Romska deca u specijalnom obrazovanju u Srbiji · 2012-03-02 · Romska deca u „specijalnom“ obrazovanju u Srbiji – prezastupljenost, niska postignuća i uticaj na život Istraživanje

Romska deca u „specijalnom“ obrazovanjuu Srbiji – prezastupljenost, niska postignuća

i uticaj na život

Istraživanje o školama i odeljenjima za decusa teškoćama u razvoju

2010

Institut za otvoreno društvoOpen Society Institute

New York – London – Budapest

IzdavačFond za otvoreno društvo

Kneginje Ljubice 14, BeogradTel: 3025 800Fax: 3283 602

Email: [email protected]

Za izdavačaJadranka Jelinčić, izvršni direktor

UrednikTamara Lukšić Orlandić

LektorJelena Lutrov

Tiraž500 primeraka

ISBN 978-86-82303-32-9

Priprema i štampaDosije studio, Beograd

SRBIJA

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO SRBIJA 2010 3

sadržaj

Spisak tabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Najznačajniji nalazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Spisak skraćenica – akronima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1. Kontekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161.1. Ciljevi i metodologija istraživanja . . . . . . . . . . . . 161.2. Romska populacija, obrazovni status i inicijative za unapređenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

1.3. Diskriminacija i segregacija Roma/kinja1

u obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341.4. Antidiskriminacione mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

2. Sistem specijalnog obrazovanja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . 422.1. Zakonska regulativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422.2. Struktura obrazovnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . 502.3. Tipovi specijalnih škola i specijalnih odeljenja na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou . . . . . 522.4. Mreža specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552.5. Broj odeljenja i učenika u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima u redovnim školama . . . . 58 Specijalne škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Redovne škole – specijalna odeljenja . . . . . . . 652.6. Nastavni programi i metodologija rada u specijalnom obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 712.7. Nastavni kadar: osnovne studije, stručno usavršavanje i licenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 832.8. Obezbeđivanje kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 872.9. Školsko okruženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 892.10. Diplome koje učenici stiču i mogućnosti zapošljavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 962.11. Specijalno obrazovanje kao porodično nasleđe . . . 101

1 Zbog obimnosti, u daljem tekstu će se koristiti imenice u muškom rodu, ali se pod tim terminima podrazumevaju i osobe ženskog i muškog roda.

4 FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO SRBIJA 2010

JEDNAKA DOSTUPNOST KVALITETNOG OBRAZOVANJA ZA ROME

3. Neadekvatan upis u specijalne škole/odeljenja i reintegracija u redovne škole/odeljenja . . . . . . . . . . . . . 102

3.1. Postojeća regulativa i uputstva za upis dece u specijalne škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1023.2. Procedure upisivanja dece u specijalne škole i specijalna odeljenja u redovnim školama . . . . . . . 1033.3. Komponente procene zrelosti deteta za polazak u školu: instrumenti, komisije i prava roditelja . . . . 1043.4. Pogrešno upisivanje u specijalne škole/odeljenja. . 1113.5. Rekategorizacija i reintegracija dece u redovne škole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

4. Postignuća učenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1184.1. Školski uspeh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1184.2. Napuštanje škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1224.3. Ponavljanje razreda i školski neuspeh . . . . . . . . . . 126

5. Troškovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1295.1. Finansiranje specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama . . . . . . . . . . . . . . . 1295.2. Finansijske pogodnosti za decu i porodicu . . . . . . 130

6. Rezime i zaključci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1346.1. Diskriminacija Roma i antidiskriminacione akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1346.2. Zakonodavstvo i regulativa . . . . . . . . . . . . . . . . . 1356.3. Tipovi specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1356.4. Mreža specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1366.5. Broj odeljenja i učenika u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima u redovnim školama . . . . 1366.6. Nastavni planovi i programi u specijalnom obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1386.7. Nastavni kadar: školovanje, kvalifikacije, licenciranje i stručno usavršavanje . . . . . . . . . . . . 1386.8. Obezbeđivanje kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1396.9. Školsko okruženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1396.10. Kvalifikacije i diplome koje učenici stiču i mogućnosti zapošljavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1406.11. Specijalno obrazovanje kao porodično nasleđe . . . 140

SRBIJA


6.12. Pogrešno upućivanje učenika u specijalne škole/odeljenja i reintegracija u redovne škole/odeljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1416.13. Školska postignuća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1426.14. Troškovi i pogodnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

7. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1447.1. Preporuke u vezi sa diskriminacijom Roma u obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1447.2. Preporuke u vezi sa zakonskom regulativom . . . . 1457.3. Preporuke u vezi sa sprečavanjem pogrešnog upisivanja u specijalne škole i odeljenja za obrazovanje odraslih, i napuštanja škole. . . . . . . . 1457.4. Preporuke u vezi sa reintegracijom učenika specijalnih škola i odeljenja u redovne škole i odeljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1477.5. Preporuke u vezi sa obezbeđivanjem kvaliteta u redovnim školama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1487.6. Preporuke u vezi sa tekućim procesom reforme specijalnog obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilog A Na koji način škole prikupljaju podatke o nacionalnoj pripadnosti učenika . . . . . . . . . . . . . . 151Prilog B Podaci Ministarstva prosvete o školama i odeljenjima za učenike sa teškoćama u razvoju. . . . 154Prilog C Broj i udeo učenika iz romske zajednice. . . . . . . . . 159Prilog D Spisak romskih organizacija i romskih koordinatora koji su učestvovali u istraživanju . . . . 161Prilog E Spisak specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima iz uzorka . . . . . . . . . . . . . 164Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168



spisak tabela

Tabela 1. Škole za decu sa teškoćama u razvoju u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Tabela 2. Izvori podataka o broju učenika Roma (2008–2009) . . . . . . . . . . . 23Tabela 3. Podaci o školskom uspehu romskih učenika u školskoj 2002–2003. godini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Tabela 4. Žalbe učenika izloženih vređanju po nacionalnoj osnovi. . . . . . . . . 35Tabela 5. Nalazi upitnika Diskriminatorno postupanje prema romskim učenicima u javnom obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Tabela 6. Ukupan broj specijalnih škola prema vrsti teškoća u razvoju učenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Tabela 7. Ukupan broj specijalnih škola prema nivou obrazovanja. . . . . . . . . 56Tabela 8. Lokacije specijalnih škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Tabela 9. Domovi za smeštaj učenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Tabela 10. Broj odeljenja u specijalnim školama i specijalnih odeljenja u redovnim školama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Tabela 11. Ukupan broj romskih učenika u specijalnim školama . . . . . . . . . . . 62Tabela 12a. Broj i procenat ukupnog broja učenika i broja romskih učenika u specijalnim školama različitog tipa (2007–2008. godina). . . . . . . 62Tabela 12b. Broj i procenat ukupnog broja učenika i broj romskih učenika u specijalnim školama različitog tipa (2008–2009. godina). . . . . . . 63Tabela 13. Broj i procenat učenika Roma u specijalnim školama prema nivou obrazovanja u školskoj 2008–2009. godini . . . . . . . . . . . . . . 64Tabela 14. (Ne)slaganje podataka o broju romskih učenika koji su dobijeni iz škola i od RNVO/koordinatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Tabela 15. Struktura romskih učenika u specijalnim školama prema polu . . . . 65Tabela 16. Broj romskih učenika u različitim tipovima specijalnih odeljenja . . . 66Tabela 17. Procenat romskih učenika u različitim tipovima specijalnih odeljenja u redovnim školama u školskoj 2008–2009. godini . . . . . 67Tabela 18. Struktura romskih učenika prema polu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Tabela 19. Broj učenika tokom tri školske godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Tabela 20. Stav škola o prevelikoj zastupljenosti romskih učenika u specijalnim školama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Tabela 21. Ko bi trebalo da rešava ovaj problem?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Tabela 22. Izborni predmeti (ponuđeni u školi) koje romski učenici biraju . . . 76Tabela 23. Vrsta vannastavnih aktivnosti koje škole nude učenicima . . . . . . . . 77Tabela 24. Vannastavne aktivnosti koje učenici biraju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Tabele 25. Vannastavne aktivnosti koje romski učenici biraju u poređenju sa drugim učenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

SRBIJA


Tabela 26. U kojoj meri romski učenici učestvuju u vannastavnim aktivnostima u poređenju sa drugim učenicima . . . . . . . . . . . . . . . 79Tabela 27. Profesionalni razvoj nastavnika specijalnih škola . . . . . . . . . . . . . . . 86Tabela 28. Dužina staža nastavnika specijalnih škola/odeljenja . . . . . . . . . . . . 87Tabela 29. Procene predstavnika institucija i RNVO o uslovima u specijalnim školama u poređenju sa redovnim školama. . . . . . . . . . 89Tabela 30. Samoprocene škola o uslovima rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Tabela 31. Procene nastavnika i roditelja o uslovima u školama. . . . . . . . . . . . 90Tabela 32. Procene škola o uslovima domskog smeštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Tabela 33. Procene učenika i roditelja o odnosu nastavnog i nenastavnog osoblja prema deci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Tabela 34. Odnos romskih učenika prema nastavnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Tabela 35. Sa kim se romski učenici druže u školi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Tabela 36. Procena učenika i roditelja o tome kako se deca osećaju u školi . . . 93Tabela 37. Oblici saradnje sa porodicom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Tabela 38. Procene škola i nastavnika o saradnji sa romskim i drugim porodicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Tabela 39. Kako nezaposleni Romi koji su završili ŠOSO SŠ zarađuju za život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Tabela 40. Mogućnosti zapošljavanja sa diplomom specijalne škole . . . . . . . . . 99Tabela 41. Uticaj školovanja u specijalnoj školi na život učenika . . . . . . . . . . . 100Tabela 42. Ko je inicirao upis dece u specijalne škole/odeljenja? . . . . . . . . . . . 112Tabela 43. Upis u specijalnu školu: neposredno ili preko redovne škole . . . . . . 113Tabela 44. Ko je tražio retestiranje učenika?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Tabela 45. Transfer učenika iz specijalnih u redovne škole . . . . . . . . . . . . . . . . 116Tabela 46. Školski uspeh učenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Tabela 47. Školski uspeh učenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Tabela 48. Poređenje školskog uspeha romskih i drugih učenika . . . . . . . . . . . 119Tabela 49. Poređenje školskog uspeha romskih i drugih učenika od strane nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Tabela 50. Mišljenje učenika i nastavnika o školskom uspehu . . . . . . . . . . . . . 120Tabela 51. U kom razredu najveći broj romskih učenika napušta specijalne škole? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Tabela 52. U kom razredu najveći broj romskih učenika napušta specijalne škole? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Tabela 53. Napuštanje škole od strane romskih učenika u poređenju sa drugim učenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Tabela 54. Procena škola o razlozima zbog kojih romski učenici napuštaju školu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124



Tabela 55. Procena nastavnika zbog kojih romski učenici napuštaju školu . . . . 125Tabela 56. Učestalost ponavljanja razreda – romski učenici u poređenju sa vršnjacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Tabela 57. U kojim razredima romski učenici najčešće ponavljaju? . . . . . . . . . 127Tabela 58. Materijalne pogodnosti učenika koji pohađaju specijalne škole/odeljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Tabela 59. Materijalne pogodnosti učenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Tabela 60. Broj škola koje su dale podatke o učenicima. . . . . . . . . . . . . . . . . . 152Tabela 61. Broj škola za koje su podatke o učenicima obezbedili RNVO/koordinatori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Tabela 62. Podaci o školama i odeljenjima u periodu 2005–2007. iz dokumenta: Statistički godišnjak R. Srbije 2007, Zavod za statistiku R. Srbije, dobijeni posredstvom Ministarstva prosvete . . . 154Tabela 63. Podaci koje je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dostavio Ministarstvu prosvete u svrhu ovog istraživanja (specijalne škole i odeljenja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Tabela 64. Analiza spiska specijalnih škola Sektora za statistiku Ministarstva prosvete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Tabela 65. Podaci koje je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dostavio Ministarstvu prosvete u svrhu ovog istraživanja (redovne škole sa specijalnim odeljenjima) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Tabela 66. Analiza spiska redovnih škola sa specijalnim odeljenjima Sektora za statistiku Ministarstva prosvete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Tabela 67. Broj i udeo romskih učenika u odnosu na ukupan broj učenika specijalnih škola u školskoj 2008–2009. godini . . . . . . . . . . . . . . . 159Tabela 68. Kontakt podaci RNVO/koordinatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Tabela 69. Redovne škole sa specijalnim odeljenjima u uzorku . . . . . . . . . . . . 164Tabela 70. Specijalne osnovne škole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Tabela 71. Škole za osnovno i srednje obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166Tabela 72. Specijalna srednja škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

SRBIJA


izrazi zahvalnosti

Kristina MekDonald i Keti Negrin osmislile su ovo istraživanje za EUMAP program Instituta za otvoreno društvo (OSI). Originalna zamisao nastala je na osnovu raz-govora sa Romskim obrazovnim fondom radi prikupljanja uporedivih podataka iz više zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope u kojima postoji problem velikog učešća Roma u specijalnom obrazovanju.

Zahvaljujemo Kristini MekDonald, Keti Negrin i Mileni Mihajlović (direktorka CIP-centra za interaktivnu pedagogiju) koja je vodila istraživanje u Srbiji. Veoma cenimo njen trud i posvećenost tokom izrade ovog izveštaja koji će značajno doprineti una-pređivanju obrazovnanja Roma u Srbiji. Zahvaljujemo i CIP-centru za interaktivnu predagogiju na profesionalnoj pomoći i tehničkoj podršci tokom ovog istraživačkog projekta.

Milena Mihajlović i Kristina MekDonald pripremile su istraživanje za objavljivanje. U svojstvu spoljnog stručnog recenzenta konačnog nacrta izveštaja, Keti Negrin je dala značajni doprinos svojim sugestijama.

Terenski istraživači su prikupljali podatke u školama, vodili intervjue i fokus grupe. Navodimo njihova imena azbučnim redom: Angelina Skarep, Božidar Nikolić, Gor-dana Đigić, Danijela Đorđević, Zoran Petrović i Slavica Vasić.

Zahvaljujemo Ministarstvu prosvete Republike Srbije na saradnji i podršci, bez koje ne bi bilo moguće prikupiti podatke iz škola. Posebno zahvaljujemo državnoj se-kretarki Tinde Kovač Cerović, i prosvetnim savetnicima iz školskih uprava koji su nam pomogli da uspostavimo kontakt sa školama i lično učestvovali u intervjuima u okviru istraživanja.

Uloga romskih udruženja i koordinatora i njihov doprinos ovom istraživanju takođe su veoma značajni. Nazivi velikog broja organizacija i imena pojedinaca koji su uče-stvovali, a nije moguće ovde navesti, nalaze se u Prilogu D.

Veliki broj osoba iz obrazovnog sistema u Republici Srbiji je takođe doprineo da se ovo istraživanje ostvari. OSI i autori zahvaljuju na saradnji školskom kadru, uče-nicima, roditeljima, Romima koji su završili ŠOSO, stručnjacima, predstavnicima lokalnih samouprava, kao i članovima komisija za razvrstavanje dece.



predgovor

Prevelika zastupljenost dece iz manjinskih zajednica, a posebno romske, u specijal-nom obrazovanju u Centralnoj Evropi dokumentovana je studijama sprovedenim još polovinom devedesetih godina. Brojni izveštaji i istraživanja osvetlili su ovo pitanje u Republici Češkoj, Slovačkoj Republici i Republici Mađarskoj. U R. Češkoj je objav-ljivanje studija doprinelo značajnim promenama u obrazovnoj politici, usmerenim na rešavanje problema.

Mada se pretpostavljalo da je ovaj problem prisutan i u Jugoistočnoj Evropi, malo je publikacija o toj temi, posebno na engleskom jeziku. Svakako je to slučaj i sa Re-publikom Srbijom, gde nije bilo sveobuhvatnih, pouzdanih i eksterno verifikovanih podataka o ovom problemu. Međutim, s obzirom na aktuelnu reformu obrazovanja, predsedavanje Dekadom inkluzije Roma (jun 2008 – jul 2009), i kretanje ka Evrop-skoj uniji, Republici Srbiji su potrebni statistički podaci koji će potkrepiti i potpo-moći proces razvoja obrazovnih politika.

Ova studija obezbeđuje po prvi put sveobuhvatnu sliku prevelike zastupljenosti Roma u specijalnom obrazovanju u Srbiji. Podaci koji su u okviru istraživanja prikupljeni, slični su prethodnim procenama: pripadnici romske zajednice čine oko 30% učenika u specijalnom obrazovanju u Republici Srbiji. Iako ovaj procenat nije tako veliki kao u Republici Češkoj i Slovačkoj Republici, on je i dalje alarmantan ukoliko se ima u vidu da je na osnovu Popisa iz 2002. udeo romske zajednice u ukupnoj populaciji 1,4%, odnosno oko 6% (na osnovu procenjenog broja od 450.000 Roma). Jasno je da znatan broj te dece ne bi trebalo da se školuje u specijalnom obrazovanju.

Ova studija je proširena u odnosu na prvobitno osmišljeni koncept istraživanja. Ona pruža sveobuhvatan uvid u status Roma u obrazovnom sistemu Srbije, istražuje obla-sti o kojima se mnogo ne govori i ne piše (osećanja romskih učenika i roditelja, njihovi utisci i mišljenje o obrazovanju), i daje širi uvid u pozadinu pogrešnog upu-ćivanja u specijalne škole. Studija takođe otkriva da su diskriminacija i predrasude važni faktori koji utiču na upisivanje romske dece u specijalno obrazovanje. Izveštaj pokazuje da ulaskom u specijalno obrazovanje, mladi gube mogućnosti za dalje ško-lovanje i zapošljavanje. Jasno je da je to gubitak i za državu koja troši sredstva da ih podrži u ovom paralelnom sistemu.

Izveštaj daje konkretne, konstruktivne i specifične preporuke, značajne ne samo za Vladu već i za lokalne samouprave, škole, organizacije civilnog društva, stručnjake, kao i za međunarodni auditorijum istraživača i kreatora politika. Sistem pogrešnog upućivanja učenika iz romske zajednice u specijalno obrazovanje u Srbiji nije nažalost izolovani fenomen u Evropi, a promene koje moraju da se dese doneće dobrobit ne samo Romima već i celokupnom društvu.

Bernard Rorke, Direktor, Roma Initiatives, OSI – Budimpešta

SRBIJA


rezime

Ovaj istraživački projekat preduzet je da bi se pouzdanim primarnim podacima doku-mentovala pretpostavka da su romska deca previše zastupljena u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima redovnih škola, posebno u školama i odeljenjima za decu sa teškoćama u mentalnom razvoju; da se jasnije odredi broj romskih učenika u sistemu specijalnog obrazovanja; da se sagledaju mehanizmi koji dovode do neopravdanog upućivanja romske dece u specijalne škole; da se osvetli uticaj koji specijalno obrazo-vanje ima na učenike i njihov život; i da se razmotri isplativost troškova održavanja sistema specijalnog obrazovanja.

Studija je deo seta inicijativa namenjenog prikupljanju uporedivih podataka o učešću Roma u specijalnom obrazovanju. Druge dve studije (u Češkoj i Slovačkoj) sproveo je Romski obrazovni fond. Ovo je prvi sveobuhvatni izveštaj na ovu temu u Repu-blici Srbiji i prevazilazi početni cilj istraživanja da se prikupi što više kvantitativnih podataka, da se pruži što širi uvid i dokumentuje složenost situacije u Srbiji.

Istraživanje se usredsredilo na sve specijalne škole u Srbiji, ali se detaljnije bavilo školama za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju, gde se i očekivalo da se školuje najveći broj romskih učenika. Istraživanje je uključilo pregled literature i prikupljanje primarnih kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Zbog vremenskog i finansijskog ograničenja, nije bilo moguće prikupiti mnoštvo podataka iz svih specijalnih škola, te su škole podeljene u dva poduzorka – opštiji podaci su prikupljani u školama u oba poduzorka, a detaljniji samo u školama u manjem poduzorku.

Prikaz uzorka

Broj škola za osnovno i

srednjeobrazovanje

Brojspecijalnih osnovnih

škola

Brojspecijalnih

srednjih škola

Brojredovnih OŠ sa specijalnim odeljenjima

Poduzorak I 9 5 14

Poduzorak II 19 13 1 7

Ukupan uzorak 28 18 1 21

Ukupno u Srbiji 28 19 1 nepoznat

Broj škola koje su popunile Upitnik 25 16 1 16

Pored podataka dobijenih iz upitnika za sve škole, detaljnije kvalitativne informacija prikupljene su u školama u poduzorku I, na osnovu upitnika za nastavnike i na održanim fokus grupama sa učenicima i roditeljima. Podaci su prikupljeni i polu-strukturiranim intervjuima sa stručnjacima.



najznaajniji nalazi

Koristeći podatke Ministarstva prosvete i proveravajući ih na terenu, ovim istraži-vanjem je utvrđeno da u Srbiji ukupno postoji 48 specijalnih škola, od kojih je 19 specijalnih osnovnih škola (SOŠ), 28 škola za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) i 1 specijalna srednja škola (SSŠ).

Utvrđivanje ukupnog broja redovnih škola sa specijalnim odeljenjima je bio prevelik zahtev za ovo istraživanje, tako da je obuhvaćena 21 redovna osnovna škola (ROŠ) sa specijalnim odeljenjima. Od 21 škole u uzorku, 19 (90%) ima specijalna odeljenja za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju.

Odeljenja u specijalnim školama i specijalna odeljenja u redovnim školama su jed-norazredna ili višerazredna. Kvalitet obrazovanja niži je u višerazrednim odeljenji-ma. Istraživanjem je ustanovljeno da su specijalna odeljenja u redovnim školama u uzorku uglavnom višerazredna (64% u školskoj 2007–2008, odnosno 61% u škol-skoj 2008–2009. godini). U obe školske godine, u specijalnim školama na osnovno-školskom uzrastu ukupno je bilo 14% višerazrednh odeljenja, a na srednjoškolskom nivou samo 1%.

Šest procenata odeljenja u ŠOSO i 16% u SSŠ ima tzv. nulti razred, jednu godinu školovanja između osnovnog i srednjeg nivoa obrazovanja, čiji rad nije zakonski re-gulisan.

Autori istraživanja su nastojali da utvrde za koji tip razvojnih teškoća dece su odelje-nja organizovana. Rezultati pokazuju da je 98% specijalnih odeljenja u ROŠ formi-rano za decu sa teškoćama u intelektualnom razvoju. U specijalnim školama takođe preovlađuju odeljenja za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju; ona čine 80% ukupnog broja odeljenja (u 15% ovih odeljenja upisana su i deca sa višestrukom ometenošću).

Istraživanje je potvrdilo pretpostavku da postoji prevelika zastupljenost romskih uče-nika u specijalnom obrazovanju. Na osnovu podataka prikupljenih iz 85% specijalnih škola, u školskoj 2007–2008. godini njihov ukupan broj učenika bio je 5.369, od čega su Romi činili 1.683 odnosno 30% učenika. U školskoj 2008–2009. godini, na osnovu podataka iz 88% specijalnih škola, ukupan broj učenika bio je 5.579, od čega su Romi činili 1.775, odnosno 32% učenika. Dvanaest redovnih škola izvestilo je da u specijalnim odeljenjima ima i romske učenike. U školskoj 2007–2008. godini ova odeljenja je pohađalo ukupno 273 učenika, od kojih su 103 bili Romi (38%). Za školsku 2008–2009. trinaest ROŠ je izvestilo da ima ukupno 330 učenika u specijal-nim odeljenjima, od kojih 126 Roma (38%).

U školskoj 2007–2008. godini 75% romskih učenika iz specijalnih škola bilo je u osnovnoškolskom obrazovanju a 25% u srednjoškolskom, dok je u školskoj 2008–2009. godini 76% romskih đaka bilo u osnovnoj, a 24% u srednjoj školi.

Na osnovu podataka iz škola, 86% svih učenika specijalnih škola pohađa škole za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju u obe školske godine, 2007–2008. i

SRBIJA


2008–2009. Devedeset četiri procenata romskih učenika iz specijalnih škola pohađa škole za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju u obe školske godine. I na osnovnoškolskom i na srednjoškolskom nivou specijalne škole pohađa veći procenat dečaka Roma u poređenju sa devojčicama Romkinjama.

U specijalnom obrazovanju je manji broj predmeta a nastavni planovi i programi su manjeg obima u odnosu na one u redovnom obrazovanju. Planovi i programi speci-jalnog obrazovanja ne zadovoljavaju u potpunosti specifične potrebe dece.

Većina intervjuisanih stručnjaka slaže se da diplome stečene u specijalnom obrazova-nju ne omogućavaju nastavak školovanja u redovnom obrazovanju. Sedamdeset jedan procenat Roma koji su učestvovali u fokus grupama i imaju završenu ŠOSO nikad nije bio zaposlen a 76% njih je bilo nezaposleno u vreme sprovođenja istraživanja.

Ovako visok procenat ukazuje na ozbiljna ograničenja specijalnog obrazovanja i ne-ophodnost da se država pozabavi pitanjem ovakvog školovanja učenika kojima ne preostaje ništa drugo osim nezaposlenost.

U 48% ROŠ, 74% SOŠ i 71% ŠOSO školuje se dvoje ili više dece iz iste porodice, što ukazuje na zabrinjavajući problem pohađanja specijalne škole kao deo porodičnog nasleđa.

U velikom broju specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama obra-zuju se učenici koji nisu u njih direktno upisani, već su prethodno pohađali redovne škole ili odeljenja. Šezdeset jedan procenat učenika koji su učestvovali u fokus gru-pama (102 od 165) prebačen je iz redovne u specijalnu školu, najčešće zbog slabog uspeha, ponavljanja razreda i agresivnog ponašanja kao reakcije na diskriminaciju. Međutim, u poslednje tri školske godine, samo je 80 učenika iz 21 specijalne škole premešteno u redovne škole, od kojih je 31 romski učenik (upućeni su iz 10 speci-jalnih u redovne škole). Četiri romska učenika premeštena su iz specijalnih odeljenja u redovna odeljenja (u tri ROŠ).

Podaci ukazuju na činjenicu da manji broj učenika u odeljenju, više plate nastavnika, kao i beneficije koje imaju učenici koji pohađaju specijalno obrazovanje, utiču na veću cenu specijalnog obrazovanja u odnosu na redovno.

Istraživanjem je utvrđeno da su romski učenici i njihovi roditelji motivisani za obra-zovanje. Kada biraju specijalnu školu ili odeljenje, oni to ne čine samo zbog materi-jalnih pogodnosti, već i zato što ih vide kao bezbednije mesto u odnosu na redovne škole, i procenjuju da tu imaju veće šanse da završe školovanje. Učenici iz specijalnih škola i odeljenja vole da idu u svoju školu/odeljenje. Roditelji su zadovoljni školom i nastavnicima. Ali, oni istovremeno vide i osećaju negativni uticaj specijalnog obra-zovanja na detetov sadašnji i budući život.

Situacija u specijalnom obrazovanju odražava sve osnovne probleme u obrazovanju: nedovoljna i nejasna zakonska regulativa; nedostatak sankcija za pogrešnu primenu propisa; nespremnost/nevoljnost redovnih škola da podrže romske učenike i porodi-ce; rasprostranjena diskriminacija u obrazovanju; nastavni planovi i programi su više okrenuti prošlosti nego budućnosti; upisna procedura je neadekvatna.



Dok Vlada Srbije sprovodi obrazovnu reformu i vrši pripreme za priključivanje Evrop-skoj uniji, preporuke ovog istraživanja ukazuju na potrebu hitne akcije kako bi se sprečio trend pogrešnog upućivanja romske dece u specijalne obrazovne institucije.

preporuke

Sveobuhvatni set preporuka razvijen je na osnovu rezultata istraživanja. Sledi pregled preporuka koje su opširnije prikazane u posebnom poglavlju ovog izveštaja.

Ministarstvo prosvete, učiteljski fakulteti, lokalne samouprave i obrazovne • institucije bi trebalo da uključe antidiskriminaciju kao komponentu inici-jalnog školovanja nastavnika i njihovog stručnog usavršavanja tokom rada, u školski razvojni plan, nastavne planove i programe, kao i u rad školskih odbora i saveta roditelja.

Ministarstvo prosvete bi trebalo da pažljivo analizira postojeću i donese novu • zakonsku i podzakonsku regulativu kako bi obezbedilo da inkluzivno obra-zovanje bude adekvatno definisano, i da odnos između specijalnih i redovnih obrazovnih institucija budu jasno uspostavljeni.

Ministarstvo prosvete u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom • rada i socijalne politike bi trebalo da obezbedi da procedura upisa, instru-menti i metodologija procene dece onemoguće pogrešno upućivanje romske dece u specijalne škole.

Ministarstvo prosvete bi trebalo da definiše procedure prebacivanja dece iz • specijalnih u redovne škole, i obezbedi adekvatnu podršku i praćenje kako bi se osigurao uspeh. Ovaj proces mora biti organizovan u skladu sa najboljim interesom svakog deteta, mora da bude transparentan, podržan i praćen od strane civilnog sektora, školskih uprava, prosvetnih inspektora i relevantnih tela lokalnih samouprava.

Ministarstvo prosvete i školske uprave bi trebalo da se usredsrede na preven-• ciju nastajanja novih načina eliminacije romskih učenika iz redovnih škola kada bude uspostavljena nova upisna procedura i prebacivanje dece u speci-jalne škole bude onemogućeno.

Ministarstvo prosvete bi trebalo da reguliše rad školskih inkluzivnih timova i • obezbedi obuku i podršku za kreiranje obrazovne sredine u redovnim škola-ma koja zadovoljava potrebe svih učenika.

Lokalne samouprave, obrazovne institucije, roditelji, organizacije civilnog • sektora, stručna udruženja, mediji, druga ministarstva i institucije bi trebalo da budu aktivniji u obezbeđivanju ostvarenje prava sve dece na kvalitetno obrazovanje, kao i u razvijanju inkluzivnih škola i društva.

SRBIJA


spisak skraenica – akronima

BRU – bivši romski učenici (Romi koji su završili srednju školu u školi za osnovno i srednje obrazovanje)

ZUOV – Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

Komisija – koristi se za sve komisije koje su se bavile procenom potreba dece za specijalnim obrazovanjem1

LU – lokalna samouprava

MICS – Multiple Indicator Cluster Survey

MP – Ministarstvo prosvete

NVO – nevladine organizacije

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development)

REF – Romski obrazovni fond

ROŠ – redovne osnovne škole

RNVO – romske NVO

SOŠ – specijalna osnovna škola

SSŠ – specijalna srednja škola

FASPER – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

FG – fokus grupa

CSR – centar za socijalni rad

ŠOSO – škola za osnovno i srednje obrazovanje

ŠOSO OŠ – osnovna škola u okviru ŠOSO

ŠOSO SŠ – srednja škola u okviru ŠOSO

ŠU – školska uprava

1 U različitim periodima i dokumentima korišćeni su različiti nazivi kao što su: Komisije za klasifi-kaciju dece sa smetnjama u razvoju; Komisije za kategorizaciju dece sa smetnjama u razvoju; Komisije za pregled dece sa smetnjama u razvoju; Medicinske komisije za pregled dece sa smetnjama u razvoju.



. kontekst

1.1. Ciljevi i metodologija istraživanja

Kao i u drugim zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope, prevelika zastupljenost Roma u sistemu specijalnog obrazovanja,2 pre svega u školama za učenike sa teško-ćama u intelektualnom razvoju, identifikovana je u Srbiji kao endemski problem za ostvarivanje dostupnosti kvalitetnog obrazovanja. Podaci u pogledu Češke, na primer, pokazuju da je 75 do 85 procenata romske dece upisano u specijalne škole, a situacija je slična i u drugim zemljama. Procene u izveštaju za specijalne škole u Slovačkoj ukazuju da 80 procenata svih učenika čine Romi, u Makedoniji od 60 do 70 proce-nata, u Crnoj Gori 80 procenata i od 50 do 80 procenata u Srbiji.3

Na postojanje ovog problema (kao i na to da utiče na obrazovanje Roma i njihovu zapošljivost) ukazano je u više značajnih studija, nacionalnih strategija i akcionih planova u Srbiji; što je najznačajnije, ta dokumenta ukazuju i na oblasti na koje bi buduća istraživanja trebalo da se usredsrede.

Pomenuta dokumenta pružaju informacije i podatke o školama, programima i kate-gorizaciji dece, ali većina ne uključuje primarno istraživanje koje bi doprinelo boljem razumevanju broja i procenta učenika Roma u ovim ustanovama, i dubljem razume-vanju korena i sistemskih uzroka ovog endemskog oblika segregacije. Stoga u Srbiji prave razmere neosnovanog upisivanja romske dece u specijalne škole ostaju nejasne, a krajnje zaključke nije moguće doneti bez daljeg istraživanja ove pojave.

Svrha ovog istraživanja je da dodatno osvetli i dokumentuje brojnost učenika Roma u specijalnom obrazovanju (specijalne škole i specijalna odeljenja u redovnim ško-lama) u Srbiji i obrazovanje koje tamo dobijaju, kao i da doprinese razumevanju sistemskih mehanizama zbog kojih oni tamo dospevaju. Svrha ovog projekta je da na osnovu primarnog istraživanja obezbedi istraživačima, nastavnom kadru, kreatorima politika i aktivistima civilnog sektora pouzdanije informacije za podršku u ostvariva-nju veće jednakosti u obrazovanju za Rome u Srbiji.

Istraživanje koje je inicirano i podržano u okviru EUMAP programa Instituta za otvoreno društvo, realizovano je u periodu jun 2008 – novembar 2009. Ova studija je razmatrana u konsultacijama sa Roma Initiatives Office Instituta za otvoreno druš-tvo i Romskim obrazovnim fondom (REF) i komplementarna je sa još dva slična istraživačka projekta koje je realizovao REF: Škola kao geto: sistemska prezastupljenost Roma u specijalnom obrazovanju u Slovačkoj i Stalna segregacija Roma u češkom obra-

2 Iako u Srbiji postoji samo jedan sistem obrazovanja, termini redovan obrazovni sistem i specijalni obrazovni sistem se uobičajeno koriste kako bi se ukazalo da oni u praksi funkcionišu uglavnom paralelno. U Srbiji se termin specijalno obrazovanje ne koristi od strane Ministarstva prosvete već naziv škole i odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju. Ovaj izveštaj će, radi jednostavnosti, koristiti nazive specijalne škole/odeljenja i redovne škole/odeljenja.

3 Svetska Banka, 2004, strana 11.

SRBIJA


zovnom sistemu,4 koje je objavio Evropski centar za prava Roma (European Roma Rights Center) uz podršku REF-a. Ideja je bila da se sakupe komparativni podaci o prevelikoj zastupljenosti Roma u specijalnom obrazovanju, zajedničkom problemu u različitim sredinama.

Ciljevi ovog istraživanja, koji su slični ciljevima pomenutih studija, uključuju:

1. Ispitati istinitost tvrdnje da su romska deca previše zastupljena u specijalnim školama/odeljenjima, posebno u školama/odeljenjima za učenike sa smetnjama u mentalnom razvoju. Istraživanje će omogućiti tačnije i novije podatke o Romima u specijalnom obrazovanju u Srbiji, uključujući:

broj specijalnih škola;• broj specijalnih odeljenja u redovnim školama;• broj učenika iz romske zajednice u specijalnim školama i odeljenjima.•

2. Bolje razumevanje mehanizama neosnovanog usmeravanja romske dece u ove škole, uključujući:

Postojeću regulativu i smernice o upisu dece u specijalne škole i odeljenja;• Procedure upisivanja dece u specijalne škole/odeljenja;• Dijagnostičke instrumente;• Ne-akademske• razloge upućivanja dece u specijalne škole i odeljenja;Rekategorizaciju i reintegraciju dece u redovne škole.•

3. Bolje razumevanje uticaja specijalnog obrazovanja na učenike i njihova posti-gnuća, uključujući:

Školsko postignuće učenika, ponavljanje i napuštanje škole i učešće u vanna-• stavnim aktivnostima;Prihvaćenost učenika u školi/odeljenju;• Mogućnost zaposlenja (zapošljivost).•

4. Bolje razumevanje finansijske isplativosti održavanja sistema specijalnog obra-zovanja, uključujući:

Finansiranje specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama;• Troškove specijalnog i redovnog obrazovanja na nacionalnom nivou;• Troškove slanja učenika u specijalne umesto u redovne škole.•

Ministarstvo prosvete Republike Srbije je snažno podržalo ovo istraživanje svojim stručnim savetima i zahtevom upućenim školskim upravama da imenuju prosvetne savetnike koji će uspostaviti kontakt sa školama i lično učestvovati u intervjuima. Ak-tivna uloga Ministarstva prosvete značajno je doprinela spremnosti škola da učestvuju u istraživanju o ovoj delikatnoj temi.

4 http://www.romaeducationfund.hu/publications



Ovo istraživanje na jedinstven način popunjava postojeću prazninu sveobuhvatnim i verodostojnim dokumentovanjem položaja romske dece u sistemu specijalnog obra-zovanja u Srbiji. Do sada nije sačinjena ovako potpuna analiza i pregled literature, kao ni pokušaj dokumentovanja situacije primarnim podacima. Objedinjujući sve to, ovaj rad pruža značajan doprinos razvoju obrazovnih politika u Srbiji.

Istraživanje se sastojalo od pregleda literature i prikupljanja primarnih podataka – kvantitativnih i kvalitativnih. Pregled literature obuhvatio je analizu dokumenata koji se bave opštim pitanjima obrazovanja, specijalnim obrazovanjem i obrazovanjem Roma. Proučena je relevantna zakonska i podzakonska regulativa, strategije, akcioni planovi, istraživanja i izveštaji.5 Istraživanje je bilo usmereno na sve specijalne škole, ali su detaljnije analizirane škole u kojima se obrazuju deca sa teškoćama u intelek-tualnom razvoju.6 U Srbiji one uključuju specijalne osnovne škole, (specijalne) škole za osnovno i srednje obrazovanje i specijalnu srednju školu za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju (u kojima su i deca sa višestrukom ometenoću) i specijalna odeljenja u redovnim školama.

Pitanje identifikacije učenika iz romske zajednice pojavilo se kao veoma značajan problem na samom početku rada. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, podaci su simultano prikupljani od škola i preko predstavnika romske zajednice7 kojima su škole omogućile uvid u spiskove učenika. Direktori i školski psiholozi/pedagozi dali su procene na osnovu izjašnjavanja roditelja o nacionalnoj pripadnosti i na osnovu sopstvenih pretpostavki. Predstavnici romske zajednice dali su podatke zasnovane na ličnom poznavanju deteta i/ili svojim procenama. Planirano je bilo da predstavnici romske zajednice pruže podatke o deci iz svih škola, ali to nije bilo moguće obezbedi-ti za 12 škola. Predstavnici romske zajednice dali su podatke za ukupno 54 škole: 18 ROŠ (86% uzorka) i 39 specijalnih škola (81% od ukupnog broja specijalnih škola u Srbiji).8 U Prilogu A se nalazi više detalja o izvorima i validnosti podataka.

Jedan od ciljeva istraživanja bio je utvrđivanje ukupnog broja specijalnih škola u Sr-biji, jer različiti izveštaji i studije daju različite podatke. U pripremnoj fazi, sačinjena je lista škola na osnovu podataka sa zvaničnog sajta MP,9 spiska škola i fakulteta u Srbiji,10 i drugih izvora.11

5 Ova dokumenta su takođe uključena u spisak literature 6 U ovim školama su održane fokus grupe sa učenicima i sa roditeljima7 Prilog D sadrži potpun spisak svih romskih NVO i koordinatora koji su sarađivali na istraživanju8 Svi procenti u vezi sa specijalnim školama izračunati su u odnosu na ukupan broj specijalnih škola

u Srbiji, a ne u odnosu na ukupan uzorak škola koje su učestvovale u istraživanju9 Ministarstvo prosvete (Primedba autora: Ove baze podataka nisu više dostupne 2010. Sada se na in-

ternet stranici MP nalazi Registar ustanova dostupan na http://www.mp.gov.rs/index.php?page=1)

– spisak osnovnih škola, Infostat http://www.infostat.mps.sr.gov.rs/adresar/osnovne/sveosnovne.htm – spisak srednjih škola, Infostat http://www.infostat.mps.sr.gov.rs/adresar/srednje/svesrednje.htm

– spisak srednjih škola, MP http://www.mps.sr.gov.rs 10 Spisak škola u Srbiji 11 Sekretarijat za obrazovanje AP Vojvodine www.psok.org.rs/skolevojvodine/SKOLE/specijalne; inter-

net stranice grada Beograda i drugih opština i gradova

SRBIJA


Uzorak je trebalo da uključi sve specijalne škole: 19 SOŠ, 28 ŠOSO,12 1 SSŠ, kao i 21 ROŠ sa specijalnim odeljenjima. Zbog greške u podacima kojima smo raspola-gali na početku istraživanja i odbijanja pet škola da učestvuje u istraživanju, ukupni uzorak je obuhvatio 42 od 48 specijalnih škola (88% od ukupnog broja specijalnih škola u Srbji).

U vreme kada je sprovedeno istraživanje nije bilo podataka o ukupnom broju speci-jalnih odeljenja u redovnim školama. U uzorak je bila uključena 21 ROŠ, po jedna škola sa najvećim brojem specijalnih odeljenja u svakom od 21 okruga koji ima takvu školu. Podaci koje smo imali nisu uključivali podatke o vrstama teškoća učenika ta-kvih odeljenja, te smo te informacije prikupljali tokom istraživanja.

Zbog vremenskih i materijalnih ograničenja, nije bilo moguće opsežno prikupljanje podataka u svim specijalnim školama, te su definisana dva poduzorka za prikupljanje podataka u dva nivoa:

Poduzorak 1• – podaci o učenicima i školama su detaljno prikupljani putem: upitnika za škole; intervjua sa direktorima, školskim psiholozima i pedagozima; upitnika za nastavnike; fokus grupa sa učenicima i fokus grupa sa roditeljima. Ovim poduzorkom obuhvaćene su škole i odeljenja za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju: 5 SOŠ, 9 ŠOSO i 14 ROŠ sa specijalnim odeljenjima, po jedna u svakoj ŠU koja ima taj tip škole, iz grada sa najvećim učešćem Roma u ukupnom stanovništvu.

Poduzorak 2• – podaci o učenicima i školama prikupljani su na opštijem nivou putem upitnika za škole (koji su popunjavali uglavnom direktori). Ovim podu-zorkom obuhvaćeno je 13 SOŠ, 19 ŠOSO, 1 SSŠ i 7 ROŠ.

Škole iz oba poduzorka izabrane su iz opština i gradova iz sva tri stratuma koji su za potrebe ovog istraživanja definisani prema učešću romske populacije u ukupnom stanovništvu (podaci sa Popisa iz 2002):

1. do 0,9%

2. od 1% do 2,9%

3. preko 3%

U slučaju kada u dva ili više mesta živi jednak procenat romske populacije, izabrana je škola iz mesta sa većim brojem stanovnika Roma. Takođe, istraživanje je pokrilo sve okruge13 i sve aktivne školske uprave u Srbiji (bez Kosova).

Korišćenjem navedenih izvora informacija i potvrđivanjem stanja na terenu, ovim istraživanjem je utvrđeno da u Srbiji ima ukupno 48 specijalnih škola.

12 ŠOSO nude osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Svaka ŠOSO se u ovom istraživanju broji kao jedna ustanova. Kasnije u analizi podaci su prikazivani posebno za osnovnoškolski i sred-njoškolski nivo, tako da se može učiniti da ih ima više od 28.

13 Srbija bez Kosova je administrativno organizovana u 24 okruga plus Grad Beograd.



Tabela 1. Škole za decu sa teškoćama u razvoju u Srbiji

Tip škole Broj Procenat u odnosu na

ukupan broj škola

Specijalna osnovna škola (SOŠ) 19 40%

Škola za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) 28 58%

Specijalna srednja škole (SSŠ) 1 2%

Ukupno 48 100%

Prikupljanje podatakaPodaci su prikupljani putem sveobuhvatnog Upitnika za škole,14 sastavljenog za spe-cijalne osnovne i srednje škole, i redovne osnovne škole sa specijalnim odeljenjima. Pitanja su precizno formulisana u cilju dobijanja neophodnih podataka o:

školi (tip škole, obrazovni nivo koji nudi, uslovi rada u školi – prostor, opre-• ma, kadar i finansiranje);

stavovima direktora i stručnih službi o problemu koji se istražuje (da li posto-• ji takav problem, kako je nastao, ko bi trebalo da ga rešava i kako);

izvorima podataka, odnosno kako procenjuju da li je učenik/ca Rom/kinja; • o broju odeljenja i učenika (trenutno stanje, promene u broju učenika u po-slednje tri godine, broj učenika u odeljenjima, upisna politika, prebacivanje iz redovne u specijalnu školu i obrnuto);

školovanju romskih učenika u poređenju sa vršnjacima (školski uspeh, redov-• nost pohađanja nastave, napuštanje škole, ponavljanje, pohađanje izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti, saradnja sa porodicom, odnosi učenika sa nastavnicima i vršnjacima);

materijalnoj podršci koju učenici dobijaju tokom školovanja;•

proceni uticaja školovanja u specijalnim školama/odeljenjima na dalji život • dece.

Korišćene su tri verzije Upitnika za škole, koje se u maloj meri razlikuju u zavisnosti od toga da li su namenjene redovnim ili specijalnim školama i od obrazovnih nivoa škola:

1. Upitnik za redovne osnovne škole sa specijalnim odeljenjima;

2. Upitnik za SOŠ i osnovnu školu u okviru ŠOSO;

3. Upitnik za srednju školu u okviru ŠOSO i SSŠ.

14 U nekim slučajevima upitnik je popunjavan tokom intervjua koji su terenski istraživači vodili sa direktorima i stručnom službom škola u poduzorku 1.

SRBIJA


Upitnik je popunilo 16 SOŠ, 25 ŠOSO, 1 SSŠ i 16 ROŠ.

Podaci su prikupljani i putem Upitnika za nastavnike koji je strukturiran kao i Upit-nik za škole, a razlikuje se u tome što umesto pitanja o školi sadrži pitanja o samim nastavnicima (profesija, dužina staža, stručno usavršavanje), i ne obuhvata pitanja o broju odeljenja i učenika. Upitnik je popunilo 143 nastavnika, 31 iz devet ROŠ, 23 iz pet SOŠ i 89 iz devet ŠOSO (44 na osnovnoškolskom i 45 na srednjoškolskom nivou).

Pored Upitnika za nastavnike iz škola, koje su bile obuhvaćene prvim poduzorkom, detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije su prikupljane polustrukturiranim intervjuima sa drugim učesnicima:

56 zaposlenih u 24 škole: 21 direktor, 13 pedagoga, 11 psihologa, 4 socijalna • radnika, 6 specijalnih pedagoga, 1 sekretar škole.

55 predstavnika relevantnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou i • predstavnika romske zajednice: državna sekretarka u MP, 15 prosvetnih sa-vetnika u ŠU; šest predstavnika lokalnih samouprava (Sekretarijat za obra-zovanje, kulturu i sport; Izvršno veće); šest predstavnika iz pet prvostepenih Komisija za pregled dece sa smetnjama u razvoju (dva lekara, tri specijalna pedagoga i socijalni radnik);15 šef Sekretarijata za romsku nacionalnu stra-tegiju pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava; jedna predstavnica Za-voda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ZUOV); jedan stručnjak za testiranje; jedan stručnjak za Komisije; jedan profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju;16 jedan stručnjak za zapošljavanje osoba sa inva-liditetom; 19 predstavnika RNVO koji se bave obrazovanjem i dva romska koordinatora koji rade pri opštinskim upravama.

Fokus grupe sa učenicima i roditeljima organizovane su u saradnji sa školama u kojima su uglavnom i održane. Najveći broj škola je bio kooperativan naročito u okupljanju učenika i roditelja, a nekoliko čak veoma predusretljivo. Samo u jednoj školi se osetila neka vrsta pritiska od strane direktorke koja je delovala uznemireno zbog istraživanja. U jednoj fokus grupi sa roditeljima specijalni pedagog je prevodila sa mađarskog na srpski jezik.

Fokus grupe sa romskim učenicima• – održano je 30 fokus grupa: osam u ROŠ; četiri u SOŠ; devet u ŠOSO OŠ i devet u ŠOSO SŠ. Ukupno je učestvovalo 165 učenika: 57% dečaka/mladića i 43% devojčica/devojaka. Od ukupnog broja učesnika fokus grupa 70% pohađa osnovnu školu (23% ROŠ, 15% SOŠ, 32% ŠOSO OŠ) a 30% srednju školu u ŠOSO.

Fokus grupe sa roditeljima romskih učenika• – održano je 30 fokus gru-pa: osam u ROŠ, četiri u SOŠ, devet u ŠOSO OŠ i devet u ŠOSO SŠ. Ukupno je prisustvovalo 142 učesnika: 76 majki, 49 očeva, 9 baka/deka,

15 U daljem tekstu Komisije.16 Defektološki fakultet je osnovan 1975. godine, a 2006. je promenio naziv u Fakultet za specijalnu

edukaciju i rehabilitaciju.



7 hranitelja/ki i jedan vaspitač iz Doma. Od ukupnog broja učesnika ovih fokus grupa, 70% ima decu u osnovnoj školi (21% u ROŠ, 15% u SOŠ i 34% u ŠOSO OŠ) a 30% u srednjoj školi (ŠOSO SŠ). Više od 90% učesnika fokus grupa je u srodstvu sa učenicima (roditelji, bake/deke ili hranitelji), dok nekoliko roditelja ima po dvoje dece u specijalnim škola-ma/odeljenjima.

Fokus grupe sa Romkinjama i Romima koji su završili srednju školu • u ŠOSO. Ukupno je učestvovao 21 bivši romski učenik (u daljem tekstu BRU): 20 njih je završilo srednju specijalnu školu u ŠOSO i samo su njihovi odgovori prikazivani (jedna Romkinja je pohađala ŠOSO ali nije i završila). Od ukupnog broja učesnika 75% su muškaraci a 25% žene; 60% učesnika je starosti između 19 i 28 godina, 20% između 29 i 38 godina, dok je 20% staro između 39 i 49 godina.

Tokom istraživanja dobijeni su podaci o romskim učenicima iz:

21 ROŠ (100% planiranog uzorka);•

42 specijalne škole (88% od ukupnog broja specijalnih škola u Srbiji);•

15 ROŠ (79% škola tog tipa u Srbiji);•

25 ŠOSO (89% škola tog tipa u Srbiji);•

1 SSŠ (100% škola tog tipa u Srbiji).•

Istraživanje je osmislila i vodila glavna istraživačica u saradnji sa šest terenskih istra-živača (3 psihologa i 3 romska lidera) i svi su aktivni i veoma iskusni u oblasti obrazovanja Roma.

Ograničenja u istraživanju

Tokom istraživanja smo se suočili sa više ograničenja. Nedostatak relevantnih i po-uzdanih podataka o nacionalnoj pripadnosti je problem sa kojim se susreću jednako kreatori politika i praktičari u Srbiji, i kao problem se stalno naglašava u strateškim dokumentima i izveštajima. Teškoće sa kojima smo se susreli tokom prikupljanja po-dataka potvrđuju da je teško doći do sistematizovanih podataka i pored podrške MP. Više je razloga zbog kojih nije lako naći odgovore. Ukupan broj romske populacije u Srbiji nije poznat. U skladu sa zakonima i regulativom koja uređuje poštovanje ljud-skih i građanskih prava, pripadnikom određene nacionalne zajednice (etničke grupe) može se smatrati jedino osoba koja se sama tako izjasni.17 Jedini relevantni podaci, koje škole imaju o nacionalnoj pripadnosti učenika, dobijeni su od roditelja prilikom upisa deteta u prvi razred, a nekoliko škola ima podatke prikupljene i na drugi način. Zbog straha od mogućih posledica, većina roditelja romske dece u Srbiji prikriva svoj nacionalni identitet i ne koristi svoje pravo da se izjasni.

17 Romi u Srbiji imaju status nacionalne manjine od 2002. godine; do tada su bili etnička grupa.

SRBIJA


Većina škola je dala precizne i potpune podatke. Manji broj škola je tvrdio da nema podatke o nacionalnoj pripadnosti učenika i stoga nije dao informacije o broju rom-skih učenika. Istovremeno, te škole su odgovorile na pitanja koja iziskuju poređenje školovanja romskih i drugih učenika. Kod prikazivanja podataka istraživanja, za svako pojedinačno pitanje naznačen je broj škola koje su na to pitanje odgovorile.

