Стабилна тражња СтабилноСти

Савремени Рубљов

у СаРадњи Са ”РоСијСком газетом”, РуСија, децембаР 2010.

Владимир Михајлович Зинон, један од најцењенијих мајстора иконописа

будућност је у прошлостиВиктор ЈЕРоФЕЈЕВ, познати руски писaц, говори о сукобу ирана и Запада

стр. 8

стр. 14 стр. 26

фото: ReuteRs/ Vostock-Photo

Пола године пре парламентарних избора и две године пре председничких избора, у руским медијима приметно се повећао број спекулативних натписа поводом њиховог тока и исхода. У чему је, заправо, интрига?

Нато у трагању за смислом

2

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

издавачка кућа„Росијскаја газета“,адреса: 24 булевар 4 Правдиулица, спрат 12, Москва,Русија, 125993тел: +7(495)7753114,факс: +7(495)9889213интернет адреса:http://RBTH.RU

александар горбенко,председник редакцијског саветаПавел Негоица,генерални директорВладислав Фронин,главни уредникјевгениј абов,директор проjeктaјуриј Совцов,извршни уредникелена Славина,помоћник уредникаhttp://slavina@rg.ru андреj Шимарскиj,главни дизаjнер андреј зајцев,директор фотографиje фронтаНиколај корољев,уредник фотографијејулија голикова,маркетинг и оглашаваньеhttp://golikova@rg.ruевгениja томилова, ПРhttp://tomilova@rg.ru

иП „геополитика пресс д.о.о.“Булевар Деспота Стефана 27 Б, 11000 Београд, Србијател: + 381 11 3347 319факс: +381 11 3349995geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs

Слободан ерић, директор и главни и одговорни уредникРајко досковић, превод са руског језикаирена момчиловић, дистрибуција, оглашавање и ПРкатарина бунтић, пословно-технички секретар и превод са енглеског језикаЛиковно-графичка обрада Геополитика пресс

Пет критеријума за демократијуПредседник Дмитриј Медведев понудио је свету пет општих критеријума за свако демократско друштво

4politika

како победити „презумпцију непријатељства“Константин Косачов, председник Међународног комитета државне думе Руске Федерације

6

мере новог градоначелникаКоје је мере већ предузео нови градоначелник москве Сергеј Собјањин, како би побољшао живот у престоници?

18

садржај

колајдер изненадио наукунаучници су успели да „улове“ нови ефекат, који се не уклапа у оквире теорије о структури супстанце

13

економија

Пехрамбена безбедностПрехрамбена безбедност означена је, као „један од основних праваца осигурања националне безбедности у средњорочној перспективи“

20

„архипелаг гулаг“ за децу

укључити срце

Проучавање главног дела Александра Солжењицина, постало је обавезно штиво за руске ђаке

У Бакуљевском центру по први пут извршена имплантација вештачког срца

24

23

наука

здравство

Витез на позоришним даскаманебојша Дугалић на међународном позоришном форуму „Златни витез“

25

спорт

зависе ли спортска достигнућа од новца?Говоре: Максим Кононенко, новинар и Захар Прилепин, писац

34

анализа

култура

фото: Getty ImaGes/Fotobank

фото: ItaR-tass

фото: RG

3

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.месец у сликама

у Санкт Петербургу отворен je међународни форум тигрова, који је окупио представнике свих земаља у којима живе тигрови. учесници намеравају да усвоје амбициозни план, како би се популација тигрова до 2020. године удвостручила

Женска одбојкашка репрезентација Русије победила је у финалу светског првенства репрезентацију бразила, и постала шампион планете

кинеска девизна берза почела је директну трговину рубљама. у старту је руска рубља вредела тек нешто мање од пет јуана

Навршило се осамдесет пет година од рођења легендарне маје Плисецке, виртуозне руске балерине, која је у сваком плесу налазила сопствено „ја“

монструозно убиство дванаест људи, међу којима су и малолетници, у станици кушчевска, узбудило је Русију

фото: FoRum

фото: ReuteRs/ Vostock-Photo

фото: РИА НовоСтИ

НоВембаР 2010

НоВембаР 2010

фото: Fotosoyuz

фото: ReuteRs/ Vostock-Photo

4

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.политика

Пише: Владимир КУЗМИН

У хиљадугодишњем Јарослављу одр жан је велики сусрет свет­ск их експерата. Пре годину да­на, овде је петсто експерата из

осам наест земаља света, у оквиру ме­ђуна родне конференције, разматрало проблеме савремнене државе и глобалне безбедности. Наредни сусрет, већ на светском политичком форуму, био је тематски наставак прве дискусије. Само, овог пута, њени учесници предложили су да се о савременој држави говори са аспекта стандарда демократије и критери­јума ефикасности.Да би се обухватио свеукупни спектар демократија и одржао висок статус форума, у Јарославље су позвани лидери низа земаља, са разних континената. Од стране европске демократије допутовао је премијер Италије Силвио Берлускони, од азијске ­ председник Јужне Кореје Ли Мен Бак. Географску средину између њих представљао је председник Русије, Дмитриј Медведев. „Демократија је на примењеном плану способна да избави милионе људи од понижења и сиромаштва, и у нашој земљи, и милијарде људи у свету“, изјавио је руски лидер. Зато, као један од приоритета спољне политике наше земље, остаје интерес да што је могуће већи број земаља поштује стандарде демократије.На том плану, према многима у свету, а и према Русији, има доста претензија. Део критике у Кремљу прихвата се нормално, а неке оцене сматрају се неправичним и тенденциозним. И сам Медведев сматра да, као лидер државе, зна за мањкавости система своје земље боље од многих, па му то знање и омогућава да се не сложи са најжешћим критичарима Русије.

„Категорички се не слажем са онима који тврде да у Русији нема демократије, и да су у њој присутне ауторитарне тра диције. Није тако“, демантовао је председник слична мишљења. „Русија, ван сваке сумње, јесте демократска зем­ља. У Русији има демократије, она јесте млада, незрела, несавршена, неи скусна, али је то ипак демократија. Ми смо на самом почетку пута, и на том плану имамо на чему да радимо. Али ми смо слободни.“Међутим, посебно је истакао Мадведев, заједничке вредности ипак обједињују земље. Те вредности су, у првом реду, човекова права. Приврженост њима утемељена је у Декларацији миленијума ОУН. Такво опште признање треба да се садржи и у стандардима демократије.„Стандарди демократије – а у суштини ста ­н дарди демократије укључују човекова права – треба да буду међународно при­знати“, изјавио је руски лидер. „Само то ће их учинити ефикасним. При том је важно да заједнички елаборисани стандарди не могу бити двоструки, не могу бити неискрени, јер свако ко уче­ствује у њиховом елаборисању, стан­дарде премерава према себи.“Дмитриј Медведев, не претендујући на истину у последњој инстанци, понудио је своје виђење критеријума којим треба да одговара савремена држава. Њих је пет.

„Као прво, то је правно оваплоћење хуманистичких вредности и идеала“, сматра шеф државе. „То јест, све оне вредности којих се ми придржавамо треба да имају правни оквир. Да се тим вредностима придода практична снага закона, који усмерава развој свих друштвених односа, односно, задаје главне оријентире друштвеног развоја.“Други стандард јесте способност државе да обезбеђује и одржава висок ниво технолошког развоја, чиме се обезбеђује пристојан животни стандард њених грађана. „Што је нација богатија, тим су јој веће шансе за стабилну де­мократију“, цитирао је Медведев аме­ричког социолога Сајмура Липсета. Под ржавајући раст животног стандарда грађана, држава јача њихово поверење у демократске институције.У Русији о томе могу говорити са уве­реношћу, сећајући се деведесетих година, када је појам „демократије“ у масовно сиромашном друштву попримио не­га тивну и погрдну конотацију. Са еко­номским растом земље, све се про менило. „Руска демократија на том пла ну постала је схватљивија. Ако хо ћете, постала је рентабилнија“, изјавио је руски лидер. „Она је доказала своју одрживост, и сада је не негира значајан део наших људи, није страна појава.“

Председник Дмитриј Медведев понудио је свету пет општих критеријума за свако демократско друштво, признавши притом да сама Русија не одговара у пуној мери тим критеријумима, али је ипак демократска земља

Пет критеријума за демократију

5

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Трећи стандард повезан је са спосо­бношћу државе да заштити своје грађане од посезања од стране криминалних гру па. При том је то онај случај када су за постизање циља сва средства добра. „Људска права и слободе треба да буду оси гурани по сваку цену“, цитирао је Медведев речи шефа Јужне Кореје. Демократска држава у случају тешкоћа не треба да се крије у жбуњу, верује он,

већ да се жестоко бори.„Четврта карактеристична специфичност демократије је, по мени, висок ниво културе, образовања, средстава кому­никације и размене информација“, рекао је председник. „Слободно демо кратско друштво је пре свега друштво добро обучених, образованих људи, људи са високом културом.“У таквом друштву грађани стичу веће могућности и слободе, добијају од државе део функција за одржавање реда и стабилности. А низак ниво културе у друштву урушава демократију. „Демократске институције – то је стро го утврђени списак норми и пра­вила. Управо норме и правила, и са­мо њихово децидирано поштовање, чи не демократију ефикасном. А де­мо кратија није само слобода, него и самоограничење.“Управо тај фактор, сматра Медведев, одбацује Русију уназад. Понеко је при­вржен патерналистичким схва тањима да ће неко други, или држава, решити све проблеме уместо њега. Некоме се свиђа да говори како није слободан и да од њега ништа не зависи, а то је, сматра председник, повољна позиција – ако ништа не можеш, онда ни за шта и не одговараш. „То је веома пријатна, али опасна позиција“, упозорио је он.Предупређујући могућа питања и оцене, руски лидер је одмах и сам проверио демократију своје земље на стандардима које је сам обелоданио. „Могу поштено рећи – они су испоштовани само у одре­ђеној мери, али не и до краја“, признао је он. „Али већ сам рекао да смо ми на почетку пута, и сви присутни у овој сали то одлично знају.“У правилност пута који је изабрала Русија не сумња ни италијански премијер Силвио Берлускони, који је допутовао на форум помало неприпремљен. Иза­шавши за говорницу, признао је да су га лоше информисали о темама које ће се разматрати, па зато говор који је припремио није погодан за овакву прилику. Зато је премијер импровизовао. „Нема форме управљања која би могла бити боља од демократске, чак ако она има неке дефекте и мањкавости“, под­вукао је он. „Демократија је једина могућност за побољшање друштва.“„Мишљења сам да је после дугог периода под комунистичким режимом, Русија стала на демократски пут, и прави кораке на том путу“, рекао је Берлускони.

Сеул предвиђа Русији успешну будућностИзлагање руског лидера оставило је јак утисак на учеснике форума. Председник Јужне Кореје Ли Мен Бак предвиђа Русији успешну будућност. „Чврсто верујем да је потенцијал Русије заиста огроман“, изјавио је он са трибине форума. „верујем да ће ова велика земља цветати на основу најновијих технологија и богатих природних ресурса, и да ће досегнути највиши ниво развоја“.

6

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.политика

КоНстаНтИН КосаЧоВ, председник Међународног коМитета државне дуМе руске Федерације

Како победити „презумпцију непријатељства“

Ослобођен од фашизма, европски Исток са захвалношћу је дочекивао совјетске војнике; пола века касније, ослободивши се од социјализма, он их је, без нарочитог жаљења, испраћао

Испало је тако да су у односима између Русије и земаља Централ­не и Источне Европе у другој половини XX века постојала

два поратна периода: после Другог светског рата, и после „хладног“ рата. Ослобођен од фашизма, европски Исток са захвалношћу је дочекивао совјетске војнике; пола века касније, ослободивши се од социјализма, он их је, без нарочитог жаљења, испраћао.Не може се, наравно, рећи да је негативност у узајамним односима уну­тар „соцлагера“ (тим пре што нипо што није постојала само негативна страна) у потпуности засенила позитивна осећања народа који су буквално спасени од истребљења – они, који су преживели ужасе нацистичке окупације, тешко да ће заборавити Дан ослобођења. Али године протичу, и они каснији утисци од другог „поратног“ периода данас, из чисто природних разлога, каткада почињу преовладавати у свести људи.Осим тога, постоје различита тумачења и самог историјског прелома краја прошлог века. За Русе је епицентер и кулминација догађаја друге половине прошлог века представљао распад СССР, који је у поруци председника Русије Федералној скупштини означен као „највећа геопо­литичка катастрофа века“.Понеко покушава те речи да тумачи као носталгично преживљавање поводом распада Империје. Али, у реалности, практично сваки Рус схвата да је овде реч пре свега о људским судбинама, о правим драмама, какве се често догађају у историји у тако великим размерама у мирно време.Западно од Русије, главни историјски чин у том периоду није било потписи­вање Беловешких споразума, већ пад Берлинског зида. Како је то прецизно

истакла у својој новој књизи секретар Француске академије Елен Картер д’ Анкос, посвуда изван граница СССР рушење комунистичке власти у Централној и Источној Европи третира се као „финална тачка у паду црвеног тоталитаризма, док се руска катаклизма ставља у ред другоразредних

и периферних догађаја на прелому два века.“За Русе је њихова земља постала другачија, и већ сама та чињеница је подразумевала преформатирање односа са бившим саборцима у „лагеру“, као нешто што се само по себи разуме. Међутим, у очима не малог броја Источноевропљана, у Русији се ништа у суштини није променило,

сумњичење у „империјске амбиције“ је сачувано.Конфликтна питања наших односа са земљама Централне и Источне Европе могли бисмо поделити по карактеру претензија које су исказиване према Русији (а оне и јесу обично тло за конфликте) на следеће условне и узајамно повезане блокове:­ „Русија је империјска“: подразумева да Русија у сваком облику (царска, СССР, савремена) не напушта идеје да себи потчини европски Исток;­ „Русија је недемократска“: овде се три­јумф екс­сателита бившег „источног блока“, сада, за разлику од метропола, примљених у „клуб изабраних демокра­тија“, комбинује са сумњичењем у савремени руски систем, утемељен на типској „слици“ у европским медијима;­ „Русија није Европа“: доводи се у сум њу европски идентитет Русије и, као последица, сама могућност и неопходност њеног даљег интегрисања у евроструктуре, као и сврсисходност дугорочних системских споразума и економских пројеката (идеални циљ овде је да се Европа „заустави“ на украјинско­руској и белоруско­руској граници, како би се тиме нагласила геополитичка и цивилизацијска осамљеност Москве). Вероватно неће бити преувеличавање ако кажемо да је Пољска некакав кључ за Централну и Источну Европу, пошто стање

