Embed Size (px)
Citation preview
S likovima i konceptima
koje je stvo-rio Robert E. Hauard
Ima dana na Zapadnom okeanu kad se čini kao da su beloglavi talasi zapravo jedna mreška-va i neprekinuta niska tečnih bisera... i kad je žeženo zlato sunca, umnoženo sopstvenim odrazima na pučini, kao sve kraljevske riznice dalekog Turana spojene u jednu.
Ovo je takav dan za Konana, nekoć iz Simerije, a sada zingaranskog gusara.
Jednom rukom naslo-njen je na krmu, noga mu je na buretu punom vina, a iz snažnih šaka vetar mu otima otrca-nu kartu koja vodi do blaga!
Šta još jedan varvarin rodom sa severa može da traži od života?
Scenario: ROJ TOMAS po zapletu FREDA BLOSERA Crtež: DŽON BJUSEMA i ALFREDO ALKALA s KERIJEM GEMILOM
pohod na
ostrvo smrti
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 113
Dugokrili galebovi skladno jedre na naklonjenim vetro-vima, kao da plivaju u jedna-koj meri kao što plivaju ri-bice koje oni love šiljatim kljunovima...
...a njihovo kreštanje bezmalo se čini kao pesma što je more peva tim gusarima koji plove morima s dozvolom kralja Ferdruga.
Na palubi ispod njega mahom zingaranska posada iznalazi sebi svojstvene načine zabave...
Ha! Moj 21 jači je od tvojih 20,
Perdo!
Vetro-vi sreće
danas su s tobom,
Hosa!
Konan se izdaleka smeši, jer nekad bi se i on vrlo rado nadmetao s njima, s jednakim žarom dobijajući ili gubeći.
Ali sada je on na neki način vođa i nema vremena za takve...
Konane!
A?
Konane, mogu li da se popnem na trenu- tak?
Sanča! Curo, znaš da ti nije potrebna moja
dozvola da se popneš uz to stepenište!
Samo na-pred! Drago
mi je što si ustala!
Dakle, potpuno si se oporavila od
svoje pustolovine na Ostrvu crnih
bića, je li?*
Jesam... makar fizički.
Ali i dalje me pone-kad muče košmari.
Ne krivim te!
* Kao što smo videli U KNJIZI BR. 4
d i v l j i m a č s i m e r i j e 114
Znam da je to bilo pre više dugih nede-
lja.
Ali ti stravični događaji sveje-
dno će mi zanavek ostati urezani u
sećanju...
...kao i uvek, počinjući s pogledom na tebe, Ko-nane... kako se kao nekakav polugoli preplanuli vodenjak dižeš iz samog mora...
„a tvoje čeličnoplave oči su i tada sevale pravo u moje.”
„Sledeće što opet vidim jeste žesto-ko neprijateljstvo koje je vladalo između tebe i Zaporava, turobnog gu-sarskog kapetana koji je oteo mene – kćer jednog zingaranskog velmože – da mu budem nevoljna naložnica.”
„Opet te vidim kako se dokazu-ješ krvoločnim članovima po-sade kad su te izazvali...”
„...jednim udarcem ubija-jući najsnažni-je među njima.”
„Ali najviše se se-ćam ostrva – onog mrskog mesta gde je „Nitkov” na-kratko pristao...”
„...kako bi Zaporavo mogao da se upusti u ostvarenje svojih su-manutih snova o blagu koje čuvaju čudovišta, a veće je od ijednog drugog ikada viđenog na zemnome šaru.”
„A ti si opet u mom snu... i slediš Zaporava dok on sam istražuje prašumu, pa ga izazivaš na dvo-boj, baš kao što si tada...”
„...i ubijaš ga!”
„Tog dana nisam videla dvoboj, ali vidim ga sada... u snovima!”
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 115
„Baš kao što vidim tebe, ubrzo nakon toga, kako stojiš pred zelenim bli-stavim tor-njevima jed-nog čudnog, eonima sta-rog grada!”
„Opet prkosim nare-đenjima svog gospo-dara da ostanem na brodu...”
„...samo da bih nabasala na jedno od onih visokih ispijenih crnih bića koja su u svom jezivom baze- nu pretvarala ljude u kamen!”
„Od te tačke moj san se pretvara u kovitlac nasilja...”
