Ружица Бајић CинкјевићЦиклуси

“Play-Boy-Anatomy” и“Они који чекају”

иАлександра Здравковић

просторна инсталација“Место за одмор”

подстицај језа заједнички пројекат

“ П а у з а ll”

реализован у

Уметничком центруУниверзитетске библиотеке“Све тоз ар Марковић”

у Београдуод 16. марта до 10. априла 2013.

Куратори изложбе: Наташа Матовић и Селман Тртовац

Савет галерије: Селман Тртовац, Ана Адамовић, Милан Блануша и Маријана Цветковић

Ако се позовемо на гетеовску идеју да се из света најбоље може побећи уз помоћ уметности, концепт

заједничке изложбе Ружице Бајић Синкевић и Александре Здравковић, под називом „Пауза ll“ постаје представа једне савремене врсте критичког ескапизма.Ослањајући се на класичне идеје старих мајстора, Ружица Бајић Синкевић разрађује тему мементо мори кроз две различите серије радова које истичу дуалитет њеног промишљања. Изложени радови исказују јасан постмодернистички приступ акту-елним темама, при чему она инспирацију црпи, поред текућих проблема из околине, из класичних тема у уметности, као и из личне професорске праксе. Серија слика малог формата, „Чекачи“, јесте класицирајућа прича о потрази за духом у савременом свету у коме су духовност и интелект постали изгнаници. Усамљенички

Прика з изложб е

карактер чекача евидентан је чак и када су насликани као група у датој ситуацији. У даљину загледане фигуре су окружене празним плохама плаво-сиве, које истов-ремено асоцирају на мирну површину воде или празнину неба и сугеришу неизвесност, као и усамљеност индивидуе у тренуцима самопреиспитивања, у којима се крај живо-та разоткрива као једина извесна реалност. Рефлексивну атмосферу наглашава пастелни тон, намерна нејасноћа лика, као и модер-нистичка обрада слике.Принтови из серије „Playboy anatomy“ су комуникативнији вид обраде главне теме. Уметница на пластичним принтовима дупле-рица и насловница Плејбоја интервенише рапидографом, сецирајући наше представе о савременој лепоти жене. Прецизан ана-

томски цртеж скелета прати тело фото-графисане старлете и истовремено га анализира, чиме разоткрива колико је фотошоп, уз савремене програме за обраду фотографија, утицао на изме-ну природне анатомије. У складу са новинским карактером предлошка, уметница око фигуре исписује, то јест штампа текст, готово манифестно – МЕМЕНТО МОРИ, као и пароле које исказују њен лични став. Огољавањем опште прихваћених актуелних виђења

женске лепоте, Ружица недвосмислено позива на суочавање са реалношћу и са пролазношћу живота.

Као реакција на строгост опомињућих порука из радова Ружице Бајић Синкевић, настала је инсталација Александре Здравковић под нази-вом „Место за одмор“. Њен аморфни карактер чини је прилагодљивом

сваком (изложбеном) простору, који овом приликом диктира касетирана таваница галерије.„Ментална бука“ коју доживљавамо услед разних врста медијског глобално-локалног загађења нас наводи на потребу за осамом и медитацијом. Уметница предлаже место на коме ћемо моћи да се ослободимо унутрашњег оптерећења и постигнемо емотивно-рефлек-сивни баланс. Она креира простор, нежно ограђен густим ресама од свиленог конца, које нас макар на кратко, могу заштитити од негативних утицаја околине. Јарка боја реса доминира простором и не дозвољава нам је не приметимо, а истовремено нас мами својом нежном текстуром и наводи нас да направимо паузу. Сугестивно и пријатељски, „Место за одмор“ нам пружа тренутно окриље и подстиче оптимизам, док боји свет у лепшу боју. Заједничка изложба је постала и повод за заједничку уметничку акцију две ауторке. Александра Здравковић је пружила подлогу за интервенцију Ружице Бајић Синкевић у виду такозваних “људића” преузетих из пред-ставе “Папирнати Пинтер”. Као сценограф и дизајнер папирних лутака, Александра је представи-омнибусу од четири политичка комада Харолда Пинтера дала мистичну и интимну димензију источњачког позоришта сенки. Поводом ове поставке, папирни људи из сценографије су преузети да би добили нову улогу - улогу “света”, друштва, модерног човека, нас самих. Као такве их посматра Ружица Бајић Синкевић, интервенише рапи-дографом као на радовима из серије “Playboy anatomy”, и сецира сваки мали папирни људски обрис. Притом, она не анализира и не испитује тачност анатомског приказа, већ само констатује људскост, али и суштинску једнакост између људи. Спојивши своја два

различита, али ипак комплементарна израза, у један конкретан рад, две уметнице поручују да је наш век превише кратак да бисмо га провели у константном ишчекивању “бољег сутра” или под непрекидним оптерећењем стресова свакодневице.

