SADRŽAJ

Lista skraćenica i akronima 3

REzimE 5

UVOD 5

SVRHA 6

pOLAznE OSnOVE i ObRAzLOžEnjE 6

ciLj iStRAžiVAnjA O pROcEni pOtREbA 7

a. period istraživanja 8

b. metodologija 8

c. Uzorak 8

d. Upitnik 9

kARAktERiStikE kOnAčnOg UzORkA 9

a. Veličina uzorka 9

b. Sektori 9

c. Okruzi 10

d. Starost preduzeća 11

e. Vlasnička struktura 11

f. Veličina preduzeća 11

g. Finansijski učinak 13

nALAzi 18

a. korišćenje usluga poslovne podrške - Upp 18

b. korišćenje obuka 20

pROcEnjEnA DOStUpnOSt, UpOtREbA i kVALitEt Upp U SRbiji 22

konsalting usluge 22

a. Svest o dostupnosti 22

b. korišćenje 22

c. kupovina 23

d. kupovina Upp (spremnost na plaćanje) 24

e. kvalitet 25

f. ponovno korišćenje 26

ObUkE 27

a. Svest o dostupnosti 27

b.korišćenje 27

c. kupovina 28

d. kvalitet 28

e. ponovno korišćenje 29

f. pretpostavljeni problemi sa kojima se preduzeća susreću 30

pOtREbA i SpREmnOSt DA SE pLAtE Upp 32

a. konsalting 32

b. Obuke 33

c. procena izdataka za obuke i konsalting usluge 34

d. procena izvora informacija 34

e. iSO sertifikacija 35

zAkLjUčci i pREpORUkE 37

konsalting 37

Obuke 38

pREpORUkE 39

Osnovne usluge poslovne podrške 39

pružanje usluga 39

promocija 39

Segmentacija tržišta 39

Redovna istraživanja 39

Okruženje za poslovnu podršku 40

3

Lista skraćenica i akronima

PPU Pružaoci poslovnih usluga

UPP Usluge poslovne podrške

EEN Evropska mreža preduzetništva

EU Evropska unija

ICIP Projekat unapređenja inovativnosti i konkurentnosti MSP

MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

NARR Nacionalna agencija za regionalni razvoj

RA/RC Regionalna agencija/regionalni centar(članovi mreže regionalnih razvojnih agencija)

RCR Regionalni centar za razvoj MSP

RRA Regionalna razvojna agencija

MSP Mala i srednja preduzeća

5

REzIME

nalazi prikazani u ovom izveštaju predstavljaju izvore informacija o trenutnoj situaciji na tržištu usluga poslovne podrške (Upp), sa aspekta potražnje za istima. napore ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (mERR) i nacionalne agencije za regionalni razvoj (nARR) bi trebalo us-resrediti na opipljive prednosti koje proističu iz korišćenja savetodavnih usluga i obuka. inter-vencijom bi trebalo stimulisati početno korišćenje usluga poslovne podrške. poželjno je da mala i srednja preduzeća (mSp) budu dovoljno upućena, u smislu da prepoznaju upravo onu uslugu koja odgovara njihovim potrebama i na pravi način procene kvalitet usluge koju koriste. Organ-izovanje promotivnih aktivnosti bi povećalo trenutno izuzetno nizak nivo svesti mSp o potrebi za unapređenjem kvaliteta svojih proizvoda i usluga. takođe, važno je da pružaoci poslovnih usluga (ppU) učine zajednički marketinški napor da promovišu usluge koje nude i da se usmere na potrebe malih i srednjih preduzeća.

preduzeća se suočavaju sa različitim problemima koji nisu usko povezani sa uslugama poslovne podrške. Administrativne prepreke, porezi, kao i nedostatak pristupa kapitalu su najčešći problemi sa kojima se preduzeća susreću.

trendovi na tržištu Upp kreću se u pozitivnom smeru. preduzeća koja su već koristila neku Upp su imala pozitivna iskustva i prilično visok procenat ih ponovo koristi. pored toga, ona preduzeća koja su svesna potrebe za korišćenjem Upp su spremna da te usluge i plate. mala i srednja preduzeća razumeju neophodnost postajanja relevantnih marketinških informacija i efikasnih marketing stra-tegija. kreiranjem i sprovođenjem efektivnog edukativnog sistema, sa naglaskom na jasne predno-sti koje proističu iz korišćenja Upp, ministrarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nacionalna agencija za regionalni razvoj i drugi ključni akteri mogu da podstaknu i poboljšaju opšte poslovno okruženje u Srbiji.

UVOD

istraživanje o proceni potreba mSp u Republici Srbiji sproveo je projekat “Unapređenje inova-tivnosti i konkurentnosti mSp” (icip), sa ciljem da pomogne ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj u analizi postojećih nedostataka i određivanju prioritetnih potreba za razvojem novih usluga.

procena potreba mSp predstavljala je treći korak jednog obuhvatnijeg procesa; proceni je prethodilo mapiranje postojećih pružalaca poslovnih usluga, kao i procena kvaliteta postojećih usluga u okviru Republičke mreže za podršku mSp. to znači da je icip projekat sproveo analizu prvo celokupnog obuhvata poslovne podrške za mSp (mapiranje), zatim kvaliteta ponude (procena organizacija za poslovnu podršku) i na kraju prirodu potražnje malih i srednjih preduzeća za uslugama poslovne podrške. kao rezultat toga, analiza (ne)usklađenosti ponude i potražnje će omogućiti timu icip projekta da razvije standardizovani priručnik poslovnih informacija, konsalting usluga i obuka koje će biti dopunjene kroz usluge koje pruža EEn. priručnik ima za namenu da doprinese uspostavl-janu novog Modela usluga poslovne podrške za MSP u Republici Srbiji. Opšta svrha novog modela poslovne podrške je unapređenje kvaliteta, obima i dostupnosti poslovnih usluga za mSp.

6

Aktivnost 1.1: Standardizovani model usluga za podršku poslovanju

Opšti cilj: povećanje kvaliteta, obima i dostupnosti usluga poslovne podrške.

Svrha: Razvoj i sprovođenje standardizovanog obima usluga, dopunjenih uslugama koje pruža Evropska mreža preduzetništva (EEn), koje ispunjavaju potrebe malih i srednjih preduzeća, koje mogu sprovoditi pružaoci poslovnih usluga (ppU).

istraživanje o proceni potreba mSp će služiti kao redovan, tekući proces koji bi trebalo da obezbedi mehanizam za unapređenje usluga u skladu sa najboljim primerima prakse iz Evropske unije (EU). U Republici Srbiji, nacionalna agencija za regionalni razvoj, uz podršku zavoda za Statistiku, spro-vodi godišnju Anketu o stanju, potrebama i problemima MSPP koja se fokusira na ključne potrebe i probleme u radu mSp i preduzetnika. Anketa obuhvata prosečno 3000 mSp, podeljene po sek-torima, veličini i lokaciji na kojoj se nalaze1.

Anketa nARR-a pruža, između ostalog, informacije o korišćenju konsalting usluga i istražuje potrebe preduzeća za obukama i osnovnim oblastima podrške mSp, prema veličini, sektoru i regionu. Ova anketa pruža koristan pregled i uvid u opšte okruženje u sektoru mSp, ali takođe naglašava potrebu za detaljnijom anketom koja bi se posebno bavila potrebama za konsaltingom i obukama kod mSp.

SVRHA

icip projekat je sproveo istraživanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, sa ciljem boljeg razume-vanja njihovih potreba za uslugama poslovne podrške. te usluge uključuju širok spektar nefinan-sijskih usluga koje su važne za uspostavljanje i rast preduzeća, uključujući i konsalting i obuke iz oblasti računovodstva/revizije/poreza, marketinga, informacionih tehnologija, strategija razvoja poslovanja, zaštite životne sredine, upravljanja finansijama, zaštite na radu, pravne regulative, kon-tole kvaliteta i ostalih poslovnih usluga.

cilj istraživanja bila je procena potražnje na tržištu, kao i identifikacija načina na koji mERR i nARR, uz podršku icip projekta, mogu intervenisati na tržištu u svrhu promocije korišćenja i razvoja Upp.

kao što je bio slučaj i sa prethodnom procenom pružalaca poslovnih usluga, nalazi ove procene će biti dostupni svim interesnim grupama projekta (uključujući, u ovom slučaju i mala i srednja preduzeća koja su učestvovala u istraživanju).

Ovaj izveštaj predstavlja sastavni deo mandata icip projekta da izgradi kapacitete malih i srednjih preduzeća i pružalaca poslovnih usluga, kao i da poboljša poslovno okruženje u Srbiji, a završava se preporukama koje bi trebalo da posluže daljem razvoju aktivnosti projekta koje vode sveobuh-vatnijem unapređenju poslovnih kapaciteta mSp i pružalaca usluga i utiču na pozitivne promene u poslovnom okruženju.

POLAzNE OSNOVE I OBRAzLOŽENJE

Širok opseg usluga iz brojnih izvora, dostupan je preduzetnicima i privatnim biznisima u Srbiji na osnovu različitih inicijativa. mapiranje2, koje je imalo za cilj da identifikuje, mapira i klasifikuje 1 “Stanje,potrebeiproblemimalihisrednjihpreduzećaipreduzetnika”Nacionalnaagencijaza regionalnirazvoj,Beograd,avgust–novembar20102 MapiranjeopsegauslugazapodrškuposlovanjuzaMSOuSrbiji(ICIP,februar2011)

7

Upp u Srbiji, kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora, uz kreiranje baze podataka koja omogućava opšti pregled okruženja poslovne podrške na nacionalnom i lokalnom nivou, bilo je praćeno pro-cenom koja se fokusirala na institucionalizovane i polu-javne pružaoce poslovnih usluga (članove Republičke mreže za podršku mSp)3. nakon ove aktivnosti, usledila je procena potreba mSp na na-cionalnom nivou, koja je sprovedena u saradnji sa nARR-om i Republičkom mrežom regionalnih razvojnih agencija i centara (RA/Rc). identifikovan je uzorak od 320 preduzeća, sastavljen od klije-nata i onih koji to nisu, kategorisanih prema vrsti (start-ap, malo i srednje) i geografskoj distribuciji.

