SADRŽAJ - drustvo-termicara.com · Građevinska fizika Kompletna građevinska fizika preuzeta je iz dostavljenog arhitektonsko-građevinskog projekta. Obuhvata kompletan spoljašnji

SADRŽAJ:

1. UVOD ................................................................................................................................................... 1

2. TEHNIČKI OPIS OBJEKTA ................................................................................................. 3

2.1. Opis i izgled objekta ..................................................................................................................... 3

2.2. Građevinska fizika ........................................................................................................................ 4

2.2.1. Pod na tlu .................................................................................................................................. 4

2.2.2. Međuspratna konstrukcija ...................................................................................................... 5

2.2.3. Spoljni zidovi ........................................................................................................................... 6

2.2.4. Unutrašnji zidovi ..................................................................................................................... 6

2.2.5. Krovna konstrukcija ................................................................................................................ 7

2.2.6. Vrata i prozori .......................................................................................................................... 7

3. PRORAČUN GUBITAKA TOPLOTE .............................................................................. 8

3.1. Koeficijent prolaza toplote .......................................................................................................... 8

3.1.1. Vrednosti koeficijenta prolaza toplote .................................................................................. 9

3.2. Proračun gubitaka toplote ........................................................................................................ 10

3.2.1. Vrednosti toplotnih gubitaka ............................................................................................... 11

3.2.2. Zbirni gubici toplote za ceo objekat .................................................................................... 13

4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA ........................................................................ 15

4.1. Odabir i dimenzionisanje grejnih tela ................................................................................... 15

4.2. Pozicije grejnih tela .................................................................................................................... 19

5. PAD PRITISKA I DIMENZIONISANJE CEVNE MREŽE ................................ 20

5.1. Vođenje cevne mreže .................................................................................................................. 20

5.2. Proračun pada pritiska .............................................................................................................. 25

5.2.1. Dimenzionisanje cevne mreže ............................................................................................. 25

5.2.2. Pad pritiska usled lokalnih otpora Z ................................................................................... 26

5.2.3. Vrednosti padova pritiska kod grejnih tela ....................................................................... 42

5.3. Balansiranje cevne mreže ......................................................................................................... 59

6. IZBOR TOPLOTNE PUMPE I PRATEĆE OPREME........................................... 62

7. PREDMER I PREDRAČUN .................................................................................................. 64

8. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI ........................................................... 66

8.1. Opšti podaci o zgradi ................................................................................................................. 67

8.2. Lokacija i klimatski podaci ...................................................................................................... 67

8.3. Građevinska fizika ...................................................................................................................... 68

8.3.1. Proračun relevantnih pozicija .............................................................................................. 68

8.3.2. Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termički omotač zgrade ............................... 81

8.3.3. Gubici toplote ........................................................................................................................ 82

8.3.4. Dobici toplote ........................................................................................................................ 84

8.4. Podaci o sistemu grejanja i načinu regulacije ...................................................................... 93

8.5. Energetske potrebe zgrade ....................................................................................................... 94

8.5.1. Proračun godišnje potrebne finalne energije za grejanje ................................................. 94

8.5.2. Godišnja potrebna energija za pripremu STV i gubici ..................................................... 97

8.5.3. Godišnja primarna energija .................................................................................................. 98

8.5.4. Godišnja emisija CO2 ............................................................................................................ 99

Obrazac Energetskog pasoša ......................................................................................................... 102

9. UŠTEDA U ENERGIJI I FINANSIJSKA ANALIZA ............................................ 107

10. ZAKLJUČAK............................................................................................................................ 110

LITERATURA ................................................................................................................................. 111

PRILOG .............................................................................................................................................. 112

1

1. UVOD1

Poslednjih nekoliko decenija velika potrošnja energije sve više uzima maha. Naglim razvojem

tehnologije, sve većom naseljenošću i uopšteno razvojem čovečanstva, potrebe za energijom u svim

oblicima skokovito rastu. Ovakve potrebe dovele su do smanjenja rezervi mnogobrojnih energenata i

dovele svet pred prag energetske krize. Kao odgovor na to, počinje se sa uvođenjem sve više

radikalnih mera smanjenja potrošnje energije.

Znatna količina energije troši se u zgradama. Od ukupne svetske proizvedene energije više od trećine

se troši u zgradama, dok se u Evropi troši oko 40% proizvedene energije za iste potrebe. Taj procenat

stalno raste. Zbog nepotrebno velike potrošnje energije u zgradama i neracionalnog korišćenja,

uvedene su Direktive od strane Evropske Unije kako bi sistemski pristupile problemu.

Evropska Unija 2002. godine uvodi direktivu o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD – Energy

Performance of Buildings Directive – 2002/91/EC) kako bi poboljšala energetsku efikasnost u

zgradama, odnosno odredila ekonomsku vrednost očuvanja energije. Direktiva nalaže da se izvrši

ocena energetskih karakteristika određenog građevinskog objekta i kao rezultat priloži dokument sa

oznakom o potrošnji energije. Taj dokument se još naziva energetski pasoš, a ocena energetske

efikasnosti se kreće od A do G (A je najviša, a G je najniža kategorija zgrade u pogledu energetske

efikasnosti).

Direktiva EPBD je 2010. godine zamenjena svojim izmenjenim i dopunjenim izdanjem EPBD II,

odnosno Direktivom 2010/31/EU. Ova direktiva ima oštrije kriterijume i baca akcenat na smanjenje

emisije CO2 za 20%, smanjenje potrošnje energije za 20% i povećanje udela obnovljivih izvora

energije (OIE) za 20% do 2020. godine. Potrebno je uzeti u obzir i spoljašnje klimatske i lokalne

uslove, kao i unutrašnje klimatske zahteve i ekonomičnost, a da se pri tome poboljša energetska

efikasnost zgrada.

Srbija, nakon potpisivanja Ugovora sa Energtskom zajednicom, preuzima obevezu da evropske

Direktive uvede u nacionalno zakonodavstvo. Direktive koje se uvode su:

- Direktiva 2006/32/EC o efikasnom korišćenju energije krajnjih korisnika i energetskim

uslugama;

1 M. Todorović, M. Ristanović, Efikasno korišćenje energije u zgradama, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2015.,

Poglavlje 1, str. 2-15.

2

- Direktiva 2010/31/EU o energetskim karekteristikama zgrada

- Direktiva 2010/30/EU o označavanju proizvoda koji troše energiju kroz standardnu

informaciju o potrošnji energije

U zgradama, kao što je već rečeno, potrošnja energije je velika. Ustanovljeno je da su glavni

potrošači te energije termotehnički sistemi. Iz tog razloga, Direktiva uzima u obzir i optimizaciju

samih sistema i njihovih funkcija radi uštede energije. Pri takvoj optimizaciji treba naročito voditi

računa da se uštedom ne naruše uslovi komfora. Zato se uvođenjem raznih sistema mera, kojim se

poboljšava energetska efikasnost, istovremeno i održavaju termički parametri unutrašnje sredine,

kvalitet vazduha, potreban nivo osvetljenosti i dovoljna količina tople sanitarne vode.

Iako grupe mera koje se tiču samog sistema bitno utiču na energetsku efikasnost, potrebno je da

ipak postoji redosled uvođenja mera kako bi se problemu pristupilo na pravi način. Prvo se počinje

sa grupom mera poboljšanja karakteristika same zgrade, zatim mera smanjenja gubitaka toplote

pri proizvodnji i distribuciji toplote, do grupe mera koje zahtevaju zamenu opreme i/ili uređaja

termotehničkih sistema uz uvođenje regulacionih sistema.

Direktiva podstiče sve više uvođenje alternativnih sistema za snebdevanje energijom, kao što su

obnovljivi izvori energije. Cilj je da se obnovljivim izvorima energije pokrije što veći deo potreba

za energijom nekog objekta.

U cilju mogućeg izvođenja radova na renoviranju jednog od građevinskih objekata Sigurne kuće,

u narednom tekstu ovog rada biće izrađen Elaborat energetske efikasnosti objekta i priložen

energetski pasoš zgrade. Ocena o energetskim karakteristikama objekta i izveštaj o potrošnji

energije biće ustanovljeni na osnovu obavljenog energetskog pregleda i priložene dokumentacije.

Takođe, nakon ustanovljenih potreba zgrade, biće dimenzionisan i ugrađen sistem za grejanje sa

toplotnom pumpom (vazduh-voda) kao izvorom toplote. Cilj je da se sa energetske i ekonomske

strane dokaže ušteda koja može biti postignuta zamenom električnih grejalica sa centalnim vidom

grejanja preko toplotne pumpe.

3

2. TEHNIČKI OPIS OBJEKTA

Opis i izgled objekta

Stambeni objekti ,,Sigurna ženska kuća“ obuhvataju tri objekta koji se nalaze na istoj parceli i

namenjeni su smeštaju žena i dece ugroženih nasiljem. Dva objekta su isključivo stambeni objekti

spratnosti P+1, dok je treći objekat (najmanji po površini), namenjen za edukaciju i boravak dece.

Objekat koji predstavlja predmet analize ovog rada je stambena kuća spratnosti P+1 i sa svojom

korisnom površinom od 410,73 m2 je najveći objekat na parceli. Kuća se sastoji od dve identične

celine sa istim rasporedom prostorija i odvojenim ulazom u kuću.

Osnova kuće je pravougaonog oblika, gde su istočna i zapadna strana duže strane, a severna i južna

kraće strane. Istočna strana kuće je okrenuta ka ulici i od trotoara udaljena oko 2 m. Razdvaja ih

ograda koja ograničava celokupnu parcelu na kojoj se objekti nalaze. Sa iste strane se nalaze dva

glavna ulaza u kuću (Ulaz 1 levo, Ulaz 2 desno), kao i ulazi u dve ostave. Zapadna strana je okrenuta

ka dvorištu i ka vrtiću. Na toj strani postoje ulazi u kotlarnicu i u ostavu. Severna i južna strana nemaju

spoljnih ulaza. Severnu stranu kuće zaklanja druga stambena kuća, tako da se ta strana kuće smatra

neosunčanom.

U prizemlju kuće nalaze se uglavnom prostorije namenjene za boravak žena i dece tokom dana, kao i

prostorije koje služe za pokrivanje njihovih svakodnevnih potreba. Prostorije na spratu su većinski

spavaonice za stanare kuće. U nastavku je dat spisak prostorija u prizemlju i na spratu po celinama

kojim pripadaju.

Prizemlje Ulaza 1 sadrži:

- Vetrobran

- Prijemnu kancelariju

- Hodnik sa stepeništem (Komunikacija)

- Dnevni boravak dece

- Dnevnu sobu i trpezariju

- Kuhinju

- Pretprostor WC-a i dva WC-a

- Hodnik

4

- Ostavu za namirnice

- Perionicu i sušionicu

- Kotlarnicu

Sprat Ulaza 1 sadrži:

- Hodnik sa stepeništem

- 5 spavaćih soba

- Garderobu i pegleraj

- Prijemnu kancelariju

- Kupatilo

- Pretprostor WC-a i dva WC-a

Prizemlje Ulaza 2 je istovetno prvom delu prizemlja, sa izuzetkom da umesto kotlarnice ima ostavu.

Sprat Ulaza 2 je istovetan prvom delu sprata.

Za kotu prizemlja (+0,00) usvojena je kota za 35 cm iznad kote nivelete na ulazu u objekat. Korisna

visina unutrašnjeg prostora prizemlja i sprata je 2,60 m.

Građevinska fizika

Kompletna građevinska fizika preuzeta je iz dostavljenog arhitektonsko-građevinskog projekta.

Obuhvata kompletan spoljašnji omotač objekta sa sa pripadajućim otvorima, unutrašnje pregradne

zidove sa otvorima, međuspratne konstrukcije i krovnu konsrukciju.

2.2.1. Pod na tlu

Na samoniklom tlu, gde je zemlja nabijena ili nasuta, posut je sloj šljunka debljine 10 cm. Preko tog

sloja izlivena je betonska ploča debljine 10 cm. Temelji ovog objekta su izvedeni od armiranog betona.

Kao hidroizolacija, preko betonske ploče, postavljena je ,,kondor 3” traka sa varenim preklopima

debljine 0,5 cm. Preko nje je postavljen sloj termoizolacije debljine 5 cm i PVC folija. Potom je

izveden armirani cementni estrih debljine 4 cm. Kao finalna obloga, u zavisnosti od prostorije,

izvedeni su laminat ili keramičke pločice.

5

Podovi svih boravišnih prostorija imaju laminat kao finalnu oblogu. Podovi kuhinje, kupatila,

sanitarnih prostorija i hodnika su izvedeni sa finalnom oblogom od keramičkih pločica. Na Slici 2.1

prikazana je skica konstrukcije poda.

Slika 2.1: Prikaz konstrukcije poda

2.2.2. Međuspratna konstrukcija

Međuspratna konstrukcija je u osnovi izvedena kao konstrukcijski sklop “fert” tavanica. Sklop je

debljine 21 cm. Dodatni slojevi zavise od pozicije same konstrukcije. Sa donje strane nalazi se sloj

plafonskog maltera, dok se sa gornje strane nalazi sloj armiranog cementnog estriha na koji su

postavljeni laminat ili keramičke pločice, u zavisnosti od namene prostorije. Plafoni su omalterisani,

izgletovani i obojeni disperzivnim bojama. Ovakav tip konstrukcije izveden je kao međuspratna

konstrukcija iznad prizemlja.

Međuspratna konstrukcija iznad sprata, odnosno ka tavanskom prostoru, je izvedena bez finalne

obloge sa gornje strane sklopa. Rezultat je smanjenje otpora prolaženju toplote. Na Slici 2.2 prikazana

je skica međuspratne konstrukcije.

6

.

Slika 2.2: Prikaz međuspratne konstrukcije

2.2.3. Spoljni zidovi

Spoljni zidovi su izgrađeni od gas-betonskih blokova (ytong) debljine 30 cm. Sa spoljašnje strane

nalazi se sloj od 2,5 cm zaribane dekorativne fasade na armiranoj podlozi, dok su sa unutrašnje strane

zidovi omalterisani, izgletovani i obojeni disperzivnim bojama.

Kod prostorija kao što su kupatila, kuhinje i sanitarne prostorije, kao finalna obloga sa unutrašnje

strane su postavljene keramičke pločice. Na Slici 2.3 prikazana je skica spoljnog zida.

Slika 2.3: Prikaz konstrukcije spoljnog zida

2.2.4. Unutrašnji zidovi

Unutrašnji zidovi su izvedeni takođe od gas-betonskih (ytong) blokova sa slojem tankoslojnog maltera

od 2 mm sa jedne i sa druge strane. Za noseće zidove debljina ytong bloka iznosi 25 cm, dok za

pregradne zidove debljina je 12 cm. Na Slici 2.4 prikazana je skica unutrašnjeg zida.

7

Slika 2.4: Prikaz unutrašnjeg zida

2.2.5. Krovna konstrukcija

Krovna konstrukcija je drvena i dvovodna. Konstrukcija se preko drvenih rešetki (bindera) oslanja na

horizontalne armirano betonske serklaže. Krovni pokrivač je tegola kanadeze.

2.2.6. Vrata i prozori

Svi fasadni otvori su od PVC stolarije. Prozori su petokomorni sa termoizolacionim staklima 4+12+4

mm. Kao dodatna zaštita od prekomernog osunčanja leti koriste se roletne u kutiji kod otvora na

južnoj, istočnoj i zapadnoj orijentaciji. Unutrašnja vrata su standardnih dimenzija i fabrički dovršena.

Ugrađena su četiri tipa suvomontažnih PVC prozora sa izopan staklima standardnih dimenzija:

- 50/80 cm, 60/100 cm, 100/100 cm i 100/140 cm

Spoljašnja vrata su jednokrilna suvomontažna PVC vrata sa blagim zastakljenjem. Standardnih su

dimenzija i finalno obrađena. Ugrađena su dva tipa:

- 100/210 + 50 cm (glavni ulazi) i 90/210 + 65 cm

Ugrađena su tri tipa suvomontažnih PVC unutrašnjih vrata standardnih dimenzija:

- 70/205 cm, 80/205 cm i 90/205 cm

8

3. PRORAČUN GUBITAKA TOPLOTE

Pre nego što se dimenzioniše i ugradi bilo koji sistem grejanja, potrebno je odrediti prvo količinu

toplote koju taj sistem mora da obezbedi kako bi se pri spoljnim projektnim uslovima obezbedila

unutrašnja projektna temperatura. Iz tog razloga, pristupa se proračunu gubitaka toplote objekta.

Gubici toplote za posmatrani objekat računati su na osnovu standarda SRPS EN 12831 iz 2003.

godine. Proračun gubitaka je vršen za sobu po sobu u svrhu dimenzionisanja grejnih tela. Objekat

pripada domenu osnovnih slučajeva2.

Koeficijenti prolaza toplote

Početku proračuna gubitaka toplote prethodi određivanje koeficijenata prolaza toplote U [W/(m2∙K)]

za pregrade, odnosno građevinske elemente koji razdvajaju grejani od negrejanog prostora i spoljašnje

sredine. Korišćena su dva obrasca.

Za čvrste i netransparentne površine (zidovi, podovi, međuspratne konstrukcije i tavanice):

U = 1

𝑅𝑠𝑖 + ∑𝛿𝑖

𝜆𝑖+ 𝑅𝑠𝑒

𝑛𝑖

[W/(m2K)]

gde su:

𝑅𝑠𝑖 , 𝑅𝑠𝑒 – otpori prelazu toplote sa unutrašnje, odnosno spoljašnje strane [(m2∙K)/W],

𝛿𝑖 – debljina i-tog sloja nekog sklopa [m],

𝜆𝑖 – toplotna provodljivost i-tog sloja nekog sklopa [W/(m∙K)].

Za staklene i transparetne površine, kao što su prozori3:

U = 𝐴𝑔 ∙ 𝑈𝑔 + 𝐴𝑓 ∙ 𝑈𝑓 + 𝑙𝑔 ∙ 𝜓𝑔

𝐴𝑔 + 𝐴𝑓 [W/(m2K)]

2 Standard SRPS EN 12831:2003, str. 1. 3 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS, Beograd, 2011., Poglavlje 3.4.1

9

gde su:

𝐴𝑔 , 𝐴𝑓 – površine stakla i rama prozora, respektivno, [m2],

𝑈𝑔 , 𝑈𝑓 – koeficijenti prolaza toplote za staklo i ram prozora, respektivno, [W/(m2∙K)],

𝑙𝑔 – obim staklene površine prozora [m],

𝜓𝑔 – faktor korekcije temperature za toplotne mostove između stakla i okvira.

3.1.1. Vrednosti koeficijenata prolaza toplote

U prilogu je data Tabela 3.1 sa izračunatim i usvojenim vrednostima koeficijenata prolaza toplote

građevinskih elemenata.

Tabela 3.1: Vrednosti koeficijenata prolaza toplote

Opis građ. elementa Oznaka U

(W/m2K)

Spoljni zidovi ZS1 0,28

Spoljni zidovi ZS2 0,28

Pod na tlu PT1 0,56

Pod na tlu PT2 1,32

Međuspratna konstrukcija iznad

negrejanog prostora MK1 1,29


negrejanog prostora MK2 1,37

Međuspratna konstrukcija ka negrejanom

prostoru MKT 1,72

Unutrašnji zidovi ZU1 1,65

Unutrašnji zidovi ZU2 1,02

Unutrašnja vrata VU2 2,3

Unutrašnji prozor PU 3,00

Prozori PS1 1,75

Prozori PS2 1,85

Prozori PS3 1,81

Koeficijenti prolaza toplote su izračunati na osnovu slojeva datih projektom, njihovih debljina,

njihovih toplotnih provodljivosti4 i otpora prelazu toplote5. Sa izuzetkom, koeficijenti prolaza toplote

za unutrašnja vrata i unutrašnji prozor nisu računati, već su direktno usvojeni6.

4 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela 3.4.1.2 5 Ibid., Tabela 3.4.1.1 6 B. Todorović, Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2009., Tabela 5.V

10

Proračun gubitaka toplote7

Proračun ukupnih gubitaka toplote je vršen po pojednostavljenom metodu proračuna. Korišćene su

spoljašnje dimenzije. Za vertikalne dimenzije korišćena su rastojanja od poda do poda. Kod

unutrašnjih zidova za horizontalne dimenzije posmatrana su rastojanja do centra zida.

Ukupni projektni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ𝐻𝐿,𝑖:

Φ𝐻𝐿,𝑖 = Φ𝑖 + Φ𝑅𝐻 [W]

gde su:

Φ𝑖 – ukupni gubici toplote (neto) za grejanu prostoriju i [W],

Φ𝑅𝐻 – dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju [W].

Ukupni projektni gubici toplote (neto) za grejanu prostoriju i, Φ𝑖:

Φ𝑖 = (Φ𝑇,𝑖 + Φ𝑉,𝑖) ∙ 𝑓Δ𝜃,𝑖 [W]

gde su:

Φ𝑇,𝑖 – projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju i [W],

Φ𝑉,𝑖 – projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju i [W],

𝑓Δ𝜃,𝑖 – faktor korekcije temperature koji uzima u obzir toplotne gubitke soba grejanih na više

temperature u odnosu na susedne grejane prostorije (𝑓Δ𝜃,𝑖 = 1)8.

Projektni transmisioni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ𝑇,𝑖:

Φ𝑇,𝑖 = ∑ 𝑓𝑘 ∙ 𝐴𝑘 ∙ 𝑈𝑘 ∙ (𝜃𝑖𝑛𝑡,𝑖 − 𝜃𝑒)

𝑘

[W]

gde su:

𝑓𝑘 – faktor korekcije temperature za građevinski element k,

7 Standard SRPS EN 12831:2003, Poglavlje 9 8 Sve grejane prostorije imaju istu unutrašnju projektnu temperaturu, 𝜃𝑖𝑛𝑡,𝑖 = 20°C

11

𝐴𝑘 – površina građevinskog elementa k [m2],

𝑈𝑘 – koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa k [W/(m2∙K)],

𝜃𝑖𝑛𝑡,𝑖 – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije i [°C],

𝜃𝑒 – spoljna projektna temperatura [°C].

Napomena: Za Beograd se usvaja spoljna projektna temperatura9, 𝜃𝑒= -12,1 °C.

Projektni ventilacioni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ𝑉,𝑖:

Φ𝑉,𝑖 = 0,34 ∙ �̇�min ∙ (𝜃𝑖𝑛𝑡,𝑖 − 𝜃𝑒) [W]

gde je:

�̇�min – minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije i, [m3/h].

Dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju, Φ𝑅𝐻:

Φ𝑅𝐻 = 𝑓RH ∙ 𝐴𝑖 [W]

gde su:

𝑓𝑅𝐻 – faktor uzgrevanja koji zavisi od tipa zgrade, konstrukcije zgrade, vremena uzgrevanja i

pretpostavljenog sniženja temperature tokom prekida,

𝐴𝑖 – površina poda grejane prostorije i [m2].