Tabela 2. Izvori podataka o broju učenika Roma (2008–2009)18

Škole, RNVO/romski

koordinatori

Samo škole

Samo RNVO/romski

koordinatori

Bezpodataka

Ukupan broj škola u Srbiji

ROŠ 18 3 – – 21*

Specijalne škole – nivo osnovnog obrazovanja

SOŠ 9 5 2 3 19

ŠOSO OŠ** 23 2 1 22828

Specijalne škole – nivo srednjeg obrazovanja

ŠOSO SŠ 23 2 1 2 28

SSŠ 1 – – – 1

* 21 ROŠ je uključena u istraživanje a ukupan broj redovnih škola sa specijalnim odeljenjima nije poznat

** Podaci iz ŠOSO su prikupljani posebno za osnovnu i srednju školu radi poređenja osnov-noškolskog i srednjoškolskog nivoa obrazovanja

Tema ovog istraživanja je delikatna za sve učesnike, te su istraživači nastojali da ih ne uznemiravaju i da što manje utiču na njihove stavove. Osim nekih pitanja koja su iziskivala precizne odgovore (školsko postignuće, pohađanje predškolskog programa), ostala su bila otvorenog tipa i formulisana neutralno („Koje je Vaše mišljenje...?“, „Šta Vi mislite...?“) bez ponuđenih odgovora. Ovaj pristup se pokazao kao ispravan, ali je obrada podataka bila složenija. Neki odgovori su bili previše uopšteni i nefo-kusirani i nije bilo moguće kategorisati ih. Veoma je teško bilo obraditi odgovore dece i roditelja koje su davali u otvorenoj diskusiji u fokus grupama. Podaci koji su prikazani u izveštaju ukazuju na izvor informacija, a broj razvrstanih odgovora varira od pitanja do pitanja.

Neki izvori informacija takođe nedostaju u ovom istraživanju. Istraživači su planirali da pokriju sve specijalne škole u Srbiji, ali neke škole nisu učestvovale iz ranije na-

18 Podaci za školsku 2007–2008. godinu su prikupljeni iz 15 SOŠ, 25 ŠOSO, 1 SSŠ i 21 ROŠ.



vedenih razloga. Dalje, neke škole nisu dostavile sve tražene podatke i ne može da se ustanovi da li se konkretno pitanje odnosilo na ove škole ili ne, ili su jednostavno propustile da odgovore.

Neke škole su dale podatke za jednu ali ne i za drugu školsku godinu, možda zato što im nije bilo važno da odgovore ili nisu imale te podatke. Nekad su škole odgovorile na jedan skup pitanja, ali ne i ostala što je sve otežavalo računanje procenata.

Kako bi jasno i nepristrasno prikazali podatke, istraživači su nastojali da definišu broj škola koji je odgovorio na određeno pitanje, kako u tabelama tako i u narativnom delu izveštaja.

1.2. Romska populacija, obrazovni status i inicijative za unapređenje

Romska populacija – zvanični i nezvanični podaci

Prema Popisu iz 2002, 108.913 ili 1,44% građana Srbije se izjasnilo da su pripadnici romske nacionalne manjine. Procene broja Roma značajno se razlikuju od zvaničnih podataka ali i zavisno od izvora: od 250.000 do 500.000 Roma;19 350.000;20 između 400.000 i 450.000.21 Neke procene su značajno veće: između 600.000 i 700.000 Roma (Matica Romska).22 Procenjeni broj oko kojeg je postignuta najveća saglasnost je 450.000, i on se koristi u zvaničnim dokumentima. Najobimnijim istraživanjem23 popisano je 247.591 Rom koji žive u romskim i drugim manjim naseljima, ali ne i gradovima. Prema Popisu iz 2002, Romi su treća po veličini, a na osnovu procenje-nog broja od 450.000, oni su najveća nacionalna zajednica i čine oko 6% ukupnog stanovništva.

Kohorta na predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskomnivou obrazovanja

Romi su najmlađa etnička zajednica u Srbiji, prosečne starosti 27,5 godina, dok je kod opšte populacije prosek 40,2 godine. Čak 41,2% romske populacije u Srbiji je mlađe od 20, a 71,8% mlađe je od 40 godina.24

S obzirom na to da nije poznato kolika je romska populacija, broj dece i mladih koji bi trebalo da se školuju na različitim obrazovnim nivoima računa se primenom sta-rosne strukture tokom Popisa 2002. na procenjeni broj od 450.000 Roma. Tako pro-cenjena kohorta na predškolskom uzrastu (do šest godina) mogla bi biti oko 70.000;

19 Vlada Srbije, 2009.20 Open Society Institute, 2007, str. 17.21 Centar za dečija prava, 2006.22 Kočić, Rakočević & Miljević, 2003.23 Jakšic & Bašic, 2002.24 Republički Zavod za statistiku, 2002.

SRBIJA


na osnovnoškolskom uzrastu (sedam do 14 godina) oko 74.000; na srednjoškolskom (15 do 19 godina) oko 41.000. Ima i drugih procena, npr. istraživanje Instituta za otvoreno društvo, zasnovano na sekundarnim izvorima podataka, procenjuje da bi broj romske dece mlađe od 18 godina mogao biti između 44.375 i 194.818.25

Obrazovni status Roma

Podaci sa Popisa 2002. godine pokazuju da 62,2% pripadnika romske zajednice nije završilo osnovnu školu; 28,2% je završilo osnovnu školu; 9,2% je završilo srednju školu; a samo 0,4% Roma/kinja je imalo diplomu više škole ili fakulteta. Obrazovna struktura ukupne romske populacije je verovatno i niža, s obzirom na to da su u najmanjem broju popisani upravo stanovnici nehigijenskih naselja.

Prosečna dužina školovanja Roma/kinja je 5,5 godina, dok se ostalo stanovništvo sa kojim žive u susedstvu školuje prosečno 11 godina.26

Obrazovna struktura Roma je znatno niža u odnosu na većinsku populaciju i većinu drugih manjina, osim Albanaca, Vlaha i Muslimana. Niže obrazovanje žena u odnosu na muškarce je još izraženije nego kod drugih zajednica.27

Pohađanje škole: predškolsko obrazovanje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 34% dece mlađe od sedam go-dina je pohađalo predškolske ustanove u 2006. godini.28 U predškolsko vaspitanje i obrazovanje se mogu uključiti deca uzrasta od šest meseci do pet i po godina, nije obavezno i roditelji plaćaju deo troškova u zavisnosti od primanja. U periodu između pet i po i šest i po godina deca pohađaju obavezni predškolski pripremni program koji se odvija u predškolskim ustanovama ili osnovnim školama. Deca se upisuju u prvi razred u periodu između šest i sedam godina.

Analize ukazuju da je obuhvat romske dece uzrasta od tri do pet godina zanemarljiv, i da se kreće između četiri i sedam procenata.29 Prema podacima MICS 330 – 3,9% dece iz romskih naselja uključeno je u programe predškolskih ustanova na uzrastu od 36 do 59 meseci, za razliku od 33,4% dece iz drugih zajednica. Nema podataka da je i jedno romsko dete uzrasta do 3 godine obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem.

25 Open Society Institute, 2006.26 Podaci na osnovu ankete kojom je obuhvaćeno 1.580 Roma, UNDP, 2005.27 Svetska Banka, 2004.28 Pešikan & Ivić, 2008.29 Pešikan & Ivić, 2008.30 Multiple Indicator Cluster Survey – MICS 3 u Srbiji su realizovali Zavod za statistiku Republike

Serbije i Strategic Marketing, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a. Upitnik je deo trećeg kruga MICS koji je ostvaren u više od 50 zemalja u periodu 2005–2006, nakon prva dva kruga koja su ostvarena 1995. i 2000. Upitnik je kreiran za potrebe MICS projekta i namenjen priku-pljanju podataka o položaju dece i žena u zemljama širom sveta.



Od školske 2006–2007. godine je uveden Pripremni predškolski program (PPP),31 be-splatan i obavezan za svu decu uzrasta od pet i po do šest i po godina, u najmanjem trajanju od četiri sata dnevno tokom šest meseci (2009. je produžen na najmanje devet meseci). Program se realizuje neposredno pre početka školovanja i na osnovu pohađanja deca dobijaju potvrdu koja je uslov za upis u I razred osnovne škole. Nacionalni prosvetni savet je 2006. usvojio Pravilnik o Opštim osnovama predškolskog programa, koji obuhvata i PPP.U Izvestaju o analizi uticaja uvođenja PPP32 navodi se da postoje značajne razlike u podacima o ukupnom obuhvatu dece PPP u školskoj 2007–2008. godini, zavisno od izvora, i kreću se od 83% do 99,6%. Izveštaj navodi podatke Ankete o životnom standardu iz 2008. godine, da je obuhvat romske dece iz uzorka bio 45%, ali i preli-minarne podatke evaluacije primene i efekata PPP (ZUOV, 2008), da je svega 20% vaspitnih grupa iz uzorka uključilo romsku decu. Autori zaključuju:

Nije poznato koliki je broj romske dece obuhvaćen, tj. nije obuhvaćen, kao • ni koliko je osipanje dece;

Trajanje PPP za romsku decu po pravilu je zakonski minimum, a za jedan • broj dece i kraće;

Romski roditelji nisu visoko motivisani za slanje dece u PPP;•

Nije regulisan status romskog asistenta u nastavi koji, po mišljenju realizatora • PPP, doprinosi boljem, kvalitetnijem i lakšem radu sa romskom decom;

Osnove predškolskog programa nisu dovoljno razrađene niti prilagođene • radu sa romskom decom;

Efekat pohađanja PPP na dečije postignuće u školi još uvek se ne može tačno • utvrditi.

U Izveštaju Lige za Dekadu33 navodi se da je u 2006–2007. školskoj godini PPP-om obuhvaćeno 89% dece opšte, a 62% dece romske populacije. Ovaj procenat bio bi manji da nije aktivnosti RNVO i projekata u kojima je uspostavljena saradnja izme-đu predškolskih ustanova i romske zajednice. Zabeleženi su primeri da neke predš-kolske ustanove izdaju potvrde i na osnovu neredovnog i znatno kraćeg pohađanja, ili na zahtev lokalnih uprava organizuju tokom leta skraćeni program za decu romske nacionalnosti.

Osnovnoškolsko obrazovanjePodaci o obuhvatu učenika romske nacionalnosti dostupni su na osnovu internih podataka Ministarstva prosvete34 samo za školsku 2002–2003. godinu i pokazuju da

31 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2003. 32 Pešikan & Ivić, 2008.33 Godišnji izveštaj Lige za Dekadu 2007. Liga za Dekadu je osnovana 2005. godine (na inicijativu

Fonda za otvoreno društvo) kao koalicija nevladinih organizacija čiji je cilj podrška realizaciji akci-onih planova Vlade Srbije za Dekadu inkluzije Roma (2005–2015) u oblasti obrazovanja, zdravlja, stanovanja i zapošljavanja. Liga ima četiri odbora, uključujući i Odbor za obrazovanje.

34 Svetska banka, 2004.

SRBIJA


je tada u redovnim osnovnim školama bilo upisano 14.232 učenika. Prema broju Roma na Popisu iz 2002, to bi značilo da je oko 90% učenika relevantnog uzrasta obuhvaćeno, ali prema procenjenoj kohorti (videti pod 1.1) manje od 20% romske dece pohađa osnovnu školu.Prema podacima MICS 3,35 66% romske dece i 94% dece ukupne populacije upiše I razred osnovne škole u odgovarajućem uzrastu; 74% dece romske nacionalnosti a 98% dece u ukupnoj populaciji, uzrasta od 7 do 14 godina pohađa osnovnu školu; 28% romske dece a 98% dece iz ukupne populacije pohađa VIII razred.36

Srednjoškolsko obrazovanjeProcenjuje se da samo 10% učenika iz romskih naselja pohađa srednju školu (nasu-prot 84% u opštoj populaciji).37 Na osnovu podataka RNVO-a i intervjua sa uče-snicima istraživanja, Romi koji nastave školovanje uglavnom se upisuju u srednje stručne škole za koje nije potrebno polagati kvalifikacioni ispit a koje mogu trajati 2, 3 ili 4 godine. Veoma mali broj romske dece upisuje gimnazije i srednje stručne škole koje su više cenjene i pružaju bolje mogućnosti za dalje školovanje i zapošljavanje.Prema podacima REF-a38, 8,3% mladih Roma upisalo je trogodišnje i četvorogodiš-nje srednje obrazovanje 2004. godine. Prema istraživanju Centra za prava deteta,39 samo 0,96% mladih iz romske zajednice završi srednju školu (u uzorku koji je ispi-tivan). Podaci Ministarstva prosvete ukazuju da samo 16% Roma nasuprot 95–96% svih završenih osnovnoškolaca opšte populacije, upiše srednju školu. Prema podacima MP, 551 mladić/devojka iz romske zajednice je od školske 2004–2005. godine upisa-lo srednju školu primenom mera afirmativne akcije koju sprovodi MP u saradnji sa Nacionalnim savetom romske nacionalne zajednice, Sekretarijatom za romsku nacio-nalnu strategiju i uz podršku RNVO-a na terenu.U istraživanju Mere afirmativne akcije za Rome u Srbiji,40 navodi se da je oko 500 romskih studenata upisano u srednje škole zahvaljujući primeni ovih mera, od toga 185 u školskoj 2008–2009. godini, što je mali broj učenika u odnosu na procenjenu populaciju Roma. Način na koji se ova mera za sada realizuje onemogućava mlade Rome da upišu prestižnije srednje škole jer zbog slabog uspeha u osnovnoj školi i posle dodatih 30 bodova ne mogu da dostignu broj koji je potreban za upis. U ovom istraživanju se naglašava potreba definisanja postupaka i mehanizama za primenu mera afirmativne akcije, podrške učenicima prilikom upisa i praćenja njihovog posti-gnuća tokom školovanja.

35 MICS daje primarne podatke, većina ostalih dokumenata koristi sekundarne ili tercijarne podatke iz drugih studija.

36 Multiple Indicator Cluster Surveys – MICS 3.37 Multiple Indicator Cluster Surveys – MICS 3.38 Vlada Republike Srbije, 2007.39 Centar za prava deteta, 2006.40 Centar za primenjene evropske studije, 2009. Istraživanje koje je podržao Fond za otvoreno druš-

tvo, bavi se problemom afirmativne akcije, njene utemeljenosti u međunarodnim i nacionalnim dokumentima, analizom do sada sprovedenih mera, analizom potreba za podrškom Romima u obrazovanju, a takođe nudi i predloge za buduću primenu mera afirmativne akcije.



Srednje stručno obrazovanje je veoma značajno za Rome, s obzirom na to da većina mora što ranije da nađe posao. Važnost srednjeg stručnog obrazovanja naglašena je i u Strategiji za smanjenje siromaštva u R. Srbiji,41 jer je ustanovljeno da su siromašni i nezaposleni upravo oni građani koji su bez škole, bez struke/profesije ili sa zanima-njem koje nije traženo na tržištu rada. Strategija razvoja srednjeg stručnog obrazovanja u R. Srbiji usvojena je 2006. godine. U skladu sa vizijom i misijom budućeg stručnog obrazovanja, postavljen je sledeći cilj:

Stručno obrazovanje i obuke treba da pruže svakom pojedincu mogućnost pune so-cijalne participacije, unapređivanje kvaliteta života, lični izbor, zapošljavanje, mo-gućnost kontinuiranog profesionalnog razvoja i mogućnost kvalitetnijeg života u zdravoj životnoj sredini.42

Obrazovanje odraslih Roma (tercijarno obrazovanje)

Podaci REF-a za 2004. pokazuju da je samo 0,9% mladih Roma obuhvaćeno terci-jarnim obrazovanjem.43 Na osnovu mera pozitivne akcije od školske 2003–2004. do 2007–2008. godine, 560 studenata Roma je upisano na fakultete.44 Prema drugim izvorima, 376 studenata je upisano na osnovu mera afirmativne akcije od školske 2002–2004. godine.45 Istraživanje Mere afirmativne akcije za Rome u Srbiji46 navodi da je manje od 200 romskih studenata upisano na državne fakultete. Primena ovih mera nailazila je na niz teškoća, a jedna od njih je kasniji upis Roma u odnosu na druge studente, nakon početka školske godine.

Obrazovanje odraslih je niz godina bilo potpuno zapostavljeno u Srbiji, gotovo nepo-stojeće u formalnom i sa slabom ponudom u neformalnom sistemu obrazovanja. Ide-ja doživotnog učenja, kao i potreba za dokvalifikacijom i prekvalifikacijom, uslovile su donošenje Strategije obrazovanja odraslih u R. Srbiji,47 2006. godine. Ova Strategija pod obrazovanjem podrazumeva sve formalne i neformalne oblike obrazovanja name-njene osobama starijim od 18 godina koje nemaju status učenika, odnosno studenta u formalnom ili neformalnom obrazovanju.

Romi su značajno zastupljeni u školama za osnovno obrazovanje odraslih. Pomenute škole su namenjene osobama koje nisu pohađale ili nisu završile obavezno osnovno obrazovanje a starije su od 15 godina, što je zakonska granica za pohađanje redovnih osnovih škola (o ovom problemu biće više reči u poglavlju 1.3).

41 Krajem 2002. godine Vlada R. Srbije inicirala je razvijanje Strategije za smanjenje siromaštva u R. Srbiji koja daje osnovna polazišta i strateške pravce i aktivnosti. Dokument je odobren i od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, a dostupan je na http://www.prsp.sr.gov.rs/engleski/dokumenta.jsp.

42 Ministarstvo prosvete, 2005b.43 Vlada R. Srbije, 2007.44 Potpredsednik Vlade, prezentacija na sastanku Odbora Dekade, jun 2008.45 Potpredsednik Vlade, prezentacija na sastanku Odbora Dekade, jun 2008.46 Centar za primenjene evropske studije, 2009.47 Ministarstvo prosvete, 2005a.

SRBIJA


Vladine i nevladine inicijative na unapređivanju upisa u obrazovanje –od predškolskog do tercijarnog obrazovanja

U ovom delu dajemo pregled najznačajnih projekata koji su realizovani u saradnji MP i civilnog sektora na unapređenju obrazovanja Roma u predškolskom, osnovno-školskom i srednjoškolskom uzrastu, a drugi relevantni projekti prikazani su u po-glavljima kojima tematski pripadaju.48

Aktivnosti koje su realizovane u obrazovnim institucijama bile su usmerene na po-većanje obuhvata dece redovnim obrazovanjem, unapređivanje kvaliteta obrazovanja koji dobijaju, kao i davanje podrške učenicima za uspešno i kontinuirano školovanje. Iako se možda ne može ustanoviti neposredna uzročna veza, autori ovog istraživanja su uvereni da ove aktivnosti i mere doprinose smanjenju upisa dece iz romske na-cionalne zajednice u specijalne škole i odeljenja. Nadamo se da će iskustva i dobra praksa ovih projekata u budućnosti biti široko zastupljeni u obrazovnoj praksi.Romski asistenti u nastavi49 u osnovnim školama – Ministarstvo prosvete je 2006. započelo projekat uvođenja romskih asistenata u nastavi u osnovne škole u saradnji sa OEBS-om i uz stručnu podršku CIP-a, Centra za interaktivnu pedagogiju. Na samom početku su edukovana 54 asistenta, a zbog finansijskih ograničenja samo njih 28 je radilo u školama u periodu mart–jun 2007. U 2008, od pomenutih 28, MP je iznova angažovalo 24 asistenta. Obuka asistenata (prve generacije) nastav-ljena je 2008. i 2009. na seminarima u kojima su zajedno sa njima učestvovali i predstavnici škola u kojima rade. U 2009, novih 26 asistenata (druga generacija) je započelo edukaciju, koja je delom zajednička sa nastavnim kadrom. OEBS je obezbedio sredstva za honorare asistenata, opremanje škola i treninge. Godine 2009, započeta je obuka treće generacije asistenata koji bi trebalo da rade u beogradskim osnovnim školama. Ovi asistenti pružaće podršku u školovanju deci koja su raseljena iz nehigijenskih naselja ispod mosta Gazela, a njihov rad finansiraće Skupština gra-da Beograda. U toku je priprema publikacije o radu asistenata u saradnji OEBS-a, CIP-a i MP, čiji je cilj promocija uloge asistenata, motivisanje škola i lokalnih vlasti da ih zapošljavaju radi unapređivanja dostupnosti i kvaliteta obrazovanja za decu iz romske zajednice.

Nacrt projekta koji će podržati Evropska komisija opisuje planove za uspostavljanje asistenata u praksi:

U okviru projekta Obrazovanje za sve – unapređivanje dostupnosti i kvaliteta obra-zovanja za decu iz marginalizovanih grupa, MP namerava da dalje razvija nacio-

48 Projekat Stvaranje uslova za ravnopravni upis u prvi razred osnovne škole i projekat Zaštita romske dece od diskriminacije predstavljeni su u poglavlju 1.4. Antidiskriminativne aktivnosti. Projekat Obrazovanje Roma: put u budućnost, uključivanje roditelja Roma u skolske odbore i savete roditelja opisan je u poglavlju 2.2. Struktura sistema.

49 Romski asistenti u nastavi po prvi put su uvedeni 1997. godine u predškolske grupe, a 2002. u osnovne škole, u okviru zajedničkih projekata Fonda za otvoreno društvo i CIP-a, Centra za inte-raktivnu pedagogiju, u saradnji sa romskim NVO-om i obrazovnim ustanovama. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, po prvi put uvodi pedagoške asistente kao novu poziciju u obrazovnom sistemu, što otvara mogućnost da romski asistenti budu angažovani kao honararni školski kadar, a ne više preko projekata.



nalne politike proširenjem šeme uspostavljene u projektu OEBS-a, sa ciljem da 128 asistenata započne sa radom u 128 ustanova (80 osnovnih škola i 48 predškolskih ustanova). Svrha ovog projekta je unapređenje inkluzije dece iz marginalizovanih grupa u sistem predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja, razvijanjem kapacite-ta za donošenje i ostvarivanje obrazovnih politika, podrškom sistemskim uslovima uključujući regulativu, osnaživanjem relevantnih pedagoških grupa i povećanjem svesti javnog mnjenja.50

U izveštaju Indikatori jednake dostupnosti kvalitetnom obrazovanju51 učesnici fokus grupa se slažu da su romski asistenti najbolja do sada uvedena praksa i nadaju se da će se nastaviti i razvijati (predstavnici MP, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Sekretarijata za obrazovanje AP Vojvodine, Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma, Sekretarijata za romsku strategiju, lokalnih samouprava, Zavoda za statistiku R. Srbi-je, škola, vrtića, NVO-a). Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja sproveo je evaluaciju rada asistenata koja pokazuje pozitivne uticaje njihovog rada.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine i MP realizovali su projekat Povećanje dostupnosti predškolskog obrazovanja romskoj deci, uz podršku REF-a. Kao jedna od mera programa uvedeni su romski koordinatori kao veza između roditelja, nastavnika i lokalnih vlasti. Projekat se odvijao u tri faze:

januar–avgust 2006. kada je 632 dece obuhvaćeno predškolskim programom, • od kojih je 473 upisano u septembru u prvi razred osnovne škole;

januar–jul 2007. kada je 767 dece upisano u predškolski program;•

septembar 2008 – jun 2009. kada je oko 450 pohađalo predškolske ustanove.•

Podaci o upisu u školu nisu dostupni za druge dve faze projekta.

Uključivanje Roma u obrazovanje i podrška za kontinuirano školovanje kroz pove-zivanje institucija i NVO-a na lokalnom nivou – Razvojno obrazovni centri u 10 opština na jugu Srbije: Aktivnosti se odvijaju od 2005. godine, a podržane su iz sred-stava opština i UNICEF-a. Realizuju se u romskim naseljima, osnovnim školama, u prostorima RNVO-a ili mestima koje obezbedi lokalna samouprava. Oko 3.000 dece je obuhvaćeno programom, a aktivnosti uključuju obrazovni rad sa predškolskom decom, dopunsku nastavu, rad sa roditeljima, obrazovnim institucijama i lokalnim samoupravama.

Poboljšanje obrazovanja Roma na jugu Srbije: Podržano iz državnog budžeta, Švaj-carske agencije za razvoj, Hrišćanskog fonda za decu i EU u periodu 2005–2011. Rezultati: Oko 2.500 dece i roditelja je obuhvaćeno programom; postignut je 100% obuhvat dece pripremnim predškolskim programom; 92% dece nastavilo je školova-nje posle četvrtog razreda osnovne škole; 27 asistenata zaposleno je u pripremnom predškolskom programu i u osnovnim školama.

50 Terms of Reference: Education for All – Increasing the Availability and Quality of Education for Children from Marginalised Groups (EuropeAid/128424/C/SER/RS).

51 Fond za otvoreno društvo, izveštaj Indikatori jednake dostupnosti kvalitetnom obrazovanju, 2010.

SRBIJA


Zajedno do jednakosti: Projekat je realizovalo MP uz podršku Vlade Kraljevine Nor-veške, 2006. godine, i njime je podržana izrada dva dokumentarna filma o obrazo-vanju Roma, formiranje i opremanje šest klubova u školama i RNVO-a. Direktnih korisnika bilo je 318, a indirektnih 1.600.

AURO – Modul obuke nastavnika za program Aktivna nastava/učenje u radu sa učenicima iz etničkih i marginalizovanih sredina: Aktivnosti se realizuju od 2005. uz podršku UNICEF-a. Rezultati: razvijen modul koji se primenjuje u školama.

Projekat Jednake šanse u srednjoškolskom obrazovanju se realizuje u saradnji između Fonda za otvoreno društvo, CIP - Centra za interaktivnu pedagogiju, Udruženja gra-đana Srpsko-romsko prijateljstvo „Stablo“ i Udruženja studenata Roma, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo i Dečije fondacija Pestaloci (I ciklus 2005–2007, II ciklus 2008–2010, i III ciklus 2011–2013). Ciljevi projekta su razvijanje modela srednjoškolskog obrazovanja koje odgovara mladima iz romske zajednice i doprinosi razvoju inkluzivnih obrazovnih politika. Istražuju se načini inkluzije romskih učenika u srednje stručne škole i otvaranja sistema obrazovanja za sistemske promene. Filo-zofija istovremenog ostvarivanja jednake dostupnosti i kvalitetnog školskog uspeha izražena je kroz promenu obrazovnih iskustava romskih učenika.

Cilj je ostvarivanje boljih uslova za školovanje, povećanjem dostupnosti i kvaliteta obrazovanja, primenom savremenih metoda rada, poštovanjem vrednosti društvene pravde i uspostavljanjem saradnje između romske i većinske zajednice. To uključuje nastavnu praksu fokusiranu na dete, stvaranje klime socijalne pravde u srednjim ško-lama i saradnju između romske i većinske zajednice.

Školovanje učenika iz porodica koje su iz zemalja u kojima su živele i radile repatri-jacijom vraćene u Srbiju, otežano je nizom proceduralno nerešenih pitanja. Projekat Romska deca povratnici – od jezičkih barijera ka društvenom kapitalu, koji je vodio Roma IDP Forum, u saradnji sa MP i uz podršku REF-a (2007–2008), bavio se ovim pitanjima. Rezultati projekta obuhvataju definisanje procedura i predloga zakonske regulative u saradnji sa MP, razvijanje standarda i modela za učenje srpskog jezika kao drugog jezika koji će izučavati romska deca povratnici.

Kao i druge nacionalne manjine, i Romi imaju pravo da pohađaju izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Program je primenjivan manje ili više uspešno tokom proteklih godina, zavisno od sredine. U 2007–2008. godini, Romski informativni centar, uz podršku MP, radio je na razvijanju nastavnog progra-ma ovog predmeta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole i njegovom uvođenju u starije razrede.

MP je stipendiralo uspešne romske učenike: 117 srednjoškolaca i 182 studenta u školskoj 2008–2009. godini. Vladinim programom 1.000 stipendija za siromašne srednjoškolce, u okviru sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva, podržano je školovanje učenika iz socijalno ugroženih porodica u školskoj 2007–2008. godini. Pripadnost romskoj zajednici definisana je kao jedan od kriterijuma za bodovanje prijavljenih učenika.



Tri stotine srednjoškolaca iz Beograda i Niša dobilo je stipendije preko projekta Stvaranje uslova za povećanje obuhvata i uspešnosti romskih učenika u srednjoj školi, koji su vodili Romski edukativni centar i Dečiji romski centar u školskoj 2007–2008. godini, uz podršku REF-a. Iste organizacije su realizovale i projekat Stvaranje uslova za proširenje pristupa državnim stipendijama i povećanje uspeha romske dece u srednjim školama, 2008–2009, u koji je uključeno 330 romskih uče-nika i 400 roditelja.

U okviru Projekta Inkluzija romskih učenika u srednjim školama u AP Vojvodini, koji je vodio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu u saradnji sa Savetom za integraciju Roma u AP Vojvodini i Udruženjem romskih studenata, obezbeđena je finansijska i mentorska podrška za 353 učenika, pripadnika romske nacionalne zajednice koji su u školskoj 2007–2008. godini upisali ili već bili učenici srednjih škola, sve do završetka njihovog školovanja.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma je program pilotiran u sedmom i osmom razredu u školskoj 2006–2007. godini. Osnovni cilj bio je kreiranje si-stemskih uslova za osnovno obrazovanje Roma a kasnije i drugih odraslih građana sa sličnim problemom. Razvijen je strateški, programski i obrazovni okvir za krei-ranje i kontinuirano prilagođavanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, uglavnom Roma.52 Program je realizovao Institut za pedagogiju i andragogiju Fi-lozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu poli-tiku, Ministarstvom prosvete, Kancelarijom za ljudska prava – odeljenje za pitanja Roma, Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine i Timom za implemen-taciju Strategije za smanjenje siromaštva. U program je bilo uključeno 275 Roma, uzrasta od 15 do 35 godina od kojih je osnovno obrazovanje završilo njih 212; stručne obuke završilo je 168 polaznika, od kojih se 53 zaposlilo.53 Razvijeni su i zvanično odobreni: programi funkcionalnog osnovnog obrazovanja za sedmi i osmi razred, treninzi za nastavnike i asistente, i program stručnog obrazovanja. Ukupno 390 polaznika je završilo 7. i 8. razred osnovne škole a 276 polaznika je pohađalo stručnu obuku.

Pored projekta Obrazovanje za sve: Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta obrazovanja za decu iz marginalizovanih grupa, druga inicijativa na nacionalnom nivou, značajna za inkluzivno obrazovanje, je projekat Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou DILS.54 DILS se priprema i biće realizovan u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Mi-nistarstvom prosvete i Ministarstvom rada i socijalne politike. Aktivnosti su podržane preko zajma Svetske banke/Međunarodne banke za obnovu i razvoj (2009–2012). Na sajtu Vlade R. Srbije navodi se:

Osnovni cilj projekta odnosi se na jačanje kapaciteta ustanova u sektorima zdravlja, prosvete i socijalne zaštite na lokalnom nivou za pružanje delotvornijih, korisnicima

52 Milivojević, 2008. 53 Milivojević, 2008.54 Delivery of Improved Local Services (DILS).

SRBIJA


pristupačnijih usluga ujednačenog kvaliteta, finansiranih po principu „novac prati korisnika“, u decentralizovanom okruženju koje vodi računa o potrebama ranjivih grupa korisnika.55

Unapređivanje obrazovanja Roma jedan je od prioriteta DILS projekta, u okviru ko-jeg će se realizovati obuke za donosioce politika i nastavni kadar, i finansijska pomoć školama za realizaciju malih projekata.

Procenjeni broj i procenat romske dece koja ne pohađaju školu

Teško je proceniti koliko se dece romske nacionalnosti nikad ne upiše u škole a ko-liko njih napusti započeto školovanje. Prema podacima iz različitih izvora, izvesno je da je taj broj izrazito veliki:

Deca koja ne pohađaju obavezni pripremni predškolski program (38%);• 56

Deca koja ne pohađaju osnovnu školu (26%);• 57

Deca koja su napustila osnovnu školu (74% upiše osnovnu školu a 73% od • tog broja napusti58 školu);59

Deca koja napuste srednju školu (38%).• 60

Razlozi za neuključivanje i/ili kasnije napuštanje škole su mnogobrojni i raznovrsni, i uključuju porodičnu materijalnu situaciju,61 neprilagođenost obrazovnih institucija i visok nivo diskriminacije u njima, kao i nedostatak pomoći deci za savladavanje preobimnog gradiva. Isključenost iz obrazovnog sistema samo je jedan od pokazatelja opšte marginalizacije romske zajednice.

Školsko postignuće dece iz romske zajednice

Centar za prava deteta je 2006. godine sproveo istraživanje na uzorku od 76 škola, i prema njihovim podacima, od ukupnog broja učenika koji su ponavljali razred, od 13% do 57% su bili romski učenici.62

55 http://www.dils.gov.rs/index.php?page=fmp&dilsLangMode=156 Liga za Dekadu inkluzije Roma, 2007. 57 Multiple Indicator Cluster Surveys – MICS 3.58 Odgovara terminu „drop out“ u engleskom jeziku.59 Npr. od 100 dece 74 upiše osnovnu školu, 54 njih napuste školu i samo 20 ostane u školi. Prezen-

tacija Potpredsednika Vlade R. Srbije na Upravnom odboru Dekade inkluzije Roma, jun 2008.60 Prezentacija Potpredsednika Vlade R. Srbije na Upravnom odboru Dekade inkluzije Roma, jun

2008.61 117 od 262 osobe (45%) uzrasta od 6 do 22 godine koje se ne školuju, navodi kao razlog visoku

cenu školovanja, Vulnerable groups in Central and South Eastern Europe, Survey data, Serbia.62 Vlada R. Srbije, 2007.



Tabela 3. Podaci o školskom uspehu romskih učenikau školskoj 2002–2003. godini63

Školski uspeh Odličan Vrlodobar Dobar Dovoljan Nedovoljan

%* učenika 7,4% 14,8% 33,7% 20,7% 23,4%

* Procenat u odnosu na ukupan broj romskih učenika za čiji su uspeh bili dostupni podaci (14070).

Prema podacima Ministarstva prosvete za školsku 2002–2003. godinu, broj učenika od prvog do osmog razreda se trostruko smanjio sa 3.206 u prvom razredu na 944 u osmom razredu. Iako se ne zna koliko je u svakoj generaciji učenika krenulo u prvi razred, jasan je trend smanjivanja broja učenika.Podaci na nacionalnom testiranju učenika na kraju trećeg razreda školske 2003–2004. godini, koje je vodio Centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, pokazuju da uče-nici romske nacionalnosti u odnosu na opštu populaciju imaju znatno slabiji uspeh: opšta prosečna ocena (1 je naslabija a 5 najbolja) romskih učenika bila 3,25 (drugih učenika 4,36); prosečna ocena romskih učenika za srpski jezik bila je 2,79 (drugih učenika 4,01); prosečna ocena romskih učenika za matematiku je bila 2,79 (drugih učenika 3,75). Skoro šezdeset procenata romskih učenika je bilo u kategoriji 20% učenika sa najslabijim rezultatom na testu srpskog jezika i matematika. Na testu matematike samo je 4,1% romskih učenika bilo među dvadeset procenata najboljih učenika. Na testu iz srpskog jezika 2,1% romskih učenika bilo je među 20% učenika sa najboljim rezultatom.

1.3. Diskriminacija i segregacija Roma u obrazovanju

Diskriminacija prema Romima u SrbijiRezultati istraživanja Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji pokazuju da je diskriminacija Roma u Srbiji prisutna i da je javnost toga svesna. Pored Roma, najviše diskriminisane osobe u Srbiji su siromašni i osobe sa invaliditetom (više od 60% učesnika istraživanja smatra da su ove grupe u velikoj meri diskriminisane). Pripadnici ovih grupa osećaju diskriminaciju na polju zapošljavanja, karijere, ostva-rivanja zdravstvene, pravne i socijalne zaštite, političke aktivnosti, obrazovanja (ovo navodi 41% učesnika), i stanovanja.64

Anketa sprovedena u porodicama iz 56 romskih naselja sa 2.737 dece, koja pohađaju 78 škola,65 daje podatke o tome koliko se dece požalilo roditeljima na vređanje zbog

63 Svetska banka, 2004.64 Istraživanje Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji realizovano je u okviru projekta

Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji, Ministarstvo rada i socijalne politike i UNDP, uz podršku Evropske komisije, februar 2009.

65 Intervju sa Angelinom Skarep, savetnicom u ŠU Valjevo i koordinatorkom Tima MP za implemen-taciju Akcionog plana za obrazovanje Strategije unapređivanja položaja Roma, o podacima projekta

SRBIJA


nacionalne pripadnosti. Roditelji su procenili da je škola preduzela adekvatne mere u 226 od 345 prijavljenih slučajeva vređanja od strane druge dece, odnosno 35 od 56 slučajeva vređanja od strane nastavnika. Da nastavnici romsku decu tretiraju ravno-pravno misli 70% roditelja, dok 30% smatra da prema njima imaju drugačiji odnos nego prema drugoj deci.

Tabela 4. Žalbe učenika izloženih vređanju po nacionalnoj osnovi66

Veoma često Povremeno Retko Nikada

vršnjaci nastavnici vršnjaci nastavnici vršnjaci nastavnici vršnjaci nastavnici

111 15 435 92 584 346 1592 2193

Neki oblici diskriminacije Roma u obrazovanju su prikriveni. Na primer, nastavnici često imaju manja očekivanja od romskih u odnosu na druge učenike, što utiče da njihovi rezultati budu slabiji. Pored tendencije snižavanja kriterijuma, kada su u pita-nju romski učenici, čini se da se oni češće nalaze u odeljenjima sa nižim kvalitetom nastave. Podaci sa nacionalnog testiranja učenika trećeg razreda osnovne škole otkri-vaju da je više od 40% romskih učenika u odeljenjima sa najnižim kvalitetom nasta-ve, dok je samo oko 20% drugih učenika u takvim odeljenjima. Kvalitet nastave se u ovom slučaju procenjuje na osnovu uspeha učenika u svakom odeljenju, pri čemu se ti podaci kontrolišu u odnosu na socio-ekonomski status (uzorak je obuhvatio 5.000 učenika u 212 odeljenja u 113 škola). Situacija je suprotna u odeljenjima sa najvišim kvalitetom nastave, u takvim odeljenjima se obrazuje oko 39% učenika koji nisu iz romske zajednice, i samo 20% romskih učenika.67

Oblici segregacije u obrazovanju u Srbiji

Segregacija u redovnim školama

Segregacija je proces na koji utiču mnogobrojni faktori. U Srbiji ona nije rezultat strateškog pristupa, već je posledica uticaja više činilaca kao što su: stambena segrega-cija Roma; nedovoljna pristupačnost obrazovnog sistema; izražena socijalna distanca i diskriminacija od strane nastavnog kadra, druge dece i njihovih roditelja; biranje ili prelazak u škole koje su naklonjenije Romima; neopravdano upućivanje dece u specijalne škole; prebacivanja dece iz redovnih u specijalne škole. Nema podataka o broju učenika u raznim oblicima segregisanih odeljenja i škola u Srbiji.U Srbiji tzv. romske škole, tj. škole u kojima je većina učenika iz romske zajednice, nisu česta pojava. U jednoj osnovnoj školi u Nišu, romski učenici čine više od 80%

Zaštita dece romske nacionalnosti od diskriminacije, koji je realizovan u saradnji MP i Centra za prava manjina, uz podršku REF-a.

66 Intervju sa Angelinom Skarep.67 Open Society Institute, 2007.



ukupnog broja đaka. Škola se nalazi u blizini velikog romskog naselja tako da joj prirodno gravitira veliki broj romske dece. Kako se broj romskih učenika povećavao iz godine u godinu, kvalitet nastave u školi je počeo da opada. Umesto da im pruže dodatnu podršku u učenju kako bi ostvarili nastavni program, nastavnici su snižavali kriterijume da bi ih zadržali u školi. Nedostatak brige gradskih vlasti ogledao se u lošim uslovima rada u ovoj školi. Negativan odnos zajednice prema romskim uče-nicima proširio se i na njihove nastavnike. Tako je tokom vremena sve više opadao broj učenika iz drugih zajednica, a čak su i romske dobrostojeće porodice svoju decu upisivale ili prebacivale u škole sa boljim ugledom u gradu.68

U literaturi se pominju tri škole sa segregisanim odeljenjima, a njihov broj je vero-vatno i veći. Prema istraživanju Centra za prava manjina, škole kao uzroke segregacije navode sledeće razloge: romska deca se kasnije upisuju u školu kada su odeljenja već formirana; romska deca su starija od drugih učenika; roditelji drugih učenika se pro-tive da im deca budu zajedno sa romskom u odeljenju; romska deca ne govore jezik na kom se školuju.69 Ove tri škole sprovode specifične desegregacione mere, ali bilo bi bolje da se ovakvi problemi unapred spreče nego kasnije rešavaju.Postoji opravdana bojazan među kreatorima i realizatorima obrazovne politike da će veća participacija romskih učenika u budućnosti doprineti povećanju raznih oblika segregacije, ukoliko se ne primeni niz neophodnih pripremnih mera i aktivnosti kako u okviru sistema obrazovanja, tako i u romskoj zajednici.

Segregacija u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima u Srbiji

Ranija istraživanja su ukazivala na činjenicu da su romska deca u prevelikom broju zastupljena u specijalnim školama, što je slučaj širom Centralne i Istočne Evrope.70 Tako velika zastupljenost pripadnika jedne nacionalne zajednice u ovim institucijama je alarmantna, jer statistički nije verovatno, a ni moguće, da bilo koja grupa ljudi u tako velikom procentu ima potrebu za specijalnim obrazovanjem.71 Ova činjenica ukazuje na to da su romska deca u značajnom broju pogrešno upućena u specijalne škole tokom upisa i kasnije preusmeravana iz redovnih škola, što je potrebno otkriti i promeniti.Do ovog projekta nije sprovedeno nijedno obimno primarno istraživanje o broju romskih učenika u specijalnim školama. U literaturi se najčešće pominje da u škola-ma za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju romski učenici čine između 50% i 80%,72 a najčešće navođeni izvor podataka je UNICEF.73 Kompetentne institucije u zemlji nemaju zvanične podatke o učenicima na osnovu nacionalne pripadnosti,

68 Videti studiju slučaja u Izveštaju za Srbiju, Open Society Institute, 2007, str. 585.69 Open Society Institute, 2007.70 Pogledati na primer, ERRC, 2004. 71 Vidi Amici Brief – D.H. protiv Republike Češke, sa komentarima International Step by Step Asso-

ciation, REF, i European Early Childhood Education Research Association zasnovanom na članu 36:2 Evropske povelje o ljudskim pravima, i 44:2 Pravila Evropskog suda za ljudska prava.

72 Vidi Romski obrazovni fond, 2007. Kočić Rakočević & Miljević, 2003.73 UNICEF Beograd, 2001.

SRBIJA


ni u redovnim ni u specijalnim školama. Očekuju se promene u budućnosti, jer se trenutno obrađuju podaci koje je ZUOV prikupio tokom 2009. godine, a MP refor-miše informacioni sistem.Podaci dobijeni u istraživanju Centra za prava deteta i organizacije Save the Children u pet gradova (dve opštine u Beogradu, Subotica, Vranje, Niš i Kragujevac) tokom 2006. godine dokumentovali su da trećinu učenika koji pohađaju specijalne škole u ovim mestima čine Romi.74 Procenat romskih učenika u srednjem specijalnom obra-zovanju u istim mestima, varirao je od jedne trećine u prvom razredu, do dve petine u starijim razredima.

Problem velike zastupljenosti Roma u specijalnom obrazovanju prepoznat je već duže vreme. Jedna studija75 iz 1997. godine navodi:

Specijalna škola nije odgovarajuća ustanova za socijalnu promociju i integraciju Roma u naše društvo (većinskog naroda) iz više razloga. U ovom radu navodimo rezime empirijskih rezultata do kojih smo došli u nekoliko istraživanja kojima je bio cilj izučavanje s jedne strane, sposobnosti i znanja dece Roma u specijalnoj školi, a s druge strane, sadržaja defektoloških dodiplomskih studija, na kojima se pripremaju kadrovi za rad sa ovom populacijom, koja se još uvek u psihologiji i defektologiji tretira kao ‘psihopatološka’ ili psihijatrijska kategorija, a ne kao etnoklasa. U radu se nude određena rešenja ovog problema (kako organizovati obrazovanje dece Roma i kako uneti ta znanja u osnovne studije defektologije).

Segregacija u obrazovanju odraslih

Obrazovanje odraslih u okviru formalnog sistema obrazovanja namenjeno je odraslima koji nisu pohađali ili završili osnovno obavezno obrazovanje, a stariji su od 15 godina (što je starosna granica do koje je moguće školovanje u redovnoj osnovnoj školi). Pro-gram je sveden na opismenjavanje i osnovna matematička znanja, te oni koji steknu ovu formalno validnu diplomu, nemaju znanja potrebna za dalje školovanje.

Veliki broj Roma pohađa škole za obrazovanje odraslih a mnogi od njih su mlađi od 15 godina što znači da bi trebalo da se školuju u redovnim osnovnim školama. Zva-nični podaci govore da Romi čine od 75% do 80% polaznika škola za obrazovanje odraslih,76 a UNICEF takođe naglašava ovaj problem.77 U izveštaju Dečijeg romskog centra78 navodi se da Romi čine čak 90% ukupnog broja polaznika škola za obrazo-vanje odraslih. Istraživanje Centra za prava deteta i Save the Children79 pokazuje da su u tri škole za obrazovanje odraslih u školskoj 2005–2006. godini, Romi činili 98% ukupnog broja polaznika. Na osnovu tog istraživanja, 66% polaznika koji su završili ove škole u školskoj 2004–2005. bili su Romi.

74 Centar za prava deteta, 2006. 75 Arsenović-Pavlović Marina, 1997.76 Vlada R. Srbije, 2007.77 UNICEF, 2007.78 Kočić Rakočević & Miljević, 2003.79 Centar za prava deteta, 2006.



Kako budući nastavnici vide socijalnu inkluziju

Profesori FASPER-a su sproveli anketu o inkluziji osoba sa invaliditetom na nekoliko fakulteta, među kojima su Učiteljski fakultet, Filozofski fakultet – Odeljenje za psi-hologiju i Odeljenje za pedagogiju, Fakultet političkih nauka – Odeljenje za socijalne politike i socijalni rad, Ekonomski fakultet i Elektrotehnički fakultet. Rezultati koji još nisu objavljeni (u procesu su obrade) ukazuju na to da budući nastavnici imaju neutralan stav prema inkluziji, jednako kao budući ekonomisti i inženjeri. Budući socijalni radnici, psiholozi i pedagozi imaju pozitivan odnos, dok budući vaspitači imaju izuzetno negativan odnos prema inkluziji osoba sa invaliditetom.

Anketa je pokazala da studenti u Srbiji imaju pomešana pozitivna i negativna gledišta prema inkluziji više nego studenti u drugim zemljama (gde je isti instrument pri-menjen) koji imaju pozitivniji odnos.80 Iako anketa nije bila usmerena na ispitivanje odnosa studenata prema inkluziji Roma, njihovi odgovori pokazuju da je neophodno uticati na promenu stavova budućih nastavnika i vaspitača prema inkluziji socijalno isključenih grupa.

1.4. Antidiskriminacione mere

Diskriminacija Roma u okviru obrazovnog sistema prepoznaje se kao značajan pro-blem i njome se bave relevantna strateška dokumenta: Nacionalna strategija za una-pređivanje položaja Roma81 iz 2009. godine i Akcioni plan za obrazovanje.82 U okviru ove strategije sagleda se problem segregacije u okviru 3. cilja: Uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti.

Tokom predsedavanja Srbije Dekadom inkluzije Roma, diskriminacija u obrazovanju bila je jedna od dve ključne teme83 (druga tema je bila stanovanje). Stručnjaci su sa-činili Upitnik o diskriminacionom tretmanu romskih učenika u javnom obrazovanju koji opisuje 17 oblika diskriminacije. Sve zemlje učesnice Dekade pozvane su da popune i pilotiraju instrument, a rezultati su predstavljeni na XVI sastanku međunarodnog Upravnog odbora Dekade koji je održan 2009. godine u Beogradu.

Upitnik je u ime Srbije popunilo Ministarstvo prosvete, a u ime civilnog sektora Odbor za obrazovanje Lige za dekadu. Njihove procene su alarmantne jer ukazuju da su romska deca žrtve svih oblika diskriminacije. Prema proceni Odbora za obrazova-nje više od 50% romske dece žrtve su 12 oblika diskriminacije, dok MP ocenjuje da su žrtve šest oblika diskriminacije. Segregacija je značajan deo diskriminacije Roma u obrazovanju. U tabeli koja sledi prikazani su oblici diskriminacije u okviru tzv. redovnog sistema školovanja koji se ovim upitnikom procenjuju.

80 Intervju sa prof. Nenadom Glumbićem, FASPER.81 Dorađen i preimenovan nacrt Strategije za integraciju i osnaživanje Roma iz 2003.82 Dorađeni i preimenovan Jedinstveni akcioni plan unapređivanja obrazovanja Roma u R. Srbiji iz

2004.83 Srbija je predsedavala Dekadom inkluzije Roma u periodu jun 2008 – jun 2009.

SRBIJA


Tabela 5. Rezultati na osnovu upitnika „Diskriminaciono postupanje premaromskim učenicima u javnom obrazovanju“

Procena MP

Oblici diskriminacijeProcena Odbora za obrazovanje*

10–30% Segregacija Roma upisivanjem u odvojenerazrede u redovnim školama Manje od 10%

10–30% Segregacija Roma kao posledica „bekstva belih“ Manje od 10%

10–30% Obrazovna segregacija Roma na osnovu stambene segregacije 10–30%

10–30% Niži kvalitet predškolskog obrazovanja za romsku decu 30–50%

30–50% Barijere za upis u školu / Nesrazmerno veliki brojromske dece ne pohađa obavezno obrazovanje 30–50%

30–50% Školsko postignuće romskih učenika na kraju obaveznog obrazovanja je niže u poređenju sa drugim učenicima 50–70%

30–50% Pogrešno upisivanje romske dece u specijalne škole 50–70%

50–70% Niži kvalitet nastave za romske učenike u redovnim školama 50–70%

50–70% Nedostatak udžbenika i nastavnog materijalana romskom jeziku 50–70%

30–50% Uznemiravanje romskih učenikaod strane nastavnika i vršnjaka 70–90%

30–50% Nesrazmerno velika zastupljenost Roma na kraćimzanatskim smerovima srednjeg obrazovanja

70–90%

30–50% Manja stopa završavanja obaveznog obrazovanja 70–90%

30–50% Neproporcionalno napuštanje obaveznog školovanja 70–90%

50–70% Teškoće pri upisu u predškolsko obrazovanje Više od 90%

50–70% Manja stopa upisa Roma u dalje nivoe obrazovanja(koji nisu obavezni) Više od 90%

50–70%Romski učenici i roditelji su disproporcionalno

manje uključeni u dostupne formeučeničke i roditeljske participacije u školi

Više od 90%

70–90% Romska istorija i kultura su predstavljeni u programu iudžbenicima na način koji podstiče stereotipe i diskriminaciju Više od 90%

* Odbor za obrazovanje je telo Lige za Dekadu

** % romske dece – žrtava specifičnog oblika diskriminacije



MP je opisalo mere koje je preduzelo da reši problem uznemiravanja Roma od stra-ne vršnjaka i nastavnika na osnovu njihovog naconalnog identiteta. Navode se tri strateške mere koje su primenjene u borbi sa oblicima diskriminacije navedenim u upitniku:

1. Posebni protokol za zaštitu dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemariva-nja u obrazovno-vaspitnim ustanovama,84 koji je MP publikovalo u saradnji sa UNICEF-om, Britanskim savetom i Građanskim inicijativama. Protokol obavezuje škole da u okviru svog svakodnevnog rada primenjuju preventiv-ne aktivnosti i utvrđene procedure za rešavanje pojava nasilja u školama.

2. Priručnik za pružanje podrške razvoju antidiskriminacione kulture u obra-zovno-vaspitnim ustanovama sadrži indikatore i deskriptore (tj. pokazatelje oblika diskriminacije – poželjne situacije bez diskriminacije), njihove opise, i procedure za podsticanje i održavanje kulture antidiskriminacionog pona-šanja. Priručnik sadrži i opisane uloge pojedinih aktera života i rada škole, čime se daju smernice za zaštitu učenika od nasilja. Priručnik je kreiran u okviru projekta Zaštita dece romske nacionalnosti od diskriminacije koji su realizovali MP i Centar za prava manjina, uz podršku REF-a. Priručnik do-punjava opis nivoa kvaliteta rada škola datih u Priručniku za samovrednova-nje i vrednovanje rada škole. U periodu 2009–2011. obučavaće se direktori i stručne službe škola za primenu priručnika, i radiće se na informisanju ro-ditelja. Priručnik za roditelje – Podrška razvoju antidiskriminacione kulture i rešavanje slučajeva diskriminacije je takođe kreiran i distribuiran školama.

3. Na osnovu službenog dopisa MP, sve osnovne i srednje škole su u obavezi da izrade programe zaštite dece od nasilja i da formiraju školske timove za zaštitu dece od nasilja. Školski timovi imaju obavezu redovnog izveštavanja ŠU o stanju i sprovedenim aktivnostima u ovoj oblasti.

Novi Pravilnik o stručno-pedagoškom nadzoru iz 2007. godine, uređuje način vršenja stručno-pedagoškog nadzora i merila za vrednovanje kvaliteta rada obrazovno-vas-pitnih ustanova. Prosvetni savetnici će u okviru stručno-pedagoškog nadzora biti u obavezi da vrednuju kvalitet rada i utvrde stepen razvoja antidiskriminacione kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama.85 Više o ostvarivanju kvaliteta u poglavlju 2.8.

MP je najavilo planove za sistematsko bavljenje ovim problemom, uz posvećivanje posebne pažnje antidiskriminacionom pristupu svim učenicima pri ostvarivanju kva-liteta nastavnog procesa.