Uspešan završetak analize potreba omogućava projektu da razvije i dostavi standardizovan set uslu-ga za podršku poslovanju, u okviru tri segmenta – informacija, obuka i konsaltinga sa fokusom na konkurentnost i inovacije, koje će odgovoriti na iskazane potrebe sektora mSp.

Dobijene informacije i zakljčci do kojih se došlo su važni za definisanje inicijativa za jačanje mreže RA/Rc i njihovih kapaciteta za postizanje sopstvenih strateških ciljeva i sprovođenja specifičnih akcionih planova.

CILJ ISTRAŽIVANJA O PROCENI POTREBA

procena potreba mSp ima za cilj da utvrdi nivo svesti mSp o dostupnim uslugama poslovne podrške u Republici Srbiji, kao i obim njihove upotrebe. Ukoliko mSp koriste usluge, istraživanje će pokaza-ti da li su ona spremna da plate za te usluge i koliko su zadovoljna kvalitetom pruženih usluga. Osim toga, istraživanje će pokazati neke od operativnih problema sa kojima se suočavaju preduzeća, kako bi se ukazalo na neke dodatne usluge koje preduzeća mogu tražiti.

izveštaj pruža detaljne informacije o karakteristikama i profilu uzorka preduzeća, prema sektoru, vlasničkoj strukturi, lokaciji, veličini, zaposlenima, prodaji, kao i nivou svesti, korišćenju i sprem-nosti da se plate usluge, sve to praćeno različitim faktorima koji su bitni pri odlučivanju o kupovini određene usluge, percepciji o dostupnosti i kvalitetu korišćene usluge. Ukoliko su usluge korišćene, onda bi bilo interesantno saznati koliko često su one korišćene tj, da li je došlo do ponovne upotrebe usluge. izveštaj će takođe istražiti probleme sa kojima se suočavaju preduzeća u svom poslovan-ju. interesantni su i podaci o tome koji su izvori poslovnih informacija rangirani kao najvažniji. istraživanje će se baviti i učešćem preduzeća kao podugovarača za druge kompanije / organizacije, kao i članstvom u profesionalnim / poslovnim udruženjima.

nalazi prikazani u ovom izveštaju predstavljaju izvore informacija za dalji razvoj aktivnosti za podršku i unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

procena potreba mSp se fokusira na sledeće kategorije usluga konsaltinga i obuka: a. konsalting za početnike u biznisu (start-ap)b. Strategije razvoja poslovanjac. marketing/promocija/prodaja (uključujući istraživanje tržišta)d. pravne uslugee. Upravljanje ljudskim resursimaf. kontrola kvaliteta i sertifikacija kvaliteta g. bezbednost i zaštita na raduh. zaštita životne sredinei. Računovodstvo/Revizija/porezij. Upravljanje finansijama – finansijski menadžment

3 ProcenainstitucionalizovanihpružaocaposlovnihuslugauSrbiji(mart/jun2011)

8

k. informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju za njih

kao i na sledeće istraživačko, razvojne i proizvodne kategorije:

a. proizvodne tehnologije/operacijeb. informacione tehnologije (kompjuterski harver i softver, održavanje)c. tehnički test/tehničko održavanje/tehnički nadzord. Dizajn novih proizvoda/prototipa/testiranjee. primenjivanje patenta/zaštita uzorka/licenciranje proizvodaf. Učešće u istraživačkim i razvojnim projektima/ istraživanja po ugovorug. prijave za mere bespovratne pomoći.

a. Period istraživanja

istraživanje je sprovedeno tokom marta, aprila i maja 2011. godine, a popunjeni upitnici su analizi-rani tokom juna 2011. godine.

b. Metodologija

metodologija se zasnivala na razvoju upitnika koji se oslanjao na prethodna istraživanja mSp sekto-ra, koje je sprovodila međunarodna finansijska korporacija Svetske banke - iFc (pogledati ispod - d). Upitnik je potom dostavljen mreži RA/Rc (navedeni u tabeli 1) za dalju lokalnu implementa-ciju. Svako od njih je dobio instrukcije da anketira minimum 20 preduzeća, poželjno putem inter-vjua. U slučaju da intervjui nisu bili mogući, savetovano je da se upitnici proslede poštom ili putem elektronske pošte uz instrukcije za vraćanje popunjenog upitnika istim putem. popunjeni upitnici su potom bili dostavljeni icip projektu, koji je sproveo unos podataka u Excel tabele. Analiza je započeta nakon unošenja podataka.

Tabela 1 RRA/RCR uključene u istraživanjeRCR Beograd RRA VEEDA-Vranje RRA Kragujevac RRA ORA JUG-Nis RRA Zlatibor-Uzice RCR Banat-Zrenjanin RRA Kraljevo RCR SuboticaRCR Krusevac RRA PozarevacRRA SEDA-Novi Pazar RCR Timok-ZajecarRCR Leskovac RRA Ruma

RRA Backa-Novi Sad RCR Alma Mons-Novi Sad

c. Uzorak

procena potreba mSp, koju je sproveo icip projekat, rađena je u bliskoj saradnji sa ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i nacionalnog agencijom za regionalni razvoj. projekat je usaglasio koncept istraživanja sa mERR i nARR, kao i broj preduzeća koje svaka/i RA/Rc treba da anke-tira. Svaki od 16 članova mreže trebalo je da odabere “reprezentativni uzorak” od maksimum 20 i minimum 10 preduzeća, kako bi bio prikazan regionalni profil preduzeća i geografska oblast koju pokriva svaka/i RA/Rc. Anketirano je ukupno 204 mSp (od mogućih 320), a 188 upotrebljivih upitnika je dostavljeno icip projektu.

9

d. Upitnik

Upitnik koji je korišćen je, najvećoj meri, zasnovan na istraživanju razvoja privatnog sektora koje je sprovela međunarodna finansijska korporacija Svetske banke – iFc (verzija iz 2001. godine), a koje se sprovodi u jugoistočnoj Evropi, pa i šire. izmene su napravljene u skladu sa sugestijama tima eksperata i članova Republičke mreže.

trebalo bi napomenuti da je istraživanje kreirano tako da mSp koja popunjavaju upitnik ostanu anonimna, jer se na taj način osećaju slobodnije da odgovore na neka pitanja. međutim, neki od popunjenih upitnika su vraćeni sa pečatom kompanije. U svakom slučaju, te informacije nisu bile uključene u analizu pristiglih odgovora. presek vrsta kompanija koje su činile uzorak se može videti u tabeli 2 ispod.

Osoblje RA/Rc je dobilo sve potrebne instrukcije vezane za svrhu, sadržaj, obradu podataka i očekivane ishode istraživanja na radionici icip projekta, koja je održana u februaru 2011. godine. Radionica je organizovana sa ciljem da se osigura temeljno razumevanje upitnika, da se eventualno unapredi kvalitet odgovora i da se poveća broj pristiglih odgovora.

Svaka/i RA/Rc je imenovao osobu koje je bila odgovorna za sprovođenje istraživanja na terenu.

KARAKTERISTIKE KONAČNOG UzORKA

a. Veličina uzorka

za ovo istraživanje, očekivani uzorak je bio 320 preduzeća, formiran na osnovu maksimalnog broja od 20 popunjenih upitnika koje je trebalo da dostavi svaka/i RA/Rc. na adresu našeg projekta pristiglo je ukupno 188 popunjenih upitnika, što čini 59% od očekivanog/maksimalnog uzorka. konačni uzorak je umnogome reprezentativan u pogledu veličine preduzeća (pogledati ispod - f), vrste (uz napomenu da su u ovom uzorku više zastupljena proizvodna preduzeća, a manje trgovin-ska preduzeća: trgovinska 7.45% (uzorak) u odnosu na 35.7% (nacionalni prosek), proizvodna 43% (uzorak) u odnosu na 17.1% (nacionalni prosek) i geografske distribucije preduzeća (pogledati ispod – c, osim velikih razlika u beogradu, pčinjskom, Raškom i južnobačkom okrugu).

Ovaj uzorak je svakako mali i stoga se ne može posmatrati kao naučno reprezentativan, ali iz ugla kreiranja politike, anketirana preduzeća predstavljaju važan segmet mSp sektora tj. “klijenata” (bilo da su korisnici usluga ili ne) institucionalnizovanih pružaoca poslovnih usluga koji rade na regionalnom ili lokalnom nivou. njihovi odgovori, dakle, mogu otkriti mnogo toga o aktivnijim preduzećima koja su, u manjoj ili većoj meri, integrisana u mreže lokalne ili regionalne poslovne podrške.

b. Sektori

Uzorak preduzeća pripada uglavnom najvećim privrednim sektorima: poljoprivreda, proizvod-nja, građevina, informacione tehnologije, transport/saobraćaj, trgovina i turizam. Distribucija preduzeća prema sektorima je prikazana u tabeli 2.