3.2.1. Vrednosti toplotnih gubitaka

Na osnovu proračuna u prethodnom potpoglavlju dobijene su vrednosti ukupnih projektnih gubitaka

toplote po prostorijama. U Tabeli 3.2 dat je primer određivanja ukupnih gubitaka toplote za jednu

prostoriju (Dnevni boravak dece). Toplotni gubici ostalih prostorija određeni su po istom principu.

9 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela 3.3.4.1

12

Tabela 3.2: Ukupni gubici toplote za grejanu prostoriju

Broj: 0.1 NAZIV PROSTORIJE: Dnevni boravak dece

Unutrašnja projektna

temperatura θint 20,00 °C

Spoljna projektna temperatura qe -12,10 °C

Dužina prostorije (unutrašnja) lR 4,60 m Minimalni broj izmena vazduha nmin 0,50 h-1

Širina prostorije (unutrašnja) bR 2,40 m Broj izmena vazduha za zgradu n50 5,00 h-1

Površina prostorije (neto) AR 11,04 m² Koeficijent zaklonjenosti e 0,02 -

Spratna visina hG 2,83 m Visina iznad tla h - m

Debljina plafona d 0,21 m Faktor korekcije visine ε 1,00 -

Visina sobe hR 2,62 m Zapreminski protok ubacnog vazduha qV,SU - m3/h

Zapremina sobe (neto) VR 28,92 m3 Temperatura ΘSU - °C

Srednja temperatura gp θm,e 5,60 °C Faktor korekcije temperature fv,su - -

Zapreminski protok odsisnog vazduha qV,EX - m3/h

Temperatura Θmech,inf - °C

Faktor korekcije temperature fv,mech,inf - -

Razlika temperatura za zemlju Δθz 20,88 °C Faktor korekcije usled prekida grejanja fRH = 16,00 W/m2

Transmisioni gubici toplote

Orije

nta

cija

Ozn

aka

Bro

j

Šir

ina

Vis

ina

/

Du

žin

a

Po

vrš

ina

Od

bit

ak

Za

pro

raču

n

Ko

efic

ijen

t

pro

laza

to

plo

te

Ko

rek

cija

ko

efic

ijen

ta

pro

laza

to

plo

te

Ko

rig

ov

ani

ko

efic

ijen

t

pro

laza

to

plo

te

Fak

tor

ko

rek

cije

tem

per

atu

re

Ko

efic

ijen

t

tran

smis

ije

Raz

lik

a

tem

per

atu

ra

Tra

nsm

isio

ni

gu

bit

ak t

op

lote

- - n b h/l A Ao A' U ΔUWB UC fk HT Δθ ΦT

_ _ _ m m m² m² m² W W W _ W/K K W

m² K m² K m² K

I ZS1 1 5,00 2,83 14,15 1,40 12,75 0,28 0,05 0,33 1,00 4,21 32,10 135,06

I PS1 1 1,00 1,40 1,40 0,00 1,40 1,75 0,05 1,80 1,00 2,52 32,10 80,89

J ZS2 1 2,80 2,83 7,92 0,00 7,92 0,28 0,05 0,33 1,00 2,61 32,10 83,94

- ZU1 1 2,80 2,83 7,92 0,00 7,92 1,02 0,05 1,07 0,25 2,11 32,10 67,83

- POD 1 5,00 2,80 14,00 0,00 14,00 0,56 0,05 0,61 0,65 5,55 32,10 178,32

HT = 17,01 ΦT = 546,04

Ventilacioni gubici toplote

Zapreminski protok vazduha prema higijenskom

minimumu qV,min 14,46 m3/h

Zapreminski protok usled prirodne infiltracije kroz

fuge i procepe qV,INF 5,78 m3/h

Zapreminski protok dovedenog vazduha qV,SU*fV,SU - m3/h

Zapreminski protok viška odsisnog vazduha qV,m,i*fV,m,i - m3/h

Merodavan zapreminski protok vazduha qV,therm 14,46 m3/h

Ukupni ventilacioni gubici toplote HV = 4,92 ΦV = 157,84

Ukupni neto gubici toplote ΦHL,NETO = 703,88

Dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju ΦRH = 176,64

Ukupni normirani toplotni gubici ΦHL= 885,00

13

3.2.2. Zbirni gubici toplote za ceo objekat

Nakon izračunatih ukupnih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju zasebno, zbirni gubici toplote

celog objekta, koji su kasnije relavantni za odabir toplotne pumpe, dobijaju se prostim sabiranjem.

Φ𝐻𝐿 = ∑ Φ𝑇,𝑖 + ∑ Φ𝑉,𝑖 + ∑ Φ𝑅𝐻,𝑖 [W]

gde su:

∑ Φ𝑇,𝑖 – suma projektnih transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne uzimajući u

obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade [W],

∑ Φ𝑉,𝑖 – suma projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne uzimajući u obzir

toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade [W],

∑ Φ𝑅𝐻,𝑖 – suma dodatnih toplotnih učinaka svih grejanih prostorija za kompenzaciju prekida u

grejanju [W].

Zbirni gubici toplote, koji u suštini predstavljaju sumu toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija, su

gubici toplote posmatranog termičkog omotača. Termički omotač ne obuhvata prostorije kao što su

vetrobrani, ostave i kotlarnica. Za navedene negrejane prostorije usvojena je temperatura od 12 °C.

Tavanski prostor takođe spada u negrejani prostor čija je temperatura -6 °C.

Na Slici 3.1 dat je prikaz termičkog omotača

objekta. Crvenom bojom su prikazane grejane

prostorije, dok su plavom negrejane prostorije

prizemlja. Na spratu nema negrejanih prostorija.

U Tabeli 3.3 date su vrednosti gubitaka toplote po

prostorijama i zbirni gubici objekta.

Slika 3.1: Termički omotač objekta

14

Tabela 3.3: Zbirni gubici toplote

Oznaka prostorije Naziv Povrsina [m2] Φ [W]

0.1 Dnevni boravak dece 11,04 885

0.2 Dnevna soba i trpezarija 31,65 1990

0.3 Komunikacija 16,20 1125

0.4 Kuhinja 7,39 835

0.5 WC 1,40 195

0.6 WC 1,40 240

0.7 Pretprostor WC-a 3,56 330

0.8 Perionica i sušionica 3,83 345

0.9 Hodnik 3 300

0.10 Perionica i sušionica 3,83 345

0.11 Hodnik 3 300

0.12 WC 1,40 240

0.13 WC 1,40 195


0.15 Kuhinja 7,39 835

0.16 Komunikacija 16,20 1125

0.17 Dnevna soba i trpezarija 31,65 1990

0.18 Dnevni boravak dece 11,04 885

0.19 Prijemna kancelarija 6,48 730

0.20 Prijemna kancelarija 6,48 730

1.1 Soba 10,40 1210

1.2 Soba 10,40 1010

1.3 Soba 10,40 1010

1.4 Soba 16,50 1815

1.5 Hodnik 23,35 2110

1.6 Garderoba I pegleraj 8,64 870

1.7 Kupatilo 4,78 720

1.8 WC 1,40 165


1.10 WC 1,40 175

1.11 WC 1,40 175


1.13 WC 1,40 165

1.14 Kupatilo 4,78 720

1.15 Garderoba I pegleraj 8,64 870

1.16 Hodnik 23,35 2110

1.17 Soba 16,50 1815

1.18 Soba 10,40 1010

1.19 Soba 10,40 1010

1.20 Soba 10,40 1210

1.21 Kancelarija 6,48 790

1.22 Soba 10,40 1130

1.23 Soba 10,40 1130

1.24 Kancelarija 6,48 790

Σ 383 36290

15

4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA

Grejnim telima se nadoknađuje toplotni gubitak grejanih prostorija, pa je zato njihov odabir i

dimenzionisanje od ključnog značaja za rad sistema. Odabir grejnog tela, izuzev pokrivanja toplotnog

gubitka prostorije, pre svega zavisi od zamisli projektanta i investitorovih zahteva. To uključuje razne

vrste i tipove grejnih tela, kao i same proizvođače koji se mogu usvojiti. Nakon odabira, vrši se

dimenzionisanje grejnog tela na zahtevani temperaturski režim s kojim će sistem raditi.

Dimenzionisanjem dobija se konačno odavanje toplote tog grejnog tela za nominalni režim rada.

Odabir i dimenzionisanje grejnih tela

Za potrebe posmatranog objekta Sigurne kuće predviđeni su većinski člankasti radijatori.

Temperaturski režim koji je primenjen za ovaj objekat je niskotemperaturski režim 55/40 °C.

Dimenzionisanje je vršeno tako što je prvo određeno odavanje toplote po članku za primenjeni

temperaturski režim za posmatranu prostoriju, a zatim određen potreban broj članaka tog grejnog tela.

Odavanje toplote po članku, 𝑄č𝑙:

𝑄č𝑙 = 𝑄𝑁𝑂𝑀 ∙ (Δ𝜃𝑁𝑂𝑀

Δ𝜃𝑚)

𝑚

[W]

gde su:

𝑄𝑁𝑂𝑀 – nominalno odavanje toplote po članku pri nominalnom temperaturskom režimu (informaciju

daje proizvođač) [W],

Δ𝜃𝑁𝑂𝑀 – srednja temperaturska razlika za nominalni temperaturski režim (informaciju daje

proizvođač) [°C],

Δ𝜃𝑚 – srednja temperaturska razlika za projektovani temperaturski režim [°C],

𝑚 – termička karakteristika grejnog tela (za posmatrani slučaj je 𝑚 ≅ 1,33).

Srednja temperaturska razlika za projektovani temperaturski režim, Δ𝜃𝑚:

Δ𝜃𝑚 = 𝜃𝑟 + 𝜃𝑝

2− 𝜃𝑢 [°C] → Δ𝜃𝑚 = 27,5 °C

16

gde su:

𝜃𝑟 – temperatura razvoda, gde je 𝜃𝑟= 55 °C,

𝜃𝑝 – temperatura povrata, gde je 𝜃𝑝= 40 °C,

𝜃𝑢 – unutrašnja temperatura, gde je 𝜃𝑢= 20 °C.

Broj članaka radijatora:

𝑛 =Φ𝐻𝐿,𝑖

𝑄č𝑙

gde je:

Φ𝐻𝐿,𝑖 – ukupni projektni gubitak toplote za grejanu prostoriju i, [W].

Broj članaka n se zaokružuje ceo broj, s tim što se nakon 0,3 zaokružuje na prvi veći.

Odavanje toplote grejnog tela, 𝑄𝐺𝑇:

𝑄𝐺𝑇 = 𝑛 ∙ 𝑄č𝑙 [W]

Izuzev člankastih radijatora, u kupatilima su usvojeni sušači peškira. Njihovo dimenzionisanje se malo

razlikuje od dimenzionisanja člankastih radijatora. Naime, kod njih ne postoje članci već se gledaju

kao kompaktno grejno telo, tako da se jednačina za odavanje toplote jednog članka svodi na jednačinu

odavanja toplote celog tela. Termička karakteristika sušača peškira iznosi 𝑚 = 1,25.

Uzimajući u vid sve potrebe i zahteve, za veći stambeni objekat Sigurne kuće usvojeni su člankasti

radijatori marke Global VOX (tri tipa: VOX 600, VOX 700 i VOX 800). U kupatilima su usvojeni

cevasti sušači peškira marke STARPAN 1600/600. U Tabeli 4.1 dati su rasporedi tipova radijatora po

prostorijama.

17

Tabela 4.1: Raspored grejnih tela i njihovo odavanje toplote po prostorijama

Naziv etaža: PRIZEMLJE

Oznaka Naziv prostorije Temp.

(°C)

Površ.

(m2)

Qgub

(W)

Tip tela

(-)

Br.

Članaka

Qgt

(W)

0.1 Dnevni boravak dece 20 11,04 885 VOX 700 12 889

0.2 Dnevna soba i trpezarija 20 31,65 1990

VOX 800 9 732

VOX 700 9 667

VOX 700 9 667

0.3 Komunikacija 20 16,20 1125 VOX 600 9 600

VOX 800 7 570

0.4 Kuhinja 20 7,39 835 VOX 800 11 895

0.7 Pretprostor WC-a 20 3,56 330 VOX 800 4 326

0.8 Perionica i sušionica 20 3,83 345 VOX 800 5 407

0.9 Hodnik 20 3,00 300 VOX 800 4 326

0.10 Perionica i sušionica 20 3,83 345 VOX 800 5 407

0.11 Hodnik 20 3,00 300 VOX 800 4 326

0.14 Претпростор тоалета 20 3,56 330 VOX 800 4 326

0.15 Kuhinja 20 7,39 835 VOX 800 11 895

0.16 Komunikacija 20 16,20 1125 VOX 800 7 570

VOX 600 9 600

0.17 Dnevna soba i trpezarija 20 31,65 1990

VOX 800 9 732

VOX 700 9 667

VOX 700 9 667

0.18 Dnevni boravak dece 20 11,04 885 VOX 700 12 889

0.19 Prijemna kancelarija 20 6,48 730 VOX 700 10 741

0.20 Prijemna kancelarija 20 6,48 730 VOX 700 10 741

Ukupno: 166,30 13080 13640

Marka grejnih tela Tela Članaka Konzola Držača

Global VOX (VOX 600; VOX 700; VOX 800) 22 178 48 26

18

Tabela 4.1: Raspored grejnih tela i njihovo odavanje toplote po prostorijama – nastavak

Naziv etaža: SPRAT

Oznaka Naziv prostorije Temp.

(°C)

Površ.

(m2)

Qgub

(W)

Tip tela

(-)

Br.

Članaka

Qgt

(W)

1.1 Soba 20 10,40 1210 VOX 700 17 1259

1.2 Soba 20 10,40 1010 VOX 700 14 1037

1.3 Soba 20 10,40 1010 VOX 700 14 1037

1.4 Soba 20 16,50 1815 VOX 800 12 977

VOX 700 12 889

1.5 Hodnik 20 23,35 2110 VOX 700 15 1111

VOX 800 13 1058

1.6 Garderoba i pegleraj 20 8,64 870 VOX 800 11 895

1.7 Kupatilo 20 4,78 720 STARPAN / 744

1.14 Kupatilo 20 4,78 720 STARPAN / 744

1.15 Garderoba i pegleraj 20 8,64 870 VOX 800 11 895

1.16 Hodnik 20 23,35 2110 VOX 800 13 1058

VOX 700 15 1111

1.17 Soba 20 16,50 1815 VOX 800 11 895

VOX 800 12 977

1.18 Soba 20 10,40 1010 VOX 700 14 1037

1.19 Soba 20 10,40 1010 VOX 700 14 1037

1.20 Soba 20 10,40 1210 VOX 700 17 1259

1.21 Kancelarija 20 6,48 790 VOX 700 11 815

1.22 Soba 20 10,40 1130 VOX 700 16 1185

1.23 Soba 20 10,40 1130 VOX 700 16 1185

1.24 Kancelarija 20 6,48 790 VOX 700 11 815

Ukupno: 202,70 21330 22020

Marka grejnih tela: Tela Članaka Konzola Držača

Global VOX (VOX 600; VOX 700; VOX 800) 20 269 62 40

STARPAN 1600/600 2 / / 8

19

Pozicije grejnih tela

Izuzev samog odabira i dimenzionisanja grejnog tela, bitnu ulogu ima i pozicija, odnosno način i

mesto postavljanja grejnog tela. Cilj grejnog tela nije samo da nadomesti gubitke toplote, već i da

formira ujednačeno temperatursko polje, radi postizanja komfora. Zato je vrlo bitno gde će se ono

postaviti. Osnovni zahtevi koji treba da budu ispunjeni prilikom izbora mesta su mogućnost prilaska

zbog čišćenja, nesmetana cirkulacija vazduha, slobodan prostor za odavanje toplote zračenjem i odabir

mesta na kojima neće biti nameštaja10.

Kod posmatranog objekta, člankasti radijatori su većinski postavljeni pod parapetom prozora.

Izuzetak predstavljaju sobe koje nemaju spoljne zidove, pa je grejno telo postavljeno na unutrašnji zid

s ciljem da se postigne ravnomerna raspodela toplote. Sušači peškira se takođe postavljaju na

unutrašnji zid bliže vratima. U prostorijama sa većim gubicima toplote, zbog velikog broja članaka,

usvojeno je više od jednog grejnog tela (dnevne sobe, hodnici sa stepeništem i sobe sa dva prozora).

Kod prostorija sa zanemarljivo malim gubicima (svi toaleti i pretprostori toaleta na spratu) nisu

postavljana grejna tela.

Radijatori su postavljeni na visini 10 cm od poda i na rastojanju 5 cm od zida. Tip usvojenih radijatora

VOX 700 je postavljen pod parapete prozora (par 90) duž severnog, istočnog i južnog spoljnog zida.

Tip radijatora VOX 800 je postavljen pod parapete (par 120) zapadnog zida i na unutrašnje zidove.

Tip radijatora VOX 600 je postavljen na podestu stepeništa. Grejna tela su sa bočnim priključcima.

10 B. Todorović, op. cit., str. 151.

20

5. PAD PRITISKA I DIMENZIONISANJE CEVNE MREŽE

Da bi grejno telo odavalo onoliko toplote koliko je proračunato, potrebno je da se kroz njega obezbedi

odgovarajući protok radnog fluida. Takav protok radnog fluida se obezbeđuje naporom pumpe. Pumpa

prenosi energiju na tečnost, obezbeđuje strujanje uspostavljajući pritisak u sistemu. Međutim, na putu

od izvora toplote do grejnog tela i natrag, unutar cevne mreže radni fluid nailazi na otpore pri strujanju.

Dejstvo viskoznih napona utiče na pad pritiska usled trenja, a mnogobrojni fazonski komadi utiču na

pad pritiska usled lokalnih otpora. Kao posledica tih dejstava, javlja se da je napor pumpe nedovoljan

da se izgura zahtevani protok do grejnog tela.

Iz tog razloga, pre samog odabira pumpe, vrši se proračun pada pritiska i dimenzionisanje cevne

mreže. Relevantni pad pritiska je onaj koji je računat za najnepovoljnije grejno telo, dok se ostala

grejna tela prigušuju. Paralelno sa računanjem pada pritiska, dimenzioniše se cevna mreža.

Izbegavajući aproksimacije, cevna mreža se proračunava bazirajući se na iskustvenim podacima za

brzine strujanja ili jediničnog pada pritiska. Nakon celokupnog proračuna usvaja se pumpa koja

obezbeđuje dovoljan napor.

Vođenje cevne mreže

Nakon postavljanja grejnih tela u posmatranom objektu, do njih je razvučena cevna mreža. Cevna

mreža je vođena pod tavanicom prizemlja odakle se priključci spuštaju do grejnih tela u prizemlju i

podižu kroz međuspratnu konstrukciju do grejnih tela na spratu. Korišćene su plastične cevi

proizvođača KAN-therm.

Cevna mreža kreće iz kotlarnice, a potom se račva u drugim prostorijama. Cevi su vođene paralelno,

jedna iznad druge (razvod gore, povrat dole) uz same zidove. Stoga se predvidjaju zidni držači cevi.

Na podizne, odnosno spusne priključke iz horizontalne mreže se vezuju jedan ili dva radijatora. Cevi,

izuzev kotlarnice, su vođene samo kroz grejane prostorije, pa zato nije predviđena njihova izolacija.

Brojanje deonica je vršeno po paralelnim deonicama razvoda i povrata od kotlarnice (R1, P1, R2,

P2,..,Rn, Pn). U Tabeli 5.1 prikazane su deonice mreže sa svojim dužinama, toplotnim i masenim

protocima.

21

Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike

Broj deonice Dužina deonice Toplotni protok deonice Maseni protok deonice

/ l [m] Φ [W] m [kg/s]

R1 3,85 35.660 0,5687

P1 3,85 35.660 0,5687

R2 1,60 19.310 0,3080

P2 1,60 19.310 0,3080

R3 0,70 18.577 0,2963

P3 0,70 18.577 0,2963

R4 0,87 17.089 0,2725

P4 0,87 17.089 0,2725

R5 2,06 16.356 0,2608

P5 2,06 16.356 0,2608

R6 1,93 10.008 0,1596

P6 1,93 10.008 0,1596

R7 4,00 9.408 0,1500

P7 4,00 9.408 0,1500

R8 1,90 8.223 0,1311

P8 1,90 8.223 0,1311

R9 0,50 7.482 0,1193

P9 0,50 7.482 0,1193

R10 3,55 5.556 0,0886

P10 3,55 5.556 0,0886

R11 1,70 4.667 0,0744

P11 1,70 4.667 0,0744

R12 5,40 3.408 0,0544

P12 5,40 3.408 0,0544

R13 2,67 1.334 0,0213

P13 2,67 1.334 0,0213

R14 0,95 667 0,0106

P14 0,95 667 0,0106

R15 0,55 667 0,0106

P15 0,55 667 0,0106

R16 0,40 2.074 0,0331

P16 1,10 2.074 0,0331

R17 1,10 1.037 0,0165

P17 1,10 1.037 0,0165

R18 0,20 1.037 0,0165

P18 0,20 1.037 0,0165

R19 1,40 1.259 0,0201

P19 0,70 1.259 0,0201

R20 1,90 889 0,0142

P20 2,60 889 0,0142

R21 1,10 1.926 0,0307

P21 0,40 1.926 0,0307

R22 0,75 1.111 0,0177

P22 0,75 1.111 0,0177

22

Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike – nastavak


/ l [m] Φ [W] m [kg/s]

R23 0,80 815 0,0130

P23 0,80 815 0,0130

R24 1,90 741 0,0118

P24 2,60 741 0,0118

R25 2,10 1.185 0,0189

P25 1,60 1.185 0,0189

R26 0,40 600 0,0096

P26 1,20 600 0,0096

R27 0,95 6.348 0,1012

P27 0,95 6.348 0,1012

R28 1,50 5.452 0,0869

P28 1,50 5.452 0,0869

R29 5,65 4.394 0,0701

P29 5,65 4.394 0,0701

R30 1,10 2.767 0,0441

P30 1,10 2.767 0,0441

R31 4,10 1.790 0,0285

P31 3,60 1.790 0,0285

R32 0,95 895 0,0143

P32 0,95 895 0,0143

R33 0,50 895 0,0143

P33 0,50 895 0,0143

R34 1,90 977 0,0156

P34 1,00 977 0,0156

R35 1,50 1.627 0,0259

P35 2,30 1.627 0,0259

R36 1,10 895 0,0143

P36 1,10 895 0,0143

R37 1,35 732 0,0117

P37 1,35 732 0,0117

R38 1,70 1.058 0,0169

P38 1,10 1.058 0,0169

R39 1,60 896 0,0143

P39 2,30 896 0,0143

R40 3,00 570 0,0091

P40 1,30 570 0,0091

R41 0,26 326 0,0052

P41 0,26 326 0,0052

R42 1,60 733 0,0117

P42 2,30 733 0,0117

R43 3,00 326 0,0052

P43 1,30 326 0,0052

R44 0,15 407 0,0065

P44 0,15 407 0,0065

23



/ l [m] Φ [W] m [kg/s]