за многе Пољаке било неочекивано да се у Русији тако искрено испољи саосећање и солидарност са суседним народом, када се у наше односе умешала кобна трагедија код Смоленска

7

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

КоНстаНтИН КосаЧоВ, председник Међународног коМитета државне дуМе руске Федерације

Како победити „презумпцију непријатељства“

наших односа са Пољском суштински утиче на општу климу на читавом европском Истоку. Можемо само жалити што управо у „другом поратном периоду“ у односима између Русије и Пољске не иде све тако глатко. Ми смо чешће сваљивали кривицу за то искључиво на непопустљиву Варшаву, али је разумније на ствари погледати трезвеније. У Русији су често потцењивали кључну улогу саме Пољске, третирајући је као неки „секундарни елеменат“ у поређењу са изградњом односа са САД или са Европском унијом, или као инструмент у нечијим рукама. Сматрало се значајнијим договорити се са „старијим“, него са неугодним „млађим“.Осим тога, код нас нису у пуној мери били свесни односа елита и пољског друштва

према оним тренуцима историје који су везани за Русију (17. септембар 1939. године, „Пакт Рибентроп – Молотов“, масовна стрељања у Катињу и њихово негирање у СССР, Варшавски устанак, поратна ситуација итд.) Ако нам се и чинио преувеличаним значај који је у Пољској придаван тим питањима, није то повод да се игнорише дата околност и покуша да се делује или заобилазно око неугодних тема, или да се чека да све прође само по себи.У Пољској смо се заиста, чак и на највишем политичком нивоу, суочавали са неком врстом презумпције непријатељства према Русији, њеним агресивно­им­пери јским намерама у односу према западном суседу, што је за многе Пољаке

природно проистицало из саме историје. Грешке које смо имали у схватању једни других доводиле су до грешака у политици. Постоји осећање да иза оштре позиције дела пољске елите стоји управо недовољно схватање наших мотива и наших намера. Делимично је и зато за многе Пољаке било неочекивано да се у Русији тако искрено испољи саосећање и солидарност са суседним народом, када се у наше односе умешала кобна трагедија код Смоленска. Спонтани талас осећања и сасвим искрених емоција на свим нивоима учинило је оно што није успела ниједна дипломатија: довела је у сумњу и саму „презумпцију непријатељства“ Руса, и за тили час превела односе са званичног на људски ниво.

Фобије и страшилаНа жалост, саблазан да се игра на фобијама и увредама сачуваним у свести становништва, које су опстале чак и након уласка Источноевропљана у НАто и ЕУ (па и сам улазак су вештачки поспешивали, употребљавајући Москву као „страшило“ које, наводно, машта да врати бегунце у своју утицајну сферу). И зато Русија – у негативном приказу – и није напустила унутарполитичке полигоне наших ближих западних суседа, чак ни онда када им је резонски било потребније да више пажње поклањају практичним проблемима евроинтеграције.

фото: ItaR-tass

оружје и безбедност

нато у трагању за смисломНАТО иде у правцу трансформисања у „Глобално министарство за кризне ситуације, са полицијским функцијама“ и на активно укључивање Русије, које ће органски заменити истрошену идеју о ширењу НАТО­а на Исток

Дакле, НАТО је усвојио нову Стратешку концепцију. Основне одреднице тог новог и веома обимног документа сасвим

одражавају све данашње тенденције у развоју алијансе. У целини, оне се сво де на даљу еволуцију у правцу транс формисања блока у „Глобално министарство за кризне ситуације, са полицијским функцијама“ и на активно укључивање Русије, које ће органски заменити истрошену идеју о ширењу НАТО­а на Исток.У Концепцији се говори о томе да је циљ НАТО­а, заправо, ненуклеарни свет, али док се тај циљ не досегне, алијанса ће наставити да следи политику нуклеарног задржавања. Сматра се да је могућност свеобухватнијег конвенционалног рата веома ниска. Као главне опасности наводе се ширење оружја за масовно уништавање и средстава његовог допремања (у првом реду – балистичлких ракета), теро ри­зам, кибернетички напади, крше ње ис­порука енергетских ресурса, од којих не ки чланови НАТО­а веома зави се, појављивање прин ципијелно но вог ору­жја (космичког, ла сер ског, електрон ског) у земљама које нису у саставу али јансе. Кризе и ратови изван граница НАТО­а могу представљати опасност по земље алијансе, па стога она за себе задржава право да се меша у такве конфликте, како би их спречила, или зауставила. Овде се апострофира значај да се у функцију стави целокупни спектар политичких, цивилних и војних средстава, као и

да се ангажује максимални број заи­нтере сованих партнера изван граница блока. Развијаће се експедиционе снаге алијансе, оријентисане на вођење против­партизанских акција, на стабилизацију и реконструкцију.У документу се говори да су врата НАТО­а отворена за све европске демократије које желе да уђу у алијансу. Наглашава се да члан 5 Вашингтонског споразума и даље важи, евроатлантска солидарност опстаје, земље чланице спремне су да једна другој притекну у помоћ, уколико се таква потреба укаже, а порески обвезници треба да знају да ће њихова безбедност свакако бити осигурана за њихов новац. Иако ће оружане снаге НАТО­а бити редуковане до максимално ниског нивоа, неки минимални ниво војних расхода ће се одржавати. Уопште узевши, чудно је што је у Стратешкој концепцији сасвим мало места удељено толико очигледним стварима, али је изгледа ствар у томе што је у последње време све већи број људи почео да сумња у то функционише ли НАТО уопште, а ако не функционише, зашто је он потребан.Изградња евроармије се поздравља, а при том се у концепцији садржи позив на мак сималну транспарентност и уза јам но допуњавање оружаних снага НАТО­а и ЕУ, како би се минимализовало дуп ли ­рање и максимално смањили трош кови. У концепцији се овлаш помињу Украјина и Грузија, у односу на које се потврђују одлуке самита у Букурешту 2008. године (то јест, те земље ће бити примљене у

НАТО ако саме то пожеле, али једног дана потом), говори се такође и о неоп­ходности тесне сарадње са земљама Средоземног мора и Персијског залива.Једина земља која није чланица НАТО­а, а о којој се у Концепцији говори много, и у више наврата, јесте Русија. НАТО је очигледно схватио да увлачење наше земље у сарадњу са алијансом постаје један од најважнијих задатака.Специјално се наглашава да НАТО не представља опасност по Русију, напротив, без обзира на разлике око низа питања, тежи се ка сарадњи са њом. А области сарадње са Русијом су ПРО (противракетна одбрана), борба против тероризма, пиратства, ширења наркотика, као и за општу стабилност у свету. Одвојено се и посебно констатује неопходност сарадње са Русијом управо у области ПРО. Осим тога, од Русије ће се захтевати већа транспарентност у погледу њеног тактичког нуклеарног оружја, где наша земља, како се наводи у Концепцији, има суштинску супериорност над ору­жаним снагама НАТО­а.Осим усвајања Концепције, земље НАТО­а су постигле договор о стварању европске ПРО. За њен развој биће издвојено 200 милиона евра за десет година. Та сума је потпуно ништавна за тако обиман пројекат, што потврђује његову потпуну фиктивност са војног аспекта. Њен једини циљ јесте да се одржи америчко присуство у Европи. При том није наведено против кога је усмерен тај систем. Према саопштењима низа медија, председник Француске Саркози инсистирао је да се Иран наведе као опасност, али је против тога категорички иступио председник Турске Абдулах Гул. То је изузетно забавно, имајући у виду да иранске ракете долећу до Турске, али не и до Француске. Још је интересантније што су Обама и Меркел подржали Гула. По свој прилици, они одлично схватају колико је бесмислена измишљена опасност од Ирана. А никаквим другим опас ностима европски ПРО не може чак

8

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.догађаји и коментари

алеКсаНДар ХраМЧИХИН, заМеник директора руског института за политичку и војну анализу

нато у трагању за смислом

ни теоријски парирати. По свој прилици, натовска војска ће напустити Авганистан до 2014. године. Иако Вашингтон не верује у тај термин, остали веома активно инсистирају на њему. То је веома лоша вест за нас. Из ње се може закључити да ћемо кроз пет година сасвим вероватно на југу морати ратовати – ми.Што се тиче самита Русија – НАТО, који је уприличен поводом самита самог НАТО­а, он се, у суштини, завршио углавном мноштвом узајамних комплимената; чак и у вези са тако очигледним питањем, као што је транзит натовског терета преко руске територије у Авганистан и обратно (за нас је то важно у истој мери

као и за натовце), и једино су „завршени преговори о припреми споразума“ о том истом транзиту. Изгледа да ће сам споразум ваљано припремити повлачење натовске војске из Авганистана. Русија је позвана да учествује у европској ПРО, и Дмитриј Медведев се са тим сложио. Међутим, на практичном нивоу, то значи само разматрање опште концепције и оцену опасности. Што је, уопште узевши, и логично – ипак је потребно покушати схватити зашто би смо ми учествовали у том, најблаже речено, чудном пројекту. А како је истакао и Дмитриј Медведев, у самом НАТО­у још сасвим не схватају како ће та ПРО изгледати.

У целини, самит се завршио сасвим логично. НАТО је одживео своје, али за његово распуштање нико није спреман. Зато се смишљају разноразни вештачки разлози за његово постојање. Пошто се блок не распушта, за Брисел и Москву постаје очигледна да је сарадња неопходна (за конфронтацију нема ни снага, ни жеље, а ни смисла), али за ту сарадњу има веома мало практичних основа, и пренизак је ниво поверења. Уосталом, и лош мир је у сваком случају бољи од добре свађе, нарочито ако је та свађа бесмислена. На том плану се резултати самита могу оценити позитивно.

Лист „Известија“

9

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

алеКсаНДар ХраМЧИХИН, заМеник директора руског института за политичку и војну анализу

10

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.догађаји и коментари

Стабилна тражња СтабилноСти

Пише: Виталиј ДИМарсКИ

Што се тиче будуће расподеле места у Државној думи, тешко да ико и најмање сумња да „Јединствена Русија“ неће

имати ако не конститутивну, а оно у сваком случају велику већину (у сваком смислу те речи). А и остале три садашње парламентарне партије ће, највероватније, наставити да заседају у Думи, поделивши међу собом посла­ничке мандате, преостале после „једи­норуса“. А једно­два места које на поклон од вла сти добију представници партија које сакупе између пет и седам процената гласова, неће ни на шта утицати. Поред осталог, ни на продуктивност парламента, који се умудрио да уочи својих летњих ферија по кратком поступку усвоји неколико десетина (!) за земљу важних закона. Главна пажња експерата усмерена је на председничке изборе. Да не бисмо сводили интригу на само једно једино питање, поставићемо читава два: Медведев или Путин? Путин или Медведев?

Пола године пре парламентарних избора и две године пре председничких избора у руским медијима приметно се повећао број спекулативних натписа поводом њиховог тока и исхода. У чему је, заправо, интрига?

фото: ItaR-tass

11

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Стабилна тражња СтабилноСти

Оба „фигуранта“ на та питања не дају коначни одговор, што је, уопште узевши, и природно. Скоро две године пре истека рока неће да се „истрчи“ ни шеф државе, ни премијер, јер ионако с тешком муком излазе на крај са чиновништвом.Али се може поставити и треће питање: у чему је разлика? Или, на други на­чин: да ли је наведена „интрига“ буду­ћих председничких избора реална алтернатива, то јест, избор између два пута развоја земље и друштва, који се разликују?Безусловно, између Медведева и Путина лако је уочити стилске разлике, које увек постоје између два различита човека, тим пре што су различитих генерација. Али то што актуелни

пред се дник испољава склоност ка новим видовима комуникације и ин­фор матичким технологијама, ка ли­бералној реторици („слобода је бо ља од неслободе“), а премијер даје пред­ност конзервативнијим форматима ко муницирања и традиционалној тер ми но логији, нипошто их не чини поли тичким противницима. Као што Медведев за протеклих две године није урадио ништа што на тој функцији не би урадио и Путин, тако ни Путин није ни једном урадио нешто против председника. Све то заједно даје основа не за прет по ставку, већ за тврђење да ће та политичка страна, која се формирала у „нултим годинама“ и узела власт у своје руке, сачувати своје позиције и након

тешко да ико и најмање сумња да „јединствена Русија“ неће имати ако не конститутивну, а оно у сваком случају велику већину (у сваком смислу те речи). а и остале три садашње парламентарне партије ће, највероватније, наставити да заседају у думи, поделивши међу собом посланичке мандате, преостале после „јединоруса“

фото: RIa-noVostI

12

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

зашто је СССР пао у агонију? Страх од било каквих промена после Прашког пролећа 1968. године, у комбинацији са жељом да се сачува сопствени статус-кво, приморао је совјетску елиту да одустане од било каквих трансформација политичког система. Као резултат, настала је најжешћа криза, и дошло је до распада велике државе. Извлачећи поуке из прошлости, не смемо заборављати да у савременом свету, који се мења, старење система управљања тече много брже него у другој половини XX века. Ако се не обавља текуће одржавање, онда ће врло брзо бити потребан капитални ремонт, како се то догодило на споју осамдесетих и деведесетих година прошлог столећа.

између медведева и Путина лако је уочити стилске разлике, које увек постоје између два различита човека, тим пре што су различитих генерација. али то што актуелни председник испољава склоност ка новим видовима комуникације и информатичким технологијама, ка либералној реторици („слобода је боља од неслободе“), а премијер даје предност конзервативнијим форматима комуницирања и традиционалној терминологији, нипошто их не чини политичким противницима. као што медведев за протеклих две године није урадио ништа што на тој функцији не би урадио и Путин, тако ни Путин није ни једном урадио нешто против председник

После неизбежног, тешко преживљеног хаоса реформистичке деценије, после тадашњег низа разочарања, након губитка макар и лажних, али чврстих идејних ослонаца, најкраће речено – после потреса званих револуција, у друштву се формирала стабилна тражња стабилности

предстојећих избора. При том, овог пута, због извршеног најновијег пре­уређења политичког система, мандати и председника, и посланика, по роковима су повећани на шест и пет година.Пиликом усвајања тих амандмана изре­чено је подоста аргумената у њихову кор ист. Главни од њих, и најчешће поми њан, јесте осигурање и очување стабилности.Шта се под тим има у виду? Пажљиво проучавање целокупног пакета изнетих аргумената не оставља сумње да се под стабилношћу подразумева несмењивост власти и успостављеног политичког режима. Што је мање ризика за владајућу групу (рецимо, што су ређи избори) тим је већа „стабилност“.После неизбежног, тешко преживљеног хаоса реформистичке деценије, после тадашњег низа разочарања, након губи тка макар и лажних, али чврстих идејних ослонаца, најкраће речено – после потреса званих револуција, у друштву се формирала стабилна тра­жња стабилности. Али са другачијим садржајем, различитим од оног који под тим појмом подразумева елита: миран, нормалан живот, када свако без бојазни може послати дете у школу, проћи улицом касно увече, без обзира којој националности припада, када је повољно и, што је најважније, сигурно улагати паре у банку...Те разлике у интерпретацији „стабил­ности“ добро су приметне и по резул­та тима социолошких истраживања. Све је више грађана који сматрају да је у Русији наступио застој (од четвртине до трећине анкетираних). При том, о томе чешће говоре они од педесет пет година, и старији. Што и не чуди, јер

управо та категорија становништва памти брежњевљевска времена. Али како разликовати стабилност од застоја, имајући у виду да су по низу обележја веома слични? Јер и тамо и овде су веома стабилни, и што је важно, предвидиви политички и економски системи. Чак и животни стандард може расти не само у условима стабилности, него и застоја. Може бити да се због тога многи суграђани са носталгијом сећају епохе Брежњева – без обзира на тадашње незадовољство и сопственом егзистенцијом, и квалитетом руководства. Макар и сив, али довољно предвидив живот тих времена данас изгледа помало и привлачан.