Aktivnosti civilnog društva su veoma značajne u procesu smanjivanja diskriminacije u obrazovanju. Projekat Stvaranje uslova za realizaciju ravnopravne upisne politike

84 Protokol je donet 2007. godine i u skladu je sa Konvencijom o pravima deteta, Nacionalnim pla-nom akcije za decu i Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. U njemu su predstavljene preventivne aktivnosti i definisane procedure zaštite dece od nasilja, u kojima je precizirana uloga svih aktera uključenih u život i rad obrazovno-vaspitne ustanove.

85 Intervju sa Angelinom Skarep.

SRBIJA


u prvi razred osnovne škole86 bio je namenjen smanjenju diskriminacije u obrazo-vanju redukcijom broja romske dece u specijalnim školama i stvaranjem uslova za realizaciju ravnopravne upisne politike u prvi razred osnovne škole. Ciljevi projekta uključivali su: analizu postojeće prakse koja se primenjuje tokom ispitivanja/testiranja dece za polazak u školu (metodologija ispitivanja, sadržaj testa koji se primenjuje, uslovi u kojima se odvija i eventualna priprema za testiranje), iz ugla stručnih sarad-nika škole i romske zajednice; formulisanje preporuka na osnovu sprovedene analize i njihovo upućivanje u predškolske ustanove i osnovne škole, romskoj zajednici i stručnoj javnosti. Preporuke se tiču ukidanja loše prakse koja dovodi do eliminacione upisne politike i upućivanja romske dece u specijalne škole. Projekat je realizovan u periodu oktobar 2008 – januar 2009, a izrada preporuka bila je još u toku u vreme pisanja ovog izveštaja.

86 Projekat je realizovao Dečiji romski centar ispred Odbora za obrazovanje Lige za Dekadu Roma, uz podršku Fonda za otvoreno društvo (2008–2009).



. sistem specijalnog obrazovanja u srbiji

2.1. Zakonska regulativa

Tumačenja zakonske regulative o školovanju dece sa teškoćama u razvoju dosta su različita. Jedni veruju da se školovanjem u specijalnim školama štite prava deteta koje ima neke specifičnosti u razvoju, jer u njima stručni kadar primenjuje posebne nastavne programe. Drugi ističu da je to ugrožavanje prava deteta koje se isključuje iz redovnog sistema, otežava mu se prohodnost za dalje školovanje i mogućnost zapošlja-vanja. Mnogi stručnjaci, roditelji i nevladine organizacije odvojeno školovanje dece u specijalnim školama i odeljenjima vide kao diskriminacioni čin, zastupajući pravo deteta da se školuje u redovnoj školi u kojoj će dobiti i potrebnu stručnu podršku, a po potrebi i od stručnjaka iz specijalizovanih ustanova.

Zakonska regulativa i politike koje regulišu rad specijalnih škola i odeljenja

Ustav Republike Srbije87 iz 2006. u članu 71 navodi:

Svako ima pravo na obrazovanje.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.

Osnivanje i rad specijalnih škola regulisan je opštim i posebnim zakonima o obra-zovanju, čiji se najveći broj odredbi odnosi na škole uopšte, a posebnim poglavljima i/ili članovima se definišu specifičnosti specijalnih škola, dok se specijalna odeljenja pominju samo u vezi sa nastavnim planovima/programima rada.

Važeći zakoni o obrazovanju:

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja• 88 (za sve nivoe obrazovanja a za predškolsko je jedini važeći zakon);

Zakon o osnovnoj školi• ;89

Zakon o srednjoj školi• ;90

Zakon o visokom obrazovanju• .91

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojen je 2009. godine tokom pripreme ovog izveštaja, a najznačajnije promene koje Zakon donosi kasnije su detaljnije prikazane. U izveštaju je zadržan prikaz starog zakona jer je njime obra-zovanje bilo regulisano u vreme sprovođenja istraživanja.

87 http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=382&t=Z#88 http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=382&t=Z89 „Službeni glasnik RS“, br. 22/02.90 „Službeni glasnik RS“, br. 23/2002, 62/2003. i 64/2003.91 „Službeni glasnik RS“, br. 76/2005.

SRBIJA


Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine

Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se (član 2):

obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno učenika (st. 4); jednaka mogućnost za obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju (st. 5).

Pravo na obrazovanje i vaspitanje, član 4:

Građani R. Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, političko opredeljenje ili drugo lično svojstvo (stav 2).

Lica sa smetnjama u razvoju, odrasli i lica sa posebnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne i vaspitne potre-be, u skladu sa ovim i posebnim zakonom (stav 4).

Ovim zakonom, na osnovu člana 29, omogućeno je školovanje dece sa teškoćama u razvoju u osnovnim i srednjim školama, koje mogu imati i dom za smeštaj učenika. Predškolsko obrazovanje za decu sa teškoćama u razvoju se pominje u članu 30 koji govori o ostvarivanju posebnih i prilagođenih programa u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.

Zakon o osnovnoj školi u 6. poglavlju Obrazovanje i vaspitanje učenika ometenih u razvoju određuje tipove ometenosti i uređuje različita pitanja vezana za: razvrstavanje dece u specijalne škole; nastavne planove i programe; broj učenika (član 90); nastavni kadar; prava roditelja i sl. (više reči o ovom zakonu biće u narednim poglavljima).

Dete ometeno u razvoju stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje u skladu sa ovim zakonom i upisuje se u školu na osnovu rešenja kojim se utvrđuje vrsta i stepen ometenosti u razvoju, član 83.

Ovaj zakon omogućava organizovanje obrazovno-vaspitnog rada za učenike koji su na kućnom ili bolničkom lečenju (član 29). Predviđa i organizovanje korektivno peda-goškog rada sa učenicima sa manjim smetnjama u fizičkom i psihičkom razvoju (član 31). Prema ZUOV,92 ova mogućnost se u praksi ne ostvaruje:

Zakon o osnovnoj školi ne propisuje obavezu redovnim školama da organizuju po-sebna odeljenja za decu sa teškoćama u razvoju ili da upisuju takve učenike u redov-na odeljenja što redovnu školu čini potpuno nedostupnom i diskriminativnom u ostvarivanju prava deteta na obrazovanje i vaspitanje.

Zakon o srednjoj školi u poglavlju Školovanje određuje način upisa u srednju školu (jednako kao i u osnovnu školu – na osnovu rešenja opštinske uprave), broj učenika u odeljenju, dužinu časa, donošenje nastavnih planova i programa i sl.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2004) ne utvrđuje obavezu re-dovne osnovne i srednje škole, kao ni dečijih vrtića da upisuju decu sa smetnjama i

92 ZUOV, 2007. str. 14.



teškoćama u razvoju. U duhu ovog zakona jedino moguće tumačenje je da odluku o otvaranju posebnih odeljenja ili uključivanja učenika u redovna odeljenja donosi or-gan upravljanja i direktor. Može se pretpostaviti da ostvarivanje prava deteta učenika zavisi od volje pojedinca.93

Nova regulativa koja donosi pozitivne promene

Godine 2008, Skupština Srbije je usvojila Strategiju unapređivanja položaja Roma i Akcioni plan za njenu implementaciju, koji uključuje i plan za obrazovanje.

Zakon o zabrani diskriminacije usvojen je 2009. godine.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, usvojen 2009. godine, donosi niz veoma značajnih promena, a u ovom delu osvrnućemo se na one koje će u najvećoj meri uticati na školovanje učenika romske nacionalnosti i učenika sa teškoćama u razvoju.94

Suština promene je da se redovne škole otvore za svu decu a ne, kao do sada, budu zatvorene za decu iz marginalizovanih grupa. Istovremeno, specijalne škole bi trebalo da se zatvore za tu decu a otvore samo za decu sa višestrukom ometenošću kojoj je to zaista jedina opcija za školovanje. Propusnost koja je do sada bila samo iz redovne u specijalnu školu, bi trebalo takođe da se preokrene, od specijalne ka redovnoj. Svu podršku, koja im je potrebna, učenici bi trebalo da dobijaju u redovnoj školi. Novina je i usmerenost na snage i mogućnosti deteta, njegove potrebe i potencijale. Napušta se ideja da se programski i metodološki, obrazovni rad organizuje oko tipa razvojne teškoće, već će se individualizovano planirati i realizovati.

Novi Zakon definiše sistem obrazovanja kao inkluzivan za svu decu, a drugi zakoni koji se bave pojedinim nivoima obrazovanja biće usklađeni sa ovim principom.

Najznačajniji elementi anti-diskriminacione regulative koje je doneo ovaj zakon su:

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, • diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacio-nalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svoj-stava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijal-nog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posred-• no, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i slo-boda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

93 ZUOV, 2007. str. 14.94 U razgovoru sa Tinde Kovač Cerović, državnom sekretarkom i Danijelom Vuković, savetnicom za

obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju u Ministarstvu prosvete, informisani smo o promenama koje ovaj zakon nosi i planovima MP na razvoju inkluzivnog kvalitetnog obrazovanja.

SRBIJA


Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune • ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

U ustanovi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i • zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odno-sno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih, član 45. Za socijalno nasilje smatra se isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove.95

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja, ciljevi, opšti ishodi i standardi obra-zovanja i vaspitanja definisani su znatno drugačije u odnosu na prethodni zakon, po-sebno u domenu dostupnosti, kvaliteta i funkcije obrazovanja. Pravo na obrazovanje je detaljnije razrađeno i, prema članu 6:

Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspi-tanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obra-zovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

U zakonu je zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja eksplicitna i detaljno razra-đena. Finansiranje delatnosti obrazovnih ustanova utvrđuje se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i učeniku.

Predškolsko obrazovanje

Predškolske ustanove će i dalje moći da osnivaju razvojne grupe, kako bi se omogu-ćilo da sva deca uđu u obrazovni sistem. Status i rad ovih grupa regulisaće Zakon o predškolskom obrazovanju koji je u pripremi, koji bi trebalo da obezbedi da ove grupe ne budu zatvorene, a deca izolovana od drugih vršnjaka.

Sva deca će pohađati isti obavezni predškolski pripremni program (PPP), bilo da pohađaju razvojne ili redovne predškolske grupe. Očekuje se izrada novog programa rada sa decom u okviru PPP.

Upis u osnovnu školu

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine:

U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom stan-dardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta

95 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009, član 44.



vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori (član 98).

Način rada i smisao Komisija za razvrstavanje dece se u potpunosti menja i one posta-ju interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdrav-stvene ili socijalne podrške učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. MP je osnovalo radnu grupu koja obuhvata stručnjake iz vladinog (Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad i socijalnu politku, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za dr-žavnu upravu i lokalnu samoupravu) i civilnog sektora, koja koordinira aktivnosti na izradi predloga uredbe o radu ovih komisija (struktura članova, procedure i sl.). Ova radna grupa će se baviti i osmišljavanjem modela podrške deci tokom školova-nja u redovnoj školi. Cilj interresornih komisija biće procena tipa dodatne podrške koja je svakom pojedinačnom detetu potrebna, kao i načina na koji ona može biti obezbeđena.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe navodi:

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže: obavezne i iz-borne predmete po razredima i oblike obrazovno-vaspitnog rada (redovna, dopunska i dodatna nastava i ostali oblici obrazovno-vaspitnog rada), član 73.

Osnovnoškolsko obrazovanje96

Zakon iz 2009. ne pominje mogućnost osnivanja specijalnih odeljenja u redovnim školama, tako da su ona na ovaj način ukinuta. Kao alternativa, sa učenicima kojima je potrebna dodatna podrška radiće se individualno ili grupno.

Podrška deci tokom školovanja biće obezbeđena u redovnim školama u skladu sa potrebama i procenom interresorne komisije i inkluzivnog tima škole. Ovaj tim koji osniva direktor škole, baviće se po potrebi i izradom individualnog obrazovnog plana u saradnji sa roditeljima i drugim stručnjacima. Ako potrebna podrška zahteva dodat-na finansijska sredstva, škola će uputiti pismeni zahtev izabranom lekaru nadležnog Doma zdravlja za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške.

Prema ovom zakonu iz 2009. godine, individualni obrazovni planovi za decu sa teš-koćama u razvoju mogu biti prilagođeni na dva načina:

1. metodološki za decu sa telesnim invaliditetom ili čulnim oštećenjima gde se primenjuju propisani standardi postignuća a menja samo način rada ili uvode nova didaktička sredstva

2. prilagođavanje standarda postignuća za određene predmete za učenike koji ne mogu da ostvare nacionalne standarde. Ovi učenici ocenjivaće se u skla-du sa prilagođenim standardima.

96 Intervju sa Tinde Kovač Cerović (do naslova Druga relevantna regulativa).

SRBIJA


Osnovne škole i predškolske ustanove mogu da angažuju pedagoškog asistenta, što omogućava zapošljavanje „romskih“ asistenata. Personalni asistenti dece sa smetnjama u razvoju mogu boraviti u školi po potrebi.

Zakon predviđa nekoliko mehanizama kojima se preventivno deluje i sprečava osipa-nje dece – napuštanje i/ili premeštanje u specijalne škole:

Pedagoški asistenti će pratiti školovanje romskih učenika i preventivno • delovati;97

Menja se opterećenje nastavnika, nastavnici u razrednoj nastavi će kao i na-• stavnici u predmetnoj nastavi imati obavezna 24 sata rada nedeljno u nepo-srednom radu sa decom u redovnoj, dopunskoj i dodatnoj nastavi, kao i u individualnom radu;

Eksplicitno se zabranjuje diskriminacija učenika, MP planira niz aktivnosti • kojima će rešavati ovaj problem;

Škola, tj. direktor postaju odgovorni za postignuća učenika;•

U školama u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina i učenici sa • teškoćama u razvoju, u savetu roditelja srazmerno će biti zastupljeni pred-stavnici njihovih roditelja.

Srednje obrazovanje

Zakon iz 2009. godine pruža osobi iz osetljivih društvenih grupa, mlađoj od 17 godina, mogućnost sticanja srednjeg obrazovanja ili obrazovanja za rad u svojstvu vanrednog učenika, ukoliko opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave. Ta-kođe, učenik može biti oslobođen plaćanja školarine i na taj način ostvariti punu ravnopravnost u sticanju obrazovanja (član 91).

Specijalno obrazovanje

Specijalne škole će nastaviti sa radom i obuhvataće decu sa težom i višestrukom ometenošću, za koju interresorna komisija svojom stručnom procenom ustanovi da ne mogu da se školuju u redovnoj školi, i uz obaveznu saglasnost roditelja. Sada ove škole mahom obuhvataju decu sa lakšom, ređe sa umerenom a gotovo uopšte nema-ju učenike sa težom i višestrukom ometenošću, koja su u velikoj meri potpuno van sistema obrazovanja.

Redovne i specijalne škole mogu da se povezuju i umrežavaju, a model njihove sa-radnje biće naknadno razvijen.

MP će tokom sledeće godine raditi na izradi podzakonskih akata, prikupljanju prime-ra dobre prakse i realizaciji obuka. Planira se da u školskoj 2010–2011. godini započ-ne inkluzija u sredinama koje su već pripremljene, imaju iskustva i pozitivan stav, a

97 Uspostavljanje i rad romskih asistenata u nastavi opisani su u poglavlju 1.2.



vremenom će se širiti i na druge obrazovne institucije. MP je svesno da je potrebno mnogo rada i vremena da postojeći obrazovni sistem postepeno preraste u inkluzivni. Postoji još dosta otpora u stručnoj i široj javnosti, mada su vidljivi pozitivni rezultati višegodišnjeg rada civilnog sektora – povećana je osetljivost i razumevanje potreba za uključivanje u društvene tokove i redovno obrazovanje pojedinaca i grupa koji su sada iz njih isključeni.

U toku je izrada Zakona o predškolskom obrazovanju i prilagođavanje Zakona o osnov-noj školi i Zakona o srednjoj školi novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine.

Druga relevantna regulativaZakoni iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite regulišu neka prava dece koja su do-bila rešenje o ometenosti, i njihovih porodica. Na primer, Zakon o društvenoj brizi o deci98 reguliše pravo na novčanu nadoknadu kao što su dečji dodatak za porodice sa niskim primanjima i nakon 19. godine života i pravo na dodatak za pomoć i negu drugoga lica. Zakon o zdravstvenoj zaštiti navodi da su deca sa posebnim potrebama zdravstveno osigurana na osnovu osiguranja roditelja, a ukoliko roditelji nisu osigu-rani, zdravstvena zaštita se ostvaruje na teret budžeta R. Srbije.

Zabrana diskriminacijeZakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. zabranjuje diskriminaciju u obrazovnim ustanovama:

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju ili dis-kriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivno-sti. Pod diskriminacijom deteta, odnosno učenika, smatra se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika ili njihovo povlađivanje, isključivanje ili ograničavanje, čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakog tre-tmana deteta, odnosno učenika (član 46).

Skupština Srbije je 2009. usvojila Zakon o zabrani diskriminacije kojim se uređuje opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije (član 1). U članu 2 se detaljno navode lična svojstva na osnovu kojih se ne sme vršiti diskriminaciono ponašanje. Prema članu 19, naslovljenom Dis-kriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja:

Svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom.

Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili one-mogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, ote-

98 „Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 i 62/03.

SRBIJA


žati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

Zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delat-nost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.

U svetlu ovog Zakona, pitanje odvojenog školovanja dece sa teškoćama u razvoju dobija još izraženiju diskriminacionu crtu, naročito kada roditelji žele da im se deca školuju u redovnim školama i kada deca mogu uspešno da završe takve škole uz određenu podršku.

Strategije i akcioni planovi

Godine 2002. sačinjen je nacrt Strategije za integraciju i davanje većih ovlašćenja Ro-mima (na inicijativu tadašnjeg Ministarstva za manjine i etničke grupe SRJ), ali ona nije zvanično usvojena. Tokom priprema za Dekadu inkluzije Roma, 2004. godine, sačinjeni su Akcioni planovi za obrazovanje (Jedinstveni akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u R. Srbiji – JAP), zdravlje, stanovanje i zapošljavanje koje je Vlada R. Srbije usvojila kao deo pomenute strategije.

Jedinstveni akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u R. Srbiji (JAP), zasno-van je na nacrtu Strategije unapređivanja obrazovanja Roma u R. Srbiji, koja je kreira-na 2003. u saradnji Ministarstva za manjine i etničke grupe SRJ (sada Ministarstvo za ljudska i manjinska prava) i Ministarstva prosvete i sporta (sada Ministarstvo prosvete), stručnjaka i nevladinih organizacija, ali nije zvanično usvojena. JAP opisuje mere u okviru četiri cilja:

1. Uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta školo-vanja;

2. Obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja;

3. Razvijanje tolerancije i uvažavanja različitosti;

4. Negovanje kulturnog identiteta.

Strategija za integraciju i davanje većih ovlašćenja Romima dopunjena je i usvojena na sednici Vlade R. Srbije 2009. godine, pod novim nazivom Nacionalna strategija za una-pređenje položaja Roma. Poglavlje koje se bavi obrazovanjem obuhvata i pitanja prevelike zastupljenosti romskih učenika u specijalnim školama. Akcioni plan za implementaciju ove Strategije sadrži 13 akcionih planova, uključujući i Akcioni plan za obrazovanje (dopunjeni Jedinstveni akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u R. Srbiji).

Ministarstvo prosvete je osnovalo stručni tim za implementaciju Akcionog plana za obrazovanje koji obuhvata predstavnike svih odeljenja MP, a širi tim okuplja i pred-stavnike nevladinih i međunarodnih organizacija. Pored razvijanja niza mera i ak-tivnosti usmerenih na prevenciju neopravdanog upisivanja romske dece u specijalne



škole, planira se i promena postupka rekategorizacije dece i njihovo upućivanje iz specijalnih u redovne škole.

Na osnovu iskustava u kreiranju lokalnih strategija i akcionih planova za unapređenje obrazovanja Roma u Nišu i Kragujevcu,99 veći broj opština/gradova sačinio je slična dokumenta.100

Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalni plan akcije za decu i druga relevantna dokumenta bave se obrazovanjem Roma sa stanovišta dečjih prava, povećanja zapo-šljivosti i smanjenja siromaštva.

2.2. Struktura obrazovnog sistema

Mesto specijalnog obrazovanja u obrazovnom sistemu

U Srbiji postoji samo jedan sistem obrazovanja. Međutim, regulativa i praksa dovele su do toga da škole za učenike sa teškoćama u razvoju, tzv. specijalne i tzv. redovne škole funkcionišu kao dva nezavisna sistema koji se retko susreću, i to uglavnom samo kada deca iz redovnog prelaze u specijalni sistem obrazovanja.

Osnivanje specijalnih škola regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine:

Ustanovu može da osnuje Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samo-uprave, drugo pravno ili fizičko lice (član 31).101

Ustanova može da obavlja delatnost van sedišta, organizovanjem izdvojenog odelje-nja, koje nema svojstvo pravnog lica (član 34).102

Ustanova može da bude osnovana, da počne sa radom i da obavlja obrazovnu de-latnost ako ima dovoljan broj dece, program, prostor, opremu, nastavna sredstva, nastavnike, finansijska sredstva i zadovoljava higijensko-tehničke uslove. Zakon o osnovnoj školi, u članu 91, precizira: za obrazovanje i vaspitanje učenika ometenih u razvoju može se osnovati škola sa najmanje osam odeljenja. Škola može da obavlja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, iste vrste ometenosti u razvoju, a u skladu sa zakonom. Smeštaj i ishrana mogu biti u vidu dnevnog ili stalnog boravka.

Osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i razvojnih grupa u predškolskim ustanovama nije zakonom regulisano a u praksi se odvija na osnovu odluke školskog odbora u redovnim školama, odnosno upravnog odbora predškolske ustanove uz do-zvolu MP.

99 Dostupne su na http://www.inkluzija.gov.rs 100 Ovi gradovi su razvili svoje strategije i akcione planove u okviru projekta Fonda za otvoreno druš-

tvo i CIP-Centra za interaktivnu pedagogiju: Jednake šanse – integracija romske dece i mladih u obrazovni sistem.

101 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009. član 28.102 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009, član 31.

SRBIJA


Specijalne škole sarađuju sa nadležnim institucijama u oblasti obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite, sa lokalnom administracijom, domovima za smeštaj učenika, nevla-dinim organizacijama i donatorima.

Rukovođenje i upravljanje školom

Nema razlike u načinu upravljanja redovnom i specijalnom školom, ova oblast je regulisana na jedinstven način u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine (i 2009).

Organ upravljanja školom je školski odbor, odnosno upravni odbor u PU (dalji tekst se odnosi na oba odbora). Odbor čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelji i je-dinice lokalne samouprave, koje imenuje i razrešava skupština lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi, član 53.

Savet roditelja škole okuplja po jednog predstavnika svakog odeljenja (u PU najmanje 15 roditelja). Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje školskom odbo-ru, direktoru i stručnim organima ustanove. Savet roditelja škole predlaže predstavni-ke roditelja u školski odbor, obezbeđuje kvalitet i unapređenje obrazovno-vaspitnog rada i predlaže izborne predmete. Pored toga, savet roditelja razmatra korišćenje do-datno ostvarenih sredstava, uslove za rad i bezbednost učenika, a daje saglasnost za ekskurzije i program nastave u prirodi i sl. (Zakon iz 2004, član 57).

Učešće roditelja romske dece u savetu roditelja oduvek je bilo izazovno, i oni su veo-ma retko uključeni u njihov rad. Projekat Obrazovanje Roma: Rešenje za budućnost koji je imao za cilj uključivanje roditelja Roma u školske odbore i savete roditelja, uspešno je realizovan u pet osnovnih škola u Valjevu. Projekat je vodio Romski centar za demokratiju u saradnji sa školama, Školskom upravom Valjeva i lokalnom samo-upravom, uz podršku REF-a.

U okviru projekta, roditelji Romi su bili uključeni u savete roditelja i školske odbore primenom mera afirmativne akcije. Roditelji su obučavani za učešće u radu ovih tela, a formiran je i Forum roditelja Roma. Škole u kojima je realizovan projekat, analizi-rale su potrebe romske zajednice i u skladu sa njima dopunile svoje školske razvojne planove. Planirano je širenje aktivnosti ovog projekta u škole u drugim sredinama.

Zakon iz 2009. uvodi novine kojima se unapređuje učešće roditelja. Roditelji dece iz manjinskih zajednica, kao i dece sa smetnjama u razvoju srazmerno su zastupljeni u savetu roditelja; savet roditelja učestvuje u postupku izbora udžbenika, razmatra školske planove i vrednuje njihovo ostvarivanje (član 58).

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine, u članu 66 na-vodi da se stručni organi staraju o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, dece i učenika, i sl.

Stručni organi PU su vaspitno-obrazovno veće i stručni aktivi, u skladu sa statutom. Stručni organi škole su: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za predmet-



ne oblasti, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi u skladu sa statutom. Škola sa domom ima i pedagoško veće. Stručna veća i stručni aktivi imaju predsednike koji čine pedagoški kolegijum. Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomoćnik direktora, a ode-ljenjskim većem odeljenjski starešina.103

Zakon iz 2009. godine uvodi školski inkluzivni tim kao novo stručno telo i precizira da i pedagoški asistenti učestvuju u njegovom radu. Upravne, normativno i pravne poslove obavlja sekretar ustanove, član 67.

Osnovna dokumenta škole

Zakon iz 2004. određuje da ustanova ima statut.

Statut je osnovni opšti akt ustanove, kojim se bliže uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi i druga pitanja u skladu sa zakonom. U Zakonu iz 2009. godine ovaj član se dopunjuje: (Statutom) se bliže uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava deteta i učenika, zaštite i bezbedno-sti dece, učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih ovim zakonom... (član 47).

Škola ima razvojni plan i godišnji program rada. Razvojni plan ustanove sadrži prio-ritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove. Donosi ga organ upravljanja za period od tri do pet godina. U postupku provere kvaliteta rada ustanove vrednuje se ostvarivanje razvojnog plana ustanove.104 Zakon iz 2009. godine dodaje: Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada ustanove (član 49).

Godišnjim programom rada utvrđuju se vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja u skladu sa razvojnim planom.105

2.3. Tipovi specijalnih škola i specijalnih odeljenja na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou

Specijalne škole pružaju obrazovanje učenicima na predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou, neke škole objedinjavaju sva tri nivoa obrazovanja a neke osnovno i srednje. Ukupno gledajući, postoje sva tri nivoa obrazovanja, ali nisu do-stupna deci sa svim tipovima teškoća u razvoju.

103 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 65.104 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 48.105 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 81.

SRBIJA


Postojeći sistem omogućava školovanje dece i mladih sa teškoćama u razvoju u:

školama za učenike sa smetnjama u razvoju (za decu sa istim tipom teško-• ća);

odeljenjima za učenike sa smetnjama u razvoju pri redovnim školama, ode-• ljenjima redovnih škola u kojima se ovi učenici školuju zajedno sa ostalim vršnjacima.106

Specijalno obrazovanje je dostupno na osnovnoškolskom i srednjoškolskom uzrastu, kao i na predškolskom u okviru razvojnih grupa u predškolskim ustanovama i speci-jalnim školama. Nije definisano gde i po kom programu deca sa teškoćama u razvoju pohađaju obavezni Pripremni predškolski program.

Prema članu 84, Zakona o osnovnoj školi, deca ometena u razvoju su:107

1. deca sa telesnim i čulnim oštećenjima (telesno invalidna, slepa i slabovida, gluva i nagluva);

2. deca mentalno ometena (lako, umereno, teže i teško);

3. deca višestruko ometena u razvoju (sa dve i više ometenosti, autistična i dr.).

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine:

Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa školskim programom osnovne škole ili posebnim programom, u skla-du sa posebnim zakonom (član 86).

Srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju traje dve, tri ili četiri godine, u skladu sa školskim programom opšte, srednje stručne škole ili srednje škole za učeni-ke sa smetnjama u razvoju, u skladu sa posebnim zakonom (član 87).

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine uređuje sred-nje obrazovanje načelno, ne pominjući učenike sa smetnjama u razvoju.

Obrazovanje u specijalnim srednjim školama traje dve, tri ili četiri godine. Škole koje su učestvovale u istraživanju imaju različitu ponudu: tri ŠOSO nude samo dvogo-dišnje obrazovne profile, dvanaest ŠOSO nude dvogodišnje i trogodišnje profile, pet ŠOSO imaju trogodišnje profile, dve ŠOSO imaju sve nivoe (dve, tri i četiri godine) školovanja, jedna ŠOSO ima trogodišnje i četvorogodišnje obrazovne profile, a jedna ŠOSO samo četvorogodišnje školovanje. Srednja specijalna škola ima dvogodišnje i trogodišnje profile.

Sedam ŠOSO i SSŠ imaju tzv. nulti razred (jednogodišnje radno obrazovanje ili 9. razred), koji učenicima nakon završenog osmog razreda osnovne škole daje dodatno 106 Kako sistem odgovarajuće podrške nije definisan ni razvijen, umesto da budu inkluzivna ova ode-

ljenja često samo fizički integrišu decu.107 Ova terminologija se koristi i u Pravilniku o kategorizaciji dece sa smetnjama u razvoju, sastavu i

radu lekarskih komisija za pregled dece sa smetnjama u razvoju, „Službeni glasnik“, br. 7/94.



vreme da se odluče koji će smer izabrati u srednjoj školi. Učenici u suštini gube ovu godinu jer ne stiču znanja i ne dobijaju diplomu.108 Nejasno je čime je regulisano formiranje i rad ovog razreda i koji se nastavni plan primenjuje.

Tipovi specijalnih škola:

Postoji pet tipova specijalnih škola:

Škole za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju• 109 (Škole za mentalno ometene učenike);110

Škole za učenike sa teškoćama sa sluhom (• Škole za učenike oštećenog sluha);

Škole za učenike sa teškoćama sa vidom (• Škole za učenike oštećenog vida);

Škole za učenike sa telesnim invaliditetom• 111 (Škole za telesno invalidne uče-nike);

Škole za učenike sa emocionalnim problemima i teškoćama u ponašanju.•

Postoje dve škole za učenike sa emocionalnim problemima i poremećajima u pona-šanju: Škola za osnovno i srednje obrazovanje Vožd u Beogradu i Škola za osnov-no i srednje obrazovanje Mladost u Knjaževcu. Nastale su kao odgovor na potrebe školovanja mladih iz zavoda za vaspitanje dece i omladine. SOŠ Mladost školuje 36 učenika, koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu, dok se u ŠOSO Vožd pored štićenika Zavoda Vasa Stajić, školuju i druga deca i mladi, posebno u srednjoj školi. Obe škole imaju veliki broj učenika Roma. Ove škole u suštini funkcionišu kao eksperimentalne škole i nisu osnovane kao specijalne škole.112 Iako se nalaze na spisku specijalnih škola ZUOV i MP, one se razlikuju od ostalih, jer deca ne dolaze po proceduri koja važi u školama za učenike sa teškoćama u razvoju, već ih pohađaju štićenici zavoda. Ove škole nisu predmet detaljnije analize u ovom istraživanju.113

108 Intervju sa Gordanom Nikolić, načelnicom Sektora za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u okviru ZUOV.

109 Nema posebnih škola za učenike sa višestrukom ometenošću, oni pohađaju škole za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju.

110 U zagradama je terminologija koja je korišćena u zakonskoj regulativi a nije u skladu sa jezikom koji koristi nevladin sektor.

111 Dve osnovne škole u Beogradu su specijalizovane za decu sa cerebralnom paralizom. OŠ Miodrag Matić, koju pohađaju deca sa lakim i umerenim višestrukim teškoćama. Ovo je jedina osnovna specijalna škola čiji učenici ne mogu da nastave srednjoškolsko obrazovanje. OŠ Dragan Hercog koja je smeštena pri Zavodu za cerebralnu paralizu i organizuje nastavu za učenike tokom njihovog bolničkog lečenja.

112 Pod eksperimentalnim, MP smatra škole koje nude nešto novo i drugačije, što treba da se prati i evaluira, intervju sa Gordanom Nikolić, ZUOV.

113 Jedna škola je odbila učešće a druga je bila izostavljena iz uzorka zbog greške u podacima.

SRBIJA


2.4. Mreža specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima

Specijalne škole

Uporednim pregledom podataka MP, ZUOV, sajtova opština/gradova i analizom do-kumenata, utvrđeno je da se značajno razlikuju brojevi škola koji se u njima navode, zavisno od toga: da li se broje ili ne i škole na teritoriji Kosova i Metohije; da li se ŠOSO računaju kao jedna institucija ili dve, (i kao osnovna i kao srednja škola);114 da li se ubrajaju samo škole za decu sa teškoćama u razvoju ili i škole za nadarenu decu (muzičke i baletske); računaju li se ili ne i škole za decu sa emocionalnim pro-blemima i teškoćama u ponašanju; da li je registrovana promena naziva škola i sl. U toku je aktivnost ZUOV-a na izradi kompleksne baze podataka o školama, koja će biti dostupna u 2009. godini.115 U prilogu B dat je pregled postojećih podataka dobijenih od MP i ZUOV.

Utvrđeni broj od 48 specijalnih škola na početku istraživanja potvrđen je na terenu, ali se struktura škola donekle razlikuje u odnosu na tada dostupne podatke MP.116 ZUOV takođe navodi da postoji 48 specijalnih škola.

Prema nalazima ovog istraživanja, 48 specijalnih škola u Srbiji obuhvata: 19 specijal-nih osnovnih škola, 28 škola za osnovno i srednje obrazovanje i 1 srednju specijalnu školu.

Tabela 6. Ukupan broj specijalnih školaprema vrsti teškoća u razvoju učenika

Škola za učenike sa

teškoćama sa sluhom

teškoćama sa vidom

telesniminvaliditetom

mentalnom ometenošću

problemom u ponašanju

SOŠ/19 2 1 2 13

ŠOSO/28 5 1 21* 4

SSŠ/1 1

Ukupno 7 2 2 35 4

* Četiri ŠOSO su izjavile da imaju i učenike sa višestrukom ometenošću.

114 Na primer, OECD računa svaku ŠOSO kao dve škole, te navodi da je ukupan broj specijalnih škola 85, OECD, 2007.

115 U vreme kada je rađeno ovo istraživanje, ova baza podataka nije bila kompletirana i dostupna.116 Uzorak sačinjen prema MP podacima bio je: 17 SOŠ (Komentar: Škola Miodrag Matić u Beo-

gradu je SOŠ a ne ŠOSO; SOŠ Mladost iz Knjaževca za učenike sa problemima u ponašanju je nezavisna institucija a bila je navedena kao deo ŠOSO u Pirotu koja nosi isti naziv); 30 ŠOSO (Komentar: ŠOSO Miodrag Matić je SOŠ; ŠOSO 9. maj iz Šapca je promenila ime u SOŠ Sveti Sava); 1 SSŠ.



Tabela 7. Ukupan broj specijalnih škola prema nivou obrazovanja

Obrazovni nivo Predškolski Osnovnoškolski Srednjoškolski

SOŠ/19 5* 19

ŠOSO/28 8** 28 28

SSŠ/1 1

UKUPNO 13 47 29

* Škole za učenike sa smetnjama sa vidom – jedna, škole za učenike sa smetnjama sa sluhom – dve, škole za učenike s intelektualnim smetnjama – dve

** Škole za učenike sa smetnjama sa sluhom – četiri, škole za učenike sa intelektualnim smet-njama – četiri

Tabela 8. Lokacije specijalnih škola

SOŠ ŠOSO SSŠUkupan broj SŠ

% SŠ* % stanovnika**

Vojvodina 4 11 15 31,30% 27%

Beograd 10 5 1 16 33,30% 21%

Centralna Srbija 5 12 17 35,40% 52%

UKUPNO 19 28 1 48

* Procenat specijalnih škola u odnosu na ukupan broj

** Procenat stanovnika u odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije prema Popisu iz 2002.

Tri od 25 okruga (Kolubarski, Braničevski i Podunavski) nemaju specijalne škole. Še-snaest specijalnih škola nalazi se u Beogradu (dve opštine imaju po dve i dve opštine po tri specijalne škole), po dve su smeštene u Nišu i Kragujevcu (treći i četvrti grad po veličini) i dve u Subotici.

Dvadeset specijalnih škola se nalazi u opštinama čija populacija ne prelazi 80.000; 17 u opštinama gde živi između 80.000 do 160.000 građana; 11 specijalnih škola je u mestima sa preko 160.000 stanovnika. 55% ukupne populacije i 52% romske populacije živi u mestima u kojima su locirane specijalne škole.U ovom radu razmatrana je i lociranost specijalnih škola u odnosu na romsku popu-laciju. U mestima u kojima Romi čine do 0,9% stanovništva nalaze se 23 specijalne škole; u mestima gde Romi čine od 1% do 2,9% stanovnika smešteno je 25 speci-jalnih škola; a u mestima sa više od 3% romske populacije locirane su 4 specijalne škole. Dvadeset specijalnih škola je u opštinama u kojima živi manje od 1.000 Roma; 19 specijalnih škola nalazi se u opštinama gde živi između 1.000 i 2.000 Roma; tri

SRBIJA


specijalne škola su u opštinama gde živi između 2.000 i 3.000 Roma; sedam speci-jalnih škola se nalazi u mestima u kojima živi između 4.000 i 7.000 Roma.U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, broj i geografska raspodela škola određuju se Aktom o mreži ustanova. Akt donosi lokalna samouprava na osnovu kriterijuma koje Vlada postavi.117

Većina intervjuisanih predstavnika institucija procenjuje da je mreža specijalnih škola i odeljenja dovoljno velika što se tiče kapaciteta, ali da je neadekvatna što se tiče potreba dece sa različitim razvojnim teškoćama.

Domovi za smeštaj učenikaU Srbiji radi 48 specijalnih škola za učenike sa različitim smetnjama i mnogi od njih se veoma rano odvajaju od porodica i smeštaju u škole sa domom, ponekad u gradovima veoma udaljenim od mesta gde žive njihove porodice.Redovne osnovne škole nemaju dom za smeštaj jer učenici žive u istom mestu gde je sedište škole.Na osnovu naših nalaza, šest SOŠ (32% svih SOŠ) imaju domski smeštaj u kojima je smešteno između 0% i 80% svih njihovih učenika (između 38% i 63% romskih učenika). U devet ŠOSO (32% svih ŠOSO) učenici su smešteni u domovima koji predstavljaju sastavni deo škole, dok su učenici iz dve ŠOSO (7% svih ŠOSO) sme-šteni u internatima, koji su samostalne institucije. Zavisno od ŠOSO, između 0% i 100% svih učenika (uključujući i Rome) ima obezbeđen domski smeštaj.

Tabela 9. Domovi za smeštaj učenika (podaci iz škola)

Smeštaj učenika

Škol

ski

inte

rnat

Inte

rnat

koji

je p

oseb

na

usta

nova

Boln

ičko

le

čenj

e

Zav

od z

ava

spita

nje

mla

dih

Škol

a ne

obez

beđu

jein

tern

at

Nem

apo

data

ka

ROŠ 100% (21)

SOŠ 16% (3) 11% (2) 5% (1) 63% (12) 5% (1)

ŠOSO 32% (9) 7% (2) 4% (1) 50% (14) 7% (2)

SSŠ 100% (1)

117 Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo. U jedinici lokalne samouprave u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži predškol-skih ustanova i osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine. Akt o mreži srednjih škola donosi Vlada na osnovu demografske projekcije populacije učenika na određenom području, dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja, obezbeđenosti komunikacije, finansijskih mogućnosti, Zakon o osnovama sistema obra-zovanja i vaspitanja, 2009, član 29.



Redovne škole sa specijalnim odeljenjimaUtvrđivanje broja redovnih škola sa specijalnim odeljenjima je prevazilazilo mogućno-sti ovog istraživanja. Dostupni podaci se razlikuju zavisno od izvora, a broj odeljenja se i realno menja svake godine.Na osnovu podataka koje je ZUOV dostavio Ministarstvu prosvete za potrebe ovog istraživanja, u školskoj 2007–2008. godini, u 58 redovnih osnovnih škola radilo je 168 specijalnih odeljenja u kojima se školovao 1.121 učenik. Podaci OECD118 se ra-zlikuju, i po njima je 70 redovnih osnovnih škola i 11 srednjih redovnih škola imalo specijalna odeljenja (detaljnije u Prilogu B).Istraživanjem je obuhvaćena 21 redovna osnovna škola sa specijalnim odeljenjem. Iz svakog okruga koji ima takvu školu izabrana je po jedna iz mesta sa najvećim pro-centom romske populacije. Od 21 škole u uzorku, 19 ima odeljenja za decu sa teš-koćama u intelektualnom razvoju (četiri upisuju i decu sa višestrukom ometenošču) a dve škole imaju odeljenja za učenike sa teškoćama sa sluhom.Od 21 škole u uzorku: 13 ROŠ (62%) je potvrdilo da ima romske učenike; sedam (33%) je navelo da nema đake iz romske zajednice; jedna škola (5%) nije na ovo pitanje želela da odgovori. Za pet od poslednjih osam škola, predstavnici RNVO-a su potvrdili da nemaju učenike Rome, dok za tri škole nismo mogli da obezbedimo relevantni kontrolni izvor podataka.119

2.5. Broj odeljenja i učenika u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima u redovnim školama120

U 2009. godini, ZUOV radi na uspostavljanju kompleksne baze podataka o uče-nicima sa teškoćama u razvoju u specijalnim i redovnim školama, koja će pored drugih informacija uključivati vrstu i procenu stepena teškoća u razvoju i nacionalnu pripadnost učenika. Ova baza podataka je osnova plana dodatne podrške koja je učenicima potrebna tokom školovanja. Analiza stanja u srednjim školama planirana je za naredni period.121

Podaci MP i ZUOV-a o broju odeljenja i učenika prikazani su u Prilogu B.

Broj odeljenja

Prema podacima prikupljenim iz 42 specijalne škole (88% od ukupnog broja speci-jalnih škola u Srbiji),122 u školskoj 2007–2008. godini funkcionisalo je ukupno 797

118 OECD, 2007.119 Pet škola je odbilo da popuni upitnik obrazlažući da nemaju romske učenike. Od šesnest škola koje

su popunile upitnik, tri su navele da nemaju romske učenike. 120 Od 16 ROŠ koje su popunile upitnik, 15 ima specijalna odeljenja za učenike sa smetnjama u

intelektualnom razvoju, a jedna za učenike sa teškoćama sa sluhom.121 Intervju sa Gordanom Nikolić, ZUOV.122 16 SOŠ, 25 ŠOSO i 1 SSŠ.

SRBIJA


odeljenja, a u školskoj 2008–2009. godini bilo je 808 odeljenja. U petnaest od 21 ROŠ, nastava je izvođena u 55 odeljenja u školskoj 2007–2008. godini, odnosno u 57 odeljenja u školskoj 2008–2009. godini. Podaci ukazuju na trend malog pove-ćanja broja odeljenja u specijalnim školama, dok je broj specijalnih odeljenja ostao gotovo isti.

Tabela 10. Broj odeljenja u specijalnim školama i specijalnih odeljenja u redovnim školama (podaci iz škola)

Tip

ško

le

Uku

pan

bro

j šk

ola

Po

dat

ke d

alo

2007–2008 2008–2009

Raz

re d

na

Viš

e raz

red

na

Uku

pn

o

Raz

re d

na

Viš

e raz

red

na

Uku

pn

o

ROŠ nema podataka 15 20 35 55 22 35 57

UKUPNO U ROŠ 20 35 55 22 35 57

SOŠ 19 16 190 41 231 188 41 229

ŠOSO OŠ28

25 321 43 364 326 42 368

ŠOSO SŠ 25 199 3 202 209 2 211

SSŠ 1 1 40 37

UKUPNOu specijalnim školama 710 87 797 723 87 808

Jednorazredna i višerazredna odeljenja

U praksi funkcionišu dva tipa odeljenja u specijalnim školama i specjalnih odeljenja u redovnim školama: jednorazredna i višerazredna. U jednorazrednim odeljenjima se školuju učenici koji pohađaju isti razred, dok se u višerazrednim obrazuju učenici koji pohađaju različite razrede. (U redovnim školama odeljenja su jednorazredna, a višerazredna se mogu otvoriti u malim seoskim školama koje nemaju dovoljan broj učenika da formiraju posebna odeljenja za svaki razred, već učenike iz više razreda smeštaju u zajednička odeljenja). Specijalna odeljenja mogu biti za učenike sa istom teškoćom u razvoju ili kombinovana – za decu sa različitim smetnjama. Teško je postići visok kvalitet nastave u kombinovanim i višerazrednim odeljenjima i uglav-



nom je niži nego u jednorazrednim, a većina nastavnika nije obučena da u nastavi primenjuje diferencirane instrukcije.123 Zbog navedenih razloga traženi su podaci o broju učenika zasebno za svaki tip odeljenja.

Istraživanjem je utvrđeno da su specijalna odeljenja u redovnim školama uglavnom višerazredna (64% u školskoj 2007–2008. i 61% u školskoj 2008/09. godini). Učeni-ci iz dva, tri, četiri ili pet različitih razreda, a u nekim slučajevima i svih osam razre-da, idu u isto odeljenje. Postavlja se pitanje kako jedan nastavnik simultano podučava učenike iz nekoliko razreda sa različitim teškoćama u razvoju, koje programe prime-njuje, kako se obezbeđuje kvalitet nastave i koja znanja deca stiču na ovaj način.

Višerazredna odeljenja su zastupljena i u SOŠ i ŠOSO OŠ, gde se najčešće školuju učenici iz dva ili tri razreda u okviru mlađih ili starijih razreda, mada se i ovde jav-ljaju slučajevi da učenici svih razreda pohađaju isto odeljenje. U SOŠ i ŠOSO ovakva odeljenja nisu dominantna. U SOŠ višerazredna odeljenja čine 18% ukupnog broja odeljenja u obe školske godine. U ŠOSO OŠ u školskoj 2007–2008. višerazredna odeljenja činila su 12% svih odeljenja, a 11% u školskoj 2008–2009. višerazredna odeljenja su retka na srednjoškolskom uzrastu, u ŠOSO SŠ njihov procenat je tek 1%, dok ih u jedinoj srednjoj specijalnoj školi nema.124

Broj odeljenja u specijalnim školama i broj specijalnih odeljenjau redovnim školama u odnosu na razvojne teškoće učenika

Autori istraživanja želeli su da utvrde tip i broj odeljenja za decu sa različitim vrstama teškoća u razvoju. Ukupno 98% specijalnih odeljenja ROŠ-a uključenih u uzorak su za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju, a samo 2% za učenike sa ošteće-njem sluha (u obe školske godine).

U specijalnim školama su najbrojnija odeljenja za decu sa smetnjama u intelektual-nom razvoju i ona čine 80% od ukupnog broja odeljenja (15% ovih odeljenja obu-hvata i decu sa višestrukim smetnjama). Odeljenja za učenike sa teškoćama sa sluhom čine 12%, za decu sa smetnjama sa vidom 5%, a za decu sa telesnim invaliditetom i cerebralnom paralizom 1% ukupnog broja odeljenja.

Broj odeljenja specijalnih škola koja rade pri redovnim školama

U skladu sa zakonskom regulativom, specijalne škole imaju pravo da osnuju svoja odeljenja u redovnim školama. Specijalne škole mogu da otvore svoja odeljenja u redovnim školama u drugom mestu. Ova odeljenja iako rade u redovnoj školi orga-nizaciono pripadaju svojoj matičnoj specijalnoj školi. Istraživanje je obratilo pažnju na ova odeljenja, jer dolazi do zabune kod utvrđivanja broja odeljenja – nekad se

123 Diferencirane instrukcije se primenjuju u procesu podučavanja i učenja učenika različitih sposob-nosti u istom odeljenju. Diferencirana instrukcija je adekvatan odgovor na prepoznate razlike među učenicima, koje se odnose na njihovo predznanje, jezik, stil učenja, interesovanja i sl.

124 Nema podataka kako su formirana odeljenja u dve ŠOSO i koji je broj učenika u školskoj 2008–2009. godini.

SRBIJA


specijalna odeljenja pri redovnim školama koje je osnovala specijalna škola broje kao odeljenja i jedne i druge škole.Nalazi istraživanja vezani za lokaciju odeljenja pokazuju da je od 797 odeljenja spe-cijalnih škola u školskoj 2007–2008. godini, 763 (96%) imalo sedište u samoj spe-cijalnoj školi, dok je 34 (4%) bilo smešteno u redovnim školama. Od ukupno 808 odeljenja specijalnih škola u školskoj 2008–2009. godini, 775 (96%) ima sedište u samoj specijalnoj školi, a 33 (4%) je locirano u redovnim školama. Sva odeljenja specijalnih škola, koja su smeštena u redovnim školama, su višerazredna i obuhvataju decu sa različitim smetnjama u razvoju. Ona čine ukupno 39% svih višerazrednih odeljenja u obe školske godine i imaju visok procenat romskih učenika.

Broj odeljenja nultog razreda (jednogodišnje osposobljavanjeza rad, 9. razred)

Pet ŠOSO i jedina SSŠ imaju tzv. nulta odeljenja. U školskoj 2007–2008. godini bilo je ukupno 30 ovakvih odeljenja (14 u ŠOSO i 16 u SSŠ), a u školskoj 2008–2009. radi 29 ovih odeljenja (13 u pet ŠOSO i 16 u SSŠ). Oko 40% odeljenja u jedinoj srednjoj specijalnoj školi čine ovakva odeljenja.Još dve ŠOSO su dale podatke o broju učenika u ovim odeljenjima, a nisu navele da imaju takav tip odeljenja.

Ukupan broj učenika i učenika RomaSpecijalne škole

Prema podacima iz 85% specijalnih škola za školsku 2007–2008. godinu, ukupan broj učenika bio je 5.639 od kojih su 1.683 (30%) romski učenici. U školskoj 2008–2009. na osnovu informacija iz 88% specijalnih škola, u njima se ukupno obrazovalo 5.579 učenika, od kojih su 1.775 Romi (32%).U školskoj 2008–2009. godini ima ukupno 60 učenika manje u specijalnim školama u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, broj romskih učenika se povećao za 92 učenika.U obe školske godine, 67% ukupnog broja učenika u specijalnim školama pohađalo je osnovnoškolsko obrazovanje a 33% srednjoškolsko. U školskoj 2007–2008. godini, procenat učenika iz romske zajednice bio je 75% u osnovnoškolskom obrazovanju i 25% u srednjoškolskom; u školskoj 2008–2009. godini, 76% romskih učenika po-hađalo je osnovnoškolski nivo a 24% srednjoškolski nivo obrazovanja.Procenat učenika koji pohađa tzv. nulta odeljenja je značajno viši u SSŠ nego u ŠOSO. U SSŠ u školskoj 2007–2008. godini, 46% romskih učenika a 44% uku-pnog broja učenika pohađalo je ova odeljenja; u školskoj 2008–2009. godini, 52% romskih i 45% ukupnog broja učenika bilo je upisano u ova odeljenja. U ŠOSO SŠ, u školskoj 2007–2008. godini, 11% romskih a 9% ukupnog broja učenika išlo je u ova odeljenja; u školskoj 2008–2009. godini, 9% romskih i 8% ukupnog broja učenika bili su đaci nultih odeljenja.



Tabela 11. Ukupan broj romskih učenika uspecijalnim školama (podaci iz škola)

2007–2008 2008–2009

Ukupan broj učenika (broj škola koje su dale podatke)

Broj romskih učenika (broj škola koje su dale podatke)

Ukupan broj učenika (broj škola koje su dale podatke)

Broj romskih učenika (broj škola koje su dale podatke)

SOŠ/19 1.150 (15) 350 (14) 1.242 (16) 465 (15)

ŠOSO OŠ/28 2.636 (25) 909 (25) 2.508 (25) 890 (25)

ŠOSO SŠ/28 1.549 (25) 329 (25) 1.549 (25) 343 (25)

SSŠ/1 304 (1) 95 (1) 280 (1) 77 (1)

Ukupno 5.639 1.683 5.579 1.775

Osamdeset i šest procenata svih učenika specijalnih škola pohađalo je škole za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju u obe školske godine, dok je 94% svih romskih učenika pohađalo ove škole u obe školske godine. Tabela 12. prikazuje podatke o broju učenika prema teškoćama u razvoju (više podataka može se naći u Prilogu C).