R45 1,50 1.488 0,0237

P45 1,55 1.488 0,0237

R46 1,90 744 0,0119

P46 2,40 744 0,0119

R47 2,20 744 0,0119

P47 1,70 744 0,0119

R48 1,60 733 0,0117

P48 2,30 733 0,0117

R49 3,00 326 0,0052

P49 1,30 326 0,0052

R50 0,15 407 0,0065

P50 0,15 407 0,0065

R51 0,35 16.350 0,2607

P51 0,35 16.350 0,2607

R52 1,90 10.897 0,1738

P52 1,90 10.897 0,1738

R53 4,10 10.297 0,1642

P53 4,10 10.297 0,1642

R54 1,95 9.112 0,1453

P54 1,95 9.112 0,1453

R55 1,00 8.371 0,1335

P55 1,00 8.371 0,1335

R56 4,60 6.445 0,1028

P56 4,60 6.445 0,1028

R57 3,50 5.556 0,0886

P57 3,50 5.556 0,0886

R58 2,50 4.297 0,0685

P58 2,50 4.297 0,0685

R59 0,35 2.963 0,0473

P59 0,35 2.963 0,0473

R60 3,80 889 0,0142

P60 3,10 889 0,0142

R61 1,10 2.074 0,0331

P61 0,40 2.074 0,0331

R62 0,90 1.037 0,0165

P62 0,90 1.037 0,0165

R63 0,40 1.037 0,0165

P63 0,40 1.037 0,0165

R64 1,60 1.334 0,0213

P64 2,30 1.334 0,0213

R65 0,80 667 0,0106

P65 0,80 667 0,0106

R66 0,70 667 0,0106

P66 0,70 667 0,0106

24



/ l [m] Φ [W] m [kg/s]

R67 1,30 1.259 0,0201

P67 0,50 1.259 0,0201

R68 1,85 889 0,0142

P68 2,55 889 0,0142

R69 1,10 1.926 0,0307

P69 0,40 1.926 0,0307

R70 1,30 815 0,0130

P70 1,30 815 0,0130

R71 0,25 1.111 0,0177

P71 0,25 1.111 0,0177

R72 1,85 741 0,0118

P72 2,55 741 0,0118

R73 2,15 1.185 0,0189

P73 1,45 1.185 0,0189

R74 0,55 600 0,0096

P74 1,25 600 0,0096

R75 0,95 5.453 0,0870

P75 0,95 5.453 0,0870

R76 1,50 4.557 0,0727

P76 1,50 4.557 0,0727

R77 4,90 3.499 0,0558

P77 4,90 3.499 0,0558

R78 0,35 2.604 0,0415

P78 0,35 2.604 0,0415

R79 0,80 1.872 0,0299

P79 0,90 1.872 0,0299

R80 3,70 895 0,0143

P80 3,10 895 0,0143

R81 1,25 977 0,0156

P81 0,65 977 0,0156

R82 3,30 732 0,0117

P82 3,90 732 0,0117

R83 1,90 895 0,0143

P83 2,50 895 0,0143

R84 1,70 1.058 0,0169

P84 1,10 1.058 0,0169

R85 1,60 896 0,0143

P85 2,30 896 0,0143

R86 3,00 570 0,0091

P86 1,30 570 0,0091

R87 0,16 326 0,0052

P87 0,16 326 0,0052

25

Proračun pada pritiska

Ukupni pad pritiska Δ𝑝𝑢𝑘 se računa po obrascu:

Δ𝑝𝑢𝑘 = 𝑅 ∙ 𝑙 + 𝑍 [Pa]

gde su:

𝑅 – jedinični pad pritiska usled trenja [Pa/m],

l – dužina deonice [m],

Δ𝑝𝑡𝑟 = 𝑅 ∙ 𝑙 – pad pritiska usled trenja [Pa],

Z – pad pritiska usled lokalnih otpora [Pa].

5.2.1. Dimenzionisanje cevne mreže

Kao što je već pomenuto, cevna mreža se dimenzioniše na osnovu preporučenih brzina strujanja ili

pak jediničnih padova pritisaka. Preporučljivo je da brzine strujanja budu u dozvoljenim granicama.

Velike brzine dovode do buke u cevima, a male brzine ugrožavaju strujanje i kasnije odavanje toplote

usvojenih tela. Brzina strujanja vode 𝑤 se računa po obrascu:

𝑤 = 4 ∙ �̇�

𝑑𝑢2𝜋 ∙ 𝜌

[m/s]

gde su:

�̇� – maseni protok vode [kg/s],

𝑑𝑢 – unutrašnji prečnik cevi [m],

𝜌 – gustina vode, gde je 𝜌 = 989,1 kg/m3.

S druge strane, prečnik cevi neke deonice može da se odredi preko jediničnog pada pritiska R:

𝑅 = 𝜆 ∙𝜌 ∙ 𝑤2

2 ∙ 𝑑𝑢 [Pa/m]

gde je:

𝜆 – koeficijent trenja u cevima.

26

Koeficijent trenja se može eksperimentalno odrediti na više načina. Za potrebe ovog proračuna

korišćena je Kolbrukova formula kojom se pokriva celokupna oblast turbulentnog strujanja u

cevima11:

1

√𝜆= −2 log (

𝛿

3,71𝐷+

2,51

𝑅𝑒√𝜆)

gde su:

𝛿/D – relativna hrapavost cevi,

𝑅𝑒 – Rejnoldsov broj.

Dimenzionisanjem je dobijeno da se plastične cevi proizvođača KAN-therm kreću u opsegu nazivnih

prečnika od DN 15 do DN 40. Najveći prečnik je korišćen za prvih par deonica, dok se najmanji koristi

za priključke kod radijatora i sušača peškira.

5.2.2. Pad pritiska usled lokalnih otpora Z

Prilikom strujanja radnog fluida u cevima, izuzev pojave trenja u pravolinijskim deonica, fluid nailazi

na mnogrobrojne otpore. Skretanje fluida, promena preseka, račvanje, izvijeni komadi, sve su lokalni

otpori koji utiču na pad pritiska u cevnoj mreži. Pad pritiska usled lokalnih otpora računat je po

obrascu:

𝑍 = ∑ 𝜁 ∙ 𝜌 ∙ 𝑤2

2 [Pa]

gde je:

∑ 𝜁 – suma lokalnih otpora u nekoj deonici.

U Tabeli 5.2 dati su lokalni otpori po deonicama i njihove vrednosti.

11 C. Crnojević, Mehanika fluida, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2014., str. 440-441.

27

Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti

Deonica Otpor kolicina ζ Σζ

Plasticno koleno 90° DN40 2 2 4

Toplotna pumpa 1 2 2

R1 Σζ 6


P1 Σζ 4

Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5

Redukcija DN32 1 0,8 0,8

R2 Σζ 2,3


Racva sabiranje sup. smer 1 3 3

P2 Σζ 3,8

Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5

R3 Σζ 0,5

Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5

P3 Σζ 0,5


R4 Σζ 0,5


P4 Σζ 0,5


R5 Σζ 0,5


P5 Σζ 0,5

Racva odvajanje DN32 1 2 2

R6 Σζ 2

Racva sabiranje DN32 1 1,5 1,5

P6 Σζ 1,5


R7 Σζ 0,5


P7 Σζ 0,5


R8 Σζ 1,5


P8 Σζ 3


R9 Σζ 0,5


P9 Σζ 0,5

Racva odvajanje prolaz DN25 1 1 1


R10 Σζ 1,8



P10 Σζ 1,3

28

Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti – nastavak



R11 Σζ 1


P11 Σζ 0,5



R12 Σζ 3



P12 Σζ 2,5


Redukcija DN20 1 1 1


R13 Σζ 5




P13 Σζ 4,5


Izvijeni komad 1 0,5 0,5

Ventil 1 4 4

R14 Σζ 6

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P14 Σζ 9,5


Ventil 1 4 4

R15 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P15 Σζ 9,5

Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5


R16 Σζ 3,5



Racva sabiranje DN20 1 2 2

P16 Σζ 3,5

29




Ventil 1 4 4

R17 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P17 Σζ 10


Ventil 1 4 4

R18 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P18 Σζ 9,5



Plasticno koleno 90° DN15 1 3,5 3,5

Ventil 1 4 4

R19 Σζ 11,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4





P19 Σζ 14,4





Ventil 1 4 4

R20 Σζ 12,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P20 Σζ 13,9

30





R21 Σζ 3,5




P21 Σζ 3,5


Ventil 1 4 4

R22 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P22 Σζ 9,5


Ventil 1 4 4

R23 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P23 Σζ 10





Ventil 1 4 4

R24 Σζ 12,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P24 Σζ 13,9



Plasticno koleno 90° DN15 2 3,5 7

Ventil 1 4 4

R25 Σζ 13,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P25 Σζ 17,9

31





Izvijeni komad 2 0,5 1


Ventil 1 4 4

R26 Σζ 16,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P26 Σζ 17,4



R27 Σζ 1,8



P27 Σζ 1,3


R28 Σζ 1


P28 Σζ 0,5



R29 Σζ 5



P29 Σζ 4,5




R30 Σζ 8





P30 Σζ 8



R31 Σζ 4



P31 Σζ 3,5

32




Ventil 1 4 4

R32 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P32 Σζ 10


Ventil 1 4 4

R33 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P33 Σζ 9,5




Ventil 1 4 4

R34 Σζ 11,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4





P34 Σζ 14,4




R35 Σζ 4



P35 Σζ 3



Ventil 1 4 4

R36 Σζ 6

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P36 Σζ 9,5

33




Ventil 1 4 4

R37 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P37 Σζ 9,5




Ventil 1 4 4

R38 Σζ 15,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P38 Σζ 17,4



R39 Σζ 4,4



P39 Σζ 3,9



Ventil 1 4 4

R40 Σζ 19

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P40 Σζ 21,5



Ventil 1 4 4

R41 Σζ 7,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P41 Σζ 9,5

34





R42 Σζ 4,4



P42 Σζ 3,9



Ventil 1 4 4

R43 Σζ 19

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P43 Σζ 21,5



Ventil 1 4 4

R44 Σζ 7,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P44 Σζ 9,5




R45 Σζ 6,5




P45 Σζ 6



Ventil 1 4 4

R46 Σζ 12,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P46 Σζ 16,5

35





Ventil 1 4 4

R47 Σζ 12,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P47 Σζ 16,5



R48 Σζ 4,4



P48 Σζ 3,9



Ventil 1 4 4

R49 Σζ 19

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P49 Σζ 21,5



Ventil 1 4 4

R50 Σζ 7,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P50 Σζ 9,5



R51 Σζ 2,3



P51 Σζ 3,8


R52 Σζ 2


P52 Σζ 1,5

36




R53 Σζ 0,5



P53 Σζ 1


R54 Σζ 1,5


P54 Σζ 3


R55 Σζ 0,5


P55 Σζ 0,5


R56 Σζ 0,5


P56 Σζ 0,5



R57 Σζ 2,5



P57 Σζ 2,5



R58 Σζ 1,8



P58 Σζ 1,3



R59 Σζ 2



P59 Σζ 1,5




Ventil 1 4 4

R60 Σζ 13,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P60 Σζ 15,4

37





R61 Σζ 3,5




P61 Σζ 3,5


Ventil 1 4 4

R62 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4

Izvijeni komad 2 0,5 1


P62 Σζ 10,5


Ventil 1 4 4

R63 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P63 Σζ 9,5




R64 Σζ 4



P64 Σζ 3



Ventil 1 4 4

R65 Σζ 6

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P65 Σζ 9,5


Ventil 1 4 4

R66 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P66 Σζ 9,5

38






Ventil 1 4 4

R67 Σζ 11,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4





P67 Σζ 14,4





Ventil 1 4 4

R68 Σζ 12,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P68 Σζ 13,9



R69 Σζ 3,5




P69 Σζ 3,5


Ventil 1 4 4

R70 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P70 Σζ 10


Ventil 1 4 4

R71 Σζ 5,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4


P71 Σζ 9,5

39







Ventil 1 4 4

R72 Σζ 12,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P72 Σζ 13,9




Ventil 1 4 4

R73 Σζ 13,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P73 Σζ 17,9





Ventil 1 4 4

R74 Σζ 12,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P74 Σζ 13,9



R75 Σζ 1,8



P75 Σζ 1,3


R76 Σζ 1


P76 Σζ 0,5

40





R77 Σζ 3



P77 Σζ 2,5



R78 Σζ 2,5



P78 Σζ 4



R79 Σζ 5,5




P79 Σζ 5,5




Ventil 1 4 4

R80 Σζ 13,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P80 Σζ 15,4




Ventil 1 4 4

R81 Σζ 11,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4





P81 Σζ 14,4

41






Ventil 1 4 4

R82 Σζ 13,4

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P82 Σζ 17,4




Ventil 1 4 4

R83 Σζ 13,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P83 Σζ 17,9




Ventil 1 4 4

R84 Σζ 18,9

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P84 Σζ 20,9



R85 Σζ 4,4



P85 Σζ 3,9

42





Ventil 1 4 4

R86 Σζ 19

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4




P86 Σζ 21,5



Ventil 1 4 4

R87 Σζ 7,5

Radijator 1 2,5 2,5

Navijak 1 4 4



P87 Σζ 9,5

5.2.3. Vrednosti padova pritiska kod grejnih tela

Proračun pada pritiska je vršen kako bi se za svako grejno telo u objektu dobila informacija koliki je

pad pritiska u cevnoj mreži do njega. Proračun je započet od grejnog tela za koje se pretpostavlja da

je najnepovoljnije, odnosno da je pad pritiska kod njega najveći.

U Tabeli 5.3 date su vrednosti ukupnih padova pritiska po grejnim telima.

43

Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela

Broj

deonice Φ m Dužina DN ds s w R L∙R Σζ Z L∙R+Z

[W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa]

GT 0.17 (severni zid, desno)

R1 35.660 0,5687 3,85 40 40,0 3,5 0,67 154,78 596 6 1.341 1.937

R2 19.310 0,3080 1,60 32 32,0 3,0 0,59 162,95 261 2,3 391 652

R3 18.577 0,2963 0,70 32 32,0 3,0 0,56 152,10 106 0,5 79 185

R4 17.089 0,2725 0,87 32 32,0 3,0 0,52 131,11 114 0,5 67 181

R5 16.356 0,2608 2,06 32 32,0 3,0 0,50 121,29 250 0,5 61 311

R6 10.008 0,1596 1,93 32 32,0 3,0 0,30 50,94 98 2 91 189

R7 9.408 0,1500 4,00 32 32,0 3,0 0,29 45,70 183 0,5 20 203

R8 8.223 0,1311 1,90 32 32,0 3,0 0,25 36,10 69 1,5 46 115

R9 7.482 0,1193 0,50 32 32,0 3,0 0,23 30,61 15 0,5 13 28

R10 5.556 0,0886 3,55 25 25,0 2,5 0,29 63,48 225 1,8 72 297

R11 4.667 0,0744 1,70 25 25,0 2,5 0,24 46,83 80 1 28 108

R12 3.408 0,0544 5,40 25 25,0 2,5 0,17 27,15 147 3 45 192

R13 1.334 0,0213 2,67 20 20,0 2,0 0,11 15,61 42 5 28 70

R14 667 0,0106 0,95 15 16,0 2,0 0,10 18,69 18 6 27 45

P14 667 0,0106 0,95 15 16,0 2,0 0,10 18,69 18 9,5 42 60

P13 1.334 0,0213 2,67 20 20,0 2,0 0,11 15,61 42 4,5 25 67

P12 3.408 0,0544 5,40 25 25,0 2,5 0,17 27,15 147 2,5 38 185

P11 4.667 0,0744 1,70 25 25,0 2,5 0,24 46,83 80 0,5 14 94

P10 5.556 0,0886 3,55 25 25,0 2,5 0,29 63,48 225 1,3 52 277

P9 7.482 0,1193 0,50 32 32,0 3,0 0,23 30,61 15 0,5 13 28

P8 8.223 0,1311 1,90 32 32,0 3,0 0,25 36,10 69 3 93 162

P7 9.408 0,1500 4,00 32 32,0 3,0 0,29 45,70 183 0,5 20 203

P6 10.008 0,1596 1,93 32 32,0 3,0 0,30 50,94 98 1,5 69 167

P5 16.356 0,2608 2,06 32 32,0 3,0 0,50 121,29 250 0,5 61 311

P4 17.089 0,2725 0,87 32 32,0 3,0 0,52 131,11 114 0,5 67 181

P3 18.577 0,2963 0,70 32 32,0 3,0 0,56 152,10 106 0,5 79 185

P2 19.310 0,3080 1,60 32 32,0 3,0 0,59 162,95 261 3,8 646 907

P1 35.660 0,5687 3,85 40 40,0 3,5 0,67 154,78 596 4 894 1.490

4.406 4.422 8.830

44

Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela – nastavak

Broj



R1-R13, P13-P1 4.371 4.353 8.725

GT 0.17 (severni zid, levo)

R15 667 0,0106 0,55 15 16,0 2,0 0,10 18,69 10 5,5 25 35

P15 667 0,0106 0,55 15 16,0 2,0 0,10 18,69 10 9,5 42 52

4.391 4.420 8.812

Broj



R1-R12, P12-P1 4.287 4.300 8.588

GT 1.18

R16 2.074 0,0331 1,10 20 20,0 2,0 0,17 33,19 37 3,5 48 85

R17 1.037 0,0165 1,10 15 16,0 2,0 0,15 39,45 43 5,5 59 102

P17 1.037 0,0165 1,10 15 16,0 2,0 0,15 39,45 43 10 108 151

P16 2.074 0,0331 0,40 20 20,0 2,0 0,17 33,19 13 3,5 48 61

4.424 4.563 8.987

Broj



R1-R16, P16-P1 4.337 4.396 8.734

GT 1.19

R18 1.037 0,0165 0,20 15 16,0 2,0 0,15 39,45 8 5,5 59 67

P18 1.037 0,0165 0,20 15 16,0 2,0 0,15 39,45 8 9,5 103 111

4.353 4.558 8.912

45


Broj



R1-R11, P11-P1 3.994 4.217 8.211

GT 1.20

R19 1.259 0,0201 1,40 15 16,0 2,0 0,18 54,94 77 11,9 190 267

P19 1.259 0,0201 0,70 15 16,0 2,0 0,18 54,94 38 14,4 229 267

4.109 4.636 8.745

Broj



R1-R10, P10-P1 3.835 4.175 8.009

GT 0.18

R20 889 0,0142 1,90 15 16,0 2,0 0,13 30,36 58 12,4 99 157

P20 889 0,0142 2,60 15 16,0 2,0 0,13 30,36 79 13,9 110 189

3.971 4.384 8.355

Broj



R1-R9, P9-P1 3.384 4.051 7.435

GT 1.16 (istočni zid)

R21 1.926 0,0307 1,10 20 20,0 2,0 0,15 29,23 32 3,5 41 73

R22 1.111 0,0177 0,75 15 16,0 2,0 0,16 44,37 33 5,5 68 101

P22 1.111 0,0177 0,75 15 16,0 2,0 0,16 44,37 33 9,5 118 151

P21 1.926 0,0307 0,40 20 20,0 2,0 0,15 29,23 12 3,5 41 53

3.494 4.319 7.813

46


Broj



R1-R21, P21-P1 3.428 4.133 7.561

GT 1.21

R23 815 0,0130 0,80 15 16,0 2,0 0,12 26,21 21 5,5 37 58

P23 815 0,0130 0,80 15 16,0 2,0 0,12 26,21 21 10 67 88

3.470 4.237 7.707

Broj



R1-R8, P8-P1 3.353 4.025 7.379

GT 0.19

R24 741 0,0118 1,90 15 16,0 2,0 0,11 22,31 42 12,4 68 110

P24 741 0,0118 2,60 15 16,0 2,0 0,11 22,31 58 13,9 77 135

3.454 4.170 7.624

Broj



R1-R7, P7-P1 3.216 3.886 7.102

GT 1.22

R25 1.185 0,0189 2,10 15 16,0 2,0 0,17 49,53 104 13,9 196 300

P25 1.185 0,0189 1,60 15 16,0 2,0 0,17 49,53 79 17,9 253 332

3.400 4.335 7.734

47


Broj



R1-R6, P6-P1 2.851 3.846 6.696

GT 0.16 (stepenište)

R26 600 0,0096 0,40 15 16,0 2,0 0,09 15,64 6 16,4 59 65

P26 600 0,0096 1,20 15 16,0 2,0 0,09 15,64 19 17,4 63 82

2.876 3.968 6.843

Broj



R1-R5, P5-P1 2.654 3.686 6.340

GT 1.17 (levo)

R27 6.348 0,1012 0,95 25 25,0 2,5 0,33 80,15 76 1,8 94 170

R28 5.452 0,0869 1,50 25 25,0 2,5 0,28 61,42 92 1 39 131

R29 4.394 0,0701 5,65 25 25,0 2,5 0,23 42,17 238 5 126 364

R30 2.767 0,0441 1,10 20 20,0 2,0 0,22 54,56 60 8 195 255

R31 1.790 0,0285 4,10 20 20,0 2,0 0,14 25,78 106 4 41 147

R32 895 0,0143 0,95 15 16,0 2,0 0,13 30,71 29 5,5 44 73

P32 895 0,0143 0,95 15 16,0 2,0 0,13 30,71 29 10 81 110

P31 1.790 0,0285 3,60 20 20,0 2,0 0,14 25,78 93 3,5 36 129

P30 2.767 0,0441 1,10 20 20,0 2,0 0,22 54,56 60 8 195 255

P29 4.394 0,0701 5,65 25 25,0 2,5 0,23 42,17 238 4,5 113 351

P28 5.452 0,0869 1,50 25 25,0 2,5 0,28 61,42 92 0,5 19 111

P27 6.348 0,1012 0,95 25 25,0 2,5 0,33 80,15 76 1,3 68 144

3.844 4.737 8.580

48


Broj



R1-R31, P31-P1 3.786 4.612 8.397

GT 1.15

R33 895 0,0143 0,50 15 16,0 2,0 0,13 30,71 15 5,5 44 59

P33 895 0,0143 0,50 15 16,0 2,0 0,13 30,71 15 9,5 76 91

3.816 4.732 8.547

Broj



R1-R30, P30-P1 3.587 4.535 8.121

GT 1.17 (desno)

R34 977 0,0156 1,90 15 16,0 2,0 0,14 35,64 68 11,9 114 182

P34 977 0,0156 1,00 15 16,0 2,0 0,14 35,64 36 14,4 138 174

3.690 4.787 8.477

Broj



R1-R29, P29-P1 3.467 4.145 7.611

GT 0.15

R35 1.627 0,0259 1,50 20 20,0 2,0 0,13 21,90 33 4 34 67

R36 895 0,0143 1,10 15 16,0 2,0 0,13 30,71 34 6 48 82

P36 895 0,0143 1,10 15 16,0 2,0 0,13 30,71 34 9,5 76 110

P35 1.627 0,0259 2,30 20 20,0 2,0 0,13 21,90 50 3 25 75

3.618 4.328 7.945

49


Broj



R1-R35, P35-P1 3.550 4.204 7.753

GT 0.17 (zapadni zid)