Разложан и алузиван назив изложбе -Пауза II- описује став две ауторке пре-ма квалитету савременог живота. Брзина одвијања догађаја, инстант комуникације, вечито стремљење материјалном довели су до општег отупљења чула, интелекта и основне емпатије. Свима нам је потребна пауза, одмор, тренутак у којем ћемо се по-светити себи у духовном и интелектуалном

смислу, да бисмо из тог момента промишљања изашли као бољи људи. Ружица Бајић Синкевић и Александра Здравковић, са два

различита полазишта, предлажу пут средине, једини златан и једини здрав, пут у коме би свако од нас постигао своју личну равнотежу.

Ана Бамбић Костов

Ана Бамбић Костов

PLAY-BOY-ANATOMY је позив на дубље и другачије истраживање анатомије човека.

Стари мајстори и њихова истраживања у првим атласима анатомије су данас све мање актуелна или се везују за традици-оналне вежбе. Међутим, што је свест о унутрашњем устројству дубља и оштрија више се може познавати и осетити страст испитивачко око уметника, али и свест о смрти и потрошности тела. Play-boy-anatomy представља истраживање ске-лета и мускулатуре на моделима који су прошли свој Photoshop третман у дупле-рицама Playboy-a у којима настојим да нађем њихову биолошку људску форму, ослањајући се на концепт Мементо мори.Радом са студентима на предмету Ана-томско цртање дошла сам до закључка да има потребе за осавремењавањем пред-мета и постављањем нових питања. У

PLAY-BOY-ANATOMY

овом вишеслојном концептуалном раду отварам прво питање: *Провера анатомске тачности. Про-веравам у којој је мери коришћен про-грам Photoshop за измене основних пропорција жене.Када сам завршила испитивање ана-томске тачности кренула сам на избор материјала на коме би био израђен принт великог формата. Данас када се у ча-сописима објављују само фотографије “савршених” жена, лако се одлучујем да обрађено артифицијелно тело буде на пластичној подлози.Фотографије у електронској фор-ми сам добила од уредника часописа Playboy, чиме сам добила право да их даље користим за концептуални рад.Фотографије штам-пам на циради формата 200x130цм – дупле-рице150x120цм - на-словницеЦртеж скелета и мусцулатуре ра-дила сам рапидо-графима и танким фломастерима црне и беле боје. Цртеж је преци-зан и тачан, рађен као за анатомски атлас.… Даљи рад отвара

читав низ питања и постаје вишеслојан, а притом јасан и директан. Ту почиње поигравање са свешћу и оним што соји иза слике.Два света у оквиру/раму телесности, првенствено женске, пружају спец-ифичан поглед на савремено живљење и бивствовање, оно унутарње крајње интимно осећање постојања – Мементо мори.Уписана оштра линија унутар “Playboy” обрађеног, артифицијалног тела озна-чава и враћа свест о духу, насупрот пропадљивости овоземаљског јер када се пробије љуштура њеног тела, јасна је и слика смрти. Пробијањем пластичне фор-ме цртежом ствара се нова , унутрашња, обогаћена визура жене као бића, јер “Она” сада носи сва искуства скелета.

МЕМЕНТО МОРИСЕТИ СЕ СМРТИ

СЕТИ СЕ ДА ЋЕШ УМРЕТИ

Порукама које исписујем по принту уместо постојећих поднаслова (часописа) потенцирам своје размишљање о живо-ту, сексуалности и смрти – пролазности користећи бројне цитате великих писаца и филозофа, латинске пословице и по неки лични став – паролу.Критикујем савремено друштво, његову површност, искривљеност, претерано улепшавање, бежање од истине и праве лепоте. Уцртавањем скелета и мускулату-ре “савршене” – “улепшане” жене враћам их у живот и реалност, дајем им чврстину и снагу.

Чекачи представљају серију радо-ва где је унутар слика фиксиран тренутак чекања-мирноће, тиши-

не, између оних који чекају у простору и времену. Људи који су поређани у готово једној равни (неретко окренути ка површини воде) ослоњени на огра-ду која је само визуелна граница која дели простор на два дела. Са дисањем сваког чекача дише и вода око њих

Они који чекају

која је упила сва њихова искуства и расположења. Они су повијени, загле-дани, меланхолични, у протезању, благо тордираних тела са фиксираним по-гледима у једну тачку у лево или десно, стварајући строј људи који имају свој чисти осећај слике света. Тела оних који чекају/у стању чекања крију парадигму савременог живљења. Ту се чекање ’среће’/позитивног тренут-ка, десава кроз суштинску растрзаност између могућног и жељеног, између про-шлог и будућег. Они који чекају често откривају тајне мапе органа испуњених осећајем тешкоће, преиспитивања, хладноће, бесмислености... ‘memento mori’. Суптилност људске структуре супротстављена је ништавилу у нама и око нас. Плаво сиве сликане површине воде/ваз-духа постају носиоци интимног света че-каца, на крају толико сведене да више и

