SadržajPREDGOVOR

ŽIVOTINJSKO CARSTVOŠta je to životinja?Ponašanje životinjaŽivotni ciklus životinjaStaništa širom svetaUgrožene životinje

SISARI

Šta je sisar?TorbariLeteći sisariBubojediLjiljciLjiljci osluškivačiPrimatiNovi svet, Stari svetJedinstvena geladaČovekoliki majmuniPolumajmuniGlodariSvet glodaraDabrovi graditeljiKitovi i delfiniSvet kitovaMajka i mladunčeDelfini i komunikacijaPsiRođen za hladnoću!MedvediSpasavanje velike pandeMačkeTimski rad lavovaSvet mačakaIgra radi opstankaLasice i njihovi srodniciU domu morske vidreCibetke i srodniciFoke i morski lavoviJa sam moržSlonoviSlonovska porodicaDugonzi i lamantiniKonji, magarci i zebreŽirafa i okapi

4

6810121420

22

242628303234363840424446485052565860626466687072747678808284868890929496

LONDON, NEW YORK, MELBOURNE, MUNICH, and DELHI

Naslov originala Animals

A children’s encyclopedia

Copyright © 2010 Dorling Kindersley Limited, A Penguin Company

Prava za srpsko izdanje © 2014 Vulkan izdavaštvoSva prava zadržana

Izdavač Vulkan izdavaštvo

Za izdavača Miroslav Josipović

Nenad Atanasković Saša Petković

Izvršni urednik Dubravka Trišić

Urednik Nebojša Burzan

Stručna redaktura Anđeljko Petrović

Lektura Igor Stanojević

Kompjuterska priprema Vulkan izdavaštvo

ISBN 978-86-10-00858-6 COBISS.SR-ID 205384204

www.dk.com

www.vulkani.rs

NosoroziRatoborni nilski konjKamile i njihovi srodniciJeleniGoveda i antilopeMigracija gnuova

PTICE

Šta je ptica?Svet pticaSvaka ptica svom jatuPtice grabljiviceBeloglavi oraoNečujne sovePernata divljač i živinaMorske i obalske pticePingviniAlbatros lutalicaPelikani i srodniciVodariceMigracija: snežne guskeVodomari i srodniciFlamingosiČaplje i srodniciPapagajiKolibrijiDetlići i tukaniČudesna gnezdaPevačiceČvorciSvet jaja

GMIZAVCI

Šta je gmizavac?Rađanje gmizavacaKornjačeZmijeGušteriKameleoniGekoni, rovaši i ostaliIguane, varani i njihovi srodniciKrokodili i aligatori

VODOZEMCI

Šta je vodozemac?Daždevnjaci i mrmoljciŽabe i krastačeMorska krastačaOtrovne žabeSvet žaba i krastača

98100102104106108

110

112114116118120122124126128130132134136138140142144146148150152156158

160

162164166168174176178180182

184

186188190194196198

RIBE

Šta je riba?Svet ajkulaVelika čekićaraAjkule ubice?RažeKošljoribeJataPecanje plenaDžinovska kernjaRibe iz morskih dubinaMrešćenje lososa

BESKIČMENJACI

Šta je beskičmenjak?SunđeriMorske saseMeduzeKoraliCrviMekušciPuževiHobotnice i lignjeSvet ljušturaZglavkariVilini konjici i vodene deviceInsekti grančice i listoviSkakavci i zrikavciBogomoljkeBubašvabeRiličariRogati cvrčciSvet tvrdokrilacaVeteMraviTermitiPčele i oseDvokrilciLeptiri i moljciMoljci i leptiriŠkorpijePauciPaučinaRakoviPaukolike krabeStonogeBodljokošci

Rečnik pojmovaIndeksZahvalnice

200

202204206208210212214216218220222

224

226228230232234236238240242244246248250252254256258260262264266268270272274276278280282284286288290

292296303

ŽIVOTINJSKO CARSTVOŽ

IVO

TIN

JSK

O C

AR

STV

O

ŽIVOTINJSKO CARSTVO

ŽIV

OT

INJSK

O C

AR

STV

O

12

Životni ciklus ŽIVOTINJAČitav život životinje ima jednu jedinu svrhu: opstanak vrste. Jedino što je bitno jeste da poživi dovoljno dugo da nađe partnera i stvori potomstvo. Svaka vrsta ima specifičan životni ciklus, koji se ponavlja iz generacije u generaciju.

UDVARANJENeke životinje mogu se pariti u bilo koje doba godine, dok se druge razmnožavaju samo u određenom periodu, na primer u jesen i proleće. Da bi privukle partne-ra, životinje, naročito mužjaci, moraju uložiti dosta truda. Raskošno perje, demonstracija snage i ljubavni zov tek su neka od sredstava kojima se koriste.

