РОМАНИКААутори:

Стефан Бојић II7

Вук Митровић II7

ВРЕМЕНСКА ОДРЕДНИЦА

Период између 11. и 13. века називамо романички

Романици претходи прероманички период (визиготски и отонски)

Након романичког уметничког правца следи готски

ART HISTORY TIMELINE

ANCIENT CIVILIZATIONS 3000 BC - 331 BC (BCE)

Egyptian Art 3200 - 1070 BCAmarna Art 1370 - 1340 BCMesopotamian Art 3500 - 331 BCSumerian/Akkadian 3500 - 1750 BCAssyrian/Neo-Babylonian 1000 - 539 BCPersian 539 - 331 BCAegean Art 3000 - 1100 BCMinoan (Crete) 3000 - 1475 BCMycenean (Greece) 1650 - 1100 BCGreek Art 800 - 323 BC

CLASSIC CIVILIZATIONS 800 BC - 337 AD (BCE-CE)

Hellenistic Art 323-150 BCEtruscan Art 6th - 5th century BCRoman Art 509 BC - 337 AD

MIDDLE AGES 373 - 1453 AD (CE)

Celtic, Saxon, & Hiberno 200 - 732 ADByzantine Art 400 - 1453 ADJustinian 527 - 565 ADIslamic Art 622 - 900 ADCarolingian Art 732 - 900 ADOttonian Art 900 - 1050 ADROMANESQUE STYLE 1000 - 1140 ADGothic Style 1140 - 1500 AD

RENAISSANCE 1400 - 1800 AD (CE)

Renaissance: Italy 1400 - 1600 ADRenaissance: Europe 1500 - 1600 ADBaroque 1600 - 1700 ADRococo 1700 - 1750 AD

PRE-MODERN 1800 - 1880 AD (CE)

Neo-Classicism 1750 - 1880 AD(USA: Federal/Greek Revival)(Canada: Georgian Style)Romanticism 1800 - 1880 AD(Canada: Victorian)Realism 1830's - 1850's ADImpressionism 1870's - 1890's AD

MODERNISM 1880 - 1945 AD (CE)

Post Impressionism 1880 - 1900 ADExpressionism 1900 - 1920 ADFauvism 1900 - 1920 ADCubism 1907 - 1914 ADDada 1916 - 1922 ADBauhaus 1920s - 1940's ADHarlem Renaissance 1920s - 1940's ADSurrealism 1924 1920s - 1940's ADInternational Style 1920s - 1940's AD

MODERN & POST-MODERN 1945 AD - Present (CE)

Abstract Expressionism 1945 - 1960 ADOp Art 1960s ADPop Art 1960s ADMinimal Art 1960s ADNew Realism 1970s - 1980s ADConceptual Art 1970s - 1980s ADPerformance Art 1970s - 1980s ADNeo-Expressionism 1980s - 1990s ADComputer Art 1980s - 1990s ADPost-Modern Classicism 1980s - 1990s ADVictorian Revival 1980s - 1990s AD

ГЕОГРАФСКА ОДРЕДНИЦА

Средњевековни уметнички правац романика јавља се на тлу готово целе Европе:

Италији, Шпанији, Француској, Немачкој, Великој Британији...

1.ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЕВРОПЕ (ИЗМЕЂУ РЕКА РАЈНЕ И ЛОАРЕ)

2.ЈУГОЗАПАДНА ЕВРОПА (ОСТАЛИ ДЕЛОВИ ФРАНЦУСКЕ, ШПАНИЈА)

3.ЈУЖНА ЕВРОПА (ИТАЛИЈА)

4.ПЕРИФЕРНЕ ОБЛАСТИ (ГРАНИЦА ВИЗАНТИЈЕ И ЗАПАДНИХ ДРЖАВА, ИЛИ МЕШАЊЕ РОМАНИЧКИХ И ИСЛАМСКИХ ОБЛИКА)

ПОДЕЛА ПРЕМА УМЕТНИЧКИМ ОБЛАСТИМА

ПУТ СВЕТОГ ЈАКОВА – ПОДРУЧЈЕ У КОЈЕМ СЕ ЈАВИЛА РОМАНИКА

ОДЛИКЕ СТИЛА У АРХИТЕКТУРИ

Тешки сводови, чврсти и широки зидови у малтеру подупирачи- велики, моћни пиластери и

стубови мали отвори за врата и прозоре велика маса и мала рашчлањеност кружни лук (за разлику од изломљеног

лука који се појављује у готици) грађевински материјал - камен и опека;