Треба се само сетити до чега је довела конзервација политичког и економског система. Пре или касније они престају да одговарају императиву времена, што неизбежно води у жестоку кризу.Стабилност – то није фиксација једном и за свагда постигнутог статуса­кво. Она подразумева стални еволутивни развој, који по дефиницији филозофског речника обезбеђује да „ситуација константно

одговара савременим условима, што фактички искључује озбиљне унутрашње катаклизме“. Разлика између стабилности и застоја, према томе, могла би се формулисати веома кратко: стабилност – то је развој, а застој – то је конзервација. А развој, са своје стране, јесте здрава конкуренција у свим сферама живота државе и друштва; раст реалних власника и лица којима је доступно управљање (економско и политичко); идеолошки механизми, који обезбеђују целовитост друштвеног организма, поштовање општих норми и правила од стране већине грађана; приоритет интензивног, модернизационог економског развоја у односу на екстензивни, сировински...Неиспуњавање тих услова, стабилност која се схвата тек као очување власти, може довести (сећате ли се?) до урушавања државе, пошто дубоки застој исцрпљује државу изнутра. И ако се на време не заустави тај процес, земљу чека судбина стабла са сасвим сатрулим срцем: најмањи ветар ће га сломити, ма како оно здраво изгледало.

догађаји и коментари

13

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Пише: сергеј лесКоВ, (лист „Известија“)

Пре две године у Европском центру за нуклеарна истраживања ЦЕРН у Женеви, пуштен је у погон вели­ки хадронски колајдер (ЛХЦ),

џиновски акцелератор честица. По први пут за време истраживања, која су, узгред речено, у више наврата обустављана због кварова, у најсложенијој у свету научној лабораторији, научници су успели да „улове“ принципијелно нови ефекат, који се не уклапа у оквире савремене теорије о структури супстанце. А управо је зарад таквих фундаменталних открића и направљен велики хадронски колајдер.

У конкретном случају, у честицама ко ј е настају приликом судара протона у колај­деру, откривени су парови чије кре тање необјашњиво зависи једно од другог. „Тај неочекивани ефекат за сада није могуће објаснити“, изјавио је за „Известија“ професор Игор Ажиненко, који ради у ЦЕРН­у. „Потребна је помоћ теоретичара. Можемо претпоставити да ће повећања енергије колајдера таквих чудних парова бити све више.Чудне честице откривене су у једном од четири главна детектора колајдера ЦМС, у чијој производњи је учествовало шеснаест земаља, али је учешће Сверуског научно­истра живачког института (СНИИ) за техничку физику из уралског Сњежинска

било од одлучујућег значаја.Главни и једини задатак великог хадро­нског колајдера био је да истражи својства материје на принципијелно новом нивоу. Као резултат, могу бити добијени одговори на најфундаменталнија питања науке, и, уопште, живота на планети. Очекује се одговор на питање о тамној материји, која чини основу васељене, а нема је на Земљи, где смо у могућности да посматрамо тек жалосних четири процента материје. Можда је, најзад, пронађена легендарна „божја честица“, без које је сасвим нејасно одакле су се у природи појавили маса и сама материја. Загонетка која нас мучи је зашто у свемиру данас видимо искључиво материју, и куд

је испарила антиматерија, јер је њих у почетку било подједнако.У стварању великог хадронског колај­дера учествовало је дванаест руских инсти тута. Сваке године у ЦЕРН­у ради од седамсто до хиљаду наших физичара. Приликом стварања колајдера, руска предузећа су произвела опрему вредну 120 милиона долара. Улогу Русије увек потенцирају сви руководиоци пројекта.Узгред речно, идеју о стварању сличног колајдера, у ком се сударају снопови честица, први је покренуо чувени совјет ски физичар Герш Будкер, по ко­ме је назван Институт за нуклеарну физику у Новосибирску. Први колајдер у свету, са енергијом од више десетина гигаелектронволти, који је створио Будкер, и дан­данас функционише у његовом институту. У Протвину, на реци Оки, 1967. године изграђен је најмоћнији у свету линеарни акцеле ратор елементарних честица, а осамде сетих година прошлог века тамо је изграђен и најмоћнији колајдер, са енергијом судара снопова од шест тера елер ктронволти. И да је тај пројекат доведен до краја, велики хадронски колајдер у Женеви са енергијом од чет рна ест тераелектронволти не би ни био потребан. Међутим, перестројка и економски проблеми стопирали су је дин ствени нау­чни пројекат, одбацивши руске научни ке на друге, макар и почасне, улоге.

Колајдер изненадио науКу

По први пут за време истраживања, научници су успели да „улове“ принципијелно нови ефекат, који се не уклапа у оквире савремене теорије о структури супстанце. у конкретном случају, у честицама које настају приликом судара протона у колајдеру, откривени су парови чије кретање необјашњиво зависи једно од другог. „тај неочекивани ефекат за сада није могуће објаснити“, изјавио је за „известија“ професор игор ажиненко, који ради у цеРН-у

наука

фото: цЕРН

14

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Разговор водио: Јевгениј ШестаКоВ

Постоји ли конфликт цивили­зација или је тај термин чис­то политичког карактера? Зашто смо ми, ако је веровати статистици, сведоци све већег

узајамног непријатељства „староседе­лачких“ Европљана и значајног дела ими граната, који су дошли из разних земаља исламског света? Шта је узрок за нервозну реакцију ислама на експанзију западног начина живота ако, наравно, о таквој експанзији и уопште можемо говорити. Са познатим руским писцем Виктором ЈЕРОФЕЈЕВОМ разговара во ди тељ дискусионог клуба „Росијске газете“ Јевгениј ШЕСТАКОВ.Јевгениј ШЕСТАКОВ: У свом излагању на последњем заседању Валдајског клуба поделили сте утиске са путовања у Иран. Јесте ли осећали, налазећи се у тој земљи, да ирански режим користи ислам у политичке сврхе?Виктор ЈЕРОФЕЈЕВ: Вероватно је потре­бно почети од тога да је у свету избио конфликт између двеју цивилизација. Избио је конфликт између западне и исламске цивилизације. И природно је да се тај конфликит не може назвати другачије

до конфликт светске цивилизације са религиозном цивилизацијом.У почетку, разлика у моралним и рели­гиозним позицијама хришћанства и ислама, очигледно, није била велика. Не мислим ту на називе и облике поклоњења богу, већ имам у виду оно што се може означити као однос човека према свом животу. Људи су прихватали апсолутне вредности, као апсолутне вредности.Касније су се, наравно, ти путеви разишли. Ислам је остао са митском, архаичном свешћу, а хришћанство се либерализовало у разним конфесијама, и у различитом степену. Али је практично свуда оно прибегло контакту, споразуму, са светским друштвом. И у крајњем резултату смо и на Западу, и у Русији, добили другачији тип цивилизације од религиозног типа. Зато ислам нер­возно реагује на експанзију западне цивилизације, западног начина живота у муслиманске земље, пошто у томе види конфликт вредности.Ко ће бити главни арбитар, ко може да буде тај који ће им рећи на чијој је страни истина, питање је реоторичке природе, пошто заинтересованих страна нема. Сваки став и јесте заинтересовани аспект. Али ако ипак на то покушамо

гледати одозго, можемо рећи да и овај и онај тип цивилизације, пре свега, говоре о несавршенству људске природе и сигнализирају на то.

будућност је у ПрошлоСти?Избио је конфликт између западне и исламске цивилизације. Западни тип цивилизације говори нам да човечанство није способно да перманентно размишља о апсолутним вредностима. То је оно што Паскал назива удаљавањем од истине. С друге стране, исламска, муслиманска цивилизација, инсистирајући на религиозним вредностима, такође трансформише те вредности у инструмент власти

интервју

15

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Западни тип цивилизације говори нам да човечанство није способно да перманентно размишља о апсолутним вредностима. То је оно што Паскал

назива удаљавањем од истине. Зап­раво, то се и догађа. С друге стране, ис лам ска, муслиманска цивилизација, инсистирајући на религиозним вред но­

стима, такође трансформише те вред­ности у инструмент власти. То јест, опет захваљујући несавршенству људске природе, апсолутне вредности

будућност је у ПрошлоСти?

фото: РИА НовоСтИ

16

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.интервју

трансформишу се у инструмент, и губе првобитни значај. И то је суштина конфликта, како га ја видим.Иран је прокламовао управо те религиозне традиционалне вредности као основу своје цивилизације. Пошто је та ци ви лизација древна, вео­ма утицајна, онда се то прок­ламовање, тај изазов, показао као веома значајан. И треба га ослушнути не на плану имитирања цивилизације, већ на плану оног што смо сами изгубили. То је поука. Зато сам, када сам био у Ирану, видео како се пред мојим очима одвијао тај сукоб људских вредности. Жеља да се живи зарад сопственог задовољства – а то је оно када човек стави своју личност изнад свега осталог – то је западни принцип. А други је принцип када је човек потчињено биће, које клечи на коленима и моли се Богу, и управо ту добија опроштај и радост, будућност и вечни живот.Иран говори да је тај конфликт данас нерешив. Зато што и ова и она цивилизација инаџијски изјављују да су оне праве. Запад, који има новац, снагу, оружје, алијансе и остало, сматра да је Иран грешка, и наводи прилично много аргумената, повезаних са правима човека, гушењем демократских институција, изолацијом иранског режима итд. Сви аргументи о жељи Ирана да обмане светску заједницу и направи нуклеарно оружје наводе се на Западу зарад тога да са још више основа говори о својим вредностима. Све је то разумљиво. Разуме се, ни Иран није идеални модел за будућност човечанства. Али сами ирански руководиоци сматрају да ће они представљати кочницу за продор оне цивилизације која фактички урушава оно најсветије у човеку – а то је његова веза са Богом и вечним животом.Запад сматра да је ирански режим злочиначки, а Иран сматра западни начин живота такође злочиначким, који уништава човека.ШЕСТАКОВ: И на чијој сте Ви страни?ЈЕРОФЕЈЕВ: Да ли западни начин живота човека урушава метафизичку вредност? Да, уопште узевши, и Запад то не крије. Запад је признао Ничеову формулу –

Бог је умро и, заправо, спреман је да се с тиме помири. Довољно је отићи на Запад и видети да црква тамо игра улогу организације која по инерцији брани одређене моралне вредности. С друге стране, може ли се сматрати да ће нове вредности, које је донела религиозна револуција 1979. године

у Ирану, постати светлост за човечанство? Такође није могуће то рећи. Зато што је јасно да човек XXI века, прошавши кроз различите об ли ке слободног мишљења и фи ло зофског, ли­тера рног и оп ште образовног ис ку ства, није спреман да прих­вати све метафоре Курана, схва тајући да су оне повезане са архаичном свешћу. То је не­раз решив конфликт, који има бескомпромисни карактер, за­то што овде обе стране ин си­стирају на сопственој исти ни. И тражити алијансу спаси ла­ца цивилизација како би се умирила та конфронтација, нај­ве роватније је кључни задатак XXI века.ШЕСТАКОВ: Међу оним рус­ким свештеним лицима која исповедају ислам, постоји гле­ди ш те да конфликта цивили­зација као таквог нема. Али да постоји група отпадника која проповеда милитаристички ис­лам зарад постизања полит ич­ких циљева.ЈЕРОФЕЈЕВ: Вредности се могу штитити на различите начине. Постоје исламисти, постоје струје које говоре да уопоште не

треба ништа ни штитити – потребно је само носити ислам у себи. То је једна од старих традиција муслиманског покрета. Ничим није потребно ограђивати своје скровиште – оно је у теби. Такве људе могуће је, наравно, обожавати и говорити да су они велики мудраци. Али је таквих људи мало, да би тај покрет постао

у ирану, ако узмем искуство свог путовања, наравно, све је помешано, зато што интелигенција, омладина, градски кругови доживљавају исламски ригидни режим као окупацију несавремене свести. и да ли је влада заиста само маска, иза које стоје нафтни и којекакви други интереси. или влада жели да пронађе смисао у хиљадугодишњој историји ирана и вишемиленијумској муслиманској традицији. али то да је ирански режим сличан бољшевичком, само што уместо будуће среће постоји вечна срећа − то се види већ на први поглед

фото: АП

17

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Поход на светску безбожност

ШЕСТАКОВ: Појављује ли се код вас осећање „већ виђеног“? Ако су средином века бележени крсташки походи на ислам, зар данас не можемо говорити о повратној реакцији?ЈЕРофЕЈЕв: то опет није поход на хришћанство; пре је то поход на светску безбожност, или на такав агностицизам који снажно иритира сваку религиозну свест, нарочито ако она има такву спољашњу форму израза као ислам. Заиста настаје духовна немоћ Запада, његов аморализам. Исламисти су спремни да се боре против тога. Све зависи од гледишта. Ако узмемо гледиште Запада, онда можемо констатовати да се ислам , наравно, понаша хистерично. то јест, он губи у погледу утицаја на свет, али желећи да себе сачува, поприма милитаристичку форму. А представници милитаристичког ислама сматрају да Запад жели да убије њихову бесмртну душу.У Ирану, ако узмем искуство свог путовања, наравно, све је помешано, зато што интелигенција, омладина, градски кругови доживљавају исламски ригидни режим као окупацију несавремене свести. они траже у том режиму некакве своје сопствене интересе. Написао сам велики рад о свом путовању. он се зове „Будућност у прошлости“. У њему покушавам да схватим о чему говоре ирански либерални мислиоци. И да ли је влада заиста само маска, иза које стоје нафтни и којекакви други интереси. Или влада жели да пронађе смисао у хиљадугодишњој историји Ирана и вишемиленијумској муслиманској традицији. Мишљења сам да је то, као и увек, испреплетано једно с другим. Али једноставно човеку као човеку мањка некаког јасног мишљења, па зато свако почиње да сумњичи оног другог. тешко ми је да набројим непоштене побуде. Могу да судим само о резултатима који су репресивни у Ирану. Али то да је ирански режим сличан бољшевичком, само што уместо будуће среће постоји вечна срећа − то се види већ на први поглед.