„...pošto me naj-pre ti spasavaš od napada onog stvorenja...”
„A potom, oslo-bodivši zaro-bljene gusare, predvodiš ih u borbi protiv crnih đavola!”
„Onda zajedno bežimo pred čudnim smaragdnim plimskim talasom koji nas kao živo biće progoni preko ostrva...”
„...sve dok se i sam ne utopi u ši-roko sinje more!”
d i v l j i m a č s i m e r i j e 116
A košmar je još gori jer se sve to
i dogodilo!
Jašta. Valjda to ne može a da ne bude gadno za osobu koja
je doskora bila razmažena kćer
vojvode od Kordave.
Da, ali... kakvu si to kartu čitao kad
sam došla?
Ovo? Oh, to je samo karta s blagom
koju sam našao u Zaporavovim
stvarima.
Proučavao sam je, čisto da mi prođe vreme...
...i sve više dolazim do zaključka da Zapora-vo možda i nije bio lud
koliko smo mislili.
Ne mogu biti siguran, jer je tačka koju je Zaporavo na ovoj karti obeležio samo jedno X...
...ali mislim da bi
to trebalo da označava pod-ručje gde se
„Feniks”, brod s blagom, pre mnogo godi-
na slupao.
„Feniks”! Nikad ga nisam čula da pominje...
Argos je nekada okupio veliku vojsku najamnika da bi napao Sti-
giju...
...a „Feniks” je nosio tovar zlata
da bi se platili vojnici.
Međutim, brod se
tokom oluje odvojio od
flote...
...pa se izgubio negde južno od
Ostrva crnih bića, i dalje noseći
blago!
Otkud ti znaš toliko o tome ako na karti već ništa ne
piše?
Zato, curo...
...što sam ja bio jedan od najamnika poslatih u Argos u
tom napadu una-pred osuđenom
na propast!*
* Videti „Užas iz crvenog tornja” U KNJIZI BR. 4
„Feniksov” tovar postao je čuven skoro kao Da-gonove kandže ili Trani-kosovo blago onima...
Ali, Sanča, oprosti mi što
sam nepristojni varvarin...
Osetio sam da si htela da ra-zgovaraš sa mnom o nečemu, a ipak sam počeo da trtljam o kartama s blagom.
Šta mogu da učinim za svoju omiljenu ljubavnicu?
Da li ti je život pretežak ili
postelja pre-meka?
Molim te, ne šali se sa mnom, Konane!
Do-šla sam
ovamo... da bih te pitala...
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 117
Kap’tane Konane!
Jedro na obzorju – i brzo prilazi!
Krome! Taj momak, Rijego, pravo je oko sokolovo! Najbolji
čovek kojeg sam ikada video na jarbolu!
Jeste, vala, lađa... sudeći po izgledu, rekao bih da je to zingaranski ratni
brod!
Svi na bojne položaje!
Ja ću za krmu, pokušaćemo da mu pobe-
gnemo...
...ali vetar mu je naklonjen i približava se
brzo!
Sanča! Devojko, sila-zi i budi dole dok ti ne kažem da je bezbedno
da izađeš!
Ne! Jeste da se bo-
jim...
...ali hoću da osta-
nem ovde, s tobom!
Hrabrija si ti cura od mnogih koje sam
znao, ali ovde ćeš samo smetati!
Zato...
Dobro, morska pseta! Jasno je da im ne možemo
pobeći!
Spremite se za neprijatelj-sko ukrcavanje!
d i v l j i m a č s i m e r i j e 118
Hmmmf! Naređuj ti ovoj rulji oko sebe koliko god hoćeš, ali ako misliš da ću ja...
Ohhhhh!
Konanova ogromna šaka gura je sa istom lakoćom kao što bi lav odgurnuo lastavicu, izbijajući plemkinji iz Kordave vazduh iz pluća.
Sanča od tog neobičnog došljaka s turobnog severa nije znala ni za šta osim za blagu reč i milovanje otkad joj je postao gospodar...
...pa se sada iznenadila zbog te njegove nagle grubosti...
...ali on se skoro u istom tom trenu bacio na palubu preko nje...
...a ogromna stena tresnula je baš na mesto gde je ona do maločas stajala!
Mitrine mi manti-
je!
