Rukovanje i Odrzavanje IMT 539

5/14/2018 Rukovanje i Odrzavanje IMT 539

1/65

T R A K T O R IMT539


2/65

UPhlTSTV Aza rukovanje iodriavanjetraktora IMT -539

I M r~

INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA - BEOGRAD019455


3/65

TRAKTOR IMT-539 proizvodiIndustrija masina i traktora, BeogradMOTOR M 33/T -LP proizvodiIndustrija motora, RakovicaTraktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava uslove prema pravilniku 0 za-stiti na radu u poljoprivredni (Sl. list SFRJ br. 34/68).Industrija rnasina i traktora zadrzava pravo izmene objavljenih podataka bez prethodnogobavestenja.Podaci 0 ovorn prirucniku tacni su na dan izdavanja.SYa prava za stampu i slike zadrzava:Industrija rnasina i traktoraBeograd

I M T@Izdanje: 2 - IMT- 1982~T1RAZ:15000


4/65

1. OPSTI OEO1.1. UVOD

Traktor IMT-539 izraden je po savremenimkoncepcijama 5tO ornogucuje njegovu upotrebu usvim uslovima i na najtezim terenima. Pre upo-trebe traktora, savetuje se korisnicima da pazlji-vo prouce sva UPUTSTV A. Dobro poznavanje iprakticna primena Uputstva, ornogucuje da trak-tor bude spreman i siguran za upotrebu, a njegovvek trajanja dug.Napominjemo, da u toku garantnog roka ne

treba podesavati i rastavljati pojedine delove trak-tora, polito se tada gubi pravo na garanciju. Ta-kode, fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost,ukoliko na pojedinim delovima traktora u tokugarancije dode do kvara usled nepravilnog ruko-vanja iii odrzavanja.Servisne mere, osirn podmazivanja i jednostavni-jeg odrzavanja, koje se mogu lako obaviti, pre-pustiti nasirn servisnim centrima, koji za to imajuskolovano osoblje.Za odrzavanje i popravku traktora koristiteoriginalne delove koje mozete nabaviti kod ovla-

scenih servisnih zastupnika iii direktno u fabrici.Identifikacija traktora se obavlja brojevimatraktora i motora.PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom

rnodelu, traktora IMT-539. S obzirom na to, naVasern traktoru moze biti ugraden deo koji funk-cionalno odgovara objasnjenju dok se oblikommalo razlikuje, Zbog ovoga, molimo Vas da naovakve stvari ne obracate paznju.1.2. LJPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD

Pre nego lito se pristupi bilo kakvom radu satraktorom proueltl UPUTSTV A i zapamtitisledeee:

Traktor voziti sarno sa ispravnirn kocnicama iupravljacern.Neopterecen traktor {lloze se sigurno kretatibez opasnosti od prevrtanja:


5/65

- na uduznorn nagibu od 33- na bocnom nagibu od 23Traktor sa prikljucenim nosenim orudem mo-ze se kretati bez opasnosti od prevrtanja uko-liko ugao nagiba nije veci od 200.Na neravnom i klizavom terenu voziti manjimbrzinama.Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdi-cama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratitipaznju pri voznji sa punom prikolicom).Nije dozvoljeno da se pri voznji pored vozacavozi jos neko Iice.Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene,jer u slucaju naglog kocenja sarno jednogtocka moze doci do prevrtanja traktora.Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocni-ca) rnoze se koristiti sarno pri manjim brzina-rna i radu na polju.Startovanje motora vrsiti sarno preko preki-daca za startovanje.Ne dolivati gorivo dok motor radioNe pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoari za vreme intervencije.Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi inter-vencija na traktoru.Pre ne_gosto se otkaci orude sa traktora, uga-siti motor, ubaciti menjac u brzinu i povuciparkirnu kocnicu,Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati uklju-cen stepen prenosa.U slucaju da dode do pregrejavanja motor anije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka.Sacekati da se motor ohladi.Na pumpi za ubrizgavanje goriva, regulatorubroja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nika-kva podesavanja iii opravke bez ovlascenogstrucnog lica.Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u- .zatvo-renoj zgradi.Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vra-tila kada se isto ne koristi.Kada prikljucno vratilo dobija pogon prekotransmisije (od zadnjih tockova) pre pokreta-nja traktora unazad isto iskljuciti, jer bi se usuprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre-


6/65

tao u suprotnorn smeru, sto rnoze da izazovenepredvidene srnetnje i opterecenja.Kod pogona preko kardanskog vratila oba-vezno koristiti odgovarajuce zastitnike kakone bi doslo do povrede rukovaoca,Ne ostavljati crude u podignutom polozaju,kada nije u upotrebi, vee ga spustiti na zernlju.Na nose no orude ne tovariti nikakav dodatniteret.Poteznica na traktorskirn polugarna se nesrnekoristiti za vucu, ukoliko nije ukrucena posto-jecim kosnicirna. Ne srne se koristiti ni zavucu prikolice. Visinu poteznice podesiti takoda se ostvari dozvoljeno opterecenje pred-njeg mosta, potrebno za sigurno upravljanje(traktor se ne srne propinjati).Zglob gornje traktorske poluge ne srne sekoristiti za vucu,Osiguranje oruda koje je prikljuceno za trak-torske poluge vrsiti sarno originalnim klino-virna koji se isporueuju uz traktor (vezani suza poluge).tAutomatsku kuku koristiti sarno za vucu od-govarajuCih jednoosQYinskjb_prikolica a zadvoosovinske prikolice koristiti poseban ure-daj.Klateca poteznica se ne srne koristiti za vucuprikolice.Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne srneda se nade izrnedu traktora i oruda.Traktor se ne srne koristiti za zastitu biljahernijskirn sredstvima (otrovima) ukoliko nijeopremljen herrnetickorn kabinorn.Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pri-tegnuti, za bezbedan i trajan rad.U svernu se pridrzavati uputstava 0 redovnomtehnickom i periodienorn odrzavanju traktora.


7/65

BROJ1RAKTORANalazi se na instrument tabli.Tablica na Vasern traktoru sadrzisledece brojeve:u polju sa slovom '? upisan jebroj uverenja isptave 0 zastitina radu;tip traktora;snaga KW;broj obrtaja motora;broj traktora koji je sastavljenod devet brojeva cije je znace-nje: prvi broj, godina izrade;drugi i treci, proizvodac, i osta-lih sest redni broj proizvoda oddana pocetka proizvodnje.

BROJ MOTORANalazi se na levoj strani motorasa gornje zadnje strane.


8/65

1.3. TEHNICNI PODACIMotorProizvodacTipBroj cilindaraPrecnik cilindaraHod klipaRadna zapremninaStepen kompresijeRed paljenja Snaga motora na zamajcupri 2000 min-ISnaga na prikljucnom vratilupri 2000 min-I Maksimalni obrtni momenatpri 1300 mirr?Kosuljice cilindaraPodmazivanje

Industrija motora RakovicaM33/T-LP cetvorotaktni dizel mOLOr391,4 mm127mm2500cm317,4:11-2-328,7 KW (39 KS)26,5 KW (36,5 KS)15,3 daNm (kpm)Zarnenjive, suve, liveneUljem pod pritiskom, pornocurotacione pumpe

Usisni ventilOtvara 460 pre UMTZatvara 10 posle SMTOtvara 130 pre SMTZatvara 43posle UMT

RazvodIzduvni ventil

Zazor ventilaU hladnom stanjuU toplom stanjuPumpa za dovod goriva0,30 mm0,25 mmMernbranska

Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M.F2.02S;DIN 6270; SAE J.270.1.2.3 iBS.649/58.


9/65

Pumpa za ubrizgavanjeRegulator broja obrtajaPritisak podesavanja brizgaljkeStaticki ugao ubrizgavanjaPrecistac gorivaPrecistac vazduhaPrecistac ulja

LinijskaMehanicki165 bar200pre SMT2 precistaca i1 predprecistacSa uljnim kupatilomIntegralni precistac

Spojnica Suva, frikciona, dvostepena sa dva diskaMenjaeTip menjacaBroj stepeni prenosa

Sa pomerljivim zupcanicimaTri za hod unapred i jedan za hod unazad

Ukupan broj stepeni prenosa (sa pla-netarnim reduktorom) Sest za hod unapred i dva za hod unazadReduk to r menja eaTipPrenosni odnos

Planetarni4;1Prenos u zadnjem m ostu Prenos pod pravim uglom izveden prekokonusnog itanjirastog zupcanikasa prenosnim odnosom 6,166: 1 i sa ugra-

denim diferencijalomUkupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h(sa gumama 1l,2/1Ox28 R-570 mm)Stepen prenosa Prenosni odnos Brzina kretanja traktora

(ukupni) pri broju obrtaja radilice1300 mirr? 2000 mirr?I 205,50 1,36 2,09II 137,00 2,03 3,13III 74,67 3,74 5,75IV 51,37 5,43 8,36V 34,25 8,16 12,55VI 18,67 14,96 23,02spori hodunazad 150,69 1,85 2,85

brzi hodunazad 37,67 7,41 11,4- I -


10/65

PrikljucRo vratilnTipPrenosni odnos izmedu motora i priklju-nog vratila (pri pogonu direktno odmotora)

Ozljebljeno, precnika 34,9 mm (13/8' ')Po JUS M. Ll.601

2,78:1Broj obrta motora min I Broj obrta prikljucnogvratila (min-I)

15002000 540720Predeni put zadnjeg tocka za jedanobrt prikljucnog vratila (pri pogonupreko transmisije)Uredaj za blokiranjedirerencijalaKocniceTip kocniceDelovanje kocnicaUpravljaek! rnehanizamTeekoviPrednji tockoviZadnji tockoviPritsak u gumama

Hidraulik

Kapa citet p ump eMoe dizanja na krajevima traktorskihpoluga u transportuZa rad na polju i kratkomrastojanjuGabaritn e d irnenz ije tr ak to raUkupna duzina

Priblizno 48,3 emsa kandastom spojnieom i noznomkomandom

Mehanicke, sa papucama smestenirn udobosu kocniceNa zadnje tockove, nezavisno iii istovre-vremenoPuzni prenosnik sa putujucim kuglicamaSa celicnim diskovima i gumama 6 x 16Sa celicnirn diskovima igumama11,2/1Ox28Gume na prednjim tockovirna 1,8 barGume na zadnjim tockovirna 1 barCetvorocilindricna pump a smestena ucentralnom kucistu sa razvodnim venti-lorn, cilindrom podiznog uredaja i tri raz-vodna prikljucka. Sigrunosni ventil jepodesan na 175 bar12 lit/min pri 2000 m? radilice motora813 daN1000 daN2972mm