BRIŽNA MAMA Ženka orangutana odgaja svoje potomstvo bez ikakve pomoći partnera. Ona deset godina podučava svoje mla-dunče veštinama neophodnim za opstanak, na primer, kako da živi bezbedno u šumi ili gde može da nađe hranu.

u BOKSERSKE RUKAVICE U proleće, mužjaci zeca bore se za istu ženku u žestokom bokserskom obračunu.

u UKRŠTENI ROGOVIOvi jeleni rvačkim mečom odlučuju ko će osvojiti ženku.

. ŽABLJA PESMA Žabe naduvavaju grlene kese i tako proizvode zvuke kojima privlače suprotan pol.

. ŠEPURENJE Što paun ima impresivniji rep, to će se više ženki naći u njegovom haremu.

Kako se rađaju mladunciVećina sisara rađa žive mladunce. Ptice, insekti i većina gmizavaca i riba polažu jaja. Vreme koje je potrebno da mladunče, unutar materice ili jajeta ili prolaskom kroz larvene stupnjeve, stasa za dolazak na svet razlikuje se od vrste

do vrste. Tako voluharica, sitni sisar, nosi mladunce samo dve do tri nedelje, dok trudnoća kod slonice traje oko

22 meseca. Neki insekti godinama ostaju na ranom stupnju razvoja.

, U JAJETU Ovaj zametak neće početi da se razvija dok roditelj ne

počne da leži na jajima. Ptić će se, dok raste, hraniti

žumancem.

. U MATERICI U ovako ranoj fazi, embrion mačke prilično podseća na ljudski. Njegovi organi će se razviti mnogo pre nego što dođe na svet.

ŽIV

OT

INJS

KO

CA

RST

VO

13

ŽIVOTNI CIKLUS ŽIVOTINJA

Neprekidni ciklusZa neke vrste je karakteristič-

no da majke i njihovo potom-stvo ostaju da žive u grupi do

kraja života. Kod pojedinih, međusobno veoma različitih

vrsta, kao što su lavovi, majmuni i kitovi ubice, porodične veze su

neraskidive, mada će većina muških mladunaca napustiti grupu kada sazri,

dok će sa ženkama ostati samo dominantni mužjak. Postoje i životinje kao što je pan-da, kod kojih se i mužjaci i ženke odvajaju

od majke i vode samotnjački život.

BRIGA O POTOMSTVUNeki mladunci su obasuti pažnjom. Na primer, majka majmunica, stalno nosi svoje mlade, beba kengura uvek može da nađe utočište u maminoj torbi, a ptice hrane svoje ptiće kad god oni zatraže. S druge strane, mladunčad zečeva i nekih jelena viđaju majku samo jednom dnevno, i to nakratko, kada dođe da ih

nahrani. Većina insekata, riba i gmizavaca nikad i ne upozna svoje roditelje.

, MALI MRAVOJED se odmah po rođenju

penje na mamina leđa, gde ostaje otprilike

godinu dana, držeći se za mamino

krzno.

u TETKE SLONICESve slonice iz krda pomažu majci da brine o mladunčetu.

, KRALJEVSKI PINGVINI drže jaje na stopalima, ušuškano ispod trbušnog nabora koji ga greje. Roditelji se smenjuju u obavljanju

te dužnosti.

, MLADUNCI KENGURA ostaju u majčinoj torbi šest

meseci. Hrane se sisajući bradavicu koja se nalazi u torbi.

, PUNOGLAVCI nemaju nikakav kontakt s roditeljima. Kada se izlegu, moraju da se snalaze sami, kako znaju i umeju.

. GNEZDO PUNO ptića zahteva puno truda. Da bi nahranile svoje gladno potomstvo, ptice često iscrpljuju sebe.

, DOŽIVOTNE VEZE Delfini i njihovo potomstvo ostaju bliski čitavog života.

u ŠTENCI mogu da žive bez majčinog mleka kada napune tri nedelje.

ŽIV

OT

INJSK

O C

AR

STV

O

Šta je SISAR?Sisari su kičmenjaci čiji se mladunci hrane tako što sisaju

mleko koje stvaraju mlečne žlezde ženki. Po ovim žlezdama je cela klasa i dobila ime. Ove životinje

takođe imaju stalnu temperaturu tela.

24

ČINJENICE

Postoji oko 4.800 vrsta sisara, koje su grupisane u različite porodice i redove, među kojima su:

■ Torbari, čiji se mladunci rađaju u ranom stupnju razvoja. Sićušna stvorenja se puzeći popnu do majčine torbe, gde nastavljaju da rastu.

