Russia and Serbia

��

� �� ”�� “, ��, �� 2011.

�� , �� „��в �� “

�� в�� в, �� в��

��. 33-35

��. 24-26 ��. 20-22

��в��в� ��

�� – ��

– �� в�. �� в�

�� в� �� в�

�� в�. � ��

� ��

�� в�� в� �� .

�� в� ��

��

��

: A

P

2

�� в�� 2011.

��в�� „�� “,��: 24 ��в�� 4 ��в��, �� 12, ��в�,�� , 125993��: +7(495)7753114,��: +7(495)9889213

� �� ,�� в��в� ��,�� в ��,��в�� в�� в,�� je��a�� в��в,�в�� в��,�� http://[email protected] ��j ��j,��в�� j�� в,�� je �� в,�� в�,�� в��http://[email protected]�в��ja �� в�, ��http://[email protected]

�� „�� .�.�.“�� 1/4, 11000 ��, �� : + 381 11 3808 912, 2404 [email protected], www.geopolitika.rs

� �� , �� в�� в�� , ��в�� в��, �� , ��в�� , ��в��-�� в�� в��-��

�� „�� “ �� в� �� в� ��

4��

��

�� в� �� , �� в��

14

�� в��в, � �� , ��

�� в�� в, �� в �� в�

33

24

��

��

�� : �� в�� в �� в��

18

��

��

�� в �� в� �� -�� в� � �� в� � � �� -�� в �� -�� - �� 4. �� 2011.� �� .�� -��: �� , �� 32.�� 8 �� 20 �� в�.

�� в�� в�� в� �� в� в� �� в

6

��

��

: P

HO

TO

XP

RE

SS

��

��

: �

��

��

��

��

�

3

�� в�� 2011.��

�� в� �� в� �� . � �� в� �� в� �� 20 �� . �� .

� �� в� �� в� �� в �� , � �� в� �� в� �� „��“ �� „�� “ � �� в�.

� �� в �� в� �� в�� в�� в� �� в�� . � �� в�� , �� в� �� , �� в� �� .

�в� �� , �� в, �� в�� в �� . �� . �� в� �� в ��, �� , �� .

��2011

��2011

�� в�� 2012. �� в� �� (6:0).

��

��

: ��

��

��

��

��

4

�� в�� 2011.

�� : �� в�

„�о ре зи за љу де с ве ћим при-ма њи ма мо ра ју би ти ве ћи, из ме ђу оста лог и на ра чун по ре за на по тро шњу, не-по крет но сти и имо ви ну“.

Овај пред лог пред сед ни ка Вла де Вла ди-ми ра Пу ти на да нас ак тив но раз ма тра ју екс пер ти, са гле да ва ју ћи у ње му је дан од век то ра да ље по ре ске по ли ти ке др жа ве. Тим пре што ова кав пут, у усло ви ма бу-џет ских де фи ци та, да нас би ра ју мно ге раз-ви је не др жа ве. У САД, ко ли ко год то би ло па ра док сал но, са ини ци ја ти вом да се по-диг ну по ре зи за бо га те и по ре ски си стем учи ни пра вед ни јим не дав но је ис ту пио је-дан од ле ген дар них ми ли о не ра, Во рен Ба-фет. Ње го во бо гат ство ча со пис „Форбс“ про це њу је на 50 ми ли јар ди до ла ра. „И ру ски би знис ће при хва ти ти та кав при-ступ, али под усло вом да то бу де по ште на раз ме на за по вољ ну ин ве сти ци о ну кли-му у зе мљи“, из ја вио је „Ро сиј ској га зе ти“ пред сед ник Ко ми те та за ин ве сти ци о ну по ли ти ку Тр го вин ско-ин ду стриј ске ко-мо ре Ру си је и пот пред сед ник „По слов не Ру си је“, Ан тон Да ни лов-Да ни љан. Пре ма ње го вим ре чи ма, на кон уво ђе ња је дин стве ног по ре за на не по крет но сти, о ко ме се у Ру си ји већ ду го го во ри, сто па овог по ре за се у пот пу но сти мо же по сма-тра ти у ди на ми ци. Исто као и по сте пе но уво ђе ње про гре сив ног по ре за на при ход имућ них гра ђа на. Он је при том под ву-као да се у Ру си ји већ по ја ви ла ка те го ри ја со ци јал но од го вор них бо га тих љу ди ко ји пла ћа ју „џи нов ске по ре зе на при ход“ ре-ги о нал ним и оп штин ским бу џе ти ма, ре-ги стру ју ћи фир ме у ме сту ста но ва ња као по ре ски аген ти, од но сно фи зич ка ли ца, у ма лим гра до ви ма. „За са да та квих љу ди у це лој Ру си ји има нај ви ше де се так. Али

уз пра вил ну др жав ну по ли ти ку усме ре ну на уса вр ша ва ње по слов не кли ме, та квих ће би ти на сто ти не, па и на хи ља де“, твр-ди он. Да нас је Ру си ја јед на од ма ло број них др жа ва ко је не опо ре зу ју сво је нај бо-га ти је гра ђа не до дат ним да жби на ма. У основ ним прав ци ма по ре ске по ли ти ке до 2012. го ди не, ко је је утвр ди ла Вла да, за са да ни је пла ни ра но уво ђе ње, на при-мер, про гре сив не ска ле за по рез на при-ход фи зич ких ли ца. Под се ти мо, за по рез на при ход фи зич ких ли ца у Ру си ји ва жи јед на ка „рав на“ по ре ска сто па од 13 про-це на та. А да про гре сив на ска ла по ста је „пра во вре ме на“, из ја вио је ју че шеф ко-ми те та Ду ме за еко ном ску по ли ти ку и пред у зет ни штво, Ев ге ни је Фјо до ров. Он је об ја снио да је до са да шње од би ја ње да се пре ђе на про гре сив ну ска лу би ло иза-зва но про бле ми ма ус по ста вља ња до ма ћег по ре ског си сте ма, ад ми ни стри ра ња и мо-гућ но сти при ку пља ња по ре за. Али са да, ка да је ред у по ре ској сфе ри за ве ден, а еко но ми ја ста бил на, то омо гу ћа ва да се пре ђе на ди фе рен ци ра но уби ра ње по ре за. Пре ма ре чи ма овог пар ла мен тар ца, „да је то учи ње но ра ни је, бу џет би из гу био за то што би по ре зи ’по бе гли’ из зе мље – бо га та кла са би јед но став но ре ги стро ва ла фир ме у ино стран ству. А ми би смо од мах про па-ли због то га“, под ву као је Фјо до ров.Ди рек тор Ин сти ту та за еко но ми ју Ру ске ака де ми је на у ка Ру слан Грин берг ви ше пу та је из ја вљи вао да Ру си ја „не за слу-жу је са да шњу рав ну ска лу. Све га 4% бо-га тих Не ма ца обез бе ђу ју 40% бу џе та у Не мач кој. Ова кав сце на рио ће мо пре или ка сни је и ми мо ра ти да при хва ти мо“. Тим пре што је, по ње го вом ми шље њу, из бе-га ва ње пла ћа ња по ре за по про гре сив ној ска ли мно го те же с об зи ром на то да у зе мљи већ по сто ји „вер ти ка ла“.

О кон крет ним по ре ским сто па ма „за бо-га те“ екс пер ти за са да не же ле да го во ре. „Ствар ни је у не ким гра нич ним сво та ма – на при ход од јед ног или два ми ли о на овај ће се по рез по ве ћа ва ти – већ у ус по ста-вља њу ра зу мљи вог ди ја ло га из ме ђу вла-сти и би зни са. Ми смо спрем ни да пла ти-мо ви ше ако бу де мо има ли мо гућ ност да бо ље ра ди мо, да бу де мо кон ку рент ни ји, да отва ра мо рад на ме ста“, раз ви ја ми сао Да ни лов-Да ни љан. А за тим на бра ја пет кључ них мо ме на та у за ме ну за ко је би би зни сме ни мир но при хва ти ли по ве ћа-ње имо вин ских и дру гих вр ста по ре за на „бо гат ство“. Ме ђу та квим ме ра ма су, пр во, ра ди кал не про ме не у ру ском суд-ском пра ву. Дру го, уво ђе ње на кнад них из ме на на кон за кљу чи ва ња ин ве сти ци о-них про је ка та би ло ко је вр сте. „То је ка да то ком це лог ро ка рен та бил но сти др жа ва не до зво ља ва и не по ста вља до дат на по-ве ћа ња по ре за, на ме та ње но вих да жби на и за кон ских ба ри је ра ко је по гор ша ва ју по слов не пла но ве пред у зет ни ка“, об ја-шња ва Да ни лов-Да ни љан. Тре ће, што је прин ци пи јел но ва жно – стро же др жав но ре гу ли са ње апе ти та и де ло ва ња мо но по-ли ста на при род на бо гат ства. „Исто то се

У Ру си ји, на пред лог пред сед ни ка Вла де Вла ди ми ра Пу ти на, при пре ма се про ме на

по ре ске по ли ти ке: љу ди са ве ћим при ма њи ма пла ћа ће ве ћи по рез

�� „��“��

5

�� в�� 2011.

од но си и на до би ја ње до зво ла за укљу-чи ва ње у раз ли чи те елек трич не мре же. Да нас енер ге ти ча ри упу ћу ју ком па ни-ја ма пре те ра но ви со ке зах те ве – да, на при мер, да ју ’бо нус’ та ко што ће ре кон-стру и са ти под ста ни цу на ко ју тре ба да се при кљу че. А за ин ве сти то ра је то још до дат них ми ли јар ду-ми ли јар ду и по ру-ба ља, и ни ка кве га ран ци је“, ка же Ан тон Да ни лов-Да ни љан. И још је дан про блем – по ре зи од ди ви ден ди. Са да је у Ру си ји то 9 про це на та ко је пла ћа ју фи зич ка ли ца на при хо де од вред но сних хар ти ја, при че му је ком па ни ја већ пла ти ла по рез на

про фит. „У мно гим зе мља ма, да би се ин-ве сти тор осе ћао си гур ним, ла вов ски део ди ви ден ди од вред но сних хар ти ја уоп ште ни је опо ре зо ван“, ка же са го вор ник „РГ“. Осим то га, он скре ће па жњу да би би ло свр сис ход но про пи са ти у за ко но дав ству лич ну од го вор ност за пра во за штит ни ке, ру ко во ди о це, из вр ши о це и др жав не ре-со ре чи јом је кри ви цом би знис пре тр пео ре ал не гу бит ке и чи је су оп ту жни це на су до ви ма би ле обо ре не. „То је по треб но да би, пре не го што ту же пред у зет ни ке су ду, чи нов ни ци схва ти ли да лич но сно-се по сле ди це. Ова ко функ ци о ни шу за-

ко ни у Ве ли кој Бри та ни ји, Фран цу ској, Абу Да би ју, у мно гим зе мља ма у ко ји ма по сто ји по зи тив на ин ве сти ци о на кли-ма“, ре као је Да ни лов-Да ни љан. Ме ђу тим, ми ни стар еко ном ског раз во-ја Ел ви ра На би у ли на је за вре ме ди ску-си је о ко рек ци ји упла та за оси гу ра ње и ускла ђи ва ње по ре ског си сте ма Ру си је у це ли ни, у фе бру а ру 2011, пред ло жи ла да се у сред њо роч ној пер спек ти ви сма њу ју по ре зи на де лат ност ком па ни ја, и да се у ве ћој ме ри уби ра ју по ре зи од по тро шње, не крет ни на и имо ви не. Пре ма ми шље њу Вла ди ми ра На за ро ва, ше фа ла бо ра то ри-је бу џет ског фе де ра ли зма, Ин сти ту та за пре ла зни пе ри од „Гај дар“, иде ја је тре-зве на. „Уби ра ти ма ње по ре за на ре зул-тат еко ном ске де лат но сти – на про фит, сма њи ва ти упла те за оси гу ра ње, али по-ве ћа ва ти по рез на при ход, ба лан си ра ти на ра чун је дин стве ног по ре за на не крет-ни не – то је ра ци о нал но“, ис ти че он. Не-во ља је у то ме што се је дин стве ни по рез на не крет ни не не мо же уве сти од мах, и та при ча ће се отег ну ти у Ру си ји још ми ни-мум три го ди не, ако не и ви ше. Тим пре што још увек не ма је дин стве ног си сте ма про це не ку ћа, ви кен ди ца и по ро дич них ви ла, не ма ди фе рен ци ја ци је олак ши ца. Не за ви сна оце на чи је уво ђе ње пред ла же ми ни стар ство еко ном ског раз во ја, по ње-го вим ре чи ма, не ће да ти тра же ни ко нач-ни учи нак за по пу ња ва ње бу џе та.„Раз у ме се да ве о ма не за ви сни екс пер-ти мо гу вр ло не за ви сно да про це не не-крет ни ну“, са скеп сом ка же он. Пре ма про ра чу ни ма струч ња ка Ин сти ту та, чак и под усло вом оштре ад ми ни стра тив не про це не и ли кви да ци је олак ши ца, бу џет ће од уво ђе ња овог по ре за до би ти нај-ви ше 1 про це нат бру то про из во да, и то, ка ко се оче ку је, не ће по пу ни ти све ру пе у ло кал ним бу џе ти ма. Ако је реч о по ве ћа њу по ре за на по тро-шњу, он да тре ба го во ри ти о про ме ни сто пе по ре за на до да ту вред ност (ПДВ), ко ји је кљу чан на пла ну по ре ског оп те-ре ће ња на по тро шњу, и мо же по ста ти бит ни ја став ка при хо да у бу це ту. Та ко ђе тре ба го во ри ти о ра сту ак ци за, под се ћа На за ров. У кла сич ној ва ри јан ти, уз гред, ова гру па по ре за се де ли на три под гру-пе: по рез на пре храм бе ну ро бу (по ре зи на ше ћер и со), по ре зи на про из во де за ужи ва ње (ду ван, ал ко хол, ка фа, пи во), дру ги по ре зи на по тро шњу (на нафт не про из во де). Ту мо же да спа да и по рез „на рас кош“ – на ску пи на кит, умет нич-ке пред ме те и кр зна.

�� „��“

�� „�� “�� в�� в�� в �� в �� в� � �� . �� в�� , �� 1000 �� . �� в �� , �� 90 �� . �� 400 000 �� в �� в�� 12,5 �� , в�� 120 000 �� (�� ). � �� 1917. �� в�� в � �� в� �� в �� 30%. �� в � �� в�� , ��-�� в�� , � �� 90% �� .

��

��

: P

HO

TO

XP

RE

SS

6

�� в�� 2011.

�� : �� в�

�о ком по след њих го ди на Ру си ја је за тре ћи ну сма њи ла увоз жи-вот них на мир ни ца, за хва љу ју ћи раз во ју вла сти те по љо при вред не про из вод ње. Ка ко се у то ме ус пе-

ло го во рио је пр ви ви це пре ми јер Вик тор Зуб ков на „рад ном до руч ку“ ко ји је ју че одр жан у „Ро сиј ској га зе ти“.

�� : �� в� ��, � �� в� ��, �� в�� . �� . �� в� �� 90 �� . �� ?Вик тор Зуб ков: Пре све га ис ти чем да је по след њих го ди на у Ру си ји фор ми ра на и оства ру је се др жав на по ли ти ка у сфе-ри по љо при вре де. Усво јен је низ ва жних до ку ме на та ко ји су фор ми ра ли осно ву за раз вој. Ме ђу њи ма су и Док три на пре-храм бе не без бед но сти, и За кон о по љо-при вре ди. И нај ва жни је – од 2006. го ди не де лу је при о ри тет ни на ци о нал ни про је-кат „Раз вој агро ин ду стриј ског ком плек-са“, ко ји је 2008. го ди не тран сфор ми сан у пе то го ди шњи др жав ни про грам раз во ја ове при вред не гра не.Мно го то га се већ про ме ни ло на бо ље. Од 2006. го ди не два пу та се по ве ћа ла про из-вод ња жи вин ског ме са. Про из вод ња сви-ње ти не је по ве ћа на за је дан и по пут. И на рав но, из у зет но је ва жно да смо 2008. пре ко ра чи ли гра ни цу од сто ми ли о на бру то про из вод ње жи та, до бив ши 108 ми ли о на то на. То је ре корд ни по ка за тељ то ком це ле исто ри је са вре ме не Ру си је.

��: � �� -�� .ВЗ: За и ста, су ше из 2009. и 2010. го ди не су пред ста вља ле озбиљ но ис ку ше ње за

на ше по љо при вре ни ке. Вла да је по мо гла по љо при вред ни ци ма, пред у зе ла је низ опе ра тив них ре ше ња. Обим фе де рал не фи нан сиј ске по мо ћи ре ги о ни ма из но сио је 35 ми ли јар ди ру ба ља. Ру ска по љо при-вред на бан ка и „Ро са гро ли зинг“ про ду-жи ли су кре дит не оба ве зе и оба ве зе по ли зин гу. Та ко ђе смо по др жа ли сто чар-ство, чи ји раз вој не по сред но за ви си од си ту а ци је на тр жи шту жи та ри ца.Озбиљ ну ста би ли зу ју ћу уло гу су од и-гра ле и на ше за ли хе – сто ча ри ма је би ло усту пље но жи то Ин тер вент ног фон да по на бав ним це на ма.

Из дво ји ли смо 5 ми ли јар ди ру ба ља за про из во ђа че мле ка и го ве ди не, и 9 ми ли-јар ди ру ба ља за про из во ђа че жи вин ског ме са и сви ње ти не.Исто вре ме но су ства ра ни усло ви за оба-вља ње про лећ не се тве, ко ја је омо гу ћи ла да се ком пен зу ју гу би ци од су ше. Вла да је да ла 10 про це на та по пу ста на го ри во и уља у од но су на це ну од 1. но вем бра 2010. го ди не.До дат но је из дво је но две ми ли јар де ру-ба ља за на бав ку се ме на и ми не рал них ђу бри ва.По љо при вред ни ци су та ко ђе до би ли мо-гућ ност да по бољ ша ју сво ју тех нич ку ба-зу. Пре ма од лу ци Вла де, „Ро са гро ли зинг“ им је усту пио пре ко шест хи ља да је ди ни-ца тех ни ке, с по пу стом од 50 по сто.Вла да је ак тив но ра ди ла с ре ги о ни ма. Прак тич но сва ко днев но смо оба вља ли кон сул та ци је с гу бер на то ри ма.На кра ју нам је ус пе ло да за др жи мо по-зи тив ну ди на ми ку у од но су на све вр сте по љо при вред не про из вод ње. Род жи-та ри ца ове го ди не, мо гу ће је, из но си ће пре ко 90 ми ли о на то на. То је до бар ре-зул тат. Же тва још ни је за вр ше на – она још тра је у ис точ ним обла сти ма зе мље. Уз гред ре че но, ове го ди не је ви сок при-нос и кром пи ра, со је, ку ку ру за, ше ћер- не ре пе.Уку пан по раст про из вод ње по љо при-вред них про из во да ове го ди не је већ до-сти гао 10 про це на та.Ова кви ре зул та ти нам омо гу ћа ва ју да са си гур но шћу ка же мо да су по љо при вред-ни ци успе шно пре вла да ли опа да ње у по-љо при вре ди ко је је на ста ло као ре зул-тат дво го ди шњих не нор мал них вру ћи на и су ша.

�� в�� в�?

Бит ка за бер бу је за вр ше на. Сад се нор ма ла но ра ди.

�� в�� . � 2006. �� в� �� в� �� в� � � в�� . �� в� � �в� � �� в� �� . � �� в ��, �� в� �� 2008. �� в� � � ��, � ��в �� 108 �� . �� в�� .

��

��

��

: ��

��

��

��

��

7

�� в�� 2011.

��: �� -�� в� �� в�� в� �� ?ВЗ: Пре ма про це на ма ме ђу на род них екс пе ра та, на јед ног ста нов ни ка у зе-мљи тре ба про из ве сти јед ну то ну жи та. То јест, Ру си ја мо ра да про из во ди ви ше од 140 ми ли о на то на да не би за ви си ла у би ло ко јим го ди на ма од не нор мал них вре мен ских по ја ва.

��: �� ?ВЗ: На рав но. Наш за да так је да у пер-спек ти ви по ве ћа мо про из вод њу жи та. За то по сто је ба зни ре сур си – зе мља, во да, а што је нај ва жни је, је дин стве ни људ ски по тен ци јал. При то ме жи то мо ра би ти ре а ли зо ва но пре све га на уну тра шњем тр жи шту. Са да тро ши мо 70-72 ми ли о-на то на. Али пред на ма су ам би ци о зни за да ци убр за ног раз во ја свих вр ста сто-чар ства. Да кле, оби ми уну тра шње по тра-жње ће се стал но по ве ћа ва ти. На рав но, па ра лел но ће мо на ста ви ти да раз ви ја мо ин фра струк ту ру скла ди ште ња и тран-спор та, по ве ћа ва ће мо на ше из во зне мо гућ но сти. И то не са мо жи та, не го и про из во да од ње го ве пре ра де: бра шна, пре кру пе и ком би но ва не сточ не хра не. И то се већ ра ди. Ове го ди не, под се ћам, ни смо огра ни ча ва ли из воз бра шна. Мно-ги ре ги о ни су то ко ри сти ли – не ко ли ко

сто ти на хи ља да то на бра шна је би ло от-пре мље но на спољ на тр жи шта.