10

Tabela 2 Struktura uzorka prema sektorima delatnostiSektor delatnosti Broj preduzeća % uzorka

Poljoprivreda 27 14.36%

Građevina 6 3.19%

Proizvodnja 81 43.09%

Informacione tehnologije 3 1.60%

Trgovina 14 7.45%

Transport/saobraćaj 2 1.06%

Turizam 5 2.66%

Ostalo 19 10.11%

Bez odgovora 31 16.49%

188 100.00%

proizvodni sektor obuhvata sledeće delatnosti: tekstilnu, kožno-prerađivačku, drvno-prerađivačku, papirnu, hemijsku, proizvodnju proizvoda od gume i plastike, nemetali, metali i proizvodi od met-ala, mašinsku, električni uređaji, transportnih sredstava i nameštaja. klasifikacija sektora je nap-ravljena prema “Odluci o klasifikaciji delatnosti” – Službeni glasnik Republike Srbije br. 104/2009.

c. Okruzi

preduzeća uključena u uzorak obuhvataju trinaest okruga širom Srbije: Severno-bački, Srednje-banatski, juzno-bački, beogradski, braničevski, jablanički, Raški, zlatiborski, Šumadijski, Rasinski, zaječarski, pčinjski, i nišavski okrug (napomena: 3 okruga nisu poslala popunjene upitnike na vreme za uključivanje u analizu). tabela 3 pokazuje distribuciju preduzeća po okruzima.

Tabela 3 Distribucija uzorka prema okruzima Okrug Broj preduzeća % preduzeća U poređenju sa %

preduzeća prema Za-vodu za statistiku

Severno-bački 115.85 4.8

Srednje-banatski 9 4.79 8.0Juzno-bački 5 2.66 13.3Beogradski 20 10.64 29.3Braničevski 15 7.98 4.6Jablanički 10 5.32 2.1Zlatiborski 16 8.51 13.7Šumadijski 20 10.64 6.7Zaječarski 13 6.91 2.5Nišavski 15 7.98 6.4Pčinjski 22 11.70 1.9Raški 22 11.70 3.7Rasinski 10 5.32 3.0Ukupno 188 100% 100%

11

d. Starost preduzeća

grafikon 1 prikazuje godine osnivanja preduzeća iz uzorka. gotovo polovina preduzeća je osnovana od 2000. godine, a jedna četvrtina između 1991. i 1999. godine, sto upućuje na to da tri četvrtine uzorka čine preduzeća koja su relativno “mlada” – 20 godina ili manje – a jedna trećina je takoreći novih preduzeća, osnovanih od 2007. godine.

Grafikon 1 Godine osnivanja anketiranih preduzeća

e. Vlasnička struktura

grafikon 2 prikazuje da je više od 90% preduzeća u privatnom domaćem vlasništvu. privatno stra-no vlasništvo i državno vlasništvo je zastupljeno u malom procentu uzorka.

Grafikon 2 Vlasnička struktura uzorka

f. Veličina preduzeća

grafikoni 3a i 3b prikazuju strukturu uzorka preduzeća prema broju zaposlenih (prema polu) za 2010. i 2011. godinu. najveći procenat zaposlenih za obe godine (i oba pola) pripada kategoriji veličine od 1 do 4. ‘mikro preduzeća’ (do 9 zaposlenih) imaju preko 52% zaposlenih muškaraca i preko 44% zaposlenih žena u 2010. godini. proporcije se smanjuju u 2011 (40% ondosno 43%) zbog većeg udela ‘nedostajućih vrednosti’ (verovatno zbog činjenice da preduzeća nisu želela da “predviđaju” broj zaposlenih do kraja tekuće godine). za ‘mala’ preduzeća (10-49 zaposlenih), za-poslenost muškaraca je iznosila otprilike 25%, a zaposlenost žena oko 21% u 2010. godini. ci-fre za 2011. godinu su opet niže, zbog velikog broja ‘nedostajućih vrednosti’. konačno, za ‘srednja’ preduzeća (50-249 zaposlenih), cifre za muškarce i žene su manje od 10%, za obe godine. Struktura uzorka u pogledu veličine (broja zaposlenih) stoga govori da jednu polovinu čine mikro preduzeća,

12

jednu četvrtinu mala, a jednu desetinu srednja preduzeća. za mikro i mala preduzeća, ove cifre su približne nacionalnom proseku (47% i 23% na osnovu podataka iz 2009).4 za srednja preduzeća, nacionalni prosek iznosi 30%, te su ona u ovom istraživanju manje zastupljena u odnosu na mikro i mala preduzeća.

Grafikon 3a zaposleni prema veličini kompanije i polu u 2010. godini

Muški pol 85.64% Ženski pol 68.62%

Grafikon 3a zaposleni prema veličini kompanije i polu u 2011. godini

Muški pol 62.77% Ženski pol 47.87%

kada govorimo o upravljačkoj strukturi preduzeća, dobijene cifre su veoma nepouzdane zbog ve-likog broja neodgovorenih pitanja, ali postoji indikacija da oko 60% preduzeća ima između 50% i 100% direktora/menadžera koji su muškog pola, a oko 21% ima između 50% i 100% direktora/menadžera koji su ženskog pola. Što se tiče nivoa obrazovanja menadžera u preduzećima, nalazi govore da 42% preduzeća ima između 50% i 100% univerzitetski obrazovanih direktora/menadžera, a oko 36% ima između 50% i 100% menadžera sa diplomom srednje škole (ili niže).

4 Izveštajomalimisrednjimpreduzećimaipreduzetnicima2009(MERR,NARR),p12

13

g. Finansijski učinak

godišnji promet preduzeća u 2008., 2009. i 2010. godini prikazan je na grafikonima 4, 5 i 6. Otpri-like 40% preduzeća je prijavilo godišnji promet od manje od 25,000,000 dinara (oko 250,000 evra) za sve tri godine. Daljih 17-21% je prijavilo godišnji promet između 25,000,000 i 100,000,000 dinara (otprilike do million evra). postoji, međutim, trend povećanja u procentima za godišnji promet od 350 miliona dinara (oko 3.5 miliona evra).

Grafikon 4 Prijavljeni godišnji promet anketiranih preduzeća u 2008. godini

Grafikon 5 Prijavljeni godišnji promet anketiranih preduzeća u 2009. godini

14

Grafikon 6 Prijavljeni godišnji promet anketiranih preduzeća u 2010. godini

Osim pitanja o godišnjem prometu, postavljeno je i pitanje koja su očekivanja preduzeća kada je reč o budućim prihodima u 2011. godini i tokom naredne 3 godine.

grafikon 7 prikazuje da nešto više od 30% preduzeća predviđa rast veći od 10% u 2011. godini. zatim, 35% njih očekuje rast 5-10% u 2011. godini. za sledeće 3 godine, proporcije ukazuju na 30% odnosno 25% (pogledati grafikon 8). generalno govoreći, anketirana preduzeća imaju optimističan stav prema budućnosti, dok samo 4% očekuje smanjenje prometa u 2011. i samo 2% predviđa smanjenje prometa tokom naredne tri godine. Grafikon 7 Očekivanja rasta prometa preduzeća u 2011. godini

Grafikon 7 Očekivanja rasta prometa preduzeća u naredne tri godine

15

grafikoni 9, 10, 11 i 12 opisuju koliko anketirana preduzeća planiraju da investiraju (u dinarima) tokom 2011. godine kroz obrtni kapital, kapitalne izdatke, za zaposlene i istraživanje i razvoj.

grafikon 9 pokazuje planirane investicije u obrtnom kapitalu u iznosu od milion dinara kod preko 18% uzorka. grafikon 10 pokazuje sličnu tendenciju, kada govorimo o kapitalnim izdacima, gde preko 17% uzorka planira investicije u iznosu od milion dinara. Što se tiče investiranja u zaposlene i istraživanje i razvoj, (grafikoni 11 i 12), planirane su investicije u iznosu od najmanje milion dinara za zaposlene - 9% , odnosno 4% za istraživanje i razvoj. treba napomenuti da je u svim navedenim slučajevima visok procenat nedostajućih vrednosti, što ukazuje ili na nevoljnost da se dostave po-daci, ili nepostojanje planiranih investicija ili pak na neizvesnost u planiranju investicija. Svakako je i slučaj da je procenat onih koji planiraju investicije manji od onih koji predviđaju rast, što ukazuje da se rastu “nadaju”, pre nego što ga planiraju, kao i da on nije obavezno praćen značajnim investi-cijama, kako bi se obezbedio siguran rast.

Grafikon 9 Planirane investicije u obrtnom kapitalu u 2011. godini

Grafikon 10 Planirane investicije u kapitalnim izdacima u 2011. godini

16

Grafikon 11 Planirane investicije u zaposlene u 2011. godini

Grafikon 12 Planirane investicije u istraživanje i razvoj (I&R) u 2011. godini

preko 50% anketiranih preduzeća su članovi privredne komore, dok 40% pripada nekom profesion-alnom/poslovnom udruženju (pogledati grafikone 20 i 21).

Grafikon 20 Članstvo u Privrednoj komori

Grafikon 21 Članstvo u profesionalnim/poslovnim udruženjima

17

postavljeno je i pitanje da li su anketirana preduzeća svesna postojanja profesionalnih/poslovnih udruženja relevantnih za njihovo poslovanje, a da trenutno nisu njihovi članovi. prema rezultatima, samo oko 30% preduzeća zna za neka relevantna profesionalna/poslovna udruženja u koja se nisu već učlanili (grafikon 22).

Grafikon22 Svest o postojanju ostalih profesionalnih/poslovnih udruženja

glavni razlog zbog kog preduzeća nisu članovi tih udruženja jeste taj što udruženja nisu u stanju da se “efikasno zalažu” za njihove interese i to je stav preko 45% ispitanika (grafikon 23).

Grafikon 23 Razlozi nepristupanja nekom udruženju

Da Ne Nema odgovora

18

NALAzI

a. Korišćenje usluga poslovne podrške - UPP

U cilju merenja nivoa postojanja svesti i razumevanja koja mSp imaju kada je reč o Upp i onom što ih čini, ali i da bi se procenio stepen korišćenja usluga, od preduzeća je traženo da odgovore da li su koristila Upp u poslednje 3 godine.