5


11/65

Ukupna sirina (sa nonnalnim razmakomtockova)Ukupna visinaUzduzna prolaznost (klirens):- posredini- ispod osovineRastojanje osovineRazmak tockovaPrednji tockoviZadnji tockoviNormalan razmak:- predni tockovizadnji tockoviPoteznicaVisina od tlaNormalna visina poeznicePrecnik okretanjaSa upotrebom nezavisnih kocnicaBez kocenjaTeiina traktoraSa gorivom, uljem i vodomNajveea dozvoljenavuena sila traktora

sa balastom- bez balastaKolicina goriva, ulja ivodeRezervoar za gorivoUlje u motoruUlje u precistacu vazduhaUlje u menjacu i centralnom kucistuUlje u kucistu upravljackog mehanizmaVoda u sistemu za hladenjeUlje u kucistu remeniceElektricna opremaNapon instalacijeAkumulator

1625 mm1372mm320mm533mm1830mm

Od 1200 do 2000 mmOd 1200 do 1900 rnm1200mm1300mm

279 do 610 mm502 mm

2950mm3260 mm (pri razmaku tockova od1200 mm)

1440 kg

1200 daN800 daN(lit.)3570,4300,958,50,85

12V1 korn, 97 Ah


12/65

1.4. INSlRUMENTI I KOMANDNI UREDAJISvaki korisnik novog traktora, pre pocetkaeksploatacije, potrebno je da se upozna sa raspo-

redom komandi i nacinom njihove upotrebe. Po-zeljno je da svaki rukovalac traktora stekne na-vike da cesto osmatra instrument tablu kako bimogao odmah primetiti svaki znak nepravilnograda i blagovremeno intervenisati.1.4.1. INSTRUMENTIInstrurnenti se nalaze na posebnoj tabli koja jesmestena neposredno ispred vozaca.

A. Prekidac grejaca i starteraB. AmpermetarC. ManometarD. TraktometarE. Rucica za gasF. Prekidac prednjih farova

G. Prekidac zadnjeg faraH. Dugme sireneI. Dugme komande za gasenje motoraJ. Dupli manometarK. Prekidac migavacaL. Termometar

7


13/65

1 0 1 3

Prekidac grejaca istartera A(Opsirno u poglavlju startovanja motora)

Ampermetar BOrnogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnihelemenata elektricne opreme motora - diname iakumulatora

Manometar cPri radu motora, pokazuje pritisak kojim se vrsipodmazivanje. Normalan pritisak ulja za podmazi-vanje motora ce biti sve dok se kazaljka instru-menta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom.


14/65

1025

Traktometar DOvo je instrument na kome se mogu ocitati brojobrta motora, brzina kretanja traktora za svakistepen prenosa, broj obrta prikljucnog vratila iremenice kao i broj sati rada traktora.

Rucica za gas EPomeranjem rucice nadole, povecava se broj obrtamotora i obratno, pomeranjem navise broj obrtase smanjuje.Prekidat svetla i prechijih farova FOkretanjem kljuca u desnu stranu pale se: poloiajI - prednje i zadnje svetIo, polozaj 2 - oborenasvetIa i polozaj 3 - dugo svetIo prednjih farova.

Prekidae zadnjeg fara GPaljenje zadnjeg far a vrsi se izvlacenjern dugme-ta prekidaca, Pri ovome prekidac fara F treba dabude u pocetnorn polozaju.


15/65

1015

10

Dugme sirene HUkoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnornpolozaju, moguce je, pritiskom na dugme uklju-citi sirenu.

Dugme komande za gaiienje motora IPovlacenjern ovog dugmeta prekida se rad moto-ra. Pre ponovnog startovanja motora osloboditiosigurac,

Dupli manometar JSluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskojinstalaciji traktora na kome je ugraden kompre-SOL Crvena kazaljka manometra pokazuje pri-tisak u kocionorn vodu prikolice, a bela kazaljkapritisak u instalaciji traktora.


16/65

Prekidac migavca KPrekidac migavca se aktivira pomeranjem na onustranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal. Sastav-ni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i

I gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavci-rna.Termometar LSluzi za merenje temperature vode u sisteu za hla-denje. Najpovoljnija temperatura za rad motoraiznosi 900C.1.4.2. OSTALE KOMANDE TRAKTORARueica menjaeaRucicu menjaca pomerati tacno prema semi ozna-cenoj na centralnom kucistu u obliku slova Hprilikom izbora prenosa.Rucica planetarnog reduktoraKoristi se zajedno sa rucicorn menjaca. Rucicu jemoguce postaviti u tri polozaja:BH - brzi hodP neutralni polozaj iSH - spori hodRaspored polozaja dat je na centralnom kucistu,Startovanje motora se moze izvrsiti sarno kad serucica nalazi u neutralnom polozaju P.Pedala spojniceKoristi se pri polazenju traktora i pri promenistepena prenosa. Pritiskom na pedalu rastavlja seveza motor - rnenjac i obratno. vcza seostvaruje prilikom pustanja pedale. U toku nor-malnog rada traktorom pedal a spojnice mora bitipotpuno pustena. Pedala ima dva hoda: prvi hod- hod kojim se iskljucuje transmisija; drugi hod- hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hi-draulika, prikljucno vratilo i transmisija. Granicaprvog i drugog hoda pedale se lako osete. Drugihod pocinje onog momenta kad se na pedali osetipovecani otpor.

11


17/65

c

12

Pedale kocnicaPri voznji u transportu, pedale kocnica moraju bitispojene. Spajanje se obavlja rucno kljucern B. Kadsu pedale rastavljene, moze se obaviti pojedinac-no kocenje i to sarno u cilju smanjenja poluprec-nika zaokretanja. Trajno kocenje traktora ostva-ruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom, dok sepri pritisku na pedale automat ski sam iskljucuje.

Rueica za ukljucivanje prikljucnog vradlaNalazi se na levoj strani centralnog kucista, Izbo-rom polozaja rucice pogon prikljucnog vratilamoze biti direktan od motora iiipreko transmisije.

1.4.3. KOMANDA HIDRAULIKASluzi za komandovanje hidraulicnog sistema trak-tora a samim tim i orudima koia se kace prekotraktorskih poluga (opsirnije u poglavju Ruko-vanje traktorom).


18/65

1.4.4. SEDISTEOpremljeno je hidraulickim amortizerom. Zavis-no od tezine rukovaoca rucicom A se dovodizavrtanj na skali, na odgovarajucu brojku kojaodgovara tezini rukovaoca. Podesavanje se rnozeregulisati u rasponu od 60-120 kg. Rucica Bornogucuje primicanje iIi odmicanje sedista u od-nosu na upravljac. Podizanjem iste sediste se od-bravljuje a spustanjem zabravljuje.

2. RUKOV ANJE lRAKTOROM2.1. RAZRADIVANJE

Postupak praviInog razradivanja najboIje ce seobaviti ukoliko se strogo postuju sledece prepo-ruke:- Prvih 50 sati rada traktor koristiti sarno nalaksim radovima. Izuzetno se dozvoIjava ioba-vljanje tezih radova ali sarno pri nizim stepenimaprenosa (IiIi II). Korisno je da se povremeno, naprimer svakih 10 sati rada traktor maksimaInooptereti stirn da ovo ne traje duze od 5 do 10minuta.- Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zame-niti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljatiprema preporukama datim u poglavlju Odrza-vanje traktora).- Posle prvih 100 sati rada obavezno zamenitiulje u centralnom kucistu.- Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pri-tezati zavrtke i navrtke.Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventila-tor a i diname.Obaviti servisne preglede prema uputstvu da-tom u servisnoj knjizici,

13


19/65

14

2.2. STARTOVANJE MOTORAPre pustanja motora urad potrebno je pro-veriti:Da Ii u rezervoaru ima dovoljno goriva;Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara)otvorena;Da Ii je komanda za gasenje motor a pustena;Da Ii je nivo ulja u koritu motora u propisa-nim granicama;Da-li u sistemu za hladenje ima dovoljno ras-hladnog sredstva;Da Ii je rucica prikljucnog vratila motora usrednjem polozaju;Da Ii je rucica planetarnog reduktora u ne-utralnom polozaju P;Da Ii je traktor ukocen,

2.2.1. NORMALNO STARTOVANJEStartovanje pri temperaturi iznad 0 C obaviti:a) Rucicu za gas povuci dole do kraja;b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u po-lozaj P;- Da Ii je traktor ukocen,c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja;d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenutiudesno.tim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vra-titi do pred kraj hoda.2.2.2. STARTOV ANJE PO HLADNOM VRE-MENU

Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0 C po-stupak startovanja motora je:Isto kao i kod a), b) i c).Kljuc u prekidacu grejaca istartera okrenutiulevo do prvog zuba.Zadrzati ga u ovom polozaju, zavisno od spo-ljasnje temperature 5 do 20 seundi;Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg le-vog polozaja pokusati sa startovanjem.


20/65

Rad elektropokretaca pri startovanju ne smebiti duzi od 10 sekundi;Ukoliko motor ne proradi, postupak ponovitinakon 10 do 15 sekundi.Napomena: Ako motor ne proradi ni posle viseponovljenih pokusaja, bez obzira na uslove, pro-veriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao ipostojanje vazduha u sistemu. Nakon ovoga, akomotor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnojradionici.

2.3. IZBOR STEPENA PRENOSAOdreden stepen prenosa nije moguce prepo-ruciti i njega koristiti s obzirom na postojanje vrlorazlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pado odredenih agrotehnickih normi koje se propi-suje u odredenim momentima.Najvaznije je u svim uslovima rada imati iz-vesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepred-videnih otpora. Ukoliko se u radu oseti preopte-recenje, traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen

prenosa.Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnicenije preporuceno obzirom na to da dolazi do br-zog propadanja spojnice.