��: �� в�� . �� в� �� в� �� ?ВЗ: За по след њих пет-шест го ди на, за-хва љу ју ћи др жав ном про гра му, ак тив ној др жав ној по др шци, су мар не ин ве сти ци је у агро ин ду стриј ски ком плекс су пре ма-ши ле 1,5 три ли о на ру ба ља. И сва ула га ња да ју ре зул тат. Са мо за по след ње две го-ди не из гра ђе но је и ре кон стру и са но 250 обје ка та у сто чар ству. У сви њар ству се са да ре а ли зу је 117 ин ве сти ци о них про је-ка та. До 2015. по раст про из вод ње сви ње-ти не мо же из но си ти 1,5 ми ли о на то на. О про бо ју у жи ви нар ству већ сам го во рио. Са да смо за по че ли низ круп них про је ка-та за раз вој про из вод ње го ве ди не.У су шти ни, ре ор га ни зо ван је рад две ју ин сти ту ци ја раз во ја гра не – Ру ске по-љо при вред не бан ке и „Ро са гро ли зин га“, а њи хо ва је де лат ност мак си мал но при-бли же на ин те ре си ма про из во ђа ча.По раст оби ма про из вод ње не мо гућ је без ре ша ва ња пи та ња со ци јал ног раз во ја.Ове го ди не утвр ђе на је ду го роч на Кон-цеп ци ја раз во ја се о ских те ри то ри ја до 2020. Пла ни ра мо да на се лу знат но мо-дер ни зу је мо обра зов ну, ме ди цин ску и са о бра ћај ну ин фра струк ту ру. По себ ну па жњу и да ље по кла ња мо пи та-њи ма га си фи ка ци је. Је дан од при ме ра је

Вол го град ска област. То је ве ли ка област са озбиљ ним еко ном ским по тен ци ја лом. А се ло је га си фи ко ва но све га 54 про цен-та. По мом на ло гу, то ком јед ног ме се ца „Га спром“ је за јед но са ад ми ни стра ци јом ре ги о на раз ра дио пи лот-про је кат „Раз вој еко но ми је Вол го град ске обла сти на осно-ву по ве ћа ња ефи ка сно сти ко ри шће ња го-рив но-енер гет ских ре сур са“. По гле да ли смо и из ра чу на ли. Ис по ста вља се да се област ре ал но мо же га си фи ко-ва ти од 2011. до 2013. го ди не. Ге не рал ну схе му снаб де ва ња ре ги о на га сом већ смо утвр ди ли19. сеп тем бра, пот пи са ли смо од го ва ра ју ће до ку мен те. По тој схе ми је по сао већ за по чет. По зи тив ну прак су и укуп но ис ку ство ће мо оба ве зно ко пи ра-ти и у дру гим ре ги о ни ма на ше зе мље.

��: �� ?ВЗ: Да, сма трам ову го ди ну при лич но успе шном. У пр вом ре ду за хва љу ју ћи на шим труд бе ни ци ма на се лу. Они су по ка за ли од го вор ност, мар љи вост, ве-шти ну да ра де у ни ма ло јед но став ним усло ви ма. По сто ји озби љан по тен ци јал за раст. И Вла да на ста вља да га по др жа-ва. Ко ри стим при ли ку да че сти там сви ма ко ји ра де у по љо при вре ди пред сто је ћи пра зник, да им по же лим успе хе у сва ко-днев ном на пор ном ра ду, здра вље, сре ћу и бла го ста ње.

��

��

: ��

��

��

��

��

8

�� в�� 2011.

�� : �� в

� сва вре ме на Ру си ја је би ла глав-ни ис по ру чи лац цр ног ка ви ја-ра. Ка ко сто је ства ри са да? У по след ње две де це ни је до шло је до озбиљ них про ме на на тр-

жи шту је се три.Гра ни ча ри и са рад ни ци Ру ског ри бо лов-ства спро ве ли су за јед нич ку опе ра ци ју у бор би про тив не за ко ни тог ри ба ре ња у до-њем то ку Вол ге. Ви ше од пет ки ло ме та ра вар вар ске за бра ње не ри бар ске опре ме из-ва ди ли су из во де, осло бо ди ли су за про-лаз је се три два де сет ки ло ме та ра глав ног пе шча ног спру да – ка на ла ко ји спа ја ре ку и мо ре. Дво ји цу ло во кра ди ца гра ни ча ри су ухва ти ли на Ка спи ју са пле ном. По шло ми је за ру ком да по раз го ва рам са овим зло срећ ни ци ма – у по гра нич ном за тво ру. И да по је дем до бру ри бу бу квал-но из истог та њи ра с њи хо вим срећ ни-јим ко ле га ма – на сло бо ди. Раз го вор и са овим чла но ви ма дру штва ко ји кр ше за кон и с пред став ни ци ма др жа ве све

вре ме се вр тео око три пи та ња: ко је крив за фак тич ки не ста нак вол шких је се три, има ју ли ста нов ни ци при о бал них на се ља ал тер на ти ву про тив за ко ни том ри бо ло ву и ка ко им је ус пе ло да та ко ту па во и без тра га на оба ла ма Вол ге по жде ру, а још ви ше ба це у бла то и про ћер да ју не ве ро-ват но бо гат ство – ру ски цр ни ка ви јар.

�� – �� в� �� ?„Је си ли ика да ви део по ља од уги ну ле ри бе?“ пи та ме, се де ћи на свом ле жа ју, Сер геј Хо хлов, је дан од дво ји це ло во кра-ди ца ко је су гра ни ча ри ухап си ли. „А ја сам ви део – на мо ру, на оба ла ма. Та ко је мо жда бо ље да ту ри бу љу ди по је ду, не го да је отру је наф та и да ис тру ли.“

„А за што оба ве зно наф та?“ сум њам ја.„Слу шај, ја већ три де сет три го ди не жи-вим на оба ли овог мо ра“, на ме ће ми свој ауто ри тет Сер геј. „Чим по ста ве бу шач ки то рањ, за два да на чак ни цр вен пер ке ви-ше не ма у тр шча ку“. При ча ка ко су у ње го вом де тињ ству у ба ки ну ба шту је се тре до спе ва ле пу тем ка на ла за на вод ња ва ње – то ли ко их је би-ло у Вол ги. А са да да би се до би ла икра тре ба ићи на оба лу Ка зах ста на. Бли же не ма је се три. Тач ни је – ско ро да не ма. Он при зна је да не за ко ни ти улов не ко ри сти овој вр сти ри бе. Али је си гу ран да мре-же и ча кље ло во кра ди ца ни су мо гле да ис тре бе бе лу ге и је се тре. Ве ли ке нафт не и га сне ком па ни је по че ле су ак тив но да ис тра жу ју се вер ни Ка спиј сре ди ном две хи ља ди тих го ди на. „На рав-

��

�� ?

Бол на те ма: ода кле ка ви јар на иле гал ном тр жи шту ако је да нас у Ру си ји лов на по ро ди цу је се три за бра њен

9

�� в�� 2011.

но, ис тра жи ва ња наф те и га са ути чу на ри бу“, сла же се с ло во кра ди цом Хо хло-вом на чел ник ФГУП „Сев ка сприб вод“ Алек сан дар Про цен ко. „Има до ка за да је би ло из ли ва ња наф те при ли ком бу ше ња по след њих го ди на. Не ке ста ре азер беј-џан ске бу шо ти не су ло ше кон зер ви ра-не, из њих из би ја сум пор-во до ник и са во дом обра зу је сум пор ну ки се ли ну, ко ја до во ди до по мо ра ри бе.“ Ме ђу тим, од мах при зна је да не ма ни јед ног зва нич ног и до ку мен то ва ног до ка за еко ло шких ка та-стро фа. Али је чи ње ни ца: на про сто ру од пет ки ло ме та ра опре ма ло во кра ди ца, на ко јој су ока че не вр ло оштре ча кље, на шла је са мо три је се тре. То јест, ри бе у ре ци пре ма ста рим вол шким ме ри ли ма про сто не ма. За то што се на два де сет ки ло ме та ра глав ног спру да, ко је су очи сти ли чу ва ри ри бе, не ка да за је дан дан ве ли ког по кре-та ри бе до би ја ло од три до два де сет то-на икре. Ин ду стриј ски лов на је се тре на Вол ги одав но је за бра њен. Ва де је са мо по на руџ би ни Алек сан дра Про цен ка – „ра ди ре про дук ци је“. Од жен ки се узме икра, а од муж ја ка млеч. И кад се то из ме ша у ла-во ру, опло ђе на икра се ста ви у ин ку ба тор, да се од га ји млађ и пу сти у ре ку.

Та ко су ето ове го ди не „ле гал ни“ ри ба ри за са да до би ли са мо два де сет пет жен ки за икру – бе зна чај но ма ла ко ли чи на. Док смо ми би ли та мо ни је ухва ће на ни јед на.

� �� Нај ма ње је три узро ка не ста ја ња по ро-ди це је се три по ме ну ла Ни на Бич ко ва, за ме ник ди рек то ра Касп НИРХ – глав-ног ин сти ту та за је се тре у зе мљи, где се та ко ђе бу џет ским нов цем од га ја млађ је се три и пу шта на сло бо ду. Пр во, твр-ди Ни на Бич ко ва, опа сност по ти че од бра не Вол го град ске хи дро е лек тра не ко ја мо же у од го ва ра ју ће вре ме да не про пу-сти во ду, и та да се икра на при род ним мре сти ли шти ма јед но став но са су ши. Дру го, за пу ште ност ка на ла за про лаз ри бе у це лој дел ти. Не ка да су их чи сти-ли, а са да су об ра сли во де ним биљ ка ма, те је се тра њи ма не мо же да про ђе ре ком уз вод но. И тек на тре ћем ме сту Ни на Бич ко ва је по ме ну ла про тив за ко ни ти ри бо лов.„А наф та?“ по ку шао сам да је ис про во-ци рам.„Па, шта ви ми сли те? Ка жу да ве ли ку ште ту на но се ис тра жи ва ња нафт них ре-

зер ви“, ре кла је Ни на Бич ко ва, и до да ла „имај те у ви ду: про шле го ди не су из ве ли ова кав екс пе ри мент –ри бе су у риб ња ку два ме се ца жи ве ле по ред нафт не бу шо-ти не и од лич но су се осе ћа ле. Иако тре ба при зна ти – из ли ва ња наф те за то вре ме ни је би ло“. При ча о риб ња ку је ар гу мент у спо ру о то-ме ко је крив. Прем да не и од лу чу ју ћи.Тре ба се ипак обра ти ти из во ри ма. Тач ни-је, њи хо вом одва ја њу од ушћа: из град ња ни за елек тра ни на Вол ги у про шлом ве ку до ве ла је, из ме ђу оста лог, и до то га да су је се тре оста ле прак тич но без свих мре-сти ли шта. Алек сан дар Про цен ко ка же да је оста ло све га јед но ве ли ко при род но мре сти ли ште, док су од оста лих је се тре од се че не бра на ма. Због че га во ди мо са да овај раз го вор? Са мо за то што не тре ба сва љи ва ти ис-тре бље ње ре ликт не ри бе, вр шња ки ње ди но са у ру са, ис кљу чи во на ло во кра ди-це. Ту смо се сви ми по тру ди ли. Стру-ја, гас, бен зин – све ми то тро ши мо као дру штво у це ли ни. Иако, на рав но, сва ки еко ло шки пре ступ има сво је са-свим кон крет не љу де ко ји из вла че из то - га ко рист.

�� в� ��Јед на опре ма ло во кра ди це – уже са узди-ца ма на ко ји ма су ве за не оштре ча кље – ста је од хи ља ду и по до две хи ља де ру-ба ља. Ло во кра ди ци је по треб но три де сет, а по не кад и до пе де сет та квих ужа ди. То зна чи да ула га ње у ри бар ску опре му из-но си од 50 000 до 100 000 ру ба ља. Но ви мо тор за ча мац ка па ци те та 255 коњ ских сна га ста је око 300 000 ру ба ља. А са ста-рим мо то ром је ри зич но ићи у мо ре. Око 150 000 ру ба ља ста је мо тор ни ча мац. И још уре ђа ји за на ви га ци ју и по не ке сит-

�� ? �� в� �� в� �� , 33 ��-�� в� �� в� �� в��.�� 30 �� -�� в� �� в� �� в� �� .� 15 �� в� �� в� �� в� ��, �� в� ��.�� в� ��: �в� �� -�� в� � �� .

�� в� �� . �� , �. �� в � ��

�� в � �� в� � �� в�� в� �� -в� �� в�. �� в�, �� в� в� �� , � �� , �� , �� в� �� в� �� .�� в� �� в� �� , � �� в�� в� �� в� �� в� �� . �� - � �� в� �� в� �� (�� ) �� , �� в�� в� � � �� в � �� в� �� -��, �� , �� . �� , �� в� �� , � в� �� - � �� в� �� в�. � �� , �� в� �� -�� .� � �� в� �� в� � �� . �� в� � �� в� �� -�� в� �� в� �� в� �� в� �� в��- � �� . � в� � �� в � � �в� �� „� �� “.

10

�� в�� 2011.

ни це – ула га ња у старт-ап ло во кра дич ког за на та из но се у нај бо љем слу ча ју од 500 000 до 600 000 ру ба ља. Ло во кра ди це твр де да за 55 000 ру ба ља ме сеч но пре ста ју да их при ме ћу ју ло кал-ни чу ва ри ри бе. Још око 50 000 ру ба ља ме сеч но од ла зи на бен зин. Укуп но, обрт-на сред ства тре ба да из но се 100 000 ру-ба ља ме сеч но. Да кле, ако је то са мо стал ни би знис, арит ме ти ка при хо да је сле де ћа. Ки ло-грам ка ви ја ра на ве ли ко у Астра хан ској обла сти се про да је са да по 25 000 до 30 000 ру ба ља. Јед на жен ка је се тре да је два ки ло гра ма икре (ра ни је је нај го ра је се тра да ва ла осам ки ло гра ма). Да кле, да би се по кри ли обрт ни тро шко ви, за ме сец да на тре ба уни шти ти не ко ли ко је се три.А ко ли ко је пак по треб но је се три да би се ис пла ти ла основ на ула га ња у ча мац с мо то ром и опре му? Ис па да, све га два де-сет ко ма да. С ма ло сре ће чо век мо же да оба ви по сао и за ме сец да на.

�� ?По ста вља се пи та ње: ку да је оти шао но-вац ло во кра ди ца. Ка ко им је ус пе ло да уни ште је се тре и да не стек ну од то га ни-ка кво ви дљи во бо гат ство? Јер при ова-квим це на ма ка ви ја ра као што су са да, са мо ће је лу дак схва та ти као хра ну а не као ре сурс раз во ја − ре ги о на, ин фра-струк ту ре и би зни са.„Не ма га зде“, мој са го вор ник ми је пред-ло жио вер зи ју да је за ста нов ни штво не-рен та би лан не за ко ни ти лов је се три.Ви ше ни сам раз ми шљао о то ме ка кав нам још га зда не до ста је.

�� : �� в�

�онд „Јав но мње ње“ об ја вио је ре зул та те ис тра жи ва ња „Ин тер нет у ре ги о ни ма“, и у том по гле ду од ре дио нај пер-спек тив ни је кра је ве Ру си је.

Нео спор ни ли де ри по ко ри шће њу по-пу лар не ве зе оста ју и да ље Мо сква и Пе тро град. Али не за о ста ју ни Тју мен-ска, Ир кут ска и Ни жње го род ска област. Та мо, по ми шље њу со ци о ло га, упра во и тре ба оче ки ва ти мак си ма лан по раст број но сти ин тер нет ко ри сни ка у нај ско-ри је вре ме. Око 130 000 љу ди у сва кој од тих обла сти. Ка ко је „РГ“ ре као ру ко во ди лац про-јек та „Свет ин тер не та“, Па вле Ле бе дев, про дор ин тер не та у зе мљи је и дан-да-нас крај ње не рав но ме ран. Из ме ђу ре ги-о на-ли де ра и ре ги о на-аут сај де ра за др-жа ва се ви ше не го дво стру ка раз ли ка по по ка за те љу уде ла ме сеч них ин тер-нет ко ри сни ка (67-68 про це на та у две ма пре сто ни ца ма, на спрам 29 про це на та у

Ти ви, или 34 про цен та у Мор до ви ји). Про сеч ни ру ски по ка за тељ из но си 48 про це на та. По оби му ак тив ни јих, днев-них ин тер нет ко ри сни ка, раз ли ка ме ђу ре ги о ни ма је још из ра зи ти ја. Па ипак, тренд ра ста бро ја ин тер нет ко ри сни ка се на ста вља. Пре ма по да ци ма за дру ги квар тал 2011. го ди не, уку пан број ин-тер нет ко ри сни ка ме ђу ста нов ни штвом ста ри јим од осам на ест го ди на из но си око 55 ми ли о на љу ди, а по раст то ком квар та ла је из но сио око 7 про це на та.Тим су за ни мљи ви је за ана ли зу кон крет-не тач ке ра ста, то јест кван ти та тив ни по ка за те љи. За раз у ме ва ње пер спек ти ва раз во ја ин тер не та би ла је на пра вље на оце на ре ги о нал ног по тен ци ја ла ра ста ин тер нет ко ри сни ка. У скла ду са ова-квом оце ном, со ци о ло зи су по де ли ли ру ске ре ги о не на три гру пе.У пр вој гру пи – а у њу је ушло три де сет осам од се дам де сет де вет су бје ка та Ру ске Фе де ра ци је – те ку ћи по ка за те љи ши ре-ња ин тер не та од го ва ра ју пред ви ђе ној оце ни ре ги о на. У тим су бјек ти ма РФ (ту

��

�� в� �� в� �� , �� , � �� в�� . �� в� �� в� �� , �� .

��- ��Про дор ин тер не та у ре ги о не Ру си је

��в�� в�� , �� в� �� : �� 2010. �� в� � 39 �� , 2011. �� – 53 �� . �� в �� -� �� – �� 38 � 49 �� .

�� в� �� в �� , �� в�� , �� – �� 38. �� 2009. �� , � 46. �� 2011. �� . �� в�� в �� в� �� в� �� в-� �� в� � �� .

�� в� �. �� -�� , �� 26,21 � �� , �� в�� -76 (��-80) �� в� �� 24,16 � �� , �-92 (��-93) �� 26,25 � �� 26,24 � ��, ��-95 �� - � �� 28,14 � �� , � 28,15 � �� .

11

�� в�� 2011.

спа да и Мо сква) жи ви око 45 про це на та од ра слог ста нов ни штва зе мље и исти је та кав удео свих ин тер нет ко ри сни ка. У дру гој гру пи – то је при бли жно че твр-ти на ру ских ре ги о на – удео ме сеч них ин-тер нет ко ри сни ка пре ма шио је про це ну. Нај ка рак те ри стич ни ји ма су се у том по-гле ду по ка за ле Псков ска и Ле њин град ска област, као и Се вер на Осе ти ја. Ме сеч ни ин тер нет ко ри сни ци у тим су бјек ти ма РФ чи не око 50 про це на та ста нов ни ка, док у скла ду са про ра чу ни ма па ра ме три зна чај ни за раз вој ин тер не та обез бе ђу ју про дор са мо на ни воу око 43 про цен та. У ре ги о ни ма ове гру пе зна ча јан раст уде-ла ко ри сни ка мо гућ је са мо под усло вом по ве ћа ња жи вот ног стан дар да и ку пов не мо ћи, раз во ја ши ро ко по ја сног и бе жич-ног при сту па ин тер не ту, спро во ђе ња обра зов них и ин фор ма тив них про гра-ма ко ји по ве ћа ва ју оба ве ште ност љу ди и ком пју тер ску пи сме ност. Укуп но на та кве „пре за си ће не“ ре ги о не от па да око 30 про це на та ста нов ни штва РФ и око јед-не тре ћи не (33 про цен та) свих ин тер нет ко ри сни ка. У тре ћу гру пу је ушао два де сет је дан ре-ги он, где по тен ци јал раз во ја ин тер не та уоп ште ни је ис цр пљен. Али ин фра струк-ту ра тих кра је ва и обла сти, као и људ ски ка пи тал, омо гу ћа ва ју да се обез бе ди про-ла зак ин тер не та у скла ду са пред ви ђе ним оце на ма за ре ги о не. Нај ви ши по тен ци јал раз во ја има ју ре пу бли ка Ти ва и Мор до ви-ја, Тју мен ска и Ир кут ска област: та мо је удео ме сеч них ко ри сни ка за 15 про це на та ни жи од нор ма тив ног ни воа. Ис ти че мо

да чак и ако по ме ну ти ре ги о ни „иза бе ру“ свој по тен ци јал, то јест, удео ме сеч них ко-ри сни ка до стиг не про це ну, по раст бро ја ин тер нет ко ри сни ка у ап со лут ном из ра зу, на рав но, сву где ће би ти раз ли чит по што број ста нов ни штва не ких су бје ка та РФ ни је та ко ви сок да би чак и би тан по раст да вао знат но по ве ћа ње бро ја ко ри сни ка. Та ко да, ако се го во ри о ап со лут ним вред-но сти ма, нај ве ћу „те жи ну“ има ју Ир кут-ска, Ни жње го род ска и Тју мен ска област; у сва кој од њих број ме сеч них ко ри сни ка ин тер не та за до сти за ње нор ма тив них по-ка за те ља тре ба да по ра сте за 130 000 до 150 000 љу ди.Уку пан број од ра слих ру ских гра ђа на ко-ји у скла ду са оп ште ру ским тен ден ци ја ма раз во ја ин тер не та мо ра ју у да том тре-нут ку да уђу у ме сеч не ко ри сни ке, али још не спа да ју у њих, из но си око јед ног и по ми ли о на љу ди. То је при бли жно 2,5 про це на та те ку ћих ме сеч них ко ри сни ка ме ђу од ра слим ста нов ни штвом Ру си је. Усва ја ње ра зно вр сних мо гућ но сти мре-же, по ка за те љи „ква ли та тив ног“ ко ри-шће ња ин тер нет-сер ви са, по ми шље њу Па вла Ле бе де ва, је су још је дан од ва жних па ра ме та ра раз во ја ин тер не та у ре ги о-ни ма. За ана ли зу тих осо бе но сти био је раз ра ђен оп шти ин декс ин тен зи те та ко ри шће ња ин тер не та. По ка за те љи про-до ра и ин декс ин тен зи те та ко ри шће ња ин тер не та ме ђу соб но су по ве за ни: по пра ви лу, што је ве ћи удео ин тер нет ко-ри сни ка, то је ви ши ни во ин тер нет ак-тив но сти, и обр ну то. Из дво ји мо че ти ри гру пе ре ги о на.