Većina preduzeća (58.51%) je na ovo pitanje odgovorila pozitivno (pogledati grafikon 13).

grafikon 13 Korišćenje usluga u poslednje 3 godine

najviše korišćene usluge u formi konsaltinga bile su (pogledati tabelu 4a ispod): zaštita i bez-bednost na radu (koristilo je 45.73% preduzeća), zatim računovodstvo, revizija i porezi (41.56%), kontrola i sertifikacija kvaliteta (38.65%), informacione tehnologije (32.89%), i marketing, promo-cija i prodaja (28.75%). Ostale često korišćene usluge (sa preko 20% odgovora) uključuju: Razvoj poslovanja / strategije, pravne usluge, propisi vezani za zaštitu životne sredine, informacije o finan-sijskim razvojim programima, kao i dizajn novih proizvoda. najmanje korišćene usluge su: učešće u istraživačkim i razvojnim projektima (2.07%), prijave za mere bespovratne pomoći (7.80%), pri-javljivanje za patente (8.16%), finansijski menadžment (8.22%), tehničko testiranje (9.33%), uprav-ljanje ljudskim resursima (11.41%). konsalting za početnike u biznisu (start-ap) je koristilo samo 15.83% preduzeća.

Tabela 4a Najviše korišćenje usluge u formi konsaltingaBezbednost i zaštita na radu 45.73%Računovodstvo, revizija i porezi 41.56%Kontrola i sertifikacija kvaliteta 38.65%Informacione tehnologije 32.89%Marketing, promocija i prodaja 28.75%Razvoj poslovanja i strategija 23.03%Dizajn novog proizvoda, prototipa, testiranje 22.73%Propisi vezani za zaštitu životne sredine 22.08%Informacije o finansijskim razvojim programima 20.81%Pravne usluge 20.51%

U pogledu obuka (tabela 4b), situacija je slična, istih 5 usluga su najviše rangirane, samo uz manji procenat upotrebe (osim marketinga, promocije i prodaje koji ima isti procenat kao kod konsalt-

19

inga). najmanje korišćene obuke su takođe one koje se najmanje koriste u formi konsaltinga, uz uslugu - propisi vezani za zaštitu životne sredine – koja je korišćena samo u 10% slučajeva.

Tabela 4b Najviše korišćene usluge u formi obuka Zaštita i bezbednost na radu 37.27%

Računovodstvo, revizija i porezi 32.67%

Marketing, promocija i prodaja 28.39%

Kontrola i sertifikacija kvaliteta 28.13%

Informacione tehnologije 21.09%

Konslating za početnike u biznisu (start-ap) 19.26%

informacije o finansijskim razvojim programima i pomoć pri aplikaciji 17.53%

Pravne usluge 16.67%

Razvoj poslovanja i strategija 14.67%

Finansijski menadžent 13.51%

za ona preduzeća koja su koristila Upp, ključni pružaoci poslovnih usluga bile su sledeće instituci-je/organizacije:

grafikon 14 Pružaoci poslovnih usluga (N = 110)

glavni pružaoci poslovnih usluga kojima su se preduzeća obraćala su agencije za razvoj mSp, re-gionalne razvojne agencije i privatni konsultanti, ukupno sa preko 30% anketiranih preduzeća koja su pozitivno odgovorila na pitanje da li su koristila usluge u poslednje 3 godine (tj. oko 30% od 60% = oko 20% svih ispitanika).

Ona preduzeća koja nisu koristila usluge poslovne podrške u poslednje 3 godine su upitana za razloge zbog kojih nisu koristila usluge. Rezultati su prikazani u grafikonu 15. za otprilike 36% preduzeća najčeši odgovor je “nemamo na raspolaganju sredstva za korišćenje Upp”. Ostali razlozi

20

su “pružaoci usluga su skupi” i “nisu dostupne besplatne usluge,” (oko 32%). Rezultati pokazuju da postoji relativni nizak nivo svesti o potrebi za Upp, kao i nedostatak volje ili mogućnosti da se za te usluge plati. Savetuje se da se intervencije koncentrišu na povećanje nivoa svesti o koristima koje donosi korišćenje Upp.

Grafikon 15 Razlozi zbog kojih se ne koriste UPP (N = 78)

b. Korišćenje obuka

preduzećima je postavljeno pitanje da li su ikad obezbedili obuke za svoje zaposlene. broj preduzeća koja ulažu u svoje zaposlene kroz obuke je relativno visok (oko 65%) - pogledati grafikon 16 dole.

Grafikon 16 Obuke za zaposlene

Od onih preduzeća koja omogućavaju obuke svojim zaposlenima, velika većina, iliti 80.33% obezbeđuje obuke u samom preduzeću, dok 43.44% njih angažuje eksternog konsultanta za obuke (grafikoni 17 i 18).

21

grafikon 17 Obuke za zaposlene u preduzeću

grafikon 18 Angažovanje eksternih konsultanata za obuke

Od preduzeća koja ne obezbeđuju obuke za svoje zaposlene, traženo je da navedu razloge za takvu odluku. “zaposleni mogu da se obučavaju tokom rada na poslu” je najčešće citiran razlog (26.06%), a prati ga mogućnost da preduzeća nisu definisala/dala prioritet potrebama za usavršavanje (13.83%) kao i činjenica da “nisu dostupne besplatne usluge” (13.30%) ili oni ne mogu da ih priušte (12.77%) – pogledati grafikon 19.

Grafikon 19 zašto preduzeća ne obezbeđuju obuke za zaposlene

22

PROCENJENA DOSTUPNOST, UPOTREBA I KVALITET UPP U SRBIJI

Konsalting usluge

a. Svest o dostupnosti

kako bi utvrdili sve aspekte potražnje za Upp, procenjivali smo nivo svesti preduzeća o dostupnosti određenih konsalting usluga i pitali smo ih da li su koristili određenu uslugu, da li su istu platili i kakav je bio kvalitet pružene usluge, kao i da li su tu uslugu koristili više od jednog puta.

tabela 5 prikazuje pokazuje relativno visok nivo svesti o dostupnosti najvećeg broja konsalting usluga. najveći procenat su dobile konsalting usluge vezane za računovodtstvo/reviziju/poreze (78.62%), zatim kontrolu i sertifikaciju kvaliteta (77.44%), zaštitu i bezbednost na radu (74.55%), i marketing/promociju/prodaju (71.26%). najmanji procenat dobila je usluga “prijava za mere be-spovratne pomoći” (53.42%) i “učešće u istraživačkim i razvojnim projektima” (54.61%).

Tabela 5 Procenjena dostupnost konsalting usluga Br. Konsalting usluge 3.1. Dostupne poslovne

usluge u Srbiji? 1 Računovodstvo/revizija/porezi 78.62% 2 Kontrola i sertifikacija kvaliteta 77.44% 3 Zaštita i bezbednost na radu 74.55% 4 Informacione tehnologije 73.08% 5 Marketing/promocija/prodaja 71.26% 6 Propisi vezani za zaštitu životne sredine 68.35% 7 Pravne usluge 66.67% 8 Konsalting za početnike u biznisu (start-ap) 65.99% 9 Razvoj novog proizvoda-prototipa-testiranje 65.00%

10 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju .

64.94%

b. Korišćenje

Statistički podaci vezani za korišćenje konsalting usluga u bliskoj su korelaciji sa podacima o dostup-nosti (pogledati tabelu 6). Usluge sa najvećim stepenom korišćena su računovodtstvo/revizija/pore-zi (41.56%), kontrola i sertifikacija kvaliteta (38.65%), zaštita i bezbednost na radu (45.73%) i infor-macione tehnologije (32.89%). primetna je, međutim, manja upoteba ostalih konsalting usluga iz oblasti razvoja poslovanja, kao što su konsalting usluge za zaposlene i usluge vezane za istraživanje i razvoj: prijava za patente – zaštita uzorka – licenciranje proizvoda, učešće u istraživačko – raz-vojnim projektima i tehničko testiranje, savetovanje i nadzor, zatim prijave za mere bespovratne pomoći i finansijski menadžment.

23

Tabela 6 Korišćenje određenih konsalting usluga Br. Konsalting usluge 3.2. Da li se koristili

ovu uslugu?

1 Zaštita i bezbednost na radu 45.73% 2 Računovodstvo/revizija/porezi 41.56% 3 Kontrola i sertifikacija kvaliteta 38.65% 4 Informacione tehnologije 32.89% 5 Marketing/promocija/prodaja 28.75% 6 Razvoj poslovanja / strategija

23.03%

7 Razvoj novog proizvoda-prototipa-testiranje 22.73% 8 Propisi vezani zaštitu životne sredine 22.08% 9 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju

. 20.81%

10 Pravne usluge 20.51%

na osnovu prethodnih pojašnjenja, sasvim je jasno da gotovo u svim slučajevima, svest o postojanju neke usluge premašuje njeno korišćenje, uglavnom za 30-40% (u nekim slučajevima npr. konsalt-ing usluge za početnike u biznisu i do 50%). Sve navedeno ukazuje da promocija usluga poslovne podrške ima uspeha, kao i da je “prodor na tržište” relativno visok, u nekim slučajevima, ta cifra ide i do 70% uzorka preduzeća. međutim, svest o postojanju usluga se ne prenosi na koršćenje tih uslu-ga, bar ne u velikoj meri. Upotreba usluga se kreće od 20 do 30% (tj. odnos svest-korišćenje je 1:3), osim određenih usluga koje sa sobom nose pravnu ili zakonsku obavezu (npr. bezbednost i zaštita na radu i računovodstvo/revizija) ili su vezane za specifične političke imperative (npr. kontrola i sertifikacija kvaliteta). jedine usluge koju relativno dobro korišćenje (20-30%) a jasno su poveza-ne sa razvojem poslovanja su marketing/promocija/prodaja, poslovni razvoj/strategija i (možda) informacione tehnologije. jedina usluga koja dostiže sličan nivo, a tiče se inovacija, jeste dizajn i testiranje proizvoda.