Još kamenja, većeg i manjeg, zasulo je „Nitkova” kao golemi sivi srpovi usuda...
...mrveći više čla-nova posade!
A iza ograde ratnog broda zingaranski voj-nici sve to gledaju kao čopor tmurnih vukova spreman za napad...
...dok se dva plovila svakim trenom sve više približavaju.
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 119
Sprem’te se za sudar, morska pseta!
Jedina nada nam je da
skočimo na zingaranski
brod pre nego što nam
opet zaspe palubu kata-
pultima!
I tako, tek nekoliko trenutaka docnije, Zingarci koji su ih pro-gonili iznenađeno videše kako se njihov piratski plen naglo okreće da ih pusti da mu priđu s boka...
...ali prve kuke-hvataljke bacili su gusari!
Dva broda se taru jedan o drugi kao golemi morski zmajevi...
A Simerijanac s mačem među stisnutim zubima taj je koji svoje raspomamljene ljude predvodi preko ograde...
...pravo na njihove zapanjene napadače, koji su sada postali napadnuti!
d i v l j i m a č s i m e r i j e 120
Međutim, morski kapetani nisu sklo-ni prepuštanju na milost i nemilost događajima, pa stoga...
Momci, pokažite gusar-skom šljamu od čega
smo sazdani!
Ne pružajte milost, niti je
tražite!
Ali čak i Konan, dok doskakuje na palubu, primećuje viso-kog i mrkog starijeg čoveka koji stoji u blizini zinga-ranskog zapovednika...
...pa počinje da seče sebi put kroz sitnije i manje ljude što staju pred njega kao žitno klasje pred kosu...
...i kreće i po kapetana i po čoveka koji mora da mu je savetnik...
Možda nekakav plemić iz Zingare čije bi za-robljeništvo ili smrt okončali ovu igru mačevima.
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 121
Odjednom ga presreće pravi roj pomoraca, koji ga skoro odsecaju...
...i od njegovih sopstvenih lju-di i od njegovog cilja.
Na tren se čini da se nad bitkom vide samo njegov mač i štit.
A onda se Konan probija, rasturajući Zingarce NA SVE STRANE...
...i ne čuje ništa osim svojih gusarskih sledbenika kako mu kliču nekoliko jardi iza njega...
...pa preko leševa broj-nih vojnika napokon staje pred zapovednika.
Pa, neznani kapetane?
Nisi hteo da pružaš milost,
niti smo je mi tražili.
Ali zašto ajkulama davati još krvi i mesa?
d i v l j i m a č s i m e r i j e 122
Vojnici su ti savladani, pa zašto se ti ne
bi lepo pre-dao i rekao mi
zašto...
Džukelo varvarska!
Ja sam Heronan da Varza, kordavski plemić, i radi-je ću nego da se predam
piratskom psetu...
...jednog od nas dvojice vi-deti u paklu!
Ako tako bude,
svinjo...
...gledaćeš u ogledalo!
Konanov štit, a ne mač, obara zapovednika... premda Konan ne zna zašto je tako.
A onda, dok se Si-merijanac okreće ka starijem čoveku...
Upozoravam te, budalo – i ne poku-
šavaj da me tako oboriš!
Hitro ispojane čini na davno mrtvom jeziku i...
Krome! Moja desnica!
Izgubio sam svu snagu...
Ose-ćam se... SLA-BAŠNO POPUT
DEVOJČICE!
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 123
Ali... mnoge sam DEVOJČICE SREO... KOJE BI ZNALE KAKO
DA UBIJU...
...kad bi ima-
le......oružje!
Pogođeni čovek pada na palubu, a iz grudi mu štrči drška noža.
Kap’tane Ko-nane, za Mitre miloga, ko je bio taj mrki čovek?
Otkud ja da znam, Mursi-
le?
Sudeći po tome kako
izgleda, neka-kav stigijski čarobnjak
– sada mrtav stigijski ča-
robnjak.
Može li tvoj zamenik da te pita zašto si
poštedeo onog drugog?
Misliš na za-povednika?
Računao sam da čovek
toliko pono-san na svoje poreklo i ime
da ih na sav glas uzvikuje
usred bitke vredi lepu
otkupninu...