■ Bubojedi, sitni sisari koji se hrane insektima, paukovima i crvima.

■ Slepi miševi, jedini sisari koji imaju prava krila i mogu da lete.

■ Glodari, sitni četvoronožni sisari, s dugačkim repom, kandžama, dugim brkovima i velikim zubima. Ovo je red sisara s najviše vrsta.

■ Kitovi su vodeni sisari koji dišu preko pluća, a u njih spadaju i delfini i morske svinje.

■ Zveri su životinje s velikim oštrim očnjacima. Većina se hrani mesom, ali im pripadaju i pojedini biljojedi, kao što su pande.

RAĐAJU SE ŽIVIVećina sisara rađa žive mladunce, a svega nekoliko vrsta polaže jaja. Potomstvo većine placentalnih sisara rađa se kao potpuno razvijeno. Međutim, novorođenčad torbara (na primer ken-gura) dodatno se razvija u majčinoj torbi.

, ISHRANA Zahvaljujući tome što se hrane majčinim mlekom, mladunci sisara ne moraju da napuštaju svoj dom da bi pronašli hranu.

DLAKEOsim nekoliko izuzetaka (kitovi i delfini), telo sisara prekriveno je dla-kama ili krznom. To im omogućava da održavaju telesnu toplotu. Kada je hladno, sićušni mišići podizači nakostreše sve dlake da bi se oko tela zadržao sloj toplog vazduha.

. BODLJIKAVO STVORENJEKratkonosa ehidna je jedan od retkih sisara koji polaže jaja. Ima i krzno i bodlje.

■ Papkari i kopitari odlikuju se velikom brzinom i snagom. Imaju izdužene njuške, zube prilagođene mlevenju hrane i zaobljeno telo.

Dlaka

Lojna žlezda

Folikul

Mišić podizač

Krvni sudovi folikula

Znojna žlezda

SISA

RI

Neverovatna raznovrsnost Sisara, koji su se razvili od praistorij-skih gmizavaca, ima u svim oblicima i veličinama. Žive pretežno na kopnu, ali ih ima i u vodi. Neki sisari su nam dobro poznati, dok o nekim retkim vrstama znamo veoma malo.

u LENJIVCI žive po drveću južnoameričkih kišnih šuma. Kreću se veoma sporo i na zemlju silaze samo da bi izbacili izmet.

ŠTA JE SISAR?

25

LOBANJA MAJMUNA Vilica majmuna je, kao i ljudska, više prilagođena žvakanju nego kidanju hrane, budući da majmuni hranu uzimaju rukama.

LOBANJA SLONA

u PRILAGOĐENOST VILICE Vilice sisara su, kao i kod ostalih životinja, oblikovane i konstruisane tako da budu prilagođene načinu ishrane. Duge i uske vilice, na primer, pogodne su za istraživanje i grickanje, dok su kratke i široke idealne za žvakanje biljaka ili krckanje kostiju.

. GRENLAND-SKI KITOVI nemaju zube i hrane se morskim planktonom. U ustima imaju tzv. usi – resice koje vise s nepca i kroz koje se filtrira morska voda.

LOBANJA TIGRA

Da bi mogli da sažvaću žilava biljna vlakna, vilica se kod slonova može kretati i gore-dole i levo-desno.

U vilici tigra nalaze se veliki oštri zubi za kidanje komada mesa.

Grudni koš

u ARMADILO živi u Južnoj i Srednjoj Ame rici. Oko središnjeg dela trupa ima ko štane kolutove, a koža mu je nalik štavljenoj koži.

u KLJUNAR ima telo obloženo krznom, ali živi u vodi i hoda kao gmizavac. Polaže jaja, ali mladi sisaju majčino mleko.

Stopala i prstiStopala svake vrste sisara prilagođena su načinu ži-vota i staništu. Neke imaju kopita ili papke s jednim ili više prstiju, neke imaju stopala obložena jastučići-ma, sa ili bez kandži, dok neke imaju peraja.

Kosti u slonovskom stopalu obložene su debelim jastučićima radi ravnomernog raspoređivanja težine.

Gazelin papak podeljen je na dva prsta.

Konjsko kopito ima samo jedan prst.

Foka ima duge prste.

Jazavac ima široke kandže za kopanje.

SKELETNI SISTEMSkelet sisara razlikuje se od skeleta ostalih kičmenjaka po tome što je vilica direktno spojena s lobanjom. Osim toga, donja vilica se sastoji od samo jedne kosti. Zahvaljujući tome, vilica je savršeno prilagođena kidanju i žvakanju hrane.