2.4. POLAZENJE I VOZENJEosigurac skakavice kocnice otpustiti;pedalu spojnice pritisnuti do kraja;izabrati zeljeni stepen prenosa;postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spoj-nice.Posto traktor krene, nogu potpuno sklonuti sapedale spojnice.Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicorn zagas.U toku voznje nesme se vrsiti promena stepe-na prenosa.Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spojnice i kocnica,Spojnicu koristiti sarno pri iskljucivanju pogo-

L- . .: : :==: . ._ __ . . . . ! . : . . _ _ . . !1036~ na prikljucnog vratila.15


21/65

A. Rucica za kontrolu polozajaB. Rucica za kontrolu vuceC. Podesivi granicnikD. Navrtka za ogranicenje hodarucice

16

2.5. BLOKADA DIFERENCIJALAKoriscenje blokade diferencijala preporucujese u slucajevirna kada je teren klizav i prijanja-nje tockova nije isto za oba tocka,Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadujer je to stetno a nije moguce ni okretanje trak-tora.Potpuno oslobadanje pedale postize se:

1. Skretanjem malo sa linije voznje.2. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora.3. Laganim kocenjern desnom iii levom kocni-com.Voditi raenna da pedala blokade bude isklju-eena pre zaokreta na kraju brazde.Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokadekada motor radi sa velikim brojem obrta i kadase zadnji tocak obrce brzo.

Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kreta-nju traktora na padinama.Kocnice koristiti sarno spojene dok se neza-visne mogu koristiti sarno pri manjim brzinama.2.6. RAD HIDRAULIKOM

Komandovanje je, kao sto je vee receno, po-mocu dye rucice. Ovirn rucicama ornogucene susledece funkcije hidraulika:podizanje iIi spustanje oruda;podesavanje brzine reagovanja odnosa brzinespustanja;podesavanje velicine radnog otpora odnosnoduzine zahvata oruda.U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudi-rna ciji su radni organi u toku rada, ispod povrsinezemlje iii su iznad a oruda su nosena na traktor-skim polugama.2.6.1. RUKOV ANJE HIDRAULIKOM PRIRADU ORUDIMA CUI SE RADNIORGANI KRECU ISPOD POVRSINEZEMUE

Ovde se misli na rad plugovima, tanjiracarna,kultivatorima i drugim orudima pri cernu trebakoristiti obe rucice,


22/65

SpuStanje oruda u radni poloiajObavlja se iskljucivo rucicom komande zapolozaj i to pomeranjem nadole. U ovom polozajuse orude podesava za obavljanje odredenih opera-

cija.Rad orudem - podeiiavanje dubine zahvata

Kada je orude postavljeno u radni polozaj,odnosno kada, je spusteno na tlo, rucicorn koman-de za vucu se podesava zeljena dubina zahvata.Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjern ru-cice na dole.Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedi-nicni otpor zemljista nepromenljiv, tj. konstantan,

dubina zahvata ce takode predstavljati jednu staI-nu vrednost, nezavisno od oblika i profila zemlji-sta po kome se traktor krece. Medutim, ako spe-specificni otpor zemljista trenutno poraste, na-ilaskom na primer na neku utabanu iIi tvrdu ze-mlju, hidraulik ce automatski malo izvuci orude.Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepro-menjen i sprecavajuci time preopterecenje trakto-ra. Slicno, ukoliko se u radu naide na neki ras-tresiti sloj koji daje manji specificni otpor, hidrau-lik ce orude pustiti dublje u zemlju, zadrzavajuciopet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sileradnog otpora.

Kontrola dubine rada - balansna oprugaNapred opisano autornatsko reagovanje hi-

draulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge.Obeleiavanje izabrane dubine zahvata

Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pr-o-hodima ostvaruje se obelezavanjem polozaja ruci-ce komande za vucu podesivim ogranicnikom,Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose tre-ba da im se poklapaju) i osigurava nareckanomnavrtkom.

17


23/65

Podesavanje bnine reagovanjaZavisno od specificnog otpora, zernljista iii odtezine oruda, brzina reagovanja hidraulika rnozenekad biti suvise mala iii pak suvise velika. Po-desavanje brzine reagovanja vrsi se pornocu ruci-ee komande za polozaj u donjem delu kvadrantaobelezenog sa REAGOVANJE.V polozaju SPORO, brzina reagovanja sesmanjuje ova se primenjuju u slucaju poska-kivaaja oruda u radu. Preparucuje se izbor do-voljnog sporog reagovanja 3 da se pri ovom neomoguCi potrebna kontrola dubine rada.

BRZO reagovanje se koristi pri radu sateskim orudima i na zernljistu nejednakog otpora.Za ovaj rad rukovaoe mora biti izuzetno vest sobzirom na to da je odrzavanje stalne dubine radavrlo otezano.Kada se u pocetku rada definitivno odredi naj-povoljnija brzina reagovanja odgovarajuci polo-zaj rucice komande za polozaj treba obeleziti na-reekanorn navrtkorn, posto se ova rucica koristi zadizanje oruda 03 kraju prohoda odnosno za spu-stanje na pocerku sledeceg, Na kraju prohodacrude treba ponevno podici u transportoi polozaj,koristeei za to rucicu komande za polofa], Rucicakomande za vucu zadrzava se u izabranom polo-iaju. Na ovo se mora obratiti posebna paznjaposto je upotreba rucice komande za vucu za ovusvrhu vrlo setna,Vkoliko se orude na kraju prohoda podize utransportni poloza] rudicorn komande za vucu, a Uslucaju da je sila istezanja u gornjoj poluzi manjaod oko 454 daN (kp) doei ce do etvaranja sigur-nosnog prelivnog ventila (vidi kasnije), sto je pricestoj upotrebi vrlo stetno,Da bi se stoga ovakav rad onernogucio netreba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranijepomenutog podesivog granicnika posto on poredranije navedenog ima i ovaj zadatak.

18

III I' I .1


24/65

~.6.2. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRJRADU SA ORUDIMA KOlA NE ULA-ZE U ZEMUU

Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudimakoja ne ulaze u zemljo ili koja samo delimicno za-hvataju gornje slojeve (ravnjac, zgrtac, transportnisanduk itd.), znamo je jednostavnije svodi seuglavnom na kontrolu polozaja, To drugim reci-rna maci da se kornandovanje orudirna ave VI teuglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i tou gornjem delu njenog kvadranta. Spustanje orudase ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podiza-nje vracanjern unazad.Pri tome, svakom polozaju rucice odgovarajedna odredena visina oruda od tIa. To znaci da sesvako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati

tacna na onoj visini koja je prirodom posla isamom konstrukcijom oruda porrebna (videti 51.) .Da bi se jednom izabrana iodredena visina moglaponovo ostvariti postoji ina kvadrantu ove rueiceodgovarajuci podesivi granienik. Trebaodgovarajuei podesivi granicnik. 'Treba napome-nuti da se pored ave funkcije (i pored ranije opl-sane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja)pomocu rucice komande za polozaj moze postici iodrlavanje stalne dubine zahvata oruda Ciji su rad-ni organi ispod povrsine zernlje, ali same u slucajuda je podesena sila radnoga otpora rucicom ko-mande za vueu veca od stvamog radnog orporakoji je ostvaren spustanjem oruda rucicom koman-de za poloiaj.Drugim reeirna, ranije opisan mebanizam rea-govanja hidraulika na promena otpora zemlJista semoze iskljuciti ukoliko je sila u balasnoj opruzi,koja je izazvana spustanjern oruda rucicom ko-mande za poloza], rnanja od sile koja je podesenarucicom komande za vucu,Ovakav nacin rada ima prakticne primene prikoriseenju izvesmih oruda (sejalica, prednji rav-rrjac itd.) kod kjih je tehnoJogijom posla vazno dase ostvari stalna dubina rada, bet obzira na veli-cinu radnog otpora. Zbog toga je sistem za kon-trolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zasti-zastitu od preopterecenja,

1')


25/65

20

Upozorenje: Pri radu ruCicom komande za polo-zaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo izoblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesa-vanje brzine reagovanja, poSto C e prikaeeno orudeu tom slueaju naglo pasti na tlo. Ovo je narocitoopasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdojpodlozi.2.6.3. PRIMERI PlU. VILNOG RUKOVANJA

KOMANDAMA HIDRAULIKAA. Transportni polozajRucica komande za polozaj je u gornjem po-lozaju, pri cemu je rucica vuce sasvim dole.Pri podizanju oruda u transportni polozaj nakraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnompolozaju. .B. Oranje i kultivacija

Pri radu plugom, podrivacern kultivatorom saoprugama, vadilicom krompira i drugim orudimakomandne rucice bi trebalo da su u polozaju kaona slici. Ovim se obezbeduje zeljena brzina reago-vanja i potrebna dubina oranja.

C. Plitka kultivacija i rad sa teskim orudimaKomandne rucice postaviti u polozaj dat naslici pri radu tanjiracom, sadilicom krompira, kul-tivatorima, pri ljustenju strnjista itd.


26/65

D. Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnihoruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po-luga)U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicnainstalaeija prikljucnog oruda iz instalaeije hidrauli-ka traktora rucice se dovodi u polozaj dat na sliei.Kad se javi potreba da se uije vrati nazad u cen-tralno kuciste traktora, rucicu komande za vucupomeriti i donji deo kvadranta.

E. Rad nosenbn orudjimaRad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze uzemlju); nosena prskalica, rasip.ac vestackog djub-riva, transportni veliki sanduk, skupijac sena, dr-ljaca, uslovljava upoirebu rucice A.Njome se regulise - bira visina orudja.Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenomkvadrantu iii malo ispod njih.

F. R.ad tesklm orudjima (radni organi su ispod po-mine zemlje)Rad univerzalnom sejalieom, prednjim ravnja-cern, teskom klinastom drljacom, rotofrezom, seja-lieom za kukuruz, setvospremacern, dubina rada seodredjuje rucicom A (u gomjem delu njenog kvad-ranta). Rucica B pri ovome mora biti u donjerndelu svog kvadranta - sasvim dole.


27/65

2.6.4. SPOUNI PRIKUUCCI HIDRAULIKA

Vezivanje cevovoda rnoguce je na mestimadatim na slici. Koriste se za slucajeve kad je u oba-vljanju funkcije oruda potrebno obezbediti priti-tisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora. Ko-mandovanje rucicama dato je u tacki D.

2.6.5. UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PRE-OPTERECENJA

U izvesnim slucajevirna, pri radu orudima cijise radni organi krecu ispod povrsine tla, moze do-C i do naglog povecanja radnog otpora (skrivenaprepreka na primer). Traktor ce se tom prilikomzaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne, pre-. de traktorom preko prepreke i potom nastavnirad.