R37 732 0,0117 1,35 15 16,0 2,0 0,10 21,86 30 5,5 30 60

P37 732 0,0117 1,35 15 16,0 2,0 0,10 21,86 30 9,5 51 81

3.609 4.285 7.894

Broj



R1-R28, P28-P1 2.991 3.906 6.896

GT 1.16

R38 1.058 0,0169 1,70 15 16,0 2,0 0,15 40,82 69 15,4 173 242

P38 1.058 0,0169 1,10 15 16,0 2,0 0,15 40,82 45 17,4 196 241

3.105 4.275 7.379

Broj



R1-R27, P27-P1 2.806 3.848 6.654

GT 0.16

R39 896 0,0143 1,60 15 16,0 2,0 0,13 30,77 49 4,4 36 85

R40 570 0,0091 3,00 15 16,0 2,0 0,08 14,35 43 19 62 105

P40 570 0,0091 1,30 15 16,0 2,0 0,08 14,35 19 21,5 70 89

P39 896 0,0143 2,30 15 16,0 2,0 0,13 30,77 71 3,9 31 102

2.988 4.047 7.035

50


Broj



R1-R39, P39-P1 2.926 3.915 6.841

GT 0.14

R41 326 0,0052 0,26 15 16,0 2,0 0,05 5,67 1 7,5 8 9

P41 326 0,0052 0,26 15 16,0 2,0 0,05 5,67 1 9,5 10 11

2.929 3.933 6.861

Broj



R1-R4, P4-P1 2.154 3.564 5.718

GT 0.11

R42 733 0,0117 1,60 15 16,0 2,0 0,10 21,91 35 4,4 24 59

R43 326 0,0052 3,00 15 16,0 2,0 0,05 5,67 17 19 20 37

P43 326 0,0052 1,30 15 16,0 2,0 0,05 5,67 7 21,5 23 30

P42 733 0,0117 2,30 15 16,0 2,0 0,10 21,91 50 3,9 21 71

2.264 3.652 5.915

Broj



R1-R42, P42-P1 2.240 3.609 5.848

GT 0.10

R44 407 0,0065 0,15 15 16,0 2,0 0,06 8,19 1 7,5 12 13

P44 407 0,0065 0,15 15 16,0 2,0 0,06 8,19 1 9,5 16 17

2.242 3.637 5.878

51


Broj



R1-R3, P3-P1 1.926 3.430 5.356

GT 1.14

R45 1.488 0,0237 1,50 20 20,0 2,0 0,12 18,80 28 6,5 46 74

R46 744 0,0119 1,90 15 16,0 2,0 0,11 22,46 43 12,5 70 113

P46 744 0,0119 2,40 15 16,0 2,0 0,11 22,46 54 16,5 92 146

P45 1.488 0,0237 1,55 20 20,0 2,0 0,12 18,80 29 6 42 71

2.080 3.680 5.760

Broj



R1-R45, P45-P1 1.984 3.518 5.501

GT 1.7

R47 744 0,0119 2,20 15 16,0 2,0 0,11 22,46 49 12,5 70 119

P47 744 0,0119 1,70 15 16,0 2,0 0,11 22,46 38 16,5 92 130

2.071 3.680 5.750

Broj



R1-R2, P2-P1 1.713 3.272 4.986

GT 0.9

R48 733 0,0117 1,60 15 16,0 2,0 0,10 21,91 35 4,4 24 59

R49 326 0,0052 3,00 15 16,0 2,0 0,05 5,67 17 19 20 37

P49 326 0,0052 1,30 15 16,0 2,0 0,05 5,67 7 21,5 23 30

P48 733 0,0117 2,30 15 16,0 2,0 0,10 21,91 50 3,9 21 71

1.823 3.360 5.183

52


Broj



R1-R48, P48-P1 1.799 3.317 5.116

GT 0.8

R50 407 0,0065 0,15 15 16,0 2,0 0,06 8,19 1 7,5 12 13

P50 407 0,0065 0,15 15 16,0 2,0 0,06 8,19 1 9,5 16 17

1.801 3.345 5.146

Broj



R1, P1 1.192 2.235 3.427

GT 1.4 (južni zid)

R51 16.350 0,2607 0,35 32 32,0 3,0 0,50 121,21 42 2,3 280 322

R52 10.897 0,1738 1,90 32 32,0 3,0 0,33 59,16 112 2 108 220

R53 10.297 0,1642 4,10 32 32,0 3,0 0,31 53,55 220 0,5 24 244

R54 9.112 0,1453 1,95 32 32,0 3,0 0,28 43,21 84 1,5 57 141

R55 8.371 0,1335 1,00 32 32,0 3,0 0,25 37,24 37 0,5 16 53

R56 6.445 0,1028 4,60 32 32,0 3,0 0,20 23,60 109 0,5 9 118

R57 5.556 0,0886 3,50 32 32,0 3,0 0,17 18,23 64 2,5 35 99

R58 4.297 0,0685 2,50 25 25,0 2,5 0,22 40,57 101 1,8 43 144

R59 2.963 0,0473 0,35 20 20,0 2,0 0,24 61,43 22 2 56 78

R60 889 0,0142 3,80 15 16,0 2,0 0,13 30,36 115 13,4 106 221

P60 889 0,0142 3,10 15 16,0 2,0 0,13 30,36 94 15,4 122 216

P59 2.963 0,0473 0,35 20 20,0 2,0 0,24 61,43 22 1,5 42 64

P58 4.297 0,0685 2,50 25 25,0 2,5 0,22 40,57 101 1,3 31 132

P57 5.556 0,0886 3,50 32 32,0 3,0 0,17 18,23 64 2,5 35 99

P56 6.445 0,1028 4,60 32 32,0 3,0 0,20 23,60 109 0,5 9 118

P55 8.371 0,1335 1,00 32 32,0 3,0 0,25 37,24 37 0,5 16 53

P54 9.112 0,1453 1,95 32 32,0 3,0 0,28 43,21 84 3 114 198

P53 10.297 0,1642 4,10 32 32,0 3,0 0,31 53,55 220 1 48 268

P52 10.897 0,1738 1,90 32 32,0 3,0 0,33 59,16 112 1,5 81 193

P51 16.350 0,2607 0,35 32 32,0 3,0 0,50 121,21 42 3,8 463 505

2.984 3.930 6.913

53


Broj



R1-R59, P59-P1 2.774 3.702 6.476

GT 1.2

R61 2.074 0,0331 1,10 20 20,0 2,0 0,17 33,19 37 3,5 48 85

R62 1.037 0,0165 0,90 15 16,0 2,0 0,15 39,45 36 5,5 59 95

P62 1.037 0,0165 0,90 15 16,0 2,0 0,15 39,45 36 10,5 113 149

P61 2.074 0,0331 0,40 20 20,0 2,0 0,17 33,19 13 3,5 48 61

2.895 3.970 6.866

Broj



R1-R61, P61-P1 2.824 3.798 6.622

GT 1.3

R63 1.037 0,0165 0,40 15 16,0 2,0 0,15 39,45 16 5,5 59 75

P63 1.037 0,0165 0,40 15 16,0 2,0 0,15 39,45 16 9,5 103 119

2.856 3.960 6.816

Broj



R1-R58, P58-P1 2.731 3.604 6.334

GT 0.2 (desno)

R64 1.334 0,0213 1,60 20 20,0 2,0 0,11 15,61 25 4 23 48

R65 667 0,0106 0,80 15 16,0 2,0 0,10 18,69 15 6 27 42

P65 667 0,0106 0,80 15 16,0 2,0 0,10 18,69 15 9,5 42 57

P64 1.334 0,0213 2,30 20 20,0 2,0 0,11 15,61 36 3 17 53

2.822 3.713 6.534

54


Broj



R1-R64, P64-P1 2.792 3.644 6.435

GT 0.2 (levo)

R66 667 0,0106 0,70 15 16,0 2,0 0,10 18,69 13 5,5 25 38

P66 667 0,0106 0,70 15 16,0 2,0 0,10 18,69 13 9,5 42 55

2.818 3.711 6.528

Broj



R1-R57, P57-P1 2.528 3.530 6.058

GT 1.1

R67 1.259 0,0201 1,30 15 16,0 2,0 0,18 54,94 71 11,9 190 261

P67 1.259 0,0201 0,50 15 16,0 2,0 0,18 54,94 27 14,4 229 256

2.627 3.949 6.575

Broj



R1-R56, P56-P1 2.401 3.460 5.860

GT 0.1

R68 889 0,0142 1,85 15 16,0 2,0 0,13 30,36 56 12,4 99 155

P68 889 0,0142 2,55 15 16,0 2,0 0,13 30,36 77 13,9 110 187

2.534 3.669 6.202

55


Broj



R1-R55, P55-P1 2.184 3.442 5.624

GT 1.24

R69 1.926 0,0307 1,10 20 20,0 2,0 0,15 29,23 32 3,5 41 73

R70 815 0,0130 1,30 15 16,0 2,0 0,12 26,21 34 5,5 37 71

P70 815 0,0130 1,30 15 16,0 2,0 0,12 26,21 34 10 67 101

P69 1.926 0,0307 0,40 20 20,0 2,0 0,15 29,23 12 3,5 41 53

2.296 3.628 5.922

Broj



R1-R69, P69-P1 2.227 3.524 5.750

GT 1.5 (istočni zid)

R71 1.111 0,0177 0,25 15 16,0 2,0 0,16 44,37 11 5,5 68 79

P71 1.111 0,0177 0,25 15 16,0 2,0 0,16 44,37 11 9,5 118 129

2.250 3.710 5.958

Broj



R1-R54, P54-P1 2.109 3.410 5.518

GT 0.20

R72 741 0,0118 1,85 15 16,0 2,0 0,11 22,31 41 12,4 68 109

P72 741 0,0118 2,55 15 16,0 2,0 0,11 22,31 57 13,9 77 134

2.207 3.555 5.761

56


Broj



R1-R53, P53-P1 1.941 3.239 5.179

GT 1.23

R73 1.185 0,0189 2,15 15 16,0 2,0 0,17 49,53 106 13,9 196 302

P73 1.185 0,0189 1,45 15 16,0 2,0 0,17 49,53 72 17,9 253 325

2.119 3.688 5.806

Broj



R1-R52, P52-P1 1.501 3.167 4.667

GT 0.3 (stepenište)

R74 600 0,0096 0,55 15 16,0 2,0 0,09 15,64 9 12,4 45 54

P74 600 0,0096 1,25 15 16,0 2,0 0,09 15,64 20 13,9 50 70

1.530 3.262 4.791

Broj



R1-R51, P51-P1 1.277 2.978 4.254

GT 1.6

R75 5.453 0,0870 0,95 25 25,0 2,5 0,28 61,44 58 1,8 70 128

R76 4.557 0,0727 1,50 25 25,0 2,5 0,23 44,93 67 1 27 94

R77 3.499 0,0558 4,90 25 25,0 2,5 0,18 28,42 139 3 48 187

R78 2.604 0,0415 0,35 20 20,0 2,0 0,21 49,13 17 2,5 54 71

R79 1.872 0,0299 0,80 20 20,0 2,0 0,15 27,84 22 5,5 61 83

R80 895 0,0143 3,70 15 16,0 2,0 0,13 30,71 114 13,4 108 222

P80 895 0,0143 3,10 15 16,0 2,0 0,13 30,71 95 15,4 124 219

P79 1.872 0,0299 0,90 20 20,0 2,0 0,15 27,84 25 5,5 61 86

P78 2.604 0,0415 0,35 20 20,0 2,0 0,21 49,13 17 4 86 103

P77 3.499 0,0558 4,90 25 25,0 2,5 0,18 28,42 139 2,5 40 179

P76 4.557 0,0727 1,50 25 25,0 2,5 0,23 44,93 67 0,5 14 81

P75 5.453 0,0870 0,95 25 25,0 2,5 0,28 61,44 58 1,3 50 108

2.097 3.721 5.815

57


Broj



R1-R79, P79-P1 1.888 3.489 5.374


R81 977 0,0156 1,25 15 16,0 2,0 0,14 35,64 45 11,9 114 159

P81 977 0,0156 0,65 15 16,0 2,0 0,14 35,64 23 14,4 138 161

1.956 3.741 5.694

Broj



R1-R78, P78-P1 1.841 3.367 5.205


R82 732 0,0117 3,30 15 16,0 2,0 0,10 21,86 72 13,4 72 144

P82 732 0,0117 3,90 15 16,0 2,0 0,10 21,86 85 17,4 94 179

1.998 3.533 5.528

Broj



R1-R77, P77-P1 1.807 3.227 5.031

GT 0.4

R83 895 0,0143 1,90 15 16,0 2,0 0,13 30,71 58 13,9 112 170

P83 895 0,0143 2,50 15 16,0 2,0 0,13 30,71 77 17,9 144 221

1.942 3.483 5.422

58


Broj



R1-R76, P76-P1 1.528 3.139 4.665

GT 1.5

R84 1.058 0,0169 1,70 15 16,0 2,0 0,15 40,82 69 18,9 213 282

P84 1.058 0,0169 1,10 15 16,0 2,0 0,15 40,82 45 20,9 235 280

1.642 3.587 5.227

Broj



R1-R75, P75-P1 1.393 3.098 4.490

GT 0.3

R85 896 0,0143 1,60 15 16,0 2,0 0,13 30,77 49 4,4 36 85

R86 570 0,0091 3,00 15 16,0 2,0 0,08 14,35 43 19 62 105

P86 570 0,0091 1,30 15 16,0 2,0 0,08 14,35 19 21,5 70 89

P85 896 0,0143 2,30 15 16,0 2,0 0,13 30,77 71 3,9 31 102

1.575 3.297 4.871

Broj



R1-R85, P85-P1 1.513 3.165 4.677

GT 0.7

R87 326 0,0052 0,16 15 16,0 2,0 0,05 5,67 1 7,5 8 9

P87 326 0,0052 0,16 15 16,0 2,0 0,05 5,67 1 9,5 10 11

1.515 3.183 4.697

59

Balansiranje cevne mreže

Proračunom pada pritiska dobijene se vrednosti pada pritiska za svako grejno telo. Grejno telo sa

najvećim padom pritiska je najnepovoljnije grejno telo i za njega je izračunata vrednost pada pritiska

oko 9 kPa. Budući da sva ostala grejna tela imaju manji pad pritiska od posmatranog, ona se moraju

dodatno prigušiti do te vrednosti. Cilj je da pad pritiska bude jednak za sva grejna tela. U suprotnom,

grejna tela bliža izvoru toplote će povući maksimalni protok, a do najudaljenijih neće stići dovoljni

protok, što rezultira smanjenim odavanjem toplote.

Za balansiranje cevne mreže nije korišćen balansni set. Maksimalni pad pritiska cevne mreže je izvan

opsega vrednosti pri kojima bi balansni set efektivno radio. Iz tog razloga, prigušivanje grejnih tela je

obavljeno preko radijatorskih navijaka. Usvojeni su radijatorski navijci proizvođača IMI-Heimeier,

tip Regulux. Takođe, na radijatore su postavljene i termostatske glave, ali one nemaju ulogu u

balansiranju mreže.

Da bi se neko grejno telo prigušilo za zahtevanu vrednost, potrebno je odrediti poziciju radijatorskog

navijka. Pozicija je vezana za 𝐾𝑣 vrednost ventila i njih daje proizvođač. U svrhu određivanja pozicije

računata je teorijska 𝐾𝑣,𝑡𝑒𝑜𝑟. vrednost po obrascu:

𝐾𝑣,𝑡𝑒𝑜𝑟. = �̇� ∙ √105

Δ𝑝 [m3/h]

gde su:

𝐾𝑣,𝑡𝑒𝑜𝑟. – protok tečnosti kroz ventil pri konstantnom pritisku od 1 bar [m3/h],

�̇� – zapreminski protok kroz grejno telo, odnosno ventil [m3/h],

Δ𝑝 – pad pritiska potrebnog prigušenja [Pa].

Nakon dobijene 𝐾𝑣,𝑡𝑒𝑜𝑟. vrednosti po obrascu, usvaja se od ponuđenih 𝐾𝑣 vrednosti proizvođača

približna vrednost i definiše se pozicija. Pozicija se može još odrediti ili proveriti preko dijagrama. U

Tabeli 5.4 date su određene pozicije i padovi pritiska usled potrebnog prigušenja.

60

Tabela 5.4: Prigušenja i definisane pozicije radijatorskih navijaka

Podaci Radijatorski navijak Radijatorski

termostatski ventil

Broj prostorije m v Δp kv Model kvS NvS ΔpRN kVS ΔpvTV

- [kg/s] [m³/h] [Pa] [m³/h] - [m³/h] - [Pa] [m³/h] [Pa]

GT 1.18 0,0165 0,0602 0 1,31 Regulux 1,31 4 211 2 91

GT 1.19 0,0165 0,0602 75 2,2 Regulux 1,31 4 211 2 91

GT 0.17 (severni zid,

desno) 0,0106 0,0387 157 0,98 Regulux 1,01 3 147 2 37

GT 0.17 (severni zid,

levo) 0,0106 0,0387 175 0,93 Regulux 1,01 3 147 2 37

GT 1.20 0,0201 0,0731 242 1,49 Regulux 1,31 4 311 2 134

GT 1.17 (levo) 0,0143 0,0520 407 0,81 Regulux 1,01 3 265 2 67

GT 1.15 0,0143 0,0520 440 0,78 Regulux 1,01 3 265 2 67

GT 1.17 (desno) 0,0156 0,0567 510 0,79 Regulux 1,01 3 315 2 80

GT 0.18 0,0142 0,0516 632 0,65 Regulux 0,65 2 630 2 67

GT 0.15 0,0143 0,0520 1.042 0,51 Regulux 0,65 2 639 2 67

GT 0.17 (zapadni zid) 0,0117 0,0425 1.093 0,41 Regulux 0,65 2 427 2 45

GT 1.16 (istočni zid) 0,0177 0,0645 1.174 0,6 Regulux 0,65 2 984 2 104

GT 1.22 0,0189 0,0688 1.253 0,61 Regulux 0,65 2 1.120 2 118

GT 1.21 0,0130 0,0473 1.280 0,42 Regulux 0,65 2 530 2 56

GT 0.19 0,0118 0,0430 1.363 0,37 Regulux 0,3 1 2.056 2 46

GT 1.16 0,0169 0,0614 1.608 0,48 Regulux 0,65 2 893 2 94

GT 0.16 0,0091 0,0331 1.952 0,24 Regulux 0,3 1 1.216 2 27

GT 1.4 (južni zid) 0,0142 0,0516 2.074 0,36 Regulux 0,3 1 2.959 2 67

GT 1.2 0,0165 0,0602 2.121 0,41 Regulux 0,65 2 858 2 91

GT 0.14 0,0052 0,0189 2.126 0,13 Regulux 0,19 0,5 992 2 9

61

Tabela 5.4: Prigušenja i definisane pozicije radijatorskih navijaka – nastavak

Podaci Radijatorski navijak Radijatorski

termostatski ventil

Broj prostorije m v Δp kv Model kvS NvS ΔpRN kVS ΔpvTV

- [kg/s] [m³/h] [Pa] [m³/h] - [m³/h] - [Pa] [m³/h] [Pa]

GT 0.16 (stepenište) 0,0096 0,0348 2.144 0,24 Regulux 0,3 1 1.348 2 30

GT 1.3 0,0165 0,0602 2.171 0,41 Regulux 0,65 2 858 2 91

GT 1.1 0,0201 0,0731 2.412 0,47 Regulux 0,65 2 1.264 2 134

GT 0.2 (desno) 0,0106 0,0387 2.453 0,25 Regulux 0,3 1 1.665 2 37

GT 0.2 (levo) 0,0106 0,0387 2.459 0,25 Regulux 0,3 1 1.665 2 37

GT 0.1 0,0142 0,0516 2.785 0,31 Regulux 0,3 1 2.959 2 67

GT 1.5 (istočni zid) 0,0177 0,0645 3.029 0,37 Regulux 0,3 1 4.621 2 104

GT 1.24 0,0130 0,0473 3.065 0,27 Regulux 0,3 1 2.487 2 56

GT 0.11 0,0052 0,0189 3.072 0,11 Regulux 0,09 0 4.421 2 9

GT 0.10 0,0065 0,0236 3.109 0,13 Regulux 0,19 0,5 1.546 2 14

GT 1.6 0,0143 0,0519 3.172 0,29 Regulux 0,3 1 2.999 2 67

GT 1.23 0,0189 0,0688 3.181 0,39 Regulux 0,65 2 1.120 2 118

GT 0.20 0,0118 0,0430 3.226 0,24 Regulux 0,3 1 2.056 2 46

GT 1.14 0,0119 0,0432 3.227 0,24 Regulux 0,3 1 2.072 2 47

GT 1.7 0,0119 0,0432 3.237 0,24 Regulux 0,3 1 2.072 2 47

GT 1.4 (zapadni zid) 0,0156 0,0567 3.293 0,31 Regulux 0,3 1 3.573 2 80

GT 0.2 (zapadni zid) 0,0117 0,0425 3.459 0,23 Regulux 0,3 1 2.006 2 45

GT 0.4 0,0143 0,0519 3.565 0,28 Regulux 0,3 1 2.999 2 67

GT 1.5 0,0169 0,0614 3.760 0,32 Regulux 0,3 1 4.190 2 94

GT 0.9 0,0052 0,0189 3.804 0,1 Regulux 0,09 0 4.421 2 9

GT 0.8 0,0065 0,0236 3.841 0,12 Regulux 0,19 0,5 1.546 2 14

GT 0.3 0,0091 0,0331 4.116 0,16 Regulux 0,19 0,5 3.032 2 27

GT 0.3 (stepenište) 0,0096 0,0348 4.196 0,17 Regulux 0,19 0,5 3.360 2 30

GT 0.7 0,0052 0,0189 4.290 0,09 Regulux 0,09 0 4.421 2 9

62

6. IZBOR TOPLOTNE PUMPE I PRATEĆE OPREME

Odabir toplotnog izvora nekog sistema grejanja zasniva se na njegovom pokrivanju toplotnih potreba

samog objekta, na usaglašenosti izvora sa ostatkom sistema, ali i na održavanju uslova komfora.

Proračunom gubitaka toplote definisane su toplotne potrebe, dok je proračunom pada pritiska

definisan napor pumpe, dimenzionisana i izbalansirana mreža. U nastavku, potrebno je odabrati

adekvatan izvor toplote.

U skladu sa osnovnim zahtevima projekta i ovog rada, kao zamena električnim grejalicama u

posmatranom objektu Sigurne kuće, usvojena je toplotna pumpa vazduh/voda. Uvođenjem toplotne

pumpe izvršen je prelaz sa sistema lokalnog grejanja putem električnih grejalica, na sistem centralnog

grejanja sa toplotnom pumpom kao izvorom toplote. Izuzev efikasnijeg regulisanja i funkcionisanja

sistema, očekuju se i manji eksploatacioni troškovi.