Stoga, iz ovog istraživanja proizilazi činjenica da manje od trećine preduzeća koristi strateški važne Upp, dok za određene usluge (finansijski menadžment) taj pocenat jedva dostiže 10%. nameće se zaključak da predstavlja izazov, kako za pružaoce, tako i za promotere poslovnih usluga, uz rela-tivno visok nivo svesti o postojanju, kako povećati nivo korišćenja tih usluga. Ovim ćemo se poseb-no baviti u odeljku zaključci/preporuke. c. Kupovina

tabela 7 pokazuje procenat korisnika određene usluge koji su istu platili. trebalo bi napomenuti da su navedeni procenti u stvari procenti onih preduzeća koja su prijavila korišćenje Upp (tj. pred-stavljaju procenat od procenta ukupnog uzorka). na primer, najveći procenat kupovine usluge je za računovodtstvo/reviziju/poreze, uz podatak da je 47.79% preduzeća koja su koristila ovu uslugu, nju i platila (tj. 47.79% od 41.56% = c20% ukupnog uzorka). znači da mSp koja su koristila ovu uslugu i istu platila predstavljaju manjinu ukupnog uzorka. imajući to u vidu, možemo primetiti da usluge za koje se najčešće plaća, su ustvari one usluge koje su povezane sa zakonskim i pravnim obaveza-ma, kao i standardom kvaliteta. izuzetak predstavljaju usluge informacionih tehnologija, dizajna novog proizvoda, marketinga i promocije, razvoja poslovanja/strategije i proizvodne tehnologije. međutim, ovi procenti su relativno niski. najmanje se kupuju konsalting usluge za početnike u bi-znisu uz 3% preduzeća koja su platila tu uslugu od 15% onih koji ih koriste. Ovo nije iznenađujuće, imajući u vidu da nARR ove usluge ne naplaćuje, jer su deo paketa za podršku start-ap.

24

Tabela 7 Konsalting usluge koje preduzeća kupuju

Br. Konsalting usluge

3.3. ikada kupljena?

1 Računovodstvo/revizija/porezi 47.79% 2 Zaštita i bezbednost na radu 46.15% 3 Kontrola i sertifikacija kvaliteta 41.67% 4 Informacione tehnologije 38.24% 5 Razvoj novog proizvoda-prototipa-testiranje 30.00% 6 Propisi vezani za zaštitu životne sredine 28.00% 7 Marketing/promocija/prodaja 22.32% 8 Pravne usluge 20.00% 9 Razvoj poslovanja / strategija

17.82%

10 Proizvodna tehnologija / operacije 17.20%

d. Kupovina UPP (spremnost na plaćanje)

kao i za iskustvo u kupovini Upp, preduzeća su anketirana o njihovoj spremnosti da plate za te usluge u budućnosti. tabela 8 pokazuje veću spremnost preduzeća da plate usluge nego što je to slučaj sa trenutnim iskustvom u plaćanju usluga. to može ukazati na činjenicu da postoje usluge za koje su mSp spremna da plate, iako to nisu do sad učinila, zbog toga što tu uslugu nisu ni koristila, ili zato što su je koristila bez nadoknade. Usluge za koje su preduzeća spremna da plate su najčešće marketing i promocija (52.21%). Ovo se može uporediti sa 28.75% preduzeća koja su već platila za uslugu. Ostale usluge za koje su preduzeća najspremnija da plate uključuju: knjigovodstveni / finansijski izveštaji, sistemi kvaliteta iSO 9001, web dizajn i istraživanje / analiza tržišta. najniže rangirane usluge po spremnosti za kupovinu su: usluge zapošljavanja, zakon o zapošljvanju, korpo-rativno upravljanje, intelektualna svojina, kao i konsalting u budžetiranju i procenama.

pretpostavlja se da ispitanici ne vide te usluge kao važne za njihova preduzeća ili da na trenut-nom nivou razvoja / kapaciteta, njima te usluge jednostavno nisu potrebne. interesantno je (ali ne i iznenađujuće) da su najtraženije one usluge za koje su preduzeća spremna da plate (tabela 8). jedini izuzetak je dizajn proizvoda, koji je visoko kotiran kao potreban, ali je nisko kotiran kod spremnosti preduzeća da plate za tu uslugu. Sa druge strane, revizija nije visoko kotirana u potražnji, ali postoji velika spremnost da se za tu uslugu plati, verovatno zbog pravne prirode te usluge (tj. za ove vrste usluga, postoji veliko očekivanje da se plaćanje podrazumeva).

25

Tabela 8 Poređenje usluga po tražnji i spremnosti da se one plate

No. Rankiranje poslovnih usluga najpotrebnija

1 Oglašavanje i promocija 35.67% 52.21% 2 Sistemi kvaliteta (npr. ISO 9000) 34.88% 48.09% 3 Istraživanje i analiza tržišta 29.59% 42.96% 4 Dizajn proizvoda 28.74% 29.69% 5 Uvođenje standarda (npr. ISO 14000) 27.59% 34.53% 6 Marketing strategija 27.49% 36.23% 7 Kontrola i unapređenje kvaliteta 26.47% 40.30% 8 Zaštita i bezbednost na radu 21.71% 39.01% 9 Knjigovodstvo/finansijski izveštaji 21.59% 45.07% 10 Planiranje proizvodnje 21.08% 29.27%

e. Kvalitet

Anketirana preduzeća deluju relativno zadovoljno kvalitetom korišćenih usluga. Ukoliko je neka usluga korišćena, najčešći odgovori su da je ona bila “dobra,” iako je u većem broju odgovor glasio “nemam mišljenje”. Samo je u slučaju bezbednosti i zaštite na radu, kontrole i sertifikacije kvaliteta i računovodstva/revizije/poreza (kao konsalting usluga) više odgovora označenih kao “dobra” nego što ima odgovora “nemam mišljenje”. Računajući da su samo korisnici Upp odgovarali na ovo pitanje, rezultati ukazuju na visok nivo apatije, kada govorimo o kvalitetu pruženih usluga. tabela 9 pokazuje usluge koje su ocenjene kao najkvalitetnije. primetno je da nijedna usluga nije ostvarila 50% ili više odgovora “dobra”. Stoga, na osnovu ovog dokaza, mora se preispitati efikasnost usluga. Dalje tumačenje je opisano ispod.

Tabela 9 Procenjeni kvalitet pruženih usluga

Br. Da li ste ikada koristili ovu uslugu? Da li ste koristili ovu

uslugu?Loše Prosečno Dobro

1 Zaštita i bezbednost na radu 45.73% 6.25% 20.31% 42.97%

2 Računovodstvo/revizija/porezi 41.56% 3.54% 19.47% 39.82%

3 Kontrola i sertifikacija kvaliteta. 38.65% 3.45% 12.07% 46.55%

4 Informacione tehnologije 32.89% 5.00% 15.00% 35.00%

5 Marketing/promocija/prodaja 28.75% 3.77% 22.64% 30.19%

6 Razvoj poslovanja / strategija 23.03% 4.17% 14.58% 28.13%

7 Razvoj novog proizvoda-prototipa-testiranje. 22.73% 5.21% 10.42% 27.08%

8 Propisi vezani za zaštitu životne sredine 22.08% 4.35% 18.48% 21.74%

9 Informacije o finansijskim razvojnim progra-mima i pomoć pri prijavljivanju 20.81% 4.30% 13.98% 29.03%

10 Pravne usluge 20.51% 3.92% 16.67% 26.47%

26

takodje, u sledećem grafikonu su prikazane prosečne ocene za konsalting usluge.

Grafikon 24 Prosečne ocene za odabrane konsalting usluge

Prosečne ocene za odabrane konsalting usluge

2.85 2.83

2.72

2.81 2.85

2.80 2.83

2.81 2.80

2.60

2.65

2.70

2.75

2.80

2.85

2.90

Razvoj poslovanja

proizvodna tehnologija

Marketing/ Promocija/ prodaja

IT Računovod/ revizija/

porezi

Finansijski Menadžment

Zaštita sredine

bezbednostl zaštita na radu

pravne usluge

f. Ponovno korišćenje

Usluge sa najvećom stopom ponovne upotrebe (korišćene više od jednog puta) su (pogledati tabelu 10): računovodstvo/revizija/porezi (51.33%), informacione tehnologije (40.82%), zaštita i bezbed-nost na radu (35.54%), i kontrola i sertifikacija kvaliteta (32.20%). Ponovna upotreba je dobar pokazatelj zadovoljstva, pod uslovom da ponovno korišćenje nije obavezno usled pravnih i za-konskih razloga, a u tom slučaju bi bilo diskutablno zaključivati da su ispitanici zadovoljni. Međutim, za usluge koje su povezane sa razvojem poslovanja i koje imaju relativno visoku sto-pu ponovne upotrebe (npr. marketing/promocija/prodaja, dizajn novog proizvoda / prototipa / testiranje, razvoj poslovanja / strategija) može se zaključiti da imaju pravu (i merljivu?) vred-nost za poslovanje.

Tabela 10 Ponovno korišćenje: usluge korišćenje više puta Br. Konsalting usluge

3.5. da li ste koristilii ovu uslugu više od jednog puta?