У пр ву гру пу ула зи пет на ест су бје ка-та РФ (на пр вим ме сти ма су Мо сква и Пе тро град). У овој гру пи су ви со ка оба по ка за те ља: и удео ко ри сни ка, и ин декс ин тер нет ак тив но сти. Ту при сту пач-ни ин тер нет по сто ји при лич но дав но и ауди то ри јум се од ли ку је ре ла тив ном „зре ло шћу“ у ин тер нет прак си. Дру гу гру пу чи не Са ха лин ска и Том ска област, При мор ски крај и још три на ест су бје ка та РФ. Ов де, уз ре ла тив но ви со ке по ка за те ља про до ра ин тер не та, не ма све-до чан ста ва о ви со кој ко ри снич кој ак тив-но сти. Број ни ин тер нет ко ри сни ци или не ма ју до вољ но ис ку ства у ко ри шће њу мо гућ но сти мре же, или су огра ни че ни у ин тен зи те ту ко ри шће ња ин тер не та (при-ступ мре жи по сто ји, али он је вр ло скуп и за то се ко ри сти са мо за обез бе ђи ва ње ба зич них по тре ба).Тре ћу гру пу чи ни при бли жно де сет су бје-ка та РФ. По ка за те љи про до ра ин тер не та при лич но су скром ни, а мо гућ но сти ин-тер не та при то ме се ко ри сте вр ло ак тив но. У Ива нов ској обла сти, ре пу бли ци Ма риј Ел и ни зу дру гих ре ги о на ин тер нет ко ри-сни ци оста ју ма ло број на „елит на гру па“. Че твр та гру па ре ги о на је нај број ни ја: у њу ула зи око три де сет су бје ка та РФ, укљу чу ју ћи Там бов ску и Во ро ње шку област, као и ре пу бли ку Мор до ви ју. У тим ре ги о ни ма, по ми шље њу со ци о ло га, тре ба пре све га по ве ћа ва ти удео ин тер-нет ко ри сни ка – ка ко по сред ством по-бољ ша ња ин фра струк ту ре и еко но ми је, та ко и по сред ством уве ћа ва ња со ци јал-ног ка пи та ла.

�� в� �� в� � � �� . �� , �� . �� , �� , �� в� � �� в� � �� в�� .

��

��

: ��

��

��

��

��

12

�� в�� 2011.

�� : ��

�а ни ка на свет ским тр жи шти ма не ће ути ца ти на пла но ве ду го-роч не ду жнич ке по ли ти ке Ру-си је за по кри ва ње бу џет ског де фи ци та. То је од луч но из ја-

вио за ме ник ми ни стра фи нан си ја Сер-геј Стор чак, ко мен та ри шу ћи ре зул та те за се да ња пред сед ни штва Вла де на ко јем је под нео ре фе рат ми ни стра фи нан си-ја о по зај ми ца ма зе мље за 2012−2014. го ди ну.Пред ла же се да се на уну тра шњим и спољ ним тр жи шти ма узме у за јам по два три ли о на ру ба ља го ди шње ра ди по кри-ва ња бу џет ског де фи ци та (2014. го ди не ти ће зај мо ви из но си ти 6 три ли о на ру ба-ља). Ду жнич ки др жав ни про грам ће би ти пред ста вљен Вла ди тек на кон усва ја ња фе де рал ног бу џе та у је сен 2011. го ди не, то јест кра јем го ди не.Пи та ња је иза зва ла пред ло же на „гор ња гра ни ца“ ду жнич ког оп те ре ће ња зе мље од 25 про це на та бру то про из во да. Пред-сед ни ку Вла де се она учи ни ла су ви ше ви со ком. Ме ђу тим, за ме ник ми ни стра је об ја снио да су у пе ри о ду од 2012. до 2014. го ди не по зај ми це Ру си је пла ни ра не у од но су на бру то про из вод са ду жнич-ком „гор њом гра ни цом“ од 14, 16 и 18 про це на та. „Ду жнич ки праг од 25 про це-на та је не ка крај ња гра ни ца ри зи ка, ко ју др жа ва, по зајм љу ју ћи но вац, ви ше не ма пра ва да пре ла зи“, об ја снио је Стор чак. То је, по ње го вим ре чи ма, вр ло кон зер ва-тив на ци фра у по ре ђе њу с дру гим зе мља-ма, где ду го ви у од но су на бру то про из-вод до сти жу 60 и 70 про це на та. Али пред сед ни ка Вла де, пре ма Стор ча-ко вим ре чи ма, је „истин ски по го ди ло“ што ми ни стар фи нан си ја пред ла же да се са да шњих 10 про це на та ду жнич ког оп те-ре ће ња по ве ћа на 25 про це на та. За ме ник ми ни стра сма тра да је да нас си ту а ци ја дру га чи ја, док нам по чет ком две хи ља ди-тих го ди на спољ ни дуг ни је да вао мо гућ-ност да се раз ви ја мо и оте жа вао је ди ја лог са стра ним парт не ри ма. „Ство ре не су со-лид не нов ча не ре зер ве и са да се зај мо ви мо гу ко ри сти ти као од скоч на да ска за ре-

ша ва ње еко ном ског и со ци јал ног раз во ја зе мље, за сти му ли са ње струк тур не ре фор-ме“, под ву као је Стор чак. „За то ми пре по-ру чу је мо Вла ди да иде на све сни ри зик“. Али ова кво об ја шње ње пре ми је ра ни је убе ди ло: за јед но стра ну еко но ми ју ко ја за ви си од си ро вин ских тр жи шта, „гор ња гра ни ца“ др жав ног ду га од 25 про це на та је вр ло за бри ња ва ју ћа ве ли чи на. Ко ја ће ви си на ду га би ти уне се на у за-вр шни до ку мент, по ка за ће вре ме. Све ће за ви си ти од об у зда ва ња или уве ћа ва ња др жав них рас хо да, а у пер спек ти ви де фи-цит ног или без де фи цит ног бу џе та. „Ако се до 2015. го ди не бу џет бу де по пу ња вао без де фи ци та, од ре ћи ће мо се круп них зај мо ва“, сма тра Стор чак. Ре сор се за ла же за мо дер ни за ци ју по ли ти ке зај мо ва. Про-јек ти за ко је се да је др жав на га ран ци ја не сме ју се по сма тра ти као ма на не бе ска, већ, у слу ча ју њи хо вог не у спе ха, на док на-да гу би та ка од стра не ду жни ка мо ра би ти не из бе жна. На ова квом твр дом при сту пу ин си сти ра ју у ми ни стар ству фи нан си ја, пред ла жу ћи да се ори јен ти ше мо на из да-ва ње об ве зни ца фе де рал ног зај ма. Углав-ном је ме ха ни зам на пра вљен за ин ве сти-то ре на уну тра шњем тр жи шту. Али ра ди то га је по треб но на ћи оне ко ји су кон зер-ва тив ни и спрем ни да да ју но вац на ду же. Та квих је за са да у Ру си ји из у зет но ма ло. У ре со ру ра чу на ју на стран це – пен зиј ске фон до ве, оси гу ра ва ју ће и ин ве сти ци о не

ком па ни је. При лив ве ћег нов ца у Ру си ју је не мо гућ без мо дер ни за ци је тр жи шта вред но сних па пи ра, ис та као је ди рек тор од се ка др жав ног ду га и др жав них фи нан-сиј ских ак ти ва Ми ни стар ства фи нан си ја Кон стан тин Ви шков ски. Усло ви за њих мо ра ју би ти по вољ ни, уоби ча је ни и удоб-ни. То ме ће по мо ћи осни ва ње Ме ђу на-род ног фи нан сиј ског цен тра у Мо скви. Пре ма ре чи ма Ви шков ског, ин те ре со ва ње за ру ске др жав не хар ти је већ је де мон-стри ра ло из да ва ње евро обли га ци ја у ру бља ма. За њих је Ру си ја до би ла 50 ми-ли јар ди ру ба ља.

„��в� �� в �� в� � �� в� �� в� �� в� �� , �� “, �� в� �� . �� в� в� �� : �� в� �� в�� , „�� “ �� в �� 25 �� в� �� в� �� в� �� .

��

��

��

��

: FO

TO

BA

NK

13

�� в�� 2011.

�� : ��

�р ви пут у но ви јој ру ској исто-ри ји ус пе ло нам је да ста би-ли зу је мо број ста нов ни ка у зе мљи. То ком по след њих пет го ди на при род но опа да ње ста-

нов ни штва се сма њи ло за го то во три и по пу та, оче ки ва ни жи вот ни век се по-ве ћао за три и по го ди не и до сти гао је ше зде сет де вет го ди на. Ово је са оп штио ви це пре ми јер Алек сан дар Жу ков на Со-ци јал ном фо ру му Ру си је.Пре пет го ди на по че ла је ре а ли за ци ја при о ри тет них на ци о нал них про је ка та у ко је спа да ју и три про јек та у со ци јал-ној сфе ри, и они су до не ли пло до ве. У ни зу слу ча је ва, као што је, на при мер, про је кат „Здра вље“, по ка за ли су ви сок ре зул тат, из ја вио је Жу ков. И под се тио је да је сле де ћи циљ да се до стиг не жи-вот ни век од се дам де сет го ди на.Ми ни стар здра вља и со ци јал ног раз во ја Та тја на Го ли ко ва са оп шти ла је нај све жи-је де мо граф ске по дат ке. У ав гу сту 2011. го ди не за бе ле жен је при род ни при ра-штај ста нов ни штва од 10 700 љу ди. То је дру ги пут по сле 1991. го ди не. И нај ви ши по ка за тељ на та ли те та – 173 200 де це се ро ди ло у ав гу сту. Да кле, на по ри и но вац по тро шен на сти му ли са ње де мо граф-ских про це са су се ис пла ти ли. У сле де ће две го ди не, са оп штио је пот-пред сед ник Вла де, за ре ги о нал не про-гра ме мо дер ни за ци је здрав ства из фе-де рал ног бу џе та би ће из дво је но око 620 ми ли јар ди ру ба ља. За овај но вац, из ме ђу оста лог, би ће ку пље на и са вре ме на ме-ди цин ска опре ма и те ле ко му ни ка ци о ни си сте ми. Би ће ан га жо ва ни но ви ква ли-фи ко ва ни спе ци ја ли сти. И, раз у ме се,

део сред ста ва ће оти ћи на по ве ћа ње за-ра да ме ди цин ских рад ни ка. У ни зу ре ги о на ле ка ри ма је већ по ве ћа на пла та, а у дру ги ма за са да ни је, до да ла је Та тја на Го ли ко ва. Али про грам мо дер ни-за ци је здрав ства ни је са мо но вац, под ву-кла је ми ни стар ка, „то је прин ци пи јел но но ва ор га ни за ци ја про це са, где глав ни ре зул тат тре ба да по ста не по ве ћа ње ква-ли те та и при сту пач но сти здрав стве них услу га ста нов ни штву“.

На фо ру му ко ји је оку пио го то во хи-ља ду љу ди, из ше зде сет шест ре ги о на зе мље, раз ма тран је нај ши ри спек тар пи та ња со ци јал не мо дер ни за ци је зе-мље. Ми ни стар ка Го ли ко ва је про ко-мен та ри са ла не ке пред ло ге ко ји су се чу ли на фо ру му. На при мер, о пра вед-ном на гра ђи ва њу ра да, ра чу на ју ћи ту и бу џет ске ко ри сни ке. Не мо гу ће је не сло жи ти се са ова квом тврд њом, али ми ни стар ка је по зва ла да се на ства ри гле да тре зве но. Мно ги ре ги о ни код нас су до та ци о ни и за то има ју огра ни че не мо гућ но сти по ве ћа ња пла та. Фе де рал на вла да ће сва ка ко по ма га ти, али и ре ги-о нал не вла сти мо ра ју да ис по ље од ва-жност и про на ђу мо гућ ност да по ве ћа ју пла те сво јим бу џет ским ко ри сни ци ма, сма тра ми ни стар ка. Она је из ја ви ла да да нас нај ни жу за ра-ду има ју рад ни ци из сфе ре со ци јал них услу га – то је не што ви ше од жи вот ног ми ни му ма, а у не ким ре ги о ни ма и ма ње. По ве ћа ти је за 6,5-7 про це на та ни је од-већ те жак за да так за ре ги о не. Што се ти че по ве ћа ња ми ни мал ног лич-ног до хот ка до жи вот ног ми ни му ма, овај стра те гиј ски за да так је био и остао за да-так Вла де, али се ту уме ша ла кри за. „Ми не ће мо да ва ти по пу ли стич ка обе ћа ња“, ре кла је Го ли ко ва „али ће мо се кре та ти у том прав цу. У сле де ћих пет до шест го-ди на то је стра те гиј ски пут.“

��

Жи вот ни век се у Ру си ји по ве ћао за три и по го ди не

��в � ��в

�� в �� в� �� в� �� , �� в� �� в�� в�� в� �� в�� . � �в �� 2011. �� в �� в� �� 10 700 �� . �� 1991. �� .

��

��

: P

HO

TO

XP

RE

SS

14

�� в�� 2011.

�� : ��

�ста ло је још са свим ма ло вре ме-на до по чет ка ра да Је дин стве-ног еко ном ског про сто ра Ру-си је, Бе ло ру си је и Ка зах ста на. То је, ка ко је од ре дио пре ми јер

Вла ди мир Пу тин, дру га ета па но ве ин-те гра ци је на про сто ри ма ЗНД. Крај њи стра те гиј ски циљ, под се ти мо, је сте ства-ра ње Евро а зиј ског са ве за.Ка кве ће но ве мо гућ но сти Је дин стве ни еко ном ски про стор до не ти на шим зе-мља ма, ко је су се пре то га ује ди ни ле у Ца рин ски са вез, ка кав су ефе кат оне већ до би ле? На ова пи та ња „Ро сиј ске га зе те“ од го во рио је од го вор ни се кре тар Ко ми-си је Ца рин ског са ве за Сер геј Гла зјев. Сер геј Гла зјев: Ва жно је ис та ћи да су се де це ни ја ма Ру си ја, Бе ло ру си ја и Ка зах-стан раз ви ја ли као је дин стве на зе мља са за јед нич ким при вред ним ком плек сом. Еко но ми је бив ших са ве зних ре пу бли ка су се ме ђу соб но до пу ња ва ле, а хи ља де ко-о пе ра тив них ве за су обра зо ва ле це ло ви те ре про дук ци о не обри се с пу ним про из-вод ним ци клу сом – од си ро ви на до го то-вих про из во да, и од фун да мен тал не на у ке до тех но ло ги ја ма сов не про из вод ње. Да на шња ак ти ви за ци ја ин те гра ци о них про це са је свр сис ход на по ли ти ка по нов-ног ства ра ња је дин стве ног еко ном ског про сто ра, из гу бље ног пре два де сет го-ди на, у тр жи шним усло ви ма. Ова по ли-ти ка прет по ста вља ак ти ви за ци ју са чу-ва ног на уч но-про из вод ног по тен ци ја ла, по нов но ства ра ње и раз вој по сто је ћих

обри са про из вод ње ви со ко тех но ло шких про из во да, са ши ро ком ко о пе ра ци јом и спе ци ја ли за ци јом.Ова кав при ступ ће омо гу ћи ти на шим др-жа ва ма да иза ђу из си ро вин ске зам ке и кре ну пу тем ино ва ци о ног раз во ја. Ре зул-

та ти из ра чу на ва ња ин те гра ци о ног мо де-ла ме ђу гран ске рав но те же су по ка за ли да раз вој еко ном ске ин те гра ци је у окви ру евро а зиј ског еко ном ског са ве за до при-но си еко ном ском ра сту, и ства ра зна чај не до дат не мо гућ но сти за пре ва зи ла же ње на ста ле го рив но-си ро вин ске усме ре но-сти на ших еко но ми ја. Пре ма про ра чу-ни ма на уч ни ка Ру ске ака де ми је на у ка, др жа ве уче сни це Ца рин ског са ве за ће на ра чун ин те гра ци о ног фак то ра до би ти око 15 до дат них про це на та по ра ста бру то про из во да до 2015. го ди не. Ови про ра чу-ни су пра вље ни пре гло бал не еко ном ске кри зе. У од но су на са да шњи ни во бру то про из во да, ње гов по раст услед ин те гра-ци о них про це са би ће још ве ћи. Ка кви су још ар гу мен ти по треб ни?Ства ра ње пра вог је дин стве ног еко ном-ског про сто ра озна ча ва за јед нич ко тр-жи ште ро ба, услу га, рад них ре сур са и ка пи та ла, што ће до при не ти по ве ћа њу

Је дин стве ни еко ном ски про стор Ру си је, Бе ло ру си је и Ка зах ста на по мо ћи ће тим зе мља ма да иза ђу из си ро вин ске зам ке

��

�� в: �� , � �� в� �� в� �� в�� в� �� в�.

��

15

�� в�� 2011.

ста бил но сти у од но су на про ме не свет-ске еко ном ске кон јунк ту ре. Ства ра њем Евро а зиј ског еко ном ског про сто ра би ће обез бе ђе ни сло бо дан и јед нак при ступ стра на са о бра ћај ним и енер гет ским ре-сур си ма, на ци о нал ни ре жим пред у зе-ћи ма-ре зи ден ти ма, уз уче шће у др жав-ним на бав ка ма, хар мо ни за ци ја нор ми ан ти мо но пол ске по ли ти ке, фор ми ра ње ин сти ту ци ја спро во ђе ња уса гла ше не ма-кро е ко ном ске по ли ти ке.

��: �� ? �� в� �� ?СГ: До бра прав на осно ва је нео п хо дан, али не и до во љан услов ефи ка сног ре гу-ли са ња Је дин стве не ца рин ске те ри то ри је и Је дин стве ног еко ном ског про сто ра. Ра-ди то га је још ва жно из гра ди ти ква ли-те тан си стем ца рин ске и дру гих об ли ка др жав не кон тро ле про то ка ро бе, ко ји мо-ра ју да се оства ру ју јед но о бра зно.

А нео п ход но је и што ско ри је уво ђе ње са вре ме них ин фор ма ци о них тех но ло ги-ја – ин те гри са ног си сте ма спољ не и уза-јам не тр го ви не и елек трон ско-ди ги тал не ба зе. Ши ре ње ко ри шће ња елек трон ске раз ме не ин фор ма ци ја као ал тер на ти ве пи са ним до ку мен ти ма обез бе ди ће бит но скра ће ње вре ме на за оба вља ње ца рин-ских про це ду ра.

��: �� в� �� в� �� ?СГ: Очи глед но је да ће за јед но с фор ми-ра њем за јед нич ког тр жи шта Ца рин ског са ве за у мно гим гра на ма по ра сти кон-ку рен ци ја. То се на ро чи то ти че хе миј-ско-ме та лур шког, агро ин ду стриј ског и гра ђе вин ског ком плек са, и тр го ви не. Пред у зе ћа ових гра на по сто је у свим три-ма др жа ва ма. На при мер, у гра ди тељ ству је осни ва њем Ца рин ског са ве за по ра сла кон ку рен ци ја на тр жи шту гра ђе вин ског ма те ри ја ла, чи је су нај ва жни је де ло ве мо но по ли зо ва ле круп не ком па ни је ко је си сте мат ски по ве ћа ва ју це не сво јих про-из во да. За то де лат ност ком па ни ја на је-дин стве ној ца рин ској те ри то ри ји сма њу-је мо но по ли за ци ју тр жи шта, чи ни мно ге ро бе до ступ ни јим по тро ша чи ма.

��: � �� в� � � � �� . � � �� в� �� в� �� в�� , � �� в� �� в�� ?СГ: Ти ар гу мен ти су очи глед ни. На кон де це ни ја рас па да и де гра да ци је, по ја ва ре ги о нал ног Ца рин ског са ве за на пост-со вјет ском про сто ру је нај ва жни је ге о по-ли тич ко до стиг ну ће ко је пру жа кон крет-ну по моћ еко но ми ја ма др жа ва.Уну тар Ца рин ског са ве за, на ро чи то на по гра нич ним те ри то ри ја ма, до шло је до екс пло зив ног ра ста ме ђу соб не тр го ви не за 40 про це на та. Об но ва про из вод не ко-о пе ра ци је на ра чун од ри ца ња од ца рин-ских ба ри је ра ожи ве ће и на ква ли та тив-но но ви ни во по ди ћи ра ни је фор ми ра не

при вред не ве зе. Ства ра ње Ца рин ског са ве за и Је дин стве ног еко ном ског про-сто ра зна чи бит но сма ње ње тро шко ва, ши ре ње раз ме ра про из вод ње и по ве ћа ње кон ку рент но сти на ци о нал них еко но ми ја ко је се ује ди њу ју у Је дин стве ну ца рин ску те ри то ри ју.

��: �� в� �� в� � �� в� �� в� ��. �� „�� в�� “ �� ?СГ: За и ста, за хва љу ју ћи по ли тич кој во љи ру ко во ди ла ца др жа ва ко је се ин те гри шу, по ли тич кој во љи и ви со ко про фе си о нал-ном ра ду сто ти на спе ци ја ли ста, ко ји је усме рен на ре зул тат, Ца рин ски са вез је оп стао. Од 1. ју ла је по че ло да де лу је за-јед нич ко тр жи ште ро бе.Укла ња ње за на ше еко но ми је крај ње ску пих ца рин ских, са о бра ћај них и тех-нич ких пре пре ка сма њу је тро шко ве про-из вод не ко о пе ра ци је и до при но си еко-ном ском ра сту др жа ва. Ускла ђе ни рад је дин стве не ца рин ске те ри то ри је ства-ра усло ве за об но ву на уч но-тех нич ке и про из вод не ко о пе ра ци је пред у зе ћа ко ја про из во де ро бу с ви со ком до да том вред-но шћу. Да ља ин тен зи ви ра ње тр го вин-ско-еко ном ских ве за, на ро чи то у ви со-ко тех но ло шким гра на ма, да ће џи нов ски до дат ни ефе кат. За на ше гра ђа не Ца рин ски са вез бит но олак ша ва пре ко гра нич не ве зе, ли кви ди-ра нео п ход ност да се тро ши грд но вре ме и сна га на по пу ња ва ње ца рин ских до ку-ме на та. О нео спор ној ко ри сти ства ра ња Је дин-стве не ца рин ске те ри то ри је го во ре ста-ти стич ки по да ци спољ не и уза јам не тр-го ви не. Та ко је, на при мер, укуп ни роб ни про мет Бе ло ру си је, Ру си је и Ка зах ста на то ком пр вог по лу го ди шта 2011. го ди не по рас тао за ви ше од јед не тре ћи не у по-ре ђе њу са ана лог ним пе ри о дом про шле го ди не. До шло је до на глог ра ста уза јам-не тр го ви не уну тар Ца рин ског са ве за, на ро чи то на по гра нич ним те ри то ри ја ма (ви ше од 40 про це на та). При бли жно за тре ћи ну се по ве ћао нов ча ни при лив од уво зних ца ри на у Бе ло ру си ји и Ру си ји, а у Ка зах ста ну за ви ше од три пу та.