2.6.6. SIGURNOSNI VENTILU slucajevima kad se donjim polugama poku-sava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817


28/65

kg, iIi podizanje oruda rucicom komande vuce(pri tom je rucica komande za polozaj u donjemdelu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidrau-lika. Zastita sistema je sprovedena preko sigur-nosnog ventila. Ovakav rad treba izbegavati s ob-zirom da dovodi do slabljenja rnoci dizanja hi-draulika.2.7. PRIKACIVANJE ORUDA

Moze se obaviti na vise nacina,Osnovni nacin je prikacivanje za traktorskepoluge, tj. u tri tacke, Svi ostali nacini obavljaju sekoriscenjern posebne opreme koja spada u t.zv.Neobaveznu opremu.

2.7.1. PRIKACIVANJE U TRI TACKE

23

Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja uodnosu na klasican za vueena oruda su:lakse rukovanje orudima u radu;laksi transport;veca manevarska sposobnost u radu orudima;niza cena oruda zbog manje tezine;povisena ekonomicnost rada;poboljsana vucna svojstva.

Donje traktorske polugeKada se traktororn, vozeci ga u hodu unazad(najbolje u sporom hodu), pride orudu na pogo-dan nacin, treba prvo prikaciti levu donju trak-torsku polugu.Posle ovoga, uz pomoc rucice za izravnavanje,koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi, vrsise prikacivanje i desne donje traktorske poluge.Pri ovome treba voditi racuna da lanci granicnici,koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u ho-rizontalnoj ravni (levo=desno), odnosno praktic-no da sprece udaranje oruda u zadnje tockovetraktora, ne budu usukani i da njihove kotve budu

pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iz-nad ose prikljucnog vratila).Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo uodnosu na traktor iIi da bi se znalo tacno koliko


29/65

dati polozaj odstupa od horizontalnog, na vre-tenu odizne poluge sa rucicorn za izravnavanjepostoji jedan kruzni zljeb. Kad se ovaj zljeb po-klopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne po-luge (sa unutrasnjim navojern), orude je u odnosuna traktor potpuno poravnato.Pri radu sa donjim traktorskim polugama trebavoditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moedizanja) u zgIobovima donjih poluga 817 kg.Gornja traktorska poluga

Gornja traktorska poluga se prikljucuje kadasu vee prikacene obe donje poluge. Pre prikaci-vanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu, a uzavisnosti od oruda sa kojima treba da se radioOvo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena.Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770mm. Uputstva 0 izboru duzine gornje traktorskepoluge za rad sa odredenim orudirna, mogu se naciu odgovaraucimim prirucnicima za njihovo ruko-vanje i odrzavanje.

Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da sezglob gornje traktorske poluge koristi za bilokakvu vucu,

A - Donja traktorska polugaB - Lanci granicniciC - Gornja traktorska polugaD - Rucica za izravnavanjeE - Podizna poluga

24


30/65

2.7.2. PRIKUUCNO VRATILOOruda ciji se radni iii pornocni organi pokrecu

preko mehanizma, koji dobijaju pogon od traktor-skog motora, vezuju se za traktor i preko prikljuc-nog vratila. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tritacke bilo preko poteznice iIi nekog drugog ele-menta za prikljucivanje vucenih oruda.Prikljueno vratilo je oiljebljeno i odgovaraprecniku 34,9 mm odnosno 13/8 ". Osiguranjeprikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pornocukrufuog zljeba. Zavisno ad nacina na koji seostvaruje pogon prikljucnog vratila, imamo:direktni pagan ad motors koji pri normalnombroju obrta]a motam od 2000 min. Iobezbeduje720 min. I. prikljucnog vratila i pogon prekorransrnisije. U ovorn slucaju. ukoliko se koristi uraou sa na primer orudima za sakupljanje sena,sejanjev rasipanje dubriva I druge laksc radove,obezbeduje se pri svakorn obrtu prikljucnog vra-lila 483 mm predenog puta traktora, e prepo-rucuje se ovakav pogon U obavljanju teskih ra-dova. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vra-tila preko transmisije u slucajevima kretanja trak-tora u hodu unazad,Pogon prikljucnog vratila

Kod ukljucivanja iiskljucivanja pogona pri-kljucnog vratila od motora pedalu spojnice trebapritisnuti do kraja drugog hoda. Traktor ne sme dabude u pokretu, tj. treba da stoji u mestu, dok sevrSi ukljucivaanje ill iskljucivanje pogona.

Ovaj pogon prikljucnog vrarila koji je prime-njen na traktoru IMT-539 sa dvostepenorn spoj-nicorn, omogucujc neprekidan rad sa orudirna kaosto su kosacica ipresa za eno, bez ikakvog pre-kida pri zaustavljanju iii polasku traktora, Sta vise,dok po redno vratilo prikljucnog vratila obrcepurnpu hidraulika, rukovaoc koji radi utovariva-cern moo ce da rukuje neprekidno vilarna, bezubacivanja rnenjaca u neutralni polozaj radi odrza-vanja pogona pumpe hidraulika.ZaStitni elementi prikljucnog vratila

Na slici je prikazan zastitni elementprikljucnog vratila (kapa).

Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo nekoristi kapu postaviti preko istog.

25


31/65

3. ODRZAVANJE TRAKTORAPuno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruzatraktor kao i dugi vek njegove upotrebe, moze seostvariti sarno u slucaju da se traktor pravilno isavesno odrzava,U tom cilju su u ovom poglavlju izneta svanajpotrebnija uputstva kojih rukovaoc traktoratreba da se pridrzava pri odrzavanju traktora, adata su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijihpodesavanja za kojima se u toku rada moze uka-ukazati potreba.3.1. REDOVNA TEHNICKA ODRZA VANJATRAKTORA

Sve potrebne mere odrzavanja sredene su povremenima kada ih treba obavljati. U vezi sa timodredeni su i periodi tzv. redovnih tehnickih odr-zavanja traktora, koje rukovaoc mora obavezno iu potpunosti da postuje. Redovni tehnieki pregledipregledi se vrse svakih 10, 50, 150, 200, 400. 800 i1000 casova rada traktora. Pored casova rada na-vedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok,kada se moraju obaviti odredeni radovi, bez ob-zira da Ii je motor ispunio casove rada. Sarno Fe-dovnim i pravilnim odrzavanjern traktora, strogopridrzavajuci se datih upustava, vas traktor ceraditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. Priizboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti ta-belu preporucenih maziva.

3.2. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBAIZVESTI PRI REDOVNOM TEHNIC-KOM ODRZA VANJU TRAKTORA

3.2.1. POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADA-SVAKODNEVNO:1. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada semotor zaustavi i saceka oko 15 minuta da se uljeocedi, traktor mora da se nalazi na horizontal- nojocedi, traktor mora da se nalazi na horizontalnojpodlozi. Nivo se meri pornocu rneraca nivoa ulja,ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D, do gor-nje crte na rneracu nivoa ulja.


32/65

2. Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 em,od ruba otvora A za nalivanje vode. Proveritislavine.3. Nivo goriva pregledati pre rada a posle radanapuniti rezervoar za gorivo (otvor B).

4. Predprecistac goriva pregledati i po potrebiocistiti,

5. Precistac vazduha, proveriti nivo i zaprlja-nost ulja, a po potrebi doliti iii zameniti ulje.

27


33/65

28

6. Podmazati tehnickom maseu sledeee ma-zalice:na rukavicama prednjeg mostana zglobovima sponana desnoj podiznoj poluzi hidraulikana rucici za izravljavanjepodizne poluge hidraulikena pedali kocnice (caure)

2 kom4kom1 kom1 kom1 kom

7. Navrtke prednjih i zadnjih tockova, pred-njeg mosta i spona pregledati po potrebi prite-gnuti.8. Pritisak vazduha u gumama proveriti:na prednjim tockovima 1,8 barna zadnjim tockovima 1,0 bar9. Proveriti ispravnost svih instrumenata.10. Podesavanje slobodnog hoda pedale spej-nicePodesavanje se obavlja tako sto se otpusti na-vrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka

sipka, a zatim treba okretati osovinu u smeru kre-tanja kazaljke na satu, dok uporni lezaj ne na-legne na dvokrake poluge spojnice. U tom poloza-ju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedunogostupa i pedale bude 9,5 mm. Pritegnuti na-vrtku (A).11. Proveriti po potrebi i izvrsiti podesavanjekocnica.- Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice.

- Provuci izvijac iii slican alat kroz mali otvor nazadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papu-ce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranjatocka.- Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak slo-slobodno okrece.Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toe-ka, efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice).Podejavanje se mora ponovno obaviti ukoliko

pro vera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce re-zultate. Po zavrsetku navedenog sve spojeve napedalirna kocnica kao i ostale sastavne delove


34/65

r

kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati,posto ..,\ aka neispravnost moze imati za posle-dicu otkazivanje kocenja,12. Proveriti ispravnost upravljackog mehanizma.13. Proveriti ispravnost elektricne instalacije i14. Proveriti nivo ulja u remenici (ako se koristi).VAZI SAMO ZA NOV ILl GENERALNOOSVEZEN TRAKTOR

Posle prvih 25-50 casova rada morate seobratiti servisnom zastupniku koji je duzan daobavi radove na prvom servisnom pregledu. Po-gledati servisnu knjizicu.3.2.2. SVAKIH 50 CASOVA RADA IL l SVA-KI MESECPored svakodnevnog pregleda obaviti i sle-dece:

1. Traktor: izvrsiti detaljno Ciscenje i pranje.2. Preeistae vazduha: oprati donju posudu izicani umetak cistim dizel gorivom i zarneniti ulje.Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduhkoja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevimotora.3. Ispustiti vodu i necistocu kroz r e p na dnu pre-

cistaca za gorivo.4. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveritinivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru

(oba prostora su medusobno povezana), i po po-trebi doliti motorno ulje, odnosno ispustiti visakrnesavine ulja i goriva. Nivo ulja se kontrolisepornocu kontrolnog vijka H na poklopcu regu-latora koji se nalazi na strani poluge za gas. Od-vrtanjem tog vijka ispusta se visak rnesavine ulja igoriva. Ako rnesavina ulja i goriva ne izlazi, ondase mora dosuti motomo ulje kroz otvor E nagornjoj povrsini poklopca regulatora. Odvrne sezaptivni vijak na tom otvoru i naliva motorno uljesve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku.Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak po-novo zavrnu.