Mada, pošto se već pokazao onoliko nespo-
sobnim, kladim se da tu otkupninu neće dati zin-garanska mornarica!
d i v l j i m a č s i m e r i j e 124
Za to vreme gusari su opkolili i razoružali preostale vojnike, klonule duhom...
...a ubrzo su Mursil i još jedan morski vuk prišli Konanu, vukući između sebe Da Varzu.
Pa, kap’tane, šta ’oćeš da radimo s NJIM dok ga
rodbina ne otkupi?
Bacite ga u potpalu-blje „Nitkova” i OKUJ-
TE GA u lance!
A onda prebacite tamo desetak Zinga-
raca da zamene naše momke koji su
pali u boju.
Ostale pustite da razoružani
plutaju na svom brodu.
Biće učinjeno, kap’tane.
Momče, življe malo...
Vredan tovar ukrcavamo na
brod!
Dok gusari prenose Da Varzu na palubu „Nitkova”, Sanča izranja iza jarbola da ih gleda.
Da Varza je vidi...
...i zuri.
Ali ni jedno ni drugo ni reč ne izgovaraju dok ga nose pored nje.
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 125
U redu, momci, brzo se vraćajte i razvijte jedra!
Onaj crni oblak znači da se spre-
ma oluja...
...pa hoću da budemo dalje od
ovog broda pre nego što nas pogodi!
Konan je vešt posmatrač – i ljudi... i vremenskih prilika.
Manje od sat vremena docnije, baš kao što je predvi-deo, „Nitkov” se ljulja na uzburkanom moru ispod tmurnog neba...
Za to vreme u potpalublju...
Gadna je oluja, ali izdržaće-
mo je.
Nosi nas na jug, ali tre-balo bi da se
vratimo na kurs prema
kopnu čim prestane,
pa...
Krom me odneo, Sanča, upravo sam
shvatio da blebećem kao pijani učenjak, a da ti ćutiš kao miš
u ukletom hramu.
Šta je bilo, curo?
Htela si da me nešto pitaš neposredno pre
nego što su nas tvoji su-narodnici pojurili, zar ne?
Pa? Govori,
ženo!
Konane, ja...
Tokom svih ovih dugih meseci bio si veoma dobar
prema meni...
d i v l j i m a č s i m e r i j e 126
...ali preklinjem te da me vratiš mojim roditeljima kada odeš po
otkup za Da Varzu.
Pomorski život je pretežak za mene.
Mogu ti pomoći da izvučeš dobru cenu
za mene od mog oca, od kojeg me je
Zaporavo oteo i...
Proklet bio, de-vojko, ako ne bih,
samo da mogu.
Bilo bi previše opasno da pokušam
da izvedem dvostruku otkupninu talaca ili da te jednostavno iskrcam
na zingaransku obalu.
Kasnije ću te osloboditi ako i dalje to budeš htela, ali ne sada.
Kako ti kažeš,
Konane...
Ti si gospodar...
Dok Sanča pognute glave izlazi iz kabine, Konan je gleda i namrgođeno ćuti.
Nikada nije zadržavao ženu protiv njene volje, ali ne može da natera sebe da se rastane od svoje prelepe mlade naložnice.
Govori sebi da joj je upravo kazao istinu.
Ali sumnja da nje-govo odbijanje da oslobodi Sanču potiče iz nekakvih dubljih razloga... koje ni sam ne razu-me u potpunosti.
Za to vreme Da Varza pogrbljeno sedi u malenom skladištu ruku okovanih iza leđa.
Možda razmi-šlja o sra-moti koja će ga zadesiti kad za njega plate kao za goveđu po-lutku.
A onda odozgo na njega pada jedna senka...
HERONANE da Varza...
Ti!
Dakle, sećaš me se?
Ti si kćer vojvode od Kordave, premda tvoji rodite-
lji odavno misle da si mrtva!
Da, ja sam Sanča...
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 127
I ja sam sužanj na „Nitkovu”.
Ali mislim da mogu oboma da nam pomo-gnem da pobegnemo
ako ćeš mi dati reč da ćeš me odvesti
roditeljima.
Zavetu-jem ti se,
ali...
Dobro! Imam plan... ali reci mi kakav te
je to zadatak doveo u vode Zapadnog
okeana.
Vodio sam StigijcaAket-Atuma na
kraljevski dvor Zingare.
