`e.
PROKI]KA: Ali, ja sam tek po~ela, nisam kazala, a mo`da }u ba{ ja
jedina da pogodim!
GLUMAC: Ta idite, molim vas! Pa vi onda niste ni{ta gledali, a
zagonetka je toliko laka i jednostavna!
6. DAMA: (Govori mu ozbiqno i on to ozbiqno prihvata)
... Ja znam!
VASI]: Znate! Bravo! A ho}ete li meni to na uvo re}i?
6. DAMA: Ne}u na uvo! Ne pristoji se u dru{tvu {aputati!
PROKI]: Ali, takva su pravila igre!
6. DAMA: Ne, ne}u da {apu}em!
VASI]: A kako `elite?
6. DAMA: Na glas, pred svima! Da svi ~uju! ...
PROKI]: Pred svima?
6. DAMA: Pred svima!
VASI]: I nije vas stid? Nije vas sramota?
6. DAMA: Za{to, ~ega da se stidim?!
PROKI]: Pa toga – {to zna~i zagonetka!
6. DAMA: Pa to nije ni{ta stidno!
VASI]: Kako za koga, gospo|ice! Pet prstiju nisu jednaka, a
toliki svet!
6. DAMA: Ho}ete li ili ne}ete? Na glas – pred svima? ...
PROKI]: Pustite je neka poga|a ... pustite je! ...
68 Toma Kuruzovi}
GLUMAC: Samo – pazite! Jedna re~! ... Ka`ite {ta je to?
6. DAMA: Dobro – jedna re~! Znam to je...
(Svi: [ta)
Poeta! ... Poeta! ...
(Tajac svi ~ekaju) ...
GLUMAC: Bravo, ~estitam!
(Aplauz svih)
... Pogodili ste! ... Poeta – mo`e gladnog da nahrani!
Bogatog da osiroma{i! Siromaha u bogata{a pretvo-
riti! ... Lewivca u vrednog – pokvarewaka u po{tenog!
Sve, sve to mo`e – poeta! Jedini on to mo`e! ... ^e-
stitam, ~estitam, gospodi~na! Aplauz...
Svi aplaudiraju – izlazi Upraviteq.
UPRAVITEQ: Visokopo~itajema gospodo, sad mo`emo da nastavimo –
pravo gledawe na{eg predstavqenija: Romana bez ro-
mana! ... Roman nas nestrpqivo ~eka – u Egiptu! A
poslovica ka`e, dok se mudri namudriva{e – ludi se
nau`iva{e! ...
7. scena
ROMAN KAO VITEZ
Silfa Salimandra dolazi i svojom igrom oko Romana, napravi ga sjajnim
vitezom iz romana – kow je pored wega.
ROMAN: ^udno, vidim li ja to sebe?! Jesam li ja to onaj isti Ro-
man, koji je do malopre sa rascvetalim turom po sokaku
hodio?! ...
(U{tine se)
Boli – ja sam!
(Povu~e se za uho)
Boli! Ja sam Roman, su{tastveni Roman, kao {to sam
pre|e bio!... Najboqi me|u najboqima! Najlep{i me|u
najlep{ima! Najvredniji me|u najvrednijima! ... Najpo-
{teniji, najplemenitiji! Sve sam – naj! ... Ne znam ovog
predela, nije mi u pameti. Gde sam to ja?!... Znam, znam,
sad treba da mi do|e neka ciganka, da mi u dlan pogleda i
da mi put poka`e! ... O, sudbino kleta, gde si me ovo
odnela?! .., Nema ciganke – za{to ne dolazi?
Roman bez romana 69
(Uzme ma~)
U svet sam po{ao ~uda da ~inim!
(Silfa Salimandra preleti oko Romana koju on ne vidi
ona ga oma|ija)
... Samo sunce me pe~e! Umor me hvata... senku da na|em!
Gotov sam, evo je tu, tu...
(Naglo zaspi uz zvuke silfide – muzika)
UPRAVITEQ: Koliko qudi celog veka – prespava! Koliko ih je na
svetu koji dawu spavaju, a no}u lutaju! Mnogi ne spava-
ju}i – budni spavaju!... Pa, kad je tako, za{to i na{ Ro-
man malo odspavao ne bi?! Psst – da vidimo {ta }e daqe
biti.
SILFA: (Mewa se svetlo – muzika – dolazi sa svojom igrom)
... Ni o paw, ni o kladu, ni o paw, ni o kladu!... Spavaj,
spavaj! Vodu prelazi{ – pa preko planine ja{i{, ja-
{i{!... Lep, lep{i, najlep{i... Oko }e samo mene gleda-
ti – ruka }e samo mene milovati! ... Sve }e biti moje, a
malo toga }e{ ti uzeti... Malo, al zato mnogo!... Ro-
mane!... Od sad si moj qubimac – silfe Salimandre! ...
Sto hiqada pu{aka – topova – ma~eva, za tebe }e biti
malo zrnevqe kukuruza, ako ti to ho}e{! ... Tvoja }e ruka
vi{e neprijateqa pose}i neko ruka Kraqevi}a Marka –
ako ti to ho}e{! ... Ne boj se hiqade qudi kad na tebe
krenu! Sr~an i slobodan budi!... Ne daj bilo {ta da te
popla{i. Za qubav na{u, Romane! ...
(Ponovo igra oko wega i po~iwe da pogre{no izgovara
re~i)
... I o paw i o kladu... i o paw... i o kladu...
UPRAVITEQ: ^ujete li qudi – umesto da izgovara: ni o paw, ni o
kladu, zanesena Romanom pogre{i i – eno! Ubi}e se
sirota silfa! ... Gledajte...
SILFA: (Udara glavom o drvo, je~i, cvili, kuka i zavija i u toj
bolnoj igri – nestane sa scene)
I o paw ... i o kladu! Joj, kuku ... i o paw i o kladu, a joj,
kuku mene, Romane joj u pomo} ... joj, kuku mene, Ro-
maneeee ...
ROMAN: (Sko~i iz sna i po~ne da je tra`i)
... Gde si!? Odazovi se! Ho}u da ti pomognem ... Ne sme{
umreti tako mlada i tako lepa! ... Vilo posestrimo, ehe
hej ... ej hej! Evo me, ovde sam ... Gde si, gde si! Vilo
posestrimo ...
(Tra`e}i vilu ugleda oko sebe mno{tvo majmuna koji mu
se smeju)
70 Toma Kuruzovi}
MAJMUNI: U ropstvo! u ropstvo! u ropstvo! ...
ROMAN: Mene u ropstvo, maj~ini sinovi, mene?! ... Ja, Roman da u
ropstvo do|em! Ko vas je poslao, u ime koga? U ime ~ega
ho}ete rat da vodite! Izginu}ete svi, svi, svi ... Na
mene, je li? Predajte se ili }u vas sve pobiti! Majmuni,
majmuni ...