29


35/65

JO

5. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa,Ugib ispravno zategnutog kaisa treba da iznosi10-15 mm.

6. Proveriti nivo tecnosti u akumutatoru, popotrebi dotiti destilisanu vodu (nivo tecnosti morabiti 10 mm iznad ploca),

7. Nivo ulja u menjaeu i centratnom kuciStuproveriti i po potrebi doliti.


36/65

1175

8. Proveriti i otkloniti e'fentualno propuStaDjegoriva, ulja i vode na spojevima.

3.2.3. SVAKIH 150 CASOV A RADAPromeniti ulje u motoru ako motor radi u ve-likoj prasini iii pri dugotrajnom radu pod opte-recenjern, (pri normalnim uslovima rada ulje pr-o-meniti najkasnije na 200 cadova rada).VAZI SAMO ZA NOV III GENERALNOOSVEZEN TRAKTORPosle prvih 200-250 casova rada treba se

obratiti servisnom zastupnlku koji je duzan daobavi radove na II servisnom pregledu. Pogledatiservisnu knjiiicu.3.2.4. SVAKIH 200 CAS OVA RADA III 4MESECA

Pored radova predvidenih kod ranijih pregle-da obaviti i sledece:1. Zameniti integralni precistac ulja:Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti aa potom nasuti cisto ulje.Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako dadobro zaptiva.

2. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dokje motor topao, na taj nacin sto treba odvrnuti cepna koritu motora i sacekati da se ulje iscedi. Tre-ba upotrebljavati ulje prema sezoni rada, za tokoristite tabelu preporucenih maziva.

31


37/65

32

3. Isprazniti taloinu casicu i oprati sito, pred-precistac gorin.

4. Akumulator: ocistiti prikljucke i namazatiih tehnickim vazelinom.5. Elektricna instalacija: pregledati i pritegnu-ti sve spojeve.6. Proveriti nivo ulja u kuCiStu upravljaea ipopotrebi doliti odgovarajuce ulje.

7. Dopuniti mast u glavcinama i proveriti za-zor u Iezajevima prednjih tockova.


38/65

R . Podmazati aksijalni Ieiaj vretena uprav-Ijaca.

3.2.5. SVAKIH 400 CASOVA RADA ILl 8MESECIPored radova predvidenih kod ranijih pre-gJeda obaviti i sledece:1. Zameniti urnetak na oba precistaca goriva.

2. Podmazati prednji leiaj startera, predhod-no odvrnuti zavrtaj.

33


39/65

1 2 1 5 3.2.6. SVAKIH 800 CASOVA RADA~ ~ - - - - - - - - - - - - - - - - ~ ~ ~

1 2 1 4

34

3. Promeniti ulje u menjaeu i centralnom ku-ciSlu:

Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuticep za ispustanje ulja na donjem delu menjackekutije i cep na donjem delu centralnog kucista. Preponovnog vracanja na svoja mesta, sa magneta ce-pova treba skinuti sve nahvatane opiljke. Pri iz-boru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva.Napomena: Zamena ulja posle 400 casovarada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOLproizvod Energoinvesta iz Modrice.

Pored radova predvidenih kod ranijih pre-gleda obaviti i sledece:1. Promeniti mast u glavieinama prednjih toe-kova:skin uti glavcinu sa lezajevima,sve de love dobro oprati u petroleumu,unutrasnji slobodan prostor napuniti cistomtehnickorn rnascu do 1/3 zapremnine,ponovno montirati sve skinute delove imajuciu vidu da aksijalni zazor u lezajevirna morabiti ravan nuli,pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenihmaziva.


40/65

2. Promeniti ulje u kuCiStuupravljaca.

3. Promeniti mast u Iezajevima zadnjih polu-osovina.4. Ako je u menjacu i centralnom kucistu uljeGALAX TRAKTOL - HT iii TRANSHI-DROL - 85 treba izvrsiti zamenu ulja.Cep za sipanje ulja nalazi se na rnenjackojkutiji.

3.2.7. SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILl 12MESECIPored radova predvidenih kod ranijih pre-gleda obaviti i sledece:

1. Skin uti brizgaljke, proveriti i podesiti pri-tisak koji treba da bude 125 bar. Proveru pritiskabrizgaljki treba da obavi servisna radionica jer jeneophodan specijalan uredaj za ispitivanje.

35


41/65

e;, TABELA PREPORUtENllI MAZIVA

2. Podesiti zazor ventila:u toplom stanju- u hladnom stanju 0,25 mm0,30mm

3. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervo-ar i dobro ga isprati cistim gorivom.4. Ispiranje sistema za hlailenje: Sredstvom zaodstrajivanje kamenca.5. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvatiga kompimiranim vazduhom.

PREPORUCENA MAZIVA: Kolieina VremeMesto Zahtevan maziva NAFTAGAS ENERGO INAPODMAZIVANJA standard promene INVEST(litri) (casovi)JUSBH3169tipDMILL-2104 C 7 200 MAXIMA SUPER-3od-18doOC GALAX-MOTOR HD(S-3)SAE-IO SUPERod OOdo30'CSAE-20iznad 25' C SAF-30

MENJAC GALAX pod IO'C: TRANS-ZADNJlMOST TRAKTOl- TRAKTOR-75 HIDROL85IIDRAULIKA 30 . ht ** nad 10C:TRAKTOL80KUCISTE JUS B.H 3302UPRA VUACKOG tipMP-A 0.95 800 HIPOL90 HIP90 HIPENOlMHANIZMA MIL-L-2105 90APIGL-A

REMENICA JUS B.H. 3_302 0.85 godt- HIPOl90 HIP90 HIPENOLM1L-L-2105 snje 90lEZAJEVI PRED- Ma sti L i o sn ov e po pogle- lUMA-2 UTMA-2 LlS-2NJIH TOCKOV A NLGI-2 potrebi dajI DRUGA MESTA JUS B H ),634 uputstvoZA PODMAZIV ANJE

* Vreme za promene za:I. GALAX TRAKTOL HT i TRANSHI DROl 85 je 800 casova iii jednom godisnje. ako se broj casova ne ispuni;2. TRAKTOL-75 i 80-400 casova.Za sve temperature (multigradno).

36


42/65

4. POSTUPCI I MERE U TOKU EKSPLO-ATACIJETRAKTORA4.1. MOTOR

Izbor ulja za podmazivanje motora:4.1.1. PODMAZIVANJE MOTORA

Za podrnazivanje rnotora koristiti domaca ulja,koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MIL-L-2104C a prema rabeli prepcrueenfh maziva.4.1.2. SISTEM ZA GORIVO

Sistem za gorivo predstavlja jedan od najoset-Ijivijih sistema na samom motoru.Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo oset-ljiv izahteva visoku strucnost preporucuje se ru-kovaocu traktora da vrSi sarno najosnovnije pre-glede i sprovedi najnuznije mere oddavanja. Ovemere odrzavanja imaju za cilj da omoguee nor-malno funkcionisanje sistema, a prvenstveno da

obezbede potrebnu cistocu goriva, koja je koddizel motam od posebnog znacaja,

Pumpa za ubrizgavanjePumpa za ubrizgavanje mehanickirn regula-torom je najosetljiviji dee motora izahteva spe-cijalan posrupak prilikom opravke. Njeni radnidelovi izradeni su u najuiim tolerancijarna i lose.

postupanje na bilo koji nacin iu bilo kojim obli-cima iii pak prodiranje rna i najsitnljih delicaprljavstiae medu njene radne delove, rnofe da jeosteti i da umanji tacHost njenog rada,Kada je pumpa za ubrizgavanje skinuta sa mo-tora, treba sve orvore na njoj zatvoriti odgovara-jucim cepovima, iii kornadima cislog platna na-topljenog uljem. U tom slucaju icevi visokog pri-tiska demontirati j zastititi od neci toea, a otvorena brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi zaubrizgavanje. Isto tako treba zastititi i sve slobod-ne krajeve ostalih cevi za dovod goriva.Napomena: Prilikom trazenja inforrnacija 0

37


43/65

pumpi za ubrizgavanje goriva, uvek navesti tIPpumpe kao i fabricki broj. Ti podaci se nalaze naplocici koja je pricvrscena na telu pumpe.Precistaci goriva

Cistoca goriva je od izuzetne vaznosti za raddizel motora, prvenstveno zbog elemenata pumpeza ubrizgavanje i brizgaljki, te zbog toga trebaobratiti paznju na redovno odrzavanje precistacagoriva.

BrizgaljkeTreba obratiti paznju da se pri stavljanju bri-

zgaljke na njeno mesto u glavu cilindra, upotrebeza uspostavljanje dobrog zaptivanja sarno novebakarne zaptivne podloske. Udubljenje u glavicilindra, nalezuce povrsine bakarne zaptivne pod-loske , kao i odgovarajuce nalezuca povrsina nadrzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto dabi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje.

Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgalj-ku. Brizgaljku treba vrlo pazljivo cuvati umotanuu neprornocivu hartiju iIi neku krpu, na mestu gdenije izlozena potresima i udarima koji mogu da jeostete.

Ne treba se upuStati u opravku brizgljake, jer jeto nemoguCe bez odgovarajuCe opreme i strucno-sti.Cevi za gorivo

Svako isticanje goriva i ulja rnoze se brzo pri-metiti ako su cevi i spojevi cisti,Prema tome, treba svakog dana prebrisati kr-

pom sve cevi i spojeve, kakosisterna za gorivo,tako i sistema za podrnazivanje, zatim ce se po-smatranjem veoma lako primetiti i otkriti svakaneispravnost na cevirna, spojevima i precistacirna.

Ako su neispravne cevi treba ih zameniti no-vim. Olabavljene spojeve treba pritegnuti, a pre-rna potrebi promeniti zaptivku. Treba obratitipaznju na spojeve koji sc nc smeju prckornernopritezati. Ako i pored norrnalnog priIL'/anj,1


44/65

ipak propusta gorivo (iii mazivo), znaci da su ko-nus iii zaptivka neispravni. tada u servisnoj radio-nici treba promeniti ceo prikljucak, Posto sc go-rivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva ne-ispravna cev, izmedu rezervoara i pumpe, pro-uzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacirna ipumpi za ubrizgavanje. U ovom slucaju treba de-taljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve ce-vi, a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na daljeopisani nacin,Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo

Pored ostalih potrebnih uslova, normalan radmotora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva.avo ne znaci sarno da u rezervoaru mora biti do-voljno goriva, vee i da u sistemu za gorivo nesmebiti mehura vazduha, koji dovod goriva mogu daprekinu.Medutim, ukoliko zbog nekih radova na si-stemu iii zbog potpunog praznjenja rezervoara zagorivo dode do prodiranja vazduha u sistem, istitreba odstraniti pre nego sto se pristupi startova-nju motora.Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se nasledeci nacin:Otvoriti slavinu na rezervoaru.Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnornprecistacu goriva.