спољашњи зидови се не малтеришу

ЕЛЕМЕНТИ РОМАНИЧКЕ БАЗИЛИКЕ

1. нартекс4. западни торњеви5. главни брод6. бочни бродови7. крижиште с централним торњем8. трансепт (попречни брод)9. презбитериј10. апсида11. амбулаторијум

ПЛАН И ПРОСТОРНИ

СКЛОП РОМАНСКЕ БАЗИЛИКЕ

ТРОБРОДНЕ,

ПЕТОБРОДНЕ,

ЧЕСТО СА ТРИБИНАМА-ПОСТОЈИ ТРАНСЕПТ-

УМЕТАЊЕМ ТРАВЕЈА ИСПРЕД ОЛТАРА ФОРМИРА СЕ ЛАТИНСКИ КРСТ У ХОРИЗОНТАЛНОМ И ВЕРТИКАЛНОМ ПЛАНУ-ИСПОД ХОРА ЧЕСТО КРИПТА

ТРАВЕЈ

ОСНОВНА ПРОСТОРНА ЈЕДИНИЦА, СВОДНО ПОЉЕ КВАДРАТНЕ ИЛИ ПРАВОУГАОНЕ ОСНОВЕ, ОГРАНИЧЕНО ПОДУЖНИМ И ПОПРЕЧНИМ ЛУЦИМА

ТРАНСЕПТ

ПОПРЕЧНИ БРОД ЦРКВЕ, КОЈИ УКРШТАЈУЋИ СЕ СА ОСТАЛИМ БРОДОВИМА, ДАЈЕ ЦРКВИ ОБЛИК ЛАТИНСКОГ КРСТА

АМБУЛАТОРИЈУМ

БОЧНИ БРОД ИЛИ ПРОЛАЗ У ЦРКВИ ИЗМЕЂУ ХОРА И АПСИДЕ

АПСИДА

ПОЛУКРУЖНИ ПРОСТОР, У ХРИШЋАНСКИМ ЦРКВАМА НАЈЧЕШЋЕ НА ИСТОЧНОЈ СТРАНИ

ХОР

ДЕО ЦРКВЕ У КОЈЕМ СТОЈЕ ПЕВАЧИ, НАЈЧЕШЋЕ ИЗА ОЛТАРА, У РОМАНСКИМ ЦРКВАМА ЧЕСТО СЛОЖЕНЕ ФОРМЕ

РОМАНИЧКИ ЛУК

Полукружно израђен од тесаника клинастог облика, у романици наизменично камен и опека

СВОДЗбир лукова који својим највишим делом прихватају тежину и преносе је на подупираче, стубове.

Спајањем крстастог свода и подупирача добија се травеј.

КУЛЕ

КУЛЕ СЕ ЈАВЉАЈУ НА ЗАПАДНОЈ СТРАНИ, НА ПРЕСЕКУ СА ТРАНСЕПТОМ, ПОВРЕМЕНО И НА ИСТОЧНОЈ СТРАНИ УЗ АПСИДУ. ИМАЈУ РАЗНЕ ФУНКЦИЈЕ, НАЈЗНАЧАЈНИЈА КАО ЗВОНИЦИ

РОМАНИКА У ЈУЖНОЈ ИТАЛИЈИ И

СИЦИЛИЈИ

РОМАНИЧКЕ БАЗИЛИКЕ, ИТАЛИЈА

САН МИКЕЛЕ У ПАВИЈИ

КАТЕДРАЛА И КРСТИОНИЦА У

ПАРМИ

Типичан образац италијанског романичког периода: црква, поред ње кула- звоник и одвојено крстионица

КАТЕДРАЛА У ПИЗИ

Понављањем полукружног лука са његовим носачима остварена је тродимензионалност фасаде

Сан Зено Мађоре у Верони

Тробродна црква, појављују се нови декоративни елементи: слепе аркадице, велика розета, протирон који носе лавови и непрекидан низ бифора који истиче хоризонталност фасадеАркада – лук између два стубаБифора – тип прозора са два лука

СА

Н З

ЕН

О М

АЂ

ОР

Е, Б

РО

НЗ

АН

А В

РА

ТА

Поново је у процвату техника ливења бронзе, али не скулптура, већ плоча за врата која се постављају на дрвене портале. Оба крила су издељена на квадрате у које су постављане бронзане плоче , између је квадратна мрежа са лављим главама на угловима.