1 Računovodstvo/revizija/porezi 51.33% 2 Informacione tehnologije) 40.82% 3 Zaštita i bezbednost na radu 35.54% 4 Kontrola i sertifikacija kvaliteta. 32.20% 5 Marketing/promocija/prodaja 27.88% 6 Pravne usluge 27.18% 7 Razvoj novog proizvoda-prototipa-testiranje. 25.26% 8 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju. 21.65% 9 Razvoj poslovanja / strategija

20.83%

10 Propisi vezani za zaštitu na radu 18.28%

OBUKE

27

a. Svest o dostupnosti

tabela 11 pokazuje da svest o dostupnosti obuka varira od veoma visokog nivoa za obuke za početnike (start-ap) (74.22%) do niskog nivoa za učešće u istraživačko-razvojnim projektima (47.86%). Osim toga, kod anketiranih preduzeća postoji visok nivo svesti (preko 70%) o obukama iz oblasti marketinga/promocije/prodaje, računovodstva/revizije/poreza, kontrole i sertifikacije kvaliteta, kao i zaštite i bezbednosti na radu.

Tabela 11 Svest o dostupnosti obuka Br. Obuke 3.1. Dostupne obuke

U Srbiji? 1 Konsalting za početnike – start-ap

74.22%

2 Kontrola i sertifikacija kvaliteta. 74.03% 3 Zaštita i bezbednost na radu 72.61% 4 Marketing/promocija/prodaja 71.14% 5 Računovodstvo/revizija/porezi 69.74% 6 Pravne usluge 68.87% 7 Informacione tehnologije 67.59% 8 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju 66.00% 9 Finansijski menadžment 64.24%

10 Razvoj poslovanja / strategija

62.67%

b.Korišćenje

Rezultati (tabela 12) pokazuju relativno nizak nivo upotrebe obuka kod anketiranih preduzeća. najveći procenat korišćenja je 37% za zaštitu i bezbednost na radu, a slede računovodstvo/re-vizija/porezi, marketing/promocija/prodaja (uključujući i istraživanje tržišta) i kontrola i sertifi-kacija kvaliteta, dok je najmanji procenat od samo 4.26%% dobila obuka za učešće u istraživačko-razvojnim projektima. još jednom, rezultati pokazuju nadmoć onih usluga koje su obavezne zbog pravnih / zakonskih regulativa među najčešće korišćenim obukama.

Tabela 12 Procenat korišćenja obuka Br. Obuke 3.2. da li ste ikada koristili

uslugu? 1 Zaštita i bezbednost na radu 37.27% 2 Računovodstvo/revizija/porezi 32.67% 3 Marketing/promocija/prodaja 28.39% 4 Kontrola i sertifikacija kvaliteta. 28.13% 5 Informacione tehnologije) 21.09% 6 Konsalting za početnike – start-ap 19.26% 7 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju. 17.53% 8 Pravne usluge 16.67% 9 Razvoj poslovanja / strategija

14.67%

10 Finansijski menadžment 13.51%

28

c. Kupovina

kao i kod konsaltinga, one obuke koje se najviše koriste su upravo iste obuke za koje će korisnici da izdvoje sredstva (see table 13).

Tabela 13 Obuke koje preduzeća plaćaju Br. Obuke 3.3. Ikada plaćene?

1 Zaštita i bezbednost na radu 37.93% 2 Računovodstvo/revizija/porezi 35.11% 3 Kontrola i sertifikacija kvaliteta. 32.35% 4 Informacione tehnologije) 27.47% 5 Marketing/promocija/prodaja 21.78% 6 Pravne usluge 18.48% 7 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju. 18.48% 8 Tehničko testiranje /savetovanje / nadzorr 18.29% 9 Proizvodna tehnologija / operacije 18.07%

10 Razvoj poslovanja / strategija

15.91%

d. Kvalitet

ista je situacija i kod ocene kvaliteta pruženih obuka. U nekim slučajevima, ocena “dobra” je realna (pogledati tabelu 14), ali nijedna obuka nije dobila više od 40% ocena “dobra”. ponovo, većina ispi-tanika se izjasnila sa “nemam mišljenje” kada je reč o kvalitetu obuka. prosečne ocene za određene obuke su predstavljenje u grafikonu 25. Obuke za razvoj poslovanja su dobile najveću prosečnu ocenu - 2.93, a prate je obuke za računovodstvo/reviziju/poreze - 2.89.

Tabela 14 Ocena kvaliteta obuka

Br. Da li ste ikada koristili ovu uslugu? Da li ste

koristili ovu uslugu?

Loše Prosečno Dobro

1 Zaštita i bezbednost na radu 37.27% 2.68% 25.00% 31.25%

2 Računovodstvo/revizija/porezi 32.67% 2.13% 14.89% 36.17%

3 Marketing/promocija/prodaja 28.39% 4.17% 15.63% 31.25%

4 Kontrola i sertifikacija kvaliteta 28.13% 5.10% 16.33% 30.61%

5 Informacione tehnologije 21.09% 2.33% 9.30% 26.74%

6 Konsalting za početnike u biznisu (start-ap) 19.26% 4.94% 8.64% 29.63%

7 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri prijavljivanju 17.53% 3.45% 12.64% 22.99%

8 Pravne usluge 16.67% 3.70% 11.11% 14.81%

9 Razvoj poslovanja / strategija 14.67% 3.49% 8.14% 24.42%

10 Finansijski menadžment 13.51% 3.66% 10.98% 18.29%

29

Grafikon 25 Prosečne ocene za određene obuke

Prosečne ocene za sledeće obuke

2.93

2.83 2.81

2.87 2.85

2.89

2.82

2.70 2.75 2.80 2.85 2.90 2.95

Razvojposlosovanja

poslovanja Proizvodne tehnologije

Marketing/ Promocija/

prodaja

Informacione Tehnologije

računovod/ revizija finansije

menadžment bezbednost zaštita/ na radu

e. Ponovno korišćenje

Rezultati pokazuju (tabela 15) relativno nizak nivo ponovne upotrebe određenih obuka. najveći procenat (37.63%) ima obuka za računovodstvo/reviziju/poreze, zatim kontrola i sertifikacija kva-liteta i bezbednost i zaštita na radu. kao i u slučaju konsalting usluga, ponovna upotreba je najveća kod obuka koje podležu zakonskim / pravnim regulativama. jedine obuke vezane za razvoj poslo-vanja koje imaju relativno visok nivo ponovne upotrebe su marketing/promocija/prodaja, sa manje od 30%.

Tabela 15 Ponovno koriščenje obuka Br. Poslovne usluge - obuke

3.5. da li ste koristili usluge više puta?

1 računovodstvo/revizija/porezi 37.63% 2 kontrola i sertifikacija kvaliteta 31.68% 3 Zaštita i bezbednost na radu 28.83% 4 marketing/promocija/prodaja

)

28.28% 5 Informacione tehnologije 25.00% 6 Informacije o finansijskim razvojnim programima i pomoć pri aplikaciji. 20.22% 7 Proizvodne tehnologje - operacije 18.29% 8 Pravne usluge 17.98% 9 Razvoj poslovanja / strategija 17.05%

10 Konsalting usluge za početnike – start-ap 15.85%

Važni faktori u odluci da se kupi Upp:

pitali smo ispitanike da ocene važnost pet faktora pri donošenju odluke o kupovini konsalting uslu-ga i obuka, a rezultati su prikazani u grafikonu 26. najbitniji faktor koji utiče na odluku da se kupi određena usluga jeste “zakonska obaveza”. preko 70% smatra da to nije značajno, a preko 41% da je “veoma značajno”. Ovo objašnjava visok nivo upotrebe onih usluga koje se traže zbog zakonskih/pravnih regulativa. takođe, visoko je rangirana “primenjivost obuka’’ (oko 65% kao značajna i 41% kao veoma značajna). Ostali ključni faktori su: “koristio sam ovu uslugu ranije i mislim da je ko-risna”, zatim “cena je niža nego da se to radi u preduzeću” i “nedostatak iskustva u kući”. Stoga, pos-toji indicija da su Upp važne da se uradi ono što je teško sprovesti u okviru preduzeća (tj. odluka o

30

podugovaranju od strane preduzeća). to može uključiti i “primenjivost obuka”, u zavisnosti od toga kako se tumači. trebalo bi napomenuti i da će za polovinu uzorka pozitivno iskustvo u korišćenju Upp dovesti do ponovnog korišćenja te usluge.

Grafikon 26 Odlučujući faktori pri odluci da se kupi usluga

f. Pretpostavljeni problemi sa kojima se preduzeća susreću

kako bismo procenili operativne probleme sa kojima se susreću anketirana preduzeća, pokazali smo ispitanicima listu od devetnaest mogućih prepreka u njihovom poslovanju. podaci su prikazani u grafikonu 27.

prema dobijenim rezultatima, ključni problemi preduzeća su “komplikovane administrativne procedure” sa 68.62%, zatim “naplata potraživanja” sa 57.98% i “nedovoljan pristup kapitalu” sa 49.47%. Ovim preprekama se mogu dodati i “ lokalne takse i firmarine” sa 48.94% i “nedostatak kvalifikovanih radnika” sa 47.34%.

jasno je da postoje mnogi problemi (pretpostavljeni ili stvarni) sa kojima se mSp suočavaju i neki od tih problema se odnose na celokupan sistem u kome funkcionišu, uključujući administrativna i pravna pitanja, nemogućnost naplate potraživanja i pristup kapitalu, ili nedostatak kvalifikovanih radnika. Oni svakako ukazuju na razlike u okruženju u kojima mSp posluju i predstavljaju pitanja na koji bi Vlada Republike Srbije i druga odgovorna telo trebalo da obrate pažnju (uključujući EU) u najkraćem mogućem roku.

postoje takođe i problemi u dostupnosti obuka i usluga poslovne podrške visokog kvaliteta. iako su ovi problemi manji od gorenavedenih, citirani su kao takvi u 30% slučajeva (kod obuka) i 21% slučajeva (kod konsaltinga) i zato se njima mora baviti kroz unapređenje sistema poslovne podrške, uključujući i poslovanje ključnih pružaoca poslovne podrške.