�� , �� в� �� 2011. � �� в� �� .��

16

�� в�� 2011.

�� : �� в�, �� в �� в

у ска упра ва за тво ра спро ве ла је сво је вр сно пси хо ло шко ис-тра жи ва ње ко руп ци о не ра на осно ву ко га је са ста вљен ти-пи чан пор трет ко руп ци о не ра

− слу жба без бед но сти мо ра да зна нај-ра њи ви ја ме ста. Да кле, нај о па сни ји уз раст, по ми шље њу ис тра жи ва ча из слу жбе без бед но сти, је три де сет пет го ди на. Ка ко сма тра ју пси-хо ло зи, узрок је у то ме што се с го ди на ма свој ства лич но сти ме ња ју, а по тре бе ра-сту. Чо ве ку је све те же да ра ди за иде ју и све че шће хо ће да ра ди за свој џеп. Ри зик да зрео чо век по ста не ко руп ци о нер ра сте ако је он још и оже њен. Не ка ко су оже ње-ни љу ди са епо ле та ма скло ни ји ко руп ци-ји. Мо жда ту ра ди ин стинкт хра ни те ља: тре ба не што до не ти ку ћи.Ша лу на стра ну, ис по ста ви ло се да су 63 про цен та ру ко во ди ла ца ухва ће них у ко-руп ци ји би ли по ро дич ни љу ди чи ја је ста-рост от при ли ке три де сет пет го ди на. За то је мо ћан ан ти ко руп ци о ни чи ни лац, ка ко је по ка за ло ис тра жи ва ње, ви со ко обра зо ва ње. Обра зо ва ни љу ди узи ма ју ми то (или би ва ју ухва ће ни?) ре ђе.На рав но, ови по да ци уоп ште не зна че да са да тре ба от пу сти ти све три де сет пе то-го ди шње оже ње не и сла би је обра зо ва не са рад ни ке, и он да ће ко руп ци ја у си сте му Фе де рал не слу жбе из др жа ва ња ка зни не-ста ти. Али за про фи лак тич ки рад ре зул-та ти ис тра жи ва ња су вр ло ва жни.Фе де рал на слу жба за из др жа ва ње ка-зни, као и дру ги ре со ри, ак тив но се бо-ри про тив ко руп ци је у сво јим ре до ви ма. На сај ту слу жбе је те ле фон по ве ре ња пу-тем ко јег се мо гу са оп шти ти не при стој-

не чи ње ни це. Али, пре ма по да ци ма слу-жбе без бед но сти (ФСИК), ве ро до стој но је све га 20 про це на та ин фор ма ци ја. Ови по да ци су се чу ли на сед ни ци Јав ног са-ве та при Фе де рал ној слу жби за из др жа-ва ње ка зни. Ка ко су ре кли пред став ни ци за твор ске упра ве, за про фи лак су кри вич них де ла ва жна је јавн а кон тро ла, јав но мње ње и јав на осу да.Исти на, про фи лак са се са сто ји не са мо у оштрим ме ра ма, ка да пре кр ши о ца пра те бу квал но сви за јед но и хва та ју га за ру-ку. Ви со ке пла те, со ци јал ни па кет – све је то та ко ђе део про фи лак се ко руп ци је. Си ро ма штво че сто на те ра чо ве ка да чи-ни не до стој не по ступ ке. За то др жав ни слу жбе ник ко ји је на вла сти не сме да има ма лу пла ту. Овај прин цип се та ко ђе ти че за твор ске упра ве. На сед ни ци Јав ног са-ве та се чу ла и ин фор ма ци ја да је ФСИК при хва ти ла као успе шан екс пе ри мент

ре фор ми са ња за твор ске ме ди ци не. То је са оп штио на чел ник упра ве ор га ни за ци-је ме ди цин ског са ни тар ног обез бе ђе ња ре со ра Сер геј Ба ри шев.Под се ти мо да се екс пе ри мент спро во ди од про шле го ди не у Пе тро гра ду, Ле њин-град ској и Твер ској обла сти.„У ре ги о ни ма где се спро во дио екс пе ри-мент фор ми ра не су здрав стве но-про фи-лат кич ке уста но ве са ви ше про фи ла, са раз гра на том мре жом фи ли ја ла за пру-жа ње услу га осу ђе ни ци ма и ли ци ма ко ја се на ла зе под над зо ром, као и са рад ни ка кри вич но-из вр шног си сте ма“, ре као је Сер геј Ба ри шев.Број жал би и зах те ва за ме ди цин ским услу га ма та мо где се спро во дио екс пе ри-мент сма њио се – за ви ше од 14 про це на-та у Твер ској обла сти, и за 9 про це на та у Пе тро гра ду. Чак 42 про цен та ис пи та них за тво ре ни ка, ко ји су се ле чи ли у екс пе-ри мен тал ним уста но ва ма, ис та кло је по-бољ ша ње ле кар ске не ге, а 27 про це на та по бољ ша ње оп штег ни воа ме ди цин ске по мо ћи. „Пр ви ре зул та ти ра да екс пе ри мен тал них ме ди цин ско-са ни тар них оде ље ња су по-ка за ли да су ство ре не уста но ве бли ске ме ђу на род ним стан дар ди ма и зах те ви-ма европ ских и не пе ни тен ци јар них пра-ви ла, као и за ко но да ства Ру си је у сфе ри здрав ства“, ре као је Сер геј Ба ри шев. „По фор ми, они су мак си мал но бли ски оп-ште гра ђан ском здрав ству.“Пред став ни ца Јав не ко мо ре Ол га Ко-сти на пред ло жи ла је да се у за кон уне су аманд ма ни ко ји за бра њу ју љу ди ма ко ји су ра ни је би ли осу ђи ва ни да ула зе у јав не и над зор не ко ми си је. По ње ним ре чи ма, у ве ћи ни европ ских зе ма ља осу ђи ва на ли-ца не ма ју пра ва да уђу у та кве ко ми си је.

��

�� Пси хо ло шки пор трет ко руп ци о не ра

�� , �� , �� в� � �� , �� . �� , �� в�� в� �� , � �� . �� в� �� в� �� в� � �� в�� .

��

��

: P

HO

TO

XP

RE

SS

17

�� в�� 2011.

�� : �� в�� в

�е дав но је на чел ник Ге не рал шта-ба Ни ко лај Ма ка ров при мио у Мо скви вр хов ног ко ман дан та Ује ди ње них ору жа них сна га НА ТО-а у Евро пи, ад ми ра ла

Џеј мса Ста ври ди са. Пре го во ри су во-ђе ни иза за тво ре них вра та. Но по зна то је да је глав ни пред мет раз го во ра би ла про ти вра кет на од бра на кон ти нен та. Ма-ка ров и Ста ври дис су при зна ли да ме ђу стра на ма по сто је раз ми мо и ла же ња ко ја се за са да не мо гу пре вла да ти.За ла жу ћи се на ре чи ма за са рад њу, на За па ду упор но иг но ри шу пред лог Ру си-је да се за јед нич ки гра ди ра кет ни штит над кон ти нен том и да се он по де ли на сек то ре од го вор но сти. У Бри се лу сма-тра ју да Евро пу тре ба да по кри ва ју два не за ви сна си сте ма ПРО – на тов ски и ру ски. А ра ди њи хо ве уза јам не са рад ње до вољ но је раз ме њи ва ти ин фор ма ци је о си ту а ци ји на опа сним прав ци ма. Ру-ко во ди о ци бло ка ка те го рич но од би ја ју да пру же Мо скви прав не га ран ци је да ра да ри и ра ке те НА ТО-а не ће би ти упе-ре ни у прав цу Ру си је.Шта ви ше, на зах тев Аме ри ка на ца али јан-са је јед но стра но већ при сту пи ла ре а ли-за ци ји сво јих про ти вра кет них пла но ва. САД су се до го во ри ле о раз ме шта њу 96 ра ке та си сте ма „Па три от“ на ред не го ди-не, у пољ ском гра ди ћу Ре ђи ко во. За три го ди не на ју гу Ру му ни је ће се по ја ви ти

пре сре та чи сред њег до ме та СМ-3, а Тур-ска је спрем на да при ми на сво јој те ри то-ри ји аме рич ки ра дар са ис ту ре ним ба зи-ра њем AN/TPY-2. Нај зад, бу квал но ових да на, Оба ми на ад ми ни стра ци ја је до би ла до зво лу шпан ске вла де о ба зи ра њу аме-рич ких рат них бро до ва с уни вер зал ним про тив а ви он ским ра кет ним ком плек сом „Иџис“ у ло кал ним во да ма.Због че га ко ра ци НА ТО-а не од го ва ра ју Ру си ји? Јер, фор мал но, ра ди се о из град-њи од брам бе ног си сте ма. Да би смо од го-во ри ли на ово пи та ње, тре ба да по гле да-

мо адап тив ни при ступ Аме ри ка на ца.Њи хов план пред ви ђа по сте пе но по ве-ћа ва ње обје ка та ПРО и на на ци о нал ној те ри то ри ји, и код европ ских парт не ра. У по чет ном пе ри о ду про тив хи по те тич ких на па да Ира на САД пла ни ра ју да ис ко ри-сте брод ске про ти вра ке те Stan dard SM-3 Block IA.У сле де ћој ета пи, од 2015. го ди не, на-ме ра ва ју да их за ме не ефи ка сни јим си-сте ми ма Blok IB и раз ме сте у Евро пи ком плек се ПРО на зе мљи. Још кроз три го ди не Пен та гон тре ба да уве де у на о-ру жа ње си стем ко ји је у ста њу да по га ђа ши ро ки спек тар ба ли стич ких ци ље ва, укљу чу ју ћи ра ке те сред њег до ме та. А до 2020. у ар се на лу САД мо же се по ја ви ти оруж је спо соб но да уни шта ва ин тер кон-ти нен тал не ба ли стич ке ра ке те.Се вер на Ко ре ја и Иран та кве ком плек се не ма ју и, ка ко твр де струч ња ци, не ће их ни има ти, чак ни у да ле кој пер спек ти ви. За то их има Ру си ја.Не пре ки да ју ћи ди ја лог с НА ТО-ом, при-ну ђе ни смо да раз ми шља мо о уз врат ним ме ра ма. По себ но да раз ра ђу је мо но ве пре сре та че и сред ства упо зо ра ва ња на ра кет не на па де.Не дав но је ко ман дант Ко смич ке вој ске Олег Оста пен ко из ја вио да се у Ру си ји ства ра Је дин стве ни ко смич ки си стем ко ји ће омо гу ћи ти ефи ка сно ре ша ва ње за да та ка ПРО. По сле ње го вог уво ђе ња, на ше вој не сна ге ће мо ћи да от кри ва ју лан си ра ња не са мо ин тер кон ти нен тал-них, ба ли стич ких, не го и опе ра тив но-так тич ких ра ке та. Ту ми си ју ће пре у зе ти на се бе и са те ли ти но ве ге не ра ци је.

�� Лан си ра ње ра ке та би ће пра ће но Је дин стве ним ко смич ким си сте мом Ру си је

�� , �� в�� .

�� -��, �� в�� . �� в� �� в� �� в� �� .

��

��

: IT

AR

-TA

SS

�� : �� в��в, �� „�� “

�а ме на ка би не та из ме ђу Вла ди-ми ра Пу ти на и Дми три ја Ме-две де ва ко ја је пред ви ђе на за мај ме сец не мо же да не иза зо-ве ве ли ка ка дров ска по ме ра ња.

Об ја вље ни пла но ви Дми три ја Ме две де ва и Вла ди ми ра Пу ти на сти му ли са ли су та-лас прет по став ки по во дом са ста ва и ру-ко вод ства Вла де и ад ми ни стра ци је пред-сед ни ка. По во дом про ме на ко је оче ку ју Вла ду, Дми триј Ме две дев се не дво сми-сле но из ја снио још 31. ав гу ста на су сре ту с но ви на ри ма у Со чи ју. „Са став Вла де мо ра да пре тр пи ра ди кал ну тран сфор-ма ци ју на кон из бо ра (пред сед нич ких – Ко мер сант). Мо ра би ти пред у зет ве ли ки по сао. Мо ра ју да до ђу мла ди, од луч ни љу-ди“, ре као је та да го спо дин Ме две дев. На пре ци зно пи та ње има ли он у ви ду та кве љу де, пред сед ник је крат ко од го во рио: „Има та квих“. На кон гре су „Је дин стве не Ру си је“ по твр дио је да мо де р ни за ци јом „тре ба да се ба ви ра ди кал но об но вље на Вла да“. Се кре тар за штам пу Вла ди ми ра Пу ти на, Ди ми триј Пе сков, по твр дио је да не тре ба оче ки ва ти јед но ста вни пре-ла зак са рад ни ка Бе лог до ма у Кремљ и обр ну то. „Дми триј Ана то ље вич је ре као да хо ће да ви ди сна жно об но вље ну Вла-ду. То зна чи да у њој тре ба да се по ја ве за и ста но ва ли ца – не тре ба оче ки ва ти да ће би ти про сто пре ме шта ни јед ни те исти ка дро ви“, ре као је он.Бу ду ћи курс Вла де Дми три ја Ме две де ва умно го ме ће се мо ћи пред ви де ти, по ла зе-ћи од суд би не про јек та „Ко рек ци ја ’стра-те ги је – 2020’“ – фи нал ни збир ми шље ња екс пе ра та о кључ ним те ма ма мо гу ћих ре-фор ми, под се ти мо, тре ба да пред ста ви Вла ди Вла ди ми ра Пу ти на пр ви ви це-пре ми јер Игор Шу ва лов, кра јем 2011. и по чет ком 2012. Сам го спо дин Шу ва лов у пот пу но сти мо же да пре тен ду је да ће за др жа ти сво ју фо те љу (ако не бу де до био и при хва тио по ну ду пред сед ни ка Вла ди-

ми ра Пу ти на). Не дав но је Шу ва лов из ја вио: „Зна те, ја сам као вој ник – где ми ка жу, та мо ћу и ра ди ти“.И у Кре мљу и у Бе лом до му твр де да је за са да ра но го во ри ти о кон крет-ним ка дров ским ре ше њи ма. Пред-сед ни ков се кре тар за штам пу На та-ли ја Ти ма ко ва је из ја ви ла аген ци ји ИТАР-ТАСС да ће се тек на кон пред-сед нич ких и дум ских из бо ра „мо ћи го во ри ти о то ме до ка квих ће за пра-во про ме на до ћи у са ста ву и струк-ту ри Вла де и ад ми ни стра ци је ше фа др жа ве“. Го спо дин Пе сков је из ја вио да „са став но ве вла де још ни ко ме ни-је по знат и он ће се фор ми ра ти исто она ко као и у про ле ће 2008. го ди не, ка да су го спо да Пу тин и Ме две дев за-јед но са ста вља ли спи сак ми ни ста ра све до ина у гу ра ци је.“

18

�� в�� 2011.

у ти но ва из ја ва да се спре ма да уче ству је на пред сед нич ким из бо ри ма 2012. го ди не иза-зва ла је но ви та лас ја ди ков ки по во дом суд би не ру ске де мо-

кра ти је и гра ђан ског дру штва, по што ће се Пу тин го то во си гур но вра ти ти у Кремљ на рок од шест го ди на, а за тим, мо гу ће је, и на још је дан рок. Ипак, Пу ти нов по вра так на по ло жај пред сед ни ка по тре ћи пут – то и ни је та ко ло ше. Да ље се на во ди пет раз ло га ко ји мо гу слу жи ти као по вод за оп ти ми-зам стра них ин ве сти то ра.1. По ја ви ла се од ре ђе ност по во дом пре-тен ден та на по бе ду на из бо ри ма 2012. го ди не. Стал на обе ћа ња да ће се за др-жа ти са да шњи по ли тич ки курс ло ше су се сла га ла с ме ђу соб но про тив реч ним ко мен та ри ма Пу ти на и Ме две де ва о уну тра шњим по ли тич ким ре фор ма ма,

спољ ној по ли ти ци, па чак и о то ме ка-да мо же би ти об ја вље на кан ди да ту ра за по ло жај пред сед ни ка. 2. „Ре се то ва ње“ у од но си ма Ру си је и САД ће се на ста ви ти. Ме две де ва и ње-го ву по ли ти ку, ко ја сви ма из гле да ли бе-рал ни јом, че сто су хва ли ли због ја ча ња од но са с Ва шинг то ном. Али са да је ја сно да је све ово вре ме про це сом ру ко во дио Пу тин – он је и ре жи рао „ре се то ва ње“. До бра но вост за ин ве сти то ре са сто-ји се у то ме што по ли тич ко ре се то ва-ње очи глед но про ла зи ве о ма успе шно и на ста ви ће се за хва љу ју ћи за јед нич-ким стра те шким ин те ре си ма у мно гим обла сти ма – од Ав га ни ста на до Бли ског ис то ка. Под Пу ти ном обе стра не ће мо-ћи да иду још да ље и пре ме сте про цес ре се то ва ња у еко ном ску ра ван. Слич но ре се то ва ње се од ви ја и у од но си ма са Европ ском уни јом, та ко да по сто је сви

�� в��

��

�� : �� в�� в �� в � ��

�� в� �� в� �� в� �� 2012. �� в� �� в� �� в �� в� �� в�, �� в� �� в�� , � �� , �� , � �� . ��, �� в �� в�� – �� .

��

19

�� в�� 2011.

��

�� : �� в�� в �� в��

�� , �� в, �� в� �� в� �� в� �� .

раз ло зи да се оче ку је да ље по бољ ша ње и раз вој еко ном ских од но са ако Пу тин по ста не пред сед ник. 3. Ста бил ност. За је да на ест го ди на свог бо рав ка на вла сти Пу тин се по ка зао као јак ли дер ко ји хо ће ста бил ност у зе мљи. Сред ства ко ја је он ко ри стио за ус по ста-вља ње и одр жа ва ње та кве ста бил но сти по вре ме но су ства ра ла тло за раз вој ко-руп ци је и иза зи ва ла за бри ну тост за суд-би ну де мо кра ти је и гра ђан ског дру штва у Ру си ји. Али у по ре ђе њу с „ди вљим де ве де се тим го ди на ма“ ин ве сти ци о на кли ма се при мет но по бољ ша ла; осим то га, усво је ни су кључ ни за ко ни и про-пи си ко ји омо гу ћа ва ју ин ве сти то ри ма да де лу ју у окви ру ра зу мљи ве нор ма тив-но-прав не ба зе (иако се у Ру си ји за ко ни и да ље при лич но че сто кр ше), вла сти су по че ле да ула жу да ле ко ве ће на по ре у раз ма тра ње и удо во ља ва ње жал би ин ве-

сти то ра, а жи вот ни стан дард се све ово вре ме ста бил но по ве ћа вао, сти му ли шу-ћи са мим тим и по тра жњу по тро ша ча.4. Исто ри ја „ЈУ КОС-а“ се не ће по но ви ти. Мно ги ин ве сти то ри су већ одав но пре-ста ли да бри ну због кон крет них окол но-сти др жав ног го ње ња бив шег вла сни ка „ЈУ КОС-а“ Ми ха и ла Хо дор ков ског, те од-у зи ма ња ње го ве нафт не ком па ни је. Али сен ка сум ње је ипак оста ла, иза зи ва ју ћи бо ја зни да се скан дал мо же по но ви ти и по ву ћи за со бом но ву пре ра спо де лу нов-ча них ак ти ва. Па ипак, све док је Пу тин на вла сти, ин ве сти то ри мо гу да спа ва ју мир но. Ак ти ви од у зе ти од ЈУ КОС-а и пре да ти др жав ној ком па ни ји „Ро сњефт“ оста ће не дир ну ти.5. Ја ча на да у да ље по бољ ша ње ин ве-сти ци о не кли ме у зе мљи. На кон гре су „Је дин стве не Ру си је“ Пу тин је под ву као да ће, као и Ме две дев, пра ти ти ток мо-

дер ни за ци је и бор бе про тив ко руп ци је пу тем сма њи ва ња за ви сно сти зе мље од из во за енер ге на та и укла ња ња глав них пре пре ка за ин ве сти ци је, као што су ми-то и сла бост суд ског си сте ма. „Тре ба отво ре но ре ћи да на ша еко но ми ја за ви си од си ро вин ске кон јунк ту ре, тте ба го во ри ти о опа сном ни воу со ци јал не не-јед на ко сти, на си љу, ко руп ци ји, о осе ћа ју не прав де и не за шти ће но сти, ко ји се че-сто ја вља ју кад се љу ди обра ћа ју др жав-ним уста но ва ма, су до ви ма или пра во за-штит ним ор га ни ма“, ре као је Пу тин.Мо жда ни ка да не ће мо са зна ти да ли је Ме две де вљев бо ра вак на вла сти био про сто ре жи сер ски по тез, али је већ очи глед но да Пу тин за слу жу је фо те љу у Кре мљу. Он је увек ста јао на кор ми лу вла сти и до но сио све од лу ке. А нај бо ље ме сто за ше фа ру ске др жа ве је ка би нет с по гле дом на Цр ве ни трг.