Po~iwe borba sa majmunima uz veliku ciku i ratni~ke poklike i vike –
Roman mlatara ma~em i ve} je na kraju snage – svi nestaju sa scene – on se
i daqe bori sa nevidqivim neprijateqem.
UPRAVITEQ: Ve~na borba! Ve~ni rat! Qudi – protiv qudi! @i-
votiwe – protiv `ivotiwa! ... O miru samo snevajte!
8. scena
ROMANOVA VETREWA^A
ROMAN: (Dvorac)
... A, tu ste pobegli! Tu ste se sakrili – u Trojanov
zamak!?... Otvarajte! Sve }u vas pobili!... Sve }u vam
kopqe porazbijati! ... Otvarajte, ako mislite da glave
spasete! ... Otvarajte! Ovde je – Roman – prvi i jedini!
Junak svih vremena ... Jedinstveni! Najja~i, najja~i...
Od wegovih re~i napravi se grmqavina i kroz mrak uz eksploziju – scena
se pretvara u enterijer istog zamka.
9. scena
TROJANOV ZAMAK I DVORJANI
Scena posle pijanke – svi spavaju kako se ko u kom polo`aju na{ao –
stvari su pobacane – to su isti majmuni, koji se pred nama pretvaraju u
velmo`e – sluga je jedini budan i poku{ava da ih probudi i osvesti od
dolaze}e opasnosti.
SLUGA: Di`ite se, velmo`e! Pohlepni, nezasiti... bludnici,
pokvarewaci! Tu pred nosom, zar ga ne ~ujete kako se
dere?! ...
(^uje se opet glas Romana)
... To je vitez bez straha i mane – sa silnom vojskom! ...
Roman bez romana 71
Neprijateq ... neprijateq! Uzbuna! Po`ar! ...
(Niko ne reaguje)
Ni{ta ne vredi!
(Seti se)
... Aha, sad znam kako }u! ... Tele}a kisela ~orba! Jagwe}a
~orba! Vru}a prasetina... mladi jagawci – riba, riba
svakojakih! ... Di`ite se, gospodo – uva`eni i vele-
uva`eni, stiglo novo vino – sve |akonije do |akonije!...
Sosovi – umaci – papci – pihtije – salate – vo}e – jabuke
– kru{ke – {qive sve`e i suve – jaja – razni bu}kuri{i!
Postavqeno, sve je postavqeno! Izvolite, jedite ...
(Uzme jednu {erpu i nosi je od nosa do nosa i udara
varja~om – po~iwe bu|ewe)
VELMO@A: Gde, gde je vino! Ne mo`emo vi{e ni{ta! ... Rasola,
rasola nam dajte!
SLUGA: Probudio sam vas gospodo, jer vam je neprijateq pred
dvorom! Preti da }e vas sve pobiti, da }e vam dvor
zapaliti!
^uje se glas Romana.
ROMAN: Celi zamak u prah i pepeo – pretvori}u! Otvarajte ...
Otvarajte!
VELMO@A: Gospodo, sazivam savet! Hitan savet i to odmah! Da
~ujemo – ministar vojske!
(Pri|e i ne{to mu {apu}e)
Dobro, u redu, sve sam razumeo! Ministar zdravqa!
(Isto prilazi i ne{to {apu}e)
. .. Dobro, u redu sve mi je jasno! ^ekajte – ostali
ministri: ministar policije! ministar kulture...
(Svi ga okru`e i govore tiho)
... Da, da, naravno. Tako }emo i postupiti! Mir gospodo,
bez ikakvih uznemirewa – Na{ narod }e nas braniti.
Na{ narod, gospodo! ... Ura – u pobedu – zbog pobede, ura!
Zbog pobede za pobedu! Ura! ...
Svi se deru – nastaje eksplozija – sevawe i u tom se magnovewu promeni
scena – postane eksterijer zamka.
UPRAVNIK: E, nekome rat – a nekome ro|eni brat! Zna se, {to
narodu gore – nekome je uvek boqe! Jednom svane, a
drugome smrkne!
72 Toma Kuruzovi}
ROMAN: (Nastane rat svih sa Romanom – koga pobede i ve`u –
Roman vezan izme|u velmo`a – i kow je pored wega)
... Sve, sve }u vas pobiti!
Pobe|en pada— iz dvora se ~uje veseqe – pucwevi – proslavqa se pobeda,
~uju se glasovi.
GLASOVI: Pobeda! ... pobeda! ... Sloboda! ... sloboda!...
Otvaraju se vrata i izlazi velmo`a sa svojim ministrima.
VELMO@A: (Dr`i govor posle pobede)
... Hvala svakom ratniku! Hvala svakom borcu pobed-
niku! ... A slava i palima za ovu krvavo ste~enu slobodu!
... Za mene je velika ~ast, da mogu posle na{e sjajne
pobede da osudim neprijateqa! ...
GLASOVI: Tako je!...
VELMO@A: Da u~inim roba od wega, ili da ga ubijem! ...
GLASOVI: Smrt neprijatequ!
VELMO@A: ... [ta da radim gospodo! Vodite ga u – tamnicu!
GLASOVI: Tako je!...
UPRAVITEQ: @ivot je izgleda, dame i gospodo, mnogo tragi~niji, nego
{to to mi mo`emo i da zamislimo! Najboqe je, izgleda,
ovde delo ostaviti, za neko vreme da preno}i, kako se to
obi~no ka`e, pa }e posle sve lak{e biti! ... A, sada za
sve i za vas i za nas – jedna mala pauza! ... Muzika!
(Ode i pusti gramofon)
Upravnik dolazi iz malog rikvanda, koji je kontra osvetqen, tako da
vidimo siluete glumaca koji igraju – on je o~igledno nezadovoqan igrom
svojih glumaca.
KRAJ 1. DELA
Roman bez romana 73
DRUGI DEO
10. scena
IZA I ISPRED KULISA
Upraviteq dovodi mladu glumicu Qubicu, kojoj se udvara, {apu}e joj, ona
ga kroz smeh izbegava, boji se.
QUBICA: Jao nemojte, gospodine upravitequ... Nemojte!
(Poku{ava da je poqubi)
... Gospodine upravitequ, izviwavam se {to nisam ro-
man ~itala, ali ne mogu da verujem da u wemu nema
qubavi! Roman bez qubavi – sva{ta!
UPRAVITEQ: Istina je da bez qubavi ne vredi ni `iveti! ...
(Ponovo je grli)
... Me|utim, ako mi obe}a{ ...
QUBICA: Obe}avam!
UPRAVITEQ: Samo ja tra`im mali predujam!
QUBICA: I to obe}avam!
UPRAVITEQ: Odmah?
QUBICA: Odmah?
Zagrle se i qube i tada se ~uje glas wegove `ene Ru`e.
RU@A: (Glas iza scene)
Hari, Hari! Haralampije! ... Gde je upraviteq Hara-
lampije! ... Hari, Hari!