39


45/65

40

Popustiti zavrtanj na telu purnpe.(Obratiti paznju da se, prilikom otpustanjazavrtnjeva za ispustanje vazduha na pumpi zaubrizgavanje, ne otpuste i prikljucci.)

Pornocu rucice na pumpi za dovod goriva pum-pati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mestane pojavi cisto gorivo bez rnehurica vazduha.Ne prekidajucu pritegnuti zavrtnje sledecirnredom:Suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu

goriva.Zavrtanj na telu pumpe.

Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pri-tiska na dye brizgaljke.

Komandu za gas postaviti na pun gas , a ru-cicu zaustavljanje motora u radni polozaj,Starterom pokretati motor sve dok se na otpu-stenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivobez rnehurica vazduha.


46/65

Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama.Treba napomenuti da ako je breg bregasteosovine, koja pokrece pumpu za dovod goriva namaksimalnom dizanju, onda nece biti rnogucepumpati rucicom pumpe. U takvoj situaciji trebaokretati motor sve dot Ie dok rucica ne pocne nor-malno da radioAko je bilo vazduha u sistemu za gorivo sarnozbog dugog stajanja traktora iii zbog ispraznje-nog rezervoara goriva, onda je ovim nacinornvazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor sernoze staviti u pokret. Medutim, ukoliko je bilaneka druga smetnja kao na primer, neispravnacev, neispravne zaptivke, slabo pritegnuti prikljuc-ci itd. svakako treba prvo otkloniti kvar pa tekonda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo.Gorivo

Za pogon ovih motora upotrebljava se DIE-SEL gorivo lako D2 iii Dl (pretezno zimi) premajugoslovenskom standardu JUS B.H2.411.Gorivo treba da je cisto, bez vode i dobra ista-lozeno. Mada se ovo obezbeduje postojanjem veeopisanih precistaca goriva, ipak je neophodno dase 0 ovome vodi strogo racuna jos pri uskladiste-nju i manipulisanju govorim, cime se znatno olak-sava odrzavanje precistaca.Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinko-vane sudove.Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne tre-ba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavomkrpom iii parnucnim otpacima, posto vlakna kojapri tom mogu da ostanu na zidovima posude mo-gu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistemaza gorivo.

4.1.3. SISTEM ZA HLADENJEPravilno hladenje motora predstavlja jedan odvrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet

motora.

. + 1


47/65

42

Prainjenje sistema za hlac1enjeSkinuti poklopac hladnjaka iotvoriti slavine nahladniaku, na donjoj cevi na levoj strani bloka mo-tora.Ako je motor zagrejan, polako otpustiti poklo-pac hladnjaka pre skidanja. U slucaju, da je motorpregrejan, nije dozvoljeno da se poklopac hladnja-ka otvara vee sacekati da se motor malo ohladi.Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (pomogucnosti meku) vodu iii odgovarajuce rash lad-no sredstvo.

,.

Mere protiv zamrzavanja vodeZa vreme hladnoce moraju se preduzeti merepredostroznosti protiv ostecenja motora usled za-mrzavanja vode u sistemu za hladenje, jer to mozedovesti do prskanja bloka i glave cilindra. Merekoje treba pri tome preduzeti su sledece:Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode usistemu za hladenje, a vodu da ne ispustarno, oba-vezno vodi treba pre nastupanja rnraza doliti anti-friz dobrog kvaliteta sa aditivirna za zastitu odkorozije.Preporuka proizvodaca motora je da se kaozastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifrizprema jugoslovenskom standardu JUS H.Z2.01O.

Po prestanku hladnih dana, mesavinu treba ispu-stiti iz sistema za hladenje i isprati ga prerna uput-stvu proizvodaca antifriza.


48/65

Posto se sistem za hladenje dobro ispere, na-puniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg pe-rioda posluziti kao sredstvo za hladenje.Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vreme-

nu, a nije upotrebljeno oikakvo sredstvo protiv za-mrzavanja vode (antifriz), mora se voda iz sistemaza hladenje ispustiti.Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i izpumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da za-ostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe iii za-ptivacu, sto kod ponovnog pustanja urad motora

moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pum-pe. Kada je sva voda ispustena, pri praznom hodu,motor treba da radi par sekundi kako bi se odstra-nile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi. Zbogtoga se preporucuje da se preduzmu sledece merepredostroznosti, pri radu na temperaturama nizimod tacke mrznjenja (OC).1. Pre nego Sto se pusti motor urad okrenuti I'U-

kom ventilator, Sto Ce pokazati dali je pumpazamrznuta. Ukoliko je zamrznuta, ovo treba daje oslobodi od Ieda.2. Ukoliko nije moguCe da se pumpa okrene I'U-kom, treba napuniti hladnjak i motor top10mvodom, ali ne vretom,4.1.4. PRECISTAC VAZDUHA

Posto je vazduh koji se usisava obicno jako za-gaden prasinom, narocito pri radu na njivi u let-njim mesecima kolicina toga taloga u donjem deluposude odnosno u uljnom kupatilu, relativno sebrzo povecava.Stoga je neophodno potrebno sto cesce kon-trolisati i cistiti ovu posudu, odnosno vrsiti zame-nu ulja. U pogledu izbora ulja treba koristiti istaulja koja su propisana za podmazivanje motora.4.2. MENJAC, REDUKTOR I ZADNJI MOST

Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da spro-vodi na ovim elementima svode se iskljucivo nauredno i savesno podmazivanje uz koriscenje uljapropisanog kvaliteta. U pogledu kvaliteta ulja tre-ba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi

-n


49/65

ne sarno za podrnazivanje zupcanika, lezista i osta-lih elernenata transrnisije, vee i za rad hidraulika.Treba koristiti sarno cisto rnineralno ulje kojeje propisano u tabeli preporucenih maziva.4.3. PREDJI MOST

Prednji most je takode jedan od sklopova trak-tora koji u pogledu odrzavanja zahteva od ruko-vaoca iskljucivu brigu 0 podrnazivanju. Podrnazi-vanje pri tome treba vrsiti na lezistirna suplje osov-nice prednjeg mosta, koja se nalazi u kolevci pred-njeg rnosta i oko koje je ceo prednji most obrtan zaizvestan ugao.Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevi-rna glavcina prednjih tockova (svakih 800 casovarada).4.4. KOCNICE

Od dobra odrzavanih, odnosno dobra pode-senih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznjetraktora, narocito ukoliko se isti koristi udrumskoj voznji, Stoga odrzavanje i podesavanjekocnica mora da bude predmet stalne brige sva-kog rukovaoca.Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc daobrati painju stalnog drzavanja odgovarajuccepodesenosti kocnice. Ovde treba naglasiti da sepodesenost kocnica poremecuje redovnim koris-cenjern i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja.Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dola-zi do neujednacenog kocenja na pojedinim tocko-vima, sto ima za posledicu jos jednu opasniju po-javu - zanosenje traktora u stranu prilikom nag-log kocenja.Nepodesenost ineujednacenost kocnica mozese laxc, .istanoviti u toku voznje, medutim, u slu-caju sumnje provera se moze izvrsiti na veomajednostavan nacin. Traktor treba voziti pod rna-lim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zako-citi istovremenim kocenjern oba pogonska tocka(pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojenespecijalnirn kljucern).Oba tocka moraju biti blokirana i uz to trak-tor ne srne pokazati tendenciju zanosenja u stranu.


50/65

4.5. HIDRAULIK I lRAKTORSKE POLUGE

Podesavanje rueica komande hidraulika

Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv skloptraktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca nepredstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevikoji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred ru-kovaoca izneti su u odeljku Redovna tehnickaodrzavanja traktora i njima nije tesko udovoljiti.Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, kojise u pogledu odrzavanja jos jednostavnije.

Medutim, ponekad se moze ukazati potreba dase na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, kojasu za normalno funkcionisanje hidraulika cestovrlo znacajna.

Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenirn Ser-visnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanjuda ih i sami obave. No pri tome treba biti veomaobazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datihu ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljnekvarove.

Rukovaoc mora da bude svestan svojih mogue-nosti i za sve ono Sto De spada u njegovu nadlez-nost mora da zatraii pomoc od odgovarajucihstrucnih lica.

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavii sam rukovaoc je podesavanje rucica komandehidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesa-vanju treba obezbediti sledece:1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem

do propisane granice.2. Na krajeve donjih traktorskih poluga trebaokaciti teg od 300 kg iii neko orude slicne tezi-ne.

3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosnomotor mora biti upaljen a spojnica ukljucena,

4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi napodesivi granicnik iii nesto ispod njega.

5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh,podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoli-ko puta.

. + 5

J


51/65

Rucicu komande za polozaj treba podesavati nasledeci nacin1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu oso-vinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzupolugu, precnika 19 mm.2. Motor treba upaliti i pornocu rucice komandeza polozaj treba podizati donje traktorske polugesve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedistaosovine u ramenu hidraulika ne postigne rastoja-nje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeritigranicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto gastegnuti. Rucica komande za polozaj je tada is-pravno podesena.U vezi sa iznetim postupkom treba skrenutipaznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mmtreba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajucipolozaj ramena hidraulika u odnosu na centralnokuciste treba na neki nacin obeleziti (na primerdletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti.Granicina brzina reagovanja se takode mozelako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrsiti nasledeei naein;1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu ruciceza polozaj (u oblasti za podesavanje reago-vanja).2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivounapred sve dok donje traktorske poluge ne

pocnu da se podizu,3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba za-ustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako po-vlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge nepocnu da se spustaju. U tom polozaju rucice ko-mande za polozaj treba pritegnuti pomenuti gra-nicnik, cime je granicna brzina reagovanja pra-vilno podesena.4.6. SPOJNICA

Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan ele-ment traktorske transmisije sa kojim treba vrlopazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotrebaspojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica iostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupimopravkama.Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicomza rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle jenjegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva


52/65

:: I

prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situa-cija je i sa podesavanjirna koja treba da se vrse naspojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivunadleznost ovlascenih servisnih radionica.Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedaJa tj.pedale spojnice koje je vrlo jednostavno i kojestoga moze da obavi i vestiji rukovaoc.4.7. PREDNJII ZADNJI TOCKOVIPunjenje vodom guma na zadnjim tockovima

Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnosttraktora, potrebno je povecati opterecenje pogon-skih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za oba-vljanje svih tezih radova, kao sto je duboko ora-nje i slicno.Povecanje opterecenja zadnjih tockova se nor-malno ostvaruje iii dodavanjem dodatnih tereta iIipunjenjem guma vodom (najcesce se koriste obeove mere).Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil kojisluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Zavreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjemgornjem polozaju, Pri ovoj operaciji treba po-sebno voditi racuna da se pri nalivanju vodomomoguci slobodno isticanje vazduha iz gume.