20

�� в�� 2011.

�� Иде ју одр жа ва ња пре ли ми нар них из бо ра по др жа ва 20 про це на та ру ских би ра ча (та кав екс пе ри мент је не дав но спро ве ла пар ти ја „Је дин стве на Ру си ја“).Пре ма ис пи ти ва њи ма, шан се пар ти је „Пра вед на ствар“ на че лу с ми ли јар де-ром Про хо ро вом су 4,9 про це на та. „Је-дин стве на Ру си ја“ има 44 про цен та, Ко-му ни стич ка пар ти ја РФ 11 про це на та, а Ли бе рал но-де мо крат ска пар ти ја Ру си је 8 про це на та.Нај ви ши ин декс ме ђу ак тив ним ру ским по ли ти ча ри ма на да на шњи дан – 39 бо-до ва − са ку пио је ли дер пар ти је „Је дин-стве на Ру си ја“ Вла ди мир Пу тин.

�� РГ: Алек сан дре Ана то ље ви чу, про у ча ва-ње јав ног мње ња – је ли то као ме ре ње про сеч не тем пе ра ту ре у бол ни ци?Алек сан дар Ослон: Пре све га то је ри-ту ал без ко јег не по сто ји са вре ме на ци-ви ли за ци ја. Отва ра ње Са ве зног цен тра за про у ча ва ње јав ног мње ња (СЦПЈМ) у СССР кра јем осам де се тих го ди на би ло је оце ње но на За па ду као још јед но ви дљи-во ис по ља ва ње Пе ре строј ке.

��: �� в� �� в �� ?АО: Ис тра жи ва ње се ни је вр ши ло са-мо у тим ин сти ту ти ма, не го и у јав ном про сто ру. На при мер, осни вач со вјет-ске ин ду стри је про у ча ва ња јав ног мње-ња Бо рис Ан дре је вич Гру шин је имао,

исти на, крат ко вре ме, чак и вла сти ти Цен тар за про у ча ва ње јав ног мње ња у ли сту „Ком со мол ска прав да“. Осим то-га, у Ле њин гра ду је ра ди ло зна чај но дру-штво со ци о ло га под ру ко вод ством чу ве-ног про фе со ра Ја до ва. Али сви ти љу ди и по је ди не ор га ни за ци је ра ди ли су по-лу зва нич но, њи хо ве ин фор ма ци је су се про би ја ле у дру штво фраг мен тар но. Тек

је СЦПЈМ по стао спе ци јал но ство ре ни ин сти тут, пра ва фа бри ка ан ке та.

��: � �в �� 1991. �� -�� в� �� в ��-�� в �� . �� в� �� в� � �� в� �� ?

АО: Про у ча ва ње јав ног мње ња је тех-но ло ги ја ко ја зах те ва по што ва ње не ких пра ви ла. У усло ви ма за тво ре но сти, а упра во се ти ме од ли ко вао КГБ, све се ра ди ло та ко да се пре све га уго ди ру ко-вод ству. Осим то га, без јав но сти про у-ча ва ња јав ног мње ња не мо же би ти. Тај-на зна ња сум њи вих екс пе ра та, до би је на то ком при слу шки ва ња у пу ши о ни ца ма и у ку хи ња ма, во де из вр та њу сли ке дру-штве не ствар но сти.

��: �� в� ��в �� -в� �� в� �� в �� -в� �� , �� в�� ?АО: Већ два де сет го ди на фонд „Јав но мње ње“ сва ке не де ље об ја вљу је ре зул та-те оп ште ру ског ис пи ти ва ња ста нов ни-штва, ре зул та те при пре мље не пре ма нај-са вре ме ни јим ме то ди ка ма, о ак ту ел ним дру штве ним, по ли тич ким и еко ном ским пи та њи ма. Ако дру штво већ два де сет го-ди на ве ру је на шим ин фор ма ци ја ма, си-гур но се мо же го во ри ти о њи хо вој објек-тив но сти и ве ро до стој но сти.

�� в�� : �� , �� в �� в� �� -в�� в� �� в� �� в� �� ? �� , �� в� в�� „�� в� �� “?АО: Има љу ди ко ји се то ли ко по зи тив но од но се пре ма Пу ти ну да све што он чи ни до жи вља ва ју по зи тив но. Та квих ис пи та-

��

�� : �� ?

�в�� О тех но ло ги ја ма со ци о ло шких ис пи ти ва ња и њи хо вој уло зи у ру ском сва ко днев ном жи во ту по зна ти со ци о лог, пред сед ник фон да „Јав но мње ње“ Алек сан дар Ослон раз го ва рао је с ко мен та то ром „Ро сиј ске га зе те“ Ми ха и лом Бар шчев ским.

�� в� �� в �� в� �� в� �� в� ��. �� в� �� в� �� , � �� в� � �� в�� , в� � �� в� �� в�� в�. �� , �� в �� в� �� в �� .

21

�� в�� 2011.

ни ка је око 20 про це на та. Да ле ко је ма њи део оних – од 5 до 10 про це на та – ко ји све што чи ни Пу тин до жи вља ва ју не га тив но.

��: �� , �� 70 �� .АО:Ми шље ње ко је се ис по ља ва кроз ан-ке те је сте та ко зва на сва ко днев на ло ги ка ко ја ап со лут но не ли чи на фор мал ну. И за кључ ци ко ји се из вла че уоп ште ни су по-ве за ни с де дук ци јом, кре та њем од оп штег пре ма по је ди нач ном, и мо гу би ти по ве за-ни с пот пу но слу чај ним ко ре ла ци ја ма. Што се ти че пре о ста лих 70 про це на та, ве ли ки њи хов део се при бли жа ва они-ма ко ји по зи тив но до жи вља ва ју Пу ти на; мно ги, уоста лом, та ко ми сле из на ви ке. Па ипак, ин тер пре та ци је од го во ра по во-дом На род ног фрон та за па њу ју сво јом ра зно ли ко шћу. Љу ди ма је пот пу но не-схва тљи во ка ко се ова иде ја укла па у уоби-ча је ну кон струк ци ју. Ко је ме сто фронт за-у зи ма у већ фор ми ра ном ко ор ди нат ном си сте му: пред сед ник–пре ми јер–пар ти ја „Је дин стве на Ру си ја“? При то ме, иде ја фрон та не иза зи ва ни ка кве бо ја зни.

��: �� в�� в� �� -��в �� в� �� , � �� , � �� в�, ��в �� , � �� -�� ? �� в� � �� в� ��?АО: Ста ти стич ки удео омла ди не је ма-њи не го удео дру гих гру па, али по сто ји. За пра во, тај део је зна ча јан, не мо же се ре ћи да га не ма.

��: � �� -�� „�� “ �� в� ��?АО: Ми слим да би до би ла око јед ног про-цен та. У сва ком слу ча ју ве о ма ма ло.

��: �� , �� в� �� „�� “ �� в �� -��? �� в� �� , � �� .АО: А ко је ре као да раз го во ре тре ба ми-ни ми зи ра ти? Од су ство раз го во ра је го ре не го њи хо во по сто ја ње. За то што је не-мо гу ће кон тро ли са ти од су ство. Од су ство дис кур са је би ло нај ва жни ји узрок због ко јег смо из гу би ли Со вјет ски Са вез.

��: � � �� ? �� -�� -�� , �� , �� , �� в �� в� �� .

�� : �� ?

�в��

�� . �� 1952. ��-�� -��. �� в� �� . �� в�� . ��в �� в�� в� �� -�� в� �� -�� , �� -��, �� , �� в� �� в� �� . � �в�� -�� в�� в�.�� 1988. �� в �� в� �� в� �� „�� в� �� в� �� в �� “ (� ��). �� в� �� в�-�� „�в �� “, �� 1992. ��в� �� -� � � �� в� �� в� �� в�� -�� . �� в� �� -�� , � �� .

�� в �� в� �� в�� в� �� в ��. �� в�� 20 � � �� . �� – �� 5 �� 10 � � �� – �� в� �� в�� в� �� в ��. �� 70 � � �� , в� �� в �� в� �� в �� в�� в� �� .

22

�� в�� 2011.

АО: Ка да по ли ти чар, пар ти ја или не-ка ор га ни за ци ја не што го во ре, оце на се уоп ште не пра ви због то га што они го во ре. Они про ла зе кроз тест спо соб-но сти де ло ва ња, тест сна ге ко ја је нео-п ход на за ре а ли за ци ју ре че ног.

��: �� , в� �� в ��-��в� �� в� �� в� �� , � �� -�� в� �� в� ��.АО: Шта ви ше, ако ка же Пу тин, ње га ће чу ти, а оног дру гог чак не ће ни чу ти, за-то што су им у уши ма ба на не. Те ба на не се ва де са мо ка да се ра ди о су бјек ту ко ји мо же не што да учи ни.Сле де ћи еле мент те ста: шта по ли ти чар хо ће? Ако хо ће оно што је ме ни по треб-но, он по ста је мој.

��

��: �� -�� в� �� в�� ?АО: Не мо же мо. То је ци ви ли за циј ски тренд и ми се, као и у мно гим дру гим слу ча је ви ма, јед но став но кре ће мо утвр-ђе ним ко ло се ком. По сто ји илу зи ја да Ру си ја по сто ји одво је но од све та. Али ми жи ви мо за јед но на овој зе мљи, ди ше-мо исти ва здух, и со ци јал на ат мос фе ра нам је та ко ђе за јед нич ка. На ци о на ли зам је про блем с ко јим тре ба и да ље жи ве ти и, по мо гућ ству, мир но. Из лаз је тра га ње за ра зум ним љу ди ма не ме ђу струч ња-ци ма, већ ме ђу сви ма они ма с ко ји ма се мо же раз го ва ра ти на ову те му.

��: � �� в� �� ?АО: Пр во, о они ма ко ји ни су рав но ду-шни пре ма про бле му. Дру го, о ком пе-тент ни ма, то јест о они ма ко ји има ју

ми шље ње тим по во дом, иако мо жда и не ма ју ми шље ње о дру гим те ма ма. И тре ће, о про дук тив ни ма ко ји уме ју да ра зу мљи во, обра зло же но и ар гу мен то-ва но фор му ли шу сво је ми сли.

��: �� в – �� в�� . �� в� �� в� �� .АО: Иде ја на род не екс пер ти зе не са сто ји се у то ме да се са слу ша ју ми шље ња – она се и та ко од лич но чу ју, већ у то ме да се по зо ву они ко ји ни су рав но ду шни, они ко ји су ком пе тент ни и про дук тив ни да ра де. Ова кав ап со лут ни екс пе ри мен тал-ни рад већ око јед ног ме се ца се во ди, на при мер, о за ко ну о ри бо ло ву, ко ји је из-ло жен на ин тер не ту. Сва ко ко је про шао оба ве зну ауто ри за ци ју мо же да по ну ди сво ју ре дак ци ју по сто је ћих нор ми. Са да се овим ба ви око 2500 љу ди. Они ко ји су са ку пи ли мно го гла со ва у сво ју по др шку до би ја ју ви ши реј тинг. На кра ју ће мо до-би ти фак тич ки на род не аманд ма не.

��

��: �� , �� - � �� ?АО: За са да ве ро ват ни је не, не го да. Али у пред из бор ном пе ри о ду је увек та ко, као уочи Но ве го ди не – то ком го ди не љу ди се не бри ну о то ме ка кву ће јел ку иза бра ти, а пред Но ву го ди ну та ми сао по чи ње да их оп се да све че шће и че шће, те пред сам пра зник ми ли о ни љу ди тр че да ку пе јел ку. Исто је и са сва ким ка лен-дар ским до га ђа јем ко ји по га ђа дру штво, а из бо ри спа да ју у ту ка те го ри ју: што су из бо ри бли жи, то ви ше љу ди по чи ње да осма тра шта се до га ђа где су те јел ке. Вре ме је да се иза бе ре.

�во, да ти су од го во ри на пи та ња ко ја су уз не ми ра ва ла све то ком по след ње две го ди не. Са да зна мо ко ће би ти иза бран за пред сед ни-ка, ко ће по ве сти „Је дин стве ну Ру-

си ју“ на из бо ре за Ду му и ко ће пред во ди ти но ву вла ду. Ка кви за кључ ци се од мах мо гу и мо ра ју из ву ћи?Пр во. Тан дем – но се ћи стуб кон струк ци је ру ског по ли тич ког си сте ма – се за др жа ва. За јед нич ко ли дер ство Вла ди ми ра Пу ти на и Дми три ја Ме две де ва се про ду жа ва. У скла-ду с тим, кон ти ну и тет кур са и ста бил ност ру ко вод ства се га ран ту ју. Они ко ји су про-гла ша ва ли тан дем ску кон струк ци ју „не е-фи ка сном“, про ри ца ли јој ско ру де мон та жу или рас пад, на шли су се још јед ном, бла го го во ре ћи, по сра мље ни. Као и они ко ји су (не зна ју ћи ни на ци о нал ну исто ри ју, ни по ли-тич ку те о ри ју!) сум ња ли у са му мо гућ ност да се у Ру си ји за сну је пра ви ди јум ви рат. За-сно ва ли су га, све ра ди, и ра ди ће и да ље. Дру го. Дум ски из бо ри ће пред ста вља ти, из-ме ђу оста лог, ре фе рен дум о про ду жа ва њу тан де ма. И исто вре ме но о са гла сно сти да Ме две дев по ста не пре ми јер. Дру гим ре-чи ма, код нас се на ста вља прак са „ре фе-рен дум ских из бо ра“. Она, уз гред, ни по што ни је по че ла 2007. го ди не, као што мно ги ми сле. Ако се до бро при се ти мо, код нас су сви из бо ри, по чев од пред сед нич ких 1991. го ди не, би ли у овој или оној ме ри фак тич-ки ре фе рен ду ми.Тре ће. „Је дин стве на Ру си ја“ уско ро мо же до би ти но вог пред сед ни ка. Го ди не 2007. та да шњи пред сед ник је пред во дио спи сак пар ти је на вла сти и са оп штио је о сво јој прин цпи јел ној са гла сно сти да за у зме по-ло жај пред сед ни ка Вла де. Са да је учи ње но исто то. Го ди не 2008. Пу тин је на кон Ме-две де вље ве ина у гу ра ци је спо јио по ло жај пре ми је ра с по ло жа јем пред сед ни ка „Је-дин стве не Ру си је“. Ло гич но је прет по ста-ви ти да ће Ме две дев на кон Пу ти но ве ина-у гу ра ци је (а мо жда и ра ни је, то ни је ва жно) сме ни ти ово га и на пар тиј ском по ло жа ју. Онај ко је во дио пар ти ју у на ред ну по бе ду,

��

� в� �� в� �� в�� в� �� „�� в�� в��“: � �� в�, � � �� в� �� в� �� в �� . �� -�� в� �� : „�� в �� в��“. �� в� �� , �� в� �� в�� в� �� -�� в�� в� �� . �� . �� „�� в� �� “. �� в � �� в�� в� � �� . �� в� �� „�� в�� в� ��“ �� в �� в�� - � в�� в�� в�� в� �� в� �� в� �� .

�� в� �� „�� “, �� , �� , �� в� �� , �� .

23

�� в�� 2011.

и за хва љу ју ћи њој до био са гла сност на ци-је за по ло жај пре ми је ра, тај мо ра би ти и њен пред сед ник. При то ме ће, без сум ње, Вла ди мир Вла ди ми ро вич про на ћи на чи на да за др жи сво је при су ство у „Је дин стве-ној Ру си ји“. Че твр то. Код нас се са мо стал но уво ди ва жан еле мент пар ла мен тар ног об ли ка ре пу бли кан ске вла да ви не – елек то рал на ле ги ти ма ци ја Вла де, тач ни је, ње ног ше фа (као што је по зна то, у пар ла мен тар ним ре-пу бли ка ма на пар ла мен тар ним из бо ри ма фак тич ки се би ра ју не са мо де пу та ти, не-го и пре ми је ри). Од 2007. до 2008. го ди не мо гло се ка рак те ри са ти уче шће кан ди да та на по ло жај пре ми је ра у дум ским из бо-ри ма као не ка кав „по се бан слу чај“. Са да се мо же го во ри ти о но вом по ли тич ком оби ча ју. Си гу ран сам да ће у бу дућ но сти пре ми је ри по оп штем пра ви лу оба ве зно про ла зи ти кроз из бо ре. По во дом тре ће и че твр те тач ке, ми слим да су по треб на не ка до дат на об ја шње ња. Стал но се го во ри да на вод но мо ра мо да пре ђе мо на пар ла мен тар ну ре пу бли ку (или у нај го рем слу ча ју на пред сед нич ко-пар-ла мен тар ну). То го во ре нај ра зли чи ти ји љу ди. Ме ни је са вр ше но очи глед но да Ру-си ја мо ра оста ти пред сед нич ка ре пу бли ка. „Ца ри стич ки“ устав ни мо дел од го ва ра на-шој устав ној тра ди ци ји и са да шњем ста њу. Упо ре до с тим, ка ко је по ка за ла прак са, он мо же и мо ра да се ко ри гу је.Ус по ста вља ње тан де ма је био пр ви ко рак. На ње га су се од са мог по чет ка од лу чи ли из из ра зи то „лич них“ по тре ба – тре ба ло је обез бе ди ти Пу ти ну у сва ком сми слу до стој но ме сто на вла сти по сле ње го вог од ла ска са пред сед нич ког по ло жа ја. Као ре зул тат је до би је но пот пу но раз от кри ва-

ње по тен ци ја ла пре ми јер ства. Ва жно: оно ни је оја ча ло на ра чун пред сед ни штва, већ на ра чун сво јих скри ве них ре сур са. То је до зво ли ло и до зво ља ва да се ре ша ва ју мно-ги прак тич ни за да ци, у ко је спа да ју и они ан ти кри зни (што је по себ но ак ту ел но).Го ди не 2007. ство рен је пре се дан елек то-рал не ле ги ти ма ци је бу ду ћег пре ми је ра (кан ди да та за пре ми је ра). Ње го во по на-вља ње се мо же ин тер пре ти ра ти као уво-ђе ње пра ви ла у фор ми по ли тич ког оби-ча ја. Пре су пред сед ни ци по ста вља ли пре ми је ре по свом соп стве ном на хо ђе њу (је ди ни ре ла тив ни из у зе так је по ста вља-ње Јев ге ни ја При ма ко ва за пре ми је ра од стра не Бо ри са Јељ ци на 1998. го ди не). Од 2007. го ди не Вла ду пред во ди ли дер спи-ска пар ти је на вла сти ко ја је по бе ди ла на дум ским из бо ри ма, и ко ји је прет ход но но ми но ван на пре ми јер ску ду жност. То зна чи да је зва нич на осно ва за ње го во по-ста вље ње би ла ка ко од лу ка пред сед ни ка, та ко и на род но из ја шња ва ње. Пред сед ник Вла де има елек то рал ну ле ги тим ност ко ја је го то во ана лог на пред сед нич кој.

Спа ја ње ру ко во ђе ња Вла дом и вођ ства у вла да ју ћој пар ти ји у истим ру ка ма, та ко-ђе има ва жан зна чај. Оно, с јед не стра не, фик си ра ве зу из ме ђу по ста вље ња на пре-ми јер ски по ло жај и уче шћа на из бо ри ма на че лу пар тиј ског спи ска, то јест, пар ти за ци ју пре ми јер ства. С дру ге – фор ма ли зу је се ре-гу лар на рад на уза јам на са рад ња Вла де са дум ском фрак ци јом „Је дин стве не Ру си је“. Узи ма ју ћи у об зир ино ва ци ју њи хо ве са да шње кам па ње – укљу чи ва ње на пр-ва ме ста у не ко ли ко ре ги о нал них гру па ауто ри тет них чла но ва Вла де – не мо же се ис кљу чи ти да ће убу ду ће је дан од усло ва за по ста вље ње (по нов но по ста вље ње) на ми ни стар ски или ви це пре ми јер ски по ло-жај пре ћут но би ти из бор за де пу та та. Пу тин ће би ти иза бран на шест го ди на. Рок овла шће ња пред сед ни ка Вла де ни устав но ни за ко но дав но ни је утвр ђен, али за др жа ва ње тан де ма да је осно ву да се сма тра да ће Ме две дев ра ди ти на том ме сту та ко ђе шест го ди на. На тај на чин, бу дућ ност вр хов не вла сти је од ре ђе на нај-ма ње до 2018. го ди не.

�� в� �� в�� . �� в� � �� . „�� “ ��в �� в� �� в �� . �� , � � �� , �� .

��

��в�� Омо гу ћа ва да се сма тра да ће Ме две дев ра ди ти на по ло жа ју пре ми је ра та ко ђе шест го ди на.

��

��

: ��

��

��

��

��

24

�� в�� 2011.