(Do|e na scenu – publici)
Stalno mi be`i! Nikako ne mogu da ga uhvatim i to sa
glumi~icom, koja je tek ju~e stala na daske! Lepo
bogami, a ja luda, volela ga i sve mu verovala!
(Tra`i ga po sceni)
... Jeste li ga videli?!... Igra}e{ Aginicu, Ru`o, za
tebe je pi{em – ode Aginica onoj {trkqu{i! Stara si
za Roksu, Ru`o! ... Sva{ta, dokle god sam lepa, nisam
stara, zar nije tako! ... Vide}e on {ta }e biti od wegove
trupe, ako mu ja odem! Nema vi{e ni Feme, ni Zorke, ni
Sultane, ni Sofije... igraj ti sam svog Romana bez
romana! ,.. Ma hajte, molim vas, gde to mo`e da se igra!?
74 Toma Kuruzovi}
HARALAMPIJE: (Dolazi primetno uzbu|en)
Ru`o moja, pa gde si svud te tra`im!
RU@A: On mene tra`i, ~ujete li ga?! Sram te bilo, stidi se!
HARALAMPIJE: Za{to Ru`o, {ta sam ti uradio? Pa to su samo fame!
RU@A: Nisu to fame! Je li sokak sokak?
HARALAMPIJE: Sokak je sokak!
(I daqe ponavqa svako weno pitawe u istom stilu)
RU@A: Soba je soba? ... A krevet je krevet? ... Stidi se, sav ste
kom{iluk probudili!
HARALAMPIJE: Nisam ja Ru`o!
RU@A: Pa gde si onda bio?
HARALAMPIJE: Pa bio sam sa... na~elnikom grada, na ve~eri, Ru`o!
RU@A: Ti sa na~elnikom! Tebe }e da primi na~elnik, budalo
umi{qena...
HARALAMPIJE: Nemoj da vre|a{, Ru`o!
RU@A: Gotovo je – nema vi{e Ru`e! Nema vi{e repertoara!
Ne}e{ imati publiku... Zaboravio si kad je na kole-
nima kle~ao gospodin Uzunovi} i molio me da pre|em u
wegovu trupu! Idem, idem. Odve{}u ti celu trupu – bar
ono {to vredi, da zna{! ...
HARALAMPIJE: Nemoj Ru`o! Publika, repertoar, mi svi...
RU@A: Zbog publike }u ostati, da samo zbog publike! ...
(Publici)
Osta}u samo zbog vas ... samo zbog vas!
(Mu`, baca joj poqupce)... .
(Mu`u besno)
Skloni se ... skloni mi se ...
(Ode)
UPRAVITEQ: ... Zamolio bih sve prisutne za izviwewe! Verujte da
sve ovo nismo predvideli za po~etak drugog dela pred-
stave! ... Drugi deo ve} i sami znate. ne mo`e biti
ni{ta drugo nego – ledenica, tvrda zemqica – qudska
ubijateqica! ... No, vratimo se na{em predstavqeniju
– Romana bez romana! ...
Roman bez romana 75
11. scena
ROMANOVO TAMNOVAWE
Scena tamnice – svetlosni efekti – muzika – Silfa Salamandra dovodi
Aginicu i pokazuje joj Romana koji spava.
SILFA: Do|i agina k}eri, oslobodi mi Romana. Oslobodi ga
tamnice!
AGINICA: Spava{ li mi, juna~e moj, spava{ li mi?... Gleda}u te i
stajati, gleda}u te i sedeti... gleda}u te i kle~ati...
Spavaj, ja sam pored tebe! ... Pomisli}e da sam dobra
vila! Pa ja i jesam – dobra vila! ... Hrabar si! Bo`e moj,
{to je lep! Volim junake – junake bez straha i mane! ...
ROMAN: (Budi se)
... [ta je ovo... gde sam to ja? Ko si ti?!
AGINICA: U tamnici si, Romane! Ja sam agina }erka... Cela varo{
zna za tvoju sudbinu! 20 hiqada du{a ovde `ivi i nikom
nije palo na pamet – da ti pomogne! Nikom, osim meni!
To da zna{ i da to nikad ne zaboravi{!
ROMAN: Hvala ti mlada Aginice, do neba ti hvala!
AGINICA: Meni je 18 godina! ... Evo kqu~eva od tamnica – Oslo-
ba|am te!
(Roman po|e)
... Stani! Ali ti jo{ i ovo moram kazati – da i ja sa
tobom, zajedno moram pobe}i! ... Ovde su kqu~evi, dragi
juna~e! ...
ROMAN: Stani malo, Aginice, dok se priberem!
AGINICA: Bog }e nas blagosloviti! Samo ti moram potvrditi, da je
moj lozung – ven~awe! I, ni{ta drugo! Ali ne zaboravi –
ja sam devojka!
ROMAN: Ti si mo`e biti neka – ~arobnica?! Pa me isku{ava{, a
mo`e biti i vara{!? ...
AGINICA: Ne, su|eni moj, istinu ti govorim!
ROMAN: [ta da radim?! ...
AGINICA: Zakuni se da }e{ me uzeti za `enu!
ROMAN: Zar iz jednog ropstva u drugo?!
AGINICA: Ne, su|eni moj, du{a mi je nasmejana, srce toplo – qubav
neizmerna! ...
76 Toma Kuruzovi}
ROMAN: Ganula si me! ... Evo ti ruke, agina k}eri!
AGINICA: A poqubac?!
ROMAN: [ta poqubac?
AGINICA: Poqubac mora biti pe~at istine!
ROMAN: (Poqubi je)
Je l’ dosta?! ...
AGINICA: Ne, jo{, jo{ jednom i jo{ jednom ... i jo{ jednom ... celog
`ivota! To je pe~at – to je zalog! Qubav je jedina istina
– sve drugo je san! ... Qubav je istina, a `ivot je san, zar
ne, Romane?!
VASI]KA: Jel vidite {ta je `enska qubav! To je jedina i prava
qubav!
PROKI]KA: Mu{ki, znate, to ne znaju da cene! Oni to nikad ne mogu
da osete!
VASI]KA: Se}am se, znate, moje prve qubavi, kad sam ja imala,
znate – 18 godina ... bo`e! ...
VASI]: ]uti, bog te tvoj!
PROKI]KA: Pripovedajte, gospo|o Vasi}!
PROKI]: Gospo|o Vasi}, slobodno pripovedajte...
UPRAVITEQ: Molim vas, gospodo, gledajmo predstavqenije! ... Na{
junak – Roman, be`e}i sa wom na krilatom kowu, negde
daleko preko mnogih mora, reka i planina – na{ao je
svoj spas! Aginica – `rtvuju}i svoj `ivot – izbavila je
na{eg junaka, i evo ih, ve} su daleko od svake opasnosti!
12. scena
PRVA BRA^NA NO]
Muzika – svetlosni efekti – spremaju se za prvu bra~nu no} – on skida
sedlo s kowa i sprema improvizovani krevet – ona ukra{ava cve}em
krevet i qubi Romana – peva i igra mu improvizuju}i pesmicu i re~i.