Za proračunom određene potrebe projekta usvaja se kaskada dveju toplotnih pumpi vazduh/voda

kapaciteta 2x16 kW. Proizvođač je Viessmann, a tip toplotne pumpe je Vitocal 200-S. Kaskada u

ovom slučaju predstavlja bazni izvor toplote, a za pokrivanje vršnog toplotnog opterećenja koriste se

električni grejači ugrađeni u toplotne pumpe.

Split vazduh/voda toplotna pumpa Vitocal 200-S predstavlja toplotnu pumpu pogodnu za primenu

kod porodičnih kuća i srednjih stambenih objekata. Sastoji se od unutrašnje i spoljašnje jedinice.

Unutrašnje jedinice biće postavljene u negrejanu prostoriju - kotlarnicu, kaskadno vezane, dok se

spoljne jedinice montiraju na zapani zid. Koeficijent grejanja (COP – Coefficient of Performance) se

kreće oko 4 za ovu toplotnu pumpu. U njenom sastavu nalazi se cirkulaciona pumpa sa frekventnom

regulacijom. Za efikasno regulisanje i održavanje temperature u prostorijama, zadužen je sistem

regulacije i automatike koji je povezan sa kaskadom.

Kao pomoć u sistemu grejanja sa toplotnom pumpom izabran je međubojler Vitocell 100-E, tip SVP

od istog prouzvođača. Međubojler je kapaciteta 400 l i služi za grejanje vode u posmatranoj instalaciji.

Pogodan je za instalacije sa temperaturama polaznog voda do 110 °C i radnog pritiska do 3 bara.

Predstavlja čeličnu konstrukciju sa toplotnom izolacijom od pur pene i prevučenu plastikom.

Usvojena kaskada toplotnih pumpi izuzev zagrevanja vode za sistem radijatorskog grejanja, ima i

ulogu u zagrevanju sanitarne tople vode. Detaljan proračun potreba za sanitarnom toplom vodom nije

predmet ovog projekta.

63

Ipak, kao deo ponude uz kaskadu toplotnih pumpi priložen je bojler sa svrhom zagrevanja potrošne

vode. Bojler Vitocell 100-V, tip CVW, istog proizvođača, predstavlja vertikalni bojler sa spiralom za

grejanje. Pogodan je naročito u kombinaciji sa toplotnom pumpom. Njegov kapacitet je 390 l. Ćelija

bojlera i spirala su od čelika, a od korozije je zaštićen sa dvostrukim slojem Ceraprotect emajla.

Dodatna katodna zaštita magnezijumskom zaštitnom anodom.

Za prihvatanje vode usled širenja koristi se ekspanzioni sud. Da bi se izbeglo postavljanje suda u

najvišim kotama objekta (na spratu ne postoje tehničke prostorije), usvojen je zatvoreni ekspanzioni

sud i postavljen u prostoriju zajedno sa toplotnom pumpom. Ukupna zapremina zatvorenog

ekspanzionog suda računata je po obrascu:

𝑉𝑛 = (𝑉𝑒 + 𝑉𝑣) ∙𝑝𝑒 + 1

𝑝𝑒 − 𝑝0 [l]

gde je:

𝑉𝑒 – zapremina širenja [l],

𝑉𝑣 – zapremina vode (najmanje 0,5 % vode u postrojenju) [l],

𝑝𝑒 – krajnji pritisak postrojenja [bar],

𝑝0 – pretpritisak [bar].

Proračunom je dobijena zapremina 𝑉𝑛 ≅ 16 l. Na osnovu toga, usvojena je zatvorena ekspanziona

posuda proizvođača Elbi, tip ER18-CE. Kapacitet ekspanzionog suda je 18 l.

64

7. PREDMER I PREDRAČUN

Tabela 7.1: Predmer i predračun radova

R.B. OPIS RADOVA J.M. KOL. CENA

1. Grejna tela i pribor

1.1. Isporuka aluminijumskih člankastih

radijatora proizvođača Global, tip VOX sa

potrebnim elementima za oslanjanje.

Nabavka je izvršena po broju članaka

radijatora određenog tipa. Način montaže

prema preporuci proizvođača.

Tipovi:

VOX 600 Član. 18 23.014,08

VOX 700 Član. 266 395.914,40

VOX 800 Član. 163 260.307,74

1.2. Isporuka cevastih sušača peškira

proizvođača STARPAN sa potrebnim

elementima za oslanjanje. Način montaže

prema preporuci proizvođača.

Tip: STARPAN 1600/600 Kom. 2 14.918,16

1.3. Isporuka radijatorskih navijaka proizvođača

IMI-Heimeier, DN 15

Tip: IMI-Heimeier Regulux, Straight 1/2” Kom. 44 33.388,96

1.4. Isporuka radijatorskih termostatskih glava

proizvođača IMI-Heimeier. Termostatska

glava tip K.

Kom. 42 40.940,76

2. Cevna mreža

2.1. Isporuka plastičnih cevi proizvođača KAN-

therm za vođenje horizontalne mreže i

vertikalnih priključaka.

Tip cevi: PE-RT/Al/PE-RT

16 x 2,0 m 136 14.144,00

20 x 2,0 m 35 5.915,00

25 x 2,5 m 57 18.810,00

32 x 3,0 m 62 33.046,00

40 x 3,5 m 8 5.840,00

2.2. Isporuka fazonskih komada (kolena, T

račvi,...) proizvođača KAN-therm. Uzima se

procentualni deo od ukupne cene cevi. % 80 62.204,00

65

Tabela 7.1: Predmer i predračun radova - nastavak

R.B. OPIS RADOVA J.M. KOL. CENA [din]

3. Toplotna pumpa i pomoćna oprema

3.1. Isporuka i montaža toplotnih pumpi

vazduh/voda proizvođača Viessmann.

Kaskada dve toplotne pumpe sa

pripadajućom automatikom, senzorima

temperature, sigurnosnom armaturom i 3-

krakim preklopnim ventilima. Kapaciteta

2x16kW.

Tip: Vitocal 200-S AWB-E-AC 201.D16 Kom. 2 2.011.015,00

3.2. Međubojler vode za grejanje za korišćenje u

instalacijama grejanja toplonim pumpama.

Verzija prema DIN 4753 za instalacije

grejanja prema DIN 12828. Zapremina

bojlera: 400 l. Dimenzije: 850x888x1630

mm sa toplotnom izolacijom. Težina 122 kg.

Dozvoljeni pritisak: 3 bar

Tip: Vitocell 100-E (tip SVP) Kom. 1 80.388,00

3.3. Vertikalno postavljeni bojler PTV sa

spiralom za grejanje. Konstruisano prema

DIN 4753. Za instalacije za grejanje prema

DIN 4751. Zapremina bojlera: 390 l.

Dimenzije 850x898x1630 mm sa toplotnom

izolacijom. Težina 190 kg. Dozvoljeni radni

pritisak: 10 bar.

Tip: Vitocell 100-V (tip CVW) Kom. 1 200.405,00

3.4. Zidno postavljeni zatvoreni ekspanzioni sud,

proizvođača Elbi, kapaciteta 18 l.

Tip: Elbi ER18 CE Kom. 1 2.493,00

4. Pripremni i završni radovi

4.1. Pripremni radovi: upoznavanje sa objektom,

razmeravanje i obeležavanje, transport

materijala i alata, sitni građevinski radovi i

upoznavanje sa tehničkom dokumentacijom.

Pauš. 15.000,00

4.2. Bušenje otvora za prolaz cevi u zidovima i

međuspratnim konstrukcijama i njihovo

krpljenje po izvršenoj montaži.

Pauš. 92.000,00

4.3. Montaža elemenata.Balansiranje cevne

mreže. Povezivanje sistema.

Pauš. 150.000,00

4.4. Puštanje u rad Kaskade dve toplotne pumpe

Vitocal 200-S od 16 kW od strane

ovlašćenih

servisera.

Pauš. 25.200,00

UKUPNO din 3.484.944,10

66

8. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Elaborat energetske efikasnosti12 predstavlja elaborat koji je deo tehničke dokumentacije koja se

prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole. On sadrži proračune, tekst i crteže. Izrađen je u

skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada.

Izdavanjem građevinske dozvole, može se pristupiti izgradnji novih zgrada, ali i rekonstrukciji,

obnovi, adaptaciji, sanaciji ili energetskoj sanaciji postojećih zgrada. Za postojeći objekat Sigurne

kuće izrađen je energetski elaborat za zatečeno stanje. Njegov cilj je da u slučaju bilo kakvih radova

na objektu, bude validan dokument sa svim potrebnim informacijama i merama za unapređenje

energetske efikasnosti objekta.

U potpoglavlju 8.5. proračun za određivanje godišnje primarne energije je proširen i na sistem sa

toplotnom pumpom kao izvorom toplote. Cilj je bio da se dokaže ušteda energije pri zameni jednog

sistema drugim. Postojeći sistem grejanja u posmatranom objektu je sistem preko električnih grejalica

koje lokalno zagrevaju prostorije datog objekta.

Naposletku, priložen je energetski pasoš objekta sa vrednostima koje su izračunate u elaboratu.

Energetski pasoš je dokument koji prikazuje energetska svojstva posmatranog objekta. Ima propisani

sadržaj i sastoji se od pet strana. U okviru njega, izuzev vrednosti, relevantne su mere unapređenja

energetske efikasnosti samog objekta.

12 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Član 2.

67

Opšti podaci o zgradi

Tabela 8.1: Osnovni podaci o zgradi

ZGRADA nova* postojeća*

Namena zgrade13 Stambena zgrada

Vrsta zgrade14 Dva ili više stanova

Mesto (lokacija): Beograd

Vlasnik (investitor): Opština Rakovica

Izvođač: “MY HOME COMPANY” d.o.o

Godina izgradnje: 2007.

Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije:

Neto korisna površina grejanog dela zgrade m2: 383

*Napomena: Obeležiti da li se radi o novoj ili postojećoj zgradi

Lokacija i klimatski podaci

Tabela 8.2: Klimatski podaci i položaj zgrade

Klimatski podaci15

Lokacija Beograd

Broj stepen dana grejanja HDD 2520

Broj dana grejne sezone HD 175

Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [oC] 5,6

Unutrašnja projektna temperatura za zimski period H,i [oC] 20

Uticaj vetra16

Položaj (izloženost vetru) Otvoren

Broj fasada izloženih vetru Više od jedne

13 U odnosu na podelu iz tabele 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 14 U odnosu na podelu iz čl.4, kao i tabele 6.5, 6.11a, 6.11b Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, i čl.14

Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada 15 Prema tabeli 6.3 i 6.9 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 16 Prema tabeli 3.4.2.1 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

68

Građevinska fizika

8.3.1. Proračun relevantnih pozicija17

8.3.1.1. Spoljni zidovi18

Tabela 8.3.1.1: Spoljni zidovi – sastav, ilustracija, prolaženje toplote

Broj 4

Oznaka ZS1

Površina [m2] 267

Sastav sklopa Naziv građevinskog sloja 𝛿 [cm]

𝜆 [W/mK]

𝜌 [kg/m3]

[-]

1.zaribana dekorativna fasada

na armiranoj podlozi 0,025 0,81 1600 10

2. gas-beton (ytong) 0,3 0,09 350 5

3.tankoslojni malter 0,002 1,4 2100 30

Skica sklopa19

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

0,28

17 Ovde su date samo pozicije koje su relevantne za prikazani primer 18 Ukoliko ima više od jedne pozicije u okviru grupacije, u ovom slučaju ,,Spoljni zidovi“, potrebno ih je sve prikazati i

obraditi 19 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)

69

Tabela 8.3.1.1: Spoljni zidovi – sastav, ilustracija, prolaženje toplote – nastavak

Broj 1

Oznaka ZS2

Površina [m2] 51

Sastav sklopa Naziv građevinskog sloja 𝛿

[cm]

𝜆

[W/mK]

𝜌

[kg/m3] [-]

1.zaribana dekorativna fasada

na armiranoj podlozi 0,025 0,81 1600 10

2. gas-beton (ytong) 0,3 0,09 350 5

3. cementni malter 0,025 1,4 2100 30

4. keramičke pločice 0,005 0,87 1700 200

Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

0,28

70

Tabela 8.3.1.2: Spoljni zidovi – orijentacija

Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta20

Površina [m2] Ilustracija21

Ka Severu 52,50

Ka Istoku 104,04

Ka Jugu 49,70

Ka Zapadu 112,30

20 Podela izvršena zbog izračunavanja solarnih dobitaka 21 Ova opcija nije obavezna

71

Tabela 8.3.1.3: Spoljni zidovi – difuzija vodene pare

Tabelarni prikaz Opis Ri

[𝑚2∙K/W] 𝜃𝑑𝑖𝑓

[oC]

𝜃𝑑𝑖𝑓

[oC]

[-]

𝑟𝑖 [m]

p’

[Pa]

Unutra 20 2,337

Prelaženje 0,13 0,9 19,1 2,208

1.tankoslojni malter 0,001 0 19,1 30 0,06 2,206

2. gas-beton (ytong) 3,333 23,6 -4,5 5 1,5 0,422

3. Zaribana

dekorativna fasada na

armiranoj podlozi 0,0309 0,22 -4,7 10 0,25 0,412

Prelaženje 0,04 0,3 -5,0 0,405

Spolja -5,0 0,405

Ukupni otpor 3,5356

Grafik22

Proračun

kondezacije23

𝜃𝑠𝑝 = −12,1 °𝐶 ; 𝜃𝑠𝑝 ≥ −15 °𝐶 → 𝑍𝑜𝑛𝑎 𝐴

𝜃𝑒,𝑑𝑖𝑓 = −5 °𝐶 ; 𝜃𝑖 = 20 °𝐶 ; 𝜑𝑒 = 90 % ; 𝜑𝑖 = 55 %

Period kondenzacije je 60 dana

𝑞𝑑𝑖𝑓 =𝜃𝑖 − 𝜃𝑒,𝑑𝑖𝑓

𝑅𝑢𝑘

= 7,071 𝑊/𝑚2

Vrednosti prikazane u tabeli:

𝜃𝑑𝑖𝑓,𝑖 = 𝑞𝑑𝑖𝑓 ∙ 𝑅𝑖𝑅𝑖 =𝛿𝑖

𝜆𝑖𝑅𝑢𝑘 = 𝛴𝑅𝑖𝑟𝑖 = 𝛿𝑖 ∙ 𝜇𝑖

Za 𝜃𝑑𝑖𝑓 > 0 pritisci zasićenja se računaju kao:

𝑝′ = 0,6107 ∙ (1 +𝜃𝑑𝑖𝑓

109,8)8,02

Za 𝜃𝑑𝑖𝑓 < 0 pritisci zasićenja se računaju kao:

𝑝′ = 0,6107 ∙ (1 +𝜃𝑑𝑖𝑓

149)12,03

22 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati) 23 U skladu sa poglavljem 3.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

0,000

0,001

0,001

0,002

0,002

0,003

-0.5 0 0.5 1 1.5 2

p' [

kPa]

ri [m]

72

A određivanje parcijalnih pritisaka na spoljašnjem i unutrašnjem zidu kao:

𝑝𝑖𝑛𝑡 = 𝑝𝑖𝑛𝑡′ ∙

𝜑𝑖

100= 1,285 𝑘𝑃𝑎

𝑝𝑒𝑥𝑡 = 𝑝𝑒𝑥𝑡′ ∙

𝜑𝑒

100= 0,365 𝑘𝑃𝑎

Dijagram se presekao u dve tačke, vrši se određivanje količine kondenzata:

𝑞𝑚1 = 0,67 ∙(𝑝𝑖𝑛𝑡 − 𝑝𝑘1

′ )

𝑟′= 0,337 𝑔/𝑚2ℎ

𝑞𝑚2 = 0,67 ∙(𝑝𝑘2

′ − 𝑝𝑒𝑥𝑡)

𝑟′′= 0,335 𝑔/𝑚2ℎ

𝑞𝑚𝑧′ = (𝑞𝑚1 − 𝑞𝑚2)∙24∙br.dana vlaženja

𝑞𝑚𝑧′ = 0,0029 𝑘𝑔/𝑚2<1 𝑘𝑔/𝑚2 – Uslov je ispunjen

Vreme isušenja Radi se kao što je već naglašeno za A zonu

𝜃𝑖 = 𝜃𝑒 = 18 °𝐶 ; 𝜑𝑖 = 𝜑𝑒 = 65 % ;

Period isušenja je 90 dana

Za 𝜃𝑖 > 0 :

𝑝𝑖𝑛𝑡′ = 𝑝𝑒𝑥𝑡

′ = 0,6107 ∙ (1 +𝜃𝑖

109,8)8,02 = 2,063 𝑘𝑃𝑎

𝑝𝑖𝑛𝑡′ = 𝑝𝑒𝑥𝑡

′ = 2,063 kPa, temperatursko uravnoteženo polje

𝑝𝑖𝑛𝑡 = 𝑝𝑒𝑥𝑡 = 𝑝𝑖𝑛𝑡′ ∙

𝜑𝑖

100= 1,341 𝑘𝑃𝑎

𝑞𝑚,𝑖𝑠𝑢š = 0,67 ∙ (𝑝𝑘1

′ −𝑝𝑖𝑛𝑡

𝑟′ ) + 0,67 ∙ (𝑝𝑘2

′ −𝑝𝑒𝑥𝑡

𝑟′′ )

𝑞𝑚,𝑖𝑠𝑢š = 0,0052 𝑘𝑔/𝑚2ℎ

Vreme isušenja:

br.dana=1,3∙𝑞𝑚𝑧

′

𝑞𝑚,𝑖𝑠𝑢š∙24= 0,03

Pošto je broj dana isušenja manji od 90 konstrukcija zadovoljava.

73

Tabela 8.3.1.3: Spoljni zidovi – difuzija vodene pare – nastavak

Tabelarni prikaz Opis Ri

[𝑚2∙K/W] 𝜃𝑑𝑖𝑓

[oC]

𝜃𝑑𝑖𝑓

[oC]

[-]

𝑟𝑖 [m]

p’

[Pa]

Unutra 20 2,337

Prelaženje 0,13 0,9 19,1 2,208

1. keramičke pločice 0,006 0 19,0 200 1 2,203

2. cementni malter 0,018 0,1 18,9 30 0,75 1,593

3. gas-beton (ytong) 3,333 23,4 -4,5 5 1,5 0,422

4. Zaribana

dekorativna fasada na

armiranoj podlozi 0,0309 0,2 -4,7 10 0,25 0,415

Prelaženje 0,04 0,3 -5,0 0,405

Spolja -5,0 0,405

Ukupni otpor 3,5578

Grafik

Proračun

kondezacije 𝑞𝑑𝑖𝑓 =

𝜃𝑖 − 𝜃𝑒,𝑑𝑖𝑓

𝑅𝑢𝑘

= 7,027 𝑊/𝑚2

Dijagram se presekao u dve tačke, vrši se određivanje količine kondenzata:

𝑞𝑚1 = 0,67 ∙(𝑝𝑖𝑛𝑡 − 𝑝𝑘1

′ )

𝑟′= 0,176 𝑔/𝑚2ℎ

𝑞𝑚2 = 0,67 ∙(𝑝𝑘2

′ − 𝑝𝑒𝑥𝑡)

𝑟′′= 0,174 𝑔/𝑚2ℎ

𝑞𝑚𝑧′ = 0,0029 𝑘𝑔/𝑚2<1 𝑘𝑔/𝑚2 – Uslov je ispunjen

Vreme isušenja 𝑞𝑚,𝑖𝑠𝑢š = 0,0021 𝑘𝑔/𝑚2ℎ

Vreme isušenja:

br.dana=1,3∙𝑞𝑚𝑧

′

𝑞𝑚,𝑖𝑠𝑢š∙24= 0,07

Pošto je broj dana isušenja manji od 90 konstrukcija zadovoljava.