КАТЕДРАЛА У БИТОНТУ

КАТЕДРАЛА У БАРИЈУ

ЦРКВА МОНТЕ СИЕПИ

Сем издужених тробродних и петобродних катедрала, базилика карактеристичних за романички период, зидане су и кружне цркве, ротунде,најчешће посвећиване чувању мошти одређеног светца.

Асизи

Комо

Фиренца

ФРАНЦУСКА

ЦРКВАСЕН ФИЛИБЕР, ТУРНИ

Веома стара и јединствена по начину градње.

Травеји покривени низом паралелних бачвастих сводова.

СЕН СЕРНЕН, ТУЛУЗ

ОПАТИЈСКА ЦРКВА У ВЕЗЛЕУ

Специфичан стил развијен у Француској, са више апсида у којима се истовремено вршило више служби.

СЕНТ ЕТЈЕН, КАЕН

Црква Сент Етјен је карактеристична због две куле које се дижу у прочељу.

Представља један од најлепших и најстаријих примера.

ШПАНИЈА

ПО

РТИ

КО

ДЕЛ

А Г

ЛО

РИ

ЈА, С

АН

ТЈА

ГО

ДЕ

КО

МП

ОС

ТЕЛ

А

Портал представља значајан елемент романичке архитектуре. Обично је украшен великим бројем декоративних елемената. Типично решење је велики исклесан пиластар постављен у центар, тако да улаз дели на два дела

НЕМАЧКА

КА

ТЕД

РА

ЛА

У Ш

ПА

ЈЕР

У

Монументална катедрала је започета између 1027. и 1030. Најстарији део грађевине је источна крипта где су додати темељи првобитног трансепта. До скоро се сматрало да су у Шпајеру били засвођени само бочни бродови, али најновија истраживања говоре да је грађевина имала велике попречне полуобличасте сводове. Изграђени су по узору на цркву у Турну у Бургундији. Због велике ширине средњег брода свод се срушио и постављена је дрвена таваница. За време цара Хенрија IV, катедрала је обновљена и успешно је засведен главни брод. Главни брод је подељен на 6 травеја од којих сваки одговара двоструком травеју бочног брода. Овај однос је познат као гебунденес систем. У главном броду ступци носе аркаде, а изнад су стубови клересторија који се по први пут центрирају (у низу).

КА

ТЕД

РА

ЛА

У М

АЈН

ЦУ

Подигнута је на темељима изгореле старије цркве. У основи је тробродна базилика чији су бродови пресведени крстастим сводовима. Источна страна средњег брода је завршена полукружном апсидом, док су бочни бродови равно завршени и фланкирани торњевима

ЦР

КВ

А С

ВЕТЕ М

АР

ИЈЕ

, КЕЛ

Н

Прва грађевина рајнске школе. Посебну пажњу привлачи троапсидални хор који је прислоњен на средњи брод и бочне бродове. На овој грађевини, апсида се не налази само на источној страни, већ и на јужној и северној – уместо трансепта.

КАТЕДРАЛА У ВОРМСУ

Зид катедрале карактеристичан за Рајнску област – четвртасти пиластри деле главни брод од бочних, прихватају продужетак ребара самих сводова која су извучена до самог пода.

Марија Лах ,опатија крај Кобленца –

карактеристична по кулама различитих

облика

Сан Микеле, Хилдесхајм – двоструки хор карактеристичан за Немачку

ЕНГЛЕСКА

КА

ТЕД

РА

ЛА

У Д

АР

АМ

У

Прва катедрала у којој се појављује ребро као значајан архитектонски елемент. Он појачава ивице свода и преузима на себе највећи део тежине конструкције

КАТЕДРАЛА У НОРИЧУ

КАТЕДРАЛА У ЕЛИЈУ

ЗАМКОВИ У РОМАНИЧКОМ

СТИЛУ

Племићки замак је најрепрезентативнија грађевина романике, он има масивне чврсте зидове без украса, малене уске прозоре и више спратова од којих су горњи сачувани за владара. Грађен је првенствено као одбрамбено утврђење, а не дворац за уживање.

Романички градови посједују све карактеристике утврђења: масивни зидови, малени прозори и стешњеност простора, набијеност зграда с уским или уопште без улица. Ти утврђени градови су обично на брежуљцима

ЗАМАК У РОЧЕСТЕРУ

Два појаса зидина, куле на угловима, карактеристичан облик прозора

ВАЈАРСТВО РОМАНИКЕ

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Готово је искључиво везано за архитектуру (портали, капители, делови или читаве фасаде). Њена улога је да украси или обогати површине грађевине, али у првом реду да рељефним ликовима и призорима пренесе одређени верски садржај.