Tabela 12a. Broj i procenat ukupnog broja učenika ibroja romskih učenika u specijalnim školama različitog tipa

(podaci za školsku 2007–2008. godinu)

20

07

–2

00

8

Teškoće umentalnom

razvoju

Teškoće savidom

Teškoće sasluhom

Telesniinvaliditet

UK

UP

NO

svi

uče

nic

i

UK

UP

NO

ro

msk

i u

čen

ici

% r

om

skih

uče

nik

a

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

SOŠ 908 332 134 10 70 8 38 0 1.150 350 30%

ŠOSO OŠ 2.294 845 102 8 240 56 2.636 909 34%

ŠOSO SŠ 1.358 313 50 4 141 12 1.358 313 21%

SSŠ 304 95 304 95 31%

Ukupno 4.864 1.585 286 22 451 76 38 0 5.639 1.683 30%

SRBIJA


Tabela 12b. Broj i procenat ukupnog broja učenika ibroj romskih učenika u specijalnim školama različitog tipa

(podaci za školsku 2008–2009. godinu)2

00

8–

20

09

Teškoće umentalnom

razvoju

Teškoće savidom

Teškoće sasluhom

Telesni invaliditet

UK

UP

NO

svi

uče

nic

i

UK

UP

NO

ro

msk

i u

čen

ici

% r

om

skih

uče

nik

a

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

svi

uče

nic

i

rom

ski

uče

nic

i

SOŠ 1.012 444 116 13 72 8 42 0 1.242 465 37%

ŠOSO OŠ 2.174 828 97 7 237 55 2.508 890 35%

ŠOSO SŠ 1.364 325 41 4 144 14 1.549 343 22%

SSŠ 280 77 280 77 28%

Ukupno 4.830 1.674 254 24 443 77 42 0 5.579 1.775 32%

Udeo romskih učenika u ukupnom broju učenika varira od škole do škole, ali je ukupno gledajući veoma visok. Prema podacima iz Popisa iz 2002, Romi čine 1,44% stanovnika Srbije, dok se prema nezvaničnim procenama od 450.000 Roma, njihov udeo u opštoj populaciji kreće oko 6%. Romi su mladi, deca osnovnoškolskog uzra-sta čine 10% ukupne populacije osnovnoškolskog uzrasta, a 9% ukupne populacije srednjoškolskog uzrasta. U školskoj 2008–2009. godini, došlo je do malog povećanja procenta romskih učenika u odnosu na prethodnu godinu, jednako u osnovnim i srednjim školama. Do porasta procentualnog učešća u ukupnom broju učenika je došlo u školama za učenike sa smetnjama sa vidom, školama za učenike sa smetnjama sa sluhom, školama za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju (u svim školama osim u specijalnoj srednjoj školi).

Poređenje podataka iz škola sa podacima RNVO/koordinatora

Za 36 specijalnih škola (75% od ukupnog broja), podaci su dobijeni paralelno i iz škola i od RNVO/koordinatora. Ukupan broj romskih učenika bio je 1.544 prema podacima iz škola, odnosno 1.424 prema podacima RNVO/koordinatora.



Tabela 13. Broj i procenat učenika Roma u specijalnim školamaprema nivou obrazovanja u školskoj 2008–2009. godini

(podaci iz škola i od RNVO/koordinatora)

Podaci iz škola Podaci od RNVO/koordinatora

Osnovna škola Srednja škola Osnovna škola Srednja škola

SOŠ (12)* 45% (430) – 43% (408) –

ŠOSO OŠ (23) 37% (723) – 36% (709) –

ŠOSO SŠ (23) – 24% (314) – 18% (230)

SSŠ (1) – 28% (77) – 28% (77)

* Broj škola za koje su podaci prikupljeni iz oba izvora

Ova dva izvora veoma slično procenjuju broj romske dece, razlika među njima veća od 10% javlja se za samo četiri SOŠ i četiri ŠOSO. Najveće neslaganje je kod procene broja romskih učenika u jednoj SOŠ – škola navodi da ima 37% romskih učenika, dok RNVO/koordinator procenjuje da ih ima 55%; u jednoj ŠOSO na nivou osnovne škole, školski podaci govore o 88% a podaci RNVO/koordinatora o 59% romskih učenika. Na nivou srednje škole, jedna ŠOSO je izvestila da je 28% njenih učenika iz romske zajednice, dok RNVO/koordinator procenjuje da u toj školi nema romske dece.

Tabela 14. (Ne)slaganje podataka o broju romskih učenikakoji su dobijeni iz škola i od RNVO/koordinatora

Slične proceneod strane škole i

RNVO/koordinatora(razlika manja od 10%)

Škola procenjuje veći broj romskih učenika (razlika veća od 10%)

RNVO/koordinatorprocenjuje veći broj

romskih učenika(razlika veća od 10%)

SOŠ/12* 8 (67%) 3 (25%) 1 (8%)

ŠOSO OŠ/23 19 (83%) 3 (13%) 1 (4%)

ŠOSO SŠ/23 22 (96%) 1 (4%) –

SSŠ/1 1 (100%) – –

* Broj škola za koje su podaci prikupljeni iz oba izvora

SRBIJA


Struktura romskih učenika prema polu

Pol učenika specijalnih škola je jedan od aspekata kojim smo se bavili u istraživanju, kako bismo utvrdili da li ima razlike u brojnosti dečaka Roma i devojčica Romkinja u sistemu specijalnog obrazovanja.

I na osnovnoškolskom i na srednjoškolskom uzrastu, veći broj dečaka Roma pohađa specijalne škole u odnosu na broj devojčica Romkinja. U osnovnim školama u škol-skoj 2007–2008. godini, 43% svih romskih učenika bile su devojčice a 57% dečaci. U školskoj 2008–2009. godini, 38% romskih učenika čine devojčice a 50% dečaci, dok za 12% romskih učenika nema podataka o polnoj pripadnosti. Manji broj devoj-čica možda je uslovljen činjenicom da se neke devojčice/devojke Romkinje ne školuju zbog rane udaje. Manji procenat devojaka na srednjoškolskom nivou, u odnosu na osnovnoškolski, verovatno potvrđuje ovaj zaključak, jer na ovom uzrastu one već stupaju u brak. U srednjim školama, u školskoj 2007–2008. godini, 30% učenika iz romske zajednice bile su devojke, 59% mladići a za 11% učenika nema podataka. U školskoj 2008–2009. godini, 28% romskih učenika bile su devojke, 52% mladići, dok za 20% učenika nema podataka.

Tabela 15. Struktura romskih učenika u specijalnim školamaprema polu (podaci iz škola)

Ukupan broj učenika Roma Devojčice Dečaci Bez podataka

2007–2008 1.683 638 (38%) 914 (54%) 131 (8%)

2008–2009 1.775 607 (34%) 862 (49%) 306 (17%)

Redovne škole – specijalna odeljenja

Podaci koje je ZUOV dostavio Ministarstvu prosvete za potrebe ovog istraživanja, pokazuju da je u školskoj 2007–2008. godini, ukupan broj redovnih škola sa speci-jalnim odlejenjima bio 58, a da se u njima školovao 1.121 učenik.Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine ne pominje specijalna odeljenja, tako da teorijski ona ne bi trebalo da funkcionišu od školske 2010–2011. godine. Postavlja se pitanje gde će učenici ovih odeljenja nastaviti ško-lovanje, jer su se obrazovali po posebnom programu, naročito učenici odeljenja za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju.Dvadeset ROŠ iz uzorka (95%) dostavilo je podatke o broju učenika romske nacio-nalne manjine za školske 2007–2008. i 2008–2009. godine. U sedam od 21 ROŠ iz uzorka nema učenika Roma u specijalnim odeljenjima (dve škole sa odeljenjima za učenike sa smetnjama sa sluhom i pet škola sa specijalnim odeljenjima za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju). O ukupnom broju učenika u specijalnim odelje-njima izvestilo je 14 ROŠ za 2007–2008. i 15 škola za 2008–2009. školsku godinu. Pet škola koje su navele da nemaju romske učenike nisu popunjavale upitnik za škole,



niti dale podatke o ukupnom broju učenika. Jedna škola koja je popunila upitnik nije dala podatke o ukupnom broju učenika za obe školske godine, a jedna škola za jednu školsku godinu.

Dvanaest ROŠ izvestilo je da se u njima školuju romski učenici. U školskoj 2007–2008. godini ove škole je pohađalo ukupno 273 učenika, od kojih je 103 iz romske zajednice (38%). U školskoj 2008–2009. godini ukupan broj učenika u specijalnim odeljenjima u ovim školama bio je 330, od čega 126 potiče iz romske zajednice (38%). I pored svih napora da se obrazovanje učini inkluzivnijim, broj romskih uče-nika u specijalnim odeljenjima se povećava.

Tabela 16. Broj romskih učenika u različitim tipovimaspecijalnih odeljenja (podaci iz škola)

Odeljenja za učenike sa teškoćama

u mentalnomrazvoju

sa sluhom

UK

UP

NO

svi

uče

nic

i

UK

UP

NO

rom

ski

uče

nic

i

% r

om

skih

uče

nik

a

Uku

pan

bro

j

Rom

ski

uče

nic

i

Uku

pan

bro

j

Rom

ski

uče

nic

i

2007–2008* 297 103 6 0 303 103 34%

2008–2009** 324 126 6 0 330 126 38%

* Podaci za 14 škola koje su dale podatke i o ukupnom broju, i o broju romskih učenika

** Podaci za 15 škola koje su dale podatke i o ukupnom broju, i o broju romskih učenika

Za školsku 2008–2009. godinu, podaci o romskim učenicima prikupljeni su i od škola i od RNVO/koordinatora za 17 ROŠ. Škole i predstavnici romske zajednice slažu se da u četiri od 21 ROŠ u uzorku nema romskih učenika.U školskoj 2008–2009. godini, u 13 ROŠ sa specijalnim odeljenjima, prema poda-cima iz škola, obrazuje se 126 romskih učenika, dok RNVO/koordinatori izveštavaju o 134 romska učenika.Postoji visok stepen slaganja u proceni škola i RNVO/koordinatora o broju učenika iz romske zajednice koji pohađaju specijalna odeljenja u redovnim školama. Razlika nije veća od 10% u proceni o broju učenika u 13 ROŠ. Jedna škola procenila je veću brojnost romskih učenika od RNVO-a za 10%, dok je procena romskih predstavnika za 3 škole bile oko 10% veća od onih koji su dale škole. Kako se radi o veoma ma-lom broju učenika po odeljenju, jedan učenik može činiti i više od 10% razlike.

Podaci prikazani u Tabeli br. 17 odnose se na procenu škola i RNVO/koordinatora o udelu romskih učenika u ukupnom broju đaka u različitim tipovima specijalnih odeljenja. U polovini ROŠ iz uzorka, procenat učenika iz romske zajednice je veći od 20%, dok je u 10% škola između 92% i 100%. Ovi podaci su alarmantni za MP.

SRBIJA


Tabela 17. Procenat romskih učenika u različitim tipovimaspecijalnih odeljenja u redovnim školama u školskoj 2008–2009. godini

(podaci iz škola i RNVO/koordinatora)

Škole za učenike sa

teškoćama umentalnom razvoju

teškoćama sa sluhom, vidom,telesnim invaliditetom

škole RNVO škole RNVO

0% 5 5 2 1

Manje od 20% 3 1

Od 21% do 40% 6 7

Od 41% do 60% 2 2

Od 81% do 100% 2 2

Nije poznato 1 2 1

Ukupno 19 19 2 2

Tabela br. 17 prikazuje koliko je škola bez romskih učenika, zatim škole u kojima je manje od 20% romskih đaka i tako dalje. Kolona škole i kolona RNVO pokazuju podatke iz ova dva izvora. Uočljivo je da je procenat učenika Roma u specijalnim odeljenjima za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju u dve škole između 81% i 100%, u čemu se škole i romski predstavnici slažu. Takođe, možemo videti da postoji slaganje ova dva izvora podataka da u pet ROŠ u specijalnim odeljenjima za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju nema romskih učenika.

Struktura učenika Roma prema polu

U specijalnim odeljenjima redovnih škola, u školskoj 2007–2008. godini, veći je procenat romskih devojčica nego dečaka, suprotno nego u specijalnim školama. Nije moguće doneti zaključak za školsku 2008–2009. godinu, jer nedostaju podaci o pol-noj pripadnosti za 19% procenata učenika.

Tabela 18. Struktura romskih učenika prema polu (podaci iz škola)

Ukupan brojromskih učenika

Devojčice Dečaci Nema podataka

2007–2008 103 54 (52%) 49 (48%)

2008–2009 126 46 (37%) 56 (44%) 24 (19%)



Promene u broju učenika u poslednje tri školske godine

Postoji razlika u promeni ukupnog broja učenika i broja učenika iz romske zajednice tokom prethodne tri školske godine.

Tabela 19. Broj učenika tokom tri školske godine (podaci iz škola)125

Povećan Jednak Smanjen

Ukupanbroj učenika

Romskiučenici

Ukupanbroj učenika

Romskiučenici

Ukupanbroj učenika

Romskiučenici

ROŠ 19%(14%)

19%(19%)

14%(5%)

43%(43%)

43%(48%)

5%(29%)

SOŠ 16%(11%)

16%(16%)

37%(11%)

21%(26%)

32%(58%)

42%(32%)

ŠOSO OŠ 7%(18%)

11%(21%)

39%(11%)

54%(25%)

36%(61%)

21%(43%)

ŠOSO SŠ 7%(43%)

4%(43%)

43%(4%)

50%(21%)

32%(43%)

25%(25%)

SSŠ 100% (100%)

100% (100%)

Kada se porede promene ukupnog broja učenika i broja romskih učenika, vidljivo je da se u školama odvijaju različiti procesi. U ROŠ ukupan broj učenika opada a broj romskih ostaje isti. U SOŠ se smanjuje broj romskih učenika. U ŠOSO se ne menja broj romskih učenika. Broj učenika Roma se smanjuje jedino u SSŠ.

Uprkos svim naporima organizacija civilnog sektora, MP i redovnih škola na razvi-janju inkluzivnog obrazovanja, u 29% ROŠ, 5% SOŠ i 18% ŠOSO OŠ povećan je broj učenika u protekle dve školske godine. Broj romskih učenika povećao se u 19% ROŠ, 16% SOŠ i 25% ŠOSO OŠ. Na nivou srednjeg obrazovanja, u 43% ŠOSO povećan je i broj romskih i ukupan broj učenika. Može se učiniti da je ovo pozi-tivna promena jer sa završenom osnovnom specijalnom školom, deca teorijski imaju mogućnost da upišu redovnu srednju školu ili da nastave školovanje u specijalnoj srednjoj školi.126

125 Podaci o broju učenika prikupljeni su iz: 16 ROŠ, 16 SOŠ, 25 ŠOSO za OŠ nivo, 23 ŠOSO za SŠ nivo, 1 SSŠ; Podaci o broju učenika prikupljeni su iz: 14 ROŠ, 15 SOŠ, 24 ŠOSO za OŠ nivo, 24 ŠOSO za SŠ nivo, 1 SSŠ. Procenat romskih u odnosu na ukupan broj učenika dat je u zagradama. U pogledu podataka iz oba izvora, procenat je računat u odnosu na ukupan broj specijalnih škola, tj. ukupan broj ROŠ u uzorku.

126 Odnosi se na Tabelu 19.

SRBIJA


Neke škole su izvestile da se kod njih smanjio broj učenika, neke da je nepromenjen broj, dok se u pojedinim školama povećao. Kao razlog, škole kod kojih se broj uče-nika smanjio najčešće navode inkluziju. Za mnoge od njih, inkluzija ima negativnu konotaciju – smatraju da se najčešće svodi na zadržavanje dece u redovnoj školi bez adekvatnog rada sa njima. Često se pominje i pad nataliteta kao razlog za smanjenje broja romskih učenika. Siromaštvo, s jedne strane, vodi ka povećanju broja dece (više učenika se upisuje zbog beneficija), a sa druge, do smanjenja broja učenika jer roditelji ne mogu da plate domski smeštaj. Pozitivna ocena rada Komisija povezana je sa povećanjem broja dece u specijalnim školama.

Da li postoji problem, čiji je to problem i ko bi trebalo da ga rešava?

Pitali smo direktore i stručne saradnike specijalnih škola i redovnih škola sa specijal-nim odeljenjima, da li se slažu sa mišljenjem da bi veliki broj romskih učenika koji su u specijalnom obrazovanju, trebalo da se školuje u redovnom obrazovanju. Tabela 20 prikazuje kako škole procenjuju preveliku zastupljenost učenika iz romske zajed-nice na nacionalnom, lokalnom i nivou njihove škole.

Tabela 20. Stav škola o prevelikoj zastupljenostiromskih učenika u specijalnim školama

Najveći broj škola problem prezastupljenosti vidi na nacionalnom nivou, manji broj na lokalnom a najmanji broj prepoznaje ovaj problem u svojoj školi.

Odgovori škola na pitanje ko bi trebalo da se bavi rešavanjem problema školova-nja dece u redovnom obrazovanju, a sada su u specijalnom obrazovanju, veoma su raznovrsni. Od ukupno 69 škola iz uzorka, 35% vidi kao najodgovornije državne institucije i društvo u celini; 25% smatra da bavljenje ovim problemom predstavlja odgovornost lokalne zajednice – lokalne samouprave i institucija; 18% odgovornost prebacuje na roditelje, civilni sektor i romsku zajednicu; samo 10% škola smatra da su obrazovne institucije odgovorne za sprovođenje promena; 6% škola odgovornost pripisuje Komisijama, 3% medijima a 1% Nacionalnom prosvetnom savetu.



Tabela 21. Ko bi trebalo da rešava ovaj problem? (podaci dobijeni iz škola)

Drž

ava

Lo

kaln

a u

pra

va

Ro

dit

elji

Ško

le

Ro

mi

NV

O

Ko

mis

ije

Med

iji

NP

S

Bez

od

govo

ra

ROŠ 24% 0% 14% 10% 14% 5% 0% 5% 0% 29%

SOŠ 37% 26% 16% 0% 0% 11% 5% 5% 0% 16%

ŠOSO 43% 43% 11% 11% 0% 0% 11% 0% 4% 11%

SSŠ 35% 23% 14% 7% 5% 5% 5% 3% 1% 18%

Zamoljeni da predlože svoje viđenje rešavanja problema prevelike zastupljenosti rom-skih učenika, 41% i redovnih i specijalnih škola navelo je da bi obrazovni sistem trebalo da preduzme neke mere (prevencija diskriminacije, obezbeđivanje pohađanja PPP, rani tretman za decu sa teškoćama u razvoju, retestiranje dece). Trideset osam procenata škola preporučuje aktivnosti usmerene na romsku zajednicu (obrazovanje roditelja, unapređivanje uslova života Roma, kampanje u naseljima, rešavanje proble-ma romske zajednice). Jedan procenat redovnih kao i jedan procenat specijalnih škola sugeriše promene načina rada Komisija.

Devet (82%) predstavnika RNVO-a, koji su intervjuisani, doživljavaju preveliku za-stupljenost romskih učenika u specijalnim školama kao nacionalni problem, a sedam (64%) kao lokalni problem. Oni vide Ministarstvo prosvete i školske uprave kao najodgovornije za rešavanje ovog problema (91%), ali smatraju da su odgovorne i Komisije, lokalne samouprave, škole i roditelji. Predlažu bolju saradnju između in-stitucija i romske zajednice (NVO, roditelji) a 73% njih naglašava značaj romskih asistenata u nastavi za prevazilaženje ove situacije.

Dvadeset procenata intervjuisanih članova Komisija veliku zastupljenost Roma u specijalnom obrazovanju vidi kao problem koji postoji na nacionalnom, a 20% na lokalnom nivou. Članovi Komisija smatraju da je problem nastao jer redovne škole nisu stimulativne, program je previše težak, a neki ga pripisuju stavovima nastavnika i roditelja, kao i materijalnim beneficijama.

Sedamdeset sedam posto intervjuisanih savetnika iz školskih uprava smatra da je pre-velika zastupljenost romskih učenika u specijalnim školama/odeljenjima problem koji se očitava i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Jedan savetnik iz ŠU, na čijoj je teritoriji škola u kojoj je u specijalnom odeljenju 26% romskih učenika, vidi ovaj problem na nacionalnom ali ne i na lokalnom nivou. Tri savetnika iz ŠU ne smatraju da ovaj problem uopšte postoji – u jednom slučaju podaci se poklapaju sa onima iz škola koje pripadaju ŠU, u sledeća dva ne. Procene koje se ne poklapaju odnose se na

SRBIJA


ŠU iz koje je jedna ŠOSO izvestila da se u njoj na osnovnoškolskom nivou obrazuje 24% romskih učenika; drugo neslaganje je vezano za ŠOSO u kojoj romski učenici čine 42% na osnovnoškolskom i 45% na srednjoškolskom nivou.

Članovi Komisija dali su sledeće predloge za unapređenje njihovog rada:

bolja saradnja između institucija, tj. sinhronizacija aktivnosti škola, ustanova • socijalne zaštite i zapošljavanja na lokalnom nivou;

stručno usavršavanje članova Komisija;•

promena načina ostvarivanje prava dece i porodice na finansijsku pomoć;•

edukacija roditelja, nastavnika i stručnjaka;•

bolje regulisanje pohađanja predškolskog (pripremnog) programa;•

uključivanje u rad Komisija članova ili saradnika koji govore romski jezik • (asistenti, aktivisti RNVO).

Jedna sugestija odnosila se na promenu uloge razvojnog savetovališta pri Domu zdravlja, koja bi se ogledala u praćenju razvoja dece od rođenja, davanju podrške deci, kao i učešće u radu Komisija.

Ili je možda problem u samim učenicima? Ustaljeno je verovanje da romski učenici i njihovi roditelji nisu motivisani za školovanje. Nalazi ovog istraživanja upućuju, međutim, na potpuno suprotne zaključke. Devedeset četiri posto učenika specijalnih osnovnih škola i 100% učenika srednjih škola koji su učestvovali u fokus grupama, izjavilo je da želi da završi započeto školovanje. Sto odsto roditelja učenika osnovnih škola želi da njihovo dete završi osnovnu a 76% ovih roditelja da deca nastave školo-vanje u srednjoj školi. Devedeset sedam posto roditelja srednjoškolaca želi da njihova deca završe srednju školu.

2.6. Nastavni programi i metodologija rada u specijalnom obrazovanju

Zakonski okvir

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine, opšte osno-ve predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazova-nja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa donosi Nacionalni prosvetni savet.127

Školski program donosi organ upravljanja, u skladu sa nastavnim planovima i pro-gramima.

Školskim programom obezbeđuje se ostvarivanje nastavnih planova i programa, po-treba učenika i roditelja, škole i jedinice lokalne samouprave.

Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.128

127 Član 76.128 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 69.



Predškolski program donosi dečji vrtić u skladu sa opštim osnovama predškolskog programa.129

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine (član 69):

Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: individualni obra-zovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, individualan program srp-skog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava...

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine (član 70)

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže:

1. obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

2. izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

3. oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izbor-ni predmeti;

4. godišnji i nedeljni fond časova po predmetima...

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine (član 71)

Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži:

svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja;1.

sadržaje obaveznih i izbornih predmeta;2.

preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;3.

način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja, 4. obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jezi-ku nacionalne manjine;

opšte i posebne standarde znanja;5.

druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa6.

Zakon o osnovnoj školi (član 88)

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja i vaspitanja donosi se za svaku vrstu i stepen ometenosti u razvoju.

Nastavnim planom i programom bliže se utvrđuju: cilj, zadaci i sadržaj obrazovanja i vaspitanja; trajanje obrazovanja i vaspitanja; uzrast učenika za upis; broj učenika u odeljenju, odnosno grupi; nedeljni i godišnji broj časova nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; trajanje časa; profesionalno usmeravanje učenika.

129 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 68.

SRBIJA


Planovi i programi za rad se učenicima sa teškoćama u razvoju mogu biti redovni, prilagođeni i posebni. Redovne i prilagođene programe mogu da primenjuju pred-školske ustanove u redovnim i razvojnim grupama; osnovne i srednje škole u redov-nim i odeljenjima za učenike sa teškoćama u razvoju.

U Osnovama školskog programa, 2004, predlažu se načini prilagođavanja redovnih programa potrebama učenika sa teškoćama u razvoju: ostvarivanje ishoda na nivou obrazovnog ciklusa; individualizacija rada i prilagođavanje metoda i tehnika; izbor odgovarajućih nastavnih sredstava; grupni rad; procenjivanje napredovanja i uspeha u domenu socijalnog, kognitivnog i komunikativnog razvoja učenika; ponuda odgova-rajućih izbornih predmeta; uključivanje stručnih saradnika u pripremu individualizo-vanih aktivnosti, procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti, i sl.130

Specijalne obrazovne ustanove primenjuju posebne planove i programe.

Posebni programi predviđaju i obavezne vannastavne aktivnosti, kao što su: grupne i individualne logopedske vežbe, vežbe psihomotorike i korektivne vežbe i igre, čiji je smisao stimulacija i korekcija razvoja, kao i prevencija i kompenzacija razvojnih smetnji.131

Vaspitni rad u školi sa domom i u domu učenika ostvaruje se na osnovu vaspitnog programa.132

Sadržaji programa specijalnog obrazovanja

U dokumentu Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa smetnjama i teškoćama u razvoju, ZUOV, analiziraju se posebni planovi i programi. Ova analiza pokazuje da je većina pravilnika doneta u periodu 1987–1988. godine, i da progra-mi nisu usklađeni sa reformisanim planovima i programima za redovne škole. Neke škole nastavu izvode po programu koji nije donet na zakonom propisan način. Obim i sadržaj posebnih programa je smanjen u odnosu na planove i programe redovnih škola i oni ne odgovaraju u potpunosti na specifične potrebe dece. Učenici sa lakom mentalnom ometenošću imaju samo sedam predmeta (srpski, matematika, priroda i društvo, fizičko, muzičko i likovno vaspitanje i tehničko) a njihovi časovi traju 30 minuta.133 U srednjim specijalnim školama programi obuhvataju mali broj oblasti. Programi specijalnog obrazovanja najčešće onemogućavaju prelazak u redovan sistem zbog smanjenog obima posebnih planova i programa, te je vertikalna prohodnost iz specijalnih škola prema višem i visokom obrazovanju gotovo neznatna.

U dokumentu OECD Prosvetna politika za ugrožene i hendikepirane učenike u ju-goistočnoj Evropi se navodi da programi specijalnih škola uključuju sticanje znanja,

130 OECD, 2007. 131 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2007.132 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, član 74.133 U višim razredima redovnih škola učenici imaju trinaest predmeta. Nastava u prva četiri razreda je

razredna a u sledeća četiri predmetna.



navika i životnih veština (npr. u školama za učenike oštećenog vida primenjuje sa nastavni plan i program redovne škole uz rehabilitaciju i vežbanje preostalog vida, orijentaciju u kretanju i osposobljavanje za samopomoć). U većini specijalnih škola primenjuju se skraćeni ili prilagođeni redovni programi, ali u radu sa decom sa oz-biljnijim mentalnim oštećenjima ti programi sadrže samo neke elemente redovnog plana i programa. Za decu predškolskog uzrasta ne postoje planovi i programi prila-gođeni njihovim razvojnim potrebama koji bi ih pripremili za uključivanje u redovnu osnovnu školu. U procesu formulisanja nastavnih planova i programa za specijalne škole nisu konsultovani roditelji dece, osobe sa ometenošću u razvoju koje su završile školu, predstavnici tržišta rada ili Službe za zapošljavanje. U redovnim školama se raspored ne prilagođava učenicima u specijalnim odeljenjima, izvode se sa nastave na rehabilitacioni tretman. Pozitivni primeri za školske programe koji su uveli savremene metode rada i više izbornih predmeta su: Škola za decu sa oštećenjem vida Veljko Ramadanović i Škola Dragan Hercog za decu na bolničkom lečenju.134

Škole za učenike sa smetnjama sa vidom primenjuju prilagođeni program, ali ne po-stoje uputstva kako se programi prilagođavaju. U školama za učenike sa oštećenjem sluha primenjuju se posebni programi, a nastava za decu sa cerebralnom paralizom izvodi se po redovnom programu. Posebni program za rad sa decom sa autizmom nije inoviran od 1976. Specijalne škole bi trebalo da deci nude više, a ne manje od redovnih, mišljenje je jednog stručnjaka u ovoj oblasti. U specijalnim školama trebalo bi primenjivati redovne programe ili programe prilagođene mogućnostima dece uz dodatnu podršku i tretman koji su im potrebni.135

Istog je mišljenja i drugi stručnjak koji smatra da:

sadržaji programa specijalnih škola za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju nisu ni relevantni za decu ni prilagođeni njihovim mogućnostima. Oni ih ne uče čak ni veštinama koje su im potrebne za svakodnevni život. Specijalne srednje škole nude veoma mali izbor zanimanja, pripremaju decu samo da budu šegrti. 136

Romi koji su završili srednju specijalnu školu (BRU) potvrdili su ova gledišta. Jeda-naest od dvadeset (55%) bivših učenika ŠOSO koji su učestvovali na fokus grupama, navodi da su bili u mogućnosti da biraju samo između dva zanimanja: u tekstilnoj struci, koje se nudilo devojkama, i mašinbravara, koje se nudilo mladićima. Ova zanimanja su mnogo manje tražena u savremenoj privredi.

OECD u svom izveštaju navodi da srednje specijalne škole nude zanimanja iz samo nekoliko područja i usmeravaju učenike uglavnom ka manuelnom radu (osim škola za učenike sa teškoćama sa vidom). Nastavak školovanja nakon završetka specijalne srednje škole praktično je nemoguć. Srednje specijalne škole nisu uključene u re-formu srednjeg stručnog obrazovanja, u okviru koje se osavremenjavaju programi i uvode nova zanimanja za kojima postoji potražnja na tržištu rada.134 OECD, 2007.135 Intervju sa Gordanom Nikolić, ZUOV.136 Intervju sa prof. Nenadom Glumbićem, FASPER.

SRBIJA


Stavovi učenika i roditelja o nastavnim programima

Učenici i roditelji koji su učestvovali u fokus grupama ne dele mišljenje intervjuisanih stručnjaka da su nastavni programi u specijalnim školama neadekvatni i nižeg kva-liteta od onih u redovnim školama. Većini učenika je bilo teško da sagleda program školovanja u celini, više su bili usmereni na pojedine predmete i školske aktivnosti, što je možda uticalo na njihovu procenu. Ukupno 105 učenika (64%) je zadovoljno programom, i misli da je adekvatan i dobar. Trideset devet učenika (24%) nije za-dovoljno, a 21 učenik (13%) nije odgovorio (ukupan broj učenika u fokus grupama bio je 165). Od 39 nezadovoljnih učenika, 28 učenika smatra da je gradivo previše lako u odnosu na program redovne škole i u odnosu na njihove mogućnosti, za osam učenika program je previše težak, a troje ne voli to što se u školi uči. Roditelji su uglavnom zadovoljni programom.

Učenici jedne ŠOSO smatraju da bi škola trebalo da ponudi više zanimanja. U dru-goj ŠOSO su nam rekli da postoji mnogo prostora za poboljšanje uslova rada u školi, posebno u pogledu tehničke opremljenosti. Učenici iz jedne SOŠ i jednog specijalnog odeljenja iz ROŠ su istakli da bi voleli da imaju više predmeta, navodeći kao primer strane jezike, hemiju i biologiju.

Osamnaest od 22 (82%) Roma koji su završili ŠOSO procenilo je u fokus grupama da je program po kome su se školovali bio lak i uglavnom dobar, posebno praktični rad, a njih šestoro (27%) je kritikovalo slab izbor zanimanja.

Predstavnici institucija i RNVO-a imaju podeljena mišljenja o kvalitetu programa, udžbenika i metodologije rada: jedna trećine smatra da su oni prilagođeni kapacite-tima učenika (46% savetnika iz ŠU, 27% predstavnika RNVO i 33% predstavnika lokalnih samouprava); ostali naglašavaju da se programi moraju promeniti i unapre-diti; ili smatraju da oni lično nisu dovoljno informisani da bi ih procenjivali.

Izborni predmeti

Prema članu 79. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine, obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti.137

Pored obaveznih, u školama se realizuju i izborni predmeti. Škole bi trebalo da po-nude učenicima obavezne izborne predmete – građansko vaspitanje i versko vaspita-nje, a na osnovu interesovanja dece i roditelja i školskih kapaciteta, i druge izborne predmete. Za razliku od redovnih, specijalne škole nisu obavezne da ostvaruju izborne predmete.138 Programi izbornih predmeta nisu prilagođeni za specijalne škole.139

Prema podacima prikupljenim tokom istraživanja, specijalne osnovne škole imaju sličnu ponudu izbornih predmeta kao i redovne škole sa specijalnim odeljenjima

137 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine koristi samo termin „škola“ i ne određuje da li je specijalna ili redovna.

138 Intervju sa Gordanom Nikolić, ZUOV.139 Tanja Živanović, savetnica u Školskoj upravi Niš.



(u uzorku). Na osnovnoškolskom nivou, 19 škola (28% od 68 škola u uzorku koje pružaju osnovnoškolsko obrazovanje) nudi učenicima jedino građansko i/ili versko vaspitanje; 16 škola (24%) nudi pored građanskog/verskog vaspitanja i druge izbor-ne predmete; samo 5% škola u svojoj ponudi ima izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture.

Na nivou srednje škole, 17 škola (59%) od 29 specijalnih škola, koje pružaju sred-njoškolsko obrazovanje, nudi učenicima samo građansko i/ili versko vaspitanje; jedna škola (3%) nudi pored građanskog/verskog vaspitanja i druge izborne predmete; a za 11 škola (38%) nemamo podatke.

Tabela br. 22 pokazuje izborne predmete koje škole nude svojim učenicima.U kolo-ni ponuda prikazan je broj škola koje određeni predmet imaju u svojoj ponudi. U koloni izbor prikazan je broj škola koje su izvestile da njihovi romski učenici biraju te predmete.

Tabela 22. Izborni predmeti (ponuđeni u školi) koje romski učenici biraju

ROŠ SOŠ ŠOSO OŠ ŠOSO SŠ SSŠ

P* I** P I P I P I P I

Građansko i/ili Versko vaspitanje 5 5 10 7 17 12 16 6 1 –

Čuvari prirode 3 2 5 2 9 1 – – – –

Osnovi informatike 5 1 2 – 4 – – – – –

Od igračke do računara 1 – 3 1 5 – – – – –

Ruke u testu – – 4 – 2 1 – – – –

Narodna tradicija 2 1 2 – 2 – – – – –

Sport 1 2 1 1 2 – – – – –

Romski jezik sa elementima narodne kulture 1 1 – – 2 – – – – –

Engleski jezik – – – – 2 – – – – –

Lepo pisanje 1 – – – 1 – – – – –

Svakodnevni život uprošlosti 1 – – – 1 – – – – –

SRBIJA



P* I** P I P I P I P I

Crtanje i vajanje – – 2 2 – – – – – –

Mađarski jezik – – – – 1 – – – – –

Zdravstveno vaspitanje – – 1 1 – – – – – –

Nema odgovora – 10 – 1 – 5 – 11 – –

Sve ponuđene – 1 – 1 – 6 – 4 – –

* Ponuda

** Izbor

Sve škole koje su odgovorile na ovo pitanje, veruju da učenici romske nacionalnosti jednako često biraju izborne predmete kao i drugi učenici, nijedna ne smatra da se opredeljuju za izborne predmete ređe od drugih učenika.

Vannastavne aktivnosti

Prema informacijama iz škola, najčešće birane vannastavne aktivnosti su dramska sek-cija, sportske aktivnosti i kreativne/umetničke sekcije, dok se druge aktivnosti javljaju u znatno manjem obimu.

Tabela 23. Vrsta vannastavnih aktivnosti koje škole nude učenicima


Drama/Folklor/Ritmika/Ples/Hor/Muzička sekcija 8 9 24 16 –

Sportske sekcije 8 6 19 16 1

Kreativna/Umetnička/Dramska sekcija 3 7 10 10 –

Drugo (informatika, šah, biologija, saobraćajna sekcija...) 1 – 2 1 –

Interesantno, premda škole navode da nude širok dijapazon vannastavnih aktivnosti, podaci dobijeni od roditelja i učenika pokazuju da se većina učenika opredeljuje za dramsku, folklornu, ritmičku i muzičku sekciju, i hor.



Tabela 24. Vannastavne aktivnosti koje učenici biraju(podaci dobijeni od roditelja i od dece)


Drama/Folklor/Ritmika/Ples/Hor/Muzička sekcija 4 3 18 12 20

Sportske sekcije – – 3 1 4

Kreativna/Umetnička/Dramska sekcija – – – – 4

Drugo (informatika, šah, biologija, saobraćajna sekcija...) 1 – – – 1

Ne učestvuju 3 15 – – 2

Podaci iz osnovnih škola pokazuju da deca vole priredbe, rado učestvuju u sekcijama i drugim vannastavnim aktivnostima u školi jer: lepo pevaju, glume i recituju; druže se; zabavno im je, neke je prijavila učiteljica; a neki vole i da se takmiče. Roditelji kažu da njihova deca vole da nastupaju sa horom i uspešni su na takmičenjima, takođe, vole da budu zajedno u istoj sekciji sa drugom romskom decom. Na sred-njoškolskom nivou takođe preovlađuje izbor umetničkih sekcija.

Iz podataka u Tabeli br. 25, vidi se da u školama preovladava mišljenje da romski učenici biraju isti tip vannastavnih aktivnosti kao i njihovi vršnjaci. Tabela br. 26 pri-kazuje u kojoj meri oni učestvuju u različitim vannastavnim aktivnostima. Škole su mišljenja da u suštini nema razlike između romskih i drugih učenika u pogledu uče-stalosti izbora vannastavnih aktivnosti. U dve ROŠ romski učenici biraju vannastavne aktivnosti ređe od drugih učenika. U četiri SOŠ i jednoj ŠOSO romski učenici češće od drugih biraju ove aktivnosti.

Tabele 25. Vannastavne aktivnosti koje romski učenici biraju upoređenju sa drugim učenicima (podaci dobijeni iz škola)

Isto Različito Bez odgovora

ROŠ (21) 67% (14) – 33% (7)

SOŠ (19) 68% (13) – 32% (6)

ŠOSO OŠ (28) 79% (22) – 21% (6)

ŠOSO SŠ (28) 68% (19) 4% (1) 29% (8)

SSŠ (1) 100% (1) – –

SRBIJA


Tabela 26. U kojoj meri romski učenici učestvuju uvannastavnim aktivnostima u poređenju sa drugim učenicima

(podaci dobijeni iz škola)

Ređe Jednako Češće Bez odgovora

ROŠ (21) 10% (2) 67% (14) 24% (5)

SOŠ (19) 58% (11) 21% (4) 21% (4)

ŠOSO OŠ (28) 82% (23) 4% (1) 14% (4)

ŠOSO SŠ (28) 68% (19) 4% (1) 29% (8)

SSŠ (1) 100% (1)

Metodologija koja se primenjuje u nastavi u specijalnimškolama i odeljenjima

Prema dokumentu OECD iz 2007. godine, metodologija rada sa učenicima u speci-jalnim školama je neadekvatna. U tekstu se navodi:

...trebalo bi da dominiraju pedagoški pristupi u skladu sa tipom oštećenja učenika, ali je pristup deci i dalje autoritativan a radne metode više usmerene na prezentaciju nastavnog plana nego na učenje.140

U istoj analizi OECD, navode se škole koje koriste raznovrsne metode podučavanja. Kao primeri dobre prakse pomenute su škole za učenike sa teškoćama sa sluhom i vidom,141 i škola za decu koja su na bolničkom lečenju. Za škole za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju nema evidencije o primeni adekvatnih i/ili sa-vremenih metoda rada.

Sledi nekoliko primera metoda koje primenjuju pomenute škole:

OŠ za učenike sa oštećenjem vida • Veljko Ramadanović u radu sa decom pri-menjuje sledeće metode: topognostička, verbalno–tekstualna, demonstra-tivno–ilustrativna, eksperimentalno–laboratorijska, kooperativne, kreativne, radioničarske, participativne i metoda aktivnog učenja.

OŠ • Stefan Dečanski je od 2001. godine ogledna škola i primenjuje novu me-todu integralnog razvoja dece sa oštećenim sluhom uvođenjem predmeta kao što su gestovni jezik, muzičke stimulacije, stimulacije pokretom, od zanata do alata, engleski jezik. Od metoda koriste se dramatizacije, kompjuterske igraonice i sl.

140 OECD, 2007.141 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004. godine: „Obrazovno-vaspitni rad za lica

koja koriste jezik znakova izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika“ (član 7).



U OŠ • Dragan Hercog za učenike na lečenju primenjuju se interaktivna, stva-ralačka i participativna metoda, učenje putem otkrića i rešavanja problema.

Stavovi učenika i roditelja o nastavnim metodama i tehnikama koje se primenjuju u specijalnim školama, dosta se razlikuju od kritičke ocene stručnjaka.

Na primer, 92 procenta (58 učenika) specijalnih osnovnih škola ocenjuje da su nastavne metode dobre i odgovarajuće; samo šest procenata (četiri učenika) da su loše; dok dva procenta (jedan učenik) nije dao odgovor (u uzorku je bilo ukupno 63 učenika specijalnih osnovnih škola). Na nivou srednje škole, 78 procenata (80 učenika) vrednuje nastavne metode kao dobre i primerene; samo četiri procenta (četiri učenika) kao loše; dok 18 procenata (18 učenika) nije odgovorilo (uzorak je obuhvatio 102 srednjoškolca).

Pored toga, 45 procenata roditelja učenika osnovnih škola (28 od 62 roditelja/člana porodice u uzorku), koji su odgovorili na ovo pitanje, smatra da su metode rada nastavnika dobre; 50 procenata roditelja učenika srednjih škola (36 od 72 učesnika u uzorku) ocenjuje metodologiju nastave kao dobru. BRU se slažu u oceni da je u njihovo vreme način izvođenja nastava bio dobar.

Udžbenici koji se koriste u specijalnim školama i odeljenjima

Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima iz 2009. godine142 definiše da ministar odobrava udžbenike na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta ili Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (ovaj Savet je uveden po prvi put Zakonom o osnovama sistema obrazovanja iz 2009). Nacionalni prosvetni savet utvrđuje postoja-nje potrebe za novim udžbenicima, plan udžbenika i standarde kvaliteta na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U članu 4. ovaj Zakon naglašava jednake mogućnosti i zabranu diskriminacije:

Udžbenici i druga nastavna sredstva svojim sadržajem i oblikom treba da omoguće sprovođenje principa jednakih mogućnosti devojčica i dečaka. Udžbenici i druga nastavna sredstva svojim sadržajem ili oblikom ne smeju da ugrožavaju, omalovaža-vaju, diskriminišu ili izdvajaju grupe i pojedince ili da podstiču na takvo ponašanje, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, fizičkih i psihičkih svojstava, zdravstvenog stanja, uzrasta, so-cijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i po drugim osnovama utvrđenim zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije – Jednake mogućnosti i zabrana diskriminacije.

Član 3. ovog zakona odnosi se na udžbenike za decu sa teškoćama u razvoju:

Za lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom udžbenici se izdaju u skladu sa poseb-nim potrebama učenika, kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih manjina. Za izvođenje prilagođenog obrazovno-vaspitnog rada sa slepim i slabovidim, udžbe-

142 Ovaj Zakon je zamenio Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima koji je donet 1993. godine, a izmenjen 2006. godine.

SRBIJA


nik, odnosno nastavno sredstvo može da se izdaje na Brajevom pismu, u elektronskoj formi ili formatima koji su prilagođeni za slepe i slabovide (tekst štampan velikim slovima, zvučni zapis ili fotografska uvećanja, odnosno drugi oblik i medij).

Primena odredbi Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima iz 2009. godine, uklju-čujući i deo koji se odnosi na adekvatne udžbenike i sredstva za rad sa decom koja imaju različite smetnje u razvoju, tek se očekuje.

Podaci navedeni u dokumentu OECD-a, ukazuju na to da su udžbenici koji se kori-ste u specijalnom obrazovanju podjednako neprikladni kao i metode rada:

Što se tiče udžbenika preovladava upotreba jednoobraznih udžbenika, namenjena većinskoj populaciji redovnih škola. Postoji izrazita potreba da udžbenici namenjeni deci sa posebnim potrebama budu razvijani prema specifičnostima potreba, procesu nastave i reformisanom nastavnom planu i programu za sve grupe.143

Kao i u pogledu metoda rada, razlikuju se ocene kvaliteta udžbenika stručnjaka sa jedne strane, i dece i roditelja sa druge strane. Roditelji (98%) i učenici (83%) smatraju da su udžbenici odgovarajući i dobri. Ostali učenici i roditelji naglašavaju da za neke predmete ne postoje udžbenici, a da su neki previše laki ili neodgova-rajući.

Dok je jedan broj učenika zadovoljan udžbenicima jer ih smatraju korisnim i prime-renim, drugi nisu zadovoljni. Neki su rekli da imaju korišćene, prljave udžbenike, u kojima nedostaju stranice. Učenici iz jedne SOŠ nemaju stav u vezi sa udžbenicima jer ih ne koriste zato što su nepismeni, odnosno teško čitaju (dva učenika idu u drugi, dva u četvrti a jedan u šesti razred!).

Stavovi učenika i roditelja o specijalnim školama

Fokus grupe sa učenicima i roditeljima održane su u školama. Nastavni kadar je pozivao decu i roditelje i teško je proceniti da li su škole (i ako jesu, na koji način) uticale na izbor učesnika.

Veliki broj roditelja je zadovoljan specijalnom školom i načinom na koji se prema njihovoj deci tamo ophode, posebno u poređenju sa negativnim iskustvima u redov-nim školama. Najveći broj učenika je, takođe, zadovoljan u specijalnim školama. Oni pozitivno ocenjuju gotovo sve, od školske zgrade do odnosa sa nastavnicima i vršnja-cima. Za neke učenike program je suviše lak i žao im je što nemaju više predmeta, dok su drugi zadovoljni što ne moraju puno da uče.

Zadovoljstvo učenika specijalnom školom je veoma veliko. Na osnovu iskaza učesnika fokus grupa: 71% učenika ROŠ (27 od 38 učenika), 96% učenika SOŠ (24 od 25), 98% učenika ŠOSO OŠ (52 od 53), i 84% učenika ŠOSO SŠ (43 od 49) je zado-voljno, srećno i dobro se oseća u svojoj školi.

143 OECD, 2007.



Sa druge strane, učenici specijalnih škola i odeljenja kažu da se stide što pohađaju specijalnu školu/odeljenja, i to najviše zbog reakcija drugih. Oni su, ipak, srećni što uopšte idu u školu. Često su izloženi podsmehu, omalovažavanju i ismevanju od strane vršnjaka, suseda, braće i sestara, koji ih nazivaju mentalcima, specijalcima, retardima i sl. Posebno im je teško na početku školovanja, a vremenom se uglavnom naviknu da ih tako zovu. Navodimo neke od iskaza dece/mladih koje su dali na fokus grupama, koji ilustruju odnos sredine prema njima:

„Zadirkuju me kod kuće, sestra me zove • specijalac“;

„Jedna devojčica u domu me zadirkuje“;•

„Bilo me je sramota u početku“;•

„Vređale su me komšije što idem u specijalnu školu“;•

„Od drugara sam imao neprijatnosti, smeju mi se po ulici“;•

„U početku me je bilo sramota da kažem da idem u specijalnu školu, sad kad • kažem da idem u specijalnu školu svi se čude“.

Roditelji slično prikazuju odnos drugih prema njihovoj deci. Kažu da na takvo opho-đenje deca reaguju prećutkivanjem, povlačenjem u sebe, a nekad se i pobiju. Zapo-činjanje tuča pominje se kao jedan od razloga zbog kojih se romska deca premeštaju iz redovnih u specijalne škole.

Roditelji na različite načine vide uticaj školovanja u specijalnom obrazovanju na bu-dućnost svoje dece, posebno na zapošljavanje. Jedan broj roditelja je ljut i ogorčen jer veruju da njihovo dete treba da ide u redovnu školu, a ne znaju kako za to da se izbore. Drugi roditelji smatraju da njihovo dete treba da ide u specijalnu školu jer ima problema sa pamćenjem i učenjem. Kao razloge zbog kojih su deca upisana u specijalne škole/odeljenja ili u njih prebačena iz redovnih, roditelji navode: siromaš-tvo, neadekvatan rad Komisija, nedostatak podrške deci, pritisak i diskriminaciju u redovnim školama.

Šezdeset tri procenta roditelja smatra da bi za njihovu decu bilo bolje da se školu-ju u redovnoj školi, 30 procenata je suprotnog mišljenja, dok sedam posto nema stav o tome. Roditelji koji su zadovoljni što njihovo dete pohađa specijalnu školu, objašnjavaju to većom bezbednošću deteta, boljim odnosom školskog osoblja, lakšim programom i većim šansama za završetak školovanja. Nezadovoljni roditelji smatraju da bi deca stekla više znanja u redovnoj školi, imala bolji izbor zanimanja u kasnijem školovanju i time veće šanse za zaposlenje.

Pedeset pet procenata roditelja veruje da bi njihova deca lakše došla do posla sa di-plomom redovne škole, 30% se ne slaže sa tim, a 15% nema stav. Dok jedni roditelji brinu o budućnosti i zaposlenju svoje dece zbog pohađanja specijalne škole, drugi veruju da će im znanje i veštine koje u njima steknu, i lična marljivost pomoći da se zaposle.

SRBIJA


Mišljenja učenika o tome da li bi im bilo bolje da se školuju u redovnoj školi ili ne, takođe su podeljena: 53% učenika smatra da bi im bilo bolje u redovnim školama, a 47% se sa tim ne slaže; 74% učenika veruje da bi sa diplomom redovne škole lakše našli posao, a 26% učenika se sa tim ne slaže. Učenici koji su u specijalne škole došli iz redovnih, kažu da su srećniji u specijalnim školama jer su bolje prihvaćeni, a nastavnici i drugi školski kadar imaju pozitivan odnos prema njima i njihovim roditeljima. Navodimo kao ilustraciju neka mišljenja učenika u vezi sa pohađanjem redovnih škola:

„• Bilo bi mi bolje tamo da su nastavnici kao ovi ovde, da nas ne vređaju i ne viču na nas“;

„Oni odmah počnu da viču ako nešto ne znaš a onda viču i na tvoju • mamu“;

„Tukli su me kada učitelj nije bio tu“.•

Dve zanimljive priče (koje ne možemo proveriti) vezane su za ovu temu. Jedan dečak nam je rekao da se pripremao da na pitanja tokom testiranja za polazak u (redov-nu) školu odgovara tako da bude upućen u specijalnu školu: „Znao sam sve što su me pitali, ali sam pogrešno odgovarao da bi me tamo poslali. Hteo sam da idem u tu školu jer tamo ide moj drug, on mi je i rekao šta da odgovaram“. Jedan otac je izjavio da je pripremio sina da daje pogrešne odgovore na testiranju da bi ga poslali u specijalnu školu.

Neki učenici koji su premešteni iz redovne u specijalnu školu su srećni što su otišli, a drugima je žao i voleli bi da se vrate.

Možda deca i mladi shvate posledice pohađanja specijalne škole tek kada je završe. Osamdeset pet procenata Roma koji su završili ŠOSO i učestvovali u fokus grupama, veruje da bi za njih bilo bolje da su pohađali redovnu školu. Oni ukazuju na to da školovanje velikog broja Roma u specijalnom obrazovanju ima negativan uticaj na romsku zajednicu (100%), kao i na širu zajednicu (55%). Šezdeset sedam procenata Roma – bivših učenika ŠOSO, poznaje druge Rome koji pohađaju specijalne škole/odeljenja; 62% ima braću ili sestre u ovim školama i odeljenjima, a jedan ima dete koje sada pohađa specijalnu školu.

2.7. Nastavni kadar: osnovne studije, stručno usavršavanje i licenciranje

Zakonski okvir

Postupak za dobijanje licence nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika je isti u spe-cijalnim i redovnim školama, a uslov je odgovarajuće obrazovanje, savladan program uvođenja u posao, i položen ispit za licencu.



Program uvođenja u posao i način i postupak provere savladanosti propisuje ministar. Program obuhvata obuku za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju,144 a polaže se na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER).145

Zakon propisuje obavezu stručnog usavršavanja nastavnog kadra za zvanja: pedagoški savetnik, mentor, instruktor i viši pedagoški savetnik. Sticanje nekog od ovih zvanja povlači i povećanje plate.ZUOV akredituje programe stručnog usavršavanja, a na osnovu njihovog predloga, MP ih klasifikuje kao obavezne i izborne. U Katalogu programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za 2008–2009. školsku godinu, u poglavlju Školovanje dece sa posebnim potrebama ponuđena su 23 programa obuke, što čini samo četiri procenta od 563 akreditovanih programa. Neke obuke svrstane su u druge oblasti, kao što su Opšta pitanja nastave i Predškolsko obrazovanje, takođe su relevantne za profesionalni razvoj nastavnika u specijalnom obrazovanju.Ministar prosvete takođe može da odobri programe obuke čije se pohađanje boduje za sticanje zvanja. Ministar je za školsku 2008–2009. godinu odobrio 16 seminara od kojih su dva namenjena unapređivanju školovanja dece sa smetnjama u razvoju, a jedan treningu školskih psihologa za primenu prilagođenog testa za procenu zrelosti dece za polazak u školu.Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika146 određuje da su ovi stručnjaci obavezni da u periodu od pet godina pohađaju 100 sati obuke programa koje je akreditovao ZUOV ili odobrio ministar prosvete (60 sati obaveznih i 40 sati izbornih seminara).Stručno usavršavanje može biti organizovano preko MP, obrazovne institucije, ma-tičnih fakulteta, stručnih društava ili od strane nevladinih organizacija. Nastavnici i stručni saradnici pohađaju i neakreditovane obuke, koje mogu biti veoma kvalitetne a najčešće ih realizuju NVO.

Zakon o osnovnoj školi reguliše koju stručnu spremu može imati nastavni kadar u specijalnim školama (član 92):

Razrednu nastavu od I do IV razreda, odnosno od I do VIII razreda može • da obavlja nastavnik – defektolog147 koji ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu;

Predmetnu nastavu od V do VIII razreda može da obavlja nastavnik koji • ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu za predmet iz koga izvodi obrazovno-vaspitni rad i koji je osposobljen na Defektološkom fakultetu za rad sa učenicima ometenim u razvoju;

Program osposobljavanja za rad sa učenicima ometenim u razvoju, donosi • ministar prosvete, a polaže se na Defektološkom fakultetu;

144 Zakon o osnovama sistema obrazovanja, član 113.145 Zakon o osnovnoj školi, član 92.146 „Službeni glasnik RS“, br. 14/2004. i 56/2005.147 Raniji naziv, sada se zovu specijalni pedagozi.