0,000

0,001

0,001

0,002

0,002

0,003

-0.5 0.5 1.5 2.5 3.5 4.5

p' [

kPa]

ri [m]

74

8.3.1.2. Pod na tlu

Tabela 8.3.2: Pod na tlu – sastav, ilustracija, prolaženje toplote

Broj 6

Oznaka PT1

Površina [m2] 110

Sastav sklopa Naziv građevinskog

sloja 𝛿

[cm] 𝜆

[W/mK] 𝜌

[kg/m3] [-]

1. laminat na

sunđerastoj podlozi 0,01 0,21 700 15

2. armirani cementni

estrih 0,04 1,4 2200 30

3. PVC folija 0,002 0,19 1200 42000

4. termoizolacija 0,05 0,041 80 1

5. hidroizolacija 0,005 0,19 1100 14000

6. betonska ploča 0,10 1,512 2200 30

7. sloj šljunka 0,10 1,5 1700 15

8. nabijena zemlja 0,30 2,1 1700

Skica sklopa24

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

0,56

24 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)

75

Tabela 8.3.2: Pod na tlu – sastav, ilustracija, prolaženje toplote - nastavak

Broj 14

Oznaka PT2

Površina [m2] 100


sloja 𝛿

[cm]

𝜆

[W/mK]

𝜌

[kg/m3] [-]

1.keramičke pločice 0,01 1,28 2300 200

2. cementni malter 0,03 1,4 2100 30

3. PVC folija 0,002 0,19 1200 42000

4. termoizolacija 0,01 0,041 80 1

5. hidroizolacija 0,005 0,19 1100 14000

6. betonska ploča 0,10 1,512 2200 30

7. sloj šljunka 0,10 1,5 1700 15

8. nabijena zemlja 0,30 2,1 1700

Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,32

76

8.3.1.3. Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora

Tabela 8.3.3: Međuspratna konsrukcija – sastav, ilustracija, prolaženje toplote

Broj 2

Oznaka MK1

Površina [m2] 23


sloja 𝛿

[cm] 𝜆

[W/mK] 𝜌

[kg/m3] [-]

1. laminat na

sunđerastoj podloѕi 0,01 0,21 700 15

2. armirani cementni

estrih 0,04 1,4 2200 30

3. ''Fert'' tavanica 0,21 0,61 1400 6

4. plafonski malter 0,02 1,4 2100 30

Skica sklopa25

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,29

25 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)

77

Tabela 8.3.3: Međuspratna konsrukcija – sastav, ilustracija, prolaženje toplote - nastavak

Broj 4

Oznaka MK2

Površina [m2] 23


sloja 𝛿

[cm]

𝜆

[W/mK]

𝜌

[kg/m3] [-]

1. keramičke pločice 0,01 1,28 2300 200


3. ''Fert'' tavanica 0,21 0,61 1400 6


Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,37

8.3.1.4. Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru, tj. tavanu

Tabela 8.3.4: Međuspratna konsrukcija – sastav, ilustracija, prolaženje toplote

Broj 1

Oznaka MKT

Površina [m2] 240


sloja 𝛿

[cm]

𝜆

[W/mK]

𝜌

[kg/m3] [-]


2. ''Fert'' tavanica 0,21 0,61 1400 6


Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,72

78

8.3.1.5. Unutrašnji zidovi, vrata i prozori ka negrejanom prostoru

Tabela 8.3.5.1: Unutrašnji zidovi – sastav, ilustracija, prolaženje toplote

Broj 8

Oznaka ZU1

Površina [m2] 32


sloja 𝛿

[cm] 𝜆

[W/mK] 𝜌

[kg/m3] [-]

1. tankoslojni malter 0,002 1,4 2200 30

2. gas-beton (ytong) 0,12 0,35 350 5


Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,65

Broj 6

Oznaka ZU2

Površina [m2] 53


sloja 𝛿

[cm]

𝜆

[W/mK]

𝜌

[kg/m3] [-]


2. gas-beton (ytong) 0,25 0,35 350 5


Skica sklopa

Površinski

koeficijent

prolaženja toplote

U [W/(m2K)]

1,02

Tabela 8.3.5.2: Unutrašnja vrata i unutrašnji prozor

Broj 4

Oznaka VU1

Površina (m2) 6,44

Opis jednokrilna drvena vrata

Koficijenat prolaza toplote U [W/(m2K)] 2,3

79

Tabela 8.3.5.2: Unutrašnja vrata i unutrašnji prozor - nastavak

Broj 2

Oznaka VU2

Površina (m2) 2,82

Opis jednokrilna drvena vrata


Broj 2

Oznaka PU

Površina (m2) 2,80

Opis prozor unutrašnji; jednostruko staklo

Koficijenat prolaza toplote U [W/(m2K)] 3

8.3.1.6. Prozori, balkonska vrata i spoljna vrata

Tabela 8.3.6.1: Spoljni prozori

Broj 30

Oznaka PS1

Površina (m2) 42

Opis dvostruko,4-12-4mm; okvir PVC, petokomorni


Broj 4

Oznaka PS2

Površina (m2) 1,6



Broj 2

Oznaka PS3

Površina (m2) 1,2



80

Tabela 8.3.6.2: Spoljni prozori – orijentacija

Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta26

Površina [m2] Ilustracija

Ka Severu 5,6

Ka Istoku 15,4

Ka Jugu 8,4

Ka Zapadu 15,4

26 Podela izvršena zbog izračunavanja solarnih dobitaka

81

8.3.2. Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termički omotač zgrade27

Tabela 8.3.7: Pregled koeficijenata prolaza toplote

Položaj oznaka U

[W/(m2K)]

Umax

[W/(m2K)]

Ispunjeno

DA / NE

Spoljni zidovi ZS 0,28 0,40 DA

Pod na tlu PT1 0,56 0,40 NE

Pod na tlu PT2 1,32 0,40 NE

Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog

prostora MK1 1,29 0,40 NE


prostora MK2 1,37 0,40 NE

Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru

(tavanu) MKT 1,72 0,40 NE

Unutrašnji zidovi ka negrejanom prostoru ZU1 1,65 0,55 NE

Unutrašnji zidovi ka negrejanom prostoru ZU2 1,02 0,55 NE

Unutrašnja vrata ka negrejanom prostoru VU 2,3

Unutrašnji prozor ka negrejanom prostoru PU 3

Prozori grejanih prostorija PS1 1,75 1,50 NE



Tabela 8.3.8: Podaci o termotehničkim sistemima

Podaci o termotehničkim sistemima u zgradi

Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) lokalni

Toplotni izvor električna grejalica

Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) lokalni

Toplotni izvor za STV električni bojler

Sistem za hlađenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski)

Izvor energije koji se koristi za hlađenje

Ventilacija (prirodna, mehanička, mehanička sa rekuperacijom) prirodna

Izvor energije za ventilaciju

Vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima

Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV %

27 Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote koji su prikazani u tabeli odgovaraju vrednostima za nove zgrade

datim u Tabeli 3.4.1.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

82

8.3.3. Gubici toplote

8.3.3.1. Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih površina

Tabela 8.3.9.1: Faktor oblika i udeo transparentnih površina

Podaci o zgradi

Neto površina grejanog dela zgrade Af m2 383

Zapremina grejanog dela zgrade Ve m3 1297

Faktor oblika f0 m-1 0,74

Udeo transparentnih površina % 5

8.3.3.2. Transmisioni gubici toplote zgrade 𝐻𝑇 [W/K]

8.3.3.2.1. Površinski transmisioni gubici 𝐻𝑇𝑆 [W/K]

Tabela 8.3.9.2: Površinski transmisioni gubici

Opis građ.elementa Oznaka U

[W/m2K]

A

[m2]

Fx U * A * Fx

Spoljni zidovi ZS1 0,28 225 1 63,64

Spoljni zidovi ZS2 0,28 45 1 12,65

Pod na tlu PT1 0,56 98 0,5 27,56

Pod na tlu PT2 1,32 74 0,5 48,96


negrejanog prostora MK1 1,29 21 0,5 13,55


negrejanog prostora MK2 1,37 17 0,5 11,68

Međuspratna konstrukcija ka

negrejanom prostoru MKT 1,72 211 0,8 291,05

Unutrašnji zidovi ZU1 1,65 36 0,5 29,72

Unutrašnji zidovi ZU2 1,02 46 0,5 23,54

Unutrašnja vrata VU1 2,3 6,44 0,5 7,41

Unutrašnja vrata VU2 2,3 2,82 0,5 3,24

Unutrašnji prozor PU 3,00 2,80 0,5 4,20

Prozori PS1 1,75 42,00 1 73,38

Prozori PS2 1,85 1,60 1 2,96

Prozori PS3 1,81 1,20 1 2,18

Ukupno 829,86 615,70

HTS= 615,70 W/K

8.3.3.2.2. Linijski transmisioni gubici 𝐻𝑇𝐵 [W/K]

𝐻𝑇𝐵 = 0,1 ∙ ∑ 𝐴 [W/K] → 𝐻𝑇𝐵 = 96,3 W/K

83

8.3.3.2.3. Ukupni transmisioni gubici 𝐻𝑇 [W/K]

𝐻𝑇 = 𝐻𝑇𝑆 + 𝐻𝑇𝐵 [W/K] → 𝐻𝑇 = 712 W/K

8.3.3.2.4. Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade 𝐻′𝑇 [W/(m2K)]

𝐻′𝑇 = 𝐻𝑇/𝐴 [W/(m2K)] → 𝐻′𝑇 = 0,74 W/(m2K)

Tabela 8.3.9.3: Maksimalna dozvoljena vrednost H'T,max [W/(m2K)]

H'T [W/(m2K)] H'T,max [W/(m2K)]28 Ispunjeno

DA / NE

0,74 0,51 NE

8.3.3.3. Ventilacioni gubici toplote zgrade 𝐻𝑉 [W/K]

𝐻𝑉 = 0,33 ∙ 𝑉 ∙ 𝑛 [W/K] → 𝐻𝑉 = 231,7 W/K

Tabela 8.3.9.4: Relevantni podaci za ventilacione gubitke

Zapremina grejanog prostora V [m3] 1003

Zaptivenost prozora srednja

Broj izmena vazduha n [h-1] 0,7

Koeficijent ventilacionog gubitka [kW/K] 0,232

8.3.3.4. Ukupni gubici toplote

Tabela 8.3.9.5: Ukupni gubici toplote

Podaci o gubicima toplote [kW]

Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotača zgrade 20,19

Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 2,66

Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 7,44

Ukupni gubici toplote 30,29

28 Maksimalne dozvoljene vrednosti specifičnog transmisionog gubitka toplote zgrade ili dela zgrade H’Т [W/(m2K)]

date su u Tabeli 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti

84

8.3.4. Dobici toplote

8.3.4.1. Orijentacija i površina pozicija

Tabela 8.3.10.1: Orijentacija i površina spoljnih elemenata

A(m2) ZS PR

Sever 43,75 5,60

Istok 86,98 15,40

Jug 40,95 8,40

Zapad 98,00 15,40

Horiz. 0 0

8.3.4.2. Ulazni podaci za proračun dobitaka od Sunčevog zračenja

Toplotni dobici zgrade usled Sunčevog zračenja:

𝑄𝑠𝑜𝑙 = 𝐹𝑠ℎ ∙ 𝐴𝑠𝑜𝑙 ∙ 𝐼𝑠𝑜𝑙 ∙ 𝜏𝑠𝑜𝑙 [kWh/a]

gde su:

𝐹𝑠ℎ - faktor osenčanosti zgrade (𝐹𝑠ℎ = 0,9 – nezasenčeni deo, 𝐹𝑠ℎ = 0,6 – zasenčeni deo),

𝐴𝑠𝑜𝑙 - površina koja je osunčana [m2],

𝐼𝑠𝑜𝑙 ∙ 𝜏𝑠𝑜𝑙 - srednje sume Sunčevog zračenja 29 [kWh/m2].

Transparentna površina koja je osunčana (staklene površine):

𝐴𝑠𝑜𝑙,𝑔𝑙 = 𝑔𝑔𝑙 ∙ (1 − 𝐹𝑓) ∙ 𝐴𝑤 [m2]

gde su:

𝑔𝑔𝑙 - faktor propustljivosti Sunčevog zračenja koje zavisi od vrste stakla

(𝑔𝑔𝑙 = 0,9 · 𝑔 = 0,9 · 0,63 = 0,567),

𝐹𝑓 - faktor rama (𝐹𝑓 = 𝐴𝑓/𝐴𝑤 ),

𝐴𝑤 = 𝐴𝑔𝑜 - površina prozora tj. građevinskog otvora [m2].

29 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela 6.9

85

Netransparentna površina koja je osunčana (zid,vrata):

𝐴𝑠𝑜𝑙,𝑐 = 𝑎𝑠,𝑐 ∙ 𝑅𝑠,𝑐 ∙ 𝑈𝑐 ∙ 𝐴𝑐 [m2]

gde su:

𝑎𝑠,𝑐 - emisivnost spoljne površine zida - 0,6

𝑅𝑠,𝑐 - otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida (𝑅𝑠,𝑐 =1

ℎ𝑐=

1

25= 0,04 (m2∙K)/W),

𝑈𝑐 - koeficijent prolaza toplote [W/(m2∙K)],

𝐴𝑐 - neto površina zida [m2].

Tabela 8.3.10.2: Relavantni faktori i karakteristike za dobitke toplote

Faktor osenčenosti Fsh S J I Z

Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja za staklo g,gl 0,567 0,567 0,567 0,567

Faktor rama Ffr

Emisivnost spoljne površine zida 𝛼,sc 0,6 0,6 0,6 0,6

Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida Rs,c 0,04 0,04 0,04 0,04

86

Tabela 8.3.10.3: Transparentne površine – dobici toplote po stranama sveta

Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Po

vrš

ina

gra

đev

insk

og o

tvora

Fak

tor

pro

pu

stlj

ivo

sti

Su

nče

vo

g

zrač

enja

Po

vrš

ina

ram

a

Fak

tor

ram

a

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g z

rače

nja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zra

čen

ja

n b h Ago ggl Ar Ffr Asol Isol∙τsol Fsh Qsol

kom. m m m2 - m2 m2 m2 kWh/m² - kWh

Transparentne površine

JUG

oktobar

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 109,22 0,9 379,22

novembar

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 66,52 0,9 230,96

decembar

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 52,80 0,9 183,33

januar

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 64,25 0,9 223,08

februar

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 76,98 0,9 267,28

mart

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,43 0,9 334,81

april

1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 86,73 0,9 301,13

87

Tabela 8.3.10.3: Transparentne površine – dobici toplote po stranama sveta – nastavak

Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Po

vrš

ina

gra

đev

insk

og o

tvora

Fak

tor

pro

pu

stlj

ivo

sti

Su

nče

vo

g

zrač

enja

Po

vrš

ina

ram

a

Fak

tor

ram

a

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g z

rače

nja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zra

čen

ja




SEVER

oktobar

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 29,16 0,6 45,00

novembar

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 17,93 0,6 27,67

decembar

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 14,31 0,6 22,08

januar

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 17,42 0,6 26,88

februar

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 22,38 0,6 34,54

mart

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 36,04 0,6 55,62

april

1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 44,64 0,6 68,89

88


Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Po

vrš

ina

gra

đev

insk

og o

tvora

Fak

tor

pro

pu

stlj

ivo

sti

Su

nče

vo

g

zrač

enja

Po

vrš

ina

ram

a

Fak

tor

ram

a

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g z

rače

nja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zra

čen

ja




ISTOK

oktobar

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 67,21 0,9 427,82

novembar

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 34,67 0,9 220,69

decembar

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 25,53 0,9 162,51

januar

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 32,57 0,9 207,32

februar

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 55,35 0,9 352,33

mart

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 79,80 0,9 507,97

april

1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,05 0,9 611,40

89


Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Po

vrš

ina

gra

đev

insk

og o

tvora

Fak

tor

pro

pu

stlj

ivo

sti

Su

nče

vo

g

zrač

enja

Po

vrš

ina

ram

a

Fak

tor

ram

a

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g

zrač

enja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zrač

enja




ZAPAD

oktobar

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 67,21 0,9 350,04

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 67,21 0,9 35,45

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 67,21 0,9 28,97

novembar

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 34,67 0,9 180,57

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 34,67 0,9 18,29

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 34,67 0,9 14,95

decembar

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 25,53 0,9 132,96

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 25,53 0,9 13,47

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 25,53 0,9 11,01

januar

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 32,57 0,9 169,63

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 32,57 0,9 17,18

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 32,57 0,9 14,04

februar

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 55,35 0,9 288,27

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 55,35 0,9 29,19

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 55,35 0,9 23,86

mart

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 79,80 0,9 415,61

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 79,80 0,9 42,09

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 79,80 0,9 34,40

april

1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,05 0,9 500,24

2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 96,05 0,9 50,66

3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 96,05 0,9 41,41

90

Tabela 8.3.10.4: Netransparentne površine – dobici toplote po stranama sveta

Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Tra

nsp

aren

tna

pov

ršin

a n

a zi

du

Rač

un

ska

po

vrš

ina

zid

a

Em

isiv

no

st s

po

ljn

og

zid

a

Otp

or

pre

lazu

to

plo

te

Ko

efic

ijen

t p

rola

za t

op

lote

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g z

rače

nja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zra

čen

ja

n b h Ago Ac αS,C RS,C UC Asol,C Isol∙τsol Fsh Qsol

kom. m m m2 m2 - m2K/W W/m2K m2 kWh/m² - kWh

Netransparentne površine

JUG

oktobar

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 109,22 0,9 27,32

novembar

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 66,52 0,9 16,64

decembar

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 52,80 0,9 13,21

januar

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 64,25 0,9 16,07

februar

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 76,98 0,9 19,26

mart

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 96,43 0,9 24,12

april

1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 86,73 0,9 21,70

SEVER

oktobar

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 29,16 0,6 5,20

novembar

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 17,93 0,6 3,19

decembar

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 14,31 0,6 2,55

januar

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 17,42 0,6 3,10

februar

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 22,38 0,6 3,99

mart

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 36,04 0,6 6,42

april

1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 44,64 0,6 7,95

91

Tabela 8.3.10.4: Netransparentne površine – dobici toplote po stranama sveta – nastavak

Bro

j

Ozn

aka

Ko

liči

na

Šir

ina

Vis

ina

Tra

nsp

aren

tna

pov

ršin

a n

a zi

du

Rač

un

ska

po

vrš

ina

zid

a

Em

isiv

no

st s

po

ljn

og

zid

a

Otp

or

pre

lazu

to

plo

te

Ko

efic

ijen

t p

rola

za t

op

lote

Osu

nča

na

pov

ršin

a

Sre

dn

je s

um

e S

un

čevo

g z

rače

nja

Fak

tor

ose

nče

no

sti

zgra

de

Do

bic

i to

plo

te o

d S

un

čev

og

zra

čen

ja

n b h Ago Ac αS,C RS,C UC Asol,C Isol∙τsol Fsh Qsol

kom. m m m2 m2 - m2K/W W/m2K m2 kWh/m² - kWh

Netransparentne površine

ISTOK

oktobar

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 67,21 0,9 35,71

novembar

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 34,67 0,9 18,42

decembar

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 25,53 0,9 13,57

januar

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 32,57 0,9 17,31

februar

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 55,35 0,9 29,41

mart

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 79,80 0,9 42,40

april

1 ZS3 1 39 2,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 96,05 0,9 51,04

ZAPAD

oktobar

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 67,21 0,9 40,24

novembar

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 34,67 0,9 20,76

decembar

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 25,53 0,9 15,28

januar

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 32,57 0,9 19,50

februar

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 55,35 0,9 33,14

mart

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 79,80 0,9 47,78

april

1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 96,05 0,9 57,51

92

Tabela 8.3.10.5: Zbirni dobici toplote po mesecima

Mesec Qsol,gl Qsol,c Qsol

- kWh/a kWh/a kWh/a

oktobar 633 54 687

novembar 693 59 752

decembar 525 45 570

januar 658 56 714

februar 995 86 1081

mart 1390 121 1511

april 787 69 856

8.3.4.3. Ulazni podaci za proračun dobitaka od unutrašnjih izvora30

Toplotni dobici zgrade usled električnih uređaja:

𝑄𝐸 = 𝑞𝐸 ∙ 𝐴𝑓 ∙𝑛𝑑𝑎𝑛𝑎 𝑢 𝑚𝑒𝑠𝑒𝑐𝑢

365 [kWh/a]

gde su:

𝑞𝐸 - godišnja potrošnja električne energije po jedinici površine grejanog prostora [kWh/m2],

𝐴𝑓 - korisna neto površina zgrade [m2],

𝑛𝑑𝑎𝑛𝑎 𝑢 𝑚𝑒𝑠𝑒𝑐𝑢 - broj grejnih dana u mesecu.

Toplotni dobici zgrade usled odavanja toplote ljudi:

𝑄𝑙𝑗 = 𝑞𝑙𝑗 ∙ 𝐴𝑓 ∙ 10−3 [kWh/a]

gde je:

𝑞𝑙𝑗 = 𝑞𝑝 ∙ ℎ ∙ 𝑛𝑑𝑎𝑛𝑎 𝑢 𝑚𝑒𝑠𝑒𝑐𝑢 [kWh/(m2a)],

𝑞𝑃 - odavanje toplote ljudi po jedinici površine grejanog prostora,

ℎ - prisutnost ljudi tokom dana.

30 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela 6.5

93

Tabela 8.3.10.6: Dobici toplote od unutrašnjih izvora i ljudi

Bro

j

Mes

ec

Od

avan

je t

op

lote

lju

di

po

jed

inic

i

po

vrš

ine

Go

d.

po

tro

šnja

ele

ktr

ičn

e en

erg

ije

po

jed

inic

i p

ov

ršin

e

Net

o p

ov

ršin

a p

od

a

Bro

j d

ana

u m

esec

u

Pri

sutn

ost

Od

avan

je t

op

lote

lju

di

po

mes

ecim

a

Do

bit

ak o

d e

lek

trič

nih

ure

đaj

a p

o

mes

ecim

a

Un

utr

ašn

ji d

ob

ici

top

lote

ob

jek

ta p

o

mes

ecim

a

qp qe Af n h Qlj Qe Qint

W/m2 kWh/m2 m2 dan/mes h kWh/a kWh/a kWh/a

1. oktobar

1,8 30 383

12

12

99 378 477

2. novembar 30 248 944 1193

3. decembar 31 256 976 1232

4. januar 31 256 976 1232

5. februar 28 232 881 1113

6. mart 31 256 976 1232

7. april 12 99 378 477

Σ 6957

Podaci o sistemu grejanja i načinu regulacije

Tabela 8.4.1: Podaci o sistemu grejanja

Podaci o sistemu grejanja

Uređaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica,

toplotna pumpa) električna grejalica

Instalisani kapacitet [kW]

Efikasnost, stepen korisnosti [%] 90

Godina ugradnje

Energent električna energija

Donja toplotna moć [kWh/kg] [kWh/m3]

Emisija CO2 [kg/m2a] 222

94

Tabela 8.4.2: Podaci o sistemu regulacije

Podaci o načinu regulacije

Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) Da

Centralna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Ne

Lokalna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Da

Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) Ne

Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) Ne

Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) Ne

Ukupno trajanje grejne sezone (časova) 4200

Broj radnih sati tokom grejne sezone 4200

Prosečan broj osoba u zgradi

Energetske potrebe zgrade

8.5.1. Proračun godišnje potrebne finalne energije za grejanje

Toplotni gubici zgrade 𝑄𝐻,ℎ𝑡 [kWh/a]:

𝑄𝐻,ℎ𝑡 = (𝐻𝑇 + 𝐻𝑉) ∙ 𝐻𝐷𝐷 ∙ 𝑛𝑠𝑎𝑡𝑖 ∙ 10−3 [kWh/a]

gde su:

𝐻𝐷𝐷 - broj stepen dana za lokaciju zgrade – Beograd,

𝑛𝑠𝑎𝑡𝑖 - broj sati u danu - 24h.

Tabela 8.5.1: Toplotni gubici zgrade

Bro

j

Mes

ec

Bro

j sa

ti d

nev

no

Bro

j st

epen

dan

a

po

mes

ecim

a

Uk

up

ni

tran

smis

ion

i

gu

bic

i ob

jek

ta

Uk

up

ni

ven

tila

cio

ni

gub

ici

ob

jek

ta

Uk

up

ni

gu

bic

i

top

lote

ob

jek

ta

En

erg

etsk

e

po

treb

e o

bje

kta

po

mes

ecim

a

- - n HDD Ht Hv Ht+Hv QH,ht

- - W/K W/K W/K kWh/a

1. oktobar

24

101

712,00 231,7 943,7

2288

2. novembar 373 8448

3. decembar 531 12026

4. januar 585 13249

5. februar 458 10373

6. mart 370 8380

7. april 102 2310

Σ 57075

95

Ukupni toplotni dobici zgrade 𝑄𝐻,𝑔𝑛 [kWh/a]:

𝑄𝐻,𝑔𝑛 = 𝑄𝑖𝑛𝑡 + 𝑄𝑠𝑜𝑙 [kWh/a]

Tabela 8.5.2: Ukupni toplotni dobici zgrade

Toplotna energija potrebna za grejanje 𝑄𝐻,𝑛𝑑 [kWh/a]:

𝑄𝐻,𝑛𝑑 = 𝑄𝐻,ℎ𝑡 − 𝜂𝐻,𝑔𝑛 ∙ 𝑄𝐻,𝑔𝑛 [kWh/a]

gde su:

𝜂𝐻,𝑔𝑛 - faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja

(𝜂𝐻,𝑔𝑛 = 0,98 - srednje - teški tip gradnje).

Bro

j

Mes

ec

Un

utr

ašn

ji d

ob

ici

top

lote

ob

jek

ta p

o m

esec

ima

Do

bic

i to

plo

te o

d

sun

čev

og

zra

čen

ja

To

plo

tni

do

bic

i zg

rad

e

- - 𝑄𝑖𝑛𝑡 𝑄𝑠𝑜𝑙 𝑄𝐻,𝑔𝑛

- - kWh/a kWh/a kWh/a

1 oktobar 477 687 1165

2 novembar 1193 752 1945

3 decembar 1232 570 1802

4 januar 1232 714 1946

5 februar 1113 1081 2194

6 mart 1232 1511 2744

7 april 477 856 1333

Σ 6957 6172 13367

96

Tabela 8.5.3: Godišnja energija potrebna za grejanje

U nastavku, vršeno je poređenje dva sistema grejanja, postojećeg sistema sa električnim grejalicama

i potencijencalnog sistema sa toplotnom pumpom kao izvorom toplote.

