GEOGRAFSKI FAKULTETUNIVERZITETA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVANJE TURISTIKIH AGENCIJATEMA: SANACIJA I RESTRUKTUIRANJE BANAKA U RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA

PROFESOR STUDENTProf. dr Pero PetroviDragana Stanisavljevi 37/2010

Beograd, 2013.SADRAJ

UVOD31.BANKARSKI SISTEMI42.BANKARSTVO RAZVIJENIH ZEMALJA42.1.Ameriki model42.2.Nemaki model62.3.Japanski model72.4.Bankarski sistem Francuske82.5.Bankarski sistem Italije93.SPECIFINI OBLICI BANKARSKOG POSLOVANJA93.1.Offshore bankarstvo93.2.Islamsko bankarstvo104.CENTRALNE BANKE RAZVIJENIH ZEMALJA125.RESTRUKTUIRANJE BANKARSKOG SEKTORA146.RESTRUKTUIRANJE BANAKA U RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA157.PRISTUPI SANACIJI BANAKA U RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA167.1.Preduslovi za izbegavanje sanacije banaka167.2.Pristupi sanaciji banaka u razvijenim zemljama167.2.1.SAD167.2.2.Kanada177.2.3.Japan178.TRANSFORMACIJA BANKARSKOG SISTEMA17ZAKLJUAK22LITERATURA23

UVOD

Bankarsko poslovanje izuava se sa stanovita sadraja, funkcije i odnosa u privrednom ivotu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja drutvene reprodukcije. Cilj tog izuavanja je upoznavanje karaktera, funkcionalnih osobenosti i tehnike rada po poslovima udruivanja i racionalnog korienja novanih sredstava drutvene akumulacije, kreditnih poslova, poslova mobilizacije, koncentracije i ubrzanja cirkulacije novanih sredstava, monetarnog i kreditnog regulisanja, poslova platnog prometa i odreenih uslunih poslova, kao i kontrolnih funkcija. Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja, u smislu strukture, funkcija, vlasnitva i meusobne povezanosti banaka. Ovaj pojam moe oznaavati i podelu rada meu bankama u jednoj zemlji, koja je rezultat specijalizacije ili zakonskih propisa. Poslovanje individualnih banaka, odnosno nain na koji obezbjeuju sredstva, koriste ih i upravljaju njima da bi ostvarile profit, uglavnom je slino u veini zemalja, kada je u pitanju tzv. "konvencionalno bankarstvo". Banke su u svim zemljama finansijski posrednici u poslovanju koje podrazumijeva ostvarivanje profita. Meutim, kada posmatramo strukturu i poslovanje bankarskog sistema kao celine, razlikuje se vie modela. Osim toga, neslaganje sa naelima na kojima je baziran "konvencionalni" bankarski sistem, dovela su do nastanka alternativnog sistema, tj. do odreenih oblika beskamatne bankarske prakse.

1. BANKARSKI SISTEMI

Bankarski sistemi pojedinih zemalja se znatno razlikuju, ali imaju i dosta slinosti, s obzirom na to da im je svima zajedniko postojanje centralne banke i velikog broja poslovnih banaka razliitog profila. Generalno gledano, zavisno od toga kome pripada vodea uloga pri finansiranju preduzea u razvijenim trinim privredama, razlikuju se dva osnovna modela finansijskih sistema[footnoteRef:1]: [1: Hadi M. Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 7 - 18]

Nemako-japanski model jeste bankarski sistem u kome banke i njihovi krediti imaju dominantnu ulogu pri finansiranju preduzea. Banke su veliki akcionari preduzea. Za nemaki model bankarstva karakteristian je model univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke i predstavlja glavni izvor finansiranja firmi svih veliina; Anglo-saksonski (pre svega u SAD i V. Britaniji) - model sa razvijenim finansijskim tritem, primarna uloga u finansiranju preduzea pripada finansijskom tritu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obveznica, ali i drugih finansijskih instrumenata. U Americi 1999. godine donet je zakon kojim se ukida obaveza razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajuih drutava. 2. BANKARSTVO RAZVIJENIH ZEMALJA

Razvijene zemlje imaju razvijenu privredu, razvijen finansijski sistem, bogatu strukturu bankarskog sistema i disperziranu ponudu usluga sa elementima E bankinga.2.1. Ameriki model