On je... bio je... niži čarobnjak
Crnog prstena koji je služio
kralju Ferdru-gu kao uhoda.
Pošto je uhoda mrtav, moj povratak u Kordavu možda neće biti ugodan, ali...
Moj otac će se postara-ti da ne budeš kažnjen zbog svog neuspeha, HERONANE da Varza, i... stani!
Stražar se vraća!
Ne gubi nadu, zapovedni-
če, a ja ću ti opet doći!
Sutradan „Nitkov” opet plovi krotkim morem...
...a Konan se sa svojim zamenikom popeo na jarbol da bi lično pogle-dao...
Ako ćemo ga uopšte ugledati, trebalo bi da ga
ugledamo ubrzo.
Eno, kap’tane... da li bi ono
moglo biti?
Proklet bio kakva sam budala... mora da sam razmišljao... o
nečemu drugom... kad ga nisam ugledao ranije.
Vala, baš malo ostrvo... a onaj pramen dima znači da na njemu
možda ima ljudi.
Dovoljno smo južno da bismo
naleteli na Barakance...
ali ako sam dobro upamtio
kartu...
d i v l j i m a č s i m e r i j e 128
I odista, svega sat vremena kasnije...
Ištarinog mi međunožja!
Zaporavo-va prokleta
karta je ipak tačna!
Pominje ostrvo kao golemi ka-meni toranj, krunisan vulkanom
koji bljuje oganj...
...i mislim da smo ga
našli!
A eno skršenih ostataka „Feniksa”, baš tamo gde je
označeno na karti!
Konane, kako si prepoznao da je taj
brod argosanski „Feniks”?
Zar ne vidiš jastreba na nje-govom pramcu?
To je grb princa Zapaja da Kove, zingaranskog pusto-
lova koji je bio admiral osvajačke flote.
Kap’tane, da li da pristanemo uz lađu s bla-
gom?
Ne. Tako bismo došli u opa- snost da slu-pamo svoju... i to bez ikakve potrebe.
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 129
Seti se da je ovo ostrvo koje barakanski gusari zbog koralnog gre-bena što ga okružuje zovu Ostrvo smrti... a to je isti gre-ben na kojem je „Feniks” sa-da nasukan.
Ti i ja ćemo ubrzo ka njemu poći čamcem, tako
izbegavajući opasnost od grebena, ali
najpre...
Amalgro! Gonzale!
Dajte onu burad s vinom koju smo preneli s Varzi-
nog broda!
Tvoja želja je nama
zapovest, kap’tane!
A šta sada?
Pa, otvorićemo ga, naravno.
Ovako dobra sreća kakva nas je zadesila
zaslužuje da joj se nazdravi!
Pijte, momci, ali ne
previše!
Možda ćemo ubrzo morati da nosimo
blago!
Tada, dok gusari žure po svoje čaše...
...Sanča, leđima okrenuta otvorenom buretu, u vino sipa sav sadržaj jedne bočice.
Neznatna količina praha trenutno se rastvara.
d i v l j i m a č s i m e r i j e 130
Ona se potom brzo okreće da je usplahirenost i strepnja ne bi odale...
...dok se gusari guraju da napune krigle.
Tiho se spušta niz lestvice...
...do određene ćelije...
Heronane da Varza, kucnuo
je čas!
Mitro! Zaista ti
je nekako uspelo!
Zar imaš ključeve i od moje
ćelije i od mojih oko-
va?
Konan malo šta taji od mene, za-
povedniče.
A sada polazi – i to brzo!
Hoću... ali šta se tamo gore
zbilo?
Sveta majko...
p o h o d n a o s t r v o s m r t i 131
Gusari su ma-hom prostrti po palubi kao
mrtvaci...
...a ostali se pijano
teturaju za-stakljenih pogleda!
I oni će ubrzo zaspati, zapovedniče.
Ali kako si...
Imala sam jednu bočicu
koju je povre-meno koristio
Zaporavo, nekadašnji gospodar „Nitkova”...
...s praškom za spavanje spravljenim
od pupoljaka crnog lotosa.
Biće obeznanjeni satima i...
Z-zašto, ženo...
ZAŠTO?
Zaštooooo
OHHH!
d i v l j i m a č s i m e r i j e 132