реалност.Углавном, ако узмемо да није реч о световном конфликту, онда је то конфликт утицаја. Запад једноставно сматра свој модел идеалним. Зато и хоће да он функционише свуда, сам он предлаже демократију као најмање од свих зала, према познатом одређењу Винстона Черчила. А приврженици другог модела тврдоглаво кажу – нама то не треба. Шта значи та тврдоглавост? Постоје и различите тврдоглавости. Може се рећи – живите ви по своме, а ми ћемо по своме. Али је свеједно запа­дни продор очигледан. Он се догађа свуда. И омладина у том истом Ирану, у провинцијским градовима, возика се на ролерима и скејтовима, девојчице покушавају да се шминкају и карминишу усне са петнаест година. Разуме се да је то тако обичан модел, али је он за ислам разарајући.Како на то реаговати? Може се, разуме се, ударити песницом, и то ће бити агресија. А може се рећи: па шта, не можемо ми присилити децу да следе наше традиције. Могуће је пронаћи и трећи пут: задржите наше традиције, и возите се на ролерима. То је центристички пут, као и увек политички опасан, зато што ће се осећати притисак са обе стране. Постоје исламски руководиоци у разним земљама који теже да изгладе тај конфликт, који штите право човека на своју сопствену религију. Али мени се чини да, ако узмемо светски формат, ми видимо ту више конфликт, него помирење.ШЕСТАКОВ: Ислам је древна религија, али су ствари, повезане са тероризмом, суицидним случајевима, настале сасвим недавно. Раније о томе нисмо слушали. Са чим је то, по Вама, у вези?ЈЕРОФЕЈЕВ: То је погрешно мишљење. Ислам је увек веома снажно исказивао своје гледиште, од самог почетка свог настанка. Религија, која је била изграђена на одређеном конфликту од самог старта. И идеје „неверника“ и „свети рат“ увек су биле присутне, довољно је завирити у Куран. Зато није исправно говорити да се то појавило тек сада. Ми смо видели ратове који су вођени узмеђу муслимана и хришћана, и Русија је у њима такође учествовала – имам у виду руско­турске ратове, руско­иранске конфликте итд. Зато је увек постојала одређена напетост. Друга је ствар то што свет није био глобализован. А када је наступила епоха глобализације, када су у нашу кућу ушли интернет, телевизор,

када изнад наших глава лете авиони и ракете, разуме се да се ситуација про менила, да је постала другачија. Потребно је одлучно штитити себе, или пак трагати за формулама узајамне сарадње. Мишљења сам, међутим, да ће се у XXI веку, ако човечанство не жели да буде осуђено на болни конфликт ­ теро ристички, партизански, историјски ­ ме ђу двема цивилизацијама нај ве ро ­ватније догодити некаква опште рели­гиозна револуција. Појавиће се нове представе о Богу и нове представе о религији, које ће кореспондирати са свим оним открићима из XX или XXI века. Али за сада, тога нема. И ми ћемо се сукобљавати челом у чело. Било би, наравно, веома значајно схватити да поред верника и неверника на обе стране постоји још и појам људске душе, коју би било важно спасити и сачувати. Ево шта имам у виду: просто, човеков живот је важнији од његове конфесије. Живот човека важнији је од његове религиозне свести. Ако размишљамо другачије, он да ће се та мисао испунити крвљу и

крвожедношћу.ШЕСТАКОВ: Када сте били у Ирану, јесте ли схватили зашто управо представници ислама у експлозијама разносе авионе и врше суицидне акте?ЈЕРОФЕЈЕВ: Ако погледамо шта су мусли­мански филозофи и публицисти писали и пишу, почев од двадесетих година XX века, видећемо да они себе приказују као жртвe светске цивилизације, са њеним светским начином живота. Они се томе супростављају, и спремни су да се супростављају до краја. Спремни су да се супроставе чак и сопственим животом. И ту не треба да тражимо пример негде даље. Код нас у Русији толико је било омрзнуто, рецимо, самодржавље, да сви знамо за случајеве тероризма према члановима царске породице. С друге стране, тај исти будизам је толерантнији. То се моментално осећа када дођете у Непал, или на Тибет. Тамо су једноставно дугачије представе о животу, по микросхеми и појавама које долазе споља. И у том смислу су будизам и ислам различите ствари.

18

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.анализа

Мере новог градоначелника

Које је мере већ предузео нови градоначелник Москве Сергеј СОБЈАЊИН, како би побољшао живот у престоници?

Пише: Љубов ПроЦеНКо

сергеј Собјањин је чиновницима поставио услов: хитно завести ред у престоници. За тек неколико недеља рада на функцији градона­

челника, Сибирац Сергеј Собјањин је, по сопственом признању, постао Москов­љанин ништа мање од било ког другог Московљанина. Он је обишао „сметлишта, периферију и градилишта“...И ишао је тамо изненада, када га нико није очекивао. Које је кораке предузео нови градоначелник, како би побољшао живот у престоници?Прво, предложио је да се формира Кабинет владе Москве. А приоритет

је, како је Сергеј Собјањин и обећао, социјална политика. Он се придржава и друге тенденције у кадровској политици: ангажовања људи који су радили у федералним структурама. Они су, у суштини, пристали на деградацију – са федералног нивоа спустили су се на локални. Дошли су код Собјањина врло радо, чак и они прилично високо постављени чиновници. На пример, за руководиоца Московског комитета за

наслеђе (сада је то одељење) именовао је 36­годишњег Александра Кибовског, који се од 2008. године налазио на челу Федералне службе за надзор поштовања законодавства у области заштите културног наслеђа (Росохранкултура). Одлука је принципијелне природе. Превише је било скандала око историјског наслеђа у Москви. Старински споменици у граду уклањани су да би се на тим местима подизала комерцијалне зграде.

фото: ItaR-tass

19

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Нови рукловодилац је и постављен како би се супроставио томе.У одељењу потрошачког тржишта и ус­лу га, 69­годишњег шефа Владимира Ма лишкова заменио је 43­годишњи Ми ха ил Орлов, који је радио као руково­ди лац Градског комитета за односе са религиозним организацијама. Прелазак из таквих, наизглед далеких, сфера, ипак је сасвим логичан, јер је пре именовања на последњу дужност Михаил Орлов био заменик префекта Централног округа, руководилац комплекса потрошачког тржишта и услуга. Само то одељење спојено је са одељењем за прехрамбене ресурсе.Практично је, приликом сваког име­новања, Сергеј Собјањин акценат стављао на професионалце и младост, спој који и треба, по мишљењу градоначелника, да престоницу уведе у промене.Друго, градоначелник не жури да на сметлиште пошаље стари тим владе Москве. На пример, своју функцију је задржао заменик градоначелника Валериј Виноградов, представник владе Москве у Московској градској думи. Бивши руко­водилац одељења за земљишне ресурсе Виктор Дамурчијев постао је префект Северозападног округа. „Надам се да ће се менталитет московских чиновника променити. Ако се неко не престроји – нисам му ја крив, јер их у противном чека игра на испадање“,објаснио је своју одлуку градоначелник.Треће, градоначелник не жели да се мири са самоградњом – трговинским пави љонима, шаторима, киосцима, на­чи ч каним поред путева. Само их је на Московском кружном аутопуту откри­

вено педесет.„Осећам да је град раздељен, да су сви комадићи земље раздељени, и да се на њима зарађује новац“, каже градоначелник. Подржавајући његову одлучност да томе стане на пут, експерти предсказују: победа овде неће бити лака. Самоградња, кажу они, условно се може поделити у три групе. Једноставније је ослободити се оних објеката који су заиста изграђени незаконито. Другу групу чине објекти чији се рок најма земљишта ускоро завршава, али неће све проћи без проблема. Довољно је да се са њима не продужи уговор. Али има и таквих објеката који су, иако не стоје на одговарајућим местима, изграђени по свим правилима. Како им је то пошло за руком – друго је питање. Град ће се упустити у спорове на суду, а ствари неће кренути с места ако московска каса не буде спремна да исплати компензације. Колико ће то коштати – довољно је сетити се приче са „златним шатором“, постављеним на путу проширења Лењинградског проспекта.Четврто, широк је спектар мера које поредузима градоначелник у борби против загушења саобраћаја. Један од њих ­ почетак радног дана по примеру Европе не у 9.00, већ у 8.00 сати, власти су планирале да примене још 2006. године, али до Собјањина се нико није одлучио на тај корак. Нови градоначелник није наредио већ само препоручио престоничким чиновницима да искористе прелазак на зимско време и да не враћају казаљке часовника уназад, већ да пређу на рад у време које је уобичајено за лето. И шта мислите шта се догодило? Практично у свим одељењима владе Москве то су

прихватили као наредбу.Експерти су приметили да је гужви у саобраћају на градским улицама заиста мање. На Тверској улици и Садовом прстену аутомобили су се кретали сасвим несметано. Али је ствар у томе што је понедељком много мање возила на улици – то се и раније догађало. Уз то, кратку претпразничну недељу многи Московљани обично користе да узму који дан одмора, и да на недељу дана оду са породицама из Москве. Али истовремено они не негирају да, ако померање радног дана обухвати до милион и по грађана, или трећину запослених становника престонице (као што се то може десити ако чиновнике буду следили и бизнисмени), онда ће се јутарња навала возила на престоницу моћи временски развући.Пето, на седници Градског грађевинског савета код градоначелника, Сергеј Соб­јањин донео је још низ одлука. Он је потврдио свој став према Генералном плану развоја Москве до 2025. године, чије је усвајање својевремено у архитектонској јавности изазвало веома много претензија према престоничким властима, да тај документ није догма.„Уколико се појаве додатни приоритети или екстраприоритети, онда треба да уследи корекција Генералног плана“, изјавио је он. Оријентир за развој града, треба да буде комфор за Московљане, за 15 процената оних који данас живе у зони некомфора. У томе помаже, по речима главног архитекте Москве Александра Кузмина, идеологија садашњег Генералног плана, који предвиђа повећање броја грађана који раде у непосредној близини куће, са 22 на 40 процената.

узгред реченоПостоји већ сасвим видљив резултат који је остварио Сергеј Собјањин: конфронтација Москве и Подмосковља, због које се у суседним регионима годинама нису решавали заоштрени проблеми; у првом реду био је то проблем развоја саобраћајница целокупног московског региона, али је то остало у прошлости. Сада министар саобраћаја Московске области Петар Кацив редовно учествује на саветовањима престоничке владе, па је чак и презентовао читав низ својих предлога за борбу против загушења саобраћаја. о њима ћемо у неком од наредних прилога „РГ-Недеље“.

фото: ItaR-tass

20

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Пише: Михаил ЧКаНИКоВ

русија још није остварила прех­рам бену безбедност, али су се сада у земљи искристалисали погледи на циљеве, задатке и

правце државне економске политике у тој области. Прехрамбена безбедност означена је, поред осталог, као „један од основних праваца осигурања нацио налне безбедности у средњорочној перспек­тиви“, а такође и као „најзначајнија ком­по нента демографске политике“. Према томе, народна мудрост „ драги мој, једи протеине“, добила је званични статус. А ако хоћемно без шале, држава је преузела на себе озбиљне обавезе. Као прво, да се бори да прехрамбени производи бу­ду доступни станоништву, физички и економски (то јест, да они не нестану из рафова продавница и да се продају по приступачним ценама).Да би се повећала економска доступност прехрамбеним робама, држава намерава да се бори против сиромаштва, да подр­жава неимућне, да организује исхрану трудница и ђака. Реч је о плану директне помоћи оним групама становништва „чији ниво прихода не омогућава да обезбеде адекватну исхрану“.Да би се повећала физичка доступност прехрамбеним производима, одлучено је да се унапређује међурегионална инте­грација, да се ефикасније подржавају региони у којима се не производи дово­љно намирница, да удаљени региони постану транспортно доступнији, и да се створе услови за развој објеката трговине и друштвене исхране.Друго, приоритет је дат прехрамбеним производима руске производње. У пла­ну су установљени горњи домети удела руских прехрамбених намирница на домаћем тржишту. Ако је наше хране реално мање, него што је то зацртано у плану, то значи да код нас нема ни прехрамбене безбедности. У погледу жита (најмање 95 процената) наши

аграрци су већ пробили „плафон“ пре неколико година, а у погледу шећера, на пример (у плану – најмање 80 процената), до тог плафона ћемо још ићи, и ићи.Упоредо с тим, у плану је наведено да ће укључивање у Светску трговинску орга низацију „под условима који одго­варају националним интересима Руске Федерације“, такође јачати прех рам­бену безбедност. Дакле, нема говора о ограђивању нашег прехрамбеног тржи­шта „гвозденом завесом“. Једно ставно, услове игре не треба да нам диктирају оне компаније које су платиле порез и створиле радна места на нашој тери­торији. Председник је наложио Влади да разради и утврди пакет мера за реализацију одредница плана. За то ће, вероватно, бити потребно извесно време. А још више ће га требати да би се остварили производни показатељи, који ће омогућити да се на одговарајући начин

тржиште снабде домаћим намирницама. Према томе, принципијелне промене не треба очекивати већ сутра. Са друге стране, сада ће Влада сваке године подно­сити извештај председнику о томе колико се напредовало на плану прехрамбене безбедности. А то је залог да ће извршна власт током свих 365 дана у години имати на уму „физичку и економску доступност“ хлебу насу шном. Занимљиво је да је прва варијанта плана прехрамбене безбедности код нас у земљи изнета на разматрање експерата још пре неколико година. Међутим, она је тада била одбачена. Од тада је документ претрпео принципијелне измене. Али и пољопривреда, и рибарство, којима је такође дата значајна улога у постизању прехрамбене безбедности, постали су другачији. У кризној 2009. години обе гране нашле су се међу малим бројем које су бележиле раст у националној економији.