Ostala problematična pitanja se odnose na: infrastrukturu, nedostatak kvalitetnih lokalnih resursa, pravna ograničenja zapošljavanja i otpuštanja radnika. najproblematičnije interno pitanje se odnosi na “nedostatak efikasne marketing strategije” što je prijavljeno kao problem u 30% odgovora i to je svakako jedno od pitanja koje se može rešiti ponudom Upp koje su visokog kvaliteta.

31

najmanje problematična pitanja se vezuju za kvalitet proizvoda, nepotpunu ponudu proizvoda/usluga, preskupe proizvode/usluge i honorare.

grafikon 27 Pretpostavljeni problemi anketiranih preduzeća

32

POTREBA I SPREMNOST DA SE PLATE UPP

kako bismo procenili potrebe preduzeća za određenim Upp, pitali smo ih da rangiraju sopstvene potrebe za svakom od usluga, kao i spremnost da za tu uslugu plate.

a. Konsalting

Rezultati o potrebama kompanija za konsalting uslugama su prikazani u tabeli 16. Osim toga, pri-kazano je i poređenje sa njihovom spremnošću da tu uslugu plate.

Tabela 16 Najpotrebnije konsalting usluge Br. Rangiranje poslovnih usluga / konsalting Spremnost

za plaćanje

1 Oglašavanje i promocija 35.67% 52.21% 2 Sistemi kvaliteta (npr. ISO 9000) 34.88% 48.09% 3 Istraživanje i analiza tržišta 29.59% 42.96% 4 Dizajn proizvoda 28.74% 29.69% 5 Uvođenje standarda (npr. ISO 14000) 27.59% 34.53% 6 Marketing strategija 27.49% 36.23% 7 Kontrola i unapređenje kvaliteta 26.47% 40.30% 8 Zaštita i bezbednost na radu 21.71% 39.01% 9 Knjigovodstvo/ Finansijski izveštaji 21.59% 45.07% 10 Planiranje porizvodnje 21.08% 29.27%

najpotrebnije

najpotrebnije poslovne konsalting usluge su: oglašavanje i promocija, sistemi kvaliteta, istraživanje i analiza tržišta, dizajn proizvoda, uvođenje strandarda, marketing strategija i kontrola i unapređenje kvaliteta. Ovo su takođe usluge za koje su preduzeća spremna da plate. To ukazuje na činjenicu da su preduzeća spremna da plate za usluge koje imaju veze sa marketingom, kvalitetom i razvojem proizvoda, a to su sve oblasti koje podstiču konkurentnost. Dakle, može se zaključiti da su preduzeća svesna potrebe da postanu konkurentnija na tržištu, kao i oblasti u kojima im je potreban dodatni razvoj kako bi se podstakla konkurentnost, ali trenutno ne mogu da nadju ekter-ne usluge koje bi im omogućile da zadovolje svoje potrebe. zato se ovaj aspekt označava kao ključni za razvoj Upp i svih pružalaca koji mogu da ponude te usluge, kroz jedan integrisan program koji će doneti koristi.

najmanje potrebne konsalting Upp su prikazane u tabeli 17 i one uključuju: korporativno upravl-janje, intelektualnu svojinu, zakon o zapošljavanju i konsalting za budžetiranje i procene.

33

Tabela 17 Najmanje potrebne konsalting uslugeUsluge Nisu potrebne - %

Korporativno upravljanje 65.00

Zakon o zaštiti životne sredine 64.42

Konsalting u budžetiranju i proceni 62.57

Intelektualna svojina 61.73

b. Obuke

tabela 18 pokazuje da, kao što je to slučaj sa konsalting uslugama, najpotrebnije obuke su iz oblasti marketinga i kvaliteta (uključujući i izvoz) i to su one obuke za koje su preduzeća spremna da izd-voje sredstva. izuzetak predstavljaju obuke za bezbednost i zaštitu na radu koje su na 4. mestu po potrebi, a oko 40% preduzeća je spremno da te obuke plati.

Tabela 18 Najpotrebnije obuke

Rangiranje poslovnih usluga / obuke najpotrebnije Spremnost za plaćanje

Marketing/promocija/prodaja 33.13% 38.76%

Sistemi kvaliteta (npr. ISO 9000) 28.90% 43.51%

Kontrola i unapređenje kvaliteta 27.81% 41.86%

Zaštita i bezbednost na radu 23.56% 39.13%

Izvozne procedure 22.16% 28.35%

Razvoj poslovanja / strategija 18.13% 39.29%

Zaštita životne sredine 17.96% 21.60%

Proizvodna tehnologija / operacije 17.37% 24.39%

Pravne usluge 15.53% 27.73%

Web dizajn 13.79% 24.60%

tabela 19 pokazuje koje vrste obuka su preduzeća označila kao najmanje potrebne. Rezultati poka-zuju da su obuke: “web dizajn,” “zaštita životne sredine’’ “računovodstvo/revizija/porezi,” i “proiz-vodna tehnologija/ operacije” ocenjene kao najmanje potrebne među anketiranim preduzećima.

Tabela 19 Najmanje potrebne obukeOBUKE nisu potrebne-%

Računovodstvo/revizija/porezi 52.38

Web dizajn 51.72

Proizvodna tehnologija / operacije 49.10

Zaštita životne sredine 46.71

34

c. Procena izdataka za obuke i konsalting usluge

Od anketiranih preduzeća je traženo da procene ukupne izdatke za konsalting i obuke za 2010. i 2011. godinu. kao što je prikazano na grafikonima 28 i 29, veliki procenat izostanka odgovora us-lovljava nepouzdanost podataka. međutim, postoje indikacije da je mali procenat preduzeća spre-man da plati Upp, i to u nekim slučajevima i preko 100,000 dinara godišnje.

Grafikon 28 Procena izdataka za UPP u 2010

grafikon 29 Procena izdataka za UPP u 2011

d. Procena izvora informacija

kako bi se identifikovali ključni izvori informacija koje preduzeća koriste da dobiju relevantne podatke o tržištu, proizvodnim procesima i tehnologijama, od anketiranih preduzeća je traženo da odaberu (sistemom višestrukog izbora) najvažnije izvore sa liste of 10 mogućih izvora informacija. Odgovori su predstavljeni u grafikonu 30 (prosečne ocene, gde je 10 najveća moguća ocena).

najvažniji izvori informacija su klijenti/mušterije, a slede ih: internet, konkurenti, dobavljači i izložbe/sajmovi. Formalni / zvanični izvori informacija su generalno ocenjeni niskom ocenom po važnosti (uključujući Vladine agencije, nARR, akademske institucije, privredne komore, privatne konsultan-te). kao što je praksa u mnogim zemljama, mSp se uglavnom oslanjaju na neformalne kanale (tj. oni ljudi sa koima mSp posluju su ustvari najbitniji izvor informacija i učenja), a to je izazov za pružaoce poslovnih usluga, koji se moraju približiti preduzećima koja koriste neformalne kanale informisanja.

35

Grafikon 30 Najvažniji izvori informacija za anketirana preduzeća

e. ISO sertifikacija

pitali smo preduzeća da li poseduju neki iSO sertifikat i, ukoliko ga poseduju, koji sertifikat je u pitanju. takođe smo procenili spremnost preduzeća da plate troškove iSO sertifikacije (pogledati grafikone 32, 33 i 34).

grafikon 32 Preduzeća koja poseduju ISO sertifikat

grafikon 33 Vrste ISO sertifikata koje preduzeća poseduju

36

prema gore navedenom, broj preduzeća koji poseduje neki iSO sertifikat je relativno nizak, sa man-je od 29% od celokupnog uzorka. najveći broj preduzeća ima sertifikat iSO 9001 uz mali procenat ostalih koji imaju neki drugi iSO sertifikat.

Rezultati pokazuju da je zainteresovanost i spremnost preduteća da plate za iSO sertifikaciju rela-tivno visok, jer je preko 50% preduzeća izrazilo spremenost da plate za sertifikaciju.

grafikon 34 Spremnost da se plati ISO sertifikacija

37

zAKLJUČCI I PREPORUKE

Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru aktivnosti icip projekta koje su usmerene ka razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i ka unapređenju opšteg poslovnog okruženja u Srbiji. cilj je bio da se pro-ceni potražnja na tržištu, kao i da se identifikuju načini na koji mERR i nARR mogu da intervenišu na tržištu, u cilju promocije razvoja i upotrebe usluga poslovne podrške. Ovaj izveštaj pruža infor-macije o svesti preduzeća o potrebi za korišćenjem poslovno-razvojnih usluga, svesti o dostupnosti usluga u Srbiji, zadovoljstvu kupljenim uslugama, kao i izdacima za usluge poslovne podrške.

Ovaj izveštaj takođe sadrži informacije o faktorima koji utiču na proces donošenja odluke o kupo-vini Upp, izvorima poslovnih informacija, problemima sa kojima se preduzeća suočavaju tokom poslovanja, kao i o članstvu u profesionalnim i poslovnim udruženjima. podaci o profilu anketiranih preduzeća su takođe sadržani u ovom izveštaju. Rezultati se zasnivaju na uzorku od 188 preduzeća iz osam sektora: poljoprivreda, proizvodnja, gradjevina, informacione tehnologije, saobraćaj/trans-port, trgovina, pružaoci poslovnih usluga i turizam i ugostiteljstvo.

Ovaj izveštaj ima za nameru da uspostavi osnov za kreiranje tehničke asistencije malim i srednjim preduzećima i pružaocima poslovnih usluga u izgradnji kapaciteta i podsticanju rasta poslovanja.

Konsalting

- Većina preduzeća koristila je usluge poslovne podrške - Upp (oko 60%). najčešće korišćene Upp su bezbednost i zaštita na radu, računovodstvo /revizija/porezi i kontrola kvaliteta i ser-tifikacije sa 35-45% pozitivnih odgovora. nijednu od navedenih usluga nije koristilo više od polovine ispitanika.