AGINICA: Sad smo slobodni, juna~e moj!... Moj, moj, moj – hiqadu
puta moj, moj, jer si moj mili, najdra`i!... Jesi li mi,
dragi? Zagrli me ~vrsto, ja~e, jo{ ja~e – da umrem u tvom
zagrqaju...
(Grle se)
Roman bez romana 77
Do|e Silfa Salimandra i Aginicu naglo uspava.
ROMAN: Hvala ti na svemu, dobra Aginice, ali te moram osta-
viti sopstvenoj sudbini... Ne mogu biti tvoj!... Ako je
Tezej mogao Arijadnu napustiti, za{to ne bih mogao i
ja?!... U svet moram i}i – u svet! Zbogom! Oprosti!...
(Odlazi za Silfom Salimandrom)
PROKI]KA: Sramota! Nek se stidi taj Roman!
VASI]KA: Kad bih mu ja bila Aginica, znate, vidio bi on gdi bi sad
bio!
VASI]: Ti bi boqa za agu, nego za aginicu bila!
PROKI]: Za{to da se me{amo, u tu|e `ivote – nije to lepo, znate!
UPRAVNIK: Eto, vidite, ja nikad ne bih mogao da budem takav –
nikad! ... Tako je i mene moja Ru`a napustila ... Niste
znali?! Jeste – napustila me! ... Ovo, znate, nije u
komadu, ali stvarno me je napustila! ... Kakva je to
glumica bila! Kako je ona igrala karakterne role...
Napustila me – {ta je tu je! ... Molim vas da mi opro-
stite! Ovo, znate, nije u komadu – Roman bez romana! ...
Pssst ... psst...
AGINICA: (Budi se)
Romane, Romane! ... Mu`u moj, vite`e hrabri, gde si?
Odazovi se! ... Oti{ao si znam da ne{to donese{, da nam
ulovi{, pa da pe~emo i jedemo! ...
Divno, du{o moja, znam – oti{ao si da nam nabere{
slatkog vo}a, je li? Da se zasladimo, zna{ ti da je volim
slatko... sve {to je slatko! ... Juna~e, mu`u moj, odazovi
se! Ehehej, Romane... eehej Romane! ... Hvata me strah, gde
si?!!!... Nemoj da se tako igra{ sa tvojom dobrom `eni-
com-su|enicom! ... Romane, ehehej ... Romane, oj, oj hoj ...
(Upani~eno ga tra`i na sve strane – shvati prevaru i
po~ne da pla~e ...)
A {ta ako je pobegao i nikad se vi{e ne}e vratiti!?! ...
(Pla~e)
O sudbino moja! O sudbino kleta! ...
SILFA: (Budi se)
... [ta je to? Ko je to? Merkure, ko me to budi?! Ko sme
da me budi, kad se meni spava?!
AGINICA: Nisam ja Merkur, pravedna sudbino! Ja sam k}i velikog
age i tra`im drvo da se obesim...
78 Toma Kuruzovi}
SILFA: Kako sme{ da izaziva{ sudbinu svoju, kad mirno, lepo i
prekrasno sawa?! ... Sawaj i ti, ludo zaqubqena! ...
PROKI]KA: Vidite da sudbinu ne treba izazivati!
VASI]KA: Nikad! Bo`e sa~uvaj, toliko sam vaqda pametna!
VASI]: A stalno govori{ – da sam ja tvoja sudbina!
PROKI]: Kod nas je obrnuto – ona ka`e da je moja sudbina!
UPRAVITEQ: Gospodo, molim vas – pssst!
SILFA: Ne trpim da se devojke ve{aju! ... I to zbog koga –
mu{kih glupaka!
VASI]: Lepo bogami, lepo nam ime daje!
PROKI]: To tako samo `enska sudbina misli, znate!
OBE GOSPE: ]utite vas dvojica, kad pojma nemate!...
SILFA: Merkure, Merkure, jesi li ~uo ove devoja~ke re~i?
Merkure! ... Idi, jadno dete!
AGINICA: A gde?!
SILFA: Idi, obe}ala sam ti spas! Idi... Merkure!
AGINICA: O sudbino kleta! O nesu|eni moj, {to me ostavi?! ... Oj
kuku mene, oj lele mene ...
Na scenu se pojavi – gimnosofista.
13. scena
GIMNOSOFISTA
Slika – Indije – pojavi se gimnosofista koji ne{to tra`i, nervira se i
po~ne da se prevr}e u besu – mumla i govori nerazumqive re~i – pojavom
Aginice, oboje se uko~e od straha.
UPRAVITEQ: Ovo su{testvo mi nazivamo – gimnosofistom!
VASI]KA: [ta vam je sad to?
UPRAVNIK: Gimnosofista?!
PROKI]KA: Ko su pa ti – gimnosofisti?
Roman bez romana 79
UPRAVNIK: Gimnosofisti su indijski filozofi koji u naj stro-
`ijem smislu – asceti~no `ive}i, ka moralnom opre-
deqeniju te`e!
VASI]KA: Asceti~no?! [ta vam je sad pa to – asceti~no?
UPRAVITEQ: To zna~i – krotko!
VASI]: Blagorodno!
PROKI]: ^ovekoqubivo!
UPRAVNIK: Dobrodetalno!
PROKI]KA: Pa {to niste tako s po~etka kazali – nego ste uzeli –
egipatski govoriti!
UPRAVITEQ: A {ta bi vi uradile, drage moje, kad bi ovako stran
~ovek u nepoznatoj pustiwi – iskrsnuo?!
VASI]KA: Ja bih vrisnula i begala koliko me noge nosu!
PROKI]KA: I ja bih begala, umrla bih od straha!
Po~iwe dijalog izme|u Aginice i Gimnosofiste – svetlosni efekti –
muzika.
GIMNOSOFISTA: Ho}e{ da se ubije{, za{to? I onako kratak `ivot
kratiti?! ... Gluposti qudskoj nema kraja! ...
AGINICA: Ah, neznani juna~e, nevoqa me te{ka sna{la! Ja sam
agina k}i!
GIMNOSOFISTA: Ko si ti?
AGINICA: Agina k}i!
GIMNOSOFISTA: Bogata?
AGINICA: Bogata!
GIMNOSOFISTA: Ti si zalutalo dete!... Evo, ~isto, kao iz neba, pitam
vas mlada Aginice – da li bi vi hteli udati se za
mene. Ja sam gimnosofista!
AGINICA: Kako rekoste?
GIMNOSOFISTA: Gimnosofista!
AGINICA: Ja nisam gimnosofistkiwa!
GIMNOSOFISTA: Mo`e{ postati,
AGINICA: Kako?
80 Toma Kuruzovi}
GIMNOSOFISTA: Slu{aj – misli{ goli smo, a nismo goli! Udarce
sudbe duhom obaramo ... Svet je more, a `ivot quska
jajeta! I sad odjednom bura... {ta }emo sad! ? [ta
}emo kad bure – bure?!