Прехрамбена безбедност

Прехрамбена безбедност означена је, поред осталог, као „један од основних праваца осигурања националне безбедности у средњорочној перспективи“, а такође и као „најзначајнија компонента демографске политике“ Руске Федерације

економија

фото: RG

21

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.енергетика

сергеЈ ПраВосУДоВ, генерални директор института за националну енергетику

балон од шкриљацаГласине о томе да ће бити све мање потребе за руским гасом показале су се преувеличаним

У последње време у свету се развила активна кампања како би се пропагирала производња гаса од шкриљаца. Све је почело

од тога што су, према резултатима за прошлу годину, Сједињене Државе претекле Русију по обиму производње гаса (640 милијарди кубика, наспрам 596 милијарди кубних метара). Тај догађај био је условљен управо растом производње гаса од шкриљаца. И одмах се појавила гомила прогноза о томе да ће се гас од шкриљаца почети производити у целом свету, па тако руско „плаво гориво“ неће ни бити потребно. Међутим, ових дана је утицајни амерички лист The Wall Street Journal саопштио да је министарство енергетике САД превише оптимистички израчунало обиме производње гаса у својој земљи. У чланку се каже да подаци за 2009. годину могу бити смањени за 10 до 12 процената. Истина, то прерачунавање може потрајати и до краја ове године. При том је у Русији производња гаса у првом кварталу 2010. године повећана за 18,3 процента. Према томе, може се у најскорије време испоставити да се у Америци није до­годило никакво „гас­но чудо“.У последње време, ам е ричке компаније по челе су активно да пропагирају произво­дњу гаса од шкриљаца. Истина, цена тог гаса у просеку износи око сто педесет долара за хи љаду кубика (то јест, он је дест пута скупљи од традиционалног га са у Русији), па је та ко сврсисходно пр­о и з водити га само

у непосредној близини потрошача. У Ев ропи се, за разлику од САД, гас од шкриљаца за сада не производи.А не може се ни очекивати да ће про­изводња гаса од шкриљаца у Европи незадрживо расти. За то постоји неколико разлога. Као прво, лежишта шкриљаца на територији ЕУ за сада још нису истражена. Друго, у Европи је густина становништва кудикамо већа него у САД, па, према томе, вађење гаса од шкриљаца биће праћено протестима обичних грађана и еколошких организација. Технологија производње гаса од шкриљаца подразумева кориш­ћење огромних хидроуређаја, који у слојеве убацују између деветсто и хиљаду тона воде, како би отуда добили гас. Но, и то би се некако отрпело да није потребно додавати хемијске реагенсе, а то може

било куда Халибартон свуда

Може се очекивати да ће у скорије време европске земље бити подвргнуте снажном притиску од стране власти САД, иза којих ће стајати америчке сервисне компаније. Јер почетак обимније производње гаса од шкриљаца у Европи може им донети профит, који се мери милијардама долара. Сервисне компаније, као што је hallibarton, управо се и баве бушењем бушотина. А њих треба бушити стално. Ако на традиционалним налазиштима природног гаса једна бушотина функционише отприлике тридесет година, на бушотинама шкриљаца продуктивност се већ крајем прве године експлоатације смањује за седамдесет до деведесет процената. Према томе, да би се одржала производња, потребно је стално бушити нове и нове бушотине и инсталирати хидроуређаје за убацивање воде.

фото: Getty ImaGes/Fotobank

22

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Пише: олег галИЦКИХ, сочи

У руском летовалишту и званично је отворен први међународни терминал ваздушне луке. От­ва рању је присуствовао и вице­

премијер Дмитриј Козак, који је саопштио да ће после 2014. године аеродром у Сочију моћи да прими између четири и шест милиона путника годишње. Техничко пуштање аеродромског комп­лекса у рад одржано је још у јуну, када су према овом аеродрому, како би био испробан, отворени домаћи летови. А већ сада је у комплекс укључен и целокупни међународни сектор, што фактички значи да аеродром функционише по најсавременијим стандардима. Ни на томе се неће стати, јер се потенцијал ове луке данас користи тек делимично.„Данас су пропусни капацитети аеро­дро ма 1600 људи на сат“, изјавио је на конфе ренцији за штампу генерални директор „Базел Аеро“ Сергеј Лихарјов. „До 2012. године, када буде изграђена путничка галерија, са десет излаза за укрцавање путника, та бројка ће доћи до 2500, а за време олимпијаде – до

3800 путника на сат.“По речима Лихарјова, аеродром у Сочију ће се развијати као терминални аеродром, јер недалеко њега постоји транзитни аеродром у Краснодару. Али то не искључује ни увођење нових међународних летова. Сада из Сочија авиони лете у Хановер, Истамбул, Беч, Тел­Авив и Ташкент. Наравно, и у све веће градове Русије. Данас је „Базел“ у развој аеродрома уложио 6,2 милијарде рубаља, а главни кредитор је Вњешекономбанка. О томе је на отварању аеродрома под­робно говорио потрпредсеник владе Дмитриј Козак. По његовим речима, било је и „много вештачких баријера“, које су утицале на то да се аеродром гради тако дуго, дуже од две деценије. И проблем је решен тек након што је 2007. године председник Русије Владимир Путин иницирао предају изградње аеродрома приватном инвеститору.„Већ крајем идуће године аеродрому ће се придружити железничке линије „Адлер­аеродром“, казао је Козак. „То значи да ће сви путници, гости и становници Сочија, моћи комфорно, у савременим возовима, да стигну до крајње дестинације.

Завршен први олимпијски објекат у Сочију

довести до загађења подземних вода и тровања извора пијаће воде. Чак је и у САД, где се према питањима о екологији односе са кудикамо мање паж­ње него у Европи, у региону Њујорка била забрањена производња гаса од шкриљаца.У САД је у сталном погону око две хиљаде уређаја за бушење, а у Европи функционише тек око њих педесетак. То је зато што се у Америци, по традицији, највише нафте и гаса вади на копну. У Европи су налазишта на копну скоро у потпуности исцрпљена, и нафта и гас се углавном ваде у Северном мору. Према томе, Европљани ће морати да ангажују америчке бушаче.Треба напоменути да је производња гаса од шкриљаца у САД почела активно да се развија у т последњих пет година, што је било условљено високим ценама гаса на америчком тржишту. Када је „плаво гориво“ коштало петсто до шестсто долара за хиљаду кубика, цена од сто педесет долара била је сасвим нормална. Али данас, када у САД гас кошта мање од сто тридесет долара за хиљаду кубика, тешко да ће се наћи много оних који желе да инвестирају у те пројекте. Зато нема ничег зачуђујућег у томе што се број уређаја за бушење који су заустављени у САД знатно повећао, и премашио седам­сто комада. Истовремено је неко развио моћну рекламну кампању у Европи, пропагирајући перспективе производње гаса од шкриљаца.Схватајући забринутост Европљана због питања екологије, компанија Hallibarton је почетком марта издала саопштење у ком се каже да стручњаци раде на стварању еколошки чистих техонологија за експлоатацију гаса од шкриљаца. Поред осталог, ради се о обради смеша које се користе, ултравиолетним зраче­њем, које уништава бактерије које се садрже у смеши. Испада да у хемијским растворима, који се користе приликом експлоатације налазишта шкриљаца, постоје још и бактерије. А нико још није вршио озбиљна истраживања количине штетних материја које се емитују у атмосферу у току вађења гаса од шкриљаца. Можемо очекивати да ће у најскорије време у Европској унији почети озбиљна дискусија о перспективасма експолатације гаса од шкриљаца. Највероватније је да ће лидери у том правцу бити земље чија је спољна политика у највећој мери оријентисана на САД. На пример – Пољска.

економија

фото: РИА НовоСтИ

23

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.догађајиздравство

Пише: Ирина КрасНоПоЉсКа

Након обављене операције, ко­мен та тору листа „Росијскаја га зета“ интервју је дао учесник опе рације, професор Константин

ШАТАЛОВ, координатор програма „Тра­нс плантација срца“.„У нашем центру“, изјавио је Константин Валентинович, „постоји листа чекања на операцију за пресађивање срца. На тој листи налази се четрдесет осам људи.“А у Русији је, као што је познато, си­ту ација са донорским органима ката­строфална. Зато се све преноси на период чекања. Јер на листи чекања су крајње тешки болесници, којима може помоћи једино трансплантација. Али како је дочекати? У конкретном случају може им помоћи једино такозвани „мост“ према трансплантацији. А тај мост јесте коришћење различитих система за помоћни крвоток. „Ми у нашем центру“, наставља доктор Шаталов, „користимо различите сличне системе. Они се налазе изван организма. То јест, они се причвршћују за срце, али се то обавља са спољашње стране тела. Тај систем, који је коришћен сада, фундаментално се разликује од оних које смо користили раније. Разликује се по својој филозофији: то је потпуна замена срца. То јест, болесно срце удаљава се сасвим, и уместо њега се имплантира вештачко. То треба видети. Вештачко срце је по својим формама далеко од природног. Али по свом изгледу веома личи на оно које је створила природа. У операционој сали су новинари „РГ“ могли видети како су хирурзи на месту удаљеног срца сместили „замену“. Она ће преузети на себе све функције удаљеног срца и одржавати живот пацијенткиње до тренутка док се не појави донорско срце. Пацијенткиња, Московљанка, има шездесет пет година, и замолила је да

јој се не наводи име. Последње две­три недеље она практично није устајала из кревета, и примала је огромну количину лекова. Али лекови нису давали ника­квог ефекта. Била осуђена на смрт, и по прогнозама стручњака, остало јој је највише две недеље живота. Управо ових дана она је требало да постане бака, и молила је директора центра, академика Руске академије меди­цинских наука Леа Антоновича Бокерију, да јој омогући да види унука. Стручњаци се надају да ће га видети. реба рећи да је овде реч о америчком систему, и то врло сложеном. Пре него што смо користили систем и пре него што смо од Американаца добили дозволу

за његову примену, Лео Антонович је са својом екипом обавио тренинг у клиници у Немачкој, и у свом центру уочи операције. Таква операција је извршена по први пут не само у земљама Заједнице независних држава и Русије, него и у земљама Источне Европе.Операција је почела у 7 изјутра и зав­ршена у 17,30 часова. Трајала је преко девет сати! За операционим столом су се налазили, наравно, Лео Антонович Бокерија, Константин Валентинович Ша­талов и немачки кардиохирург Латиф.Како је „РГ“ саопштио доктор Шаталов, болесницу су пребацили у одељење реанимације, у обични кревет. Њено стање је задовољавајуће.

У Бакуљевском центру по први пут извршена имплантација вештачког срца

укључити срце

фото: RG

24

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.култура

„архипелаг Гулаг“ за децу

из интервјуа Наталије Солжењицин „Росијској газети“Зашто се скраћена варијанта „Архипелага“ појавила у Русији знатно касније него у Америци или Енглеској?„Пре двадесет пет година Александар Исајевич је тешко пристао на скраћење „Архипелага“ за америчке студенте. Али тада смо, можда помало претенциозно, сматрали да ће Американцима бити, наравно, тешко да савладају три тома, а у Русији, када се она већ ослободи, књигу ће објавити у целости, па тако неће бити ни потребе за скраћивањем. И прошло је двадесет година и „ГУЛАГ“ су објавили... Али се живот тако закомпликовао да људима не оставља ни слободног простора, ни времена... Испоставило се да нису само деца

та која су ускраћена да „Архипелаг“ прочитају у целости, већ ни многи одрасли то не могу. Просто, живот им не пружа такву могућност.“На које ће главно питање ђаци добити одговор када затворе последњу страницу „Архипелага“?„веома је тешко одговорити на то питање. Главно питање и главни одговор сваки ће човек сам поставити и сам на њега одговорити. „Архипелаг ГУЛАГ“ није дидактички роман, тамо нема проповеди, али ми се чини да ће сви након читања схватити једно: ужасно је када о страшним неправичностима и злоделима, која се чине у твојој земљи, сазнајемо и почињемо о њима дискутовати тек након протока деценија. то се не

сме трпети. Потребно је реаговати одмах. то изискује храброст, смелост, поштење – не сме се пролазити мимо зла затворених очију. Зато што зло, као што видимо из „Архипелага“, није вечно, али исто тако никада неће нестати само од себе.“У једном од томова постоји уникатни снимак – Александар Исајевич у јакни, са логорсдким бројем „ШЧ­282“ за време претреса у пролазу. Откуд та фотографија, ко ју је направио? Испричајте нам о настанку тог снимка.„Та је фотографија направљена у првим данима прогона, а не у самом логору. Али су бројеви прави; ми их чувамо и дан­данас, чувамо их као

Пише: татјана ШеБаЈеВа

Проучавање главног дела Алек сандра Солжењицина, ве ли чанственог антитота литарног романа „Архипелаг ГУЛАГ“, постало је

обавезно штиво за руске ђа ке. Александар Солжењицин (1918­2008) еминентни је друштвени пре галац, публициста и писац Русије XX века. Практично усамљен, он је бацио изазов репресивном систему огромне државе и ­ победио. Главна књига у његовом дугом животу је роман „Архи­пелаг ГУЛАГ“, коју је написао под сталном претњом од хапшења, сваког тренутка очекујући преметачину и утамничење. Солжењицин није имао приступ архивама. Путовао је по земљи, распитујући се о свему код бивших заточеника у совјетским логорима, крио непотпуне и недовршене рукописе, у грозничавој журби радио и више него што то може обичан човек. То је, 1973. године , резултирало појављивањем најаутентичнијег све до чанства о злочинима совјетског ре жима – огромне фото: RG

25

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

„архипелаг Гулаг“ за децу

из интервјуа Наталије Солжењицин „Росијској газети“ зеницу ока. То су његови прави бројеви, Александар Исајевич их је изнео из логора тако што их је ушио у поставу јакне. То исто су учинили и његови сапатници у тој групи прогнаника у тој етапи. Та етапа трајала је скоро месец дана, док се није стигло у логор у Казахстану. И већ по доласку на одредиште, првих дана, они су те бројеве пришили на логорске јакне које су носили у логору и фотографисали једни друге. Власник фотоапарата је Николај Иванович Зубов. Он и његова супруга, такође прогнаници, веома су се спријатељили са Александром Исајевичем, иако је он био много млађи. Зубови су са љубављу описани у Солжењициновом „Архипелагу“, у причи „Одељење за рак“, под именом Кадминих.“

панораме, која је обухватила пола века. Књига је пр и ча о терору, на коме је почивао Ста љинов режим. Совјетска власт је ана темисала Солжењицина, али му се није могла успротивити. Свет је сазнао ужасавајућу истину. На Западу је скоро одмах објављена скраћена ва­ри јанта „Артхипелага“ (учинио је то сам Солжењицин), а у Русији је књига у целости објављена тек 1990. године, и од тада постоји у виду веома обимна три тома. Она то и заслужује, јер је књига добра не само као документарно сведочанство епохе, него и као крупно полифонијско уметничко дело. Међу­тим, упознавање деце са таквим фор­матом књиге наметало је одређене тешкоће. Зато се у школама „Архипелаг ГУЛАГ“ проучавао тек факултативно. Сада је удовица писца, Наталија Сол­же њицина, припремила скраћену ва­ри јанту књиге, и она је уврштена у обавезни наставни минимум програма дела руске литературе XX века.