Da bi se proces punjenja ubrzao korisno jestoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu son-du, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jed-na oko druge) i koja stoga ornogucava istovre-rneno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Sarnopunjenje vode rnoze se najbolje i najbrze obavitipornocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istomne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjernvode iz neke pogodne posude iIi rezervoara, kojatreba da se nalazi na visini od oko 8 do lOrn uodnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Uko-liko se punjenje gurna vrsi u zimskim uslovimarada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktorsa gumarna napunjenirn vodom raditi na tempe-rat uri ispod OC, urnesto ciste vode treba koristitirastvor vode u gurnama i spreciti sve stetne posle-dice ove pojave.

.+ 7


53/65

Gume ne treba puniti do kraja vee treba osta-viti izvestan slobodan vazdusni prastor. Za gumekoje se koriste na zadnjim tockovima traktoraIMT-539, u jednu gumu treba sipati oko 110Ii-tara vode, sto znaci da sa ovom merom athezionatezina traktora povecava za oko 220 kp. Ukolikose punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli, poveca-nje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosnooko 155 kg po jednom tocku,U tom slucaju rastvor treba da ima sledeci te-zinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kgsoli.Podesavanje razmaka tockovaDa bi se omogucio rad traktora i sa orudirna zarnedurednu kultivaciju i obradu, kao isa orudi-rna koja postavljaju posebne zahteve u odnosu narazmak tockova traktora, na traktoru IMT-539 suostvarene vrlo pogodne rnogucnosti za podesa-vanje razmaka i prednjih izadnjih tockova,Razmak prednjih tockova moze da se menja od1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102mm.Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvarujudirektnim pomeranjem levog i desnog dela pred-njeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo.Pri tome se traktor mora podici pomocu diza-lice a levi i desni dec prednjeg mosta treba se oslo-boditi zavrtnjeva koji ih vezuju. Kada se namestizeljeni razmak, ove zavrtnjeve treba ubaciti uodgovarajuce rupe i dobra pritegnuti.Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada seprednji most podesi za razmak od 1700 i kada sepri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svo-jim glavcinama za 180, a razmak od 2000 mm,kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjegmosta kaji normalno daje razmak od 1800 mm.Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsitinikakva podesavanja na polugama za upravljanje.

Upozorenje:Treba voditi racuna da su pri vecim razmacimaizmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecimopterecenjima; stoga najvece razmake izmedutockova (1900 i 2000) treba koristiti sarno izuzet-no i to sarno na orudima koja ne opterecuju

48


54/65

II II

ZADNJ I TOeKOVI

1200

1300

1400

1500

PREDNJI TOeKOVI

1200

1300

1400

1500

1 2 1 0


55/65

50

ZADNJI TofKOVI

1600

1700

1800

PREDNJI TofKOVI

1900

1600

1700

1800

1 2 1 1


56/65

II. II. II

direktno prednji most; pri ovim razmacima se nesme raditi sa utovaracern i slicnirn orudima.Razmak izmedu zadnjih tockova se moze po-desavati od 1200 do 1900 mm. Podesavanje se vrsikombinovanjem razlicitog medusobnog polozajadiska i naplatka zadnjih tockova, kako je to po-kazano na slici.Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se ta-kode moraju podici pomocu ,dizalice.Narocito je vazno da se pri tome obrati paznjada tockovi, odnosno gume, budu pravilno posta-vljene u odnosu na pravac traktora, a u skladu sastrelikom koja je oznacena na gurni.Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrloznacajno. Iz ovoga razloga se pri podesavanju raz-maka na 1200, 1300,1600 i 1700 sa razmakorn od1400, 1500, 1800 i 2000, mora vrsiti zamena toe-kova - levi na rnesto desnog i obratno.

4.8. ELEKTRICNA OPREMAAkurnulator

U pogledu odrzavanja akumulatora treba stro-go voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cistida svi prik ljucci moraju biti dobro stegnuti.Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljuc-ci posle pritezanja prernazu vazelinorn, posto to umnogorne onernogucava pojavu korozije. Poredtoga treba voditi racuna da se akumulatori ne pre-opterecuju u radu, odnosno da se ne prazne duzevreme velikim strujama praznjenja.Ovo se narocito odnosi na startovanje motorakoje se bavezno mora vrsiti prerna datirn uputstvi-rna (vidi odeljak startovanje rnotora).U radu u zimskim uslovima, pri niskirn spolj-nirn temperaturama, treba voditi racuna da nedode do zamrzavanja elektrolita. Stoga pri sva-kom duzern prekidu rada akumulator skinuti satraktora i cuvati u toploj prostoriji.

II

Starter (ejektropokretae)Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna

o sledecern:5 I


57/65

1. Starter sme biti ukljucen bez prekida naj-vise 10 sek.2. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju damotor ne up ali pri predhodnom ukljuciva-nju) treba sacekati najmanje 10 sekundi.3. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne po-stigne zeljeni rezultat, ne treba nastavljatisa daljim ukljucivanjern startera vee trebaprvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva islicno).

DinamaIspravnost dinama je jedan od osnovnih uslo-va za pravilan rad akumulatora. Kontrola radadinama se vrsi lako preko ampermetra, koji se na-lazi na tabli za instrumente.Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisnipre nos kolenastog vratila potpuno u redu, privecern broju obrta motora odnosno pri vecern ga-su, kazaljka na ampermetru mora da pokaze pun-jenje akumulatora (mora da se pomeri na desno uzonu oznacenu sa +).Pri ovome sve potrosace (sijalice i sl.) treba is-

kljuciti, Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puniakumulator, treba pre svega proveriti zategnutostkaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potreb-no izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi ode-Ijak sistem za hladenje). Ukoliko je po sredidrugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnojradionici za pomoc, I na kraju ne treba ni ovdezaboraviti na vee vise put a ukazanu potrebu odr-zavanja sto vece cistoce svih sastavnih delova iprikljucaka,5. NEOBAVEZNA OPREMAlRAKTORA

5.1. REMENICARemenica je prikljucak koja ima zadatak daornoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcijauslovljava pogon preko kaisa (remena).

52


58/65

II II I

TEHNICKI PODACIPrecnik remeniceSirina remeniceTezina (bez ulja)Prenosni odnos u kucistu remeniceKolicina ulja u kucistuSnaga (maksimalna)

229mm165 mm

20 kg1:1,8240,85 lit

25,7 KW

Remenica se potavlja direktno na prikljucnovratilo, odnosno na zadnji kraj centralnog kucistatraktora, a u zavisnosti od polozaja prikljucivanjaomogucava prenos obrtnog momenta na tri raz-licita nacina,

Napomena: Remenica se ni pod kojim uslo-vom ne sme postaviti okrenuta na gore, posto bi seu tom slucaju onernogucilo podmazivanje gornjeglezaja,

Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle-deci nacin:1. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila.2. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezujukotve lanca sa centralnim kucistern, a zatimskin uti i same kotve.

3. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo uic-dan od Jva polozaja prikazana na slici i pri -cvr stiti je pornocu skinutih navrtki.Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom. Po-sto je remenica skinut treba ponovo postaviti

kotve lanca, vodeci racuna da lanac treba da budevezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne

' - I 2 0 1 ; . ; . . ; . . ; . . J ne sme biti usukan.

Obimna brzina Broj obrta Broj obrta Broj obrtarernenice remenice prikljucnog motoram/sec min 1 vratila min I min 1

11,815,7

54072015002000

9851313Napomena: Posto pri radu remenice normal no

dolazi do izvesnog klizanja remena, metalni de-lovi traktora mogu da se naelektrisu. Kako ovajstaticki elektricitet moze da izazove neocekivane

53


59/65

smetnje u radu, pa cak i pojavu pozara, potrebnoje da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. Ovo senajboIje moze ostvariti ako se oko prednje osovinetraktora obavije jedan Ianac takoda mu jedan krajlezi na zemlji.

S.2. TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJETOCKOVEOdredeni slucajevi primene traktora zahtevajuda se poveca tezina koja pad a na prednje iIi nazadnje tockove. Povecanje tezine na prednjim toe-kovima nacelno se koristi u svim slucajevima kadapostoji opasnost od podizanja prednjih tockova,odnosno od tzv. propinjanja (rad sa tanjiracom,dizalicom viljuskarorn, oranje na vecu dubinuitd.). Povecanje tezine na zadnjim tockovima se

nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobno-sti traktora odnosno za rad sa orudima koja stva-raju velike radne otpore (prvenstveno oranje navecu dubinu).

Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi, koji sutako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti iskinuti sa tocka, Vezivanje tegova se pri tome vrsipornocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno is-porucuju,

Tegovi se normalno isporucuju na sledecinacin:a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg(sastavljen iz dye polutke) sa odgovarajucimvezivnim delovima.b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega saodgovarajucim vezivnim delovima.Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg(obe polutke), to se pomocu njih tezina prednjegdela traktora povecava za 88 kg. Tezina oba tegana jednom zadnjem tocku je 108 kg, te se njiho-vim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima,odnosno tzv. atheziona tezina, povecava za 216kg.

5 4


60/65

5.3. AUTOMATSKA KUKARad sa jednoosovinskim prikolicama sistema

IMT, kao i sa nekim drugim orudima ornogucen jesarno u slucaju da je traktor opremljen posebnimpriklljucnim elementom, tzv. automatskom ku-kom.