SRBIJA


Ako se nastava izvodi kao razredno-predmetna od V do VIII razreda, razred-• nu nastavu može da izvodi nastavnik – defektolog iz stava 1 ovog člana, a predmetnu nastavu nastavnik iz stava 2 ovog člana;

Vaspitni rad u školi sa domom učenika može da obavlja vaspitač koji ima • najmanje odgovarajuću višu školsku spremu defektološke struke (član 93).

Specijalni pedagozi se školuju na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju148 koji nudi osnovne studije (3 ili 4 godine), specijalističke, magistarske i doktorske studije. Nastava se realizuje u okviru šest smerova:149

1. Logopedski smer;

2. Specijalna edukacija i rehabilitacija gluvih i nagluvih osoba;

3. Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa oštećenjem vida;

4. Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom ra-zvoju;

5. Prevencija i tretman poremećaja ponašanja;

6. Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa motoričkim poremećajima.

Predmetni nastavnici se školuju na različitim fakultetima kao što su Filozofski fa-kultet (Odeljenje za istoriju), Geografski fakultet, Filološki fakultet, Akademija za likovnu umetnost, Akademija za muzičku umetnost... Praktičnu nastavu u srednjim stručnim školama realizuju stručnjaci različitih profila i inženjeri.

Specijalne škole kao i redovne imaju stručnu službu koja uključuje psihologe, pe-dagoge, ređe i socijalne radnike.150 Psiholozi se školuju na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, a pedagozi na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta. Socijalni radnici se školuju na Fakultetu političkih nauka.

Analiza ZUOV151 pokazuje da u velikom broju osnovnih škola predmetnu nastavu ne izvode predmetni nastavnici već specijalni edukatori. Na taj način učenici su dis-kriminisani jer dobijaju niži kvalitet znanja.

Stručno usavršavanje nastavnika

Istraživali smo tip i stepen stručnog usavršavanja nastavnika koji rade u specijalnom obrazovanju. Nastavnici koji su nam odgovorili na ovo pitanje pohađali su između jednog i osam seminara, a 20% njih nije navelo konkretne teme obuke. Nastavnici

148 Od 1975. do 2006. naziv je bio Defektološki fakultet.149 Preuzeto sa internet stranice FASPER, www.fasper.edu.rs150 Redovne i specijalne škole i predškolske ustanove u Srbiji imaju stručnu službu koja uključuje

psihologa i pedagoga, a poneke imaju i specijalne pedagoge i/ili socijalne radnike. Pedagozi se uglavnom bave pedagoškim pitanjima i savetuju nastavni kadar oko planiranja, implementacije programa i metoda rada. Psiholozi uglavnom rade sa učenicima i roditeljima. I jedni i drugi su angažovani na stručnom usavršavanju nastavnog kadra.

151 ZUOV, 2007.



su u najvećem broju edukovani u sledećim oblastima: specijalno obrazovanje (29% nastavnika koji su popunili upitnik), metodologija rada (26%); psiho-socijalni ra-zvoj, veštine komunikacije, rešavanje sukoba, dečija prava, programi protiv predra-suda (24%); informatika i pisanje projekata (18%); inkluzivno obrazovanje (14%). Samo tri nastavnika su bila na obuci za rad sa decom iz marginalizovanih porodica i/ili decom iz romske zajednice. Pedeset osam odsto nastavnika srednjih škola (koji predaju praktične predmete) prošli su jednogodišnju obuku na FASPER-u, a samo jedan nastavnik je pohađao i drugu pedagošku obuku.

Tabela 27 prikazuje obuke koje su pohađali nastavnici specijalnih škola u okviru stručnog usavršavanja.

Tabela 27. Profesionalni razvoj nastavnika specijalnih škola

Tip obukaBroj

odgovora% nastavnika

koji je odgovorio

Specifične obuke – specijalna pedagogija 41 29%

Metodika, Aktivno učenje, Opisno ocenjivanje, Montesori metod; Svako može lako da uči; Nastavnik kao kreator klime u odeljenju; Obuka za razredne starešine

37 26%

Učionica dobre volje, Mentalna higijena, Umeće odra-stanja, Komunikacija, Građansko vaspitanje, Škola bez nasilja, programi protiv predrasuda

35 24%

Informatika, Izrada projekata 26 18%

Jednogodišnja obuka za nastavnike praktične nastave 24 17%

Inkluzivno obrazovanje; Specijalna škola kao servis centar za redovnu; Vrtić po meri dece; Radionice za decu sa posebnim potrebama; Škola po meri deteta; Radionice za decu sa specijalnim potrebama; Indeks inkluzije

20 14%

Saradnja sa porodicom dece sa teškoćama u razvoju 9 6%

Vrednovanje i samovrednovanje rada; Školsko razvojno planiranje; Timski rad; Mentorstvo 5 3%

Lutkarstvo 3 2%

Obrazovanje Roma 3 2%

Predstavici lokalnih samouprava, školskih uprava, Komisija i RNVO-a koji su uče-stvovali u istraživanju, uglavnom se slažu u oceni da su nastavnici u specijalnim školama i odeljenjima stručni, poseduju veštine podučavanja, ispunjavaju zakonske

SRBIJA


propise, i naglašavaju značaj njihovih dodatnih obuka152. Pojedini savetnici iz ŠU smatraju da je nastavnicima potrebno više profesionalnog usavršavanja.

Veliki broj nastavnika u specijalnim školama i odeljenjima radi duže od šest godina u specijalnom obrazovanju.

Tabela 28. Dužina staža nastavnika specijalnih škola/odeljenja

Manje od 5 godina

6–10 godina

11–20 godina

21–30 godina

Više od 30 godina

Bezodgovora

ROŠ (31)* 9 5 2 5 10

SOŠ (23) 4 1 11 5 2

ŠOSO (89) 24 22 21 9 8 5

Ukupno 37 28 34 19 20 5

* Broj nastavnika koji je odgovorio na ovo pitanje

2.8. Obezbeđivanje kvaliteta

Praćenje kvaliteta rada specijalnih škola i odeljenjaZakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004, ustanovljena su tela nadležna za osiguranje kvaliteta obrazovanja. Nacionalni prosvetni savet utvrđuje prav-ce razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prate, obezbeđuju i unapređuju kvalitet i razvoj sistema obrazovanja.Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova vrši MP. Školske uprave su organizacione jedinice MP van njegovog sedišta, i obavljaju stručno-pedagoški nadzor, pomažu školama oko razvojnog planiranja i prate ostvarenje kvaliteta rada. Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrše prosvetni savetnici. Ministar prosvete pro-pisuje način vršenja stručno-pedagoškog nadzora, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove i način vrednovanja rada prosvetnog savetnika.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009, dodatno reguliše rad pro-svetnog savetnika, koji ...savetuje i pruža stručnu pomoć ustanovi u obezbeđivanju zaštite dece, učenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemari-vanja u ustanovi (član 151).

Isti zakon uvodi i novu poziciju savetnik – spoljni saradnik:Za pružanje savetodavne i stručne pomoći nastavniku, vaspitaču i stručnom saradni-ku, a radi kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, Ministarstvo određuje

152 Intervjuisano je ukupno šest predstavnika lokalne samouprave, 13 predstavnika Školskih uprava, 11 predstavnika romskih NVO i šest članova pet Komisija.



listu savetnika – spoljnih saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i stručne poslove (član 153).

Inspekcijski nadzor rada ustanove obavlja opštinska (gradska) uprava, preko prosvet-nih inspektora koji nadgledaju: zakonitost rada; ispunjavanje uslova za rad; ostvari-vanje prava i obaveza učenika, roditelja i zaposlenih. Školske uprave prate upis dece, evidenciju koju vodi ustanova i diplome koje izdaje. MP vrši neposredan inspekcijski nadzor ukoliko ga opštinska, odnosno gradska uprava ne obavlja; i rešava žalbe na prvostepena rešenja opštinske, odnosno gradske uprave, doneta tokom vršenja in-spekcijskog nadzora.Postupci praćenja i unapređivanja kvaliteta rada u specijalnim školama isti su kao i u redovnim školama. Savetnici iz školskih uprava posećuju obrazovne ustanove jednom godišnje, a detaljni pregled se vrši ređe, zavisno od broja ustanova i savetnika. Savet-nici mogu (ali ne moraju) biti imenovani za praćenje rada specijalnih škola/odeljenja zbog iskustva u ovoj oblasti ili ličnog senzibiliteta. Od savetnika se ne očekuje da su prošli posebnu obuku i da poznaju nastavne planove i programe rada u specijalnim školama/odeljenjima.Savetnici iz školskih uprava koji su učestvovali u istraživanju, smatraju da je kvalitet rada u specijalnim školama dobar, ali da nemaju razvijenu saradnju sa redovnim školama i da nastavni kadar ne pohađa seminare u dovoljnoj meri. Neki smatraju da ŠU nema kapaciteta da pruži školama svu potrebnu pomoć. Predstavnici lokalnih samouprava su se uglavnom ogradili od ove teme, jer praćenje kvaliteta nastave, na osnovu zakonske regulative, predstavlja nadležnost ŠU. Neki od njih navode da bi trebalo izmeniti zakone.Neki predstavnici RNVO koji su učestvovali u istraživanju ističu da se u poređenju sa redovnim školama, nastavnici u specijalnim školama bolje ophode prema deci.

Samovrednovanje škola

Prvi koraci ka razvijanju sistema samovrednovanja škola preduzeti su 2002. godine kada je započeta reforma obrazovanja, i u većoj ili manjoj meri su nastavljeni tokom zakonskih i kadrovskih promena u MP. Na osnovu informacija iz MP, očekuje se da samovrednovanje ponovo postane jedan od bitnih činilaca razvoja sistema obrazova-nja, a da inkluzivnost postane jedan od kriterijuma na osnovu kojih se vrši samo-procena škole.Samovrednovanje uključuje procenu života i rada cele škole – uslove rada, procese i rezultate. Vrednuju se sledeće ključne oblasti: školski program i godišnji program rada škole; nastava i učenje; postignuća učenika; podrška učenicima; etos; resursi; ru-kovođenje; organizacija i obezbeđivanje kvaliteta.153 Sve škole, uključujući i specijalne obavezne su da vrše samoevaluaciju svog rada.Mnogi stručnjaci zastupaju ideju da je uvođenje inkluzivnosti u školsko razvojno planiranje, godišnji program rada škole i samovrednovanje kvaliteta rada škole od ključnog značaja za obezbeđivanje dostupnog kvalitetnog obrazovanja za svu decu.

153 Ministarstvo prosvete (i sporta), 2005. godine.

SRBIJA


Škole bi se time obavezale da planiraju prilagođavanje prostora, načina i sadržaja rada potrebama i mogućnostima svojih učenika i njihovih porodica.

2.9. Školsko okruženje

Specijalne škole/odeljenja: objekti, uslovi i opremljenost

Dokument ZUOV154 navodi da ustanove za obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju primenjuju pravilnike koji se odnose na redovne predškolske ustanove i škole. Da bi se odgovorilo na specifične potrebe dece sa teškoćama u razvoju, posebnim podza-konskim aktom bi trebalo urediti uslove rada, kao što su: prostor, oprema i nastavna sredstva.

U ovom istraživanju, najslabiju ocenu uslovima rada u školama dali su predstavnici lokalnih samouprava u čijoj su one nadležnosti. Stanje i opremljenost se razlikuju od škole do škole prema proceni predstavnika institucija, neke škole su jednako uređene i opremljene kao redovne, a neke i bolje jer im se poklanja više pažnje.

Direktori i školski psiholozi/pedagozi su u većoj meri zadovoljni stanjem zgrada nego opremljenošću škola. Učenici i roditelji su u većoj meri zadovoljni uslovima u ško-lama nego stručnjaci, verovatno zbog manjih očekivanja – neki roditelji ističu da je u školama toplo i čisto.

Tabele koja slede prikazuju kako različiti učesnici vide uslove rada u školama.

Tabela 29. Procene predstavnika institucija i RNVO-a o uslovimau specijalnim školama u poređenju sa redovnim školama

Intervjuisani Bez odgovora Jednako Bolje Slabije

Lokalne samouprave (6) 2 (33%) 1 (17%) 2 (33%) 1 (17%)

Školske uprave (13) 12 (92%) 1 (8%)

RNVO (11) 8 (73%) 2 (18%) 1 (9 %)

Tabela 30. Samoprocene škola o uslovima rada

Bezodgovora

Školska zgrada Oprema

Odlično Dobro Loše Odlično Dobro Loše

ROŠ (21) 6 19% 75% 6% 6% 75% 19%

SOŠ (19) 4 13% 60% 27% 20% 60% 20%

154 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2007.



Bezodgovora

Školska zgrada Oprema

Odlično Dobro Loše Odlično Dobro Loše

ŠOSO (28) 4 42% 50% 8% 25% 54% 21%

SSŠ (1) – – 100% – – 100% –

Tabela 31. Procene nastavnika i roditelja o uslovima u školama

Odlični/zadovoljavajući Loši/nezadovoljavajući Bez odgovora

Učenici (165) 74% 13% 13%

Roditelji (62) 40% 7% 54%

BRS (20) 46% 6% 49%

Tabela 32. Procene škola o uslovima domskog smeštaja

Odličan Dobar Loš

SPS/6* 1 (17%) 3 (50%) 2 (33%)

PSES/7* 5 (56%) 1 (11%) 1 (14%)

PSES/2** 1 (50%) 1 (50%)

* Broj škola koje imaju domove za smeštaj učenika

** Procena domova za učenike koji nisu deo škola već su posebne institucije

Odnos nastavnika prema romskim učenicima

Podaci prikupljeni tokom istraživanja pokazuju da učenici specijalnih škola/odeljenja i roditelji dece koja ih pohađaju, imaju veoma pozitivan stav prema uslovima rada, nastavnim programima i metodama podučavanja u ovim školama. Mišljenje učenika i roditelja su u kontrastu sa kritikama koje stižu od stručnjaka. Bilo je značajno da sagledamo kako se prema romskoj deci ophode u specijalnim školama i odeljenjima. Kao i druga literatura, ovo istraživanje je potvrdilo da su romska deca u specijalnim školama bolje prihvaćena i manje izložena predrasudama i diskriminaciji nego u re-dovnim školama. Za razumevanje razloga koji utiču da se tako veliki broj romskih učenika školuje u specijalnom obrazovanju, potrebno je obratiti pažnju na ove in-formacije.

SRBIJA


Tabela 33 prikazuje kako učenici i roditelji ocenjuju ponašanje nastavnika prema deci. Najveći broj učesnika ima veoma pozitivno mišljenje.

Tabela 33. Procene učenika i roditelja o odnosunastavnog i nenastavnog osoblja prema deci

Ocene učenika i roditelja o odnosu nastavnika prema deci

Dobar/human/ponašajuse prema njima kao da

su im roditelji

Loš/nehuman/diskriminacioni

Bez odgovora

Učenici Roditelji Učenici Roditelji Učenici Roditelji

ROŠ 92% 44% 8% 0% – 56%

SOŠ 84% 81% 8% 0% 8% 19%

ŠOSO OŠ 100% 31% – 0% – 69%

ŠOSO SŠ 94% 50% 6% 19% – 31%

Ocene učenika i roditelja o odnosu drugog školskog kadra prema deci


ROŠ 71% 44% – – 29% 56%

SOŠ 100% 76% – – – 24%

ŠOSO OŠ 81% 31% 4% – 15% 69%

ŠOSO SŠ 88% 47% 12% – 53%

Većina škola veruje da se učenici iz romske zajednice jednako ophode prema nastav-nicima kao i drugi učenici. Neke uočavaju razlike u ponašanju, i navode da učenici romske nacionalnosti: „manje poštuju autoritet nastavnika što se ogleda u izostajanju sa nastave“; „manje sarađuju“; „manje su zainteresovani“; „teže im je održati pažnju“; „iskazuju nepoštovanje i nevaspitanje kao posledicu slabijih vaspitnih mera u porodici i siromaštva“. Tabela br. 34. prikazuje ove nalaze.

Tabela 34. Odnos romskih učenika prema nastavnicima (podaci iz škola)

U poređenju sa vršnjacima, romski učenici se prema nastavnicima ponašaju:

Jednako Drugačije Bez odgovora

ROŠ (21) 57% (12) 10% (2) 33% (7)

SOŠ (19) 47% (9) 16% (3) 37% (7)



U poređenju sa vršnjacima, romski učenici se prema nastavnicima ponašaju:

Jednako Drugačije Bez odgovora

ŠOSO OŠ (28) 75% (21) 11% (3) 14% (4)

ŠOSO SŠ (28) 68% (19) 4% (1) 29% (8)

SSŠ (1) 100% (1) – –

Kako se učenici osećaju i sa kime se druže

Izbor vršnjaka za druženje i igru predstavlja jedan od pokazatelja kako se dete oseća u nekom okruženju i stepena u kojem je prihvaćeno. Istraživanje je tražilo odgovor na pitanje sa kim se romski učenici druže u svojim specijalnim školama/odeljenjima. Prema podacima prikazanim u Tabeli 35, većina učesnika procenjuje da se učenici Romi jednako druže sa svim vršnjacima u školi/odeljenju. Škole u većoj meri nego deca i roditelji, procenjuju da se deca više druže sa romskim učenicima nego sa dru-gim vršnjacima, a kao razloge navode: „lakša im je komunikacija zbog jezika“; „ista su im interesovanja i sistem vrednosti“; „rodbinske veze“; „pohađači nastave se jed-nako druže sa svojim vršnjacima a nepohađači sa vršnjacima romske nacionalnosti“; „siromaštvo“, „veći je broj romske dece u školi“.

Tabela 35. Sa kim se romski učenici druže u školi?(podaci od dece, od roditelja i iz škola)

Sa svim učenicima Sa romskim učenicima Bez odgovora

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Ško

le

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Ško

le

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Ško

le

ROŠ (21) 74% 29% 53% 3% 15% 10% 24% 56% 38%

SOŠ (19) 96% 76% 53% 4% 0% 21% – 24% 26%

ŠOSO OŠ (28) 100% 25% 61% – 6% 25% – 69% 14%

ŠOSO SŠ (28) 94% 50% 50% 6% 3% 14% – 47% 36%

SSŠ (1) 100% (1) – –

Bilo je značajno da saznamo kako se romska deca osećaju u specijalnim školama i odeljenjima. Od 165 učenika u fokus grupama, 144 (87%) je zadovoljno i srećno

SRBIJA


u školi. Razlozi koje navode su: druženje (35%), zanimljivo im je (23%), dobar je odnos nastavnika (13%), dok 15% navodi neke druge odgovore. Nezadovoljstvo 15 učenika (9%) izaziva: dosada jer im u školi nije zanimljivo (33%), loš odnos na-stavnika (20%), nemaju prijatelja (7%), a 40% navodi druge razloge. Šest učenika nije želelo da odgovori kako se oseća u školi. Tabela 36 prikazuje ocene učenika i roditelja.

Tabela 36. Procena učenika i roditelja o tome kako se deca osećaju u školi

Dobro/zadovoljno/srećno Loše/razočarano/nezadovoljno Bez odgovora


ROŠ 71% 37% 29% 10% – 54%

SOŠ 96% 71% 4% 0% – 29%

ŠOSO OŠ 98% 25% 2% 6% – 69%

ŠOSO SŠ 84% 50% 4% 0% 12% 50%

Na fokus grupama je organizovan razgovor sa učenicima o tome da li vole da idu u školu i zašto. Na osnovnoškolskom uzrastu 92% učenika se izjasnilo da voli da ide u školu, u većem procentu u specijalnim školama u odnosu na specijalna odeljenja (ROŠ – 82%; SOŠ – 96%; ŠOSO OŠ – 98%). Na srednjoškolskom uzrastu, 98% učenika ŠOSO SŠ je izjavilo da voli da ide u školu.

Deca i mladi najviše vole da idu u školu zbog druženja (41% učenika koji pohađaju osnovne škole i 53% učenika u srednjim školama); zbog nastavnika (40% u OŠ i 41% u SŠ); zbog učenja (30% u OŠ ali 0% u SŠ); praktičnog rada (4% u SŠ); a dva procenta učenika osnovnih škola dalo je neki drugi odgovor. Za razliku od 146 odgovora o tome šta vole u školi, samo se 68 odgovora odnosi na ono što ne vole: zadirkivanje njih ili mlađe dece u školi i tuče (16% u OŠ i 8% u SŠ); učenje (8% u OŠ i 24% u SŠ); rano ustajanje (8% u OŠ i 2% u SŠ); mali izbor zanimanja u školi koju pohađaju (12% u SŠ); školska pravila (6% u SŠ); praksa (6% u SŠ) i problemi sa autobuskim prevozom do škole (1% u OŠ i 2% u SŠ).

Jedini zaključak koji možemo izvesti iz prethodnih nalaza je da je učenicima dobro u specijalnoj školi, jer im gradivo nije teško, dobro se prema njima odnose i ostva-ruju kontakt sa vršnjacima bez obzira na nacionalno poreklo. Zanimljivo je i tužno, da iako su svesni posledica koje školovanje u specijalnoj školi ima na njihov život, oni i dalje smatraju da im je to bolji izbor nego redovna škola u kojoj se ne osećaju dobrodošlim.

Specijalne škole nisu same po sebi uzrok što se u njima školuje tako veliki broj dece iz romske zajednice. Romski učenici su u specijalne škole upisani direktno u I razred na osnovu uputa Komisije, ili su u njih došli kasnije tokom školovanja iz redovnih



škola u kojima su započeli školovanje. Specijalne škole su otvorile vrata za ovu decu i odgovarile na njihove potrebe, što ih čini privlačnim za nove učenike. Prema jednom stručnjaku, neke specijalne škole omogućavaju učenicama da nastave školovanje i tokom trudnoće; dozvoljavaju školovanje svojim učenicima i kada zasnuju porodicu; dozvoljavaju im da ostanu u školi godinu dana posle završetka, dok se ne snađu gde će živeti i kako će se izdržavati155.

Saradnja specijalnih škola/odeljenja sa roditeljima romskih učenika

Još jedan pokazatelj kvaliteta rada škole je stepen uključenosti roditelja i saradnja škole sa zajednicom iz koje učenici potiču. Autori istraživanja su tragali za odgovo-rom u kojoj meri škole uključuju roditelje romske dece u obrazovni proces. Podaci su prikazani u Tabeli 37.

Tabela br. 37 Oblici saradnje sa porodicom (podaci iz škola)

Osnovnoškolski nivo* Srednjoškolski nivo**

Individualni kontakti*** 66% 83%

Roditeljski sastanci 57% 62%

Posete porodici 36% 34%

Savetovalište 21% 10%

Savet roditelja 15% 14%

Predavanja, diskusije 15% 7%

Kutak/klub za roditelje 4% 0%

Radionice 2% 0%

Putovanja, ekskurzije, druženje, programi vikendom 2% 0%

* % škola koje nude osnovnoškolsko obrazovanje (68 specijalnih škola)

** % škola koje nude srednjoškolsko obrazovanje (29 specijalnih škola)

*** Individualni kontakti se najčešće ostvaruju licem-u-lice, ali nekada i preko telefona, pisme-nim putem ili u slučaju jedne škole – preko Centra za socijalni rad156

155 Intervju sa prof. Nenadom Glumbićem, FASPER.156 Centar za socijalni rad (CSR) osniva opština u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike.

CSR pruža socijalnu zaštitu deci, mladima, odraslima i starim licima, uključujući dokumentaciju i materijalnu pomoć. Socijalni rad je usmeren na zaštitu deteta i porodice. CSR procenjuje potrebe građana za socijalnom pomoći, preporučuje mere i prati njihovo sprovođenje.

SRBIJA


Ovo istraživanje pokazuje da škole ostvaruju uglavnom klasične oblike saradnje sa roditeljima, kao što su roditeljski sastanci i individualni razgovori, a da se roditelji retko uključuju u školske aktivnosti. Ni škole ni nastavnici nisu pomenuli uključiva-nje roditelja u planiranje i realizaciju nastavnog plana i programa (npr. individualnih obrazovnih planova).

Prema podacima dobijenim od nastavnika, najčešći oblici saradnje su roditeljski sa-stanci (72%; 62%)157, i individualni kontakti (48%; 54%). Posete porodici navodi trećina škola i trećina nastavnika. Učešće roditelja u radu saveta roditelja navodi po 15% škola i nastavnika. Manje tradicionalne forme saradnje su retke, i samo ih ne-koliko škola pominje. Situacija je slična u specijalnim školama i odeljenjiima, a bilo bi zanimljivo uporediti ove podatke sa stanjem u redovnim školama.

Tabela 38. Procene škola i nastavnika o saradnji sa romskim i drugim porodicama

Na nivou osnovnog obrazovanja, 74% škola i 96% nastavnika smatra da je saradnja sa roditeljima romskih učenika jednaka ili slabija u odnosu na saradnju sa porodica-ma drugih učenika. Samo četiri procenta škola i jedan procenat nastavnika ocenjuje da bolje sarađuje sa porodicama iz romske zajednice. Na nivou srednjeg obrazovanja, 72% škola i 93% nastavnika smatra da je saradnja sa romskim porodicama jednaka ili slabija nego sa drugim porodicama.

U istoj meri kao i redovne, specijalne škole prebacuju odgovornost za slabu saradnju na roditelje. Direktori, stručni saradnici i nastavnici se uglavnom slažu u stavu da je nezainteresovanost za školovanje dece osnovni uzrok nedovoljne saradnje škole sa porodicama učenika romske nacionalnosti. Po njihovom mišljenju, pokazatelji neza-interesovanosti roditelja su sledeći: roditelji ne dolaze samoinicijativno u školu, ne odazivaju se pozivima iz škole i ne trude se da njihova deca redovno pohađaju na-stavu. Neke roditelje škole smatraju neodgovornim, misle da zloupotrebljavaju decu za dobijanje potvrda za materijalnu pomoć. Kao objektivni uzroci slabije saradnje navode se skup prevoz, rad, čuvanje mlađe dece, osećaj da su diskriminisani, nepi-smenost i neobrazovanost roditelja. Saradnja ipak zavisi od konkretne porodice i ne

157 Prvi procenat se odnosi na nastavnike u osnovnim školama, a drugi na nastavnike u srednjim školama.



može se uopštavati, mišljenje je nekih učesnika. Zanimljivo je da upravo ustanove zadužene za obrazovanje imaju problema u komunikaciji sa nedovoljno obrazovanim roditeljima. Jedan nastavnik navodi da je saradnja sa roditeljima romskih učenika bolja zbog poseta porodicama.

.. Diplome koje učenici stiču i mogućnost zapošljavanja

Oprečna su viđenja diploma koje se stiču u specijalnim školama, a razlike se javljaju čak i kod tumačenja pravne regulative. Dok jedni izvori tvrde da su diplome izjed-načene sa onima iz redovnih škola, drugi smatraju da nisu. I da ne postoje formalne razlike, naziv škole na diplomi otkriva da je učenik završio specijalnu školu/odeljenje. Specijalne osnovne škole i jedina specijalna srednja škola nemaju u svom nazivu reč specijalna, ali ih po imenu svi prepoznaju, posebno u mestima u kojima se nalaze. Naziv ŠOSO, škola za osnovno i srednje obrazovanje jasno upućuje na to da je u pitanju specijalna škola.

Stručnjaci koje smo intervjuisali takođe imaju podeljena mišljenja o diplomama, ali većina se slaže da ne omogućavaju dalje školovanje. Neki učesnici ističu da je, uprkos zvaničnoj izjednačenosti diploma, razlika u znanju velika jer se u specijalnim školama izučava manji broj predmeta, dok su programi predmeta koji se predaju i u redovnim školama znatno skraćeni. Deca su stoga suštinski onemogućena da posle specijalne osnovne škole nastave školovanje u redovnoj srednjoj školi, a posle srednje specijalne na višoj školi ili fakultetu. Učenik koji bi se upustio u ovu avanturu, morao bi da polaže diferencijalne ispite i pripremi klasifikacioni/prijemni ispit što je sa niskim ni-voom znanja stečenim u školama/odeljenjima za učenike sa teškoćama u mentalnom razvoju nemoguće. Deca i mladi sa teškoćama sa vidom, sluhom i kretanjem suočavaju se sa nizom prepreka već na samom početku svog pokušaja da se dalje školuju (pri ulasku u redovnu obrazovnu ustanovu kako bi polagali prijemni/klasifikacioni ispit).

Predstavnici lokalnih samouprava i savetnici iz ŠU različito su odgovorili na pitanje da li diplome specijalnih škola omogućavaju prohodnost za nastavak školovanja. Dok jedni ističu da su diplome zakonski izjednačene sa diplomama redovnih škola, drugi naglašavaju da učenici ne mogu nastaviti školovanje jer imaju znatno manje znanja od svojih vršnjaka i pored posedovanja formalno izjednačene diplome. Predstavnici RNVO-a i Komisija smatraju da učenici sa ovim diplomama ne mogu dalje da se školuju.

Mišljenja škola o ovom pitanju takođe se razlikuju. Veliki procenat škola veruje da nakon završetka osnovnog obrazovanja učenici mogu nastaviti školovanje samo u specijalnim srednjim školama: ROŠ (62%); SOŠ (74%); ŠOSO (54%). Manji broj škola smatra da učenici posle specijalne osnovne škole mogu da nastave školovanje u redovnim srednjim školama: ROŠ (10%); SOŠ (5%); ŠOSO (11%). Četrdeset četiri procenta ŠOSO je mišljenja da za učenike koji završe srednju specijalnu školu ne postoje mogućnosti za dalje školovanje, jedino mogu da se obučavaju za zanate ili

SRBIJA


idu na rekvalifikaciju; sedam procenata ŠOSO veruje da učenici mogu da se upišu na fakultete, a tri posto ističe da nastavak školovanja zavisi od razvojnih teškoća učenika i podrške porodice.

Devedeset četiri procenta nastavnika iz ROŠ i 100% nastavnika koji rade u SOŠ veruju da učenici koji završe osnovnu specijalnu školu mogu da nastave školovanje samo u specijalnim srednjim školama. Sledi pregled mišljenja nastavnika iz ŠOSO o nastavku školovanja u srednjem i visokom obrazovanju: 72% nastavnika vidi specijal-ne osnovne škole kao jedinu opciju posle završetka osnovnog specijalnog obrazovanja; 20% veruje da učenici mogu da se upišu u redovne trogodišnje srednje škole; osam procenata smatra da po završetku srednje specijalne škole, mladi mogu jedino da uče zanate ili da se bave poljskim radovima.

Da mogućnosti učenika sa diplomom specijalne škole za dalje školovanje u redovnim školama nisu velike, potvrđuje nejasna regulativa koja uređuje ovo pitanje, ali i mi-šljenja većina škola, nastavnika i učenika.

Zapošljivost sa diplomom specijalne škole/odeljenja

Pitanje zaposlenja je od životnog značaja za pojedinca ali i društvo u celini, posebno u zemlji koja ima visoku stopu nezaposlenosti, izraženu najviše među mladima. Do posla se teško dolazi i sa diplomom, jer se otvara mali broj novih radnih mesta a zatvara veliki broj postojećih zbog smanjenja obima posla, gašenja firmi, svođenja na optimalan broj zaposlenih i sl. Jedini poslovi koje mogu da obavljaju mladi koji završe osnovnu školu a ne nastave dalje školovanje, svode se na fizičke poslove, rad u komunalnim službama i druge nekvalifikovane poslove za koje je jedini uslov za-vršena osnovna škola. U srednjim specijalnim školoma, učenici stiču kvalifikacije za zanate, kao i neka zanimanja koja nisu usklađena sa potrebama tržišta i tehnološkim razvojem. I kada imaju traženi profil, mladi koji završe specijalne škole nisu konku-rentni na tržištu rada zbog diskriminacionog odnosa poslodavaca prema diplomi koja otkriva da osoba ima teškoće u razvoju. Sa etiketom specijalne škole, Romi, koji su inače izloženi najvećoj diskriminaciji u društvu, imaju najmanje šansi da budu zapo-sleni u svojoj struci.

Učesnici fokus grupa, koji su završili srednje obrazovanje, stekli su diplome za sle-deća zanimanja: mašin bravar – 10; tekstilni tehničar – 3; pomoćnik limara – 2; pomoćnik bravara – 2; konfekcijski krojač – 2; autolakirer – 1. Oni su završili školu u različito vreme: 1 u periodu 1980–1990; pet u periodu 1991–2000; 14 u periodu 2001–2008. Sedamdeset jedan procenat nije nikad imao posla. U vreme kada je sprovedeno istraživanje, 76% je bilo nezaposleno, četrnaest procenata je bilo stalno zaposleno, a 10% je bilo zaposleno na određeno vreme.

BRU su izabrali određeno zanimanje u ŠOSO jer im je to bila jedina opcija (55%) ili zbog procene da će tako lakše doći do posla (10%). Romi koji su bili zaposleni u vreme istraživanja radili su u tekstilnoj fabrici i kao kondukteri, a oni koji su ranije



bili zaposleni, radili su u fabrici gume, u tekstilnoj fabrici i kao kondukteri. Odgovo-ri na pitanje kako se izdržavaju ako su nezaposleni, prikazani su u Tabeli 39.

Tabela 39. Kako nezaposleni Romikoji su završili ŠOSO SŠ zarađuju za život

Fizički rad (seča drva, odvoženje starog nameštaja, poljski radovi) 30%

Ne rade ništa/žive sa roditeljima/brat radi u inostranstvu/izdržava ih bračni partner 30%

Sakupljanje sekundarnih sirovina 10%

Sviranje 5%

Rad na građevini 5%

Molerski radovi 5%

Sedamdeset jedan procenat BRS veruje da bi lakše našli posao sa diplomom redovne srednje škole, jer bi imali više mogućnosti za izbor zanimanja. Devetnaest procenata ne slaže se sa ovim mišljenjem, jer smatra da je danas svima teško da se zaposle i da nije problem u završenoj školi, bar je nešto završeno, a redovnu ne bi uspeli da završe zbog lošeg odnosa prema njima.

Neki predstavnici institucija i RNVO158 veruju da učenici koji završe ŠOSO imaju minimalne šanse za posao, dok drugi smatraju da su oni zbog tih diploma stigmati-zovani. Jedan broj intervjuisanih veruje da osim učenika sa teškoćama u mentalnom razvoju, ostali imaju šanse da se zaposle. Neki intervjuisani ističu da zbog lokalnih inicijativa za veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom, mladi koji završe specijalne škole imaju veće šanse za posao od drugih.

Predstavnici škola smatraju da su šanse učenika specijalnih škola/odeljenja da se zaposle male, zbog mogućnosti dece, programa i zbog predrasuda poslodavaca. Oni koji su rekli da ovi učenici imaju iste perspektive za zaposlenje kao i oni sa diplo-mom redovne škole veruju, u stvari, da su zbog ekonomske situacije u zemlji šanse za sve male ili nikakve. Neki od učesnika ističu da šansa pronalaženja posla nije definisana diplomom, već stavom okruženja i izborom zanimanja, znanjem učenika i kvalitetom njihovog rada. Neki nastavnici smatraju da su šanse ovih učenika čak veće zbog pojačanog angažovanja društva i podrške poslodavcima da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Mogućnosti učenika koji završe samo osnovno obrazovanje manje su u odnosu na one sa srednjim, kako u mogućnosti nalaženja posla tako i u izboru posla.

158 Ukupno je intervjuisano: šest predstavnika LU, 13 predstavnika ŠU, 11 iz romskih NVO, i šest članova Komisija.

SRBIJA


Tabela 40. Mogućnosti zapošljavanja sa diplomom specijalne škole(procene škola i nastavnika)

Manje JednakeZavisi od deteta/

zajednice Veće Bez odgovora

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

ROŠ 19% 42% 31% 32% 12% 19% – 0% 38% 6%

SOŠ 37% 35% 26% 26% 22% 4% – 4% 16% 30%

ŠOSO OŠ 25% 31% 46% 43% 4% 3% – 9% 25% 14%

ŠOSO SŠ 18% 32% 43% 52% – 2% – 2% 39% 11%

SSŠ – – 100% – – – – – – –

Neki učesnici istraživanja koji rade u školama naveli su da je zapošljavanje njihovih svršenih učenika olakšano poslednjih godina specifičnom zakonskom regulativom. Međutim, ove olakšice se odnose samo na lica koja steknu status osobe sa invalidi-tetom, što se ne stiče automatski kategorizacijom na početku ili tokom školovanja. Zakon o radu iz 2005. godine primenjuje se na sve građane jednako i ne pravi razliku između onih sa diplomama redovne i specijalne škole. Pitanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom reguliše Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom159 donet 2009. godine, koji uvodi obavezu poslodavca da srazmerno broju zaposlenih uposli i određeni broj osoba sa invaliditetom. Zakon utvrđuje ko su sve lica sa invaliditetom, kako stiču taj status i kako se vrši procena njihove rad-ne sposobnosti. Procenu radne sposobnosti obavlja nadležna služba za zapošljavanje, bez obzira da li osoba već ima rešenje o kategorizaciji ili ne. Romi (i svi drugi) koji su neopravdano razvrstani kao mentalno nedovoljno razvijene osobe zbog čega im je oduzeta radna sposobnost, mogu tražiti rekategorizaciju, prilikom koje se utvrđuje da li imaju očuvane mentalne funkcije kao i svaki prosečan čovek (dete). Druga je mogućnost da roditelj ili staratelj pred nadležnim sudom pokrene vanparnični postu-pak za utvrđivanje radne sposobnosti (sposobnost da neko može preduzimati pravne radnje). U tom postupku treba tražiti da sud oceni radnu sposobnost (tj. da je „vrati“ onima kojima je oduzeta).160

159 Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS“, br. 36/09 čijim donošenjem prestaje da važi Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida, „Službeni glasnik RS“, br. 25/96 i 101/05.

160 Konsultacije sa Nenadom Čirićem, Centar za samostalni život.



Uticaj pohađanja specijalnih škola/odeljenja na život učenika

Samo nekoliko predstavnika institucija i RNVO161 istaklo je pozitivne efekte po-hađanja specijalnih škola. Neki smatraju da je bolje završiti bilo koju školu nego nemati školu, i da je ophođenje prema učenicima bolje u specijalnim školama. Drugi su mišljenja da pohađanje specijalnih škola nema veliki uticaj na status dece ni u romskoj ni u široj zajednici. Ipak, većina učesnika ukazuje na negativan uticaj, jer se diskriminacija koju inače doživljavaju kao Romi pojačava diskriminacijom prema đacima specijalnih škola/odeljenja.

Procene o mogućnostima koje se otvaraju posle završetka specijalne škole pokrivaju ceo spektar različitih odgovora, od negativnih do pozitivnih. Zanimljivo je da su neki učesnici odgovorili „Ne znam“, iako je njihova profesija ili radno mesto povezano sa specijalnom školom. Tabela 41. prikazuje raznovrsne odgovore o ovom pitanju, dobijene od različitih učesnika.

Tabela 41. Uticaj školovanja u specijalnoj školi na život učenika(procene škola i nastavnika)

Pozitivan NegativanZavisi od zajednice

Nema uticaja Bez odgovora

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

Ško

la

Nas

tavn

ici

ROŠ 50% 61% 26% 13% 9% 13% 15% 3% 9% 10%

SOŠ 47% 17% 5% 25% 11% 4% 11% 17% 26% 38%

ŠOSO OŠ 39% 34% 25% 29% 4% 6% 4% 14% 29% 17%

ŠOSO SŠ 36% 49% 19% 16% 8% 11% 7% 2% 32% 22%

SSŠ – – 100% – – – – – – –

* Neke škole su dale po dva odgovora, te je ukupan procenat veći od 100

Učesnici koji veruju da pohađanje specijalnih škola ima pozitivan uticaj, obrazlažu to sledećim razlozima: rehabilitacija; sticanje znanja i veština potrebnih za život; mo-gućnosti zapošljavanja uz afirmativnu akciju; kontakti sa drugom decom; društveno prihvatanje i podrška; učenici ovih škola ne bi uspeli da završe neku drugu školu. Oni koji veruju da pohađanje specijalnih škola ima negativan uticaj navode sledeće

161 Ukupno je intervjuisano: šest predstavnika LU, 13 predstavnika ŠU, 11 iz romksih NVO, i šest članova Komisija.

SRBIJA


razloge: odvojenost dece od porodice, teškoće pri zapošljavanju, uticaj na zasnivanje porodice, diskriminacija i omalovažavanje koji dovodi do stida i manjka samopošto-vanja učenika.

2.11. Specijalno obrazovanje kao „porodično nasleđe“

U 48% ROŠ u uzorku, 74% SOŠ i 71% ŠOSO školuje se dvoje ili više dece iz iste porodice. Roditelji koji su i sami završili specijalnu školu u nju upućuju i svoju decu. Pedeset četiri procenta roditelja koji su učestvovali u fokus grupama poznaju druge Rome, a 55% ima braću/sestre/decu koja su išla/idu u specijalnu školu/odeljenje. Jedna majka koja je završila specijalnu školu, sada u njoj školuje svoje troje dece. Ona veruje da je njena porodica predodređena da ide u ovu školu jer ih u njoj niko ne ponižava.

Podaci dobijeni od učenika potvrđuju navedene procente. Sedamdeset jedan procenat učenika srednjih škola poznaje druge Rome koji su đaci specijalnih škola, a 82% ima brata ili sestru u takvoj školi. Šezdeset sedam procenata BRU poznaje druge Rome, 62% ima braću/sestre, a jedan sina u specijalnoj školi.

Škole pružaju različita tumačenja zašto se deca iz više generacija jedne porodice ško-luje u njima:

deca koja su kategorisana/razvrstana kao deca sa teškoćama u razvoju treba • da pohađaju specijalnu školu (27%);

deca su obrazovno zapuštena, nedostaje im kućno vaspitanje i disciplina • (16%);

stereotipi o Romima;•

osećaju se prihvaćenim u specijalnim školama;•

roditelji žele da deca pohađaju specijalnu školu (16%);•

siromaštvo porodice (15%);•

program je manje zahtevan;•

lakše je završiti specijalnu školu (7%);•

škola je blizu romskog naselja (2%).•

Ova gledišta ne odražavaju dublje razumevanje razloga zbog kojih Romi pohađaju specijalne, škole u tako velikom broju, kao što je neosnovana klasifikacija i predrasu-de koje mogu doprineti takvoj klasifikaciji.



. neadekvatan upis u specijalne škole/odeljenja i reintegracija u redovne škole/odeljenja

3.1. Postojeća regulativa i uputstva za upis dece u specijalno obrazovanje

Upis u sve škole regulisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja162 koji pominje jedino procenu zrelosti dece za polazak u školu; Zakonom o osnovnoj školi163 u poglavlju VII – Obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju; i Zakonom o srednjoj školi.164

Zakon o osnovnoj školi navodi:

Dete ometeno u razvoju stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje u skladu sa ovim zakonom i upisuje se u školu na osnovu rešenja kojim se utvrđuje vrsta i stepen ometenosti u razvoju (član. 83).

Deca ometena u razvoju, u smislu ovog zakona (član 84) su:

1. sa telesnim i čulnim oštećenjima (telesno invalidna, slepa i slabovida, gluva i nagluva);

2. mentalno ometena (lako, umereno, teže i teško);

3. višestruko ometena u razvoju (sa dve i više ometenosti, autistična i dr.).

Utvrđivanje vrste i stepena ometenosti u razvoju vrši se na osnovu predloga lekarske komisije (član 84).

Prema članu 39 Zakona o srednjoj školi:

U školu za učenike ometene u razvoju upisuje se lice na osnovu rešenja kojim se utvrđuje vrsta i stepen ometenosti u razvoju, a koje donosi opštinska uprava, u skla-du sa zakonom.

Predlog za utvrđivanje, odnosno ponovno utvrđivanje vrste i stepena ometenosti u razvoju može da podnese roditelj, škola, odnosno zdravstvena ustanova.

Rešenjem o utvrđivanju vrste i stepena ometenosti u razvoju učenika utvrđuje se vrsta i stepen ometenosti u razvoju i profesionalno usmeravanje učenika.

Shodno članu 87. Zakona o osnovnoj školi: Vlada utvrđuje kriterijume i postupak raz-vrstavanja dece ometene u razvoju i način rada komisije iz člana 84 ovog zakona.

162 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004.163 Zakon o obrazovanju dece i mladih sa smetnjama u razvoju iz 1985. prestao je da važi donoše-

njem Zakona o osnovnoj školi („Službeni glasnik“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003. i 64/2003).

164 Zakon o srednjoj školi, „Službeni glasnik“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 62/2003. i 64/2003.

SRBIJA


Intervjuisani članovi Komisija naveli su pet različitih dokumenata kojima se reguliše rad Komisija, od kojih neki nisu više važeći.

3.2. Procedure upisivanja dece u specijalne škole i specijalna odeljenja u redovnim školama

Upis u predškolsku ustanovu

Lekar ili predškolska ustanova mogu uputiti dete predškolskog uzrasta na pregled koji obavlja komisija165 Doma zdravlja koju čine lekar i psiholog. Ova komisija može preporučiti da se dete umesto u redovnu grupu, upiše u razvojnu grupu u predškol-skoj ustanovi, ili u predškolsku grupu u sistemu specijalnog obrazovanja (u okviru ŠOSO). I sama predškolska ustanova (tj. psiholog) nekad vrši procenu dece (nije nam pošlo za rukom da ustanovimo kako) i upućuje ih u razvojnu grupu. Deca koja pohađaju razvojne grupe najčešće se za procenu zrelosti za upis u školu upućuju na Komisije a ne u redovne osnovne škole. Ipak, ima slučajeva gde su deca iz razvojne prdškolske grupe upisala redovnu osnovnu školu.

Upis u osnovnu školu

U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina (osim u slučaju opravdanog kašnje-nja, a deca starija od osam godina, nakon provere znanja, mogu se upisati direktno u starije razrede). Škola je obavezna da upiše dete sa svoje teritorije a roditelj može da izabere školu za svoje dete. Lokalna samouprava vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja su stasala za upis, i registruje decu koja su upisana u školu. Po-stupak upisa obuhvata procenu zrelosti deteta za polazak u školu, razgovor sa rodite-ljima i uvid u dokumentaciju sa zdravstvenog pregleda deteta. Godišnji program rada škole ima stavku koja se odnosi na upis dece, kao i planovi rada stručnih saradnika (školskog psihologa i pedagoga).

Prema zakonu, ispitivanje deteta pred polazak u školu vrše psiholog i pedagog škole, primenom standarda preporučenih od nadležnog centra.166 U praksi, oni primenjuju instrumente koje propisuje Društvo psihologa Srbije (nadležni centar). Školski psiholo-zi mogu primenjivati sve odobrene testove, dok pedagozi mogu koristiti TIP 1 nakon pohađanja obuke za njegovu primenu i tumačenje rezultata. Obuka za ovaj test je akreditovana od strane ZUOV-a, a organizuje je Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije.167

Prosvetni savetnici iz ŠU, ne prate i ne procenjuju način na koji se ostvaruje postu-pak procene zrelosti dece za polazak u školu, jer to ne pominje Pravilnik o stručno-

165 Ova komisija se obrazuje po potrebi i čine je lekar i psiholog, i to nije isto telo kao Komisija za pregled dece ometene u razvoju koja se bavi procenom dece pri upisu u osnovnu školu.

166 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, čl. 90. 167 Intervju sa Aleksanderom Baucalom, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.



pedagoškom nadzoru koji definiše njihove poslove. Jedino kada roditelj (ili neko drugi) uloži žalbu, savetnici iz školskih uprava i (opštinski) prosvetni inspektori analiziraju primenjeni postupak (mada najčešće u vezi sa vakcinacijom).168

Dokumentacija o proceni zrelosti dece za polazak u prvi razred čuva se u školi. Podaci su poverljivi i nije moguće dobiti uvid u postignuća dece. Škole i opštine dostavljaju školskoj upravi podatke o broju dece koja bi trebalo da se upišu u školu, broju dece koja su se prijavila za upis i broju dece koja su upisana u redovne i specijalne škole. ŠU ne dobija podatke o broju dece koju su redovne škole uputile na Komisiju.

I pored propisanog postupka, neka deca ne stignu do redovnih škola jer ih Centri za socijalni rad neposredno upućuju na Dom zdravlja, koji ih pak upućuje na Komisiju. Ponekad redovne škole tek na osnovu naknadne provere saznaju da su neka deca koju su očekivali prilikom upisa, već upisana u specijalne škole.169

Preporuka za odlaganje upisa u prvi razred može se izdati detetu koje do početka školske godine nije napunilo šest i po godina. Ne postoji zakonski osnov za davanje takve preporuke za romsku i drugu decu starijeg uzrasta.

Zakon dozvoljava upis u redovnu školu i dece sa teškoćama u razvoju uz predloženi individualizovani rad,170 ali se u praksi to retko primenjuje. Procena zrelosti za pola-zak u školu se često koristi samo prilikom formiranja odeljenja (za ujednačavanje po različitim kriterijumima).

Upis u srednju školu vrši se na osnovu uspeha na klasifikacionim ispitima, a u trogo-dišnje srednje stručne škole na osnovu uspeha u osnovnoj školi. Učenik koji je zavr-šio specijalnu osnovnu školu može da se upiše u redovnu srednju školu ako položi diferencijalne ispite. To, međutim, predstavlja samo teoretsku mogućnost za decu koja su završila osnovnu specijalnu školu, za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju zbog velike razlike u programu (u pogledu broja predmeta i njihovog sadr-žaja). U praksi, njihove jedine mogućnosti za nastavak školovanja svode se na upis u srednju specijalnu školu. Većina učenika ŠOSO pohađaju tu školu od početka, od predškolske grupe, preko osnovne škole do srednje škole.

3.3. Komponente procene zrelosti deteta za polazak u školu: instrumenti, komisije i prava roditelja

Procena zrelosti za školu se najčešće naziva testiranje dece, što ukazuje da se ona u praksi na to i svodi. Nema preciznih podataka koji se instrumenti i u kom obimu koriste u ove svrhe. Najčešće korišćeni instrument je Test za ispitivanje prvaka TIP 1,171 koji je za tu svrhu i konstruisan, a koriste se i Nova beogradska revizija Bine-

168 Iz razgovora sa Angelinom Skarep, savetnicom u ŠU.169 Ibid.170 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2004, čl. 90.171 Test za ispitivanje prvaka TIP 1 konstruisan je za procenu zrelosti dece za polazak u školu i meri

nivo znanja, pamćenje, posmatranje, verbalne sposobnosti i logičke operacije.

SRBIJA


Simonove skale,172 ređe REVISK – Revidirana skala za merenje inteligencije dece,173 kao i neki drugi instrumenti.

Sve više stručnjaka ukazuje na negativne posledice primene određenih instrumenta, a pre svega na neadekvatno tumačenje nalaza koji se njima dobiju. Posledice nea-dekvatnog tumačenja nalaza mogu biti upućivanje dece na Komisije i upisivanje u specijalne škole. U ovom izveštaju dajemo pregled istraživanja koja se bave validnošću i efikasnošću korišćenja navedenih instrumenata u proceni zrelosti dece za polazak u školu:

Opravdanost upotrebe testa TIP–1 van standardizacionog područja;• 174

Faktori uspešnosti na testovima intelektualnih sposobnosti pri polasku u • školu;175

172 Nova beogradska revizija Bine-Simonove skale (adaptirana 1985) je standardizovani test namenjen ispitivanju inteligencije dece uzrasta od 4 do 14 godina. Alternativno se može koristiti za procenu opšte intelektualne sposobnosti kao kompozita različitih, pretežno verbalnih, ali i numeričkih, prak-tičnih i perceptivnih sposobnosti. Prema Wikipedia (http://sr.wikipedia.org/): „Bine-Simonova skala je prvi i najpoznatiji individualni test inteligencije koji su konstruisali francuski psiholog Bine i lekar Simon 1905. godine. Sa Bine-Simonovom skalom započinje sistematsko merenje inteligencije, kao i čitav pokret mentalnog testiranja. Na osnovu odnosa izmerenog mentalnog i kalendarskog uzrasta, određuje se da li je dete, i u kom stepenu, ispod ili iznad proseka u razvijenosti inteli-gencije. Kod nas (u Srbiji) su dva puta rađene revizije: prva je Beogradska revizija Bine-Simonove skale iz 1937, a druga je Nova beogradska revizija Bine-Simonove skale iz 1976.“ Prema drugom izvoru, Procena zrelosti za školu – Kako pristupiti problemima procene i adaptacije marginalizovane dece?, Snežana Tovilović i Aleksander Baucal, Centar za primenjenu psihologiju, Društvo psihologa Srbije, 2007: „Sam Bine je smatrao da nam podaci koje dete postigne na testiranju pred polazak u školu ukazuju samo na to kakvo je njegovo postignuće u tom trenutku i da se na osnovu toga ne može zaključiti kako se to dete prethodno razvijalo, niti kako će se dalje razvijati.“

173 „REVISK (Revidirana skala za merenje inteligencije dece) je prilagođena i na našoj populaciji standar-dizovana baterija Vekslerovih testova inteligencije namenjena ispitivanju inteligencije dece uzrasta od 5–15 godina. REVISK je nastao standardizacijom WISC-R testa iz 1997. Test je namenjen individualnom ispitivanju dece, proceni teškoća u razvoju kao i kvaliteta kognitivnog funkcioni-sanja. Test se sastoji od 11 subtestova verbalnog i neverbalnog tipa – Informacije, Dopune slika, Aritmetika, Sklapanje figura, Shvatanje, Slaganje kocki, Rečnik, Šifra, Sličnosti, Strip i Ponavljanje brojeva. Test zadovoljava sve psihometrijske provere, standardizovan je za našu populaciju i kultu-rološki adaptiran“, preuzeto iz Skale procene.