AGINICA: [ta je to bure?
GIMNOSOFISTA: Fijjjuuuu u u.
AGINICA: A! Znam!!!... I ja, znate, trpim buru u du{i!
GIMNOSOFISTA: Mislim, rad bih bio za mene vas isprositi! Da, da –
prosim te!
AGINICA: Niste o`eweni?!
GIMNOSOFISTA: Zakoni gimnosofista zabrawuju nam donde `eniti
se, doklegod ne postignemo ono – na {to smo zakletvu
polo`ili!
AGINICA: A koje su ta~ke zakletve va{e? Ja umem, verujte, tajnu
~uvati! ... Ovde ih nosim sijaset...
(Stavi mu ruku na svoje srce)
... zato mo`e biti i patim!
GIMNOSOFIST: Gde?!
AGINICA: Ovde i ovde!
(Stavqa mu ruku na svoj struk i srce)
GIMNOSOFISTA: Svi qudi ne mogu pod jedan {e{ir u}i! Ne mogu svi
jednakih misli biti! ... Mi smo filozofi, tra`imo
{to se ne mo`e prona}i, ali kamen mudrosti ve} je u
na{im rukama! ... Na{e odelo je dar neba! Ali smo
bogatiji u qubavi i dobrodeteqnosti i istini!
AGINICA: Ah, divno! Ah, ja to vrlo po~itujem! Spremna bih
bila – evo odmah! Uzmite me odmah!
GIMNOSOFISTA: Gdikoji od gimnosofista mogu na jednoj nozi po 8
dana neprestano stajati!
PROKI]: To mora zdravo da boli!
VASI]: Osam dana na jednoj nozi?! Ta idite, molim vas!
GIMNOSOFISTA: Na glavi stoje}i zatvorenih o~iju 12 sati biti! Kroz
ruke ili noge, ili drugu kakovu ~est tela – trwe
provla~iti, a to sve samo istine radi!
PROKI]KA: Bosti telo svoje, to nisu filozofi – to su ludaci!
VASI]KA: Malko se ubodete, pak sve zvezde vidite!
Roman bez romana 81
AGINICA: Po~itajemi gospodine gimnosofist, va{a ova si-
stema, tako mi se du{e moje kosnula, da ja, premda sam
uvek postojana bila, spremna sam trwem se bosti – na
jednoj nozi, na glavi... Sve, ako je otoi~a{wa va{a
re~ k meni – ponuda braka na istini osnovana – ja
dragovoqno pristajem! ... Evo moje ruke – koja jo{t na
mu{kim prsima po~ivala nije!... O~i moje – re~i
moje – srce moje poslu{ajte kako kuca!
(Stavi wegovu ruku na svoju dojku)
GIMNOSOFISTA: ^uo sam malopre!
AGINICA: Jo{ jednom!
(Igra sa rukama)
GIMNOSOFISTA: Uzimam ruku tvoju i sve iza ruke i gore i dole! Gore
do neba i dole do zemqe i to bez oklevawa, bogata
Aginice!
VASI]KA: Dete moje, zna{ li kuda ide{?!
PROKI]KA: Tako {to se ne bi smelo predstavqati!
VASI]: Eto, vidite da su `ene slepe, kad je u pitawu –
mu{karac!
PROKI]: @ene, znate, `ive zbog nas – mu{karaca!
GIMNOSOFISTA: Odmah, pre kraja sveta, pre bure fijuuu u u! Razume{
li?
AGINICA: Razumem, razumem!... Ja ve} ose}am!
(Hvataju se za ruke ludi od sre}e – igra zaqubqenik)
UPRAVITEQ: Za mene i za sve vas najboqe bi bilo da krenemo na
svedbu sre}nih mladenaca! Samo {to smo pre toga
du`ni, da potra`imo na{eg junaka – Romana, gde je i
{ta ga je sna{lo?!
VASI]: [to se mene ti~e, ja bih i{ao odmah na svadbu!
PROKI]: I ja, razume se, samo ako su spremili dosta jela i
pi}a!
PROKI]KA: Ti bi samo jeo i pio!
VASI]KA: Svi su isti, gospo|o – najedu se i spavaju!
PROKI]KA: Molim vas, tra`ite Romana!
VASI]KA: Zovite ga, ako mo`ete, molim vas!
UPRAVITEQ: Romane!... Jesi li `iv? Gde si? [ta te je sna{lo?! ...
Zavesa se di`e.
82 Toma Kuruzovi}
14. scena
LEPA JELENA
ROMAN: (Naslowen na kowa Rozinantu, tu`an je i razbija glavu
o sedlo)
O Rozinanta! Rozinanta – kuda?!
(Jeka – kudaaaa)
Gde sam? Jesam li jo{ u Egiptu?!!!...
1 – Muzo moja, qubno tebe,
mili dru`e, di`e spomen,
al je lep{i onaj spomen,
kad sam dru`e, di`e{ sebi!
2 – Lep{i jeste onaj spomen,
kad bistrotom uma tvoga,
kad revno{}u duha tvoga,
rodu svome di`e{ spomen!...
Me|u nepoznatim qudima, bez prijateqa! Na koju god
stranu pogledam, sve je isto i strano – nepoznato! ...
Kuda?!
(Jeka – kudaaaa)
(Zaspi naslowen na kowa)
JELENA: (Muzika – svetlosni efekti – dolazi, govori zaneseno
kao u snu – napravi krugove oko R. legne i vaqa se – to je
`ena-devojka iz mu{kih snova)
Vidi{ li me mom~e, vidi{ li kako be`im! ... Be`im i
od vas i od same sebe! @elim da ostanem – Jelena! ... Ne
dam lepotu svoju nikom ili nekom! Upamti – nikom ili
nekom! Be`im od la`i, od novaca... novaca ... Danas se
sve kupuje, kupuje! Be`im od kupovawa! ... Be`im od
pogleda da imaju, imaju! ... Be`im da na|em sebe u zagr-
qaju onog, ko isto ko ja misli! ... Da se na|em u zagrqaju
onog ko me ovakvu tra`i – `eli! @eli da na|e! Na}i }e
me! Na}i }e me sigurno, jer ja be`im iz sna u san, iz jave
u javu! ... Iz nade u opasnost! ... Iz opasnosti u qubav!
Be`im, be`im, kako me upoznati, kad ni samu sebe ne
znam! ... Zaqubi}e se zaqubqen! A ja tra`im vi{e,
vi{e... Ja be`im dok se ne zaqubim – dok ne zavolim,
volim, volim kao nebo – kao `ivot – kao cve}e – kao
ku}u – kao decu! ... Znam da volim – umem, umem, ali jo{
uvek be`im, imam vremena! ... Strah me da nema vremena!
Ima – nema?... Be`im da na|em, ne vidim, ne mislim!