- preduzeća najčešće plaćaju usluge koje su propisane zakonom. zakonski uslov je ocenjen kao veoma važan faktor u procesu donošenja odluka za kupovinu Upp.

- Svest o dostupnosti različitih tipova konsalting usluga je generalno visoka, u nekim slučajevima preko 70%, ali je upotreba konsultantskih usluga u većini slučajeva samo oko polovine od pro-centa svesti o dostupnosti usluga. Ovo ukazuje na to da je svest o dostupnosti Upp prilično visoka, ali da ipak među potencijalnim korisnicima postoje neke prepreke za korišćenje istih. Ove prepreke naizgled uključuju faktore troška (npr. nema raspoloživih sredstava), nedosta-tak svesti o prednostima korišćenja usluga, kao i moguće neusklađenosti između ponude i potražnje.

- najviše ocenjena usluga u smislu kvaliteta je “kontrola i sertifikacija kvaliteta “, ali za više od polovine preduzeća je ocenjena kao “dobra”. Umnogome, najveći broj usluga je dobilo ocenu “nemam mišljenje “, što bi moglo da znači da mnogi ispitanici nisu zainteresovani za kvalitet usluge ili da ne žele da iznesu svoje mišljenje.

- najviša stopa ponovnog korišćenja je uočena kod računovodstva, revizije i poreza što nije iznenađujuće s obzirom da se ove usluge najviše koriste na godišnjem nivou. ponovna upotre-ba usluga može biti još jedan pokazatelj zadovoljstva korišćenjem te usluge. Osim usluga koje su zakonom propisane, procenat ponovnog korišćenja je generalno prilično nizak, kreće se oko 20-30% onih koji su koristili usluge najmanje jednom. izuzetak su informacione tehnolo-gije sa 40% ponovne stope korišćenja koja verovatno proističe iz ugovornih zahteva pružalaca usluga (npr. održavanje). Stoga, osim ohrabrujućeg korišćenja i “prve upotrebe” usluga, važno je razmotriti kako da se podstakne ponovna upotreba. Verovatnije je da, ako je zadovoljstvo kupaca visoko, onda će se i inicijalno korišćenje upotreba usluge ponoviti, dakle sve dok se kvalitet održava tokom vremena, korišćenje usluga će se ponavljati

38

- preduzeća koja su svesna važnosti Upp spremna su da plate za te usluge. Usluge koje su preduzeća navela kao najpotrebnije su oglašavanje i promocija, kao i sistem kvaliteta, prema oceni 34-35% ispitanika. Spremnost da plate ove dve usluge je iskazalo 48-52% ispitanika. U principu postoji prilično ujednačen odnos između ova dva faktora, tako da se može zaključiti da ukoliko je usluga veoma potrebna, veća će biti i spremnost da se za istu plati. postoje neki izuzeci: za strateško planiranje postoji samo tzv. umerena potreba, ali jaka spremnost da se plati (što znači da ako je to potrebno onda će biti plaćeno).

- kada odluče da kupe Upp, preduzeća obraćaju pažnju na sledeće faktore: da li će Upp koštati manje u odnosu na realizaciju u samom preduzeću i da li je preduzeće imalo pozitivno iskust-vo od prethodnog korišćenja Upp. ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i nacionalna agencija za regionalni razvoj bi trebalo da se usresrede na razvoj kvalitetnih, a jeftinih usluga poslovne podrške.

- U oblasti marketinga, nedovoljni podaci o tržištu i nedostatak informacija o potražnji se vide kao problemi. Osim toga, jedna četvrtina preduzeća doživljava odsustvo efektivne marketing strategije kao veliki problem. postoji mogućnost da pružaoci Upp ponude specijalizovane usluge u ovim oblastima u cilju povećanja rasta mSp-a. mala preduzeća često imaju tendenciju da se oglašavaju u saradnji sa lokalnim medijima, a ne da angažuju specijalizovane pružaoce. mSp treba da budu spremna da procene kvalitet i prednosti usluga Upp pružaoce

Obuke

- broj preduzeća koja pružaju neku vrstu obuke za zaposlene je relativno visok (oko 65%) i najveći deo ovih obuka sprovodi se u okviru samog preduzeća.

- za preduzeća koja ne koriste obuke, najčešći razlozi su: “zaposleni mogu da se edukuju na radnom mestu”, “nedefinisan prioritet i potreba za obukom” i “ne mogu da priušte obuku”.

- za određene obuke, nivo svesti i upotreba su iste kao za konsultantske usluge (npr.60-70%, odnosno 20-30%). Opet, zaključak je da je svest o uslugama prilično visoka, ali da se koristi samo u polovini slučajeva.

- preduzeća koja plaćaju obuke najčešće ih koriste iz sledećih oblasti: zaštita i bezbednost u radu, računovodstvo / revizija / porezi, marketing / promocija / prodaja i kontrola i sertifikacija kvaliteta.

- najpotrebnije obuke su iz oblasti marketinga i promocije, kontrole i sistema kvaliteta, zaštite i bezbednosti na radu i izvozne procedure. Ovo su takođe usluge za koje su ispitanici najviše spremni da plate. U principu, procenat onih koji su spremni da plate za obuku je otprilike isti kao i za konsultantske usluge (oko 30% u proseku).

- mERR i nARR bi trebalo da kreiraju program za savetovanje i obučavanje preduzeća u raz-voju strategija koje bi omogućile zaposlenima obuke za određene Upp. pružaoci Upp takođe treba da ulože zajedničke napore da na tržištu promovišu svoje usluge prema mSp sektoru i da pokažu kako bi preduzeća imala konkretnih koristi stečenih korišćenjem Upp

39

PREPORUKE

Osnovne usluge poslovne podrške

na osnovu prethodnih analiza i zaključaka, preporuka je da se razmotri uvođenje / razvoj sledećih “osnovnih” usluga koje bi bile dostupne malim i srednjim preduzećima kroz uspostavljenju institu-cionalnu mrežu RA/Rc:

- Uvodna (moguće gratis) usluga koja bi zainteresovala mSp da koriste Upp i ukazala na rel-evantnost tih usluga za razvoj poslovanja, npr, dijagnostika poslovanja ili provera trenutnog stanja peduzeća.

- Modularni kursevi obuka povezani sa konsalting uslugama, koje pokrivaju sledeće ključne teme:

- marketing strategija / promocija / istraživanje tržišta (kao mogućnost i izvozne procedure). o kvalitet proizvoda / kontrola kvaliteta / sistemi kvaliteta o Razvoj novog proizvoda o planiranje proizvodnje o Finansijski menadžment o Razvoj poslovanja / strategija

U vezi sa tim, mogao bi se razviti i program (obuka / konsaltinga), kao podrška konsolidaciji i razvoju poslovanja.

Pružanje usluga

predlaže se povećanje kvaliteta usluga, kroz uvođenje ključnih kriterijuma učinka koji mogu biti sastavni deo procesa akreditacije RA/Rc koje sprovodi nARR. na taj način bi se osigurali da ključne institucije pružaju usluge prema obimnim i svrsishodnim standardima kvaliteta.

Promocija

postoji potreba da se ponovo razmotre programi promovisanja Upp, kako bi se osiguralo da oni sada, ne samo da podižu nivo svesti o dostupnosti usluga, već podstiču i učešće i kupovinu usluga od strane mSp sektora. promocija bi trebalo da se fokusira na opipljive koristi od korišćenja Upp i mogla bi koristiti realne primere (kao što su neki od ispitanika u ovom istraživanju). promocija na regiolnalnom nivou je isto tako važna kao i ona na nacionalnom nivou.

Segmentacija tržišta

Veoma je bitno prepoznati i priznati da ne potpadaju sva mala i srednja preduzeća pod isti kalup, već da su mahom različitih veličina, vrsta, na različitim nivoima razvoja, te stoga mogu tražiti i različite vrste usluga. Efikasna segmentacija tržišta osigurava da programi / usluge i način na koji se promovišu budu prilagođeni različitim segmentima tržišta.

Redovna istraživanja

bilo bi korisno razmotriti uvođenje redovnog mehanizma za anketiranje preduzeća o Upp. prilagođenu verziju upitnika korišćenog u ovom istraživanju mogu koristiti RA/Rc u redovnom (tj. godišnjem ili polugodišnjem) regionalnom istraživanju sa posebnim fokusom na upotrebu usluga, plaćanje, zadovoljstvo uslugama, trenutnim potrebama i problemima itd., a sve to u cilju

40

prilagođavanja menjajućim potrebama mSp. Rezultati ovakvih istraživanja (pod uslovom da se ko-riste identični alati za anketiranje) mogu se rezimirati u jedan sveobuhvatni izveštaj koji bi se ob-javljivao na nacionalnom nivou. zadatak je icip projekta da uspostavi takav jedan mehanizam za redovno, regionalno istraživanje potreba mSp.

Okruženje za poslovnu podršku

postoji jasna potreba, koja proizilazi iz rezultata ovog istraživanja, za velikim unapređenjima u sve-obuhvatnom okruženju i sistemu u kome funkcionišu mSp u Srbiji. zato je potrebno uspostaviti mehanizam na nacionalnom nivou koji bi se sistematski bavio mnogim preprekama sa kojima se součavaju preduzeća u svom poslovanju, a koje su evidentne i u ovom istraživanju i u opšetm poslovanju. to se svakako mora sprovesti u kombinaciji sa napretkom ka pristupanju Evropskoj uniji, uz razmatranje ključnih EU dokumenata kao što je “povelja o malim i srednjim preduzećima”. mora se uspostaviti vremenski okvir za svaku od ključnih promena, a u cilju kreiranja “prijateljskog” okruženja za poslovanje u Srbiji (moguće u skladu sa “poslovno-prijateljskim” opštinama koje pre-poznaje nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - nALED).