Позоришна трупа „Бора Станковић“ из Врања учествовала је на Осмом међународном позоришном форуму „Златни Витез“, који се одвијао у Москви у току целе последње декаде октобра. Српски глумци су на фестивалу приказали две представе у две номинације. Номинацију „мала форма“ представљала је монодрама „Исповест Димитрија Карамазова“, настала по мотивима романа Дос­тојевског „Браћа Карамазови“. У но­минацији „велика форма“, глумци су приказали комад настао по Чеховљевом делу „Павиљон бр. 6“. Последњег дана фестивала московска публика је могла да ужива у глуми Небојше Дугалића, који је, по мишљењу компетентног позоришног жирија, испољио велику смелост, оваплотивши на сцени на свој начин лик Димитрија Карамазова. А и главна улога у представи насталој по Чеховљевом делу, потресла је публику. По завршетку представе, гледаоци дуго нису хтели да пусте глумце да оду с бине.Главну улогу Дугалића у представи по Чехову жири је наградио Сребрном дипломом „за најбољу мушку улогу“. Пажњу је поклонио и „Исповести Димитрија Карамазова“. Глумац је добио сребрну диплому „За оваплоћење лика Димитрија Карамазова у монодрами по роману Достојевског.“ Уосталом, за Небојшу Дугалића, који је више пута био награђиван на „Златном Витезу“, ово је постала већ уобичајена ствар.„Два пута сам гостовао на Златном Витезу. Једном са Идиотом Достојевског, играо сам кнеза Мишкина. И тада сам такође добио награду за глумачку улогу. Други пут сам гостовао са Златним Руном Борислава Пекића. Тада сам исто добио награду за остварење. И, ево, сада трећи пут. Мислим да је у принципу награда нешто што је

пролазна ствар. Треба се увек сећати те реченице, коју изговара Андреј Јефимович у представи, кад каже: ’на крају све ће исцрпети и пасти у гроб. Тако где су све те награде?’ Мислим да се треба увек сећати да су награде нешто што припада овом животу. Али најважнија и највећа награда ми је то да сам се са руском публиком разумео на руском терену. Српска публика обично прво реагује збуњено на представу, и често нам се дешавало да се представа заврши, и да некако у првом тренутку да буде тишина, као да представa није завршена“, каже Дугалић.О извођењу Чеховљевог „Павиљона бр. 6“ Небојша Дугалић каже:Много је разлога за овај текст, зато што мислим да је Чеховљева прича универзална, за сва времена. То је прича о граници између лудила и разума, о томе како околина одређује ту меру здраве памети и лудости. Чехова не постављају често.

Витез на позоришним даскама

Фото: АлексАндАр дрАгутиновић

26

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Мишљења сам да икона мора бити беспрекорна. Највеће чудо у хришћанству за мене је сам Исус Христос

Пишу: Михаил и Викторија серДЈУКоВ (посебно за русију и србију)

Зинона, једног од најауторитетнијих мајстора савременог руског иконо­писа и црквеног мислиоца, често називају Андрејем Рубљо вом на­

шег времена.Може ли сваки уметник постати иконо­писац? Шта је за то потребно?„Пре свега, жеља и способности. Али, као и сваки други озбиљан посао, и црквена уметност се мора учити. И мора се учити упорно, са максималним напрезањем сопствених снага. Петнаест година, нај­мање, уколико нема неке претходне обуке.“Таленат је, свакако, неизоставни ква­литет иконописца?„Једна је ствар осећати, а друга још и умети оваплотити своја осећања, све оно што преживљавате. Леонардо да Винчи је говорио: где рука не ради заједно са оком, тамо нема уметника. Узмите уметничког критичара: он одлично све осећа, све види, али ако се сам лати киста, ништа неће направити. Верујем да у том смислу песника има кудикамо више него што их је познато широј публици. Једна ствар су истанчана осећања, а сасвим друга умети то уобличити у неку форму. Нема свако тај дар.“Је ли то оно што нам даје Господ Бог? Ето, на пример, Вама је дат таленат да сликате иконе, а нама није...„Значи да је вама дато нешто друго. Дух је један, а дарови различити. Уметник мора на све начине да бруси и усавршава своје мајсторство. Мишљења сам да икона мора бити, пре свега, беспрекорна у уметничком погледу. По мени је оно што се сада слика у Москви у већем делу безобразлук.“Објасните то, молим Вас.„Патријарх Алексиј Први молио је да се у храм не доноси папирнато цвеће, зато што у њему нема истине. Још је знатно раније митрополит Московски Филарет (Дроздов) говорио да вештачко камење и вештачке метале не треба употребљавати у цркви, не зато што су мање вредни, већ зато што у себи садрже лаж. Сваки механички поступак репродуковања иконе Црква не одобрава. Али данас, очигледно, околности на то присиљавају... То каткада поприма изузетно накарадне облике, и у нашим радњама за продају икона продају се и такве које немају право на постојање.“

Занимљиво је знати да ли се сећате првог цртежа који сте у животу направили.„Сећам се само да сам са четири године почео нешто да жврљам. И од тада сам све време покушавао да нешто и насликам. Било чиме што ми је долазило до руку: оловком, кредом, угљем. Обичне акварел­боје за мене су у детињству биле најжељенији поклон. И није увек оно што сам сликао испадало добро, али сам се трудио. Цркви је 1994. године предат древни Спасо­преображенски Миро шки манастир. Међутим, власти које су то учиниле, поставиле су услов: у ма на стиру треба да се отвори школа за иконопис. И мени је поверен тај задатак. Ускоро се ту појавила не само школа, него и монашко братство иконописаца. Долазили су људи не само из Русије, него и из целог света. Да уче. Ми смо сликали иконе, осликавали

фреске на зидовима и постепено ожив­љавали сам манастир, који је у годинама совјетске власти у потпуности запуштен. Први посао који смо одрадили био је обнављање Цркве Светог Стефана Првомученика, и у њој су се почела одржавати богослужења. Направили смо уникатни иконостас од камена; ја сам за иконостас урадио ликове Спаситеља, Богородице и свеца у медаљонима... Године 1995, неочекивано и изненада, постао сам добитник Државне награде Русије – први, вероватно, у историји руског монаштва. Ни о чему сличном, разуме се, никада нисам маштао, али ето, догодило се.“Оче Зинон, Ваши су радови познати широм света, и то не само православног. А и боје данас имате – разноразне!„А управо није добро користити много боја – шаренило заслепљује око. Ево

зинон − теоДор ВлаДИМИр МИХаЈлоВИЧ ЗИНоН, један од најауторитетнијих Мајстора руског иконописа

Савремен и рубљоВ

персона

фото: вСЕ - mIchael seRdyukoV

27

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

сада, на пример, осликавајући зидове храма, радим са четири боје. На икони се може употребити и више боја. Али свеједно на бојама не треба инсистирати. Погледајте слике чувених сликара. Венецијанац Тицијан је колориста врхунске класе! Међутим, његови рани радови унеколико су шарени, превише има јарких драперија. Али ако се нађете у Санкт Петербургу и уђете у Ермитаж, свакако ћете обратити пажњу на једну од његових позних слика, на пример, на

„Светог Себастијана“. Само три боје, а са портрета зрачи снага, изузетна моћ!“Постоји ли противуречност између „великог новца“ и стваралаштва иконописца? Како се ви сами односите према новцу?„Никако. Увек сам имао новца, јер су ми прохтеви скромни. Многи ми једноставно ништа нису платили. Никаквих хонорара, по правилу, не добијам. Колико дају, толико и узмем. У манастиру сам и иначе све сликао бесплатно, јер сам тамо живео,

и имао сам све што ми треба. Истина, овде, у Бечу, треба платити порезе, разноразна осигурања, потребно је купо вати материјале, а све то није јефтино. Али свеједно, никада нисам одређивао никакву цену за свој рад. То је закон.“И није Вам важно ко се обраћа са молбом да сликате иконостас у храму: олигарх­нафташ или сиромашни парохијан?

„Па, ако знам да су људи сиромашни, могу им и просто тако насликати. Али дешава се да дођу неки, траже да се направи нешто вредно, а за рад нуде копејке...Ја пристајем, а потом размишљам: море, сваки свештеник има ауто стране марке, вредан по неколико десетина хиљада долара!...И онда се замислиш над људском природом – за шта паре жале дати, а за шта не. Јер ауто ће се кроз пет година претворити у гомилу гвожђа, а иконостас ће трајати вековима. А новца за иконостас, видите ли, нема... Чудно ми је све то, некако.“Шта сте Ви по црквеном звању?„У Русији – архимандрит. Али данас мој положај не одговара чину, јер код Грка је архимандрит старешина манастира. А пошто сам био старешина манастира сасвим кратко време, сада сам, просто, монах.Највеће чудо у хришћанству за мене је сам Исус Христос. И шта тако невероватно може придодати мојој вери чак и право Торинско платно, или стварни силазак Благодатног Огња на Васкрс?“

Патријарх алексиј Први молио је да се у храм не доноси папирнато цвеће, зато што у њему нема истине. још је знатно раније митрополит московски Филарет (дроздов) говорио да вештачко камење и вештачке метале не треба употребљавати у цркви не зато што су мање вредни, већ зато што у себи садрже лаж

зинон − теоДор ВлаДИМИр МИХаЈлоВИЧ ЗИНоН, један од најауторитетнијих Мајстора руског иконописа

Савремен и рубљоВ

досије

Зинон − теодор владимир Михајлович (рођен 1953. године), архимандрит Руске православне цркве, иконописац. Стекавши уметничко образовање 1976. године, постао је јеромонах Псково-печорског манастира. Један је од најауторитетнијих мајстора савременог руског иконописа, који се строго придржава древних византијских традиција. Добио је, 1995. године, Државну награду Русије за свој рад.Рођен је 1953. године у Украјини. Са двадесет три године се замонашио. Члан је Старатељског савета Светофиларетовског православно-хришћанског института.фото: вСЕ - mIchael seRdyukoV

28

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.култура и историја

пре сто година лаВ толстоЈ је заувек напустио јасну пољану

Забелешке Маковицког: „Изјутра, у 3 сата, Лав Николајевич ме је, обувен у ципеле на босу ногу и са свећом у рукама, пробудио; лице му је било паћеничко, узнемирено, али одлучно. „Одлучио сам да одем. Идете са мном“

Пише: Павел Басински

Пре сто година, један догађај у Јасној Пољани уздрмао је свет. Гроф Николај Толстој је потајно, ноћу, побегао из свог дома у

непознатом правцу, у пратњи свог личног доктора Маковицког. И тај, наизглед, занемарљиви догађај, као такав обележио је катастрофални XX век, као што су то учинили потонуће „Титаника“, почетак Првог светског рата и октобарски догађаји у Русији 1917. Ако то није било јасно свима у то време, постало је јасно касније, када је, изражавајући се језиком филозофа, „потекла епоха“, када се цео свет покренуо и када је почела масовна сеоба народа ­ незнано куда и незнано зашто. Био је то некакав потпуни „егзодус“. Пут Толстоја од Јасне Пољане до Астапова, до његове смрти, и повратка у Јасну Пољану у обичном храстовом сандуку, трајао је свега десет дана. Присетимо се како је то било, куда је „одлазио“ Толстој...

ноћни кошмар28. октобар (по старом календару) 1910. године.Забелешке Маковицког: „Изјутра, у 3 сата, Лав Николајевич ме је, обувен у ципеле на босу ногу и са свећом у рукама, пробудио; лице му је било паћеничко, узнемирено, али одлучно. „Одлучио сам да одем. Идете са мном. Ја одох горе, а Ви дођите, само гледајте да не пробудите Софију Андрејевну. Нећемо носити много ствари – само оно најпотребније. Саша ће кроз три дана

доћи и донети што је потребно.“Изненађени Маковицки није схватио да је Толстој одлучио да оде из куће заувек. Мислећи да се они упућују у Кочету, на имање Толстојевог зета Сухотина, доктор није са собом понео ни свој новац. Није он знао да се имовно стање Толстоја у тренутку бекства мерило са педесет рубаља у бележници, и ситнишом у новчанику.Након тога, Толстој је пробудио своју млађу кћерку Сашу, која је била у истој соби са својом другарицом Варваром Феокритовом. „Очекивала сам његов одлазак, очекивала сам то сваког дана, сваког часа“, сећала се Александра Љвовна, „али када ми је он рекао: ’одлазим заувек’, просто сам се запањила, као да је то за мене било нешто ново, неочекивано. Никада нећу заборавити његов лик на вратима, у блузи са свећом и прелепо, пуно одлучности лице, које је сијало.“Које су ствари најпотребније за одлазак из куће 82­годишњег старца? Толстоја је то понајмање бринуло. Он је бринуо бригу само о томе да Саша сакрије од Софије Андрејевне рукописе његових дневника. Са собом је понео наливперо и своје бележнице. Све ствари су паковали Маковицки, Саша и Феокритова. Испоста­вило се да се и тих најпотребнијих ствари накупило подоста. Био је потребан пут­ни чки кофер, који се није могао узети без буке, да се не пробуди Софија Андрејевна. Када су Саша, Варвара и Маковицки спаковали ствари (радили су као „завереници“, сећала се Феокритова,

гасили свеће, ослушкујући сваки шум из собе Софије Андрејевне), Толстој је полагано отворио троја врата која воде према спаваћој соби супруге, и без буке узео кофер. Али ни у кофер нису могле да стану све ствари. Требало је спаковати још понешто, али Толстој није дочекао крај паковања. Пожурио је да пробуди кочијаша, како би му помогао да упрегне коње. Из дневника Лава Толстоја: „Идем у коњушницу да наредим да упрегну коње. Душан, Саша и Варја завршавају са паковањем. Ноћ, не види се прст пред оком, тумарам стазом до коњушнице, упадам у жбуње, сударам се са стаблима дрвећа, падам, губим капу, не налазим је, једва се извлачим, крећем ка кући, узимам капу и са фењером стижем до коњушнице, наређујем – упрежите. До­ла зе Саша, Душан и Варја... Ја дрхтим, оче­кујући потеру“. Оно што је дан касније, ка да су писане ове речи, било „жбуње“ из кога се он једва извукао, био је воћњак јабука, који је Толстој много пута обишао уздуж и попреко. Кренули су на станицу Шчекино... Иза њихових леђа остао је салаш, остала је Јасна Пољана, кроз коју је тог раног јутра прошла чудна запрежна колона. У кочији, упрегнутој са два коња, седео је стари гроф у јакни и капуту, са две капе (зебла га је глава); поред њега се налазио лекар Душан Петровић, хладнокрвног и неодређеног израза лица, одевен у изношени браон капут и жуту ваљану капу; испред, на трећем коњу, јахао је Фил са упаљеном бакљом, која је осветљавала пут. Сеоски становници устају рано, и у неким колибама видело

Десет дана који су уЗДрМали СВет

29

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

монаха михаила, који је служио у манастирском хотелу, момка са риђом, скоро црвеном косом и брадом, он је упитао: „можете ли примити на конак од цркве екскомуницираног грофа толстоја?“ михаил се јако изненадио и придошлицама одредио најбољу собу – пространу, са два кревета и широким диваном.„како је овде добро!“ узвикнуо је толстој

фо

то:

Ita

R-t

as

s

30

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

се светло, димили су се димњаци. На горњем крају села развезали су се амови. Маковицки је сишао из кочије да то поправи и уједно провери да ли су Толстоју покривене ноге. Толстоју се тако журило да је гласно викнуо на Маковицког. На тај узвик изашли су мушкарци из околних кућа. Нема сцена....