Toplotni gubici sistema za grejanje 𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠 [kWh/a]:

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠 = 𝑄𝐻,𝑛𝑑 ∙ (1

𝜂− 1 ) [kWh/a]

gde su:

𝜂 = 𝜂𝐾 · 𝜂𝑟 · 𝜂𝐶 - stepen korisnosti posmatranog sistema,

𝜂𝐾 - stepen korisnosti kotla (tj. grejalice ili toplotne pumpe),

𝜂𝐶 - stepen korisnosti cevne mreže,

𝜂𝑟 - stepen korisnosti sistema regulacije.

I električna grejalica:

𝜂 = 0,9 · 0,9 = 0,81

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠 =10370 [kWh/a]

Bro

j

Mes

ec

En

erg

etsk

e po

treb

e

ob

jek

ta p

o m

esec

ima

To

plo

tni

do

bic

i zg

rad

e

ko

efic

ijen

t is

ko

rišć

enja

do

bit

aka

top

lote

za

per

iod

gre

jan

ja

To

plo

tna

ener

gij

a po

treb

na

za g

reja

nje

- - 𝑄𝐻,ℎ𝑡 𝑄𝐻,𝑔𝑛 𝜂𝐻,𝑔𝑛 𝑄𝐻,𝑛𝑑

- - kWh/a kWh/a - kWh/a

1. oktobar 2288 1165 1146

2. novembar 8448 1945 6542

3. decembar 12026 1802 10260

4. januar 13249 1946 0,98 11342

5. februar 10373 2194 8223

6. mart 8380 2744 5691

7. april 2310 1333 1004

Σ 57075 44208

97

II toplotna pumpa:

𝜂 = 0,98 · 1 · 0,98 = 0,96

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠 =1823 [kWh/a]

Isporučena toplota za grejanje 𝑄𝐻,𝑑𝑒𝑙 [kWh/a]:


𝑄𝐻,𝑑𝑒𝑙 = 𝑄𝐻,𝑛𝑑 + 𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠= 54578 [kWh/a]

II toplotna pumpa:

𝑄𝐻,𝑑𝑒𝑙 = 𝑄𝐻,𝑛𝑑 + 𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑙𝑠= 46031 [kWh/a]

8.5.2. Godišnja potrebna energija za pripremu STV i gubici

Godišnja potrebna toplota za pripremu sanitarne tople vode 𝑄𝑊 [kWh/a]:

𝑄𝑤 =𝐻𝐷

365 · 𝑞𝑤 · 𝐴𝑓 [kWh/a]

gde je:

𝑞𝑤 - toplota potrebna za pripremu STV po jedinici grejnog prostora [kWh/(m2a)].

Toplotni gubici sistema za pripremu STV 𝑄𝑤,𝑙𝑠 [kWh/a]:

𝑄𝑤,𝑙𝑠 = 0,1 · 𝑄𝑤 [kWh/a]

Isporučena količina toplote za pripremu STV 𝑄𝑤,𝑑𝑒𝑙 [kWh/a]:

𝑄𝑤,𝑑𝑒𝑙 = 𝑄𝑤 + 𝑄𝑤,𝑙𝑠 [kWh/a]

98

Tabela 8.5.4: Godišnja potrebna energija za pripremu STV

SANITARNA TOPLA VODA B

roj

dan

a u

gre

jno

j se

zon

i

Net

o p

ov

ršin

a p

od

a

To

po

lota

po

treb

na

za p

rip

rem

u S

TV

po

jed

inic

i po

vrš

ine

gre

jan

og

pro

sto

ra

Fin

aln

a p

otr

eba

za t

op

loto

m z

a

pri

pre

mu

ST

V

To

plo

tni

gu

bic

i si

stem

a za

pri

pre

mu

ST

V

Isp

oru

čen

a to

plo

ta z

a p

rip

rem

u S

TV

Sp

ecif

ičn

a is

po

ruče

na

top

lota

za

pri

pre

mu

ST

V

HD Af qW, Qw QW,ls QW,del qW,del

- m2 kWh/m2 kWh/a kWh/a kWh/a kWh/m2a

175 383 20 3673 367 4040 10,55

8.5.3. Godišnja primarna energija

Godišnja potrebna toplotna energija 𝑄𝐻 [kWh/a]:

𝑄𝐻 = 𝑄𝐻,𝑑𝑒𝑙 + 𝑄𝑊,𝑑𝑒𝑙 [kWh/a]


𝑄𝐻 = 58618 [kWh/a]

Godišnja primarna energija 𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚 [kWh/a]:

𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚 = (𝑄𝐻 + 𝑄𝑒𝑙) ∙ 𝑓𝑒𝑙 [kWh/a]

𝑓𝑒𝑙- faktor pretvaranja električne energije (𝑓𝑒𝑙 = 2,5)

𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚= 160317 [kWh/a]

II toplotna pumpa:

𝑄𝐻 = 50071 [kWh/a]

𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚 = 𝑄𝐻 ∙𝑓𝑒𝑙

𝐶𝑂𝑃𝑔𝑜𝑑+(𝑄𝑎𝑢𝑥 + 𝑄𝑒𝑙) ∙ 𝑓𝑒𝑙 [kWh/a]

99

gde je 𝐶𝑂𝑃𝑔𝑜𝑑 = 3,5 – srednja vrednost godišnjeg koeficijenta grejanja

𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚= 50587 [kWh/a]

Finalna energija pomoćnih uređaja (pogon pumpe) 𝑄𝑎𝑢𝑥 [kWh/a]:

𝑄𝑎𝑢𝑥 = n ∙h∙P [kWh/a]

gde su:

P- snaga pumpe (P=100 𝑊),

h - vreme rada sistema za STV (h=24 h),

n - broj dana u mesecu.

𝑄𝑎𝑢𝑥 = 434 [kWh/a]

8.5.4. Godišnja emisija 𝑪𝑶𝟐


Godišnja emisija CO2 [kg/a]:

CO2=E𝑝𝑟𝑖𝑚 ∙ 𝑓𝐶𝑂2,𝑒𝑙 [kg/a]

gde je 𝑓𝐶𝑂2,𝑒𝑙 - specifična emisija CO2 za električnu energiju (𝑓𝐶𝑂2,𝑒𝑙=0,53 [kg/kWh])

CO2=84968 [kg/a]

Specifična godišnja emisija CO2∗ [kg/(m2a)]

CO2∗ =

CO2

A𝑓 [kg/(m2a)] → CO2

∗ = 222 [kg/(m2a)]

II toplotna pumpa:

CO2=26811 [kg/a]

CO2∗ =70 [kg/(m2a)]

100

Slika 8.1: Specifična potrebna toplota za grejanje po mesecima

Slika 8.1: Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

oktobar novembardecembar januar februar mart april

kWh

/m2

mo

nth

Specifična potrebna toplota za grejanje po mesecima

0.00

20.00

40.00

60.00

80.00

100.00

120.00

140.00

godina

kWh

/m2

a

Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje

101

Energetski razred zgrade je pokazatelj energetskih svojstava zgrade. Na osnovu izračunate vrednosti

specifične godišnje potrebne toplote za grejanje 𝑄𝐻,𝑛𝑑 [kWh/(m2a)] može se izračunati relativna

vrednost godišnje potrošnje finalne energije 𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑟𝑒𝑙 [%]. Nakon njenog određivanja, može se

definisati razred zgrade.

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑟𝑒𝑙 = (𝑄𝐻,𝑛𝑑

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑚𝑎𝑥) ∙ 100 [%]

Tabela 8.5.5.1: Energetski razredi za stambene zgrade31

Zgrade sa više stanova nove postojeće

Energetski razred QH,nd,rel

[%]

QH,nd

[kWh/(m2a)]

QH,nd

[kWh/(m2a)]

A+ 15 9 10

A 25 15 18

B 50 30 35

C 100 60 70

D 150 90 105

E 200 120 140

F 250 150 175

G 250 150 175

Tabela 8.5.5.2: Energetski razred objekta

𝑄𝐻,𝑛𝑑 44208 kWh/a

𝑄𝐻,𝑛𝑑 115 kWh/m2a

𝑄𝐻,𝑛𝑑,𝑟𝑒𝑙 165 %

Razred: E

31 Pravlinik o energetskoj efikasnosti zgrada, Prilog: Energetski razredi zgrada u zavisnosti od kategorije

102

Obrazac Energetskog pasoša ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE

ZGRADA nova postojeća

Kategorija zgrade Zgrada sa više stanova

Mesto, adresa: Beograd

Katastarska parcela:

Vlasnik/investitor/pravni

zastupnik:

Izvođač:

Godina izgradnje:

Godina rekonstrukcije/

energetske sanacije:

Neto površina AN m2: 383

En

erg

etsk

i p

aso

š za s

tam

ben

e zg

rad

e

Proračun QH,nd,rel

[%]

QH,nd

[kWh/(m2a)]

165 115

15

25

50

100

150

200

250

250

Podaci o licu koje je izdalo energetski pasoš

Ovašćena organizacija:

Potpis ovlašćenog lica

i pečat organizacije:

____________________________ M.P.

(potpis)

Odgovorni inženjer:

Potpis i pečat

odgovornog inženjera EE :

Vladimir Černicin M.P.

(potpis)

Broj pasoša:

Datum izdavanja/rok važenja:

E

103

ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE – druga strana

Podaci o zgradi

Neto površina zgrade unutar termičkog omotača AN m2 383

Zapremina grejanog dela zgrade Ve m3 1297

Faktor oblika f0 m-1 0,74

Srednji koef. transmisionog gubitka toplote H’T [W/(m2K)] 0,74

Godišnja potrebna toplota za grejanje QH,nd [kWh/(m2a)] 115

Klimatski podaci

Lokacija Beograd

Broj stepen dana grejanja HDD 2520

Broj dana grejne sezone HD 175

Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [oS] 5,6

Unutrašnja projektna temperatura za zimski period H,i [oS] 20

Podaci o termotehničkim sistemima u zgradi

Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) lokalni

Toplotni izvor električna grejalica

Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) lokalni

Toplotni izvor za STV električni bojler

Sistem za hlađenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski)

Izvor energije koji se koristi za hlađenje

Ventilacija (prirodna, mehanička, mehanička sa rekuperacijom) prirodna

Izvor energije za ventilaciju

Vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima

Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV %

Podaci o termičkom omotaču zgrade U[W/(m2K)] Umax[W/(m2K)] Ispunjeno

DA / NE Spoljni zidovi 0,28 0,40 DA

Pod na tlu 0,56 0,40 NE

Pod na tlu 1,32 0,40 NE


prostora

1,33 0,40 NE

Međuspratna konstrukcija ka negrejanom

prostoru

1,72 0,40 NE

Unutrašnja zidovi ka negrejanom prostoru 1,3 0,55 NE

Unutrašnja vrata ka negrejanom prostoru 2,3

Prozori grejanih prostorija 1,8 1,50 NE

104

ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE – treća strana

Podaci o sistemu grejanja

Uređaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica,

toplotna pumpa)

električna grejalica

Instalisani kapacitet [kW]

Efikasnost, stepen korisnosti [%] 90

Godina ugradnje

Energent električna energija

Donja toplotna moć [kWh/kg] [kWh/m3]

Emisija CO2 [kg/m2a] 222

Podaci o načinu regulacije

Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) Da

Centralna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Ne

Lokalna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Da

Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) Ne

Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) Ne

Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) Ne

Podaci o gubicima toplote [kW]

Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotača zgrade 20,19

Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 2,66

Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 7,44

Ukupni gubici toplote 30,29

Energetske potrebe zgrade [kWh/a] [kWh/m2a]

Godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,nd 44208 115

Godišnja potrebna toplota za pripremu STV, QW 3673 10

Godišnji toplotni gubici sistema za grejanje, QH,nd,ls 10370 27

Godišnji toplotni gubici sistema za pripremu STV, QW,ls 367 0,96

Godišnja potrebna toplotna energija, QH 58618 153

Godišnja isporučena energija, delE 64127 167

Godišnja primarna energija, primE 160317 419

Godišnja emisija CO2 [kg/a] [kg/m2a] 84968 222

Podaci o izmerenoj potrošnji energije* [kWh/a] [kWh/m2a]

Godišnja izmerena toplota za grejanje

Godišnja izmerena toplota za pripremu STV

Godišnja izmerena toplotna energija

Godišnja izmerena električna energija * Mogućnost unošenja podataka za postojeće zgrade kada postoje podaci o izmerenoj potrošenoj energiji u poslednje tri

godine

105

ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE – četvrta strana

Predlog mera za unapređenje energetske efikasnosti zgrade

1. Postavljanje toplotne izolacije na međuspratnu konstrukciju ka tavanu

2. Dodatno toplotno izolovanje podne konstrukcije

3. Postavljanje toplotne izolacije na unutrašnje zidove ka negrejanim prostorijama

4. Zamena unutrašnjih vrata ka negrejanim prostorijama

5. Zamena električnih grejalica toplotnom pumpom vazduh-voda

6. Ugradnja solarnih kolektora na krovu za pripremu STV

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

106

ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE – peta strana

Objašnjenje tehničkih pojmova

Neto površina zgrade unutar termičkog omotača, AN m2, je ukupna neto površina grejanog prostora

zgrade.

Zapremina grejanog dela zgrade, Ve m3, jeste bruto zapremina koju obuhvata termički omotač

zgrade – zapremina grejanog prostora zgrade.

Faktor oblika ƒo = A/Ve, (m-1), je odnos između površine termičkog omotača zgrade (spoljne mere) i

njime obuhvaćene bruto zapremine.

Koeficijent transmisionih gubitaka toplote, HT [W/K], su transmisioni gubici toplote kroz omotač

zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine.

Period grejanja, HD ("heating days") je broj dana od početka do kraja grejanja zgrade. Početak i

kraj grejanja za svaku lokaciju određen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri

određivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days").

Unutrašnja projektna temperatura, H,i [°C], je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha grejanog

prostora u zgradi.

Srednja temperatura grejnog perioda, H,mn[oS], je osrednjena vrednost temperature spoljnog

vazduha u vremenskom periodu grejne sezone.

Godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, QH,nd [kWh/a], je računski određena količina toplote

koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje

unutrašnjih projektnih temperatura.

Godišnja potrebna toplotna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, QW [kWh/a], je računski

određena količina toplotne energije koju sistemom pripreme STV treba dovesti tokom jedne godine

za zagrevanje vode.

Godišnja potrebna energija za hlađenje zgrade, QC,nd [kWh/a], je računski određena potrebna

količina toplote hlađenja koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se

obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih parametara.

Godišnja potrebna energija za ventilaciju, QV [kWh/a], je računski određena potrebna energija za

pripremu vazduha sistemom mehaničke (prinudne) ventilacije, delimične klimatizacije ili

klimatizacije tokom jedne godine za održavanje uslova komfora u zgradi.

Godišnja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a], je računski određena količina energije koju

treba dovesti zgradi tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi.

Godišnja potrebna toplotna energija, QH [kWh/a], je zbir godišnje potrebne toplotne energije i

godišnjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu sanitarne tople vode u zgradi.

Godišnji toplotni gubici sistema grejanja, QH,ls[kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom

jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi.

Godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, QW,ls [kWh/a], su gubici energije

sistema za pripremu STV tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode.

Godišnja isporučena energija Edel [kWh/a], je energija dovedena tehničkim sistemima zgrade tokom

jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlađenje, ventilaciju, potrošnu toplu

vodu, rasvetu i pogon pomoćnih sistema.

Godišnja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Eprim [kWh/a], je zbir primarnih

energija potrebnih za rad svih ugrađenih tehničkih sistema za grejanje, hlađenje, klimatizaciju,

ventilaciju i pripremu STV u periodu jedne godine.

Godišnja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a], je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu

tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade.

107

9. UŠTEDA U ENERGIJI I FINANSIJSKA ANALIZA

Glavni cilj ovog rada ogleda se u dokazu poboljšanja energetske efikasnosti posmatranog objekta

prilikom zamene jednog sistema grejanja drugim. U tu svrhu, određene su energetske potrebe zgrade

i dimenzionisan u potpunosti novi sistem sa toplotnom pumpom kao toplotnim izvorom.

Uvođenjem toplotne pumpe ostvarane su značajne uštede u energiji. Naime, kao što je već prikazano,

godišnja primarna energija, kao i godišnja emisija CO2 su trostruko manje za grejanje putem toplotne

pumpe u odnosu na grejanje putem električnih grejalica.

Slika 9.1: Godišnja isporučuna i primarna energija postojećeg i novog sistema

Na Slici 9.1 je prikazana promena godišnje isporučene i primarne energije po mesecima u okviru

grejne sezone u zavisnosti od primenjenog toplotnog izvora. Godišnja isporučena toplota za grejanje

𝑄𝐻,𝑑𝑒𝑙 električne grejalice (ljubičasta) se malo razlikuje od godišnje toplote za grejanje isporučene

putem toplotne pumpe (zelena) i ta razlika se ogleda u gubicima u sistemu.

Glavna razlika počiva u godišnjoj primarnoj energiji 𝐸𝑝𝑟𝑖𝑚. Godišnja potrebna primarna energija

električne grejalice (crvena) je trostruko veća od godišnje potrebne primarne energije toplotne pumpe

(plava). Razlog je to što toplotna pumpa 3,5 puta više toplote obezbeđuje ulaganjem električne

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

oktobar novembar decembar januar februar mart april

Epri

m, Q

H,d

el [

kWh

/a]

Godišnja isporučena i primarna energija

Eprim,t.p.

Eprim,e.g.

Qh,del,t.p.

Qh,del,e.g.

108

energije (COP). Iz tog razoga se godišnja potrebna primarna energija i godišnja isporučena toplota

malo razlikuju kod toplotne pumpe.

Povećanje godišnje potrebne primarne energije utiče i na povećanje godišnje emisije 𝐶𝑂2. Ovakvo

srazmerno povećanje emisije dokazuje da je emisija znatno veća korišćenjem električnih grejalica

nego toplotne pumpe. Takav odnos se vidi i na Slici 9.2.

Slika 9.2: Godišnja emisija ugljen-dioksida

Izuzev uticaja na energetsku efikasnost objekta, promena termotehničkih instalacija može dovesti i do

smanjenja eksploatacionih troškova. U posmatranom slučaju, usvojena toplotna pumpa dovodi do

znatne uštede u novcu.

Doduše, sama ušteda u novcu ume da bude zanemarljiva ako je u pitanju velika investicija u ugradnji

samog termotehničkog sistema. Zato je ušteda koja se ostvari primenom nekog novog sistema u uskoj

vezi sa periodom povraćaja investicije. Ukoliko se neka investicija pokaže isplativom u unapred

određenom periodu, pristupa se zameni i instalaciji sistema. Period povraćaja investije (PBP-Payback

Period) se računa:

𝑃𝐵𝑃 =𝐼

𝐵 [god]

gde su:

𝐼 – investiciono ulaganje u novcu [din],

0

5000

10000

15000

20000

25000

oktobar novembar decembar januar februar mart april

CO

2[k

g/a]

Godišnja emisija CO2

CO2 t.p.

CO2 e.g.

109

𝐵 – ušteda ostvarena posle rekonstrukcije [din/god].

Ostvarena ušteda u novcu je računata na osnovu obračuna potrošnje električne energije za dvotarifno

brojilo i važećih cena Elektroprivrede Srbije za električnu energiju. Pri tome, u obrascima je figurisala

godišnje isporučena električna energija koja se koristi za grejanje, električne uređaje i zagrevanje

sanitarne tople vode. U Tabeli 9.1 prikazano je poređenje eksploatacionih troškova u toku jedne grejne

sezone u slučaju rada električnih grejalica i toplotne pumpe bez prekida u grejanju.

Tabela 9.1: Eksploatacioni troškovi električnih grejalica i toplotne pumpe

Ušteda ostvarena primenom toplotne pumpe

Pre Posle Fiksni Pre Posle Ukupno pre Ukupno posle Ušteda Ušteda

kWh kWh din din din din din din %

Oct 2.070,00 827,00 909,59 16.308,64 4.780,36 17.218,23 5.689,95 11.528,27 67,0

Nov 9.714,00 3.161,00 909,59 119.197,26 30.993,55 120.106,85 31.903,14 88.203,71 73,4

Dec 14.358,00 4.307,00 909,59 181.705,73 46.418,77 182.615,32 47.328,36 135.286,96 74,1

Jan 15.694,00 4.629,00 909,59 199.688,36 50.752,90 200.597,95 51.662,50 148.935,45 74,2

Feb 11.679,00 3.579,00 909,59 145.646,26 36.619,85 146.555,85 37.529,44 109.026,41 74,4

Mar 8.718,00 2.948,00 909,59 105.791,05 28.126,56 106.700,64 29.036,15 77.664,49 72,8

Apr 1.894,00 784,00 909,59 13.939,67 4.490,98 14.849,26 5.400,58 9.448,68 63,6

∑ 64.127,00 20.235,00 782.276,95 202.182,98 788.644,09 208.550,12 580.093,97 73,6

Iako je ušteda u energiji znatna s primenom toplotne pumpe umesto električnih grejalica, još veća

ušteda se postiže u novcu njenim uvođenjem. Procentualno se uštedi oko 74 %, odnosno novčana

ušteda iznosi 𝐵 ≅ 580.000,00 din.

Investiciono ulaganje se formira na osnovu predmera i predračuna: 𝐼 ≅ 3.500.000,00 din.

Na osnovu prethodne jednačine, povraćaj investicije iznosi 𝑃𝐵𝑃 ≅ 6 god.

Ovakav period povraćaja investicije je krajnje prihvatljiv za korisnika, pa se mera zamene toplotnog

izvora i centralizacije sistema grejanja usvaja kao konačna mera unapređenja energetske efikasnosti

objekta i uštede u novcu.

110

10. ZAKLJUČAK

U posmatranom objektu namenjenom za smeštaj žena i dece ugroženih nasiljem za potrebe grejanja

koristi se sistem u vidu električnih grejalica koje nedovoljno zagrevaju objekat. Primenjen sistem

lokalnih uređaja za grejanje je energetski neefikasan i finansijski neisplativ. Smanjenje ogromnih

eksploatacionih troškova odvija se na štetu uslova komfora. Ovakav način grejanja u posmatranom

objektu ima negativan uticaj na kvalitet života ukućana i na opšte stanje što se tiče energije, pa je mera

unapređenja u vidu zamene i optimizacije termotehničkog sistema prva i neminovna mera na listi.

U prethodnim poglavljima je dokazano da je centralni sistem grejanja sa toplotnom pumpom

vazduh/voda kao izvorom toplote eksploataciono i energetski održiv i svrsishodan. Ovakav korak

predstavlja značajan korak u pogledu optimizacije termotehničkog sistema. Uvođenje toplotne pumpe

obezbediće, pre svega, uslove komfora koji nedostaju stanarima, ali i poželjne uticaje na energetsku

efikasnost. Centralna regulacija sistema omogućava održivost željene temperature u objektu, a

regulacija preko termo glava daje stanarima po sobama mogućnost da regulišu lokalno po

subjektivnom osećaju.