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Вајарство је сведено на плитку пластику, понајвише на рељефе изведене у слоновачи или металу. По укочености ликова (постављених фронтално или у профилу) те због плиткости у обликовању и линеарности детаља, ранороманичка скулптура врло је блиска рано-грчкој (архајској) фази грчке скулптуре.

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Романички уметници били су строго уветовани трима правилима:

1. закону кадра,

2. закону хијерархије и

3. правилу horror vacuii

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Тимпанонска композиција изнад улаза приказује у средини велику фигуру Христа који, зрацима из руку шаље апостоле да шире јеванђеља.

Портал цркве Свете Магдалене у Везлеу

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Закон кадра значи да су скулптуре подређене диктату архитектонског оквира (тимпан, лук, капител, стуб, надвратник итд.), с њим у вези је закон хијерархије (што је лик важнији то је и већи) и horror vacuii (страх од празног простора).

Француска

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Закон хијерархије и функције доводи до нарочитих диспропорционалних односа људских ликова који поново постају носиоци пластичног обликовања.

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Најзначајније и најраскошније вајарске композиције налазе се у области југозападне Француске и северне Шпаније, куда су пролазили ходочаснички путеви за Сантиаго де Компостела

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

ЕПрочеље цркве у Поатјеу

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Тимпан поратала опатије Сен Пјер код Моасака, Лангедок, Француска

У горњем делу исклесана мандорла са Христом на престолу

Мандорла – лик затворен између два лука

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Стилизација и понављање

Стилизоване фигуре се понављају у хоризонталним ритмовима.

Композиција је у облику појаса између две рељефне линије.

ВАЈАРСТВО РОМАНИКЕ

У употребу улази венац парапет, најчешће кружног облика, украшен плитким рељефом који се поставља око отвора зденца.

Фигура заштитника града уоквирена је карактеристичним архитектонским елементом - луком

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Украси на капителима

Јавља се типичан коцкасти капител украшен плитким рељефом

ВА

ЈАР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Розете – кружни прозор изнад улаза

Рељефни украси се налазе и на розетама и око прозора

СЛИКАРСТВО РОМАНИКЕ

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Везано уз архитектуру, књигу или олтар, али је водећа грана сликарства илуминације

Облик мандорле се јавља и у сликарству.

Типичан пример, Христ у средини а око њега анђели, погодна композиција за полукалоту апсиде.

Христос на престолу, Сан Микеле у Тауљи, Каталонија

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Детаљ предњег дела олтара посвећеног арханђелу Михаилу,

Музеј каталонске уметности

Душа представљена као дете коју анђели носе у рај

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Свети Илдефонсо саставља дело, Палатинска библиотека, Парма

Главне црте лица приказане линијама, шематизовање

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Стилизоване фигуре богатих одора, угласте и строго композиционе шеме

Сан Лиутвино бискуп Тријера,

Национални археолошки музеј Чивидале

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Мозаик је једна од сликарских техника која се користила у романичкој уметности.

Мозаик са Светим Иларијем, базилика Светог Марка у Венецији

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Мозаик најплодније тле налази у медитеранским областима које су биле под најнепосреднијим утицајем суседне византијске уметности.

Детаљ мозаика из базилике Светог Марка у Венецији

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

Витраж је техника којом су украшавани прозори комадима бојеног стакла.

Витраж базилике Свете Марије у Келну

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

ЕВитраж у цркви Свете Марије и Светог Давида, Херфордшир, Енглеска

СЛ

ИК

АР

СТВ

О Р

ОМ

АН

ИК

Е

У романичкој уметности можемо истаћи и изузетне примере рађене техником таписерије.

Таписерија краљице Матилде или Таписерија из Бојеа (Француска) је најпознатија романичка таписерија из око 1073.-1083., дугачка је 70 м, а уска 50 цм; прича о Норманском освајању Енглеске 1066. године.

Иако се назива таписеријом, она је заправо извезена тканина направљена вуненим концем у боји на избељеном ланеном платну.

Декоративно, без просторности, с временском димензијом низања догађаја (можда најранији стрип).

СЛИКАРСТВО РОМАНИКЕ

Илуминације (осликавање) средњовековних рукописних књига настављана је кроз цео средњи век. Минијатура Свети Иван Апостол из Молитвеника опата Ведрика, око 1147 г., или илустрација из рукописа Кармина Бурана (13. век) показују утицај романике на уметност илустровања. Композиција је потпуно испуњена, а потези су змијолики и разиграни – директан утицај приказивања животиња - бестијариј.