Меланхолија на путуИз Шчекина су у Горбачово путовали у вагону другог разреда. Али је из Горбачова у Козељск Толстој хтео да путује трећом класом, са обичним народом. Сместивши се у вагон на дрвену клупу он је рекао: „Како је добро, слободно!“ Међутим, Маковицки је по први пут заборавио на свој посао, да брине о свему. Воз Сухиничи–Козељск био је теретни, мешо­вити, са једним вагоном треће класе, препун путника и испуњен дуванским димом. Путници су се због тескобе гурали у теретне вагоне, који су били топлији. Не чекајући полазак воза и ништа не говорећи, Маковици се упутио начелнику станице са захтевом да прикачи додатни вагон. Овај га је упутио другом чиновнику, а овај опет – дежурном. Дежурни је био у вагону, осмотрио Толстоја. Био је рад да помогне, али се испоставило да то није онај дежурни, који то и може. „Онај“ дежурни такође је стајао тамо и посматрао Толстоја. Маковицки је поновио своју молбу. „Он је некако нерадо и неодлучно (процедивши кроз зубе) рекао железничару да пренесе обер­кондуктеру наредбу да прикачи други вагон треће класе.“„Наш вагон био је најгори и тесан. У таквом никада пре нисам путовао по Русији. Врата су несиметрично поста­вљена према ходнику, а они који су улазили у вагон ризиковали су да ударе лицем о ивицу која се налазила по средини врата. Купеи у вагону били су уски, између седишта мало простора, а пртљаг се није имао где сместити. Загушљиво.“Убрзо се Толстој почео гушити од дима, јер је половина путника пушила. Обукавши крзнену јакну, шубару и дубоке зимске каљаче, изашао је на задњу платформу. Али су се и тамо налазили пушачи. Он се затим преместио на предњу платформу, где је пиркао вечерњи ветрић, али зато нико није пушио. Ту су стајали само једна жена са дететом и неки сељак...Три четвртине сата проведених на плат­форми Маковицки ће касније означити као „кобне“. Било је то довољно да се Толстој прехлади. Воз је путовао полако, тек нешто више од сто врста за скоро

шест и по сати. И Лаву Николајевичу је дозлогрдило „да седи“. „То споро путовање руским железничким пругама помогло је убијању Л.Н.“ пише Маковицки.Око 5 сати увече стигли су у Козељск.

оптина Пустиња, познати манaстир рПЦНа скели преко Жиздре, Толстој се распричао са скелеџијом – монахом, човеком очигледно из сељачке средине. Мо на ха Михаила, који је служио у манастирском хотелу, момка са риђом, скоро црвеном косом и брадом, он је упитао: „Можете ли примити на конак од цркве екскомуницираног грофа Толстоја?“ Михаил се јако изненадио и

придошлицама одредио најбољу собу – пространу, са два кревета и широким диваном.„Како је овде добро!“ узвикнуо је Толстој.Толстој се пробудио у 7 сати изјутра, и у Оптинској Пустињи провео осам сати испуњених радом. За то време, потрудио се да помогне сељачкој удовици Дарји Окајемовој и њеној деци, издиктирао је млађаном секретару Черткова Алексеју Сергејенку чланак о смртним казнама „Ефикасно средство“, последњи у свом животу, написан на молбу Корнеја Чуковског. Покушао је и да се сретне са старцима Оптине Пустиње.До сусрета није дошло. Старци га нису

зашто је црква екскомуницирала толстојаКрајем фебруара 1901. Руска православна црква одстранила је из својих редова Лава Николајевича толстоја. „Није предат анатеми и проклетству, само је одлучен. црква га не сматра својим чланом.“Прошло је од тада 108 година. одлука је и даље на снази. Молба владимира толстоја, праунука великог писца, упућена руском патријарху Алексеју, поводом стогодишњице толстојевог изопштења, одбијена је. Поглавар РПц у одговору толстојевом потомку признаје да је Лав Николајевич „геније руске књижевности“, али наглашава да се давнашња одлука о екскомуникацији не може исправити, јер се покојник не може покајати. црква сматра да је толстој пао у велики грех гордости, и да су његова дела уперена против хришћанства. он је створио своје Јеванђеље и тиме сам себе одстранио из православља.Како, и на шта је геније толстој, чудо Божије, утрошио свој дар, пустимо нека о томе суди Бог. Свети Јован Кронштатски сматра да се толстој погордио и да је постао отворени противник Исуса Христа. Синод РПц, после бројних већања, донео је одлуку да толстоја екскомуницира. По мишљењу цркве, толстој се тешко огрешио о хришћанску веру. он захтева да се Јеванђеље ослободи од свега што је здравом разуму непојмљиво и што је у домену чуда. Не признаје Свету тројицу. Негира да је Христос Бог. Ставља га у ранг мудраца Кришне, Буде, Лао цеа, Конфучија, Сократа, Платона. Своди га на Русоа, Паскала и Канта. толстој тврди да је Божија милост толико велика да Господ неће правити разлике између грешника и праведника. Приче о загробном животу сматра за јуродиве. За њега је грех Адама и Еве обична бесмислица, као и Христово безгрешно зачеће. Клањање иконама и моштима светаца сматра магијом. По њему, човек треба да се моли сам, као Исус, а не у цркви. Свети синод закључује да је толстој јавно и дрско устао против Свете тројице и свој велики таленат употребио за ширење јереси. црква га изопштава јер није хтео да се покаје за своје грехе, иако му се за то у више наврата пружана прилика.

култура и историја

31

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

позвали, а сам Толстој није покуцао на врата оца Јосифа, знајући да је болестан и да не устаје из кревета. У писму француском преводиоцу Ла ва Толстоја, Шарлу Саломону, од 16. јануара 1911. године, Толстојева сестра, монахиња

Шамординског манастира, Марија Нико­лајевна, писала је: „Хтели сте знати шта је мој брат тражио у Оптиној Пустињи? Старца­духовника, или мудрог човека, који живи сједињен са Богом и својом савешћу, који би га схватио и могао унеколико олакшати његову превелику тугу? Мислим да он није тражио ни једно, ни друго. Туга његова била је превише компликована: он је просто желео да нађе мир и да оживи у тихој, духовној атмосфери“.Није му то пошло за руком... Када су одлазили из Оптине, Толстоја је поред скеле пратило петнаест монаха.„Жао ми је Лава Николајевича, нек му Бог помогне!“ шапутали су монаси. „Да, сиромах Лав Николајевич!“„Прелаз скелом кратко је трајао“, пише Маковицки, „један минут“.

„Залутао као непријатељ“Касно увече 29. октобра, Толстој је заједно са Маковицким и Сергејенком стигао у Шамордино и одмах се упутио сестри. Журио је да је види и отвори јој своју душу, да се исплаче и чује речи подршке. У келији Марије Николајевне у то време налазили су се њена кћерка Јелисавета Валериановна Оболенска и сестра игуманије. Оне су биле сведоци необичне сцене, када је Толстој, ридајући на рамену сестре и сестричине, причао шта се догађало у Јасној Пољани у последње време... Како је супруга пратила сваки његов корак, како је он крио у чизмама свој тајни дневник и како је изјутра констатовао да га нема на месту. Он је

испричао о тајној опоруци, о томе како се Софија Андрејевна ноћу прикрадала у његов кабинет и претурала по папирима, а ако би приметила да он у суседној соби не спава, улазила би у његову собу и правила се да је дошла да се распита како се осећа.... Он је са ужасом причао шта му је у Оптиној Пустињи испричао Сергејенко: како је Софија Андрејевна покушавала да се убије, да се утопи у пруду... „Какав ужас: скончати у води!“Сестричини Лава Толстоја он се учинио „јадним и старим“. „Био је умотан у своју браон капуљачу, испод које је вирила седа брада. Монахиња, која га је пратила од ресторана, касније нам је рекла да се на путу до нас тетурао“.Веома јадан изглед оца истицала је и кћерка Саша, која је сутрадан стигла у Шамордино. „Чини ми се да тата већ жали што је отишао“, рекла је она својој сестри од тетке Лизи Оболенској. У хотелу је Толстој изгледао оронуо, сањив и расејан. По први пут је Маковицког назвао Душаном Ивановићем (уместо Душаном Петровићем), „што се никада није догодило“. Прегледајући га и мерећи му пулс, лекар је закључио да његово стање подсећа на она стања која је имао пре нервног напада.Толстој блуди... Сутрадан, одлазећи од сестре након друге посете, он је залутао у ходнику и никако није могао да пронађе излазна врата. Пре тога сестра му је испричала да ноћу код ње долази некакав „непријатељ“, лута по ходнику, пипа зидове и тражи врата. „Ја сам такође залутао као непријатељ“, нашалио се Толстој за време наредног сусрета са сестром, мислећи на сопствено лутање по ходнику. Касније је Марија Николајевна веома патила што су то биле последње речи које јој је брат изговорио. Толстој је желео да остане у Шамордину, па се чак и договорио да изнајми кућицу у суседном селу. Међутим, долазак његове млађе кћерке променио му је расположење. Саша је била премлада и одлучно је била расположена против мајке и браће. Уз то, она је била узбуђена путовањем у Шамнордино околним путем преко Калуге. Зашто? Да би заметнула траг мајци.Као и сви тврдоглави људи, и Толстој је био крајње промењивог расположења и љутили су га изненадни спољни утицаји. Променити његов поглед на свет скоро да није било могуће, за то су му биле потребне године и године душевног рада, колосалне акумулације позитивног

толстојева сестра, монахиња Шамординског манастира, марија Николајевна, писала је: „Хтели сте знати шта је мој брат тражио у оптиној Пустињи? Старца-духовника, или мудрог човека, који живи сједињен са богом и својом савешћу, који би га схватио и могао унеколико олакшати његову превелику тугу? мислим да он није тражио ни једно, ни друго. туга његова била је превише компликована: он је просто желео да нађе мир и да оживи у тихој, духовној атмосфери“

фото: РИА НовоСтИ

32

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

и негативног душевног искуства. Али променити његово расположење није било тешко, нарочито у тренутку када он није био сасвим сигуран у исправност свог поступка, па је чак написао Саши да се „плаши“ оног што је урадио. У том тренутку он је био сличан цару Султану, ког је сваки гласоноша могао збунити вестима. Рано изјутра 31. октобра Толстој је побегао из Шамордина.

толстојева смртСамо што је изашао на перон у Астапову, Маковицки је отишао код начелника станице и рекао му да у возу „путује Лав Николајевич Толстој, да је болестан и да му је неопходан мир, постеља, па је замолио да га прими код себе... упитавши га колики стан има“. Начелник станице Иван Иванович Озолин се, сав збуњен, повукао неколико корака назад од тог чудног господина са бледим, скоро бескрвним лицем, и приметно неруским акцентом, који га је убеђивао да је на станицу стигао Лав Толстој (!), болестан (!) и да жели да одседне код њега (!) у стану. То је, у најмању руку, звучало веома чудно. Озолин, Летонац по пореклу и лутеранин­јеванђелист по вери, био је поштовалац Толстоја. Одмах се сложио да прихвати болесника, задржао је одлазак воза како би омогућио Толстоју

да се мирно спакује и сиђе из воза. Али напустити радно место одмах (у то време на чворну станицу стизало је и са ње одлазило неколико возова), он није могао. Најпре су Толстоја одвели у дамску чекаоницу, празну, чисту и незадимљену. Толстој је још био сасвим чио. Пероном је ходао сам, тек каткада се хватајући за руку Маковицког, са подигнутом крагном јакне. Постало је хладно, дунуо је јачи ветар. У дамској чекаоници, сео је на крај узаног дивана, увукао врат у јакну, руке у рукаве као у муф и почео да дремуцка. Маковицки је Толстоју понудио јастучић, али је он одбио.Толстој је почео да се зноји у крзненој јакни, почео је да јечи, али није легао на диван. У том тренутку за њега је то значило да, ако легне, никада више неће ни устати.Када су у кући начелника станице Озолина припремили постељу за болесника и када је требало да он крене у кућу, догодило се нешто непредвиђено. Маковицки је сматрао да Толстоја треба носити, а не возити. Са сваким самосталним покретом болесник је губио драгоцену снагу, срце је куцало као да ће препукнути. Али, ко да га носи? Нико од присутних није хтео да помогне лекару и двема девојкама. Капу су скидали, клањали се. Али у помоћ нису прискакали. Ипак се ту ради о Толстоју.