Smanjenje eksploatacionih troškova, nakon perioda povraćaja investicije, obezbediće mogućnost da

se primene i druge mere za unapređenje energetske efikasnosti objekta. Poželjno je slediti mere

navedene u energetskom pasošu i krenuti prvo od poboljšanja termičkog omotača.

Ako se izađe iz okvira posmatranog objekta, onda se ovaj rad može primeniti i na druge slične

stambene objekte. Njegova svrha ne leži u tome da bude privremeno rešenje, već da bude deo

sistemskog razvoja mera u uštedi energije u zgradama. Buđenje svesti o utrošku energije i njenom

racionalnom korišćenju daje priliku za sledeći korak. Samo tako i uz dodatnu adaptaciju od strane

stručnih lica, ovaj rad dobija dalekosežniji smisao.

111

LITERATURA:

1. B. Todorović, Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mašinski fakultet Univerziteta

u Beogradu, Beograd, 2009

2. C. Crnojević, Mehanika fluida, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2014.

3. M. Todorović, M. Ristanović, Efikasno korišćenje energije u zgradama, Univerzitet u

Beogradu, Beograd, 2015.

4. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS, Beograd, br. 61/2011.

5. Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada,

Službeni glasnik RS, Beograd, br. 69/2012.

6. Reknagel-Šprenger, Grejanje i klimatizacija, Građevinska knjiga, Beograd, 1984.

7. Standard SRPS EN 12831:2003 – Sistemi grejanja u zgradama – Metod za proračun projektnih

gubitaka toplote

112

PRILOG

U prilogu su dati crteži osnova posmatranog objekta sa i bez uvedenog sistema, aksonometrijska šema,

kao i šema veze. Na osnovu ovih crteža, sproveden je celokupan proračun i oni predstavljaju osnovnu

dokumentaciju pri daljem izvođenju. Takođe priloženi su prospekti proizvođača toplotne pumpe i

ekspanzione posude.

Spisak crteža:

1. Crtež 01 - Osnova prizemlja

2. Crtež 02 - Osnova sprata

3. Crtež 03 - Osnova prizemlja - sistem grejanja

4. Crtež 04 - Osnova sprata - sistem grejanja

5. Crtež 05 - Aksonometrija

6. Crtež 06 - Šema veze

4

ER - CE series 2 to 24 litres

The available models from 2 to 24 litres are designed to be installed in

different types of plant.

Besides, they are available in special versions, constructed according

to the most important international regulations: CE, WRAS, UDT, etc.

Characteristics

• Working temperature: -10°÷ + 99°C• Sturdy structure in high-quality steel, designed to endure for

a long time.• Painting with long life epoxy powders.• Bladders in special rubber with those characteristics which

ensure better performances and a longer life.• In compliance with essential safety requirements of directive

97/23/EC.• CE marking (type ER2 - ER5 without CE marking).

De

H

ø 1

1MPa = 10 bar

CapacityMaximum Precharge

Modellitres

working pressure pressure De H ø1 Packagingbar bar mm mm mm

ER2 2 8 1,5 146 230 1/2” 150 x 150 x 240

ER5 5 8 1,5 205 225 3/4” 210 x 210 x 250

ER8 CE 8 8 1,5 205 300 3/4” 210 x 210 x 320

ER12 CE 12 8 1,5 270 300 3/4” 280 x 280 x 310

ER18 CE 18 8 1,5 270 410 3/4” 280 x 280 x 450

ER24 CE 24 8 1,5 320 355 3/4” 330 x 330 x 375

5

Selection of the expansion tank

The table simplifies the choice of the ELBI expansion tank to be installed in hot water systems. The selection of the

tank can be effectuated starting from the system’s total capacity or from the plant’s power, taking into consideration

an average content of 12 litres per 1000 Kcal/h of power and a plant’s maximum working pressure of 3 bars.

Model Precharge Plant height Tank’s Tank’spressure meters volume absorption Total water Heat-generator’s

acceptable capacity content in powerbar m litres % the plant

litres Kcal/h kW

ER50,5 5 3,1 62 89 7.400 8,6

1 10 2,5 50 71 5.900 6,86

ER8 CE0,5 5 5 62 143 11.900 13,84

1 10 4 50 114 9.500 11,4

ER12 CE0,5 5 7,5 63 214 17.800 20,7

1 10 6 50 171 14.250 16,57

0,5 5 11,3 63 323 26.900 31,3ER18 CE 1 10 9 50 257 24.100 28,2

1,5 15 6,7 37 191 15.900 18,50,5 5 15,5 65 443 36.900 43

ER24 CE 1 10 12 50 343 28.600 33,261,5 15 9,3 39 266 22.200 25,82

Temperature difference ∆T = (90 - 14)°C∆ coefficient of expansion 0,035

Q: W

Dnevna soba i trpezarijaP= 31,65 m2

1990

Q: W

WCP= 1,40 m2

195 Q: W

WCP= 1,40 m2

240

Q: W

KuhinjaP= 7,39 m2

835

Q: W

Pretprostor WC-aP= 3,56 m2

330 Q: W

Perionica i susionicaP= 3,83 m2

345 Q: W

Perionica i susionicaP= 3,83 m2

345

Q: W

WCP= 1,40 m2

240 Q: W

WCP= 1,40 m2

195

Q: W

KuhinjaP= 7,39 m2

835

Q: W

Dnevna soba i trpezarijaP= 31,65 m2

1990

Q: W


330

Q: W

Dnevni boravak deceP= 11,04 m2

885Q: W

Dnevni boravak deceP= 11,04 m2

885 Q: W

Prijemna kancelarijaP= 6,48 m2

730Q: W

Prijemna kancelarijaP= 6,48 m2

730

Q: W

KomunikacijaP= 16,20 m2

1125

Q: W

HodnikP= 3,00 m2

300Q: W

HodnikP= 3,00 m2

300

Q: W

KomunikacijaP= 16,20 m2

1125

-12 C

0.120 C

12 C-

12 C

0.1920 C

0.1120 C

0.1620 C

0.1720 C

0.1520 C

0.1420 C

0.1820 C-

12 C0.2020 C

0.220 C

0.420 C

0.720 C

0.820 C 0.10

20 C

-15 C -

12 C

0.620 C

0.520 C

0.320 C

0.920 C

0.1320 C

0.1220 C

-

1

100

140

1

100

140

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

2

50

80

2

50

80

2

50

80

2

50

80

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

100

140

1

100

140

par 90

pa

r 9

0p

ar

9

0

par 120 par 120 par 180 par 180 par 180 par 180 par 120 par 120

pa

r 9

0p

ar

9

0

par 90 par 90 par 90

pa

r 9

0

pa

r 9

0

3

100

100

3

100

100

VetrobranP= 4,15 m2

VetrobranP= 4,15 m2

OstavaP= 11,85 m2

OstavaP= 11,85 m2

KotlarnicaP= 4,98 m2 Ostava

P= 2,53 m2

1

91

21

0+

50

5

81

21

0+

65

5

81

21

0+

65

5

81

21

0+

65

3

81

19

8,5

2

71

198,5

2

71

198,5

4

61

198,5

2

71

19

8,5

5

81

21

0+

65

1

91

21

0+

50

3

81

19

8,5

3

81

19

8,5

3

81

19

8,5

4

61

198,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

3

81

19

8,5

3

81

198,5

3

81

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

INVESTITOR / Client

ODGOVORNI PROJEKTANT / Leading Engineer

FAZA PROJEKTA / Phase of Project

DATUM / Date of Issue

NAZIV PROJEKTA / Project Title

NAZIV CRTEŽA / Title

RAZMERA / Scale DIM. LISTA / Dwg size

OZNAKA I BROJ CRTEŽA / Drawing Code and Number

REV

PROJEKTANTI / Design Engineers

TEHNIČKA KONTROLA /Technical control

Zoran Stojković, dipl.inž.maš.

Maja Todorović, prof.dr.

Stanković Nemanja, inž.maš.

Černicin Vladimir, inž.maš.

Projekat za izvođenje

Mart 2018

Sigurna kuća

Grad Beograd, Srbija

1:50 A1 00

Osnova prizemlja

01

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

Q: W

SobaP= 16,50 m2

1815

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1010

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1010

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1210

Q: W

Garderoba i peglerajP= 8,64 m2

870

Q: W

KupatiloP= 4,79 m2

720Q: W

KupatiloP= 4,79 m2

720

Q: W

KancelarijaP= 6,48 m2

790

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1130

Q: W

HodnikP= 23,34 m2

2110

Q: W

WCP= 1,40 m2

175

Q: W


165

Q: W

WCP= 1,40 m2

165

1.120 C

1.2420 C

1.220 C

1.320 C

1.420 C

1.520 C

1.620 C

1.720 C

1.820 C

1.920 C

1.1020 C

Q: W

WCP= 1,40 m2

175

Q: W


165

Q: W

WCP= 1,40 m2

165

1.1120 C

1.1220 C

1.1320 C

1.1420 C

Q: W

Garderoba i peglerajP= 8,64 m2

8701.1520 C

Q: W

HodnikP= 23,34 m2

2110

1.1620 C

Q: W

SobaP= 16,27 m2

1815

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1010

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1010

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1210

1.1720 C

1.1820 C

1.1920 C

1.2020 C

Q: W

SobaP= 10,40 m2

1130

Q: W

KancelarijaP= 6,48 m2

7901.2120 C

1.2220 C

1.2320 C

1

100

140

1

100

140

1

100

140

1

100

140

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

4

60

100

4

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

10

0

14

0

1

100

140

1

100

140

60

100

pa

r 9

0p

ar

9

0p

ar

9

0p

ar

9

0

par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90

pa

r 9

0p

ar

9

0

par 120 par 120 par 160 par 120 par 120 par 120par 160

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

198,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

2

71

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

19

8,5

4

61

198,5

4

61

198,5

4

61

198,5

61

19

8,5

61

19

8,5

61

19

8,5

61

19

8,5

4

61

198,5

INVESTITOR / Client








REV








Mart 2018

Sigurna kuća


1:50 A1 00

Osnova prvog sprata

02

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

AutoCAD SHX Text

°C

UP

UP

Q: W

Q: W Q: W

Q: W

Q: W Q: W Q: W

Q: W Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: WQ: W

Q: W

-

12 °C

0.1

20 °C

12 °C

-

12 °C 0.19

20 °C

0.11

20 °C

0.16

20 °C

0.17

20 °C

0.15

20 °C

0.14

20 °C

0.18

20 °C-

12 °C

0.20

20 °C

0.2

20 °C

0.4

20 °C

0.7

20 °C0.8

20 °C0.10

20 °C

-

15 °C -

12 °C0.6

20 °C0.5

20 °C

0.3

20 °C

0.9

20 °C

0.13

20 °C

0.12

20 °C

-

Dnevna soba i trpezarija

P= 31,65 m2

1990

WC

P= 1,40 m2

195

WC

P= 1,40 m2

240

Kuhinja

P= 7,39 m2

835 Pretprostor WC-a

P= 3,56 m2

330

Perionica i susionica

P= 3,83 m2

345

Perionica i susionica

P= 3,83 m2

345

WC

P= 1,40 m2

240

WC

P= 1,40 m2

195

Kuhinja

P= 7,39 m2

835

Dnevna soba i trpezarija

P= 31,65 m2

1990

Pretprostor WC-a

P= 3,56 m2

330

Dnevni boravak dece

P= 11,04 m2

885Dnevni boravak dece

P= 11,04 m2

885

Prijemna kancelarija

P= 6,48 m2

730Prijemna kancelarija

P= 6,48 m2

730

Komunikacija

P= 16,20 m2

1125

Hodnik

P= 3,00 m2

300

Hodnik

P= 3,00 m2

300Komunikacija

P= 16,20 m2

1125

Vetrobran

P= 4,15 m2

Vetrobran

P= 4,15 m2Ostava

P= 11,85 m2

Ostava

P= 11,85 m2

Kotlarnica

P= 4,98 m2 Ostava

P= 2,53 m2

12X VOX 700/80Q=889 W

9X VOX 700/80Q=667 W

9X VOX 700/80Q=667 W

9X VOX 800/80Q=732 W

11X VOX 800/80Q=895 W

11X VOX 800/80Q=895 W

8X VOX 800/80Q=732 W

9X VOX 700/80Q=667 W

9X VOX 700/80Q=667 W

12X VOX 700/80Q=889 W

10X VOX 700/80Q=741 W

10X VOX 700/80Q=741 W

9X VOX 600/80Q=600 W

7X VOX 800/80Q=570 W

7X VOX 800/80Q=570 W

9X VOX 600/80Q=600 W

4X VOX 800/80Q=326 W

4X VOX 800/80Q=407 W

4X VOX 800/80Q=326 W

4X VOX 800/80Q=326 W

4X VOX 800/80Q=407 W

4X VOX 800/80Q=326 W

ø20x2 mm

ø25x2,5 mm

ø32x3 mm

ø32x3 mm

ø32x3 mm

ø25x2,5 mm

ø20x2 mm

ø25x2,5 mm

ø40x3,5 mm

ø32x3 mm

ø32x3 mm

ø25x2,5 mm

ø32x3 mm

ø25x2,5 mm

ø20x2 mm

9X VOX 800/80Q=732 W

Termostatski ventil

Radijatorski navijak

ø16x2 mm

INVESTITOR / Client








REV


TEHNIČKA KONTROLA / Technical control






Mart 2018

Sigurna kuća


1:50 A1 00

03

Osnova prizemlja - sistemgrejanja

Detalj povezivanja radijatora

UP

UP

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: WQ: W

Q: WQ: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: W

Q: WQ: W

1.1

20 °C

1.24

20 °C

1.2

20 °C

1.3

20 °C

1.4

20 °C

1.5

20 °C

1.6

20 °C

1.7

20 °C

1.8

20 °C

1.9

20 °C

1.10

20 °C

1.11

20 °C

1.12

20 °C

1.13

20 °C

1.14

20 °C

1.15

20 °C

1.16

20 °C

1.17

20 °C

1.18

20 °C

1.19

20 °C

1.20

20 °C

1.21

20 °C

1.22

20 °C

1.23

20 °C

Soba

P= 16,50 m2

1815

Soba

P= 10,40 m2

1010

Soba

P= 10,40 m2

1010

Soba

P= 10,40 m2

1210

Garderoba i pegleraj

P= 8,64 m2

870

Kupatilo

P= 4,79 m2

720

Kupatilo

P= 4,79 m2

720

Kancelarija

P= 6,48 m2

790

Soba

P= 10,40 m2

1130

Hodnik

P= 23,34 m2

2110

WC

P= 1,40 m2

175

WC

P= 1,40 m2

165

WC

P= 1,40 m2

175

Pretprostor WC-a

P= 1,40 m2

165

WC

P= 1,40 m2

165

Garderoba i pegleraj

P= 8,64 m2

870

Hodnik

P= 23,34 m2

2110

Soba

P= 16,27 m2

1815

Soba

P= 10,40 m2

1010

Soba

P= 10,40 m2

1010

Soba

P= 10,40 m2

1210

Soba

P= 10,40 m2

1130

Kancelarija

P= 6,48 m2

790

12X VOX 800/80Q=977 W

17X VOX 700/80Q=1259 W

14X VOX 700/80Q=1037 W

14X VOX 700/80Q=1037 W

12X VOX 700/80Q=889 W

11X VOX 800/80Q=895 W

11X VOX 800/80Q=895 W 11X VOX 800/80

Q=895 W12X VOX 800/80

Q=977 W

14X VOX 700/80Q=1037 W

14X VOX 700/80Q=1037 W

17X VOX 700/80Q=1259 W

15X VOX 700/80Q=1111 W

13X VOX 800/80Q=1058 W

11X VOX 700/80Q=815 W

16X VOX 700/80Q=1185 W

16X VOX 700/80Q=1185 W

11X VOX 700/80Q=815 W

13X VOX 800/80Q=1058 W

15X VOX 700/80Q=1111 W

Starpan 1600x600Q=744 W


9X VOX 800/80Q=732 W

Termostatski ventil


ø16x2 mm



Termostatski ventil

ø16x2 mm ø16x2 mm

INVESTITOR / Client








REV








Mart 2018

Sigurna kuća


1:50 A1 00

04

Osnova prvog sprata -sistem grejanja

Detalj povezivanja radijatora Detalj povezivanja sušača

INVESTITOR / Client








REV








Mart 2018

Sigurna kuća


1:50 A2 00

05

Aksonometrija

Prizem

ljeTa

van

Q: W

0.8n=4

VOX 800407

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.10n=4

VOX 800407

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.11n=4

VOX 800326

TVDN15, Kv 2

Spra

t

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2 TV

DN15, Kv 2

Q: W

1.14STARPAN1600/600

744

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.16n=9

VOX 600600

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.18

VOX 700889

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.14n=4

VOX 800326

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.16n=7

VOX 800570

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.22n=16

VOX 7001185

Q: W

0.19n=10

VOX 700741

Q: W

1.16n=15

VOX 7001111 Q: W

1.21n=11

VOX 700815Q: W

1.20n=17

VOX 7001259

Q: W

1.18n=14

VOX 7001037 Q: W

1.19n=14

VOX 7001037

Q: W

0.17n=9

VOX 700667 Q: W

0.17n=9

VOX 700667

Q: W

1.16n=13

VOX 8001058

Q: W

0.15n=11

VOX 800895 Q: W

0.17n=8

VOX 800732

Q: W

1.17n=12

VOX 800977

Q: W

1.17n=11

VOX 800895Q: W

1.15n=11

VOX 800895

Q: W

1.7STARPAN1600/600

744

R3R4R5

P3P4P5R6 P6

R7 P7R8

P8

R9

P9

R10

P10

R11

P11

R12

P12

R13

P13

R14R15

P14P15

R16 P16

R17

P17

R18

P18

R21 P21R19 P19

R20

P20

R22

P22

R24

P24

R25 P25

R26

P26

R27

P27

R30

P30

R31

P31

R33

P33

R32

P32

R34

P34

R23

P23

R28

P28

R29

P29

R35P35

R36

P36

R37

P37

R38P38

R39 P39

R40

P40

R41

P41

R42 P42

R43

P43

R44

P44

R45 P45

R46 R47

P46 P47

R48 P48

R49

P49

R50

P50

1790 W

2767 W

1627 W4394 W 5452 W

896 W

6348 W

1334 W

2074 W

3408 W4667 W 5556 W

1926 W

7482 W 8223 W

9408 W

10008 W

16356 W

733 W 733 W

17089 W

1488 W

18577 W

19310 W

Ø32x3,0 mmØ32x3,0 mm

Ø32x3,0 mm

Ø20x2,0 mm

TVDN15, Kv 2

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm


Ø32x3,0 mm Ø16x2,0 mm

Ø32x3,0 mm

Ø20x2,0 mmØ25x2,5 mmØ25x2,5 mm

Ø25x2,5 mmØ20x2,0 mmØ20x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø25x2,5 mm

Ø16x2,0 mm Ø16x2,0 mm


Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø20x2,0 mm

Ø20x2,0 mm

Ø20x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

DN15Kv 1,31N=4

DN15Kv 1,31N=4

DN15Kv 1,01N=3

DN15Kv 1,01N=3

DN15Kv 1,31N=4

DN15Kv 1,01N=3

DN15Kv 1,01N=3

DN15Kv 1,01N=3

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,19N=0,5

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,09N=0

DN15Kv 0,19N=0,5

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,09N=0

DN15Kv 0,19N=0,5

tr = 55°C, tp = 40°C

Kaskada:

2xVitocal 200-S (2x16kW)

Q: W

0.3n=9

VOX 600600

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.23n=16

VOX 7001185

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.20n=10

VOX 700741

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.5n=15

VOX 7001111

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.24n=11

VOX 700815

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.1n=12

VOX 700889

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.1n=17

VOX 7001259

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.2n=9

VOX 700667

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.2n=9

VOX 700667

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.2n=14

VOX 7001037

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.3n=14

VOX 7001037

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.4n=12

VOX 700889

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.7n=4

VOX 800326

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.3n=7

VOX 800570

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.4n=11

VOX 800895

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.2n=9

VOX 800732

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.4n=12

VOX 800977

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.6n=11

VOX 800895

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.8n=4

VOX 800407 Q: W

0.9n=4

VOX 800326

TVDN15, Kv 2

Q: W

0.10n=4

VOX 800407

TVDN15, Kv 2

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.5n=13

VOX 8001058

TVDN15, Kv 2TV

DN15, Kv 2

Q: W

1.14STARPAN1600/600

744

TVDN15, Kv 2

Q: W

1.7STARPAN1600/600

744

Prizem

ljeTa

van

Spra

t

R1

R2R3R4R5

P1

P2P3P4P5

R42 P42

R43

P43

R44

P44

R45 P45

R46 R47

P46 P47

R48 P48

R49

P49

R50

P50

R51

P51

R52

R53

P52

P53 R54 R55 R56 R57 R58 R59 R60

P54 P55 P56 P57P58 P59 P60

P61 R61

R62 R63

P62 P63

R65R66

P65P66

R64 P64

P67 R67

P68

R68

R69P69

P70

R70

P71

R71

P72

R72

P73

R73

R74

P74

R75

P75

R76

P76

R77

P77

R78

P78

P79R79

R80

P80

R81

P81

R82

P82

R83

P83

R84 P84

R85 P85

R86

P86

R87

P87

35660 W733 W 733 W

17089 W

1488 W

18577 W

19310 W

1872 W

2604 W3499 W4557 W

896 W

5453 W

2074 W

2963 W1334 W

4297 W

5556 W6445 W

1926 W

8371 W9112 W

10297 W

10897 W

16350 W

Ø40x3,5 mm


Ø32x3,0 mm

Ø20x2,0 mm

TVDN15, Kv 2

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø32x3,0 mm

Ø32x3,0 mm

Ø32x3,0 mm

Ø32x3,0 mm Ø32x3,0 mm Ø32x3,0 mm Ø32x3,0 mm

Ø16x2,0 mm


Ø16x2,0 mm

Ø20x2,0 mm Ø20x2,0 mmØ25x2,5 mm

Ø20x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø16x2,0 mm

Ø25x2,5 mm Ø25x2,5 mm Ø25x2,5 mmØ20x2,0 mm

Ø20x2,0 mm

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

Kv 0,09

DN15Kv 0,19N=0,5

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,65N=2

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1 DN15

Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,3N=1

DN15Kv 0,09N=0

DN15Kv 0,09N=0

DN15Kv 0,19N=0,5

DN15Kv 0,19N=0,5

DN15Kv 0,19N=0,5

INVESTITOR / Client








REV








Mart 2018

Sigurna kuća


- A1 00

Šema veze

06

Documents

SADRŽAJ - drustvo-termicara.com · Građevinska fizika Kompletna građevinska fizika preuzeta je iz dostavljenog arhitektonsko-građevinskog projekta. Obuhvata kompletan spoljašnji