Kosti prstiju

Kosti zgloba

Kosti ruke

Kosti šake

Zečji skelet Kao i kod većine sisara, i kod zečeva je kičma zakrivljena da bi lakše podnela težinu tela. Kičmeni pršljenovi su sve veći što su bliži donjem, tzv. slabinskom delu kičme, koji trpi najveći pritisak.

Ramena kost

Podlakatna kost

Kost zgloba

Kičma

Karlična kost

Lobanja

Vilica

SISAR

I

182

Krokodili i aligatoriZajednički naziv krokodili obuhvata prave krokodile i aligatore. To su krupni gmizavci prekriveni rožnatim izraslinama. Žive i na kopnu i u vodi i izvrsni su plivači, a kroz vodu se kreću koristeći se repom. Čeljusti su im pri zatvaranju dovoljno jake da smrskaju kost, ali su veoma slabe kada se otvaraju, tako da, ako ih držite rukom, krokodil ne može da ih otvori.

Ima koštani okvir oko očiju, koji podseća na naočare. Skoro sve vreme provodi u slatkoj vodi, gde danju pluta na površini, a noću lovi. Dobar je plivač i lovi ribe poput pirana i somova. Ume da zgrabi i sisara, na primer divlju svinju, kada dođe do vode da utoli žeđ.

d Krokodili imaju prozirne kapke, koje zatvaraju kad su pod vodom.

� Dužina 2–2,5 m � Težina 45 kg � Ishrana Gmizavci, ribe, vodene ptice� Rasprostranjenost Srednja Amerika, sever Južne Amerike

Obični kajman Caiman crocodylus

Gavijal, krokodil s dugačkom i uzanom njuškom, retko kad izlazi iz vode. Spada u najveće krokodile i ne ume da hoda po kopnu, već samo puzi na stomaku.

� Dužina 4–7 m � Težina 100 kg � Ishrana Ribe, žabe, insekti � Rasprostranjenost Severna Indija

Gavijal Gavialis gangeticus

Spada u najmanje krokodi-le i jedan je od najagresivnijih među njima. Preko dana se skriva među stablima drveća u blizini vode, a noću lovi. Ženka obično polo-ži desetak jaja. Kada se izlegu, majka svako mladunče u ustima prenese do vode.

u Krokodili su hladnokrvne životinje, tako da njihova telesna temperatura zavisi od temperature okruženja.

� Dužina 1,7 m � Težina 31 kg � Ishrana Ribe, žabe; mladunci se hrane crvima i insektima� Rasprostranjenost Zapadna i centralna Afrika

Patuljasti krokodil Osteolaemus tetraspis

Nozdrve su im u vodi zatvorene.

Koža je prekrivena koštanim pločama, tzv. osteodermima.

75

40

60

GM

IZAV

CI

183

KROKODILI I ALIGATORI

. VREME JE ZA LOV Dok vreba plen, krokodilovo telo je gotovo čitavo zaronjeno. Samo su nozdrve i oči iznad površine vode.

Prvikrokodili.

Krokodili su se pojavili uporedo s dinosaurima, pre oko 200 miliona

godina, i od tada se praktično uopšte nisu promenili.

Ovaj sivo-zeleni krokodil, ponekad gotovo i crni, živi u rekama, jezerima i priobalnim vodama. Iako više voli slatku vodu, dobro podnosi slanu i može se desiti da otpliva do ostrva u blizini afričkog kopna. U gnezdilišti-ma na obali ženke polažu između 13 i 27 jaja.

� Dužina 3–4,2 m � Ishrana Rakovi, žabe, ribe, pticei sitni sisari� Rasprostranjenost Centralna i zapadna Afrika

Afrički uskogubi krokodilCrocodylus cataphractus

Hrani se ribom i krupnijim životinjama, poput antilopa i zebri. Krupni plen će povući u vodu i obrtaće se oko svoje uzdužne ose, da otkine komade mesa koje može progutati.

� Dužina 3,5–6 m� Težina 225 kg � Ishrana Ribe i veći sisari, uključujući antilope, zebre i bizone � Rasprostranjenost Afrika, zapadni Madagaskar

Nilski krokodilCrocodylus niloticus

Veliki i teški predator pretežno živi u rekama, jezerima i močvarama Floride i Luizijane u SAD. Ženka položi 25–60 jaja, a mladunci imaju žute i crne pruge. S majkom ostaju dok ne navrše treću godinu života.

� Dužina 2,8–5 m � Težina 453 kg � Ishrana Ribe, sitni sisari, ptice � Rasprostranjenost Jugoistok SAD

Američki aligator Alligator mississippiensis

u Krokodil može širom da otvori usta pod vodom, jer kožni nabor na grlu ne dozvoljava vodi da prodre do pluća.

50

50

40

GM

IZAV

CI