Људи се плаше и да га дотакну!У кући Озолина, одбио је да одмах легне у постељу и прилично дуго је седео у столици, не скидајући ни јакну, ни капу. Саша се сећа: „Када је кревет био припремљен, понудили смо му да се скине и легне, али је он одбио, говорећи да не може лећи све док не буде припремљено за спавање онако као што је увек било. Када је то рекао, схватила сам да га хвата несвестица. Њему се, очигледно, чинило да је код куће, и да све није онако како је увек било и на шта је навикао...“„Не могу да легнем. Направите ми кревет као и увек. Ставите поред кревета сто, а поред – столицу.“Када је и то било учињено, замолио је да се на сто поставе свећа, његова бележница, батеријска лампа и све, као код куће.Изјутра 1. новембра Толстој се осећао боље. Тог истог дана он је издиктирао Саши: „Бог је оно неограничено Све, што човек осећа као неограничени део. Истински постоји само Бог...“Чертков је први стигао код Толстоја. Пре лекара, свештеника, пре чланова његове породице. Догодило се то 2. новембра. После Черткова у Астапово су стигли и други „Толстојеви“: Голденвејзер, Горбунов­Посадов, Буланже... Они су несметано улазили код Лава Николајевича, разговарали са

Писмо Софије аНдРејеВНе Л.Н.толстоју

„Љовочка, голупчићу, врати се кући, мили, спаси ме од поновног самоубиства. Љовочка, пријатељу мој целог живота, све, све ћу учинити, што год хоћеш, сваког ћу се луксуза одрећи сасвим, са пријатељима твојим ћемо се дружити, лечићу се, бићу кротка, мили, мили, врати се, јер треба ме спасити, по Јеванђељу је написано да ни под каквим изговором не треба остављати жену. Мили, голупчићу, пријатељу душе моје, врати се, врати, макар да се опростиш са мном пре нашег вечног растанка.Где си ти? Где? Јеси ли здрав? Љовочка, не мучи ме, голупчићу, служићу те љубављу и свим својим бићем и душом, врати ми се, врати; ради Бога, ради љубави божје, о којој свима причаш, пружићу ти сваку љубав скромну, самопожртвовану, часно и чврсто ти обећавам, голупчићу, и ми ћемо све опростити дружељубиво; отићи ћемо куд хоћеш, живећемо како хоћеш.До виђења, до виђења, можда заувек... Твоја Соња“

опроштајно писмо Л.Н.тоЛСтоја Софији андрејевној„одлазак мој ће те растужити. Жао ми је због тога, али схвати и веруј нисам могао поступити другачије. Мој положај у кући постао је неподношљив. осим свега осталог, не могу више да живим у условима луксуза у којима сам живео и чиним оно што чине старци мога доба; одлазим из овоземаљског живота да бих живео у осами и тишини последње дане свог живота.Молим те, схвати то и не иди за мном, ако и сазнаш где сам. такав твој долазак само би погоршао твоју и моју ситуацију, али не би променио моју одлуку. Захваљујем ти на твом поштеном 48-годишњем животу са мном и молим да ми опростиш за све што сам крив пред тобом, као што и сам од свег срца опраштам теби за све оно за шта си могла бити крива преда мном. Саветујем ти да се помириш са том новом ситуацијом у коју ће те довести мој одлазуак, и да против мене не осећаш ништа лоше... Лав Толстој“

култура и историја

33

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

њим, пазили га. Он се свима радовао, смешио и упућивао нежне речи. У то време његова супруга и синови налазили су се у посебном вагону на резервном путу. Ушавши у кућу Озолина, три сина су стајала у ходнику наспрам собе, у којој је лежао отац, али нису могли, а ни сами се нису усуђивали, да уђу у собу. Софија Андрејевна је желела да уђе код мужа, али одлуком доктора и деце њој то није дозвољено, нити је дозвољено да се Толстоју саопштава о њеном доласку у Астапово.„...Постоји фотографија са мојом мајком у Астапову“, писао је Толстојев син, Лав Љвович. „Аљкаво одевена, она се прикрада са стране куће у којој је умирао отац, како би ослушнула, провирила, шта се тамо дешава. Управо, као да је реч о криминалки која је добрано згрешила, која се горко каје, и сада стоји као просјакиња под прозором собице у којој је умирао њен муж, њен Љовочка, њен живот, њено тело и она сама.“Толстој се 6. новембра изјутра придигао из кревета и јасно рекао: „Једино вам саветујем да упамтите једно: сви људи на свету пропадају, осим Лава Толстоја, а ви гледате на једног Лава.“Често је говорио: „Немојте ме будити“, „Не сметајте ми“, „Не кљукајте ме (лековима)“.

Поред постеље умирућег окупила су се шесторица лекара. Видевши их, Толстој је питао: „Ко су ови драги људи?“Када су га питали шта би желео, он је одговарао: „Желео бих да ми нико не досађује.“ „Он вам је као дете, сасвим дете“, говорила је Саша, након што је завршила умивање оца. „Никада нисам

видео таквог болесника!“ признао је доктор Усов, који је стигао из Москве. Када је доктор за време прегледа са кревета придизао Толстоја, он би га загрлио и обавезно пољубио.Пред смрт су му се привиђале две жене. Једне се преплашио, видевши њено лице, и тражио је да се навуку завесе на прозор. Могуће је да је то било привиђење жене (а можда и није). Према другој се односио љубазно, и када би отворио очи, гледајући у плафон, гласно би узвикнуо: „Маша! Маша!“ „Мене су подилазили жмарци“, писао је С.Л.Толстој. „Схватио сам да се он сећао смрти моје сестре Маше, која му је била нарочито блиска (Маша је умрла такође од упале плућа новембра 1906. године).“Последње смислене речи, изговорене неколико сати пре смрти старијем сину, које он због узбуђења није схватио, а које је чуо и Маковицки, биле су: „Серјожа...истина...ја веома волим, ја волим све вас...“Пред саму смрт, само неколико сати, када су лекари, желећи да му олакшају самртничке муке, предложили да му

дају морфијум, Лав Николајевич је, заплићући језиком, рекао: „Нећу парафин...Не треба ми парафин!“„Дали су му морфијум“, пише Маковицки. Л.Н. је још теже почео дисати, и онако немоћан, промрмљао је: „Отићу ћу некуд где ми нико неће сметати...Оставите ме на миру... Треба побећи, треба некуда побећи...“Тек након што су му дали инје­к цију морфијума, дозволили су жени да га обиђе. Неко од доктора, Усов или Беркенгејм предложио је да је позову. „Она је најпре стајала подаље од кревета, посматрала га“, пише С.Л. Толстој, „потом му мирно пришла, пољубила га у чело, клекнула на колена и прошаптала: ’Опрости ми’. Рекла је и још нешто, али нисам чуо.“Око три сата изјутра, 7. Новембра, Толстој је дошао к себи и отворио очи. Неко му је принео свећу. Он

се намрштио и окренуо.Маковицки му је пришао и понудио да попије воду. „Овлажите уста, Лаве Николајевичу“, рекао је он. Толстој је узео један гутљај. Након тога његов живот испољавао се само у дисању.У 6 часова и 5 минута, 7. новембра, Лав Николајевич Толстој је преминуо...

кренули су на станицу Шчекино... иза њихових леђа остао је салаш, остала је јасна Пољана, кроз коју је тог раног јутра прошла чудна запрежна колона. у кочији, упрегнутој са два коња, седео је стари гроф у јакни и капуту, са две капе (зебла га је глава); поред њега се налазио лекар душан Петровић, хладнокрвног и неодређеног израза лица

фото: ItaR-tass

34

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.спорт

Зависе ли спортска достигнућа од новца?Максим КоНоНеНКо, новинар

Мишљења сам да спо р­тска дости гну ћа зависе од нов ца. Питање је само у томе како тај

новац тро шити. Светска искуства показују да достигнућа у спорту почињу онда када он постане некаква друштвена мода. Као пример може послужити следеће: у време совјетске власти сва су дворишта била претворена у хокејашке терене, на којима су се деца клизала и играла хокеј. Или, узмите пример Бразила: тамо малтене сва деца играју фудбал. Али нису та деца тек онако почела да играју хокеј и фудбал; иза тога је стајала – мода. Дакле, ако би се новац трошио за подршку друштвене моде, а не за изградњу чудовишно скупих стадиона, чини ми се да би корист била кудикамо већа. А усмеравати огроман новац за логистику једном спортисти као рекордеру или олимпијцу, по мени је глупо. Јер, спорт је умногоме лутрија. Није могуће припремити спортисту који ће гарантовано победити. Потребно је припремати много спортиста, јер се тако вероватноћа победе повећава: неко од њих може и да победи.Или је пак потребно концентрисати се на одређене врсте спорта. Слушао сам од једног упућенијег човека да су у Јужној Кореји и Кини, у којима нису развијени зимски спортови, одлучили да се, како би побољшали наступе на зимским олимпијадама, концентришу конкретно на санке. Изградили су две­три стазе, што је било сасвим довољно за тренинге спортиста. И то им је донело резултате. На пример, у Норвешкој су се концентрисали на скије. А код нас се, не знам због чега, концентришу одједном на све... Изјава Јевгенија Плушченка, ког веома поштујем као талентованог спортисту, о томе да новац не стиже до спортисте, код мене не изазива саосећање.Чини ми се да је ту исто као и са Алом Пугачовом, која одавно већ не производи никакав тржишни производ, али хоће да

добије новац за то што она постоји као Ала Пугачова.Спортиста је, као и глумац, потрошни материјал. Можда је то мало претерано. Али ми говоримо о спорту врхунских домета, а то је, уопште узевши, шоу. И овде важе правила као код глумаца. Водећа фигура овде није спортиста, него онај ко је све организовао. То јест, тренер. И ма колико био талентован спортиста, он не може победити без тренера. А тај исти тренер може пронаћи

другог човека и припремити га за рекорд. Зато, наравно, новац ни не треба да стиже ни до једног спортисте. Не треба заборављати да спортиста не живи на рачун само сопствених достигнућа, него и захваљујући рекламним уговорима. Као и у шоу­бизнису њему се прави „лик“, а он га потом „продаје“.Што се тиче разговора о томе да су спортисти људи лишени детињства, који су се посветили тренинзима, и да је све што су остварили – остварили су сопственим напорима, то је, наравно, тачно. Али су и глумци, на пример, људи који су фактички лишени дома. Међутим, нико се не приморава да се бави спортом или уметношћу. То као прво. Друго, њихово јадиковање слично је јадиковању олигарха, који кажу да раде од јутра до сутра. Али они и зарађују и за данас, и за многа сутра. На вестима чујемо да Јевгениј Плушченко и његова супруга продају ауто који су добили на поклон од председника, како би тим новцем финансирали тренинге. Малтене се лију сузе због тога – несрећник човек. Још једном понављам да поштујем Јевгенија Плушченка као талентованог спортисту...“

Светска искуства показују да достигнућа у спорту почињу онда када он постане некаква друштвена мода. У време совјетске власти, сва су дворишта била претворена у хокејашке терене, на којима су се деца клизала и играла хокеј. Или, узмите пример Бразила: тамо малтене сва деца играју фудбал. Дакле, ако би се новац трошио за подршку друштвене моде, а не за изградњу чудовишно скупих стадиона, чини ми се да би корист била кудикамо већа

Победа је лишена рационалног смислаЉуде ка врхунским дометима не могу покретати само материјални пориви, у мотивацији треба да постоји нешто више од рационалног. Победа је лишена рационалног смисла, она се не може израчунати елементарном рачуницом. Када нема вере у то да имамо основа да будемо најбољи у свету, онда нема ни победе – истиче Захар Прилепин.

Да

35

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

захар ПРиЛеПиН, писац:„Руски параолимпијци су лидери на специјалној олимпијади. Да ли се њима више плаћа, него обичним спортистима? Или, узмимо чиновнике који им помажу, поштено. Против сам животне филозофије која се може означити као „баблоцентризам“, то јест уверење да се сви на свету проблеми, укључујући медицинске и филозофске, лече тако што им се додаје лековити „бабло“, дакле ­ фикција. То је искрено веровање да је новац кључ за сва врата, до оне праве реалност, и да се њиме може шта год хоћете. Питање је само у суми. Али је новац само механизам, само једно од средстава за опстанак. Он не може бити животна филозофија. Новац не замењује деловање, не замењује идеје, не рађа смисао. Он не замењује живот као такав. Новац према спорту има сасвим посреднички однос. Не неки другоразредни, трећеразредни. Јер, спорт је суперидеја, он је директно везан за напрезање мишићних ткива не само тела спортисте, него за напрезање читаве нације. А такви се „мишићи“ не напрежу од новца, већ из других разлога.Нисам склон да кривим руске спортисте који су изгубили главну олимпијаду, и да им парирам похвалама на рачун параолимијаца. Иза пораза стоји на стотине и стотине најразличитијих конкретних узрока. Сећам се како су плакали наши хокејаши, када се подизала застава Совјетског Савеза. И сећам се њиховог победничког духа за време мечева. Ма како ми гледали на СССР, та земља је поседовала неку суперидеју. Да, временом је она бледела, почела се претварати у самопародију, али је вера у то да ми живимо у најбољој, најснажнијој и најправичнијој земљи функционисала. И није се

то тицало само спорта, него и економије, међународне политике. Данас је Русија лишена Идеје и Смисла. Лишена је нечег што би се могло назвати суперљудским. Данашњим спортистима тешко је да се пожале како немају „ни новац, ни славу“. Упоредо са представницима шоу­бизниса, они су у народу најомиљенији хероји. Плушченко, Аршавин – то су праве звезде, чак и хероји нашег доба. Можда то и није лоше. Лоше је што нема других националних хероја. Испада да се сви врхунски домети и сва идеологија граде на примерима из сфере шоу­бизниса. А где су пилоти, рудари, официри? Иконостас хероја код нас је сада сасвим оскудан. Наши хероји су превише окићени гламуром и преухрањени. Па и спортисти међу њима.Да, они јесу лишени нормалног детињства, најбоље године проводе у спортским салама. Али је очигледно да у земљи нема „природног одабира“ како би се на пиједестал пели најбољи. Јер није тајна да су многе врсте спорта данас доступне деци ако не веома богатих, а оно добро ситуираних родитеља: секције се плаћају, пут је скуп, опрема, техничка средства, коштају много. Али није гаранција да ће дете које је прошло одабир захваљујући новцу, бити талентовано у спорту. Шта је одређивало успех совјетског спорта, па и културе у целини? Отворене капије за улазак у многобројне дворане културе и спорта за обичан свет. И густа покривеност територије целе земље спортским кружоцима и секцијама.

Плушченко, аршавин – то су праве звезде, чак и хероји нашег доба. можда то и није лоше. Лоше је што нема других националних хероја. испада да се сви врхунски домети и сва идеологија граде на примерима из сфере шоу-бизниса. а где су пилоти, рудари, официри? иконостас хероја код нас је сада сасвим оскудан. Наши хероји су превише окићени гламуром и преухрањени. Па и спортисти међу њима.

Не

фото: ReuteRs/ Vostock-Photo

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2010.

Република алтај је једно од најживописнијих места у Русији. На територији републике налази се мноштвонеобичних природних лепота. Једно од таквих чуда је телецко језеро. високи гребени избраздани су уским и дубоким речним низијама, ретким широким котлинама у подножју планина. Каскада Караколских језера у Чемелском региону је јединствени природни забран. вода у сваком

од седам језера каскаде раликује се по боји и хемијском саставу. Највиша планина је Белуха, са 4506 метара. она је и највиша тачка Сибира. током низа векова о Алтају су стварани многи митови и легенде. Једно од предања говори да човек коме се отвори поглед на Белуху, смело може замислити жељу, и она ће се сигурно испунити.

Алтај Роcсийская газета www.rg.ru

русија у сликама

фото: alamy/ Photas