Be`im da bi ti do{la – Jelena – ve~na devojka, ve~na
devojka ... mu{kog sna!
Roman bez romana 83
ROMAN: (Budi se i bunca)
... Ne tamo! Kud be`i{ tamo! Jelena! ... To su usta
a`daje ... tu je luk, strela ... ubio sam a`daju! ... Ja sam
te spasio, Jelena! Spasio sam te Jelena! Ne be`i!
Kud be`i{? ... Ne vidim te, gde si?
JELENA: Ha ha ha, nikad me ne}e{ sti}i! ... Tr~i, luduj, nema
Jelene! Svoja sam – jedina! ... Jelena najlep{a de-
vojka! ... Za mnom, Romane, po`uri, tr~i! ... Uhvati
me, Romane! ...
ROMAN: (Jo{ bunca – budi se)
Jelena ... Jelena! ...
(Obode kowa i po|e za wom suprotno)
Jelena Jelena!...
(Jeka – Jelenaa a)
15. scena
SVATOVI
Muzika – svetlosni efekti – scena veseqa svadbenog po uzoru na hipike:
svi se pona{aju slobodno, dugih kosa, prqavi – odrpani – svi govore u
isto vreme – mladenci su iznemogli – svako se pona{a po svojoj voqi i
`ene i mu{karci – mete`.
VASI]KA: Jel ovo treba da bude ne{to sme{no, treba li mi to
da se smejemo?!
PROKI]KA: Pametan ~ovek bi najradije zaplakao!
PROKI]: To su, znate, gimnosofiste! Lepo nam je re~eno – oni
se tako vesele.
VASI]: Ako je tako, kako vidimo, onda je tako! Ima, znate,
svakakvog sveta!
GIMNOSOFISTA: O qudi, qudi!
PROKI]KA: Ma, kakvi qudi! To su `ivotiwe!
UPRAVITEQ: Ne znam kako vama to sve izgleda, ali ako ovako
izgledaju pametni qudi, {ta da ka`emo o drugima?!
... A {ta se zna, mo`da }e svet upravo ovako i
zavr{iti! Tako ti i treba – svete, kad nisi znao
boqe da `ivi{! ... Sad mi pade napamet moj pokojni
otac, koji bi uvek, kad mu se moji postupci ne bi
dopali – govorio: Ej moj sinko, do}i }e pamet, ali
84 Toma Kuruzovi}
ne}e na}i glavu! ... Koliko je wih kojima je pamet
do{la, ali – dockan! Romane, Romane, gde si! Spa-
savaj nas od qudskih gluposti.
Promena scene – muzika – svetlosni efekti i sl.
16. scena
ROMAN, DUH I MAGARCI
Veliki paw iz koga viri glava duha – ruke su grane; muzika – svetlosni
efekti
SILFA: Romane, ja sam – Duh! ^uje{ li me, Romane, okreni se i
do|i ovamo, ovamo – Romane! ...
ROMAN: Jelena... Jelena, jeli ti to govori{? Jelena!
SILFA: Ne, Romane, osvesti se! ... Pogledaj me dobro – ja sam Duh!
... Duh! ... Oj hoj, dobri duh sam tvoj!
ROMAN: Ne znam gde si! Ne vidim te, du{e – gde si?!
SILFA: Idi pravo – tako, ne skre}i, Romane, ovamo ... jo{ ...
bli`e ... jo{ meni, tako ... tako! Ovamo u moj zagrqaj ...
Ne boj se, Romane – ja sam dobri duh! Odne}u te sada na
jednu zvezdu, gde u ve~no svetle}oj livadi – senke po-
kojnih obitavaju! ... Pokojne vide}e{ svoje zemqake.
Svoje poznate, svoje najbli`e... fijuuuu, fijuuu, fijuu
fi, na ovoj su zvezdi svi! ... Na zvezdu prvu zemqi –
najbli`u ... fijuuu fiiiijuuuu u u u ...
Pojave se magarci.
ROMAN: U zemqi – magaraca ?!!!... Gde si, du{e? Hvala ti! Mo`da
je boqe ovde, nego na zemqi qudi – ko zna!?!...
Divna prilika za moj qubopitqivi karakter! ... Divni
moji magarci – prekrasne u{i koje sve ~uju, divne o~i
koje sve vide – tu`ne obrve i pametna ~ela! Va{ krasni
stas, opojni glas ... Kako zadovoqstvo sa`etosti va{ih
re~i! ... Brbqam, brbqam i mora da sam vam kako ~ovek
jako sme{an?!
(Magarci – wa~u – iaiaia...)
Da sam – glup!
(Wa~u)
... Da sam povr{an?
Roman bez romana 85
(Wa~u)
... Vi ne zidate trokatne ku}e!
(Wa~u)
... Ne kupujete sve {to kom{ija kupi i ve}ma od toga!
(Wa~u)
... Koliko ste vi boqi – smerniji – prostodu{niji... [ta
to vidim – razgovarate se i prepirete se?! ...
(Wa~u)
... Bo`e moj, isto kao i qudi – razmr{avaju ono, {to se
ne mo`e razmrsiti!
(Wa~u)
VASI]KA: Bravo! ^estitam vam na ovom predstavqeniju. Molim
vas, {ta smo to mi?!
PROKI]KA: Kako se sme, molim vas, kako se sme tako {to prika-
zivati?!
PROKI]: To je na drugoj zvezdi, `eno, a mi smo ovde!
VASI]: Tako je, gospodine, ina~e kad bi to bilo na na{oj zemqi,
ja bih celu trupu strpao odmah u – zatvor!
VASI]KA: A za{to je onda kazao: svoje najbli`e?
PROKI]KA: Da, za{to je to kazao?
PROKI]: Zna~i da su wegovi najbli`i magarci, a ne – mi!
VASI]: Ta~no, gospodine! A to nije pogre{no – mi smo jedino
magarci {to ovo jo{ gledamo! Hajdemo!
VASI]KA: A ne, ne! Sad ho}u do kraja!
PROKI]KA: I ja! Sve do kraja – pa da vidimo sme li se to tako!
ROMAN: O bla`ena stvorewa! Da li je ovo san ili java, da od
magarca najvi{e nau~im u `ivotu?! ... Prvo – moram
svojim stawem zadovoqan biti! ... Drugo – da ne te`im
onom {to od prirode obdaren nisam! Ne trudi se spisa-
teqem biti, koga su muze u gwevu jarosti svoje – poqu-
bile! ... A ako sve to poslu{am – onda }u biti magarac, a
ne ~ovek!
Magarci – i a.
SILFA: (Pojavi se)
Sazivam sud! ... Tu`i ih, Romane! Tu`i, mnogo su ti
nepravde naneli! ...
(Ode)
86 Toma Kuruzovi}
ROMAN: Sazivam sud! Ho}u da sudim, da optu`im celi svet – kud
ide i gde srqa?! ... Optu`ujem i sudim, jer znam – jedini
razumem i imam pravo zbog zlodela, koje nane{e mi
qudi! ... Ja optu`ujem i ja – sudim! Ne}u na optu`eni~ku
klupu, po{ao sam u svet da saznam – da upoznam s kojim
pravom?... Ja ho}u da – optu`im! ...