�д лу ке ко је су усво је не на не-дав ном кон гре су „Је дин стве не Ру си је“ ни су иза зва ле ве ли ки од јек са мо у на шој зе мљи – ја-сно ћу по пи та њу ис ти ца ња

кан ди да ту ре на по ло жај пред сед ни ка Ру си је с ве ли ким не стр пље њем (су де ћи по ре ак ци ји) су оче ки ва ли и ван ње. У прин ци пу, ови од је ци су се мо гли оче-ки ва ти. Има оних ко ји су крај ње не за до-вољ ни. Исти ни за во љу, ве ћи на од њих је из оне ка те го ри је за ко ју је пот пу но ја сно: ако су они не за до вољ ни, зна чи, од лу ка је ис прав на и у ко рист је Ру си је (ка ко је го во рио пе сник: „Слу ша мо зву ке одо бра-ва ња не у слат ком жа мо ру по хва ле, већ у ди вљим кри ци ма огор че ња“).То је би ло оче ки ва но, и би ло би на ив но прет по ста ви ти да ће се Ру си ја при ли ком из бо ра свог ли де ра ру ко во ди ти же љом да се сви ди не ко ме на по љу. Овај мо тив

је био ак ту е лан за мно ге на ше по ступ ке на раз ме ђу осам де се тих и де ве де се тих го ди на про шлог ве ка. Али да нас по ви-ци из се ри је „Ах! Бо же мој! Шта ће ре ћи кне ги ња Ма ри ја Алек се јев на!?“ − иако се чу ју по кат кад из уста лич но сти по лу си-стем ске опо зи ци је, из гле да ју при лич но бе сми сле но.По сто је пот пу но тре зве не и праг ма тич-не по зи ци је ко је ста вља ју ак це нат не на сим па ти је или ан ти па ти је пре ма лич но-сти ма, већ на од но се пре ма др жа ва ма. Ако су при сут ни објек тив ни раз ло зи да они бу ду до бри и парт нер ски, он да та кви и тре ба да бу ду, и бу ду ћа сме на ру ко вод-ства у Ру си ји (тим пре што се ра ди о ли-де ри ма ко ји су то ли ко бли ски по свом по гле ду на свет, као што су Дми триј Ме-две дев и Вла ди мир Пу тин) на то бит но не ће ути ца ти. У та квом ду ху су го во ри ли фе де рал ни кан це лар Не мач ке, зва нич ни

пред став ни ци Бе ле ку ће и мно ги дру ги ауто ри та тив ни по ли ти ча ри све та.Сма тра ти да је би ло раз ло га за на ду у не-ке ра ди кал не про ме не ру ског спољ но по-ли тич ког кур са, усло вље не сме ном ли ца у Кре мљу, у нај ма њу ру ку је на ив но. Али че шће су спе ку ли са ли на ову те му љу ди, раз у ме се, не то ли ко на ив ни, ко ли ко по-ли тич ки мо ти ви са ни, љу ди ко ји има ју вла сти те раз ло ге да пла ше сво је чи та о-це-би ра че још јед ном ре ин кар на ци јом тра ди ци о нал ног ба у ка – „Ру си иду!“Праг ма ти ча ри су ви ше у пра ву за то што ста бил ност и кон ти ну и тет ру ског спољ-но по ли тич ког кур са за и ста има озбиљ не објек тив не раз ло ге, ка ко спо ља шње, та ко и уну тра шње (та ста бил ност има, ма ка ко то би ло па ра док сал но, и сво је на лич је, о че му ће би ти ре чи ка сни је). Спољ ни раз ло зи су праг ма тич ни од но-си с дру гим др жа ва ма. Европ ска уни ја је би ла и оста је глав ни тр го вин ски парт нер Ру си је, „ре се то ва ње“ са САД објек тив но рас те ре ћу је иона ко на пе ти днев ни ред у ин те ре си ма и обе ју зе ма ља, и це лог све та, а при сне ве зе с Бе ло ру си јом, Укра ји ном, Ка зах ста ном и Ки ном су ва жне без об-зи ра ко је ли дер, ка ко код нас, та ко и код њих, и та ко да ље.Уну тра шње упо ри ште је по сто је ћи, ма да и не увек гла сно при зна ти, кон сен зус у дру штву и ме ђу по ли тич ким сна га ма ко је су по кат кад по дру гим пи та њи ма ме ђу-соб но ан та го ни стич ке, али ко је у спољ-но по ли тич ким те ма ма у це ли ни по др-

�� в�

�� , � ��

�� в��

Хо ће ли до ћи до про ме на у ру ској спољ ној по ли ти ци?

�� , � �� в�� , � �� в ��. �� в� �� , �� , �� в ��, �� в� � ��, �� в�� в� �� -�� – „�� !“

25

�� в�� 2011.

жа ва ју курс ру ко вод ства зе мље (о то ме мо гу да про су ђу јем на осно ву ди ску си ја у зда њу Др жав не Ду ме). Мо гу ће је да би не ки хте ли бли же од но се, на при мер, са Ки ном, а дру ги, ре ци мо, са САД или ЕУ. Али у прак си на ше скре та-ње на јед ну или дру гу стра ну за др жа ва-ју, по пра ви лу, не по ли тич ко-иде о ло шки при о ри те ти спољ но по ли тич ког ру ко вод-ства зе мље, већ спрем ност и же ља дру гих стра на да се збли же с Ру си јом. По мом ми шље њу, с ве ћи ном др жа ва, су сед них и да ле ких, ми смо у си ту а ци ји у ко јој на-ша зе мља иде на збли жа ва ње оно ли ко ко ли ко то хо ће дру га стра на. И сте пен бли ско сти се од ре ђу је упра во мо ти ви-

ма ру ко вод ства дру гих зе ма ља: њи хо вим гле да њи ма на оно што се до га ђа у са мој Ру си ји, би ло стра хо ва њи ма од пре те ра не бли ско сти с на ма, би ло вла сти тим пла но-ви ма у овом или оном ре ги о ну, где услед то га мо гу на ста ја ти кон флик ти ин те ре са с Мо сквом и слич но. Мо сква ни је про сто уда ра ла пе сни цом по сто лу, већ је ис ти ца ла кон крет не про јек-те. Та у це ли ни по зи тив на чи ње ни ца да ни је мо гу ће оче ки ва ти ско ко ве у спољ но-по ли тич ком кур су зе мље у до глед ној бу-дућ но сти из објек тив них раз ло га, за слу-жу је па жљи ви ју ана ли зу, ако се го во ри о по тен ци ја лу ру ске по ли ти ке у свет ским по сло ви ма.

И с овог гле ди шта, ста бил ност кур са ни је са мо усло вље на кон ти ну и те том и до след-но шћу ли ни је ру ко вод ства зе мље не за ви-сно ко ја лич ност је на ње ном че лу, не го је и по сле ди ца по сто ја ња уског ко ри до ра мо гућ но сти. Ру ска спољ на по ли ти ка је по не кад при ну ђе на да де лу је у ве о ма кру-тим окви ри ма, ко је су јој за цр та ли дру-ги, где нам ну де да игра мо уло гу у ту ђим сце на ри ји ма. При то ме нај че шће те же да јој до де ле уло ге опе рет ских не га ти ва ца, при че му би од ре ћи се тих уло га, то јест за лу пи ти вра та „по зо ри шта“, би ло још го ре (по ву ћи се из ре ги о на, за не ма ри ти сво је ин те ре се). Као ре зул тат то га, сва ки пут је од бра на сво је по зи ци је, чак пот пу но при род не, пред ста вља ла Ру си ју у очи ма јав но сти као „злу“, а оп ци ја да бу де при зна та као „до бра“ би ла је усло вља ва на бес ко нач-ним ни зом јед но стра них усту па ка, са мо да би се до ка за ло од су ство злих на ме ра. У ова квој смо па ра диг ми по сто ја ли при-лич но ду го. НА ТО се ши рио са стал ним ре фре ном на те му „за у ста ви ти Ру си ју“. Кад су на ши су се ди по ку ша ва ли да ис ко-ри сте свој тран зит ни по ло жај, по ста вља-ло се пи та ње – шта да ра ди мо с Ру си јом, а не с тран зи те ри ма. Кад је Гру зи ја на па ла пре сто ни цу та да не при зна те др жа ве и ру ске ми ро твор це – по но во про блем: ка ко ре ши ти ру ско пи та ње.Иста је си ту а ци ја и с дру гим кон фликт-ним тач ка ма (Прид ње стро вље, Ко со во): за да так на вод но ни је у то ме да се под-

�� , � ��

�� в��

�� в ��в� � �� в�� в ��в� �� в �� в�. �� в� � �� -�� в� �� в� �� в� �� -�� , �� в�� (�� , �� ) �� . �� в� �� в�, �� „�� “ �� в� �� , ��-�� , �� -�� в� в� �� в� �� (�� в� �� : „�� -�� . � в� в�� в� �� в�� “).

26

�� в�� 2011.

стак ну стра не на ком про ми се и ре ше-ња ко ја од го ва ра ју сви ма, већ у то ме да се укло ни омр зну та „ру ска смет ња“ ко-ја спре ча ва да се на мет не ре ше ње у ко-рист „ис прав не“ стра не. По инер ци ји се у слич ном кљу чу пред ста вља ју и оста-ле ме ђу на род не те ме – Ли би ја, Си ри ја, Иран, уло га Са ве та без бед но сти ОУН у ре ша ва њу кон фли ка та, са да шњост и бу-дућ ност ОЕБС-а, пер спек ти ве гло бал-не и европ ске про ти вра кет не од бра не, До го вор о обич ним ору жа ним сна га ма, так тич ко ну кле ар но на о ру жа ње, енер-гет ска без бед ност, по ло жај ру ске ма њи не у зе мља ма При бал ти ка, и та ко да ље, и то ме слич но.Прак тич но је у сва ком од на бро ја них слу ча је ва Ру си ји на ме тан из бор, ре кло би се, исти: или се при кљу чи ти ту ђем ре-

ше њу ко је је по не кад отво ре но су прот но не са мо вла сти тим ин те ре си ма, не го и еле мен тар ној прав ди, или игра ти исту уло гу „не га тив ца“, до зво ља ва ју ћи да се си ту а ци ја тран сфор ми ше на про па ган-ди стич ком пла ну из „тре ба су штин ски ре ши ти про блем“ у „тре ба ре ши ти про-блем Ру си је“.Ова кво по сто ја ње је ве о ма ду го (из ра-зних узро ка: од пр во бит не сла бо сти зе-мље и су бјек тив них про ма ша ја и нео-прав да них на да де ве де се тих го ди на, до све сног су прот ста вља ња опо не на та чи је су мо гућ но сти у свет ским по сло ви ма над моћ не) бит но су жа ва ло ма не вар ски про стор ру ској ди пло ма ти ји на свим ни-во и ма.Па ипак су с на ше стра не упра во по след-њих го ди на пред у зи ма ни ко ра ци ко ји су би ли усме ре ни на то да се иза ђе из за ча-ра ног кру га, да се сло ми ло ги ка „или се по ко ри, или по ста ни не га ти вац“. У од ре ђе ној ме ри, пре ло ман је био по зна-ти мин хен ски го вор Вла ди ми ра Пу ти на 2007. го ди не, у ко јем је не дво сми сле но ре че но: Ру си ја, као и дру ге др жа ве на

пла не ти, има сво је за ко ни те ин те ре се ко ји се мо ра ју узи ма ти у об зир, те јед-но стра ни мо де ли на ме ње ни све ту ви ше не ће про ћи.Али при то ме Мо сква ни је про сто уда-ра ла пе сни цом по сто лу, већ је ис ти ца ла кон крет не про јек те ко ји су је при мо ра-ва ли да отво ре но ре а гу је. Ако го во ри-те о не де љи во сти без бед но сти, хај де да скло пи мо оба ве зу ју ћи уго вор и ство ри-мо је дин стве ну ар хи тек ту ру без бед но-сти. Ако обе ћа ва те да про ти вра кет на од бра на ни је усме ре на про тив Ру си је већ про тив тре ћих зе ма ља – хај де да је учи ни мо за јед нич ком, по сек то ри ма од-го вор но сти, не за ла зе ћи у про стор јед-ни дру ги ма. Ви сте за то да Ру си ја бу де члан Свет ске тр го вин ске ор га ни за ци је? Па шта сме та да се то омо гу ћи? Ви сте за

уза јам ну отво ре ност за ин ве сти ци је? За-што он да уво ди те огра ни че ња на ру ски ка пи тал? Ви сте за отво ре но дру штво? Хај де да уки не мо ви зе.Од го во ри на ова пи та ња мно ги ма из гле-да ју не при јат ни, јер по ште но ре ћи ни је јед но став но, а пре ћу та ти зна чи до ве сти у сум њу кон цеп ци ју „или као ми, или ни је пра вил но“. У том сми слу, раз у ме се, да ле ко је угод ни-је не од го ва ра ти су штин ски, већ отво ре но дис кре ди то ва ти из вор не при јат них пи та-ња. И за то се већ сад по кре ће кам па ња с ци љем да по ка же ка ко ће те жак парт нер би ти Ру си ја у нај ско ри јој бу дућ но сти и ка ко од ње тре ба оче ки ва ти са мо агре-сив ност, твр до гла вост, су прот ста вља ње свим „пра вил ним“ ини ци ја ти ва ма „из прин ци па“ и слич но. У скла ду с тим, очи глед но се при пре ма тло за јед но стра не ко ра ке и при ка зи ва ње кон фликт них те ма у по треб ном про па-ганд ном све тлу. То се на ро чи то мо же ти-ца ти те ма ти ке гло бал не ПРО, где је на ша стра на ја сно озна чи ла сво ју по зи ци ју: ако ње но ши ре ње бу де на ру ша ва ло стра те-

гиј ску рав но те жу, Ру си ја ће би ти при ну-ђе на да иза ђе из уго во ра СТАРТ. Мо гу ће је да се уна пред по пло ча ва пут ка ко би се за тим пре шла „цр ве на ли ни-ја“ иза ко је за Ру си ју не из бе жно (не на осно ву раз ми шља ња „НА ТО/САД су ло-ши“, већ јед но став но у кван ти та тив ном и ква ли та тив ном по гле ду) по чи њу ри-зи ци и по тен ци јал не прет ње. При род ну ре ак ци ју Мо скве на то при ка за ће (што се већ до га ђа ло) као па ра но ид ну и мо-ти ви са ну агре сив ном при ро дом ње ног ру ко вод ства („а ми смо упо зо ра ва ли још у сеп тем бру 2011!“).За то о бу ду ћем на вод но не из бе жном по-гор ша њу кли ме у од но си ма, пре све га са За па дом, да нас го во ре углав ном они за ко је су до бри од но си то ка да Ру си ја де лу-је у окви ру ту ђе ло ги ке. Про сто за то што та ло ги ка по ти че од очи глед но „до бре“ стра не. Па у тим зе мља ма су бо ље раз-ви је не де мо крат ске ин сти ту ци је, обез бе-ђе на су пра ва и со ци јал на до бра гра ђа на, оне су уоп ште бо ље раз ви је не еко ном ски и тех но ло шки! Зна чи, оне су у пра ву, и Ру си ја тре ба да се по ми ри с про ме ном ре-жи ма код су се да у ан ти ру ске ре жи ме, са ши ре њем НА ТО-а и ње го вим уче шћем у кон флик ти ма на стра ни јед ног уче сни ка, са иг но ри са њем ОУН, не а де кват ним оце-на ма до га ђа ја у Гру зи ји 2008. го ди не, ме-ша њем у уну тра шње ства ри са ме Ру си је („спи ско ви“ пре су ђе ња, по др шка „сво ји-ма“ и слич но) и мно гим дру гим ства ри ма ко је ни ко не би тр пео ка да би све то би ло пот пу но обр ну то: „оно што је до зво ље но Ју пи те ру, ни је до зво ље но во лу“. Ме ђу на род ни од но си су да ле ко од оних де мо крат ских нор ми и прин ци па ко ји ефи ка сно де лу ју за гра ђа не у раз ви је ним зе мља ма. По не кад се упра во ра ди то га да би њи хо ви гра ђа ни код ку ће жи ве ли у ми ру и оби љу, нај де мо крат ски је зе мље по на ша ју ве о ма бру тал но на по љу. То са мо по твр ђу је чи ње ни цу да ни јед на стра на у све ту не ма пра ва да сма тра сво ја пра ви ла је ди но ис прав ним за цео свет, а оп шта ко рист мо же би ти обез бе ђе на са-мо ра зум ним ком про ми сом за ко ни тих ин те ре са свих зе ма ља. Не ма ни ка квих раз ло га прет по ста вља ти да ће спољ на по-ли ти ка Ру си је до жи ве ти бит не про ме не у сле де ћим го ди на ма: на ма су вла сти ти ин те ре си пот пу но ја сни и њи хо ва од бра-на уоп ште не зна чи же љу да по гор ша мо од но се с би ло ким.И то је ап со лут но објек тив на, а не су бјек-тив на суп стан ца. Што би ре кли: „ни шта лич но“.

�� в�

�� je �� : �� в� �� в�� , �� в �, �� „�� в ��“, � �в� �� в� �� „�� “ � „�� “.

27

�� в�� 2011.

�� : �� в, �� в�

�� -в�? �� в� �� ?

На ова и дру га пи та ња до пи сни ку „Ро сиј-ске га зе те“ од го ва рао је пред сед ник Ре пу-бли ке Срп ске, ко ја ула зи у са став Бо сне и Хер це го ви не, Ми ло рад До дик.

� � �� : �� в� �� „�� “ �в�� ?Ми ло рад До дик: У тре нут ку раз би ја ња СФРЈ Ср би су нај ма ње од свих би ли за-ин те ре со ва ни да се ла те оруж ја. Али ми смо га узе ли. Као ре зул тат то га до би ли смо де мо ни за ци ју на ци је и суд ска го ње-ња на шег ру ко вод ства. На жа лост, услед ни за окол но сти, ме ђу ко је спа да ју и оне ко је су спо ља на мет-ну те, Ср би су се не са мо на шли на ло шој стра ни исто ри је, не го су се и због сво је на ив но сти још и сло жи ли са ова квим ста њем ства ри. За пад ни је окле вао да кре не пу тем ка жња ва ња Ср ба, уна пред

им од ре див ши уло-гу „ло ших мо ма ка“. Та ко је би ло у Бо сни. Та ко се до га ђа са да и на Ко со ву.

�: ��, �� , �� -� в� „�� -�� “ � �в�� ?МД: С гле ди шта не-ких дру гих на ро да, очи глед но би би ло бо ље да Ср би ја као др жа ва пре ста не да по сто ји на Бал ка ну. То би ве ро ват но до-ве ло до ста би ли за ци је у ре ги о ну. Али та је ва ри јан та, на рав но, ис кљу че на.За пад не зе мље ни ка да ни су пре ста ле да се бо је мо гу ћег ја ча ња Ср ба, раз во ја на-ших ве за с Ру си јом, и из тог стра ха су по ку ша ва ле да ство ре раз дор из ме ђу на-ших на ци о нал них и др жав них ин те ре са. На при мер, ра ни је је на су сре те по ли-

ти ча ра из Ср би је и Ре пу бли ке Срп ске За пад гле дао са ужа сом. Мо мен тал но би усле ди ла опо ме на или ка жња ва ње. Сре-ћом, са да се пре ма то ме од но се не што мир ни је, иако је пот це њи ва ње зна ча ја срп ског на ро да на Бал ка ну, ми слим, од-ре ђе но од стра не За па да као ње го ва ду-го роч на стра те ги ја. По мом ми шље њу, је ди на кон цеп ци ја за са вре ме ни Бал кан је да сва ко жи ви у сво-јој зе мљи, да жи ви оба ве зно у ми ру и да тај мир бу де га ран то ван.

�: �� в � �� „�� “ �в� �� ? �� в� � �� ?

�� „� �� “

�� За што се Ср ба и дан-да нас бо је у Европ ској уни ји?

�� , �� в� � �� в� �� , � �� в� �� в� �� в �� . �� , �� .

��

��

: AF

P IM

AG

EF

OR

UM

28

�� в�� 2011.

МД: Код нас нео спор но по сто ји не га ти-ван од нос пре ма Ме ђу на род ном три бу-на лу за бив шу Ју го сла ви ју (МТБЈ). Он је по ве зан с тим што ње го ва па жња пре ма пред став ни ци ма дру гих на ци ја ни је би ла аде кват на. Сте пен њи хо ве од го вор но сти се сма њи вао, а зах те ви за њи хо ву пре да ју ни су би ли та ко оштри као у од но су пре-ма Ср би ма. Не та ко дав но от кри ве не су не ке ве о ма ка рак те ри стич не чи ње ни це. Ме ђу они-ма за ко је је Ме ђу на род ни три бу нал био за ин те ре со ван био је и ли дер бо сан ских му сли ма на Али ја Изет бе го вић. Али ис-тра га про тив ње га ни је по кре ну та. На кра ју је слу чај био за тво рен. Ка рак те ри-стич но је да се то до го ди ло на дан ње го ве смр ти. То зна чи да су у Ха гу че ка ли тај тре ну так. Исто је би ло и у слу ча ју с во-ђом бо сан ских Хр ва та, Фра њом Туђ ма-ном. Ис по ста ви ло се да се он на ла зио на спи ску оп ту же них за исто де ло за ко је је не дав но био осу ђен ге не рал Ан те Го то ви-на. Та ко да би и Туђ ма на, да је жив, тре-ба ло осу ди ти. Очи глед но је да Три бу нал ни је хтео да се то до го ди.

Али го во ри ти на ову те му емо тив но и на зи ва ти пре да ју оп ту же них из да јом од стра не Ср би је, чи ни ми се да ни је у ре ду. Пот пи сав ши ми ров ни спо ра зум, зе мља је пре у зе ла на се бе оба ве зу да са ра ђу је с Три бу на лом и мо ра ла је да је ис пу ни.

Шта ви ше, по мом ми шље њу, Ср би би из-бе гли за те за ње ом че, ко је је пред у зи мо За пад по след њих го ди на, уко ли ко би се сви оп ту же ни по не ли пре ма тој оба ве зи с ду жном од го вор но шћу и бла го вре ме но оти шли у Хаг.

��: �� в� ��-�� в�?МД: Све оно што се до га ђа на Ко со ву, ра чу на ју ћи ту и оно што се са да до га ђа, је сте ре зул тат гре шке ко ју је Ср би ја на-пра ви ла ка да је под при ти ском САД и Евро пе ски ну ла с гла са ња на Ге не рал ној скуп шти ни ОУН сво ју Де кла ра ци ју о не за ко ни том про гла ше њу не за ви сно сти Ко со ва. У том тре нут ку до ку мент је мо-гао да до би је одо бре ње. Наш при ступ пре ма Ко со ву са сто ји се у не при зна ва њу су ве ре ни те та по кра ји не и об у ста вља њу ди ја ло га са ал бан ским вла сти ма. Тре ба де ло ва ти ме то да ма ко је је ко ри стио Ган ди. Они се че сто по ка зу-ју ефи ка сним. Ору жа ни кон фликт не би био у ин те ре су Ср би је. У том слу ча ју она би мо ра ла да ра ту је с НА ТО-ом.

�� в�

�в� �� в�, �� , �� в �� в�� в� �� в �� в�.