нису вода, него тишина која је сама себи довољна. У тишини не тражим облик, нити црту јер ту одсуствују ветрови, та-ласи, јауци. Њихови снови су осветљени дневном светлошћу, са тек понеком на-знаком барељефног брода на поврсини платна као жеље за ескапизмом у потрази за својом исконском природом.На појединим сликама приказујем про-стор без људи, простор одакле су отишли они који чекају. Посматрачу остављам простор за размишљање (да ли си дочекали или оду-стали).Шта, кога и зашто чекају? Формула постојања није ни у стваралачким прин-ципима воде, ни у конструкту времена, већ у човеку самом. Меmенtо mоri...

Ружица Бајић Синкевић

Рад Место за одмор је просторна инсталација настала у директној интеракцији на радове умет-

нице Ружице Бајић Синкевић - «Они који чекају» и «Play-boy-anatomy». Њени радови су послужили као полазиште за развијање полигона где се сусрећу наи-зглед потпуни опоненти, а суштински то је иста страна медаље.Без обзира на мирноцу и статичност «чекача» која је додатно наглашена плаво - сивим тоновима који преовалђују на сликама, дубоко се осећа узнемиреност која је већ манифестована на колажним принтовима «play-boy-anatomy».Као последица акумулиране менталне буке, пропаганде, разним митоманијама, глобализацијом, природним катасрофа-ма, генетски модификованом храном, медијским, културним и верским рато-вима природно се намеће потреба да се

Место за одмор

застане, удахне ваздух дубоко, ништа не мисли и уђе у једно стање смирености, сигурности и среће.Рад је у извесној мери и in situ поставка. По-лазишна основа је класицистички декорисан - касетиран плафон. Он својом структуром намеће, гради и дефинише коцкасти про-стор у оквиру саме галерије. Тако настају три одвојена простора као физичко место за једну особу. Сигурно место.Обзиром да се сва три простора на-лазе у средишту галерије, намећу се својом тродимензионалношћу и доми-натном бојом - циклама, а у исто време су суптилни и пропустљиви. Омеђени зидовима од танких, густо поређаних, лелујавих нити, маме, привлаче поглед, изазивају посматрача на интеракцију:

да их додирне, застане, прође кроз њих.На свакоме од нас је да одабере да ли ће ући, застати, протрчати...Као последица акумулиране менталне буке, пропаганде, разним митоманијама, глобализацијом, природним катасрофа-ма, генетски модификованом храном, медијским, културним и верским рато-вима природно се намеће потреба да се застане, удахне ваздух дубоко, ништа не мисли и уђе у једно стање смирености, сигурности и среће.Рад је у извесној мери и in situ постав-ка. Полазишна основа је класицистички декорисан - касетиран плафон. Он својом структуром намеће, гради и дефинише коцкасти простор у оквиру саме галерије.

Тако настају три одвојена простора као физичко ме-сто за једну особу. Сигурно место.Обзиром да се сва три про-стора налазе у средишту галерије, намећу се својом тродимензионалношћу и доминатном бојом - ци-клама, а у исто време су суптилни и пропустљиви. Омеђени зидовима од танких, густо поређаних, лелујавих нити, маме, при-влаче поглед, изазивају по-сматрача на интеракцију: да их додирне, застане, прође кроз њих.На свакоме од нас је да одабере да ли ће ући, за-стати, протрчати...

Александра Здравковић

Биографије ауторки

Ружица Бајић Синкевићruzica_ruzicab@yahoo.com

Рођена 1978. године у Београду. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек зидно сликарство – атеље за рестаурацију и конзервацију 2002. године. 2006. године је ма-гистрирала на Факултету примењених уметно-сти у Београду.Доцент је на Академији лепих уметности у Бео-граду.Члан УЛУПУДС-а. Излагала је на шест самосталних и преко триде-сет колективних изложби у земљи и иностран-ству.Више пута је награђивана на колективним из-ложбама.

Александра Здравковићnenadanih.osmeha@gmail.com

Дипломирала 1999. године на ФПУД, одсек сценографија.Магистрирала 2005. године на групи за сценски дизајн, Интердисциплинарних магистарских студија на Универзитету уметности у Београду.Члан УЛУСа (проширени медији) од 2007. Изла-гала као члан групе УТИЛ на више самосталних и групних излозби.У области сценографије и костимографије ради-ла на неколико студентских филмова, представа, спотова, сајмова и самосталним продукцијама.Од 1992. године излагала на више самосталних и групних изложби.

“Пауза ll”

Ружица Бајић Cинкјевићи

Александра Здравковић

ТекстовиАна Бамбић Костов,

Ружица Бајић Cинкјевићи

Александра Здравковић

Фотографија и преломНаташа Матовић