174 Simić Ljiljana i Mihajlović Milka, 1998: „Sažetak: Test za ispitivanje prvaka TIP–1 više od deset godina koriste psiholozi i pedagozi u osnovnim školama širom Srbije. Većina gradskih škola upisuje decu iz okolnih prigradskih naselja i bližih sela, a brojne su i škole koje imaju izdvojena odeljenja. Time je upotreba ovog testa proširena i na sredine za koje nije izvršena standardizacija. Istovreme-no, korisnici testa ne raspolažu objedinjenim i sistematski obrađenim podacima o ‘ponašanju’ testa u ovim sredinama. Analiza 611 protokola dece, upisane u prvi razred osnovne škole i ispitane ovim testom u periodu 1991–1995, pokazuje da postignuća dece u sredini definisanoj kao mali grad odstupaju od normi testa za prigradski uzorak. Ovim je dovedena u pitanje svrsishodnost primene ovog testa u navedenim sredinama, pa se ukazuje na potrebu izrade novih normi.“

175 Vučić Lidija R., Baucal Aleksandar D., Petrović Danijela S., 1994. „Sažetak: Ispitivana je pove-zanost uspeha na testovima intelektualnih sposobnosti dece pri polasku u školu i njihovih ličnih porodičnih i socio-ekonomskih karakteristika. Obrađeni su rezultati na testovima intelektualnih sposobnosti koji se najčešće primenjuju, a to su: Prva beogradska revizija Bine-Simonove skale, Test za ispitivanje prvaka, Ravenove progresivne matrice u boji i Vekslerova skala za ispitivanje inteli-gencije dece. Uzorak čini 599 dece koja su ispitana pre polaska u školu. Sa uspehom na testovima



Kognitivno funkcionisanje edukativno zapuštene dece predškolskog uzra-• sta.176

Problemom testiranja bavili su se stručnjaci u okviru projekata Psihološki problemi u kontekstu društvenih promena i Psihološke karakteristike društva u tranziciji koje je finansiralo Ministarstvo nauke i životne sredine. Oni su osmislili Test zrelosti za školu177 i prateću publikaciju Procena zrelosti za školu – Kako pristupiti problemima procene zrelosti i adaptacije marginalizovane dece na školu.178

Test zrelosti za školu je dostupan školskim psiholozima, namenjen je korišćenju kao dodatnog, pomoćnog sredstva za celokupnije i objektivnije sagledavanje razvojnih potencijala deteta u kontekstu njegovih socio-ekonomskih uslova života i kulturnog miljea. Ovaj instrument je primenjiv u procenjivanju dece iz romske i drugih ma-njinskih zajednica.179

Priručnik Procena zrelosti za školu – Kako pristupiti problemima procene zrelosti i adap-tacije marginalizovane dece na školu je veoma značajan, jer se na sveobuhvatan, stru-čan ali pitak način bavi pitanjima uticaja nasleđa i sredine na razvoj inteligencije, procene spremnosti dece za školu, i najadekvatnijeg pristupa testiranju dece iz romske zajednice (i drugih marginalizovanih grupa).

Navešćemo neka od niza važnih pitanja koje autori pokreću:

Ograničenje primene testova posebno na predškolskom uzrastu, zbog speci-• fičnosti i individualnog tempa razvoja dece, neadekvatnosti procesa ispitiva-nja u kontekstu njihovog života, kao i niske validnosti.

inteligencije najveću povezanost pokazuje u svim testovima obrazovanje majke. Povezanost u više testova pokazuju obrazovanje oca, materijalni i stambeni uslovi, a neke varijable su povezane samo sa uspehom u jednom od testova inteligencije. Varijable koje su najčešće povezane sa uspehom na testovima intelektualnih sposobnosti predstavljaju osnovne uslove za visok kulturno-pedagoški nivo porodice, koji je značajan faktor razvoja intelektualnih sposobnosti.“

176 Biro Mikloš, Novović Zdenka, Tovilović Snežana, 2006: „Sažetak: Istraživanje je obuhvatilo 96 romskih učenika prvog razreda, prosečne starosti 7 godina i 6 meseci, kao i 78 dece predškolskog uzrasta (prosek 6 godina i 1 mesec), od čega je 37 bilo Roma i 41 ne-Rom. Kognitivno funkcioni-sanje testirano je baterijom od 5 testova koja je bila bazirana na (adaptiranim) Wechslerovim skala-ma, kao i testom lingvističke kompetencije. Rezultati su pokazali značajno zaostajanje romske dece za kontrolnom grupom i normama. Analiza kovarijanse je ukazala na značajan uticaj obrazovanja oca na testovno postignuće, ali je razlika između grupa ostala značajna čak i kada je ova varijabla držana pod kontrolom. Međutim, ajtem analizom je uočen jedan broj stavki koji se pokazao kao izrazito „nefer“ prema romskoj deci i njihova eliminacija doprinela je anuliranju razlike između grupa u analizama kovarijanse za jedan broj testova. Ovaj podatak autori uzimaju kao dokaz potre-be i mogućnosti adaptacije testova za potrebe ispitivanja edukativno zapuštene dece. Činjenicu da su najveće razlike uočene u testovima zasićenim faktorima vizuo-motorne koordinacije i memorije, autori objašnjavaju odsustvom iskustva manipulacije igračkama kod romske dece i verovatnim de-ficitom pažnje kao posledici odsustva stimulativne sredine.“

177 Zdenka Novović, Mikloš Biro, Aleksander Baucal i Snežana Tovilović, 2007.178 Snežana Tovilović i Aleksander Baucal, 2007.179 Intervju sa Aleksanderom Baucalom. Važno je napomenuti da se prema novom zakonu, pri upisu

u prvi razred neće vršiti procena zrelosti dece za polazak u školu (testiranje).

SRBIJA


Instrumenti koji se koriste su standardizovani odavno, a TIP 1 za decu koja su • starija od sadašnjih prvaka (jer je pomerena starosna dob za polazak u školu).

Predikativna vrednost ove vrste testova je 0,6, što znači da je u 60% slučajeva • odluka koja se na osnovu njega donosi pogrešna. Šezdeset posto dece koja su na osnovu njih upućene u specijalnu školu, nije trebalo da budu tamo poslata.

Razlika između spremnosti za učenje (readiness to learn) i spremnosti za ško-• lu (readiness for school) ogleda se u tome što prvi pojam definiše spremnost deteta da uči a drugi se odnosi na to da li će ono moći da uči u tipičnom školskom okruženju. Deca za koju je procenjeno da nisu spremna za školu na osnovu brzog i površnog uvida su stoga sprečena da idu u redovne škole. Informacije na osnovu procene spremnosti bi trebalo da posluže školi da se prilagodi mogućnostima i potrebama svojih učenika. Kako autori kažu, po-treban je kopernikanski obrt, ne smemo da se pitamo da li je dete spremno, već u kojoj je meri škola spremna za njega.

U kontekstu postojećeg načina ispitivanja zrelosti za školu, psiholozi/pe-• dagozi procenjuju detetove intelektualne sposobnosti i socijalno-emotivnu pripremljenost na osnovu jednog kratkog susreta i bez poznavanja njegovog životnog konteksta.

Autori daju niz predloga za unapređenje procene spremnosti dece za školovanje: Po-trebno je izvršiti pripremu, uključujući posetu naselju u kome dete živi, upoznati se sa detetom i porodicom, omogućiti im da posete školu. Sa detetom je potrebno uspostaviti kontakt, ostvariti atmosferu u kojoj se oseća opušteno, i obezbediti pre-vod po potrebi. Nalaze je potrebno obraditi prvo na standardizovan način, a zatim sagledati u kontekstu uslova života i detetovog ukupnog ponašanja u sredini u kojoj živi i tokom procene zrelosti.

Komisije za pregled dece ometene u razvoju180

Razvrstavanje dece vrši se po pravilu pre početka sticanja osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a može se obaviti i u toku sticanja obrazovanja. Roditelj, čije je dete upu-ćeno na pregled, podnosi zahtev Komisiji za pregled dece ometene u razvoju. Reše-njem kojim se određuje vrsta i stepen ometenosti u razvoju utvrđuje se zdravstvena sposobnost deteta za sticanje osnovnog obrazovanja i određuje vrsta škole koju će dete upisati. Rešenje iz stava 2 ovog člana donosi opštinska, odnosno gradska uprava na osnovu mišljenja komisije za pregled dece ometene u razvoju.

Komisiju iz stava 3 ovog člana imenuje opštinska, odnosno gradska uprava, na pred-log zdravstvene ustanove sa teritorije kojoj pripada škola i čine je: lekar specijalista, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i socijalni radnik.

Dve ili više opština mogu da obrazuju zajedničku komisiju iz stava 3 ovog člana.181

180 Naziv iz Zakona o osnovnoj školi, u nekim dokumentima se nazivaju Komisije za kategorizaciju dece sa smetnjama u razvoju.

181 Zakon o osnovnoj školi, VII poglavlje.



Nije poznato koje dijagnističke instrumente koriste psiholozi članovi Komisija.182 Psi-holozi imaju profesionalnu slobodu da biraju instrument koji im se čini najpogodniji i koji je moguće primeniti posle procene u osnovnoj školi, jer se retestiranje istim testom ne može vršiti u periodu kraćem od šest meseci.

Na pitanje ko upućuje decu Komisiji, intervjuisani članovi ovog tela su dali sledeće odgovore: lekari (40%); predškolske ustanove (20%); osnovne škole (80%); Centar za socijalni rad (60%); i roditelji (80%). Deca koja se upućuju na Komisije uzrasta su između šest i deset godina.

Mišljenje Komisije za pregled dece ometene u razvoju potrebno je za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, i obrazovanja. Kako dete sa rešenjem Komisije ne može da se upiše u redovnu školu (osim retkih slučajeva kada je škola voljna da ga primi), roditeljima koji žele da njihova deca pohađaju redovnu školu savetuje se da ih ne vode na pregled na Komisiju. Neka deca su tako ostvarila pravo da se školuju u re-dovnom sistemu obrazovanja, ali ne i pravo na stručnu profesionalnu pomoć koja im je potrebna. U nekim sredinama, organizacije civilnog društva pružaju podršku roditeljima i deci.

Najznačajnija inicijativa na reformi sistema razvrstavanja dece (pre 2009. godine) bio je projekat Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju – unapređenje rada komi-sija za kategorizaciju dece sa teškoćama u razvoju,183 koju Ministarstvo prosvete nije podržalo.184 Planirano je bilo da se: evaluira postojeći sistem razvrstavanja dece iz perspektive Konvencije o pravima deteta; sačini predlog mera za reformu – tj. nova uredba o radu Komisija; i pilotira rad reformisanih komisija i evaluiraju efekti uve-denih mera.

Slede neki od nalaza saradnika na projektu:185 U periodu 1997–2001, prvi put je bilo razvrstano 11.499 (83%) dece upućene na Komisije, a 2.302 (17%) drugi put. Od ukupnog broja razvrstane dece, 10.003 (74,2%) je kategorizovano kao deca sa teškoćama u mentalnom razvoju i upućeno u specijalne škole. Četrnaest procenata

182 Pomenuti instrumenti preporučeni su školskim psiholozima i pedagozima a ne članovima Komisija, mada ih i oni koriste.

183 Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju, 2002. 184 Projekat Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju – promocija rada komisija za kategorizaciju dece

sa teškoćama u razvoju, pokrenuo je tim sa Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Ministarstvo socijalne zaštite i UNICEF podržali su ovu inicijativu koja je realizovana u saradnji sa Handicap International.

185 Ostali nalazi: Ukupno je u datom periodu radilo 76 komisija, od toga 20 u Beogradu. U 86,1% slučajeva, komisije su formirala opštinska odeljenja (Odeljenja za socijalne aktivnosti). U 4,2% ih je obrazovala pokrajinska vlada, dok su 9,7% drugostepenih komisija formirali Ministarstvo prosvete i Vlada, Komisije su bile nadležne na teritoriji od 1 do 11 opština. 57% Komisija je bilo uključeno u pregled dece sa svim tipovima teškoća. 66,7% Komisija je primalo malu nadoknadu po detetu. Vrsta i stepen ometenosti – procenat u odnosu na ukupan broj razvrstane dece/mladih: Ukupno 78% rešenja se odnosilo na mentalnu ometenost: laka – 57,4%; umerena – 12,8%; teža – 4,5% i teška – 3,4%. Sa oštećenjem vida bilo je 2,5%, a sluha 3,1%. Sa telesnim invaliditetom bilo je 3,5% i sa višestrukom ometenošću 12,9%.

SRBIJA


Komisija nije radila u skladu sa Uredbom iz 1986, već u skladu sa starim aktima. Svi članovi su pojedinačno pregledali svako dete i dostavili izveštaje o svom radu u 98,6% slučajeva. U 43,1% slučajeva, Komisije su izjavile da su dale procenu posle jedne posete deteta („u jednom danu“), u 25% posle dve posete, u 6,9% posle tri posete, dok je u 25% slučajeva Komisija zahtevala više poseta deteta. Najveći broj dece (38,4%) upućen je na Komisiju u uzrastu između sedam i devet godina, u vreme polaska u školu, a ostali kasnije, u uzrastu između 10 i 12 godina (24,6%) kada se ispolje teškoće u školovanju. Napredovanje dece posle upućivanja u speci-jalnu školu prati 66% Komisija, dok 34% ne praktikuje ni jednu formu praćenja razvrstane dece.

Predlog Uredbe o radu Komisije za procenu potreba i usmeravanje dece ometene u ra-zvoju, predložen Ministarstvu prosvete 2003. godine, preporučivao je sledeće novine u radu Komisija:

definiciju deteta ometenog u razvoju;•

procenu potreba i obezbeđivanje prava umesto kategorizacije;•

da procena i susret sa detetom postanu kontinuirani proces, a ne pojedinačni • događaj, uz obavezu praćenja deteta i porodice;

intervencije moraju biti rane, što bliže detetu/porodici, bez odvajanja deteta • i uz podršku porodici;

interagencijski pristup u proceni i pružanju usluga.•

Mnogo je kritika na rad Komisija od strane roditelja, stručnjaka i organizacija ci-vilnog društva. Najznačajnije kritike odnose se na zastarelu terminologiju, nejasne procedure koje se pri tom i ne poštuju, neosetljivost za decu iz manjinskih zajed-nica, a nekad i nesavestan rad. Brojni su primeri da dete pregleda samo jedan član Komisije iako je uredbom o njenom radu određeno da dete prvo nezavisno pregleda svaki član (uz uključivanje po potrebi i drugih stručnjaka), a da se zatim Komisija sastaje i donosi rešenje. Deca i roditelji iz romske zajednice imaju teškoća ukoliko ne znaju jezik na kome radi Komisija, a prevođenje nije obezbeđeno. Pregledi mogu trajati veoma kratko, nekada se samo pregleda medicinska dokumentacija deteta i ne primenjuju adekvatni instrumenti.186

Slabosti u radu Komisija odnose se na: retroaktivno i jednokratno delovanje; proce-nu zasnovanu na deficitu; odsustvo ili pasivno učešće deteta i porodice u donošenju odluka; odsustvo ili sporadično praćenje efekata predloženih mera; i lošu evidenciju o razvrstanoj deci.187

Dobra praksa u radu Komisija ogleda se u tome što neke od njih rade u okviru razvojnog savetovališta pri Domu zdravlja, njihovi članovi prolaze dodatnu obuku, komisije su multi-resorske i sarađuju sa lokalnim vlastima.188

186 Iz razgovora sa prof. N. Glumbićem, FASPER.187 Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju, 2002.188 Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju, 2002.



Po mišljenju članova Komisija, najčešće dijagnoze koje na Komisiji dobijaju deca iz romske zajednice su: laka mentalna retardacija (20%); jednake kao druga deca (40%); obrazovna zapuštenost je češća kod romske dece nego kod druge dece (40%).U pogledu problema sa jezikom, četrdeset procenata članova Komisija reklo je da roditelji prevode deci koja ne govore tečno srpski jezik; 20% navodi da se na Komi-siji koriste neverbalni testovi; a 20% ističe da sva deca vladaju jezikom. Osamdeset procenata intervjuisanih članova Komisija veruje da roditelji razumeju postupak, a 100% ocenjuje saradnju sa roditeljima kao dobru.Procena članova Komisija o broju dece koja su protekle tri godine upućena na pre-gled: ukupan broj dece je ostao isti (20%); povećao se (40%); smanjio se (40%). Ukupan broj romske dece je ostao isti (40%); povećao se (20%); smanjio se (40%). Broj učenika koje su Komisije uputile u specijalne škole ostao je isti (40%); smanjen je (20%); povećan je (20%); bez odgovora (20%). Broj romskih učenika upućenih u specijalne škole ostao je isti (40%); smanjen je (40%), bez odgovora (20%).Osamdeset dva procenta intervjuisanih predstavnika RNVO-a veruje da roditelji Romi ne razumeju u potpunosti postupak pregleda deteta. Više od polovine inter-vjuisanih predstavnika RNVO-a upoznato je sa postupkom i pravima roditelja ali roditelji nisu. Sedamdeset tri procenta intervjuisanih predstavnika RNVO-a izjavilo je da romska deca ne vladaju srpskim jezikom pre polaska u školu, a 64% da deca ne dobijaju nikakvu pomoć da ga nauče. Ima i pozitivnih primera – u rad dve Komisije su uključeni i predstavnici romske zajednice.Aktivnosti civilnog sektora i MP pre a naročito tokom Dekade inkluzije Roma utica-le su na promenu stava nekih stručnjaka i škola, na bolje razumevanje problema, veću spremnost za prilagođavanje i promenu prakse kako bi se izašlo u susret potrebama romske zajednice. Ovaj proces dopunjuje se inicijativama promocije dečijih prava i inkluzivnog obrazovanja sve dece. Sve veći broj stručnjaka edukuje se na dodatnim obukama i bavi pitanjima obrazovanja Roma. I stručna društva (profesionalaca zapo-slenih u obrazovanju) sve više se bave ovim pitanjem.Navodimo neke od konkretnih promena: Preporuka MP školama da upišu decu i bez potrebne dokumentacije. Roditelj je u obavezi da kasnije pribavi dokumenta koja nedostaju (najčešći problem je sticanje prijave boravka, posebno za Rome koji žive u nehigijenskim naseljima ili su raseljeni sa Kosova). Prilikom procene sposobnosti de-teta koje ne vlada dobro jezikom na kome se ona obavlja, može da prisustvuje rodi-telj ili druga osoba koja mu pomaže oko prevođenja. Kreiran je dopunski instrument za procenu spremnosti dece za polazak u školu. U školskim upravama imenovani su savetnici koji se bave pitanjem obrazovanja Roma. Romski asistenti u školama (kao i romski koordinatori i zdravstveni koordinatori pri opštinama) daju podršku roditelji-ma i utiču na pozitivne promene u školi. U nekim sredinama je uspostavljena bolja međuresorska saradnja, zajedničko delovanje i praćenje dece, kao plod projekata ili inicijativa samih institucija.

Prava rodititelja i upis dece u redovne škole i pored rešenja KomisijeProtiv rešenja Komisije u delu koji se odnosi na ocenu zdravstvene sposobnosti de-teta, roditelj/staratelj deteta ima pravo žalbe nadležnom organu opštine/grada. Po

SRBIJA


žalbi na rešenje, nadležni organ opštine/grada, odlučuje na osnovu mišljenja posebne lekarske komisije (tzv. drugostepena komisija) koju zajednički obrazuju dve ili više opština po potrebi (nisu stalne). Roditelj je dužan da upiše dete u školu određenu konačnim rešenjem o razvrstavanju.189

Regulativa koja se tiče prava dece i roditelja nije u potpunosti jasna, te podleže različi-tim tumačenjima. U praksi se pokazalo da uporni roditelji pronađu redovnu školu koja je voljna da upiše njihovo dete. Problem nastaje kada se dete upiše pod pritiskom jer neke škole tada čine sve da dokažu da dete ne može da pohađa redovnu nastavu. Ima slučajeva da su takva deca kasnije napustila redovnu i prešla u specijalnu školu.Podaci sa intervjua sa predstavnicima institucija: 17% učesnika iz LU, 23% iz ŠU i 40% iz Komisija zna da postoje slučajevi da je dete i pored rešenja Komisije upisa-no u redovnu školu. Podršku pri upisu dece pružile su im RNVO i Sekretarijat za romsku strategiju.Pokušali smo da tokom intervjua sa članovima Komisija, ŠU i LU saznamo da li i koliko često sami roditelji žele da se njihovo dete upiše u specijalnu školu. Da ve-liki broj roditelja Roma zahteva da im se dete upiše u specijalnu školu smatra 17% učesnika iz LU, 8% iz ŠU i 60% iz Komisija. Da su to retki slučajevi, smatra 54% učesnika iz ŠU i 40% iz Komisija. Na pitanje šta motiviše roditelje da upišu dete u specijalnu školu, 17% učesnika iz LU, 8% iz ŠU i 80% iz Komisija kao razlog navodi beneficije koje prate pohađanje ovih škola. Lakše završavanje kao razlog slanja u specijalne škole, navodi 50% iz LU, 8% iz ŠU i 80% iz Komisija.Međutim, mali broj roditelja na fokus grupama navodi da su sami zahtevali da im se dete upiše u specijalnu školu. Oni koji to jesu zahtevali kao razloge navode da su njihova starija deca imala loše iskustvo u redovnoj školi, ili da pohađaju specijalnu školu. Nijedan roditelj nije naveo beneficije, premda se taj razlog često navodi kao objašnjenje za veliku participaciju romske dece u specijalnom obrazovanju, čak i od strane nastavnog kadra. Nekoliko dece je na fokus grupama takođe navelo da je želelo da ide u specijalnu školu kako bi bilo zajedno sa decom iz naselja ili braćom/sestrama. Jedan dečak je opisao kako je podučen od starije dece iz naselja da prevari školskog psihologa da bi ga uputo na Komisiju. Deca i roditelji retko žele da odmah na početku školovanja dete krene u specijalnu školu. Oni to češće traže kasnije, zbog lošeg uspeha i diskriminacije kojoj je dete izloženo u redovnoj školi. Redovne škole najčešće savetuju roditelje da premeste dete u specijalnu školu.

3.4. Pogrešno upisivanje u specijalne škole/odeljenja

Ko je tražio upis u specijalnu školu i zašto?

Pitali smo roditelje i učenike u fokus grupama ko je odlučio da se upišu u specijalnu školu ili u specijalno odeljenje u redovnoj školi – sami roditelji ili deca, ili im je to savetovala Komisija ili redovna škola. Tabela br. 42 pokazuje da je 41% učenika izjavilo da su članovi porodice,190 staratelji ili oni sami tražili upis u specijalnu školu

189 Zakon o osnovnoj školi, VII poglavlje.190 Deca su navodila sve članove porodice, ne samo majke i očeve, već i bake i deke, braću i sestre i sl.



ili odeljenje. Sledećih 40% navodi da je neko iz Komisije, redovne škole ili socijal-ni radnik preporučio upis u specijalnu školu/odeljenje. Trinaest procenata roditelja želelo je da upiše dete u specijalnu školu/odeljenje, dok je 54% reklo da ih je tako savetovala Komisija ili redovna škola.Učesnici su naveli različite razloge zbog kojih su izabrali specijalnu školu/odeljenje: učenici uglavnom ističu da su braća/sestre ili roditelji pohađali specijalnu školu (osam); da su imali slab uspeh u redovnoj školi (sedam); da im je specijalna škola najbliža me-stu gde žive (četiri); zbog materijalnih beneficija (dva); da su ih u redovnoj školi tukli i uznemiravali drugi učenici (troje), odnosno nastavnik (jedan). Jedan učenik je naveo da učitelj u redovnoj školi nije želeo da ga podučava; a jedan da je prebačen iz redov-ne škole zbog učešća u tučama. Jedan učenik je rekao da je bio „prestar“ jer je krenuo kasnije u školu. Jedan učenik je upisan u specijalnu školu po povratku iz Nemačke, dok su dva učenika želela u specijalnu školu jer se u njoj manje uči. Četiri učenika kažu da su želeli da se upišu ili prebace u specijalnu školu. Razlozi za izbor specijalne škole/odeljenja, koje su naveli roditelji, slični su onima koja su navela deca.

Tabela 42. Ko je inicirao upis dece u specijalne škole/odeljenja?(podaci dobijeni od roditelja i od učenika)

RoditeljiKomisija/

socijalni radnik

Nastavnik/stručna služba

škole

Ne zna/nema odgovora

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

Uče

nic

i

Ro

dit

elji

FG u ROŠ 34% 37% 18% 33% 18% 17% 29% 13%

FG u SOŠ 32% 5% 20% 67% 28% 29% 20% –

FG u ŠOSO 49% 14% 11% 45% 26% 41% 13% –

Prelazak dece iz redovne škole u specijalnu školu/odeljenjeU 60% specijalnih škola (29) školuju se učenici koji su upućeni iz redovnih škola; 54% (26) specijalnih škola pohađaju učenici romske nacionalnosti koji su premešteni iz redovnih škola.U 63% SOŠ (12) školuju se učenici premešteni iz redovnih škola, u 53% škola (10) ima romskih učenika. Na osnovnoškolskom uzrastu u 57% ŠOSO (16) školuju se učenici koji su došli iz redovne škole, a u 57% ŠOSO (15) učenici Romi koji su na ovaj način upisani.Na srednjoškolskom nivou, u 14% ŠOSO (4) školuju se učenici premešteni iz re-dovnih škola, a u 11% (3) učenici iz romske zajednice. U SSŠ se isto školuju učenici koji su došli iz redovnih škola, a među njima ima i Roma.

SRBIJA


U specijalnim odeljenjima u 52% ROŠ (11) školuju se učenici koji su premešteni iz redovnih odeljenja (uzorak je obuhvatao 21 školu); u specijalnim odeljenjima u 48% ROŠ (10) ima učenika iz romske zajednice koji su premešteni iz redovnih ode-ljenja.

Tabela br. 43 prikazuje ove podatke:

Tabela 43. Upis u specijalnu školu: neposredno ili preko redovne škole(podaci dobijeni iz škola)

% škola sa učenicimapremeštenim

iz redovnih škola

% škola u kojesu svi učenici

neposredno upisani

% škola za koje nisu dostupni podaci

drugi učenici

romski učenici

drugi učenici

romski učenici

drugi učenici

romski učenici

ROŠ (21) 52% 48% 14% 14% 38% 38%

SOŠ (19) 63% 53% 11% 16% 26% 32%

ŠOSO OŠ (28) 57% 54% 7% 11% 36% 36%

ŠOSO SŠ (28) 14% 11% 43% 46% 43% 43%

SSŠ (1) 100% 100% – – – –

Prva kolona u Tabeli br. 43: „Procenat škola sa učenicima premeštenim iz redovnih škola“ pokazuje da se u većini specijalnih škola i specijalnih odeljenja školuju i učeni-ci koji nisu neposredno tu upisani, već su premešteni iz redovnih škola ili odeljenja. Najviše tako upisanih učenika nalazi se u specijalnim osnovnim školama, a najmanje u srednjem obrazovanju u ŠOSO. Tako veliki procenat, ukazuje na to da na upis dece u specijalno obrazovanje, pored upisne procedure, verovatno jednako utiče i redovni obrazovni sistem koji nije osmišljen da uključi decu koja se „razlikuju“ od proseka.Druga kolona, „Procenat škola u koje su svi učenici neposredno upisani“ prikazuje procenat škola u koje su svi učenici neposredno upisani (tj. nemaju učenike koji su premešteni iz redovnih škola ili odeljenja). Neke škole nisu odgovorile na ovo pitanje, tako da se ne može sa sigurnošću reći da li nemaju učenike koji su se prethodno ško-lovali u redovnom obrazovanju, ili nisu želele da odgovore na naše pitanje. Zato su u ovoj koloni prikazani samo potpuno jasni odgovori. Samo u osam odsto specijalnih škola i 14% ROŠ sa specijalnim odeljenjima nije bilo ovakvog transfera dece.Procenat romskih učenika koji su u specijalnu školu premešteni iz redovne, kreće se od 1 do 100%, dok procenat drugih učenika varira od 1 do 99%, zavisno od škole. Ovakav raspon pokazuje da su razlike među školama velike, i da nema pravila. Preko 50% ukupnog broja učenika – svih učenika ne samo Roma – u 14 specijalnih škola upisano je naknadno.



Među učesnicima fokus grupa, 65% učenika izjasnilo se da su iz redovne škole/odeljenja prešli u specijalne škole/odeljenja,191 što je takođe visok procenat. Učenici su prebačeni iz redovnih u specijalne škole najčešće zbog slabog uspeha, ponavlja-nja razreda, agresivnog ponašanja kojim su reagovali na diskriminaciju. Možemo da pretpostavimo, a neki učenici su to i potvrdili, koliko su se deca loše osećala tokom školovanja u redovnoj školi.Osamdeset pet procenata Roma koji su završili ŠOSO i učestvovali u fokus grupama reklo je da su u specijalnu školu prešli iz redovnih škola. Pedeset pet procenata rodi-telja koji su učestvovali u fokus grupama izjavilo je da su njihova deca premeštena u specijalnu školu/odeljenje iz redovne škole/odeljenja. 192

Predstavnici lokalnih samouprava, školskih uprava i Komisija, odgovorili su nam da nemaju podatke o broju dece koja prelaze iz redovnih u specijalne škole/odeljenja, ali da su čuli za takve slučajeve. Kada su upitani za razloge ovog transfera dece, 83% predstavnika lokalnih samouprava navelo je slab školski uspeh i neredovno pohađanje nastave. Mišljenja predstavnika ŠU, LU i Komisija podeljena su (17–38%) u pogledu drugih razloga (neki su odgovorili da su roditelji to zahtevali, drugi da ih je jedno-stavno škola premestila).Samo osam procenata predstavnika ŠU veruje da bi razlog premeštanja dece mogla biti diskriminacija u redovnoj školi. Među Romima, bivšim učenicima ŠOSO, 35 odsto navodi da su oni premešteni na zahtev redovne škole koju su pohađali, 20% veruje da je to zbog diskriminacije, a 15% smatra da je redovna škola bila previše teška.Zbog nedostatka verodostojnih informacija, teško je proceniti koliko bi ukupno uče-nika, a naročito koliko bi učenika Roma moglo da pohađa redovnu školu uz dodatnu podršku.

U delu koji sledi prikazana su istraživanja profesora sa FASPER-a, kao i rezultati prikupljeni u projektu Centra za prava manjina u okviru kojeg je ponovo testiran jedan broj učenika iz specijalnih škola. Nalazi su potvrdili da jedan broj učenika neopravdano pohađa specijalne škole.

Razvojne specifičnosti romske populacije u školama za decuometenu u mentalnom razvoju193

Podstaknuti činjenicom da procentualna zastupljenost romske populacije u specijal-nim školama za decu sa teškoćama u mentalnom razvoju višestruko prevazilazi njiho-vo procentualno učešće u opštoj populaciji, profesor Glumbić i saradnici su procenili razvojne sposobnosti dece u dve takve beogradske škole. Poređenje romske dece sa decom iz srpske zajednice pokazalo je da je umerena mentalna retardacija dijagnosti-

191 Premešteni iz redovne škole: 39% u ROŠ; 64% u SOŠ; 68% u ŠOSO OŠ; 59% u ŠOSO SŠ. Ne-posredno upisani u specijalnu školu/odeljenje: 37% u ROŠ; 28% u SOŠ; 28% u ŠOSO OŠ; 24% u ŠOSO SŠ. Ne sećaju se ili nisu odgovorili: 24% u ROŠ; osam procenata u SOŠ; četiri procenta u ŠOSO OŠ; i 16% u ŠOSO SŠ.

192 63% u ROŠ; 62% u SOŠ; 61% u ŠOSO OŠ; i 36% u ŠOSO SŠ.193 Dr Nenad Glumbić, 2005.

SRBIJA


kovana samo kod šestoro dece srpske nacionalnosti (11% od ukupnog broja srpske dece); laka mentalna retardacija kod 56 romske (75%) i 43 srpske dece (75%); dok je kod 19 romske (25%) i 8 srpske dece (14%) utvrđeno da intelektualno funkcionisu na graničnom nivou.

U okviru projekta Zaštita dece romske nacionalne manjine od diskriminacije194 psiholog sa iskustvom u obrazovanju romske dece obavila je ispitivanje pet učenika od prvog do trećeg razreda sa teritorije četiri ŠU, koji su na rekategorizaciji na Komisiji ponovo razvrstani (potvrđeni su nalazi prethodnih Komisija).

Sledeća grupa učenika (četiri) su ispitana na osnovu izveštaja romskih koordinatora u romskim naseljima i na osnovu mišljenja samih nastavnika iz specijalnih škola o tome da ova deca ne pripadaju specijalnim školama/odeljenjima. Detaljna ispitiva-nja istim instrumentom i u pripremljenim uslovima za testiranje su pokazala da se rezultati dva učenika nalaze u kategoriji prosečnih intelektualnih kapaciteta, rezultati jednog učenika su bili u kategoriji graničnih intelektualnih kapaciteta a rezultati četvrtog učenika u kategoriji lake mentalne zaostalosti. U specijalnim školama su potvrdili te rezultate na osnovu praćenja rada učenika i izjavili da se njima vrlo često daju dodatni zadaci.195

3.5. Rekategorizacija i reintegracija dece u redovne škole

Inicijativa za ponovno razvrstavanje deteta može se pokrenuti tokom školovanja, na zahtev roditelja, škole ili zdravstvene ustanove.196 Dete može biti upućeno na ponov-ni pregled ako je prošlo najmanje šest meseci od prethodnog, a obavlja ga drugoste-pena Komisija za pregled dece. Roditelj nije u obavezi da pristane na ponovni pregled ukoliko proceni da ga škola ili zdravstvena institucija pokreću radi donošenja rešenja koje je manje povoljno po dete.

Ne postoje objedinjeni podaci (samo dokumentacija pojedinačnih komisija), te nije moguće sagledati koliko je dece upućeno na rekategorizaciju, kod koliko je dece potvrđen nalaz prvostepene komisije, a kod koliko nije. Učenici kojima je potvrđen nalaz nastavljaju školovanje u okviru specijalnog sistema obrazovanja, a nema poda-taka o daljem školovanju dece koja nisu ponovo razvrstana na rekategorizaciji.

Ovo istraživanje se bavilo pitanjem ko je zahtevao ili podstakao retestiranje učenika specijalnih škola. Najčešće je retestiranje podstakla specijalna škola (psiholog/pedagog ili nastavnik), a u manjoj meri su to zahtevali roditelji, staratelji ili sami učenici. Pet

194 Projekat je vodio Centar za prava manjina (2006–2008) u saradnji sa MP, uz podršku Romskog obrazovnog fonda. Organizovana je obuka 22 republička i 10 opštinskih prosvetnih inspektora za prepoznavanje diskriminacije i adekvatno reagovanje. Obučeni monitori iz RNVO-a pratili su diskriminaciju u obrazovnim ustanovama i izveštavali o njoj. Advokat i drugi stručnjaci pružali su pomoć roditeljima. Sačinjena su uputstva za ustanove – kako da prepoznaju, prate i postupaju u slučajevima diskriminacije; kao i informator za decu, mlade i roditelje o ljudskim pravima i njiho-voj zaštiti.

195 Iz razgovora sa Angelinom Skarep. 196 Zakon o osnovnoj školi, 2003, čl. 86.



škola je odgovorilo da su škola i roditelji, odnosno Komisija i roditelji sarađivali na ovoj inicijativi.

Tabela 44. Ko je tražio retestiranje učenika? (podaci dobijeni iz škola)

Sp

ecij

aln

a šk

ola

Ro

dit

elj/

det

e

Red

ovn

a šk

ola

Ko

mis

ija U saradnji sa roditeljima

Redovna škola

KomisijaSpecijalna

škola

ROŠ (21) 2* – 1 – – –

SOŠ (19) 4 2 1 – – – 1

ŠOSO OŠ (28) 3 2 1 – 1 1 –

ŠOSO SŠ (28) 2 1 – – 1 1 –

Ukupno 9 7 2 1 2 2 1

* Broj škola koje su dale odgovor u svakoj kategoriji.

U tabeli koja sledi, u koloni „nije bilo premeštanja“, prikazan je procenat škola koje su jasno naznačile da njihovi đaci nisu premeštani u redovne škole. Procenat škola u kojima je bilo slučajeva premeštanja đaka u redovne škole prikazan je u dve kolone – u jednoj je broj škola koje su taj podatak navele za sve učenike, a u drugoj broj škola koje su taj podatak navele za romske učenike. U koloni „nema odgovora“ su i škole za koje nije sigurno da li nedostatak odgovora znači da takvog premeštanja nije bilo.

Tabela 45. Transfer učenika iz specijalnih u redovne škole(podaci dobijeni iz škola)

Bro

j p

rem

ešte

nih

u

čen

ika Bilo je premeštanja Nije poznato

Ukupanprocenat učenika

Romski učenici

Ukupanprocenat učenika

Romskiučenici

MPS (21) 52% 10% 10% 38% 38%

SPS (19) 37% 42% 16% 21% 47%

PSES PS (28) 39% 32% 14% 29% 46%

PSES SS (28) 32% 18% 11% 50% 57%

SSŠ (1) 100%

SRBIJA


Ukupno 80 učenika iz 21 specijalne škole je premešteno u redovne škole u poslednje tri školske godine. Jedna specijalna škola navodi da su se dva premeštena učenika ponovo vratila u školu. Dva učenika iz jedne specijalne škole su se upisala u redovnu srednju školu. Ukupno je 31 učenik romske nacionalnosti iz 10 specijalnih škola premešten u redovne škole. U tri ROŠ, četiri romska učenika su premeštena iz spe-cijalnih u redovna odeljenja.

Broj premeštenih učenika se razlikuje po školama i kreće se od jedan do 15. Najčešće je u redovnu školu premešten jedan ili dva učenika. Tri škole imaju po četiri ili pet učenika, a jedna ŠOSO 15 učenika koji su prešli u redovnu školu. Što se tiče učenika iz romske zajednice, najčešće je samo po jedan učenik premešten u redovnu školu. Iz jedne specijalne škole su tri romska učenika premeštena u redovnu, dok je iz druge škole 10 učenika prešlo u redovnu školu.

Odgovori predstavnika LU, ŠU i Komisija na pitanje da li zakon dozvoljava prelazak učenika iz specijalne u redovnu školu ukazuju na postojanje različitih gledišta među intervjuisanima: 83% predstavnika LU, 62% savetnika iz ŠU i 80% članova Komi-sija potvrdilo je da zakonska regulativa dozvoljava ovakav transfer. Nijedan zakon ne pominje, niti reguliše ovu mogućnost. Odgovori nekih učesnika u istraživanju potvrđuju da su ovakvi prelasci mogući: 33% predstavnika LU, 38% savetnika uz ŠU i 80% članova Komisija, znaju da je bilo takvih slučajeva.

Sedamdeset tri odsto intervjuisanih iz RNVO-a su upoznati sa procedurom prelaska u redovnu školu, ali je samo 18% čulo za ovakve prelaske ili u njima učestvovalo.

Nismo došli do podataka o postupku premeštanja deca, o pozitivnim ili možda ne-gativnim posledicama na dete. To je osetljiv postupak, posebno za decu koja su već jednom bila u redovnoj školi a potom prešla u specijalnu školu. Neki od roditelja (učesnika fokus grupa), čija su deca iz redovne premeštena u specijalnu školu, protive se vraćanju dece u redovnu školu, plašeći se društveno-emotivnih posledica koje bi ovaj prelazak mogao da ima na njihovu decu. Njihova deca su patila u redovnoj školi i sada su srećna u specijalnoj. Neki stručnjaci i članovi romske zajednice takođe brinu oko mogućeg prebacivanja dece u redovne škole, a neki su protiv toga.197 Ne zato što smatraju da je specijalno obrazovanje dobro, već zato što su svesni diskriminacije i drugih slabosti redovnog obrazovanja, koje nije spremno za inkluzivno obrazovanje.

197 Intervju sa Ljuanom Koka, šefom Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.



. postignua uenika

4.1. Školski uspeh

Podaci o uspehu dece na kraju školske 2007–2008. godine prikazani su u tabeli koja sledi. Dati su procenti učenika romske nacionalnosti i drugih učenika koji su imali „odli-čan“, „vrlodobar“, „dobar“, „dovoljan“ i „nedovoljan“ školski uspeh. Procenat je izračunat u odnosu na ukupan broj romskih, odnosno drugih učenika za koje su škole dale podat-ke. Podaci se ne poklapaju uvek sa ukupnim brojem učenika.Podaci su dobijeni za ukupno 2.380 učenika: 1.172 romska (71%) i 1.206 ostalih učenika (22%) iz 30 specijalnih škola; i za 193 učenika iz specijalnih odeljenja u 10 redovnih škola, od kojih su 102 (53%) romski učenici a 91 (47%) drugi učenici.Kategorija „Nedovoljan“, znači da učenik na kraju razreda ima jedinicu iz jednog ili više predmeta. Do četvrtog razreda osnovne škole ovi učenici se prevode u starije razrede. Od petog razreda osnovne škole i u srednjoj školi, ukoliko imaju dve jedinice idu na popravne ispite, a učenici koji imaju više od dve jedinice, ponavljaju razred (mada im neke specijalne i redovne škole dozvoljavaju da pređu u sledeći razred). U poslednjoj koloni je prikazan procenat učenika koji nisu ocenjeni iz nekog predmeta zbog previše izostanaka usled neredovnog pohađanja nastave ili bolesti.Učenici mlađih razreda osnovne škole, koji neredovno pohađaju nastavu, prevode se u starije razrede, ili idu na razredni ispit; od petog razreda, svi neocenjeni učenici idu na razredni ispit iz predmeta iz kojeg su neocenjeni. Nažalost, nemamo podatke da li su deca koja su bila nedovoljna ili neocenjena položila ispite.

Tabela 46. Školski uspeh učenika (podaci dobijeni iz škola)

Odličan Vrlodobar Dobar Dovoljan Nedovoljan Neocenjen

RU

DU

RU

DU

RU

DU

RU

DU

RU

DU

RU

DU

Podaci iz škola koje su dale informacije i o romskim i o drugim učenicima

ROŠ 25% 18% 37% 40% 27% 32% 7% 8% 3% 3% – –

SOŠ 23% 31% 29% 33% 25% 26% 8% 6% 6% 4% 9% –

ŠOSO OŠ 34% 29% 34% 36% 23% 24% 5% 7% 3% 3% 0,2% –

ŠOSO SŠ 33% 29% 41% 41% 23% 25% 1% 4% 2% 2% – –

Podaci iz tri ŠOSO OŠ koje su dale podatke samo o romskim učenicima

ŠOSO OŠ 45% – 32% – 14% – – – 9% – –

RU = romski učeniciDU = drugi učenici

SRBIJA


Podaci dobijeni od učenika (165) koji su učestvovali na fokus grupama, ukazuju na povezanost njihovog uspeha sa tipom škole koju su pohađali. Između 68–88% učesnika ima „odličan“ ili „vrlodobar“ uspeh, a među njima je najviše učenika iz ŠOSO SŠ.

Tabela 47. Školski uspeh učenika(podaci dobijeni od učenika u fokus grupama)

Odličan Vrlodobar Dobar Dovoljan Nedovoljan Bez odgovora

ROŠ 29% 39% 24% – 3% 2%

SOŠ 32% 56% 12% – – –

ŠOSO OŠ 47% 19% 28% 2% – 4%

ŠOSO SŠ 59% 29% 10% – 2% –

Preko 50% škola, i svi nastavnici u uzorku uporedili su školsko postignuće romskih učenika i njihovih vršnjaka. Oko 40–50% škola i 40–60% nastavnika veruje da je uspeh dece iz romske zajednice jednak uspehu druge dece. Najveća razlika u proceni javlja se u ŠOSO SŠ: 14% škola i 50% nastavnika smatra da romski učenici imaju bolji uspeh od drugih učenika.

Tabela 48. Poređenje školskog uspeha romskih i drugih učenika

Slabiji Jednak Bolji Bez odgovora

ROŠ (21) 10% 38% 10% 42%

SOŠ (19) 5% 53% 5% 37%

ŠOSO OŠ (28) 7% 54% 14% 25%

ŠOSO SŠ (28) 4% 39% 11% 46%

SSŠ (1) – – – 100%

Tabela 49. Poređenje školskog uspeharomskih i drugih učenika od strane nastavnika

Slabiji Jednak Bolji Bez odgovora

ROŠ (31)* 26% 55% 16% 3%

SOŠ (23) 30% 39% 9% 22%

ŠOSO OŠ (44) 9% 41% 50% –

ŠOSO SŠ (45) 13% 62% 25% –

* Broj nastavnika u uzorku



Jedno od pitanja na koje smo tražili odgovor bilo je da li je uspeh romskih učenika, bolji, slabiji ili jednak uspehu vršnjaka. Takođe, interesovalo nas je kako škole i na-stavnici objašnjavaju sličnosti ili razlike u uspehu romske i druge deci. Rezultati su prikazani u Tabeli br. 50.

Tabela 50. Mišljenje učenika i nastavnika o školskom uspehu

Škole Nastavnici

Uspeh romskih učenika je BOLJI jer:

imaju bolji intelektualni potencijal, retko je u pitanjumentalna ometenost dece a više vaspitna zapuštenost 4 37

uspešno prate i savladavaju redukovani školski program 3

brže se socijalizuju ukoliko redovno dolaze na nastavu,socijalno su zreliji od vršnjaka, brže se adaptiraju 3

deca na koju se tvrdnja odnosi potiču iz porodica koje brinu o njihovom školovanju 2

sa učenjem jezika im se poboljšava uspeh 1

dolaze iz redovne škole sa boljim znanjem 1

Uspeh romskih učenika je JEDNAK jer:

sposobnosti učenika slične su onima koje imaju drugi učenici, ako redovno pohađaju nastavu. uspeh korelira sa sposobnostima 8 17

nastavnici imaju pravedan i jednak odnos prema svim učenicima 1 6

redovno dolaze u školu, zalažu se 7

sredina i nastavni proces su adekvatni, pedagoški rad nastavnikai vaspitača u domu dobar, mali broj učenika u odeljenjuomogućava individualizovani pristup svakom od njih

4 4

većina učenika potiče iz porodica niskog socijalnog iobrazovnog nivoa 2

adekvatno usvajaju školski program 2

uspeh učenika zavisi od brige roditelja a možda iod socijalnih mogućnosti 2

imaju interesovanje za zanimanje u srednjoj školi,mogli bi da postignu bolji uspeh da nije vaspitne zapuštenosti 2

generalno postignuće je jednako a romska deca su više zaintereso-vana za vannastavne aktivnosti a roditelji manje zainteresovani za školovanje.

1

SRBIJA


Škole Nastavnici

Uspeh romskih učenika je SLABIJI jer:

nemaju razvijene radne navike, neredovno pohađaju nastavu, ne uče i ne rade dovoljno kod kuće, nemaju nadzor od strane roditelja, nezainteresovani su i slabije motivisani, neodgovorno se ponašaju, imaju neadekvatan odnos prema radu i nastavnicima

8 20

porodice su socijalno a deca vaspitno, socijalno iedukativno zapuštena 6

ne poznaju jezik 1 4

neobrazovani roditelji ne mogu im pomoći u učenju 1 4

imaju loše socio-ekonomske uslove života, deca nemajuudžbenike i pribor za rad 3

roditelji slabije sarađuju sa školom 2

Nastavnici su bili spremniji da izraze stav o razlozima uspeha učenika romske nacio-nalnosti (jednak, slabiji ili bolji) u odnosu na vršnjake, tek nekoliko njih nije odgo-vorilo na ovo pitanje. Za razliku od njih, direktori i stručni saradnici koji su podatke davali u ime škola su u mnogo manjoj meri odgovorili na isto pitanje. Odgovori predstavnika škola na ovo pitanje veoma su slični odgovorima nastavnika i većina njihovih ocena u sve tri kategorije se podudara.

Dvadeset i šest odsto svih nastavnika učesnika u istraživanju, veruje da romski učenici nisu „ometeni“ u mentalnom razvoju. Romskoj deci nedostaje disciplina kod kuće, ali imaju bolje intelektualne potencijale od drugih učenika, smatraju u pet škola (7%).

Dvanaest procenata nastavnika i osam škola (12%) veruje da učenici iz romske zajed-nice imaju jednak uspeh kao i njihovi vršnjaci jer imaju jednake potencijale. Odnos nastavnika prema učenicima, adekvatnost rada nastavnika, kvalitet nastavnog procesa i sredina u školi pominju jedino oni koji procenjuju da je uspeh romskih i drugih učenika isti.

Petnaest procenata nastavnika i osam škola (12%) smatra da romski učenici imaju slabiji uspeh jer nisu motivisani za obrazovanje, nemaju radne navike i ne uče do-voljno.

Razlozi zbog kojih romski učenici ponavljaju razred:

• SOŠ – neredovno pohađanje nastave (32%) i nedolazak na razredni ispit (pet procenata);

• ŠOSO OŠ – neredovno pohađanje nastave (25%) i neusvajanje programa (sedam procenata);



• ROŠ – neredovno pohađanje nastave (14%), neusvajanje programa (14%), slaba saradnja roditelja sa školom, siromaštvo, nedostatak interesovanja i slabi školski rezultati;

• ŠOSO SŠ – neredovno pohađanje nastave (14%), težak program (10%)

Romi koji su završili srednju školu (učesnici fokus grupa) bili su uspešni učenici: 60% je imalo „odličan“ uspeh, 25% „vrlodobar“ a 15% „dobar“ uspeh.

4.2. Napuštanje škole

Osipanje iz redovne škole je veoma izraženo kod romskih učenika: 73% je napusti u osnovnom i 38% u srednjem obrazovanju.198

U istraživanju smo želeli da uporedimo stopu napuštanja redovne škole sa onom u specijalnom obrazovanju. Ukupno je 55% škola199 odgovorilo na pitanje kada romski učenici napuštaju školu. Zbog načina na koji su neke škole odgovorile, nije jasno da li nisu htele da odgovore, ili njihovi učenici ne napuštaju školu. Zbog toga su u koloni „nema napuštanja“ prikazani samo jasni odgovori, a nejasni/dvosmisleni u koloni „nema odgovora“.

Tabela 51. U kom razredu najveći broj romskih učenikanapušta specijalne škole? (podaci dobijeni iz škola)

Nem

a n

apu

štan

ja

Bez

od

govo

ra

OŠ SŠ

Svi

raz

red

i

Niž

i ra

zred

i

Viš

i ra

zred

i

„Nu

lti“

raz

red

Prv

i ra

zred

Dru

gi,

treć

i i

četv

rti

razr

ed

Svi

raz

red

i

ROŠ (21) – 57% – 10% 33% – – – –

SOŠ (19) 5% 48% – – 48% – – – –

ŠOSO OŠ (28) 4% 57% – – 39% – – – –

ŠOSO SŠ (28) 4% 50% – – – 18% 14% 7% 7%

SSŠ (1) – 57% – – – – 100% – –

198 Potpredsednik Vlade, prezentacija na sastanku Upravnog odbora Dekade inkluzije Roma, jun 2008.

199 Devet ROŠ, 11 SOŠ, 17 ŠOSO OŠ, 15 ŠOSO SŠ i jedna SSŠ.

SRBIJA


Tabela 52. U kom razredu najveći broj romskih učenikanapušta specijalne škole? (podaci dobijeni od nastavnika)

Nem

a n

apu

štan

ja

Bez

od

govo

ra

OŠ SŠ

Svi

raz

red

i

Niž

i ra

zred

i

Viš

i ra

zred

i

„Nu

lti“

ra

zred

Svi

raz

red

i

Niž

i ra

zred

i

Svi

raz

red

i

ROŠ 6%* 39% – 6% 48% – – – –

SOŠ – 13% – – 87% – – – –

ŠOSO OŠ – 2% 2% – 89% – – – –

ŠOSO SŠ – 9% – – – 24% 29% 20% 20%

* Procenat prikazuje broj nastavnika koji su dali odgovore u datoj koloni u odnosu na uku-pan broj nastavnika u tom tipu škole.

Informacije dobijene od škola i od nastavnika, ukazuju na to da na osnovnoškolskom uzrastu, romski učenici u najvećoj meri napuštaju školu u starijim (5–8) razredima, i to najčešće u završnim razredima (7 i 8) osnovne škole. Ovaj trend jednako je izražen u specijalnim školama i u specijalnim odeljenjima redovnih škola. Na srednjoškol-skom nivou u specijalnim školama, romski učenici najčešće odlaze iz škole na samom početku, tokom prvog razreda ili tokom jednogodišnjeg radnog obrazovanja (tzv. „nulti“ razred između osnovne i srednje škole u nekim ŠOSO, nejasno je na osnovu čega rade i koji program primenjuju). Iako se ova odeljenja otvaraju sa namerom da omoguće učenicima koji završe osnovnu školu da utvrde znanje koje su stekli i izaberu zanimanje u srednjoj školi, 18% škola i 24% nastavnika navelo je ovaj razred kao trenutak kada najveći broj dece napusti školu.Istraživali smo da li romski učenici u jednakom broju napuštaju školu kao i njihovi vršnjaci. Škole i nastavnici koji su učestvovali u istraživanju, ocenjuju da romski uče-nici češće od drugih napuštaju školu. Ovo mišljenje deli 42–48% škola i 71–89% nastavnika.