�� в�� в� �� Мо сква ни је по др жа ла „ли биј ски сце на рио“ за Си ри ју

��: ��в�� в

е ла ку ћа је пре тр пе ла дру ги за ре дом по раз у ОУН при-ли ком рас пра ве о Ва шинг-то ну ва жним спољ но по ли-тич ким пи та њи ма.

И оба пу та „кри вац“ за то што пла-но ви САД ни су би ли оства ре ни би ла је Ру си ја.Од лу ка Па ле сти не да се обра ти Са ве-ту без бед но сти за при зна ње др жав не не за ви сно сти, упр кос мно го број ним мол ба ма аме рич ке стра не да то не чи-

ни, би ла је пр во не при јат но из не на ђе ње за Оба ми ну ад ми ни стра ци ју. При то ме је Ру си ја јав но по др жа ла па ле стин ске пла-но ве, по сред но охра брив ши ти ме пред-сед ни ка ауто но ми је Мах му да Аба са на од луч не ак ци је.На ша зе мља је за јед но с Ки ном ста ви ла ве-то на ре зо лу ци ју о Си ри ји, ко ју је под не ла аме рич ка стра на. Пре ма ре чи ма стал ног пред став ни ка РФ у ОУН Ви та ли ја Чур-ки на, до ку мент је „био из гра ђен на фи-ло зо фи ји кон фрон та ци је“. По не пи са ним пра ви ли ма ОУН, пре не го што би ло ко ја ре зо лу ци ја до ђе до Са ве та без бед но сти на �

��

�:

AP

29

�� в�� 2011.

по твр ђи ва ње, то ком мно го број них за ку-ли сних кон сул та ци ја уче сни ци ди ску си је те же да при бли же ста во ве. У да том слу ча ју аме рич ка стра на је из-не ла на рас пра ву очи глед но про па ли, ап со лут но не при пре мље ни па пир ко ји у свом са да шњем об ли ку про сто ни је мо гао би ти при хва ћен. То зна чи да циљ САД ни је би ла ре ал на по ли ти ка већ са-мо де мон стра ци ја сво јих „пле ме ни тих“ на ме ра пре ма си риј ској опо зи ци ји. Са да Ва шинг тон има ар гу мент за што не мо же од мах да пру жи вој ну по моћ про тив ни-ци ма зва нич ног Да ма ска. За све је кри ва Ру си ја. У сре ду је са оп ште но да је у ни зу гра до ва си риј ска опо зи ци ја спа љи ва ла ру ске за ста ве. Ра зу мљи во је јав но „не-го до ва ње“ стал ног пред став ни ка САД у ОУН Су зан Рајс због ру ског ста ва. Као да ра ни је ни шта о ње му ни је зна ла. Ја сне су и оп ту жбе ко је је Рај со ва до ба ци ла дво-ра ни, да Са вет без бед но сти не из вр ша ва од го вор но сво је оба ве зе по што Мо сква и да ље ис по ру чу је оруж је си риј ском ре-жи му. Ово по зо ри ште је би ло сра чу на то на арап ске гле да о це ко ји се не раз у ме ју у ни јан се ве ли ке по ли ти ке.Али це ла та цир ку ска ла кр ди ја пред те ле-ви зиј ским ка ме ра ма ни је мо гла да са кри је очи глед ну чи ње ни цу: по ку шај Бе ле ку ће да на мет не Ру си ји и Ки ни уло гу по слу-шних ста ти ста у аме рич кој бли ско и сточ-ној по ли ти ци је про пао. Ре зо лу ци ја о Си-ри ји ко ју су пред ло жи ле САД фак тич ки је пред ви ђа ла да Са вет без бед но сти по твр-ди већ ра ни је уве де не санк ци је про тив Да ма ска од стра не ЕУ и САД. При то ме ови ко ра ци ни су раз ма тра ни ни у Мо скви ни у Пе кин гу. Са да се пак дру гим уче сни-ци ма рас пра ве у ОУН јед но став но ну ди ло да се де фак то при кљу че санк ци ја ма. Ру-си ја и Ки на се ни су сло жи ле са ова квом по ли тич ком са мо во љом и зах те ва ле су да се узму у об зир њи хо ви при сту пи си риј-ском про бле му. Дру ге зе мље ко је ула зе у БРИКС (Бра зил, Ин ди ја, Ју жна Афри ка), као и Ли бан, за вре ме гла са ња у Са ве ту без бед но сти де мон стра тив но су се уз др-жа ле.Гла сне из ја ве Су зан Рајс о ис по ру ка ма ру-ског оруж ја Да ма ску из гле да ју чуд но, ако се узме у об зир обим на о ру жа ња ко је до-спе ва на Бли ски ис ток из САД. Очи глед ни су по ку ша ји Ва шинг то на да у Си ри ји по-но ви „ли биј ски сце на рио“ са осни ва њем опо зи ци о них Са ве та и ан га жо ва њем тру-па НА ТО-а за спро во ђе ње вој не опе ра ци је про тив ре жи ма Ба ша ра Аса да. Али ова ква по ли ти ка не од го ва ра ин те ре си ма Ру си је.

На ша зе мља је из ву кла до бру по у ку из чи-ње ни це да сна ге НА ТО-а, под из го во ром спро во ђе ња ху ма ни тар не опе ра ци је у Ли-би ји, све до са да на ста вља ју да ра ту ју на стра ни про тив ни ка пу ков ни ка Га да фи ја. И то се до га ђа на осно ву та ко зва ног ду-ха ре зо лу ци је Са ве та без бед но сти ОУН о Ли би ји, иако у тек сту до ку мен та не ма ни ре чи о бом бар до ва њу и свр га ва њу ре жи-ма у Три по ли ју.Же ља Аме ри ка на ца да про ме не власт у Да ма ску да ле ко је од пле ме ни тих мо ти ва за ус по ста вља ње де мо кра ти је у Си ри ји. Чим је на власт у Ли би ји до шао На ци-о нал ни пре ла зни са вет, он је рас ки нуо прет ход не уго во ре о оруж ју и наф ти ко ји су би ли за кљу че ни у Га да фи је во вре ме. Ту су и уго во ри са Ру си јом, ко ја је спа да ла у нај ве ће ис по ру чи о це ли биј ској ар ми ји. На но вим тен де ри ма ће ак тив но уче ство ва ти аме рич ке ком па ни је ко је, с об зи ром на

про ме ње ну по ли тич ку си ту а ци ју, има ју до бре шан се за по бе ду. Исто та ко су се раз ви ја ли до га ђа ји у Ира ку на кон свр-га ва ња Са да ма Ху се и на. Са да овај мо дел Аме ри кан ци хо ће да при ме не и у Си ри ји, ко ја ће се у слу ча ју па да ре жи ма Ба ша ра Аса да и до ла ска на власт опо зи ци је го то-во сто про цент но од ре ћи ру ског оруж ја. У ко рист, раз у ме се, аме рич ког на о ру жа ња. Ка кве он да то има ве зе с де мо кра ти јом?Ру си ја је од би ла да по др жи аме рич ки план о Си ри ји, иако схва та да ће тај став по гор-ша ти ње не од но се с Ва шинг то ном. Али Ру си ја, о ко јој у Бе лој ку ћи го во ре као о стра те гиј ском парт не ру САД, не мо же би-ти „при ре пак“ аме рич ке по ли ти ке. На ша зе мља има сво је ге о по ли тич ке ин те ре се у ко је спа да ју и ин те ре си на Бли ском ис-то ку. И ка да ми ка же мо „не“ аме рич ким пла но ви ма, то зна чи да ће с тим ми шље-њем Ва шинг тон мо ра ти да се по ми ри.

��

��

: A

P

30

�� в�� 2011.

�� : ��

�ре два де сет го ди на у бив шој Ју-го сла ви ји је из био срп ско-хр-ват ски су коб за вре ме ко јег су у рат ним деј стви ма уче ство ва ли и ру ски до бро вољ ци. Ру ска ре-

дак ци ја ча со пи са Ро линг Стон се сре ла с не ки ма од љу ди ко ји су од лу чи ли да за-сту па ју ин те ре се Ру си је у стра те гиј ски ва жном ре ги о ну Евро пе. „До ла зи ли су и про фе си о нал ци, по ре-клом из Ру си је, али углав ном су би ли ’ав-га ни стан ци’ са рат ним ис ку ством. Они су би ли на ро чи то це ње ни. Би ли су то пра ви пла ће ни ци ко ји су зна ли шта је шта. Мно ги су би ли љу ди са убе ђе њем, што се код њих у пот пу но сти спа ја ло с не ди сци пли ном и ру ском без бри жно-шћу. Али ова ке нео б у зда не за не се ња ке ни сам имао при ли ке да сре ћем ви ше ниг-де и ни ка да“. Ове ре до ве бив ши за ме ник ше фа ад ми ни стра ци је Са ма ре и бив ши де пу тат Др жав не Ду ме из Гај да ро ве пар-

ти је „Из бор Ру си је“ Марк Феј гин на пи сао је у свом днев ни ку, ка да је као вој ник уче-ство вао у ра ту на те ри то ри ји бив ше Ју-го сла ви је по чет ком де ве де се тих го ди на. Да нас Марк не ра до при ста је да раз го ва ра о ју го сло вен ској кам па њи: та кав по да-так у би о гра фи ји ви ше од го ва ра не ком ва тре ном на ци о на ли сти у ма ји ци „Пра-во сла вље или смрт“, не го ли пред став ни-ку по што ва ња до стој не опо зи ци је. „То је би ла аван ту ра у ко јој су мно ги од та квих као што сам ја уче ство ва ли не то ли ко из идеј них раз ло га, ко ли ко из по ку ша ја да при ме ни мо вла сти ту хра брост“, ка же Феј гин. „Чла но ви ма по ро ди це и сво јим при ја те љи ма ни сам ре као да идем на Бал-кан. Од при ја те ља еми гра на та по зна те су ми би ле адре се за вр бо ва ње бо ра ца у Бе о гра ду, та ко да сам од лу ку да кре нем до нео при лич но бр зо.“„Углав ном се мо је окру же ње са сто ја ло од Ср ба, Бу га ра и Гр ка“, се ћа се Марк, „али у Ју го сла ви ји смо мо ји дру го ви и ја на пр вој ли ни ји сре та ли и Ру се. На ша вој на

је ди ни ца се на ла зи ла у пред гра ђу Са ра-је ва. Не ка да је то би ла пре сто ни ца зим-ских Олим пиј ских ига ра 1984. го ди не, али се с по чет ком ра та град пре тво рио у ру ше ви не.“Марк Феј гин се се ћа до нај сит ни јих по-је ди но сти ра та у ко јем је уче ство вао за-јед но са сто ти на ма дру гих лу до хра брих до бро во ља ца ко ји су до шли да се бо ре на стра ни „бра ће Ср ба“, али при зна је да је ду го скри вао тај део сво је про шло сти. Ту не ма ни чег чуд ног: по др шка Ср би ма се ни је баш укла па ла у ре зи ме ва тре ног де мо кра те. „Све вре ме смо се се ли ли по ра зним је ди ни ца ма где су се бо ри ли нај-ра зли чи ти ји љу ди: пу сто ло ви, бе сни Ср-би из за пад но е вроп ских зе ма ља, чла но ви бе о град ских ра ди кал них пар ти ја, ко за ци с ју га Ру си је; сре тао сам и уче сни ке Бар ка-шо вље вог Ру ског на ци о нал ног је дин ства. Ма да је ових по след њих би ло ма ло.“Та чан број ру ских до бро во ља ца ко ји су ра то ва ли на стра ни Ср ба ни је по знат, али екс пер ти ин си сти ра ју на број ци од не ко-

�� в��

�� в�

31

�� в�� 2011.

ли ко сто ти на љу ди. „Ефе кат број но сти Ру са у зо ни рат них деј ста ва по сти зан је, из ме ђу оста лог, и за хва љу ју ћи то ме што су њи хо ве ма ле гру пе ко ри шће не као удар не и ди вер зант ско-из ви ђач ке је ди ни це, ко је су се по ја вљи ва ле на раз ли чи тим де ло ви-ма фрон та“, пи ше у сво јој књи зи бив ши до бро во љац Ми ха ил По ли кар пов. То да

су на стра ни сна га са мо про гла ше не Ре пу-бли ке Срп ске ра то ва ле сто ти не ру ских до-бро во ља ца, до бро је по зна то из штам пе. Ру ске вла сти пак ни ка да зва нич но ни су при зна ва ле ту чи ње ни цу, бо је ћи се да не по ква ре пре ви ше од но се са За па дом. Ру ски ак ти ви сти ко ји су де ло ва ли у Ср би-ји при зна ју да је са оруж јем би ло те шко: ар ми ја зе мље ко ја је при па да ла По кре ту не свр ста них ни је се спре ма ла да ра ту је ни са ким, и за то су на не при ја тељ ске по ло жа-је до бро вољ ци и њи хо ви срп ски са бор ци че сто ишли са ауто ма ти ма из до ба Дру гог свет ског ра та. Са Феј ги ном раз го ва рам у мо сков ском ка феу, и ова ат мос фе ра ни је са свим у скла ду с хе рој ским при ча ма мог са го вор ни ка. „Стал но смо пу ца ли јед ни на дру ге“, се ћа се Марк. „По не кад смо мо-ра ли да ву че мо на се би екс пло зив и у тим тре ну ци ма ме ни је на пу шта ла ми сао да ће ко ман да, ако ми се не што де си, уште де ти на мо јој са хра ни. Се ћам се ка ко сам ста јао на ста ром је вреј ском гро бљу у Са ра је ву, где је би ло спо ме ни ка с ру ским име ни ма: љу де су про сто за ко па ва ли у зе мљу и ни-ко ме ни до ко га ни је би ло ста ло.“„Из ла зиш из хан га ра да се уми јеш и не знаш да ли ћеш се уми ти во дом или кр-вљу“, при ча Бо рис Пи чу гин, бив ши ми-

ли ци о нер, бив ши ге не рал ко ји је ра то вао у Са ра је ву на стра ни ге не ра ла Мла ди ћа. У бал кан ски рат је до спео 1994. го ди не и ка же да су му при мер би ли ру ски до бро-вољ ци ко ји су ра то ва ли у Ср би ји пре ре-во лу ци је. „Ве ћи на Ру са, на мо ју жа лост, чак ни не зна да се у Ср би ји ра то ва ло, а ми смо за др жа ва ли го ми лу му џа хе ди на ко ји су кре ну ли у Че че ни ју“, жа ли се Бо-рис, ко ји се тек не дав но вра тио у Ру си ју. На кон што су 1995. го ди не из ме ђу за ра-ће них Ср би је, Хр ват ске, бо сан ских му-сли ма на и за пад них зе ма ља би ли пот пи-са ни ми ров ни спо ра зу ми, Бо рис је ра дио као ин же ње рац и ба вио се укла ња њем мин ских по ља за но вац ме ђу на род них ор га ни за ци ја: „Та мо је би ло и Ен гле за и с њи ма је би ло див но ра ди ти, али су за то све пре да ли ло кал ним струч ња ци ма – на кра ју су ру чак скра ти ли на по ла са та, па си мо рао да жу риш и гу таш хра ну у ко-ма ди ма. Укла ња ње ми на не тр пи ужур ба-ност“, ка же Пи чу гин. Као и мно ги бив ши бор ци, Бо рис је остао у Ср би ји – је зик је на у чио за вре ме ра та из срп ских књи га кла си ка Ву ка Дра шко ви ћа. „То је као мо ја дру га отаџ би на, чак и ми слим на срп ском је зи ку“, при ча Бо рис, ко ји очај нич ки хо-ће да за ра ди но вац у Ру си ји, и да се по но-во вра ти у Ср би ју, где га че ка же на.Марк Феј гин ка же да пи ше књи гу у ко ју ће оба ве зно ући при че о ње го вом уче шћу у рат ним деј стви ма на Бал ка ну. О ра ту ко ји да нас Ср би ја, ко ја те жи да уђе у ЕУ, же ли да за бо ра ви као стра шан сан, већ је на пи са но мно го књи га – осим успо-ме на бив ших до бро во ља ца, свој по глед на ње га из ло жио је и Еду ард Ли мо нов. У сво јим број ним ин тер вју и ма он је при чао ка ко је ле тео у ју го сло вен ски рат пра во из Па ри за ави о ном ма ђар ске ком па ни је Ма лев и но сио у џе пу пи штољ ко ји су му по кло ни ли срп ски бор ци. Упра во је у ју-го сло вен ском ра ту сни мљен нај чу ве ни ји ви део са уче шћем Ли мо но ва, због ко јег

�� в� �� в� � �� , � � �� . „�� в� � �� , � �� , � � �в� �� в� �� в�� -� в� �� в�� в� � �� в� �� “, � �� в� �� в �� в� �� в.

�� в�� 5. �� в�� 2011. �� в�� -в�� в� �� 1992. �� 1995. ��-�� . �� в� �� в� �� в� �� . ��-�� . �� в�� . �� -�� в� �� -�� в� �� -�� - �� в��. �� в�� в� в� ��.

32

�� в�� 2011.

га и дан-да нас не во ли за пад ни свет: пи-сац-опо зи ци о нер пу ца из ми тра ље за по Са ра је ву. Исти на, у сво јој књи зи „Смрт“ Ли мо нов твр ди да тај ка дар ни је ни шта дру го до др ски фал си фи кат ко ји је мон-ти рао ре жи сер Пол Пу ли ков ски.За то су о су сре ту с ли де ром бо сан ских Ср ба Еду ар ду Ли мо но ву оста ле при јат не успо ме не: „Ка ра џић, си ну ла ми је у том тре нут ку ми сао, ли чи на про фе со ра аме-рич ког уни вер зи те та... Та кав је он за пра во и био мно ге го ди не, све док га бо сан ски Ср би ни су по зва ли да игра ва жни ју уло гу од про фе со ра пси хи ја три је“, пи ше о ње му Ли мо нов. Са да се ју нак књи ге ли де ра Но-ве бољ ше вич ке пар ти је и бив ши про фе-сор пси хи ја три је Ра до ван Ка ра џић, ко ји се ду го вре ме на скри вао под ма ском чуд но-ва тог про фе со ра-тра ва ра, на ла зи у ће ли ји Ха шког три бу на ла. Не дав но се бив шем ли де ру бо сан ских Ср ба при дру жио ње гов са бо рац, ге не рал Рат ко Мла дић. У ма ју је ја ко оста ре ли ге не рал, са без бол ка пом на гла ви, ко ја му је при да ва ла слич ност са глум цем Џо ном Мал ко ви чем, ухап шен не да ле ко од Бе о гра да. Са да, ис пу нив ши све оба ве зе пред ме ђу на род ном за јед ни-цом ко ја је не ка да бом бар до ва ла Ср би ју, но во срп ско ру ко вод ство на че лу с пред-сед ни ком Бо ри сом Та ди ћем оче ку је по зив за члан ство зе мље у Европ ској уни ји. Про цес про тив Мла ди ћа се во ди кли ма во: адво ка ти ин си сти ра ју на пси хи ја триј ској екс пер ти зи, али им нај ве ро ват ни је не ће по ћи за ру ком да спа су оди о зног ге не ра ла. Мла ди ћа оп ту жу ју за озбиљ не рат не зло-чи не од ко јих је глав ни – уби ство пре ко осам хи ља да бо сан ских му сли ма на у Сре-бре ни ци 1995. го ди не. До бро во љац Бо рис не ве ру је да је ге не рал Мла дић лич но ко-ман до вао уни ште њем хи ља да мир них ста-нов ни ка: „Се ћам се ње го вог на ре ђе ња о по што ва њу Же нев ске кон вен ци је – то на-ре ђе ње је би ло са оп ште но свим вој ни ци-ма. Рат не зло чи не су вр ши ле све стра не у су ко бу, али то ни је би ла др жав на по ли ти-

ка“. За пад ни екс пер ти за ге но цид сма тра-ју, ме ђу тим, да Мла дић сно си не по сред ну од го вор ност за до га ђа је у Сре бре ни ци, а европ ски ме ди ји ко ји пра те про цес на-зи ва ју га „ка са пи ном са Бал ка на“. Мајкл Шарп, прав ник и бив ши са рад ник прав-ног оде ље ња Стејт де парт мен та САД, ви ди про цес ге не ра лу као мо гућ ност да Ср би ја из ву че лек ци ју из про шло сти. „Мла ди ћа у Ср би ји сма тра ју хе ро јем, и ако се до ка же ње го ва кри ви ца то ће по мо ћи Ср би ји да се ре ха би ли ту је и да истин ски по ста не део Евро пе“, ре као је Шарф у ин тер вјуу ли сту „Кри шчен са јенс мо ни тор“.Ру ски екс пер ти – струч ња ци за ме ђу на-род но пра во и де пу та ти − на зи ва ју про-це се срп ским ру ко во ди о ци ма по ли тич ки мо ти ви са ним, и у то ме има зр но исти не: број осу ђе них Ср ба знат но над ма шу је број Хр ва та ко ји ни су учи ни ли ни шта ма ње звер ста ва. Али Ру си ји оста је са мо да ма ше пе сни ца ма по сле ту че: по ку ша-ји на ше зе мље да за у ста ви ју го сло вен ску кла ни цу су про па да ли умно го ме и због вла сти тих про бле ма. „Сла би смо би ли, и Че че ни ја је по ка за ла сву на шу сла бост“, при ча Сер геј Фи ла тов, ко ји је сре ди ном де ве де се тих го ди на био на че лу ад ми ни-стра ци је пред сед ни ка Јељ ци на. „Ко ли ко

год смо се тру ди ли да над и гра мо Аме-ри кан це, они су се увек по кри ва ли ме-ђу на род ним од лу ка ма. На ша зе мља још не ужи ва по ве ре ње у це лом све ту. Нас су ви ше бри ну ли вла сти ти про бле ми. Је ди но што смо мо гли је то да на го во ри мо Бо ри-са Ни ко ла је ви ча да по ша ље при пад ни ке де сант них је ди ни ца, ко ји су се на шли на при штин ском аеро дро му и на Ко со ву“. Исти на, осим де сант них је ди ни ца ко је су по бед нич ки ушле на Ко со во, Ру си ја је за пад ном све ту ко ји је ра то вао про тив Ју го сла ви је по ка за ла још је дан ши пак. Го-ди не 1999, са знав ши да се НА ТО спре ма да бом бар ду је Бе о град, ка ко би „ху ма ни-тар ним бом бар до ва њи ма“ спре чио ет нич-ко чи шће ње на Ко со ву, пре ми јер Јев ге ниј При ма ков, ко ји је по ле то у САД, окре нуо је на траг свој ави он из над Атлан ти ка. У Ру си ји су овај пре ми је ров гест мно ги до че ка ли с не до у ми цом – де мон стра тив-ни за о крет ави о на од у зи мао је зе мљи кре ди те ко ји су јој у том тре нут ку би ли ве о ма по треб ни. Ру ску ин те ли ген ци ју и шоу-би знис ју го сло вен ски рат го то во да ни је уз бу ђи вао – про тив бом бар до ва ња Бе о гра да ис ту пио је са мо Ју риј Шев чук. Са да се ма ло ко се ћа да је је ди ни ком по-зи тор ко ји се ода звао на кон фликт био бу ду ћи про ду цент „Зве ри“ Алек сан дар Вој тин ски, ко ји је на пи сао дир љи ву пе-сму „Ју го сла ви ја“. Вој тин ски је при чао да је хтео да пе сму из ве де не ко ли ко ру ских му зи ча ра, али ње гов пред лог ни је на и-шао на по др шку. На кра ју је „Ју го сла ви-ју“ от пе ва ла мла да Ле на Ка ти на, бу ду ћа со лист ки ња гру пе Т.А.Т.У. Као и мно ги уче сни ци рат них деј ста ва на Бал ка ну, Феј гин не мо же да за бо ра ви исто ри ју од пре два де сет го ди на: „Са при-ја те љи ма и са бор ци ма из је ди ни це ко ји су оста ли у жи во ту (и Ср би ма, и Ру си ма) до да на да на шњег се не до пи су јем. Део њих је по ги нуо на Ко со ву у вре ме по след ње рат не кам па ње, оста ли су се рас пр ши ли по све ту. Остао ми је, на при мер, при-ја тељ у Бо сни по име ну Че до. Ето. Са да та кви ма као што је он по ступ но сма њу ју вој ну пен зи ју, а он има по ро ди цу, ра ња-ван је... Али чак ни он не жа ли“, с ту гом у гла су ка же Марк. Ру ски до бро во љац Бо-рис Пи чу гин та ко ђе се се ћа рат них деј ста-ва са по ме ша ним осе ћа њем но стал ги је, и ка же да не осе ћа мр жњу пре ма бив шим не при ја те љи ма: „Срео сам ко ман ди ра во-да из ко јег су ме ра ни ли и ре као сам му: ’да су тво ји вој ни ци до бро пу ца ли у ме не, ја бих до био до бру пен зи ју’. Ето та кав је то цр ни ху мор“.