(Umukne savladan)
17. scena
SU\EWE
Sve se nalaze u sudnici: sudija – porotnici – branioc – tu`iteq –
narod – sudi se Romanu za gluposti koje je napravio u `ivotu – sve je to
jedno snovi|ewe – muzika – svetlo i sl.
SUDIJA: Mir! Kako ste se mogli izdavati za viteza?! Ka`ete da
ste kavalir, a nikad nijedan kompliment niste u~inili?
Celog `ivota ste bez novaca, a govorite o svom velikom
bogatstvu – kako to?... Pi{ete i `elite kwige da izda-
jete, a posva|ani ste s celim svetom!... [ta vi mislite,
gde vi `ivite?!
ROMAN: (Odgovara)
Nevinost ~esto pod nepravdom strada. Vrane ga gaze, jer
zloba i porok vlada i tako nam `ivot poji svakom bedom
i jedom!
SUDIJA: Vama smeta vreme u kome sami `ivite!
ROMAN: Danas je u celom svetu vreva – qudi su uskipeli! Probu-
|eni duh `eli da skine okove! U narodu tiho i glasno,
razle`e se glas – slobode, bratstvo, jednakost!
SUDIJA: Pazite kako govorite, vi to prizivate, kao da to ne-
mate?
ROMAN: Zar je muka, beda, tuga i pla~ – sloboda?
SUDIJA: Vi mrzite i ismejavate sve!
ROMAN: Za narodnost su padale, padaju i pada}e mnoge `rtve, pa
mogu i ja!
SUDIJA: Vi gazite i ne po{tujete zakone u kojima `ivite! Za vas
su qudi magarci i majmuni!
Roman bez romana 87
ROMAN: ^udno je sveta kolo! ... Muwevito se okre}e napred ...
Ve} klik}e slobode glas!
SUDIJA: Vi se branite slobodom, kao da ne `ivite slobodno? ...
Kako to?
ROMAN: Slobodom – jer me napadate! Sudite mi! Svejedno, nikad
ne bih `eleo da zamenimo uloge! ^oveku na svetu – prvo
je ~ove~stvo!
SUDIJA: (^ita)
[ta vam ovo zna~i: Strast i porok i nepravda, svake
bede jeste – drug!? ... Objasnite!
ROMAN: Za{to niste pro~itali do kraja: Al naskoro me|u qude
ume{a se {kodna strast, svak pola`e u tom trude – da
preotme sebi vlast!
SUDIJA: Nemate ni{ta vi{e da ka`ete?
ROMAN: Sve {to pi{em, govori i govori}e – vide}ete! ...
SUDIJA: Za{to `ivite ba{ takvim `ivotom?
ROMAN: Ho}el mi vence svetina plesti, slavnim ili malim
zvati – ne tra`im znati! Na la|i svetskoj kormila dva
su – Srce i Um! Ja sam kormilar ve~no budan!
SUDIJA: Qude ste vre|ali i ovako: Kad pamet do|e u glavu budali
– glava ve} u zemqi le`i!
ROMAN: Mlad sam – a mladost je ludost, ka`u qudi – stari mlade
kude! Ali zato svi volimo mlade, ma i lude!
SUDIJA: Sve vam smeta pa i brak! Ka`ite {ta ste govorili na
svadbi!
ROMAN: Da je brak kavez: ptice spoqa – unutra bi htele, a koje su
ve} unutra – te napoqe `ele!
SUDIJA: Jo{, jo{, ste vre|ali!
ROMAN: Da – neudate nevesti zavide lepojke, a udate uzdi{u {to
nisu devojke!
SUDIJA: A ono o jarmu! Znamo mi sve znamo ...
ROMAN: [to veseqem biva svadba, to je moda stara – svis raduju
kad dobiju u jarmu drugara!
SUDIJA: Ka`ete i ono o satu – magarcu i qudima!
ROMAN: Za{to da ne! Kao {to magarac ne mo`e da razume stroj
sata, tako i qudi ne mogu da doku~e – odkud ovaj svet! ...
Tako su nam umne sile – jednake i iste!
88 Toma Kuruzovi}
SUDIJA: Kod Spartanaca bio je zakon, da ni jedan pre|e li 30-tu
godinu, nije mogao u skup{tini da ima glas! Ne bi li ovo
dobro bilo i za spisateqe primeniti?
ROMAN: Mo`da!
SUDIJA: A, va{ roman?
ROMAN: To je samo {ala, dosetqivost, lakrdija! Meni je sve-
jedno, zovite kako god ho}ete!
SUDIJA: Koje ste namerenije imali?
ROMAN: Od kad je sveta pa do sad, i dokle god bude qudi – bilo je,
ima i bi}e moralista koji neprestano na qude vi~u, a u
svojoj ku}i poroke u ve}oj meri pokazuju.
SUDIJA: Kazali ste: Da su na{i o~evi gori od dedova bili! Mi
smo od wih, a na{a deca jo{t gora od nas!... Sramota!
ROMAN: Tako se jednom tu`io slavni poeta!
SUDIJA: Ostavite vi, slavne poete na miru – vi, vi, ka`ite!
ROMAN: Smej i {alu – drugo ni{ta nisam zgotovio! Ja sa `alo-
snim pla~em, a sa veselim pevam – il mi se ho}e, ili mi
se ne}e! Pa, ko zna boqe – {iroko mu poqe!
SUDIJA: Tako zna~i! ... Vi nas kroz {alu i smej vre|ate! Pred-
stavqate nas magarcima i majmunima!
(Nastane velika gu`va i graja u sudnici)
ROMAN: Znam jednog uglednog magarca... koji veliko vnimanije
podi`e i svi mu – veruju!... Znam drugog magarca koji
pomwatija nema – a svi ga u~e, cene i po{tuju! ... Znam
tre}eg magarca, koji vam sve ovo govori – a zna da do vas
samo la`i mogu da do|u! ... Ali, do}i }e dan – zapamtite!
Do}i }e dan – SLOBODE! ...
Promena scene.
VASI]KA: Ja, molim vas, ne vidim {ta je tu sme{no, ili se ja mo`da
ne znam smejati!
PROKI]KA: Ovo predstavqenije je vi{e tu`no!
VASI]: Ja bih rekao – bezobrazno i slobodno! Suvi{e slobodno!
PROKI]: U vojski se, znate, zna {ta se sme, a {ta se ne sme. Sve
mora unapred da se zna!
UPRAVITEQ: Strpite se, gospodo, molim vas! ... Po~iwe finale! ...
Nastane op{ta tu~a – glumci rasturaju scenu – pakuju se i odlaze –
muzika – svetlosni efekti.