Tabela 53. Napuštanje škole od strane romskih učenikau poređenju sa drugim učenicima (podaci iz škola)


Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

ROŠ (21) 5% 3% 14% 19% 48% 71% 33% 6%

SOŠ (19) 5% 16% 9% 42% 74% 37% 17%




Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

Ško

le

Nas

tavn

ici

ŠOSO OŠ (28) – – 29% 7% 43% 89% 29% 5%

ŠOSO SŠ (28) – 2% 32% 20% 39% 78% 29% –

SSŠ (1) – – – – 100% – – –

Tabela 54. Procena škola o razlozima zbog kojih romski učenici napuštaju školu

Prema proceni ŠKOLA, romski učenici napuštaju školovanje jer:

ROŠ SOŠ ŠOSO OŠ ŠOSO SŠ SSŠ Ukupno

Sklapaju brak, osnivaju porodicu 2* 8 11 10 31

Ne žele da se školuju, nisu ambiciozni, ne razumeju značaj obrazovanja (deca i roditelji)

2 2 9 8 21

Deca i mladi moraju da rade 4 3 6 3 1 17

Sele se zbog poslova i/ili odlaze u inostranstvo 2 2 2 3 9

Siromašni su 1 1 3 1 6

Imaju porodičnih problema (razvod i sl.) 1 1

Pomažu u kućnim poslovima i čuvanju mlađu decu 1 1

Ne prihvataju putovanjedo škole kada pređu usrednju školu

1 1

Zbog bolesti završavajuškolovanje sa OŠ 1 1

Ukupno 12 17 31 26 1 88

* Broj škola koje su odgovorile u svakoj kategoriji (neke škole su dale više odgovora)** Broj odgovora u svakoj kategoriji*** Procenat odgovora u odnosu na ukupan broj odgovora

SRBIJA


Škole i nastavnici daju slične odgovore o razlozima koji dovode do napuštanja škole, a najveći broj odgovora se može grupisati u tri kategorije: rano sklapanje braka; ne-dostatak motivacije za dalje školovanje; potreba da nađu posao. Odgovori nastavnika i škola se razlikuju jedino po broju odgovora u ovim kategorijama. 35% od 69 škola i 49% od 143 nastavnika u uzorku smatra da je osnivanje porodice najčešći razlog napuštanja škole, posebno među devojkama. Rad je najčešći uzrok što mladići na-puštaju školu: oni moraju da rade da bi podržali svoje roditelje, ili izdržavali svoju novu porodicu (žene i decu).

Tabela 55. Procena nastavnika o razlozima zbog kojih romskiučenici napuštaju školu

SOŠ ŠOSO OŠ ŠOSO SŠ SSŠ Ukupno Ukupno

Sklapaju brak, osnivaju porodicu 8* 21 35 31 95** 49%***

Deca i mladi moraju da rade 6 2 11 8 27 14%

Ne žele da se školuju, nisu ambiciozni, ne razumeju značaj obrazovanja (deca i roditelji)

3 – 8 5 16 8%

Roditelji ne brinu o njima, zabranjuju im da idu u školu 5 – 1 6 12 6%

Sele se zbog poslova i/ili odlaze u inostranstvo – 4 5 1 10 5%

Pomažu u kućnim poslovima i čuvaju mlađu decu – 6 – – 6 3%

Porodice ne sarađuju sa školom 2 – 3 – 5 3%

Oni prose i lutaju – postaju beskućnici – 2 3 – 5 3%

To je povezano sa načinom na koji žive i njihovom kulturom – 1 2 2 5 3%

Žele da budu nezavisni 3 – – 1 4 2%

Prestari su za redovnu školu kada napune 15 godina – 2 2 – 4 2%

Školovanje dugo traje, a ne mogu da se zaposle posle škole – – 1 1 2 1%

Siromašni su – – – 1 1 1%

Ukupno 27 38 71 56 192 100%

* Broj nastavnika koji su odgovorili u svakoj kategoriji (neki su dali više odgovora)** Broj odgovora u svakoj kategoriji*** Procenat odgovora u odnosu na ukupan broj odgovora



Bilo je značajno saznati da li učenici moraju da rade za vreme školovanja jer to može uticati na napuštanje škole. Devetnaest procenata škola i 14% nastavnika veruje da je rad razlog zbog kojeg romski učenici napuštaju školu. Pitali smo učenike, roditelje i Rome koji su završili srednju školu, koliko njih radi ili je radilo tokom školovanja. Njihovi odgovori vode ka zaključku da mnoga romska deca (čak 30–40% srednjoš-kolaca) moraju da privređuje tokom školovanja. S obzirom na to da smo ovo pitali učenike koji se školuju, odnosno Rome koji su završili srednje obrazovanje, može se pretpostaviti da je broj romske dece i mladih koji rade i zbog toga napuštaju školu, znatno veći.Šesnaest procenata učenika (učesnika fokus grupa) iz ROŠ, 32% iz SOŠ, 15% iz ŠOSO OŠ i 39% iz ŠOSO SŠ rekli su nam da moraju da rade tokom školovanja zbog siromaštva porodice. Dečaci najčešće pomažu očevima u fizičkim poslovima (seča drveća, kopanje, iznošenje starog nameštaja iz kuća, građevinski i molerski rado-vi); peru automobilska stakla na ulici; sakupljaju sekundarne sirovine ili sviraju. Jedan mladić daje časove plesa. Dvanaest procenata roditelja učenika iz ROŠ, pet procenata roditelja učenika iz SOŠ, tri procenta iz ŠOSO OŠ i 31% iz ŠOSO SŠ potvrdilo je da njihova deca rade tokom školovanja. Dvadeset četiri procenta bivših romskih učenika koji su učestvovali u fokus grupama, radilo je za vreme školovanja.

4.3. Ponavljanje razreda i školski neuspeh

Istraživanje je imalo za cilj da utvrdi da li romski učenici ponavljaju razred češće ili ređe od svojih vršnjaka, a u tabeli koja sledi su predstavljeni odgovori škola i nastav-nika. U koloni „nema ponavljanja“, dati su samo jasni odgovori nastavnika i škola, a svi neprecizni odgovori nalaze se u koloni „bez odgovora“. Procenti za redovne škole sa specijalnim odeljenjima izračunati su u odnosu na broj škola u uzorku, procenti za specijalne škole u odnosu na ukupan broj ovih škola u Srbiji, a procenti za nastavnike u odnosu na ukupan broj nastavnika koji su učestvovali u istraživanju.Više od polovine redovnih škola sa specijalnim odeljenjima, 40–50% specijalnih ško-la i jedina srednja specijalna škola, navelo je da romski učenici imaju sličnu stopu ponavljanja razreda kao i drugi učenici. Ovo gledište deli i 60–80% nastavnika. Oko trećine specijalnih škola i nastavnika veruje da romski učenici češće od drugih po-navljaju razred.

Tabela br. 56: Učestalost ponavljanja razreda –romski učenici u poređenju sa vršnjacima

Ređe Jednako Češće Nema ponavljanja Bez odgovora

Š* N** Š N Š N Š N Š N

ROŠ 10% 10% 52% 58% 5% 6% 19% 10% 14% 16%

SOŠ 5% – 37% 57% 26% 26% 5% 4% 26% 3%

SRBIJA


Ređe Jednako Češće Nema ponavljanja Bez odgovora

Š* N** Š N Š N Š N Š N

ŠOSO OŠ 7% 20% 46% 59% 18% 16% 7% – 21% 5%

ŠOSO SŠ 7% 11% 39% 84% 4% 24% 14% – 36% 4%

SSŠ – – 100% – – – – – – –

* Škole

** Nastavnici

Prema podacima iz škola (prikazani u koloni „Š“), najviša stopa ponavljanja razreda zabeležena je između petog i osmog razreda u specijalnim osnovnim školama, i u sedmom i osmom razredu u ŠOSO OŠ. Nastavnici koji rade u tim školama daju uglavnom slične odgovore (prikazani u koloni „N“).

Tabela br. 57: U kojim razredima romski učenici najčešće ponavljaju?

Nemaponavljanja

Bezodgovora

OŠ SŠ

Nema pravila

Mlađi razredi

Stariji razredi

Svi„Nulti“ razred

1. razred

Š N Š N Š N Š N Š N Š N Š N Š N

ROŠ 19% 10% 48% 64% 10% – – 10% 24% 16% – – – – – –

SOŠ 21% 9% 42% 17% – 26% – 9% 37% 39% – – – – – –

ŠOSO OŠ 14% – 50% – 11% – 4% – 18% – – – – – 4% –

ŠOSO SŠ 7% 2% 82% 24% – 18% – 2% – 24% 11% 7% – 16% 7%

SSŠ – – 100% – – – – – – – – – – – – –

Kao najčešće razloge zbog kojih učenici iz romske zajednice ponavljaju razred, škole navode: neredovno pohađanje nastave (14% ROŠ, 32% SOŠ, 25% ŠOSO OŠ, 11% ŠOSO SŠ); nedolazak na razredni ispit (pet procenata SOŠ); neuspešnost u savla-davanju gradiva (sedam procenata ŠOSO, 14% ROŠ); nedovoljna saradnja roditelja sa školom, siromaštvo, nezainteresovanost i slab školski uspeh (11% ROŠ); teško gradivo (sedam procenata ŠOSO SŠ).



Škole u kojima nema ponavljanja, smatraju da tome doprinosi primena adekvatnih nastavnih programa i razumevanje porodične situacije dece. Neke škole povremeno „prevode“ učenike u starije razrede i pored školskog neuspeha.

Može se zaključiti da je stopa ponavljanja razreda romskih učenika jednaka u odnosu na njihove vršnjake, ali da romski učenici češće napuštaju školu. Napuštanje škole i ponavljanje razreda najčešće je u starijim razredima osnovne škole i na početku sred-nje škole u ŠOSO. Škole i nastavnici kao razloge za napuštanje škole navode rano sklapanje brakova, radno angažovanje učenika i nedostatak motivacije za školovanje. Ponavljanje razreda, po njima, uzrokovano je neredovnim pohađanjem nastave.

Većina navedenih razloga za napuštanje škole povezana je sa uslovima i načinom života dece i njihovih porodica. Težak nastavni plan i program predstavlja još jedan razlog što romska deca ponavljaju razred.

SRBIJA


. troškovi

5.1. Finansiranje specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama

Finansiranje rada obrazovnih ustanova regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004, po kome se specijalne škole i specijalna odeljenja u redovnim školama finansiraju na jednak način kao i redovne škole i odeljenja. Prema važećem sistemu, troškovi redovnog i specijalnog obrazovanja nisu razdvojeni, niti se prikazuje cena školovanja po učeniku.Sredstva za finansiranje delatnosti osnovnih i srednjih škola čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave – obezbeđuju se u budžetu Re-publike i budžetu jedinice lokalne samouprave. Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu donacija, učešća roditelja i sl, u skladu sa zakonom, kriterijumima i standardima koje propisuje ministar prosvete.U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za:

predškolski pripremni program;•

predškolski program za decu sa teškoćama u razvoju, i za decu na bolničkom • lečenju;

plate i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, socijalne dopri-• nose na teret poslodavca, porez na fond zarada, otpremnine i pomoći;200

razvojne programe i projekte ustanova u skladu sa kriterijumima koje donosi • ministar.201

Lokalna samouprava202 obezbeđuje u svom budžetu sredstva za 80% cene pred-školskog obrazovanja po detetu,203 i za plate zaposlenih u predškolskim ustanovama. Posebna sredstva se izdvajaju za stručno usavršavanje zaposlenih u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju; za izgradnju, kapitalno održavanje i projektno planiranje školskih zgrada; za opremanje i tekuće troškove; i za zaštitu i bezbednost učenika. Plate u osnovnim i srednjim školama su ujednačene s obzirom da se isplaćuju iz republičkog budžeta. Siromašne opštine/gradovi, međutim, nemaju sredstava za održavanje i uređenje zgrada i dvorišta, nabavku didaktičkih i drugih sredstava za rad, i isplaćuju niže plate vaspitačima u vrtićima. Poslednjih godina, veći broj škola je adaptiran i opremljen zahvaljujući donacijama.Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine uvodi potpuno novi sistem finansiranja po učeniku. Zakon u članu 155 navodi:

Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvrđuju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i učeniku. Ekonomska

200 Nema bližeg objašnjenja šta se podrazumeva pod dodacima201 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004, član 142.202 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2004, član 143.203 Ostalih 20% plaćaju roditelji prema skali koja se utvrđuje u zavisnosti od njihovih prihoda.



cena obuhvata sve tekuće rashode po detetu i učeniku, iz svih izvora finansiranja, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem. Bliže uslove i merila za utvr-đivanje ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja po detetu i učeniku na određenom području, iz određenih grupa, po nivoima i vrstama obrazovanja, neophodan broj zaposlenih, vreme i postupak uvođenja, propisuje ministar.

MP će u narednoj godini pripremiti analitiku potrebnu za kapitacionu formulu i razraditi koeficijente (troškove školovanja učenika kojima je potrebna različita vrsta podrške).U Srbiji je u 2006. godini učešće obrazovanja u BDP iznosilo 3,5%, pa „oskudno fi-nansiranje obrazovanja ostaje jedna od osnovnih prepreka razvoja sektora“.204 Država je planirala da za obrazovanje izdvoji sledeće procente budžetskih sredstava: 3,5% u 2007, 3,6% u 2008. i 3,9% u 2009. godini.

5.2. Finansijske pogodnosti za decu i porodice

Obrazovanje u specijalnim odeljenjima je skuplje od školovanja u redovnim odelje-njima, a najskuplje je školovanje u specijalnim školama. Troškovi u sistemu redovnog i specijalnog obrazovanja se ne prikazuju odvojeno a cena nije izražena po učeniku. Zbog toga se troškovi mogu uporediti samo posredno, sabiranjem svih stavki koje u njih ulaze. Na primer, mogu se uporediti plate nastavnika koji u redovnom odeljenju rade sa 24–30 učenika i onih koji u specijalnom odeljenju rade sa 6–10 učenika; plata potonjih je i do 15% viša.205 U školama i odeljenjima za decu sa teškoćama u intelektualnom razvoju i časovi i ukupno radno vreme su kraći. Drugi izvor navodi manji procenat uvećanja plata nastavnika u specijalnom obrazovanju:

Plate prosvetnih radnika u specijalnim školama su za 8% veće od plata u redovnim školama. Način finansiranja specijalnih i redovnih škola je identičan, iako su eviden-tno veće potrebe specijalnih škola, od tehničke i didaktičke opreme do potrebe da se uvede asistent u nastaviu.206

Prosečan broj učenika u specijalnim odeljenjima u 2007–2008. (odnosno u 2008–2009) školskoj godini bio je: ROŠ – šest (pet); u SOŠ – pet (pet); u ŠOSO OŠ – se-dam (sedam) i u ŠOSO SŠ – osam (osam). Jedan broj specijalnih odeljenja u redov-nim školama i odeljenja u specijalnim školama ima po jednog ili dva učenika, tako da se cena njihovog obrazovanja povećava nekoliko puta samo zbog plata nastavnika. Troškovima koje snosi Ministarstvo prosvete treba dodati i sredstva koja obezbeđuje opština/grad za prevoz i smeštaj dece koja se školuju u specijalnim školama van mesta stanovanja, kao i za plate zaposlenih u domovima za smeštaj učenika.

Nalazi istraživanja pokazuju da porodice, čija se deca školuju u specijalnim školama, imaju određene beneficije, što utiče na uvećanje troškova. Ukoliko dete ne pohađa redovnu školu a u mestu u kome živi nema specijalne škole, lokalna samouprava sno-204 Vlada Srbije, 2007.205 Intervju sa državnim sekretarom u MP Tinde Kovač Cerović, i savetnicom Danijelom Vuković.206 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2007.

SRBIJA


si troškove njegovog školovanja u drugom mestu. Ovi troškovi se odnose na smeštaj i ishranu u domu za učenike i prevoz do mesta školovanja. Pravo na pokrivanje ovih troškova mogu steći samo učenici koji imaju rešenje Komisije o kategorizaciji. Sred-stva koja obezbeđuje lokalna samouprava u mestu u kojem dete ima prijavu boravka upućuju se specijalnoj školi u drugom mestu preko Centra za socijalni rad (jedna ŠOSO je navela da sredstva za školovanje učenika u osnovnoj školi dobija neposred-no od lokalne samouprave, a za školovanje učenika u srednjoj školi preko Centra za socijalni rad). Neke lokalne samouprave na čijoj teritoriji rade specijalne škole obezbeđuju sredstva za prevoz učenika, a neke i druge oblike pomoći učenicima. Na pitanje da li svi učenici imaju prava na materijalne beneficije, pozitivno je odgovorilo 11 SOŠ (58% od 19 škola tog tipa u Srbiji); 17 ŠOSO (61% od 28 takvih škola); sedam ROŠ (33% od 21 škole u uzorku). Sedam ROŠ (33%) je izjavilo da samo đaci iz siromašnih porodica imaju pravo na materijalne pogodnosti, dok ostale škole nisu odgovorile na ovo pitanje.

Smeštaj u domu za učenike dostupan je za učenike 15 specijalnih škola, od kojih 11 škola ima dom u svom sastavu. Učenici dve škole nalaze se na bolničkom lečenju, a učenici dve specijalne škole smešteni su u zavodu za vaspitanje dece i omladine. Redovne škole sa specijalnim odeljenjima nemaju obezbeđen smeštaj za svoje učenike. Škole koje imaju internate u svom sastavu informisale su da učenici ne plaćaju za smeštaj. Samo je jedna škola rekla da cena smeštaja u domu zavisi od materijalnih mogućnosti porodice. Procenat učenika smeštenih u domovima razlikuje se od škole do škole.

Tabela koja sledi prikazuje podatke prikupljene iz škola (76% ROŠ u uzorku i 81% svih specijalnih škola) o pogodnostima koje njihovi učenici uživaju. Neke škole obez-beđuju odeću i obuću za svoje đake preko humanitarne pomoći. Tri škole podržavaju svoje učenike i na sledeće načine: jedna im obezbeđuje besplatnu užinu, druga novo-godišnje paketiće, treća materijal za praktičan rad (srednja škola).

Tabela br. 58: Materijalne pogodnosti učenika koji pohađajuspecijalne škole/odeljenja (podaci iz škola)

BO* Ishrana UdžbeniciŠkolski pribor

Odeća, obuća

Prevoz Izleti

ROŠ (21) 5 57% 62% 38% – 5% 10%

SOŠ (19) 5 63% 63% 68% 42% – –

ŠOSO OŠ (28) 4 82% 61% 75% 45% 18% –

ŠOSO SŠ (28) 8 57% 36% 39% 34% 18% –

SSŠ (1) 100% – – – – –

* Broj škola koje nisu odgovorile



Deca i roditelji su dali različite podatke o beneficijama koje učenici imaju u školi, i ne možemo sa sigurnošću reći koji su verodostojniji. Ni učenici ni roditelji nisu naveli domski smeštaj kao oblik materijalne pogodnosti koji škola obezbeđuje.

Tabela br. 59: Materijalne pogodnosti učenika (podaci od roditelja i učenika)

Ishrana Udžbenici Školski pribor Odeća, obuća Prevoz izleti

U* R** U R U R U R U R U R

ROŠ 84% 59% 37% 41% 79% 54% 3% 7% 8% 17% 16% –

SOŠ 100% 100% 44% 29% 48% 76% 8% 33% 24% 43% – –

ŠOSO OŠ 32% 89% 34% 64% 32% 83% – 11% 21% 44% 17% –

ŠOSO SŠ 35% 58% 12% 39% 47% 42% – – 31% 42% 19% –

* Podaci koje su dali učenici

** Podaci koje su dali roditelji

Od bivših učenika ŠOSO koji su učestvovali u fokus grupama, 70% je navelo da je imalo obezbeđenu ishranu; 65% je dobijalo besplatan školski pribor a 10% udžbeni-ke; 15% je reklo da je imalo plaćen prevoz tokom školovanja.

Deca sa teškoćama u razvoju primaju neke vidove pomoći na koje druga deca nemaju pravo, što uvećava finansijski pritisak na državu.207 U Srbiji, sva deca imaju zdrav-stveno osiguranje preko roditelja do navršene 26. godine. Zdravstveno osiguranje se može produžiti i nakon ovog uzrasta uz rešenje Komisije ili neke druge lekarske komisije, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana, iz 2005, deca sa smet-njama u razvoju i njihove porodice imaju određena prava u okviru sistema socijalne zaštite. Deca i mladi sa teškoćama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom koji se mogu osposobiti za određeni rad, imaju pravo na pomoć koja obuhvata i pravo na obrazovanje, obuku, materijalno obezbeđenje, naknadu troškova smeštaja i prevoza i sl. Za ostvarenje ove pomoći neophodno je rešenje Komisije.Deca sa teškoćama u razvoju i osobe sa invaliditetom imaju pravo i na dodatak za pomoć i negu drugog lica, ukoliko im je neophodna pomoć i nega za obavljanje rad-nji kojima zadovoljavaju osnovne životne potrebe. Za ostvarenje ovog prava potrebno je rešenje Komisije. Druga prava regulisana ovim zakonom su: smeštaj u ustanovu socijalne zaštite; smeštaj u drugu porodicu; oprema korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu; jednokratna pomoć; usluge socijalnog radnika, uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica, i pomoć u kući.Prava na materijalno obezbeđenje, dodatak za pomoć i negu drugog lica, pomoć za os-posobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu i usluge

207 U poglavlju 2.1 navode se relevantni zakoni, kao i Beker i Janjić, 2009.

SRBIJA


socijalnog rada su prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju se stara Republika Srbija. O ostalim pravima, garantovanim ovim zakonom, se stara opština, odnosno grad, koji mogu da utvrde i druga prava.

Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom iz 2005. godine, dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja/hranitelja/staratelja koji neposredno brine o detetu, za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ukoliko ima niska primanja. Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina ako se redovno školuje a, ako je Komisija donela re-šenje o razvrstavanju, može se produžiti. Nadoknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju moguća je takođe samo uz rešenje o razvr-stavanju. Roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje se jednokratno.

Nalazi istraživanja ukazuju na veliki raspon vidova materijalne pomoći koje učenici i porodice primaju. Prema informacijama iz škola, u 38% ROŠ, u 37% SOŠ, u 54% ŠOSO OŠ i u 39% ŠOSO SŠ učenici primaju neki vid pomoći; 24% ROŠ, 4% ŠOSO OŠ i 14% ŠOSO SŠ izjavilo je da njihovi učenici ne primaju materijalnu pomoć, dok ostale škole nisu odgovorile na ovo pitanje.208 Prema prikupljenim po-dacima, porodice primaju različite vidove pomoći kao što su naknade za materijalno obezbeđenje porodice, dečiji dodatak, roditeljski dodatak, jednokratna pomoć od lo-kalne samouprave, kao i povremenu pomoć od RNVO i Crvenog krsta.

Prema dobijenim podacima, samo tri odsto učenika srednjih specijalnih škola ima stipendiju. Osam odsto učenika u specijalnim osnovnim školama navelo je da prima pomoć (ne navodeći vid pomoći). Dvadeset devet procenata BRU koji su učestvovali u fokus grupama reklo je da je imalo stipendiju tokom školovanja; pedeset pet odsto njihovih porodica primalo je dečiji dodatak; 20% njihovih porodica primalo je na-knade za materijalno obezbeđenje porodice.

Pedeset i jedan procenat sadašnjih romskih učenika koji su učestvovali u fokus grupa-ma navelo je da prima dečiji dodatak, a 23% da njihove porodice primaju naknade za materijalno obezbeđenje porodice. Ukupno 57% roditelja koji su učestvovali u fokus grupama izjavilo je da prima dečiji dodatak, a 47% da prima naknadu za ma-terijalno obezbeđenje porodice.

Jedan učenik iz ROŠ i dva učenika iz ŠOSO OŠ žive u domu za decu bez roditelj-skog staranja. Po jedan učenik iz ROŠ i ŠOSO SŠ i dva iz ŠOSO OŠ žive u hra-niteljskim porodicama koje primaju naknadu za hraniteljstvo. Korišćenje prava koje pripada porodici po rešenju o kategorizaciji – dodatak za tuđu negu i brigu – navelo je dvoje dece.

208 Nisu nam dostupni podaci za 38% učenika ROŠ, 63% učenika SOŠ, 43% učenika ŠOSO OŠ i 46% učenika ŠOSO SŠ.



. rezime i zakljuci

U ovom poglavlju izneti su zaključci izvedeni iz nalaza istraživanja i iskustva koje su istraživači stekli tokom prikupljanja podataka. Istraživanje je bilo usmereno pre svega na učenike Rome u sistemu specijalnog obrazovanja, ali se bavilo i specijalnim obra-zovanjem uopšte, kao i obrazovanjem Roma. Zaključci se stoga odnose na različite aspekte obrazovnog sistema i procesa.

6.1. Diskriminacija Roma i antidiskriminacione akcije

Diskriminacija Roma nastavlja se uprkos antidiskriminacionim merama. Na sreću, diskriminacija je konačno prepoznata od strane Ministarstva prosvete. Nije poznato u kojoj meri same škole, savetnici u ŠU i školski inspektori prepoznaju ovaj problem.

Jedan dečak učesnik istraživanja objasnio nam je razliku između redovnih i specijalnih škola na sledeći način: „Ako ideš u redovnu, ne zovu te Buki, ali te zovu Ciganin.“

Ovaj komentar navodi na zaključak da se romska deca osećaju kao da su uhvaćena u zamku, kako u redovnom sistemu, tako i u specijalnom obrazovnom sistemu. U svakom slučaju, osećaju se diskriminisano i na gubitku.

Jasno je da je (ne)diskriminacija značajno pitanje kojim svi akteri (MP, ŠU, MLJMP, LSU i NVO) moraju da se bave, posebno u redovnim školama.

Država preduzima mere u borbi protiv diskriminacije. Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine reguliše zabranu diskriminacije, definiše oblike i vidove diskrimina-cije, kao i postupke zaštite od diskriminacije.

Jedan od četiri cilja Akcionog plana za obrazovanje u okviru Strategije unapređivanja položaja Roma je Uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti. Plani-ran je skup mera i aktivnosti za njegovo ostvarivanje, kao što su:

promocija inkluzije i multikulturalnih vrednosti u obrazovanju i društvu;•

uvođenje elemenata romske kulture, jezika i tradicije u nastavne programe, • školske planove i školovanje nastavnika;

primena programa obuke i programa rada sa decom namenjenih prevazilaže-• nju predrasuda i podsticanju saradnje zasnovane na uzajamnom poštovanju;

desegregacija škola koje su već segregisane i prevencija segregacije u drugim • školama;

antidiskriminacione mere na nivou škole i odeljenja; publikacije za škole, • roditelje i učenike; praćenje diskriminacije u školama i preduzimanje mera kada se prepozna.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine eksplicitno zabra-njuje diskriminaciju, nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje dece u obrazovnim usta-novama.

SRBIJA


MP je započelo niz aktivnosti kao što je kreiranje Priručnika za pružanje podrške razvoju antidiskriminacione kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama koji sadrži in-dikatore diskriminacije, kreiranje priručnika za roditelje, i njihova distribucija škola-ma. Posebni protokol za zaštitu dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, je objavljen i obavezuje škole da u okviru svog sva-kodnevnog rada primenjuju preventivne aktivnosti i utvrđene procedure za rešavanje nasilja u školama. MP je uputilo zvaničan zahtev svim osnovnim i srednjim školama da izrade programe zaštite dece od nasilja i formiraju školske timove za zaštitu dece od nasilja.

6.2. Zakonodavstvo i regulativa

Zakonska regulativa u ovoj oblasti je nedovoljna i neadekvatna. Ovo istraživanje po-kazuje da zakonska regulativa obrazovanja u celini, a posebno specijalnog obrazova-nja, nije sveobuhvatna i da su mnoga podzakonska akta zastarela dok jedan broj akata tek treba usvojiti. Postojeća zakonska regulativa tumači se dosta slobodno i njena primena zavisi od volje škole ili pojedinaca. Ostaje nejasno da li oni koji ne poštuju zakonske i podzakonske akte snose ikakve posledice.

Pored neadekvatne regulative ima i drugih pitanja i problema: škole nisu dovolj-no obaveštene o zakonskim promenama, strateškim dokumentima i inicijativama za unapređivanje obrazovanja Roma; koordinacija aktivnosti i saradnja između ustanova koje se bave obrazovanjem, zdravljem i socijalnom zaštitom na lokalnom nivou nije dovoljna; neke lokalne samouprave ne ulažu dodatne napore i svoj angažman svode na ispunjavanje svojih obaveza vezanih za finansiranje određenih troškova, staranje o objektima i praćenje da li škole posluju u skladu sa zakonom.

6.3. Tipovi specijalnih škola i specijalnih odeljenja u redovnim školama na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou

U obrazovnom sistemu Srbije postoje različite tipovi specijalnih škola za decu sa smetnjama u razvoju, a najveći broj škola namenjen je deci sa smetnjama u intelek-tualnom razvoju.

Za razliku od škola za učenike sa teškoćama sa sluhom, teškoćama sa vidom, telesnim invaliditetom ili teškoćama u intelektualnom razvoju (od kojih neke školuju i decu sa višestrukim teškoćama), rad škola za učenike sa problemima u emocionalnom ra-zvoju i ponašanju nije regulisan. Učenici se u ove škole upisuju po proceduri koja se razlikuje od procedure za upis u sve druge tipove specijalnih škola.209

209 Od 48 specijalnih škola, sedam su za učenike sa teškoćama sa sluhom, dve za učenike sa teško-ćama sa vidom, dve za decu sa telesnim invaliditetom, 35 za učenike sa smetnjama u mentalnom razvoju (neke od njih imaju i učenike sa višestrukim teškoćama) i dve za učenike sa problemima u emocionalnom razvoju i ponašanju. Ove dve škole razlikuju se od škola za učenike sa teškoćama u razvoju jer školuju učenike sa problemima u ponašanju ili problemima sa zakonom, koji su upućeni u zavode za vaspitanje dece i omladine (u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike).



Specijalna odeljenja u redovnim školama uglavnom obrazuju decu sa teškoćama u intelektualnom razvoju.210 Neke ŠOSO su nas obavestile da imaju isturena specijalna odeljenja u redovnim srednjim školama.Odeljenja u specijalnim školama okupljaju decu istog uzrasta sa istim tipom teškoće u razvoju. Ipak, postoje i tzv. kombinovana odeljenja u kojima se školuju deca sa različitim teškoćama i tzv. višerazredna odeljenja211 kojih ima 14% na osnovnoškolskom i 1% na srednjoškolskom nivou obrazovanja. Autori ovog istraživanja su utvrdili da je većina specijalnih odeljenja u redovnim školama – čak 60% – višerazredna.Sedam ŠOSO i jedina SSŠ imaju tzv. nulti razred (koriste se i nazivi jednogodišnje radno osposobljavanje ili deveti razred). U školskoj 2008–2009. godini, u ovim ode-ljenjima se školovalo 17% ukupnog broja romskih učenika u srednjim specijalnim školama, odnosno 13% ukupnog broja drugih učenika.

6.4. Mreža specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima

Neujednačeno korišćenje terminologije dovodi do zabune i onemogućava planiranje. Dolazi do nesporazuma prilikom korišćenja naziva specijalna škola. Neki izvori kori-ste ovaj termin kada govore o školama za decu sa smetnjama u razvoju i školama za decu sa problemima u emocionalnom razvoju i ponašanju. Drugi izvori koriste ovaj naziv i za škole za nadarene učenike (baletska, muzička, jezička i matematička škola). Različito shvatanje definicije specijalne škole dovodi i do zabune u pogledu broja škola. MP i drugi izvori barataju različitim podacima.Ovo istraživanje je utvrdilo da u Srbiji ima 48 specijalnih škola, ukoliko se pod tim nazivom podrazumevaju samo škole za decu sa teškoćama u razvoju (uključujući i dve škole za decu sa problemima u emocionalnom razvoju i ponašanju). Ovo nije bio lak zadatak zbog velikih razlika u podacima koji su dostupni. U Srbiji radi 19 osnovnih škola (SOŠ), 28 škola za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) i jedna srednja specijalna škola (SSŠ).Istraživanje nije imalo zadatak da definiše ili utvrđuje mrežu redovnih škola sa spe-cijalnim odeljenjima.212

6.5. Broj odeljenja i učenika u specijalnim školama i specijalnim odeljenjima u redovnim školama

Autori istraživanja su ustanovili veoma veliku zastupljenost učenika iz romske zajed-nice na svim nivoima specijalnog obrazovanja. Uzroci ovog stanja su složeni, počev od ekonomskih do strukturalnih.

210 Od 21 škole u uzorku, 19 (98%) ima specijalna odeljenja za učenike sa smetnjama u intelektual-nom razvoju a dve (2%) za učenike sa smetnjama sa sluhom.

211 U ovim odeljenjima su učenici koji pohađaju dva ili tri različita razreda, a ima i odeljenja koja uključuju decu iz svih razreda.

212 Uzorak je obuhvatio po jednu školu iz svakog okruga.

SRBIJA


Ovim istraživanjem je potvrđeno da su romski učenici u veoma velikoj meri zastu-pljeni u specijalnim školama u Srbiji.213 U 2008–2009. školskoj godini, 36% učenika osnovnih specijalnih škola bilo je iz romske zajednice,214 kao i 23% učenika srednjih specijalnih škola.215 Procenat romskih učenika se kreće od 0% do 91%, što ukazuje na velike razlike među školama.

Specijalna odeljenja u redovnim školama imaju takođe veliki broj romskih učenika. U školskoj 2008–2009. godini, 38% učenika ovih odeljenja bilo je iz romske zajed-nice.216 Procenat učenika Roma u specijalnim odeljenjima varira od 0% do 100%, zavisno od škole.

Većina učenika pohađa škole za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju. Au-tori ovog istraživanja procenjuju da je u školskoj 2008–2009. godini,217 87% učenika specijalnih škola, odnosno 94% učenika Roma, pohađalo te škole. U ovim školama, učenici Romi čine 40% svih učenika na osnovnoškolskom nivou i 24% na srednjo-školskom nivou.Na osnovu podataka prikupljenih tokom istraživanja, u 88% specijalnih škola u 2008–2009. školskoj godini, bilo je ukupno 5.579 učenika, od kojih je 1.775 (32%) iz romske nacionalne zajednice. U poređenju sa školskom 2007–2008. godinom,218 ukupno je bio jedan procenat učenika manje, a pet procenata učenika Roma više. Procenat romskih učenika povećao se sa 30% na 32% ukupnog broja učenika.Podaci o broju romskih učenika koje su dostavile romske NVO ili drugi predstavnici romske zajednice gotovo su identični sa podacima iz škola, što možda ukazuje na uključenost civilnog sektora i poznavanje dece. Ne treba, međutim, isključiti moguć-nost da su možda neki od njih jednostavno preuzeli podatke iz škola.U odnosu na pol, i na osnovnoškolskom i na srednjoškolskom nivou obrazovanja veći je procenat dečaka Roma neko devojčica Romkinja. Razlika je veća u srednjim školama. U školskoj 2007–2008. godini, 43% romskih učenika u osnovnim ško-lama i 30% u srednjim školama bile su devojčice. U školskoj 2008–2009. godini, na osnovnoškolskom nivou 38% romskih učenka bile su devojčice, i samo 28% na srednjoškolskom nivou.219

213 Ranija istraživanja su takođe ukazivala na veoma veliki broj romskih učenika u specijalnom obra-zovanju, ali je sada to po prvi put potrvđeno na uzorku od 85% specijalnih škola u Srbiji (41 od 48 škola), u 2008–2009. školskoj godini.

214 Podaci za 85% (40 od 47) specijalnih škola koje nude osnovno obrazovanje.215 Podaci za 90% (26 od 29) specijalnih škola koje nude srednje obrazovanje.216 Podaci za 95% redovnih škola u uzorku.217 Osamdeset šest odsto ukupnog broja učenika u školama za učenike sa teškoćama u mentalnom

razvoju u 2007–2008. školskoj godini.218 Prema podacima prikupljenim tokom ovog istraživanja, u 83% specijalnih škola u 2007–2008. školskoj

godini bilo je ukupno 5.639 učenika, od kojih je 1.683 (30%) učenika iz romske zajednice.219 Na osnovnoškolskom nivou, u 2007–2008. školskoj godini, 57% romskih učenika bili su dečaci.

U 2008–2009. školskoj godini, 50% su bili dečaci (za 12% učenika nemamo podatke). Na sred-njoškolskom nivou, u 2007–2008. školskoj godini, 59% romskih učenika su bili dečaci (za 11% učenika nemamo podatke). U 2008–2009. školskoj godini, 52% su bili dečaci (za 20% učenika nemamo podatke).



U specijalnim odeljenjima redovnih škola veći je procenat devojčica Romkinja u 2007–2008. školskoj godini, dok je u 2008–2009. školskoj godini procenat dečaka bio veći, mada za 19% učenika nemamo podatke o polnoj pripadnosti.Postoji veza između malog obuhvata romske dece u predškolskom obrazovanju i po-hađanja specijalnih škola ili odeljenja. Predškolskim programom je bilo obuhvaćeno samo 28% učenika specijalnih škola/odeljenja iz uzorka.220 Suprotno rasprostranje-nom verovanju, učenici iz romske zajednice su motivisani za školovanje. Devedest četiri odsto učenika osnovnih škola, koji su učestvovali u fokus grupama, želi da za-vrši osnovnu školu, a 88% ovih učenika bi volelo da završi srednju školu. Svih 100% učenika srednjih škola želi da završi srednju školu. Roditelji su jednako motivisani.

6.6. Nastavni planovi i programi u specijalnom obrazovanju

Kvalitet obrazovanja u specijalnim školama i specijalnim odejenjima niži je nego u re-dovnim školama. Brojni stručnjaci, a i sami učenici smatraju da su programi specijal-nih škola neodgovarajući i previše skraćeni u odnosu na one u redovnoj školi, naroči-to programi za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju.221 Zbog toga učenici osnovnih specijalnih škola mogu da nastave školovanje samo u specijalnim srednjim školama. Specijalne srednje škole ne pripremaju učenike za rad u 21. veku.Učenici specijalnih škola i odeljenja imaju manji broj predmeta nego učenici u redov-nim školama a neki od njih bi voleli da imaju predmete kao što su istorija, hemija, fizika, strani jezici i informatika.Neke škole delimično nadoknađuju nedostatak nastavnih predmeta izbornim pred-metima i vannastavnim aktivnostima koje nude svojim učenicima.222 Romski i drugi učenici pokazuju isto interesovanje za izborne predmete i učešće u vannastavnim ak-tivnostima. Samo tri specijalne škole su izjavile da imaju u ponudi izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture.Većina specijalnih srednjih škola nudi samo mali broj zanimanja za kojima ne postoji potražnja na tržištu rada, a stručnjaci citirani u analiziranim dokumentima smatraju da je metodologija rada zastarela. Školama nedostaju savremena sredstva za učenje, kompjuterski programi i sl.

6.7. Nastavni kadar: školovanje, kvalifikacije, licenciranje i stručno usavršavanje

Profesionalni razvoj nastavnika je veoma neujednačen. Istraživanje je utvrdilo velike razlike u stručnom usavršavanju nastavnika tokom rada, kako u pogledu broja semi-

220 Neki učenici koji su bili obuhvaćeni predškolskim programima pohađali su redovne predškolske ustanove, neki su pohađali PPP u ŠOSO, a neki su bili uključeni u programe romskih NVO. Učenici koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem upisani su u osnovnu školu pre uspostavljanja oba-veznog PPP. Podaci iz relevantnih izvora ukazuju na malu participaciju romske dece u PPP.

221 Istraživanje nije istraživalo programe detaljno, već je bilo usmereno na prikupljanje mišljenja o njima.222 Podeljena su mišljenja o tome da li specijalne škole imaju istu obavezu kao i redovne da nude

učenicima izborne predmete i vannastavne aktivnosti.

SRBIJA


nara koji su pohađali (između jedan i osam), tako i u pogledu sadržaja obuke. Dok su se jedni obučavali samo u specifičnim oblastima specijalne pedagogije, drugi su se opredeljivali za seminare na kojima su unapređivali svoje veštine vezane za podučava-nje, komunikaciju, prevazilaženje predrasuda, inkluzivno obrazovanje i sl. Tendencija da nastavnici jedne škole pohađaju iste vrste obuke ukazuje na uticaj škole na stručno usavršavanje svog kadra.

6.8. Obezbeđivanje kvaliteta

Ovim istraživanjem nije utvrđeno postojanje bilo kakvih specifičnosti obezbeđivanja i praćenja kvaliteta u specijalnim školama/odeljenjima.

Jedan broj savetnika iz ŠU smatra da MP nema kapacitete da pruži školama svu po-trebnu podršku. Predstavnici lokalnih samouprava se uglavnom distanciraju od ove teme, navodeći da to ne potpada pod njihovu zakonsku nadležnost. Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009, predviđa uspostavljanje inkluzivnih timova škola za pružanje podrške učenicima sa teškoćama u razvoju, deci iz manjin-skih zajednica i nadarenoj deci. U saradnji sa roditeljima i stručnjacima van škole, ovi timovi će po potrebi kreirati individualne obrazovne planove.

6.9. Školsko okruženje

Školske zgrade nisu jednako održavane. Prema učesnicima istraživanja, postoji velika razlika u uslovima u kojima se deca školuju: neke škole su renovirane i dobro opre-mljene, dok su uslovi za rad u drugim školama loši.

Romski učenici i njihovi roditelji su zadovoljni specijalnim školama, deca se dobro osećaju u njima i imaju prijatelje; većina nastavnika i drugih zaposlenih odnosi se prema njima sa poštovanjem i pruža im podršku. Učenici koji su upućeni iz redovnih škola, svedoče da su u tim školama bili izloženi diskriminaciji i fizičkim napadima od strane vršnjaka, čak i nastavnika. Iako je većina učenika zadovoljna, oni su zbog pohađanja specijalne škole i dalje izloženi omalovažavanju, uvredama i zadirkivanju od strane vršnjaka i odraslih.

Učenici starijih razreda su u većoj meri svesni posledica specijalnog obrazovanja kao što su ograničene mogućnosti za nastavak školovanja, izbor zanimanja i manje šanse za zaposlenje.

Saradnja sa porodicama takođe utiče na školsko okruženje. Više od 70% specijalnih škola i 90% nastavnika je procenilo saradnju sa porodicama učenika iz romske zajed-nice kao jednaku ili slabiju od saradnje sa porodicama drugih učenika. U većini škola ostvaruju se uobičajeni oblici saradnje sa porodicom, kao što su roditeljski sastanci, individualni razgovori, predavanja i savetovalište. Učešće roditelja Roma u savetu roditelja pomenulo je 15% škola i nastavnika. Radionice za roditelje, zajedničke ak-tivnosti i kutak za roditelje navele su samo četiri škole.



6.10. Kvalifikacije i diplome koje učenici stiču i mogućnosti zapošljavanja

Specijalne škole ne pripremaju učenike za dalje školovanje ili zapošljavanjeIako nema formalne razlike između diploma redovnih i specijalnih škola, većina stručnjaka se slaže u mišljenju da završetak specijalne škole ili odeljenja ne omo-gućava dalje školovanje u redovnom sistemu. Iako je to formalno moguće, učenici jednostavno nemaju za to potrebna znanja i veštine.Mladi koji završe osnovnu školu, bilo redovnu ili specijalnu, i ne nastave dalje ško-lovanje, mogu da obavljaju jedino manuelne poslove, npr. u komunalnim službama, ili neke slične poslove za koje nisu potrebne kvalifikacije. Specijalne srednje škole obezbeđuju profesionalne kvalifikacije za zanate i zastarela zanimanja za kojima ne postoji potražnja na tržištu rada. Pored toga, lica sa diplomom specijalne srednje škole su često izložena diskriminaciji.Prema ovom istraživanju, 71% Roma koji su završili srednju specijalnu školu u ŠOSO nikada nije bio zaposlen. Njih 76% je bilo nezaposleno u vreme istraživanja, a 24% je bilo zaposleno: 10% na određeno vreme, a 14% za stalno.Nezaposleni ispitanici obezbeđuju egzistenciju za sebe i svoju porodicu tako što rade fizičke poslove (nošenje drva, nameštaja, skupljanje sekundarne sirovine, rad na gra-đevini) i kao moleri. Ostali jednostavno ništa ne rade.Pohađanje specijalne škole ima veliki uticaj na život učenika. Mnoge škole smatraju školovanje u specijalnoj školi (30–50% zavisno od tipa škole) pozitivnim; manji broj ga smatra negativnim (5–26%), dok ostali smatraju da uticaj takvog školovanja zavisi od sredine, ili da ono nema nikakvog uticaja. Samo nekoliko predstavnika institucija i romskih NVO naglašava pozitivan uticaj pohađanja specijalnih škola.Učesnici koji pozitivno ocenjuju školovanje u specijalnoj školi su mišljenja da je za decu bolje da završe bilo koju školu nego da nemaju diplomu, kao i da su učenici bolje prihvaćeni u specijalnim školama. Većina, pak, ukazuju na negativan uticaj i odnos šire zajednice prema deci u specijalnom obrazovanju, koja su pored diskrimi-nacije na osnovu pripadnosti romskoj zajednici sada izložena i diskriminaciji društva prema onima koji pohađaju specijalne škole/odeljenja.Procena učesnika u istraživanju o uticaju pohađanja specijalnog obrazovanja varira od pozitivnog do negativnog. Pozitivan uticaj povezan je sa uverenjem da je to jedini način da Romi završe školu i da tako imaju više mogućnosti da nađu posao. Nega-tivni uticaj ogleda se u nižem statusu učenika specijalnih škola i u romskoj i u široj zajednici, smanjenim mogućnostima zapošljavanja sa diplomom specijalne škole, i nižim nivoom obrazovanja od onoga koje bi stekli u redovnim školama.

6.11. Specijalno obrazovanje kao porodično nasleđe

Postoji trend da članovi više generacija iste porodice pohađaju specijalno obrazovanje. U 48% ROŠ, 74% SOŠ i 71% ŠOSO školuje se dvoje ili više dece iz iste porodice. Šezdeset četiri odsto svršenih učenika Roma – učesnika fokus grupa, ima brata ili sestru u specijalnoj školi ili odeljenju.

SRBIJA


Škole različito objašnjavaju ovaj fenomen: deca su kategorisana kao deca sa smetnja-ma u razvoju zbog uticaja genetike (27%); deca su obrazovno zapuštena i nedostaju im kućno vaspitanje i disciplina (16%); zbog stereotipa da su bolje prihvaćeni u spe-cijalnim školama ili zbog želje roditelja da ih upišu u specijalnu školu (16%); zbog siromaštva porodice (15%); program je manje zahtevan i lakše je završiti specijalnu školu (7%); škole su blizu romskog naselja (2%).

6.12. Pogrešno upućivanje učenika u specijalne škole/odeljenja i reintegracija u redovne škole/odeljenja

Pogrešno upućivanje učenika u specijalne škole/odeljenjaVećina romskih učenika ne počinje školovanje u specijalnoj školi već u nekom trenut-ku svog redovnog školovanja prelaze u specijalnu školu. Ovo istraživanje je osvetlilo dva paralelna procesa koja dovode do velike zastupljenosti romskih učenika u sistemu specijalnog obrazovanja. Jedan je upućivanje iz redovnih u specijalne škole, a drugi je neadekvatna procedura procene zrelosti dece pri upisu u prvi razred.Preko 50% specijalnih škola i redovnih škola sa specijalnim odeljenjima ima uče-nike koji u njih nisu neposredno upisani, već su se tu premestili iz redovnih škola/odeljenja. U nekim specijalnim školama i odeljenjima nema učenika koji su u njih neposredno upisani već samo učenika koji su došli iz redovnih škola i odeljenja.223

Procenat učenika iz romske zajednice, koji su u specijalne škole upućeni iz redovnih, kreće se između 1% i 100%, zavisno od škole.224

Postupak procene spremnosti dece za polazak u školu je često sveden na testiranje dece neadekvatnim instrumentima, bez razumevanja konteksta u kojem žive. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine ukinuo je procenu zrelosti dece za školu pre upisa u prvi razred osnovne škole. Sva deca, osim one sa višestru-kim i teškim smetnjama u razvoju, biće upisana u redovne škole, uz kontinuirano praćenje njihovog razvoja i napredovanja.Ovo istraživanje je jednim delom bilo usmereno na rad Komisija, o čijem radu ima dosta nejasnoća i neodređenosti. Komisije koje su do sada postojale, ukinute su u decembru 2009. Stručni tim MP radi na podzakonskom aktu kojim će se regulisati uloga i rad novouspostavljenih interresornih komisija.

Iako se često naglašava da sami Romi traže da se njihova deca upisuju u specijalne škole zbog materijalnih pogodnosti, učesnici ovog istraživanja nisu navodili benefici-je češće od drugih razloga za upis, kao što su: težak program u redovnim školama, potreba da zaštite decu od zlostavljanja u redovnim školema i sl.

223 Učenici su upućeni iz redovne u specijalnu školu/odeljenje u 53% SOŠ, 54% ŠOSO OŠ, 11% ŠOSO SŠ, u SSŠ, i u 48% ROŠ uključenih u istraživanje. Najčešći razlozu upućivanja su: slab uspeh zbog neredovnog pohađanja nastave i teškog programa; etiketiranje dece kao problematične zbog reakcija na zadirkivanje i zlostavljanje od strane vršnjaka; odnos nastavnog i nenastavnog kadra; osnivanje porodice posle čega mogu da nastave redovno školovanje jedino u specijalnom obrazovanju.

224 Procenat drugih učenika kreće se između 1% i 99%.



Reintegracija učenika specijalnih škola/odeljenja u redovne škole/odeljenja

Broj učenika Roma koji su upućeni iz specijalne u redovnu školu je veoma mali u odnosu na njihov ukupan broj u specijalnom sistemu obrazovanja. Samo je 31 učenik romske nacionalnosti iz 10 specijalnih škola upućen u redovne škole u poslednje tri školske godine. Četiri romska učenika iz tri ROŠ, su upućena iz specijalnih odeljenja u redovna odeljenja istih škola.

Reintegracija učenika specijalnih škola u redovne škole je jedna od mera planiranih u Akcionom planu za obrazovanje Strategije za unapređivanje položaja Roma. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine ne prepoznaje specijalna odeljenja u redovnim školama, što znači da se ona više ne mogu osnivati.

6.13. Školska postignuća

Učenici Romi i njihovi roditelji visoko su motivisani za školovanje. Ovim istraživa-njem zasigurno nije potvrđeno uverenje da su Romi nezainteresovani za obrazovanje. Naprotiv, izgleda da su i deca i roditelji visoko motivisani za srednje, čak i više obra-zovanje, i da jasno povezuju znanje sa mogućnostima zapošljavanja.Škole imaju različita mišljenja o postignuću romskih učenika u poređenju sa drugim učenicima. Polovina smatra da je njihov uspeh jednak uspehu vršnjaka (jednaki po-tencijali dece, ravnopravni odnos nastavnika, adekvatno podučavanje). Pet procenata škola procenjuje da je njihov uspeh bolji (bolji intelektualni potencijali), a 10% da je slabiji (nisu motivisani, nemaju radne navike).Romski učenici ponavljaju razred u jednakoj meri kao i njihovi vršnjaci, ali češće na-puštaju školu. Napuštanje škole i ponavljanje razreda najčešći su u starijim razredima osnovne škole, na prelazu između osnovne i srednje škole i na početku srednje škole. Škole i nastavnici kao najčešće razloge za napuštanje škole vide rane brakove, radno angažovanje i nedostatak motivacije za školovanje, dok se kao uzrok ponavljanja na-vodi neredovnost pohađanja nastave. Zavisno od škole, između 15% i 40% učenika mora da radi tokom školovanja. Nastavnici procenjuju da je rad učenika jedan od tri najvažnija razloga za napuštanje škole.Dopunski časovi su po prvi put definisani kao oblik obrazovnog rada u zakonu iz 2009. godine. Istim zakonom se škole obavezuju da decu iz manjinskih zajednica po-dučavaju jeziku na kome će se školovati, ukoliko ga ne govore. Planirano je povećanje broja odeljenja za obrazovanje odraslih u kojima će se primenjivati novi reformisani nastavni plan i program.

6.14. Troškovi i pogodnosti

Specijalne škole i odeljenja finansiraju se jednako kao i redovne škole i odeljenja. Ono što specijalno obrazovanje čini skupljim su veće plate nastavnog osoblja, manji broj učenika po nastavniku, i mnoge pogodnosti koje učenici specijalnih odeljenja i škola uživaju.

SRBIJA


Ovim istraživanjem nije potvrđeno da sva deca u specijalnom obrazovnom sistemu svojim upisom automatski stiču pogodnosti kao što su besplatni udžbenici, školski pribor, ishrana, smeštaj u učeničkom domu i sl.