„��в �� , �� “, �� , „�� в � �� в �� в�� . �� в�� в�.“

�� 1994. �� в�� в� � � � � � �� в� �� . „�� , �� , �� в� ��, � � �� в� � �� “, �� , �� в �� в�� .

�� в�

33

�� в�� 2011.

�ро шло је сто го ди на од по зна-тих аграр них ре фор ми Пе тра Сто ли пи на ко је су до при не ле да Ру си ја у пр вим де це ни ји ма 20. ве ка по ста не је дан од нај ве-

ћих свет ских про из во ђа ча и из во зни ка хра не. Ру ски се ља ци су увек сма тра ни тра ди-ци о нал ним упо ри штем пра во слав ног са мо др жа вља. Али у вре ме пр ве ру ске ре во лу ци је упра во су се ља ци пљач ка-ли и спа љи ва ли има ња ве ле по сед ни ка. Се љач ко, зе мљи шно, тач ни је, аграр но пи та ње по ста ло је про блем од чи јег је ре ша ва ња, на кра ју кра је ва, за ви си ла суд би на зе мље.Сто ли пи но ва вла да је има ла три ва ри-јан те де ло ва ња: да не спро во ди аграр-не ре фор ме, за до во љив ши се гу ше њем се љач ких по бу на; да за поч не аграр ну ре фор му ко ја за др жа ва пра во при ват-не сво ји не; да за поч не ре фор му ко ја ће де ли мич но или у це ли ни пре да ти ве ле-по сед нич ку зе мљу се ља ци ма. У прак си се оства ри ва ла упра во пр ва ва ри јан та ко ја се пре тво ри ла у уче шће се ља ка у ре во лу ци ји. Тре ћу ва ри јан ту је власт сма тра ла не при хва тљи вом јер је пре-ти ла да пот ко па са ме те ме ље дру штва. Још у пред ве чер је ре во лу ци је цар Ни-ко лај Дру ги је упо зо рио ста ре ши не се о-ских оп шти на у Кур ску: „Пам ти те да се љу ди не бо га те оти ма њем ту ђег до бра, већ по ште ним ра дом, ште дљи во шћу и жи во том по за по ве сти ма Бо жи јим“. На по чет ку ре во лу ци је он је из ја вио се љач-кој де ле га ци ји: „Сва ко пра во сво ји не је не при ко сно ве но; оно што при па да ве ле-по сед ни ку, при па да ње му, оно што при-па да се ља ку, при па да ње му“.Цар је мо лио да то пре не су сво јим су се-ди ма у се лу, али мно ги од њих су сма тра-ли да је зе мља Бо жи ја и да тре ба да при-па да они ма ко ји на њој ра де, то јест, са мо се ља ци ма, а не ве ле по сед ни ци ма. Oвде је из у зет но ва жно под ву ћи су штин ски

��

�� , �� , � � � � ��

��

��

��

: �

��

��

��

��

�

34

�� в�� 2011.

мо ме нат − већ та да су на уч не про це не по-ка зи ва ле: де ли мич на пре да ја зе мље ће за де се так го ди на (упра во до 1917. го ди не) би ти по ни ште на де мо граф ским бу мом ко ји се од ви јао у ру ским по ро ди ца ма, а це ло куп на ве ле по сед нич ка зе мља не ће би ти до вољ на да се сто ти ни ми ли о на се ља ка до де ле ми ни мал но нор мал не зе-мљи шне пар це ле. Ову су чи ње ни цу скри-ва ли од се ља ка и аутор аграр не ре фор ме есер Чер нов и ли дер бољ ше ви ка Ле њин, као и дру ге со ци ја ли стич ке во ђе. Они су је скри ва ли за то што је обе ћа ње да то се-ља ци ма да ће их из ба ви ти од не до стат-ка зе мље на ра чун ве ле по сед ни ка би ло сво је вр сни ма мац, уди ца ко ју је гу та ло не у ко се ља штво.

Сто ли пи ну ко ји је био на че лу Вла де пре о ста ла је са мо дру га ва ри јан та, у ко-ју је он, уз гред, лич но ве ро вао. Аграр на ре фор ма, по зна та као Сто ли пи но ва ре-фор ма, би ла је и ре фор ма ца ра Ни ко ла ја Дру гог, ко ји је оси гу рао ње но оства ре ње сво јим ука зи ма, за о би ла зе ћи твр до гла-ву Ду му, а та ко ђе је би ла при пре мље на и ра дом прет ход ни ка – П. Д. Свја то-полк-Мир ског, С. Ј. Ви теа, В. И. Гур ка и Н. Х. Бун геа. Мо же се ре ћи да је ре фор-ма сле ди ла из са мог то ка исто риј ских до га ђа ја.Цар је 12. ав гу ста 1906. го ди не, по ста ром ка лен да ру, из дао Указ о пре да ји по љо-при вред не зе мље ко ја се на ла зи ла у вла-сни штву Ро ма но вих, Се љач кој бан ци; 27. ав гу ста − о про да ји др жав не зе мље; 19. сеп тем бра – о про да ји се ља ци ма зе мље на Ал та ју, ко ја се на ла зи ла у вла сни штву

са мог Ни ко ла ја Дру гог; 5. ок то бра – о из-јед на ча ва њу пра ва се ља ка с пра ви ма свих гра ђа на у др жав ној и вој ној слу жби, те шко ло ва њу; 19. ок то бра – о до зво ли да Се љач ка бан ка да је по зај ми це се ља ци ма, ста вља ју ћи под за лог њи хо ву окућ ни цу (ти ме се при зна ва ло лич но вла сни штво се ља ка на зе мљу; пре ма ре фор ми из 1861. го ди не се ља ци су до би ли зе мљу не у лич-ну, већ у за дру жну сво ји ну); и, нај зад, 9. но вем бра – о осло ба ђа њу се о ске за дру ге од фе у дал них од но са. Ука зи су ства ра ли зе мљи шни фонд за до-бро вољ но пре се ља ва ње ми ли о на се ља ка с ма ло зе мље из цен трал них европ ских гу бер ни ја у Си бир, и то уз др жав ну по др-шку. А пре ма по след њем и нај ва жни јем

ука зу, се ља ци ма је да ва но пра во да иза ђу из за дру ге са сво јом зе мљи шном пар це-лом ко ја је пре ла зи ла у лич но, при ват но, вла сни штво. Ра ни је је за то би ла по треб-на са гла сност за дру ге.За раз ли ку од дру гих во де ћих ве ли ких си ла, у Ру си ји се са чу ва ла се о ска за дру га. Она је ве ко ви ма по ма га ла да сви за јед-нич ки са вла да ва ју раз ли чи те не при ли ке и пре жи вља ва ју у усло ви ма се вер не зе-мље, те по ли тич ких и вој них ка та кли зми. Али за дру га је те шко при хва та ла агро-ном ска по бољ ша ња; ви ше је во ле ла да во ди се о ско га здин ство на ста ри на чин, по ста ла је коч ни ца раз во ја ин ду стри је. За дру га ни је од го ва ра ла ру ском ин ду-стриј ском „чу ду“: дру гом ме сту у све ту по ра сту ин ду стриј ске про из вод ње и по-сте пе ном из би ја њу на пр во ме сто (по сле гу ше ња ре во лу ци је).

„Не ка та сво ји на бу де за јед нич ка та мо где је за дру га још жи ва, не ка она бу де по ро дич на та мо где је за дру га бе жи вот-на...“, об ја шња вао је Сто ли пин 10. ма ја 1907. го ди не у Др жав ној Ду ми. „Ра де ћи око де сет го ди на на ра ци о нал ном ко-ри шће њу зе мље, до шао сам до ду бо ког убе ђе ња да је у том по слу по тре бан упо-ран труд, ду го тра јан и те жак рад. Ово пи та ње се не мо же ре ши ти, ње га тре ба ре ша ва ти. У за пад ним др жа ва ма за то су би ле по треб не де це ни је. Ми вам ну ди мо скро ман, али ис пра ван пут“. Обра ћа ју-ћи се опо зи ци о на ри ма – ра ди ка ли ма и со ци ја ли сти ма − он је ре као: „Про тив-ни ци др жав но сти хте ли би да иза бе ру пут ра ди ка ли зма, пут осло бо ђе ња од исто риј ске про шло сти Ру си је, осло бо-ђе ња од кул тур них тра ди ци ја. Њи ма су по треб ни ве ли ки по тре си, на ма је по-треб на Ве ли ка Ру си ја!“ За кон „О ме ра ма за ра ци о нал но ис ко ри-шћа ва ње зе мље“ био је усво јен 29. ма ја 1911. Он је до зво ља вао се ља ци ма да спа-ја ју раз ба ца не зе мљи шне пар це ле у јед ну це ли ну на јед ном ме сту и та ко се до би-ја ло зе мљи ште ко је је из дво је но из оп-штин ског у при ват но вла сни штво. За кон је до зво лио да се на та кво ме сто пре но си се ља ко ва ку ћа са га здин ством – та ко се до би јао са лаш (фар ма). Пред сед ник Вла де ни је ра чу нао на „убо-ге и пи ја не, већ на ја ке и сна жне“ – на здра ве рад не љу де ко ји во ле зе мљу и хо ће на њој да ра де за се бе. Пре гу ше ња ре во-лу ци је се ља штво је иш че ки ва ло, и сла-бо је из ла зи ло из за дру ге. Али већ 1908. го ди не иза шло је де сет пу та ви ше не го го ди ну да на ра ни је, а 1909. још мно го ви-ше. Укуп но је до сле де ће ре во лу ци је из за дру ге ус пе ла да иза ђе го то во тре ћи на се ља ка-до ма ћи на, на ста ло је нај ма ње 1 300 000 са мо стал них има ња и при бли жно 200 000 са ла ша, са 22 про цен та за дру жне зе мље. Због ра та и не до стат ка ге о ме та ра оста ле су не у до во ље не мно го број не мол-бе за из ла зак.Са мо стал ни по се ди су се успе шно ства-ра ли на ју гу и ју го и сто ку Ру си је, а са ла ши

�� в� �� в� �� в� �� , � �� в� �� .

��

��

��

: �

��

��

��

��

�

35

�� в�� 2011.

на се ве ро за па ду. На то су ути ца ле кли-мат ске и при род не при ли ке, раз ли чи те тра ди ци је и ути ца ји. Из за дру ге су из ла-зи ли не са мо имућ ни и сред њи се ља ци, не го и бив ши се ља ци ко ји су се на се ли ли у гра до ви ма, удо ви це, уса мље ни стар ци и те шке пи ја ни це ко ји ма је при на ред-ној за дру жној пре ра спо де ли зе мљи шта пре тио гу би так или сма ње ње окућ ни це. Они су из ла зи ли да би про да ли зе мљу (и по кат кад је про пи ли). И нај зад, ни су се сви ко ји су иза шли по ка за ли спо соб ним да пре у зму од го вор ност. Окућ ни це си ро ма шни јих при ват ни ка ку по ва ли су су се ди; као ре зул тат по ја-ви ли су се за дру га ри ко ји су исто вре-ме но има ли зе мљу и у при ват ној сво ји-ни. По не кад је зе мљу ку по ва ла и ти ме је за ко ни то се би вра ћа ла за дру га. Би ло је пре ра спо де ље но око по ло ви не зе мље ко ја је до спе ла у при ват ну сво ји ну. На-ста ли су сло же ни об ли ци вла сни штва зе мље, ко ји су ме ђу соб но кон ку ри са ли. Та ко успе шан раз вој ко о пе ра тив ног по-кре та ни је по зна ва ла ни јед на зе мља на све ту. Тра ди ци о нал на га здин ства ве ле-по сед ни ка ни су увек мо гла да из др же на-ра слу кон ку рен ци ју. До по чет ка Пр вог свет ског ра та се ља ци су ку пи ли ви ше од по ло ви не ве ле по сед нич ке зе мље, а пре ко по ло ви не зе мље за се тву ко ја је оста ла у вла сни штву ве ле по сед ни ка се ља ци су узи ма ли под за куп. Зе мља је за ко ни то пре ла зи ла у рад не ру ке сред њих и имућ-них се ља ка! Про ра чу ни еко но ми ста су по ка зи ва ли да ће ве ле по сед нич ка зе мља на при ро дан на чин пре ћи се ља ци ма, на-ро чи то они ма ко ји жи ве на са ла ши ма, нај ка сни је до кра ја два де се тих го ди на. Исто вре ме но су се са чу ва ла ве ле по сед-нич ка га здин ства ко ја су би ла узор на и ра ди ла су за тр жи ште и из воз, те су по-ста ла по љо при вред на ка пи та ли стич ка пред у зе ћа. Се тве не по вр ши не су од по чет ка ве ка до 1914. го ди не по ра сле про сеч но за 14 про-це на та, а на ро чи то у ве ли ким раз ме ра ма на Се вер ном Кав ка зу – за 47, и у Си би ру − за 71 про це нат. За вре ме ре фор ме про-мет ми не рал них ђу бри ва по ве ћан је се-дам пу та, по љо при вред них ма ши на пет и по пу та. Од 1908. до 1912. го ди не про-из вод ња јеч ма је по ра сла за 62 про цен та, ку ку ру за за 45, пше ни це за 37,5. Чак и у не род ним го ди на ма, 1908. И 1912, зе мља је про из во ди ла 11,5 про це на та свет ског из во за пше ни це, а у род ним го ди на ма 1909−1910. – 40 про це на та! Же тва жи-та ри ца 1913. го ди не би ла је за тре ћи ну

ве ћа не го у САД, Ка на ди и Ар ген ти ни за јед но! До свет ског ра та на ша зе мља је на го ми ла ла та кве за ли хе жи та ко је су би ле до вољ не за рат, па су чак и пре те-кле бољ ше ви ци ма ко ји су у пот пу но сти по је ли „про кле ту про шлост“ до 1920. го ди не. На рав но, ре фор ма је ишла те шко. Страст пре ма урав ни лов ци пре тва ра ла се у за-вист и зло бу пре ма са мо стал ним и успе-шним труд бе ни ци ма. Че сто су за дру га-ри под ме та ли по жар у ку ће се ља ка на са ла ши ма, тро ва ли им усе ве и уби ја ли сто ку. До ла зи ло је и до лин ча. Али при-но си на са ла ши ма су да ле ко над ма ши-ва ли за дру жне. Са ла ша ри ко ји су оп ста-ли раз ви ја ли су се и бо га ти ли, а њи хо ве

уште ђе ви не у бан ка ма су до сти гле две ми ли јар де злат них ру ба ља у је ку ра та.Као и се љач ка ре фор ма из 1861. го ди не, та ко је и Сто ли пи но ва аграр на ре фор ма би ла из ло же на кри ти ци и сле ва, и зде сна. На ро чи ту мр жњу је иза зва ла код есе ра и бољ ше ви ка ко ји су схва та ли да успе шно оства ри ва ње аграр не ре фор ме у се љач кој зе мљи зна чи гу би так њи хо вих на да у на-род ну ре во лу ци ју на че лу са њи ма. Нај-зад, не мач ком кај зе ру Вил хел му Дру гом са оп шта ва ли су о ус пе си ма Сто ли пи но-ве ре фор ме, о пер спек ти ви пре тва ра ња Ру си је у нај ја чу европ ску си лу. Ова ква пер спек ти ва га је те ра ла да по жу ри са агре си јом про тив Ру си је.Сто ли пи но ва ре фор ма је до вр ша ва ла уки да ње кмет ства, ко је је за по че то се-љач ком ре фор мом Алек сан дра Дру гог. По во дом ње не пе де се то го ди шњи це је у

ле то 1911. го ди не у Ки је ву от кри вен спо-ме ник ца ру Осло бо ди о цу. На кон за вр-шет ка про сла ве цар и пре ми јер су слу ша-ли опе ру у град ском по зо ри шту. За вре ме па у зе пред сед ни ку Вла де је при шао мла-дић и пу цао у ње га. Уско ро је Пе тар Ар-ка дје вич Сто ли пин умро. Са хра њен је у Ки је во-Пе чер ској ла ври.Цар ни је при су ство вао са хра ни. Ње го ви од но си с пре ми је ром су ево лу и ра ли од вр ло до брих до сло же них. Сто ли пин је пре ва зи ла зио ца ра у од луч но сти и да ле-ко ви до сти, и ти ме је у из ве сном сми слу огра ни ча вао са мо др жа вље. Упра во је он имао нај ви ше из гле да да за др жи Ру си-ју на иви ци ре во лу ци о нар не про ва ли је и да сми ри ру ску по бу ну. Ан ти др жав-

не и ан ти пра во слав не сна ге су кре ну ле у хај ку упра во на ње га. Те ро ри ста је био про па ли прав ник Бо гров, ко ји се оду ше-вља вао анар хи стич ко-ко му ни стич ком и есе ров ском ли те ра ту ром. Он је одр жа вао ве зе с ре во лу ци о на ри ма ко је је за но вац ода вао тај ној по ли ци ји. Зло чи нац је био по гу бљен.Но ви пре ми јер В. Н. Ко ков цов се ла тио аграр не ре фор ме ма ње енер гич но, али она се на ста вља ла чак и без Сто ли пи на по што је од го ва ра ла век то ру тр жи шно-бур жо а ског раз во ја Ру си је. Ре фор ма ни је про па ла, „про па ла је“ Ру си ја у ре во лу ци-о нар ну про ва ли ју, и аграр не ре фор ме су кре ну ле тре ћом ва ри јан том...Про шло је сто го ди на. Плод но ис ку ство ре фор ми Пе тра Сто ли пи на ко ри сте сви они ко ји ма је по треб на ве ли ка Ру си ја, а не ве ли ки по тре си.

�� в� �� в� �� в� �� 1914. �� 14 �� , � �� в� �� в�� в �� – � 47, � � �� − � 71 �� . �� в�� в� �� в� �� , �� в�� . �� 1908. �� 1912. �� в�� 62 �� , �� 45, �� 37,5. �� , 1908. � 1912, � �� в� �� 11,5 �� в�� в� � �� , � � �� 1909−1910. – 40 �� ! �� в� �� 1913. �� в� �� , � �� !

Ивол гин ски ла ма и стич ки ма на стир „Хам бин Су ме“ је цен тар бу ди зма у Ру си ји. Ма на стир ски ком плекс се на ла зи у ре пу бли ци Бур ја ти ји, не да ле ко од гра да Улан Удеа. Отво рен је 1945. го ди не. Са да се у ма на сти ру др же слу жбе по све ће не нај ва жни јим до га ђа ји ма из бу ди стич ке исто ри је. Ивол гин ски ла ма и стич ки ма

на стир при вла чи мно штво хо до ча сни ка и ту ри ста из свих кра је ва све та. Мо на си ле че па ро хи ја не по моћу ле ко ва ти бе тан ске ме ди ци не, пра ве астро ло шке прог но зе. Ма на стир је исто риј ски и ар хи тек тон ски спо ме ник ко ји је под за шти том др жа ве као спо ме ник ре ли ги о зног не и мар ства.

Роcсийская газета www.rg.ru

Иволгински ламаистички манастир „Хамбин Суме“

Руси

ја у

сли

кам

а

фО

тО

: FO

TO

BA

NK

Documents

Russia and Serbia