Automatska kuka se postavlja na donje trak-torske poluge a vezuje se i za centralno kuciste.Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskomkukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocurucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti uvoj donji polozaj, Tada traktororn treba taka priciprikolici da usica na njenoj rudi bade tacno iznadkuke, pa pomeranjern ruclce za kontrolu polozajau njen gornji poloza], izvrsiti podizanje rude. Kadase pri podizanju rude cuje daje aktivirana plccicasto znadi da je lzvrseno prikacivanjc, odnosno daje kuka osigurana u svom gornjem polozaju, ru-cicu hidraJika za konrro!u poloiaja treba vratiti udonji deo njenog kvadranta.

Pri otkacivanju prikolice potrebno je sarnorukom osloboditi plocicu za osiguranje, cime seautomatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice.

5.4. POLUGUSENICESmanjenje klizanja pogonskih tockova se moze

ostvariti i koriscenjern polugusenica, koji se nanjih mogu nabaeiti. Stoga se one i preporucuju zaobavljanje najtezih radova odnosno za rad sa oru-dima koja izazivaju najvece radne otpore. Polu-gusenice se nabacuju na pogonski tocak prekojednog pornocnog tocka zatezaca, koji se vezuje zakuciste zadnje poluosovine, preko elasticnogopruzn g iterna. Montaia celog ovog sklopa jeprilicno osetljiva imora se strogo obavljati premauputstvima, a slike se vidi da na guseniei postojedye vrste clannka. Jedni su nesro veci iimaju bla-go talasastu povrsinu dodira sa tlom (8) a drugiravni (A).

Ukoliko se sa polugosenicom ne predvidaobavljanje najtezih radova (na primer u surnar-stvu) vee se nabavka vrsi za osposobljavanje trak-tara za rad na mekim, rastresitim terenima rnoze

55


61/65

56

se posebno zahtevati da se gusenica isporuci sarnosa ravnim clancima.Trakior [reba voziti samo po mekim. letnjirnputevirna a niknko po putevima sa tvrdorn podlo-gom (beten, a falr iii karnen) , posto u tom slucajudolazi ne sarno do ostecenja puta vee i do oste-cenja sarnih gusenica.

5.5. STABILIZATORSKE POLUGE .Da bi se onernogucilo horizontal no klacenjedonjih traktorskih poluga, sto je veoma bitno zarad sa sejalicama, diskosnim polugama i slicno,koriste se stabilizatorske poluge. Poluge se vezu-

ju za kucista zadnjih poluosovina, preko odgova-rajucih ugaonih nosaca, a drugim krajem sevezuju za osovinice preko kojih se oruda kace nadonje traktorske poluge. Treba imati u vidu da jerad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su onepredvidene stetan, a za neka oruda i zabranjen.

5.6. PNEUMATSKA INSTALACIJAPneumatska instalacija na traktoru IMT-539sastoji se od kornpresora, regulatora pritiska, re-zerovara za vazduh pod pritiskom, kocnog ven-tila, slavine i spojnicke glave.Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 barpotiskajuci ga kroz regulator pritiska, kojim se ovajregulise u opsegu od 0,2 bar i odvodi dalje krozcevovod u rezervoar. Odavde odgovarajucomgume_nom cevi vazduh se odvodi kroz kocni

ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru,za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoli-ceo Na tabli za instrumente s donje desne stranenalazi se dupli manometar koji, s obzirom da jevezan odgovarajucim gumenim cevima za rezer-voar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vaz-duha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznogkocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazalj-ka). Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pe-dale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice iprikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda iispustanje vazduha iz istog u atmosferu, sto se na


62/65

manometru manifestuje pomeranjem crvene ka-zaljke ka nuli. Pad pritiska u prikolicnom vodu(predstavljen je razlikom pritiska koje pokazujecrvena i bela kazaljka na dvostrukom manometruu datom trenutku) predstavlja istovremeno inten-zitet kocenja prikolice. Pri punom otvaranjunoznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i toje slucaj maksimalnog kocenja prikolice.

Pri ovome bela kazaljka na manometru treba idalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti nemenja u delu instalacije ispred noznog ventila.

Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da jeinstalacija spremna za rad tek onda kada, pri pu-njenju instalacije vazduhom, pritisk u istoj dostig-ne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometruistovremeno treba da pokazu tu vrednost).I kod ove instalacije, kao i kod svih instalacijakod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnogvoza, mora se podesiti tzv. predkocenje prikolice.Naime, pri kocenju vucnog voza neophodno jepotrebno da prikolica za izvestan deo sekundepocne ranije da koci od traktora, kako bi se odr-zala stabilnost kretanja vucnog voza. U protivnombi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza krozkrivinu, jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog.Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanjepredkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledecinacin:

57


63/65

podigne se zadnji desni tocak traktora,razdvoje se pe dale kocnica,pusti se motor urad i napuni instalacija vazdu-hom, ukoliko nije vee puna,rukom se obrce desni tocak, a pritiskom nogena desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tockasve dok se ne oseti da kocnica pocinje da kocitocak,u tom trenutku kontrolise se dupli manometar,koji treba da pokaze pad pritiska u prikolic-nom vodu za 1,5 do 2 bar (crvena kazaljka tre-ba sa oznake 5 da padne izrnedu 3 i 3,5 na rna-nometru).Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba po-

vecavatnjem duzine krace zatege desne kocnicepodesiti zeljeni pad pritiska. U suprotnom, uko-liko je pad pritiska veci.treba smanjenjem duzinekrace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti.Posle ove operaeije obaveno prilagoditi levu peda-lu kocnice desnoj.Provera predkocenja prikoliee u voznji vrsi sevizuelnom kontrolom. Pri kocenju vucnog vozaprikoliea ne sme da nalece na traktor.Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru do-lazi do zagrevanja istog, a pri prolazu kroz cevivazduh se relativno naglo hladi, pri cemu se vo-dena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnurezervoara. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta sekroz ventil postavljen na dno rezervoara.Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptiv-nosti eelog sistema oeitavanjem opadanja pritiskaprikazanom na manometru (obe kazaljke treba dase pornere za 0,5 bar za vreme od 50 min.).Tehnicki podaciRadna zapremninaHod klipaPrecnik klipaTeorijski kapaeitetpri 2100 o/minMaksimalni radni pritisakMaksimalni radni broj obrtajaRadni pritisakRadni broj obrtaKapcitet (pri 1000 o/mini pri 5,3 bar)Snaga (potrebna za pogon kompresora

S R

124 cm '28mm75mm160 lit/min8 bar2100 min 1

5,3 bar1000 min 174 lit/min1,2 KW


64/65

"Iii

SADRZAJI. OPSTI DEO "._......... .. .. _............ .. . .. .. " I

1.1. Uvod . " I1.2. Upozorcnja ~ 11.~. Tchnick i podaci .. 31A. Instrument: ikomandni uredaji _ 7

I A.I Instrumcnti.. . , 71A.2. Os tale kornandc tr[]j, turu IIIA.~ Kornande hidraulika _ _ . . . 1 2

I.-+A. Scdiste , _ 132. RUKOVANJE TRAKTOROM , 13

2. I. Razradivanje __ . , 132.2. Startovanje motora _.......... _ 1-1

2.2. I. Normalno starrovanje . , _ _ _ 1-12_ 2.2. S tartovanjc po hladnnrn vrernerru ..1-+

2.~ . Izbor stcpcna prenosa .. __ IS2.-+. Polazenje i vozcnje IS2.5. Blokada diferencijala .." _ _......... ... , 162.6. Rad hidraulikom . _ ~,__ 16

2.6.1. Rukovanje hidraulikorn PrJ radu nrudirna < ! t j i se radn:organi krecu ispod povrsine zemlje ~._. ..~... I h

2.6.2. Rukovanje hidraulikorn pT ! radu orudrma koja ne ulaze u zcrnlju _ __ 1'12.63. Primed pravilnog rukovanja hidraullkom _ _ !II2.6.4. Spoljni prikljucci hidraulika . 1:-2.6.5. Uredaj za osiguranje od preopterecenja " "2.6.6. Sigurnosni ventil _ _ _ _ ~ ..

2.7. Prikacivanje oruda __ _ 2~27.1. Prikacivanje u tri tacke " ,. , .,. c;l2.7.2. Prikljucno vratilo ,.. , ,................................................ 25

3 ODRZAVANJE TRAKTORA "......... . .. __ 263.1. Redovna tehnicka odrzavanja I .. . , _ _ " 1('3.2. Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redox nom tehniCkom odrzavanju ~._ " lh

3.2. I. Posle svakih 10 casova rada - S\ akodncv no 21'>J.2.2. Svakih SO casova rada iii svaki mcsce..... ".. .. ,_ ~ , " .. 1'l3 2.3 . Svakih IS O casova rada ." ".. .. 'II3.2.4. Svakih 200 casova rada iii - + me,cea .. _ _ _ 31:\.2.5. Svakih -+00 casova rada iii H rncscca .. ))3.2.6. Svaih 800 Casm a rada _.. . . .. 3.J3.2.7. Svakih 1( )OOcasova rada iii 12 rncscci . .. , , _ 3 ;;

3 .3 . Tabel" prcporucenih maziva .. _ J~~. POSTUpel 1 MERE U TOKU EKSPLOATAClJE TR.-\KTORA. .. ~ ,., : 1 7

~ L Motor . . _ )74. I I . Podrnazivanjc motora . .174.1.2. Sistcm za gorivo - _ .174. I ~. Sistem za hludcnje . _ +14.1.-+. Precistac vazduha . , .. -t.'

- + 2 Menjac. rcduktor i zudnji most . " .l_:l4.3. Prcdnji most .. _ ,.n4 -+ Kocnice _.................. .. _ " " ~-l-+.5. Hidraulik i traktorske poluge .. _ -t-t4 , , 1 > . Spojnica .. " -+64.'7. Prednji i zadnji tockovi _ "......... -174.H . Elektricna oprema _ _.... .. .. _................ .51

.5 . NEOBAVEZNA OPREMA '" " "...... . 52S I ~ R crncnica ._ .........~.~._. , __.52

59


65/65

5.2. Tcgovi za prednje izadnje tockove 5~5.). Autornatska kuka , ".,., , , ,., , ,.. , , , , ', .. , 555A. Polugusenice " .. '" " ',." .. ,.. ,., .. "., , " " , " , , , , 555.5. Stabilizutorske poluge ,., .. , , ,", , ,',.,', ,.. ,, ,.. ,.. ,.. , " .. , " ,.5"5.1l. Pncumutska instalacija , , ,." , ' " .. ,.. , , ,.,' , , 5(,

60

Documents

Rukovanje i Odrzavanje IMT 539