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, uvodi finan-siranje po učeniku umesto po odeljenju. Ovaj novi sistem finansiranja razvijaće se i pilotirati do 2014. godine. Redovnim školama će se dodeljivati posebna finansijska sredstva za dodatnu podršku učenicima. Kada ove planirane mere zažive u praksi, moći će da se analizira njihov uticaj na školovanje učenika iz romske zajednice u specijalnom obrazovanju.



. preporuke

Preporuke su usmerene na redovno obrazovanje i prevenciju neopravdanog upući-vanja dece u specijalne škole. Preporuke u vezi sa postojećim sistemom specijalnog obrazovanja prikazane su u posebnom poglavlju. Sve preporuke su formulisane u sve-tlu promena koje donosi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. Nadamo se da će doprineti kvalitetu sprovođenja tekućih i planiranih aktivnosti Mi-nistarstva prosvete na primeni zakona i razvoja inkluzivnog obrazovanja.

Iskoristili smo priliku da pružimo savete i o drugim aktivnostima i zakonskoj regu-lativi koje je potrebno razviti.

Preporuke se upućene državnim institucijama koje su odgovorne za obrazovanje i poboljšanje položaja romske zajednice, kao što su: Ministarstvo prosvete, školske uprave, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kva-liteta obrazovanja i vaspitanja, predškolske ustanove i škole, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave i stručna udruženja. Preporuke su upućene i NVO, međunarodnim organizacijama i donatorima koji se bave unapređivanjem obrazovanja Roma.

7.1. Preporuke u vezi sa diskriminacijom Roma u obrazovanju

Pratiti primenu antidiskriminacione politike planirane Akcionim planom za obrazo-vanje Strategije unapređivanja položaja Roma. Radna grupa MP za praćenje imple-mentacije ovog plana bi trebalo da sagleda status različitih aktivnosti planiranih za ostvarenje antidiskriminacione politike i prakse, i pokreće dalje aktivnosti.

Uključiti antidiskriminacionu politiku kao sastavni deo školskog razvojnog plana i godišnjeg plana rada škole. Savetnici iz ŠU i prosvetni inspektori bi trebalo da obrate pažnju na antidiskriminacionu politiku i praksu škola. Potrebno je stručno osnaživati prosvetne savetnike za aktivnosti u ovoj oblasti.

Pitanjima antidiskriminacije bi trebalo da se bave i školski odbori i saveti roditelja. Roditelji i predstavnici lokalne samouprave u školskom odboru bi trebalo da budu aktivniji u praćenju ove pojave i pokretanju preventivnih mera.

MP treba jasno da preporuči i obezbedi obuku nastavnog kadra za programe protiv predrasuda, kako tokom školovanja, tako i uz rad. Ovi programi bi trebalo da posta-nu sastavni deo profesionalnog školovanja nastavnika i obavezni deo obuke savetnika u ŠU i školskih inspektora, kako bi umeli da prepoznaju predrasude i preduzmu odgovarajuće korake kada ih uoče.

Uključiti organizacije civilnog društva u praćenje diskriminacije, prevenciju i reago-vanje na njene različite pojavne oblike. Organizacije civilnog društva bi trebalo da znaju kome treba da se obrate u situaciji kada se susretnu sa diskriminacijom.

SRBIJA


Školske uprave, prosvetni inspektori, lokalne samouprave, NVO i roditelji, bi tre-balo posebno da obrate pažnju na redovne škole koje planiraju da integrišu romske učenike iz specijalnih škola ili su to već učinile. Dvostruka diskriminicija ovih uče-nika, i kao Roma i kao učenika specijalnih škola, povećava rizik od vršnjačkog nasilja prema njima, ali i od strane školskog kadra. Kadar ovih škola bi trebalo obučavati i redovno pratiti njihov rad.Primena dobre prakse uočene tokom rada na projektima u većem broju škola. MP i ŠU su uglavnom informisane o projektnim aktivnostima, ali se na terenu možda mogu otkriti i drugi primeri.

7.2. Preporuke u vezi sa zakonskom regulativom

Nepoštovanje zakonske regulative mora da povlači jasno definisane sankcije koje će se dosledno primenjivati.Zakonima o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju koji će se usklađivati sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, detalj-no precizirati razvoj inkluzivnog i reformu specijalnog obrazovanja. Podzakonskim aktima precizno razjasniti nove odredbe i time onemogućiti izbegavanje njihove pri-mene.Precizno definisati odnos između redovnog i specijalnog obrazovanja, a ŠU, škole i prosvetne inspektore obavezati da to razumeju i poštuju. Pojašnjavanje odnosa je neophodno kako bi se sprečilo upućivanja dece iz redovnih u specijalne škole i kao podrška reintegraciji učenika specijalnih škola u redovne škole. Uloge i obaveze svih organa i drugih aktera bi trebalo jasno definisati i učiniti dostupnim javnosti.

Uspostaviti bolju saradnju i koordinaciju različitih tela.

Pored MP, uključiti u izradu zakonskih i podzakonskih akata druga relevan-• tna ministarstva, eminentne stručnjake i NVO sa ugledom u datoj oblasti;

Razviti na lokalnom nivou dugoročne mehanizme saradnje i usklađivanja • aktivnosti između obrazovnih, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite, i lo-kalne samouprave;

Preispitati moguću ulogu ŠU, kao centara za okupljanje relevantnih instituci-• ja, koji bi pored praćenja i obezbeđivanja kvaliteta obrazovanja imali i ulogu regionalnih resurs centara.

7.3. Preporuke u vezi sa sprečavanjem pogrešnog upisivanja u specijalne škole i odeljenja za obrazovanje odraslih, i napuštanja škole

Školske uprave i lokalne samouprave bi trebalo da bolje poznaju i analiziraju rad škola koje su u njihovoj nadležnosti. ŠU i LU bi posebnu pažnju trebalo da obrate na rad redovnih škola koje su često slale učenike na Komisiju za razvrstavanje (kate-gorizaciju) i/ili upućivale svoje učenike u specijalne škole. Takođe, trebalo bi obratiti



pažnju i na redovne škole u kojima se školuje više generacija iz iste romske porodice. Ove analize bi trebalo da budu usmerene na utvrđivanje da li škole imaju negativan odnos prema školovanju učenika romske nacionalnosti, kao i na planiranje dodatnog rada sa njima.

Dostaviti podatke nastavnicima tokom juna. Nastavnici bi trebalo da imaju podatke o deci koja su upisana u školu u junu, kako bi imali dovoljno vremena da do sep-tembra prilagode nastavni program, plan i metode rada specifičnim potrebama svojih učenika, i da po potrebi sačine individualne obrazovne planove.

Osigurati da romska deca pohađaju obavezni predškolski program, podstaći i po-držati romsku zajednicu za uključivanje dece u predškolsko obrazovanje. Škole bi trebalo da prilagode način svog rada potrebama romske zajednice. Romske NVO bi trebalo da ohrabruju roditelje za upis dece u predškolske ustanove i škole i pomognu da ih deca redovno pohađaju. ŠU i prosvetni inspektori bi trebalo da u većoj meri prate ostvarivanje PPP i izdavanje potvrda za decu o njegovom pohađanju. Lokalne samouprave bi trebalo da obezbede materijalnu podršku (sredstva za užinu, prevoz i školski pribor) za pohađanje predškolskog programa.

Većom aktivnošću svih aktera obezbediti upis romske dece u redovne škole. Re-dovne škole bi trebalo da budu aktivnije i same traže svoje potencijalne učenike. Roditelje bi trebalo informisati i podržati pri upisu dece u redovne škole (od strane škola, lokalnih samouprava, RNVO i Centara za socijalni rad).

Nacionalni savet romske nacionalne zajednice bi trebalo da se u većoj meri bavi pi-tanjima obrazovanja i podržava saradnju između romske zajednice i obrazovnih usta-nova, posebno u mestima u kojima nema RNVO ili romskih koordinatora pri LU.

Preduzeti mere kojima bi se sprečilo da odeljenja za obrazovanje odraslih prerastu u odeljenja za romske učenike po ukidanju specijalnih odeljenja u redovnim škola-ma. Rad odeljenja za obrazovanje odraslih u redovnim školama bi trebalo precizno regulisati. Važno je vremenski ograničiti rad ovih odeljenja kako bi se obezbedilo da se u njima obrazuju samo Romi koji su u ovom trenutku prerasli starosnu granicu za redovnu školu. Kada sadašnje generacije završe školovanje, odeljenja za obrazovanje odraslih bi trebalo da prestanu sa radom.

Pažljivije pratiti i preventivno delovati na napuštanje škole. Strahuje se da bi ograni-čenje upućivanja dece u specijalne škole i zatvaranje specijalnih odeljenja u redovnim školama moglo da dovede do većeg napuštanja škola, jer redovne škole nisu suštin-ski zainteresovane za podršku Romima u školovanju. Školski organi, ŠU, prosvetni inspektori, lokalne samouprave i civilni sektor bi trebalo da budu aktivniji u ovom domenu.

Timski kreirati nove procedure praćenja dece. Postupke, instrumente za procenu i otkrivanje rizika, praćenje razvoja i napredovanja dece posle upisa u redovnu osnovnu školu (po novom zakonu iz 2009. procena zrelosti za školu ne obavlja se pre upisa u prvi razred), bi trebalo pažljivo definisati u saradnji između MP, stručnih društava psihologa, pedagoga, specijalnih pedagoga, nastavnika, vaspitača i NVO.

SRBIJA


Sveobuhvatno procenjivanje dece. Pored zdravstvenog statusa deteta i sagledavanja njegovog intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, potrebno je proceniti sa kojim se rizicima ono suočava u odnosu na uspešno školovanje: maternji jezik (ukoliko se razlikuje od jezika na kome se školuje), ekonomski uslovi u kojima živi, porodični status i problemi, uslovi za učenje, kulturno okruženje, položaj zajednice kojoj dete pripada i sl.Uključivanje savremenih saznanja u procenjivanje romske dece i dece iz marginali-zovanih grupa. Priručnik Procena zrelosti za školu – Kako pristupiti problemima proce-ne zrelosti i adaptacije marginalizovane dece na školu bi trebalo koristiti kao jedan od instrumenata za procenu dece iz romske i drugih marginalizovanih zajednica.Obuka školskih psihologa i pedagoga za primenu savremene i prikladne metodologije. Obuka ovih stručnjaka na odgovarajućim seminarima doprinela bi da se procena zre-losti deteta ne svodi na testiranje i donošenje neutemeljenih zaključaka. Ove aktivnosti bi trebalo da se realizuju u saradnji između MP, Društva psihologa i ZUOV-a.

Obezbediti dodatne fondove i individualnu podršku romskim učenicima u redovnim školama. Preusmeriti novac koji je bio upućivan u specijalne škole u redovne škole gde se deca upisuju. Ovo je od posebnog značaja za učenike koji žive u siromašnim porodicama i nehigijenskim naseljima. MP bi trebalo da sačini dokument kojim bi se definisali različiti vidovi podrške romskim učenicima, kao što će to učiniti za decu sa smetnjama u razvoju.225 Taj dokument bi bio usmeren na podršku deci iz siromašnih romskih zajednica, ili, još bolje, na podršku svoj deci iz depriviranih porodica, sa spe-cifičnostima za decu iz romske zajednice (u pogledu jezika, kulture i sl.).

Podrška učenicima za uspešno školovanje od strane škole. Podrška može biti fi-nansijska (udžbenici i školski pribor, sredstva za vannastavne aktivnosti), obuhvatati programe učenja jezika za decu koja ne govore jezik na kome se izvodi nastava, rad jednog ili više pedagoških asistenata.

Uključivanje NVO u pripremu škola za inkluziju romskih učenika. Pored toga što poznaju romske porodice i što su povezane sa romskom zajednicom, NVO mogu po-držati inkluziju dece primenjujući znanja stečena na sprovođenju projekata i saradnji sa školama: utvrditi pozitivne primere, pilotirati ih i kasnije primenjivati u okviru obrazovnog sistema.

7.4. Preporuke u vezi sa reintegracijom učenika specijalnih škola i odeljenja u redovne škole i odeljenja

Reintegracija u redovne škole romskih učenika koji su neopravdano upućeni u specijalne škole. Reintegracija učenika u redovne škole i odeljenja mora biti pažljivo definisana, planirana i praćena, kako bi se obezbedio proces koji neće traumatizovati decu, posebno onu sa negativnim iskustvom u redovnim školama. Važno je raditi u

225 Ovaj komentar se odnosi na nacrt Pravilnika o bližim uslovima za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sastavu i načinu rada interresorne komisije.



najboljem interesu svakog deteta. Učenici mlađih razreda mogu iz specijalnog obra-zovanja da pređu u redovno nakon određene pripreme.226 Za reintegraciju učenika iz starijih razreda potrebna je detaljnija analiza.

MP bi trebalo da razvije procedure za premeštanje dece iz specijalnih u redovne škole. Procedure bi trebalo da budu transparentne, a učenici i roditelji informisani i spremni da u njima učestvuju. ŠU, druge relevatne institucije i NVO bi morale da budu uključene u ove aktivnosti. Pedagoški asistenti mogu dati značajnu podršku deci, porodici i školi.

Podzakonskim aktom regulisati dalji rad postojećih specijalnih odeljenja u redovnim školama, s obzirom na to da ova odeljenja nisu ni pomenuta u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine.

Potrebno je preduzeti hitne mere u pogledu dece koja neće biti uključena u reform-ske procese. Neophodno je odmah primeniti neke mere za decu koja su u završnim razredima osnovne i srednje specijalne škole i koja će završiti školovanje pre nego što se donesu potrebna podzakonska akta. Škole bi trebalo da obezbede podršku ovoj deci raznovrsnijom paletom izbornih predmeta u okviru kojih bi sticali veštine potrebne za dalje školovanje i zapošljavanje.

7.5. Preporuke u vezi sa obezbeđivanjem kvaliteta u redovnim školama

Regulisati rad inkluzivnih timova škola i kreiranje individualnih obrazovnih pla-nova. U saradnji sa stručnjacima, MP bi trebalo da sačini preporuke i priručnike za planiranje i rad u skladu sa potrebama učenika, čime bi se izbegle nejasnoće i ogra-ničenja. Aktivnosti za podršku inkluziji bi trebalo da postanu deo školskog razvojnog plana, godišnjeg plana rada škole i da detaljnije budu razrađene u planovima rada nastavnika.

Obuka prosvetnih savetnika u ŠU za planiranje i primenu ovih aktivnosti. Neop-hodno je obezbediti kvalitetnu obuku savetnika koja bi uključivala načine podrške školi, informacije o kvalitetnoj inkluzivnoj praksi i problemima obrazovanja Roma.

Podržati školske odbore i savete roditelja za veće angažovanje na praćenju i unapre-đivanju kvaliteta obrazovanja. U pripremu i realizaciju obuke za članove ovih tela uključiti ŠU i LU.

Lokalne samouprave bi trebalo u većoj meri da se uključe u razvoj škola. LU bi trebalo da utiču na razvoj školskih politika, prate kvalitet rada, analiziraju probleme dece, nastavnika i roditelja preko svojih predstavnika u školskom odboru. Trebalo bi da se uključe i u ostvarivanje profesionalnog razvoja nastavnika zasnovanog na stvar-nim potrebama škole, i obezbede finansijsku, materijalnu i stručnu podršku (zaposle-ni u LU i javnim ustanovama). Sve ovo pomoglo bi školama da prerastu u inkluzivno okruženje u kojem sva deca dobijaju kvalitetno obrazovanje i mogućnosti za razvoj.

226 Videti iskustva drugih zemalja i OSI projekat „Special Schools“, http://www.osi.hu/esp/rei/rese-arch.html

SRBIJA


Učiti iz dobre prakse specijalnih škola. Redovne škole mogu da nauče od specijalnih škola kako da stvore prijateljsko okruženje za romske učenike. Ako su učenici i rodi-telji zadovoljni u specijalnim školama, bilo bi korisno istražiti koji elementi njihovog rada mogu da se primene u redovnim školama. Zbog velikog iskustva koje nastavnici specijalnih škola imaju u radu sa decom iz romskih naselja, oni bi mogli da pomognu nastavnicima redovnih škola u radu sa novim učenicima.

Škole bi trebalo da razviju nove oblike saradnje sa roditeljima u skladu sa njihovim potrebama. Škole bi trebalo da podrže i obrazuju roditelje, da ih podstiču na veće učešće u svim vidovima života škole, uključujući planiranje, praćenje i vrednovanje.

Unaprediti saradnju i razmenu iskustava između škola. Trebalo bi podržavati uza-jamno (vršnjačko, horizontalno) učenje i mentorsku podršku škole drugim školama kao efikasne načine stručnog usavršavanja i unapređivanja kvaliteta nastave. MP bi u saradnji sa profesionalnim organizacijama trebalo da otvori portal za inkluzivno obrazovanje kao jedan vid podrške reformskim procesima.

7.6. Preporuke u vezi sa tekućim procesom reforme specijalnog obrazovanja

Planirati novu mrežu specijalnih škola u MP. Mreža bi trebalo da bude usaglašena sa potrebama dece sa srednjim i težim smetnjama u razvoju, koja tek treba da se upišu u školu. S obzirom na nedostatak podataka, lokalne samouprave bi trebalo da pripreme spiskove potencijalnih učenika specijalnih škola u saradnji sa ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite.

MP bi trebalo da analizira, definiše i reguliše rad škola za učenike sa problemima u emocionalnom razvoju i ponašanju, u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike. Ovim školama je potrebno posvetiti posebnu pažnju jer neki podaci ukazuju na to da Romi čine većinu njihovih učenika.

MP, stručnjaci i istraživači treba da koriste zakonom definisane nazive u vezi sa spe-cijalnim obrazovanjem, ili da objasne značenje termina ukoliko ga koriste u nekom drugom smislu. To bi značajno doprinelo prevazilaženju sadašnje zabune u korišćenju termina. Zvanična dokumenta bi trebalo da pojasne da li ŠOSO računaju kao jednu ili dve škole (osnovna i srednja škola). Ova preporuka odnosi se i na prikazivanje broja ustanova, odnosno broja objekata (neke škole organizuju nastavu u dve ili više zgrada na različitim lokacijama).

MP bi trebalo da pripremi nastavne programe u reformisanim specijalnim škola-ma koji odgovaraju potrebama i mogućnostima budućih učenika (dece sa težim smetnjama u razvoju). Novi programi bi trebalo da ih pripremaju za školovanje u redovnim ili specijalnim školama, samostalan život i zaposlenje. Reforma specijalnog obrazovanja će iziskivati kreiranje potpuno novih programa (uključujući one za izbor-ne predmete i vannastavne aktivnosti), u čije bi stvaranje trebalo uključiti stručnjake različitih profila.



Fakulteti bi trebalo da planiraju osnovne studije i kontinuiranu obuku diplomiranih specijalnih edukatora u skladu sa njihovom dvojnom ulogom u budućnosti. S jedne strane, njima je potrebna profesionalna obuka za rad sa decom koja imaju teže oblike zdravstvenih i razvojnih teškoća. S druge strane, obuka bi trebalo da obuhvata znanja za razvoj specijalnih škola u resursne centre za inkluzivno obrazovanje i pružanje podrške redovnim školama i porodici.

Lokalne samouprave u čijoj se nadležnosti nalaze škole u kojima su uslovi rada loši, trebalo bi da obrate veću pažnju na njihovu rekonstrukciju i opremanje. Škole bi trebalo da kreiraju bezbedno okruženje i podstiču razvoj dece primenom savremenih sredstava za podučavanje i informacione tehnologije.

SRBIJA


prilog a.

Na koji način škole prikupljaju podatke o nacionalnojpripadnosti učenika

U dokumentima se često navodi da se u okviru obrazovnog sistema ne prikupljaju podaci o nacionalnoj pripadnosti učenika. I pored toga, i MP i ZUOV objavljuju podatke o školovanju učenika iz romske zajednice.Škole uključene u istraživanje uglavnom imaju podatke o nacionalnoj pripadnosti učenika na osnovu izjava roditelja. Četrnaest ROŠ ima podatke o nacionalnoj pripad-nosti učenika (13 na osnovu podataka od roditelja a jedna iz drugih izvora). Petnaest SOŠ dobilo je ovu informaciju od roditelja. Dvadeset ŠOSO ima podatke (18 ih je dobilo od roditelja a dve iz drugih izvora).Roditelji imaju mogućnost da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti prilikom upisa deteta u prvi razred osnovne škole. Procenat roditelja koji to čine varira od škole do škole. Prema podacima iz 38 škola podatke o detetovoj nacionalnoj pripadnosti dao je sledeći procenat roditelja: manje od 20% u jednoj školi; 21–40% u četiri škole; 41–60% u dve škole; 61–80% u četiri škole; i 81–100% u 27 škola. Neke škole su navele da ne traže takvu informaciju, ali je evidentiraju kada se roditelji o tome izjasne.Roditelji ovu informaciju daju u pisanoj formi pri upisu deteta u prvi razred osnovne škole u četiri ROŠ i pet ŠOSO, a usmeno u pet ROŠ i devet ŠOSO. U 12 SOŠ, podatke daju i pismenim i usmenim putem. Pet ŠOSO i tri SOŠ prikupljale su po-datke putem upitnika koje im je MP dostavilo.Osamnaest škola procenjuje da je broj romskih učenika veći od broja učenika čiji su se roditelji izjasnili kao Romi. Jedna škola procenila je manji broj romskih učenika u odnosu na podatke od roditelja. Jedna škola nema takve informacije te ne može da poredi podatke, dok neke škole naglašavaju da ne vrše procene već se oslanjaju samo na podatke od roditelja.Škole koje vrše procenu rukovode se jezikom koji deca govore (23), mestom na kome žive (21), bojom kože i izgledom deteta, imenom i prezimenom, podacima od vaspi-tača iz doma, religijskom pripadnošću, na osnovu kulturoloških karakteristika, načina života, informacija koje imaju o porodicama i sl.Samo jedan predstavnik lokalne samouprave (17%) je izjavio da LU ima podatke o nacionalnoj pripadnosti učenika koje su dali roditelji; predstavnici četiri LU (31%) naveli su da LU podatke dobija iz škola i od roditelja. Predstavnici svih intervjuisanih RNVO navode da podatke dobijaju iz romske zajednice.

Podaci iz škola o nacionalnoj pripadnosti učenika

Tabela koja sledi pokazuje broj škola koje su dale podatke o ukupnom broju učenika i podatke o broju učenika Roma. Procenti u zagradama izračunati su na osnovu broja ROŠ u uzorku, odnosno ukupnog broja specijalnih škola u Srbiji.



Tabela 60. Broj škola koje su dale podatke o učenicima

Školska 2007–2008. Školska 2008–2009.

Po

dac

i o

uku

pn

om

bro

ju u

čen

ika

Po

dac

i o

bro

-ju

ro

mks

ihu

čen

ika

Po

dac

i o

uku

pn

om

bro

ju u

čen

ika

Po

dac

i o

bro

-ju

ro

mks

ihu

čen

ika

DA NE DA NE DA NE DA NE

ROŠ 14(67%)

7(23%)

19(90%)

2(10%)

15(71%)

6(29%)

20(95%)

1(5%)

SOŠ 15(79%)

4(21%)

14(74%)

5(26%)

15(79%)

4(21%)

14(74%)

5(26%)

ŠOSO OŠ 25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

ŠOSO SŠ 25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

25(89%)

3(11%)

SSŠ 1(100%)

0(0%)

1(100%)

0(0%)

1(100%)

0(0%)

1(100%)

0(0%)

Podaci o romskim učenicima koje su obezbedili predstavniciromske zajednice

Na osnovu dogovora sa MP, podaci su paralelno prikupljani iz škola i preko predstav-nika romske zakednice kojima je omogućen uvid u spiskove učenika u školama. Pred-stavnici dvadeset dve RNVO, 14 romskih koordinatora, dva asistenta, jedan predstav-nik Regionalne kancelarije Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, i jedan roditelj Rom učestvovali su u istraživanju popunivši formu za broj dece u školi.

Predstavnici romske zajednice prikupljali su podatke samo za školsku 2008–2009. godinu.

Predstavnici romske zajednice dostavili su podatke za ukupno 54 škole: za 18 ROŠ (86% škola u uzorku) i 36 specijalnih škola (75% ukupnog broja specijalnih škola u Srbiji). Predstavnici romske zajednice dali su podatke na osnovu poznavanja dece ili lične procene. Tabela koja sledi prikazuje broj škola za koje su RNVO/koordinatori dostavili podatke o učenicima.

SRBIJA


Tabela 61. Broj škola za koje su podatke o učenicimaobezbedili RNVO/koordinatori

Školska 2008–2009.

Podaci o romskim učenicima

DA NE

ROŠ 18 (86%) 3 (14%)

SOŠ 11 (58%) 8 (42%)

ŠOSO OŠ 24 (86%) 4 (14%)

ŠOSO SŠ 24 (86%) 4 (14%)

SSŠ 1 (100%) –

Podaci iz oba izvora obezbeđeni su za 17 ROŠ (81% od ukupnog broja ROŠ u uzor-ku), devet SOŠ (47 % ukupnog broja ovih škola), 23 ŠOSO (82% ukupnog broja ovih škola), i jednu SSŠ (100% ovih škola).



prilog b.

Podaci Ministarstva prosvete o školama i odeljenjimaza učenike sa teškoćama u razvoju

Specijalne škole

Tabela 62. Podaci o školama i odeljenjima u periodu 2005–2007. iz dokumenta:Statistički godišnjak R. Srbije 2007, Zavod za statistiku R. Srbije,

dobijeni preko Ministarstva prosvete227 228

Specijalne osnovne škole228

Škole OdeljenjaUčenici

Učenici koji su završili školu

Ukupno nastavnika

Ukupno Devojčice

Republika Srbija

2005–2006 245 1,181 7,707 3,138 943 1,606

2006–2007 242 1,155 7,393 2,998 880 1,652

Centralna Srbija

2005–2006 140 722 4,661 1,875 591 987

2006–2007 142 721 4,467 1,796 572 1,009

Vojvodina

2005–2006 105 459 3,046 1,263 352 619

2006–2007 100 434 2,926 1,202 308 643

Specijalne srednje škole229



Ukupno nastavnika

Ukupno Devojčice

Republika Srbija

2005–2006 41 237 1,465 545 386 627

2006–2007 40 249 1,550 564 451 747

227 Tabela koju je sačinilo Odeljenje za razvoj i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete.228 Tabela koju je sačinilo Odeljenje za razvoj i međunarodnu saradnju Ministarstva prosvete.

SRBIJA


Specijalne srednje škole229



Ukupno nastavnika

Ukupno Devojčice

Centralna Srbija

2005–2006 29 166 972 369 315 455

2006–2007 29 172 1,015 375 307 523

Vojvodina

2005–2006 12 71 493 176 71 172

2006–2007 11 77 535 189 144 224

Tabela 63. Podaci koje je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja229

dostavio Ministarstvu prosvete u svrhu ovog istraživanja(specijalne škole i odeljenja)

Specijalne školeUkupno specijalnih škola: 48; ŠOSO: 29

OŠ Broj učenika SŠ Broj učenika Ukupno škola Ukupno učenika

47 4,892 30 2,176 48 7,068

Specijalne škole za učenike sa smetnjama u intelektualnom razvoju

Ukupno škola: 35; ŠOSO: 20; SOŠ: 14; SŠ: 1

OŠ Broj učenika SŠ Broj učenika Ukupno učenika

35 3,854 21 1,821 5,675

Specijalne škole za učenike sa smetnjama sa sluhom

Ukupno škola: 7; ŠOSO: 6; SOŠ: 1


7 378 6 158 536

229 Tabela koju je sačinio ZUOV.



Specijalne škole za učenike sa smetnjama sa vidom



2 224 1 42 266

Specijalne škole za učenike sa problemima u ponašanju



2 99 1 155 254

Specijalne škole za učenike sa telesnim invaliditetom


OŠ Broj učenika

2 337

Tabela 64. Analiza spiska specijalnih školaSektora za statistiku Ministarstva prosvete

(podaci za 44 škole: 26 SOŠ i 18 ŠOSO)230

Specijalne osnovne škole (SOŠ)231

Škole Odeljenja Učenici

Republika Srbija

2005–2006 12 171 765

2006–2007 8 95 428

Centralna Srbija

2005–2006 9 133 502

2006–2007 6 76 315

230 Analizu sačinio vodeći istraživač.

SRBIJA


Specijalne osnovne škole (SOŠ)231


Vojvodina

2005–2006 3 38 263

2006–2007 2 19 113

(Specijalne) Škole za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO)232


Republika Srbija

2005–2006 12 295 1,676

2006–2007 10 223 1,433

Centralna Srbija

2005–2006 8 160 1,020

2006–2007 7 141 923

Vojvodina

2005–2006 4 135 656

2006–2007 3 82 510

Redovne škole sa specijalnim odeljenjima

Tabela 65. Podaci koje je Zavod za unapređivanje obrazovanjai vaspitanja dostavio Ministarstvu prosvete u svrhu ovog istraživanja

(redovne škole sa specijalnim odeljenjima, školska 2007–2008)231

Ukupno redovnih škola sa specijalnim odeljenjima: 58

OŠ Broj odeljenja Broj učenika

58 168 1,121

231 Analizu sačinio vodeći istraživač.



Tabela 66. Analiza spiska redovnih škola sa specijalnimodeljenjima Sektora za statistiku Ministarstva prosvete 232 233

(podaci za 130 škola: 119 SOŠ i 11 ŠOSO)

Redovne osnovne škole sa specijalnim odeljenjima233


Republika Srbija

2005–2006 95 504 1,478

2006–2007 71 348 997

Centralna Srbija

2005–2006 59 846 308

2006–2007 42 191 524

Vojvodina

2005–2006 36 632 196

2006–2007 29 157 473

Redovne srednje škole sa specijalnim odeljenjima234


Republika Srbija

2005–2006 10 36 174

2006–2007 5 31 153

Centralna Srbija

2005–2006 9 24 5

2006–2007 4 22 112

Vojvodina

2005–2006 1 150 31

2006–2007 1 9 41

232 Analizu sačinio vodeći istraživač.233 Analizu sačinio vodeći istraživač.

SRBIJA


prilog c.

Broj i udeo učenika iz romske zajednice

Tabela 67. Broj i udeo romskih učenika u odnosu na ukupan broj učenikaspecijalnih škola u školskoj 2008–2009. godini

(podaci o 25 škola za koje su podaci dobijeni i iz škola i od RNVO/koordinatora)B

roj

ško

la Škole za učenike sa smetnjama u intelektualnom

razvoju Bro

j šk

ola

Škole za učenike sa smetnjama

sa sluhom

Bro

j šk

ola


sa vidom

Izvor podataka Škola RNVO Škola RNVO Škola RNVO

Ukupnoučenika u SOŠ

7

574 –

1

15 –

1

116 –

Broj romskih učenika u SOŠ 274 265 2 0 13 13

% romskihučenika u SOŠ 48% 46% 13% 0% 11% 11%

Ukupnoučenika uŠOSO OŠ

17

1,639 –

5

237 –

1

97 –

Broj romskih učenikau ŠOSO OŠ

661 658 55 46 7 4

% romskihučenikau ŠOSO OŠ

40% 40% 23% 19% 7% 4%

Ukupnoučenika uŠOSO SŠ

1,126 – 144 – 41 –

Broj romskihučenikau ŠOSO SŠ

296 213 14 11 4 4

% romskihučenikau ŠOSO SŠ

26% 19% 10% 8% 10% 10%



Bro

j šk

ola Škole za učenike

sa smetnjama u intelektualnom

razvoju Bro

j šk

ola


sa sluhom

Bro

j šk

ola


sa vidom

Izvor podataka Škola RNVO Škola RNVO Škola RNVO

Ukupnoučenika u SSŠ

1

280

–

– –

–

– –

Broj romskih učenika u SSŠ 77 77 – – – –

% romskih učenika u SSŠ 28% 28% – – – –

Ukupnoučenika

25

3,619 –

6

396 –

2

254

Ukupnoromskihučenika

1,308 1,213 71 57 24 21

Prosečan% romskihučenika

36% 34% 18% 14% 9% 8%

SRBIJA


prilog d.

Spisak romskih organizacija i romskih koordinatorakoji su učestvovali u istraživanju

Tabela 68. Kontakt podaci RNVO/koordinatora

Ime i pozicija RNVOLokacija RNVO

Lokacija škole

Brojškola

Romske NVO

Novaković Dragan, pred-sednik Loli Luludji – Crveni cvet Ruski Krstur Kula 1

Pera Petrović, predsednik Ckni Jag – Mala vatra Ruma Ruma 1

Dragica Kalderaš,predsednik

Kulturno prosvetno društvo Roma Sunce-Kham Vršac Bela Crkva,

Vršac 2

Miroslav Veljković,predsednik

Društvo RomBraničevski okrug Požarevac Požarevac 1

Boris Adamov,predsednik Društvo Rom Dimitrovgrad Dimitrovgrad 1

Dragan Gračanin,predsednik

Romski centar zademokratiju Valjevo Valjevo 1

Bajrami Fekrija,predsednik Romski razvojni centar Aranđelovac Aranđelovac 1

Miodrag Urošević,predsednik

Pokret RomaVrnjačke Banje

Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja 1

Društvo Roma Kuršumlije Kuršumlija Kuršumlija 1

Dijana Vujičić,predsednik Udruženje Roma Užice Užice 2

Svetlana Ilić,saradnik Ženski romski centar Bibija Beograd Beograd 1

Nada Đuričkovic,koordinator

Romski centar za žene i decu Dae Beograd Beograd 1

Ljubiša Jovanović,predsednik Humanitarni centar Rom Beograd Beograd 1

Svetozar Vasić, saradnik UG Dečji centar Mali Princ Beograd Beograd 1




Lokacija škole

Brojškola

Romske NVO

Suzana Čepo, saradnik Edukativni centar Roma Subotica Subotica 2

Dobrila Nikolić, predsednik Zvezda vodilja Zrenjanin Zrenjanin 1

Dragutin Lazić Musić,predsednik Ponos Niš Niš 2

Bogdan Nikolić, predsednik Društvo za kulturu i prosve-tu Bare Jaga

Mačvanska Mitrovica

Sremska Mitrovica 1

Biljana Mitrović, sekretar Udruženje Roma Rakovica Beograd Beograd 6

Dejan Bajramović,predsednik Romani asvi – Romska suza Vranje Vranje 1

Nedžip Eminović,predsednik Unija Roma Nevo Djivdine Leskovac Leskovac 1

Nadira Radulović,predsednik Udruženje romskih žena Jag Bor Bor 1

Romski koordinatori235

Miroslav Mitrović Čačak Čačak 2

Ivica Misković Novi Bečej Novi Bečej 1

Đulijeta Sulić Smederevo Smederevo 1

Zorana Pavlović Kruševac Kruševac 1

Angela Slavnić Bečej Bečej 1

Maja Kamenović Negotin Negotin, Zaječar 2

Osman Muhamed Beograd Beograd 4

Radovan Asković Pirot Pirot 1

Bata Konovalov Jagodina Jagodina 2

Safet Šusica Prokuplje Prokuplje 1

Zoran Pavlović Kragujevac Kragujevac 2

235 Romski koordinatori su radili preko projekata OEBS i UNHCR. Neki od njih zaposleni su u lokalnoj samoupravi.

SRBIJA



Lokacija škole

Brojškola

Romske NVO

Ljubinka Simić Knjaževac Knjaževac 1

Tomo Lakatoš Kikinda Kikinda 1

Zoran Kalanjoš Sombor Sombor 1

(Romski) Asistenti za podršku u školovanju učenika iz romske zajednice

Lina Jon Ali Bunar Pančevo 1

Ružica Mitić Aleksinac Aleksinac 1

Drugi

Dragan VasiljkovićRegionalna kancelarijaNacionalnog saveta romske nacionalne zajednice

ŠabacBanjaKoviljača, Šabac

2

Roditelj Rompreporučen od strane škole Bačka Topola Bačka Topola 1



prilog e.

Spisak specijalnih škola i redovnih škola saspecijalnim odeljenjima iz uzorka

Tabela 69. Redovne škole sa specijalnim odeljenjima u uzorku

Mesto Naziv škole

1Odeljenja za učenike sa teškoćama sa sluhom

Čačak Filp Filipović

2 Novi Sad Jovan Popović

3

Odeljenja za učenikesa teškoćama uintelektualnom razvoju

Aleksandrovac Sveti Sava

4 Majdanpek Velimir Markićević

5 Užice Nada Matić

6 Kuršumlija Drinka Pavlović

7 Jagodina Boško Đuričić

8 Ruma Ivo Lola Ribar

9 Palilula Zaga Malivuk

10 Banja Koviljača Vera Blagojević

11 Bačka Topola Nikola Tesla

12 Bela Crkva Dositej Obradović

13 Dimitrovgrad Hristo Botev

14 Aranđelovac Miloš Obrenović

15 Požarevac Sveti Sava

16 Vrnjačka Banja Popinski borci

17 Novi Bečej Josif Marinković

18 Kula, Ruski Krstur Petro Kuzmjak

19 Valjevo Nada Purić

20 Smederevo Dositej Obradović

21 Knjaževac Dimitrije Todorović Kaplar

SRBIJA


Tabela 70. Specijalne osnovne škole

Mesto Naziv škole

1 Škole za učenike sa teškoćama sa vidom

Beograd Dragan Kovačević

2Škole za učenike sa telesnim invaliditetom

Beograd Dragan Hercog236

3 Beograd Miodrag Matić

4 Škole za učenike saproblemima u ponašanju

Knjaževac Mladost237

5Škole za učenike sateškoćama sa sluhom

Beograd Radivoj Popović

6 Užice Miodrag Matić

7

Škole za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju

Beograd Miloje Pavlović*

8 Beograd NH Dušan Dugalić

9 Bačka Palanka Heroj Pinki

10 Šid J. Jovanović Zmaj

11 Beograd Sava Jovanović Sirogojno

12 Negotin 12. septembar

13 Beograd Ljubomir Aćimović

14 AleksinacŠkola za vasp. i obr. dece i omladine sa smetnjama u razvoju Smeh i suza

15 Prokuplje Sveti Sava

16 Šabac Sveti Sava

17 Kikinda 6. oktobar

18 Beograd Boško Buha

19 Beograd Novi Beograd

236 Škola je odbila učešće u istraživanju.237 Škola nije bila uključena u uzorak.



Tabela 71. Škole za osnovno i srednje obrazovanje

Mesto Naziv škole

1 Škole za učenike saproblemima u ponašanju

Beograd Vožd*

2 Škole za učenike sateškoćama sa vidom

Beograd Veljko Ramadanović

3

Škole za učenike sateškoćama sa sluhom

Subotica Školski centar za vasp. i obr. slušno oštećenih lica

4 Kragujevac Škola sa domom za učenike oštećenog sluha

5 Niš Bubanj

6 Beograd Stefan Dečanski

7 Jagodina 11. maj

8

Škole za učenike sateškoćama uintelektualnom razvoju

Sremska Mitrovica Radivoj Popović

9 Beograd Anton Skala*

10 Novi Sad Milan Petrović

11 Stara Pazova Anton Skala

12 Sombor Vuk Karadžić

13 Zrenjanin 9. maj*

14 Beograd Sveti Sava

15 Čačak 1. novembar

16 Pančevo Mara Mandić

17 Bečej Bratstvo

18 Zaječar Jelena Majstorović

19 Subotica Žarko Zrenjanin

20 Kruševac Veselin Nikolić

21 Vranje Vule Antić

SRBIJA


Mesto Naziv škole

22 Leskovac 11. oktobar

23 Kragujevac Vukašin Marković

24 Pirot Mladost

25 Niš 14. oktobar

26 Vršac Jelena Varjaški

27 Kraljevo Ivo Lola Ribar

28 Bor Vidovdan

Tabela 72. Specijalna srednja škola

Mesto Naziv škole

1 Škole za učenike sa teškoćama u intelektualnom razvoju Beograd Srednja zanatska škola



literatura

Zakoni

Ustav Republike Srbije. 2006. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp

Porodični zakon. 2005. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o radu. 2005. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. 2003, 2004. i 2009. „Službeni glasnik“, br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o visokom obrazovanju. 2005. „Službeni glasnik“, br. 76/2005. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. 2002. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.„Službeni glasnik“, br. 36/09. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o zabrani diskriminacije. 2009. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. 2002. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o socijalnoj zaštiti. 2005, 2006. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o društvenoj brizi o deci. „Službeni glasnik“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 i 62/03. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. 2009. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o osnovnoj školi. 1992, 2003. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

Zakon o srednjoj školi. 2002, 2003. „Službeni glasnik“, br. 23/2002, 62/2003i 64/2003. Dostupno nahttp://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=676&t=Z#

SRBIJA


Podzakonska akta

Pravilnik o kriterijumima za klasifikaciju dece sa smetnjama u razvoju, sastav i rad medi-cinskih komisija za pregled dece sa smetnjama u razvoju. „Službeni glasnik“, br. 7/94.

Ministarstvo prosvete. Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja na-stavnika, vaspitača i stručnih saradnika. „Službeni glasnik“, br. 14/04 i 56/05.

Odluka o kriterijumima za razvrstavanje dece ometene u razvoju i način rada komisije za pregled dece ometene u razvoju. „Službeni glasnik RS“, br. 16/86.

Ministarstvo prosvete. Nacrt Pravilnika o bližim uslovima za procenu potreba za pru-žanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sastavu i načinu rada interresorne komisije, 2009.

Strateška dokumenta

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. 2007. Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa smetnjama i teškoćama u razvoju (nacrt). Dostupno nahttp://www.reformaobrazovanja.com/english/mediji.php?vest=26&detalj=1

European Roma Rights Centre. 2004. Stigmata: Segregated Schooling of Roma in Central and Eastern Europe. Budapest.

Vlada Republike Srbije. 2002. Strategija za smanjenje siromaštva.

Vlada Republike Srbije. 2004. Nacionalni plan akcije za decu (NPA).

Vlada Republike Srbije. 2005. Strategija unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Vlada Republike Srbije. 2006. Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji.

Vlada Republike Srbije. 2008a. Strategija integracije u EU.

Vlada Republike Srbije. 2009b. Nacionalna strategija unapređivanja položaja Roma u Republici Srbiji.

Išpanovic, V. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. 2003. Nacrt Uredbe o radu komisija za procenu potreba i usmeravanje dece ometene u razvoju.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2002. Kvalitetno obrazovanje za sve – put ka razvijenom društvu.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2003a. Nacrt Strategije unapređivanja obrazovanja Roma u Republici Srbiji.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2003b. Analiza obrazovnih potreba dece sa teškoćama u razvoju.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2003c. Strategija obrazovanja dece sa posebnim potrebama (nacrt).



Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2004a. Jedinstveni akcioni plan una-pređivanja obrazovanja Roma u Republici Srbiji.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2004b. Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme u Srbiji.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2005a. Strategija obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. Dostupno nahttp://www.mps.sr.gov.rs

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2005b. Razvoj politike i strategije stručnog obrazovanja u Republici Srbiji. Dostupno nahttp://www.prsp.sr.gov.rs/engleski/dokumenta.jsp

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 2005d. Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. Strategija razvoja Ministarstva prosvete i sporta za period 2005–2010.

Ministarstvo za manjine i etničke zajednice SRJ. 2002. Nacrt Strategije za integraciju i osnaživanje Roma (samo za Srbiju).

OECD. 2007. Prosvetna politika za ugrožene i hendikepirane učenike u Jugoistočnoj Evropi (Srbija).

UN Konvencija o pravima deteta. 1989. Dostupno nahttp://www2.ohchr.org/english/law/pdf/crc.pdf

UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. 2006. Dostupno nahttp://www2.ohchr.org/english/law/pdf/disabilities-convention.pdf

United Nations Millennium Declaration. 2000. Dostupno nahttp://www.un.org/millennium/declaration/ares552e.pdf

UN Rezolucija. 2002. Svet po meri dece. A/RES/S–27/2. Dostupno nahttp://www.unicef.org/specialsession/docs_new/documents/A-RES-S27–2E.pdf

World Education Forum. 2000. Dakar Framework for Action, Education for All: Meeting our Collective Commitments. Dostupno nahttp://unesdoc.unesco.org/images/0012/001211/121147e.pdf

Lokalne strategije / akcioni planovi

Potpredsednik Vlade, Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva. Lokal-ni akcioni planovi za Rome. Dostupno nahttp://www.prsp.sr.gov.rs/istrazivanje/index.jsp

Strategija unapređivanja obrazovanja Roma u Kragujevcu, 2004.

Strategija unapređivanja obrazovanja Roma u Nišu, 2004.

SRBIJA


Istraživanja i izveštaji

Arsenović Pavlović, Marina. 1997. Obrazovanje romske dece u sadašnjoj školi.Beogradska defektološka škola br. 2, pp. 105–118. Dostupno nahttp://scindeks.nb.rs/Related.aspx?artaun=1152

Beker, Kosana & Janjić, Biljana, (eds.). Pravni vodič za roditelje dece sa smetnjama u razvoju. Inicijativa za inkluziju VelikiMali. Dostupno nawww.velikimali.org

Biro, Mikloš & Novović, Zdenka & Tovilović, Snežana. 2006.Kognitivno funkcionisanje edukativno zapuštene dece predškolskog uzrasta.Psihologija, Vol. 39, No. 2, pp. 183–206. Dostupno nahttp://scindeks.nb.rs/Related.aspx?artaun=2646

Centar za primenjene evropske studije. 2009. Mere afirmativne akcije za Rome u Srbiji.

Centar za samostalni život invalida. 2007. Izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji – Analiza zakonske regulative i prakse. Dostupno nahttp://www.cilsrbija.org/eng/ebib.php

Centar za prava deteta. 2006. Više od nezvanične procene – položaj romske dece u Srbiji. Dostupno nahttp://www.cpd.org.rs

Centar za prava deteta & Koalicija NVO iz Srbije. 2007. Primena Konvencije o pra-vima deteta u Srbiji. Dostupno nahttp://www.cpd.org.rs/izvestaji.html

Council of Europe: European Court of Human Rights. 7 February 2006.D. H. and Others v. Czech Republic, 57325/00. (Amici Brief ). Dostupno nahttp://www.unhcr.org/refworld/docid/469e020e2.html

Decade Watch. 2007. Decade Watch Monitoring Report Notes, Significant Progress on Roma Inclusion Policies. Dostupno nahttp://www.decadewatch.org

Đigić, Gordana. 2007. Socijalna inteligencija romske i srpske dece. Magistarska teza odbranjena na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ecumenical Humanitarian Organization (EHO). 2007. Pod rizikom:

Socijalna ugroženost Roma, izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji. Dostupno na http://ehons.org/download/klprr_en.pdf

European Commission – EC Delegation of Republic of Serbia.(EuropeAid/128424/C/SER/RS). Instrument for Pre-accession (IPA). Dostupno nahttp://europa.eu.int/comm/europeaid/projects/gender/index_en.htm

European Roma Rights Center/UNHCHR. 2003. Joint Memorandum:The Protection of Roma Rights in Serbia and Montenegro. Available online athttp://www.errc.org/db/01/19/m00000119.pdf



European Roma Rights Center. 2004. Stigmata: Segregated Schooling of Roma in Central and Eastern Europe. Budapest.

Centar za evaluaciju, testiranje i istraživanja. 2006. Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji.

Fond za otvoreno društvo Srbija. 2009. Indikatori jednake dostupnosti kvalitetnom obrazovanju.

Glumbić, Nenad. 2005. Razvojne specifičnosti romske populacije u školama za decu ometenu u mentalnom razvoju, Br. 60, (4).

Vlada Republike Srbije. 2006. Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Dostupno nahttp://www.prsp.sr.gov.rs/engleski/dokumenta.jsp

Vlada Republike Srbije. 2007. Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Dostupno nahttp://www.prsp.sr.gov.rs/engleski/dokumenta.jsp

Hall, T., Strangman, N., & Meyer, A. 2003. Differentiated instruction and implications for UDL implementation. Wakefield, MA: National Center on Accessing the General Curriculum. Dostupno nahttp://www.cast.org/publications/ncac/ncac_diffinstructudl.html

Ispanović, Veronika. 2006. Reforma komisija i inkluzivno obrazovanje. (Power Point prezentacija).

Jakšic, B. & Bašic, G. 2002. Romska naselja, uslovi života i mogućnosti integracije Roma u Srbiji. Cenar za istraživanje etniciteta.

Kočić Rakočević, Nataša & Miljević, Anđelka. 2003. Romi i obrazovanje – između potreba, želja i mogućnosti. Beograd.

Liga za Dekadu. 2007. Godišnji izveštaj.

Milivojević, Zdenka. 2008. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih spoljna evalu-acija – završni izveštaj 2005–2008.

Ministarstvo rada i socijalne politike. 2005. Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Centar za prava manjina. Dekada inkluzije Roma – Informator Centra za prava ma-njina: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8. Dostupno nahttp://www.mrc.org.rs/index_e.php

Centar za prava manjina. 2001. Kršenje prava Roma u Srbiji. Dostupno nahttp://www.mrc.org.rs/index_e.php?sta=publikacije&jezik=en

Centar za prava manjina. 2008. Godišnji izveštaj lige za Dekadu 2007. Dostupno nahttp://www.mrc.org.rs/index_e.php

Novović Zdenka, Mikloš Biro, Aleksandar Baucal & Snežana Tovilović. 2007. Test zrelosti za školu, Centar za primenjenu psihologiju, Društvo psihologa Srbije.

SRBIJA


Open Society Institute. 2006. Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji. Dostupno nahttp://www.soros.org/initiatives/esp/articles_publications/publications/monitoring_20061218

Open Society Institute. 2007. Jednaka dostupnost kvalitetnog obrazovanja za Rome u Srbiji.

Pešikan, Ana & Ivić, Ivan (za Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva). 2008. Analiza efekata uvođenja predškolskog pripremnog programa, kao jedne od javnih mera uvedenih u periodu 03/07.

Zaštita prava dece sa teškoćama u razvoju – unapređenje rada Komisija za kategorizaciju dece sa teškoćama u razvoju, Izveštaj za I fazu projekta (2002). Interni dokument.

Zavod za statistiku RS. 2002. Stanovništvo i domaćinstva u Srbiji prema Popisu 2002. Dostupno nahttp://webrzs.statserb.sr.gov.rs/axd/Zip/VJN3.pdf

Romski obrazovni fond. 2007. Unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji – situacija u zemlji i radna strategija REF. Dostupno nahttp://www.romaeducationfund.org

Simić, Ljiljana & Mihajlović, Milka. 1998. Opravdanost upotrebe testa TIP–1 van standardizacionog područja. Nastava i vaspitanje, Vol. 47, No. 2, pp. 265–274.

Stefanović Stanojević, Tatjana & Krstić, Ninoslav. 2005. Committee for Civic Initiati-ve, Persons with Disabilities, Rights, Possibilities and Development. Dostupno nahttp://www.ogi.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=39&Itemid=56&lang=sr

Ministarstvo rada i socijalne politike i UNDP, uz podršku Evropske komisije. 2009. Istraživanje Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji.

Terms of Reference. Education for All – Increasing the Availability and Quality of Education for Children from Marginalised Groups.

Tovilović Snežana & Aleksandar Baucal. 2007. Procena zrelosti za školu – Kako pri-stupiti problemima procene zrelosti i adaptacije marginalizovane dece na školu.

Trevor Brisko, Timothy. 2002. Romi sa Nišave.

UNDP. 2005. Vulnerable Groups in Central and South Eastern Europe.Survey data Serbia. Dostupno nahttp://www.vulnerability.undp.sk

UNICEF Belgrade. 2001. Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ.Dostupno nahttp://www.un.org.rs

UNICEF. 2005. Multiple Indicator Cluster Survey – MICS 3. Dostupno nahttp://www.unicef.org/statistics/index_24302.html



UNICEF. 2007. Raskinuti lanac isključenosti – romska deca u Jugoistočnoj Evropi.Vučić, Lidija R., Baucal, Aleksandar D., & Petrović, Danijela S. 1994. Faktori uspešnosti na testovima intelektualnih sposobnosti pri polasku u školu. Nastava i vaspitanje, Vol. 43, No. 5, pp. 433–455. Dostupno nahttp://scindeks.nb.rs/Related.aspx?artaun=39151

Svetska banka, Milena Mihajlović. 2004. Needs Assessment Study for the Roma Edu-cation Fund: Background Paper – Serbia. Dostupno nahttp://www wds.worldbank.org/external/default/main?menuPK=64187510&pagePK=64193027&piPK=64187937&theSitePK=523679&menuPK=64154159&searchMenuPK=64258544&theSitePK=523679&entityID=000160016_20060210172821&searchMenuPK=64258544&theSitePK=523679

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд376.74-054.57-053.2(=214.58)(497.11) ROMSKA deca u “specijalnom” obrazovanju u Srbiji – prezastupljenost, niska postignuća i uticaj na život : istraživanja o školama i odeljenjima za decu sa teškoćama u razvoju / [urednik Tamara Lukšić Orlandić]. – Beograd : Fond za otvoreno društvo = Open Society Institute, 2010 (Beograd : Dosije studio). – 174 str. : tabele ; 24 cmTiraž 500. – Str. 10: Predgovor / Bernard Rorke. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 168–174.ISBN 978-86-82303-32-9a) Роми – Образовање – Инклузивни метод – Србија – ИстраживањеCOBISS.SR-ID 178223372

Documents

Romska deca u specijalnom obrazovanju u Srbiji · 2012-03-02 · Romska deca u „specijalnom“ obrazovanju u Srbiji – prezastupljenost, niska postignuća i uticaj na život Istraživanje