Roman bez romana 89
18. scena
ROMAN, ROZINANTA I MA^AK –
Muzika – svetlosni efekti – Roman sa kowem – pojavi se silfa Sali-
mandra u vidu ma~ka.
ROMAN: Draga moja Rozinanta, {ta je ovo, ni traga o qudima?! ...
Pobili se, pobegli – izginuli, a qubav mi nisu upo-
znali! ... Nadu gubim da }u ikad vi{e qude videti!...
Nesre}an sam, draga moja Rozinanta. Neko me je sigurno
prokleo! Za{to? Gde sad da idem? Na raskr{}u sam
`ivota... na raskr{}u! Kud da krenem?... Vodi me, Rozi-
nanta, vodi me kud zna{, kud ume{ ... kud te srce vu~e...
SILFA: (Pojavi se u liku ma~ka)
Mijau, mijaau!
ROMAN: Ko si ti?!...
VASI]KA: Sad nam jo{ i ma~ke prikazuju!
PROKI]KA: Nemojte, gospo|o Vasi}, ma~ke su divna stvorewa!
PROKI]: Cela mi ku}a smrdi, znate, od tih prokletih ma~aka!
VASI]: A moja kere voli – ka`e da ne mo`e da `ivi bez lajawa!
PROKI]KA: Nije da ne mogu, nego ne}u! Eto – ne}u! Oni me ~uvaju!
ROMAN: Ko si ti? Odakle si? Zna{ li gde sam ja ovo?
SILFA: Znam! Ja sam iz Alepa – zemqe Sirije – grad }ilimova i
svile... 2000 godina pre na{e ere, jo{ u starom veku je
postojao! ... Pod Arabqanima smo jo{ od 638... Pod
Turcima – Selyucima od 1060. do 1117. godine! Pod
opsadom krsta{a 1118. i 1124.!... Mongoli ga opusto{ili
1260. godine, a Timur – 1401! Pod Turskom vla{}u od
1517. do 1918. godine! ... Razoren zemqotresima – 1822. i
1930. godine!
ROMAN: Crni dru`e, kakve ti je lepe sre}e grad! ^ime je toliko
zlo zaslu`io!
SILFA: Ni~im – sve ga sna{lo na pravdi boga, ni krivog ni
du`nog!
ROMAN: O ~uje{ li ovo, bo`e moj!... A kako ti je ime?
SILFA: Silfa Salimandra.
ROMAN: Silfa Salimandra!? Jesi li spremna zajedno sa mnom po
svetu me pratiti?
90 Toma Kuruzovi}
SILFA: Svet nije tako veliki – gde }emo posle?
ROMAN: Prvo da svet obi|emo, a posle }emo se dogovoriti!
Ho}e{ li?...
SILFA: Ho}u, ali da me slu{a{ i da me voli{!
ROMAN: Da se slu{amo i da se volimo...
SILFA: Da se slu{amo i da se volimo... Kuda }emo?
ROMAN: Meni je svejedno – samo da nisam tu gde sam!
SILFA: Mo`emo na bilo koju stranu, jer }emo na kraju opet biti
ovde! Ako po|emo ovamo, vrati}emo se odavde ...
(Opisuje krug)
... A ako krenemo odavde, vrati}emo se odande!
ROMAN: ^ovek bi celog `ivota da putuje, a najvi{e na jednom
mestu da `ivi!
SILFA: ^ovek ve~no tra`i, ve~no `eli! ... ^ovek se nada, ali
vremena – nema!
ROMAN: Hajdemo, Silfa,... Hajdemo, Rozinanta! ...
Odjednom udari oluja – ki{a – grmqavina – sevawe muwa – vidimo Romana
uko~enog, nestaje zajedno sa wima i oluja se polako sti{ava...
19. scena
ROMANOV POVRATAK
ROMAN: Nemam vi{e prijateqa! Nikog vi{e nemam – sam sam!
Vratio sam se evo ovde... U velikoj sam oskudici, ali
nikom ne govorim! Povu~en sam i nezadovoqan! ... Do|em
tako ponekad u {umu, u kojoj sam se kao dete igrao. ...
Melanholi~an sam – a tako mi se odjednom peva! Hteo
bih da ~ujem svoj glas! Nikad nisam ~uo svoj glas kad –
peva, kako zvu~i?... Nisam imao vremena da pevam –
`iveh za druge! Sebe sam drugima davao ... Ho}u da pevam!
Peva mi se, a strah me! ^ega!...
(Glas pevawa iza scene)
... Nije ru`no! Ne peva mi telo ru`no – nego lepo, ba{
lepo!
(Pevawe se nastavqa)
... To du{a moja pu{ta zvonki jecaj... Lepo pevam! ... Ja
pevam, prvi put u `ivotu pevam!
Roman bez romana 91
(Ponovo pesma)
Bo`e moj, mo`da bi mi u `ivotu bilo mnogo boqe i
lep{e da sam – pevao, nego {to sam ~itao i pisao?!... Da
sam pevao ... pevao!
Ponovo nastane grmqavina i sevawe muwa – glumci odlaze – zavesa.
UPRAVITEQ: Pro{lo vreme koje smo videli i sada{we vreme u kojem
`ivimo – oba }e biti prisutna u vremenu – budu}nosti!...
... Budu}nost je predstava o kojoj se razmi{qa! ^ovek je
radoznao – kakva }e biti budu}nost! On o woj razmi{qa
od ro|ewa, pa sve do smrti!... Planete i nebeska tela jo{
uvek po nepoznatom redu nastaju, kre}u se i nestaju u
vasioni!...
Kako onda saznati – budu}nost, kako!?... Mo`emo da
predvidimo po vezama do sad poznatim i znanim! U
kolima pro{losti ne mo`e{ daleko da stigne{, a u
kolima budu}nosti – samo onoliko koliko mo`e{ da je
zamisli{!... Budu}nost ostavimo svetu nauke – a mi se
zahvalimo pro{lim vremenima – {to smo saznali kako
su oni `iveli – kako bi mi sutra boqe i lep{e do-
~ekali!...
(Aplauz)
... Glumci! .... Glumci!?! .... Nema ih ...
Eto, nema vi{e glumaca! ?!... Nije ni wima – lako: plate
male! Stanova – nema! A sve je skupo! Verujte da ih
razumem!... Sve je skupo – kostimi, zavese, dekor, drvo, a
o bojama – da ne govorim!... Pa re`ija! Scenografija!...
Kostimografija ... muzi~ari! Zato smo mi i do{li sa
gramofonom ... Sve to ko{ta ...
(Iz publike i sa prozora scene glumci predstave u
ulozi publike, zovu glumce na pozornicu: glumci... glum-
ci!)
Nema glumaca! Oprostite za ve~eras, ali ja ih znam
dobro – Vrati}e se oni... A ja vas molim – do|ite nam
ponovo u na{e pozori{te!... Bili ste prava publika! ...
Hvala i dovi|ewa. Dovi|ewa!...
KRAJ
92 Toma Kuruzovi}