U veini zemalja, etiri ili pet velikih banaka dominiraju u sektoru bankarstva, dok samo u SAD-u postoji oko 8000 komercijalnih banaka, 1500 tedno- kreditnih organizacija, 400 tedionica i 10000 kreditnih unija. Da li je dobro imati toliki broj banaka? ime se objanjava toliki broj bankarskih institucija, i da li to znai da je ameriki bankarski sistem efikasniji i konkurentniji od drugih? Odgovor na postavljena pitanja se moe nai u istorijskom razvoju amerikog bankarskog sistema. Savremeno bankasrtvo SAD-a zapoeto je osnivanjem Bank of North America u Filadelfiji 1782. Godine. U prvim godinama razvoja se postavilo pitanje da li bi ovlaenja za rad banaka trebalo da daje federalna vlada ili savezne drave ponaosob. Rezultat zalaganja federalista je osnivanje Bank of United States 1791. godine, koja je imala obeleja kako privatne tako i centralne banke odgovorne za koliinu novca i kredita u zemlji. Protivnici centralizacije bankasrstva su uspeli da izdejstvuju zatvaranje pomenute banke 1811. godine. Ipak, zbog zloupotreba dravnih banaka i potrebe za obezbjeivanjem sredstava tokom rata, 1816. godine se osniva Second Bank of United States kao nacionalna banka. Do 1863. godine su sve komercijalne banke SAD-a dobijale dozvole za rad od bankarskih komisija onih saveznih drava u kojima su postojale (tzv. dravne banke), koje nisu bile nimalo stroge pa je dolazilo do prevara i propasti pojedinih banaka. Da bi se tome stalo na kraj, usvajanjem Zakona o nacionalnom bankarstvu stvara se novi sistem banaka koje ovlaenja dobijaju na federalnom nivou (tzv. nacionalne banke), tako da i danas postoji tzv. "dvojni bankarski sistem". Centralno bankarstvo se uspostavlja 1913. godine formiranjem Sistema federalnih rezervi. Tokom Velike ekonomske krize oko 9000 banaka je propalo, pa se radi spreavanja slinih gubitaka formira FDIC - Federalna korporacija za osiguranje depozita. Obzirom da je investiciono bankarstvo bilo jedan od znaajnijih uzroka propasti pomenutih banaka, Glass- Steagallovim zakonom iz 1933. godine je odvojeno komercijalno od investicionog bankarstva. Pored toga, bio je donet zakon koji je ograniavao filijalsku mreu svake amerike banke samo na onu saveznu dravu u kojoj se nalazi glavno sedite banke. Tako je stvorena struktura bankarskog sistema sastavljena iz jako decentralizovane mree banaka i razgranienja izmenu komercijalnih i investicionih banaka. Pomenuti koncept je doprineo brem rastu amerikog finansijskog trita, odnosno doveo je do jaanja uloge trita kapitala. Tako je stvoren sistem kontrole kompanija od strane berzi, ime je teite stavljeno na tu spoljnu kontrolu, iako je postojala i kontrola od strane upravnih odbora kompanija. Jedino su preduzea koja nisu registrovana na finansijskim berzama vie usmerena na bankarsko kreditiranje i u tom segmentu ekonomije postoji jaa uloga banaka u sprovoenju kontrola tih manjih i srednjih kompanija[footnoteRef:2]. [2: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Uloga banaka u spoljnoj kontroli veih kompanija nije naroito znaajna iz razloga to se investiciono finansiranje samo manjim delom vri preko bankarskih institucija a veim delom putem emisije akcija i obveznica na tritu kapitala. Reagle Neal-ovim zakonom iz 1994. godine je dozvoljeno bankama da otvaraju filijale u drugim saveznim dravama, kao i da se vre fuzije banaka ija su glavna sedita locirana u raznim saveznim dravama. Gramm-Leach-Bliley-evim zakonom iz 1999. godine je ukinuto zakonsko razdvajanje komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajuih kompanija, ime su otvorene mogunosti za fuzionisanje. U funkcionalnom pogledu i dalje postoje razlike izmeu komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajuih zavoda, dok je u vlasnikom pogledu mogue stvaranje onih kombinacija za koje akcionari procene da su najkorisnije za stvaranje profita. Dakle, ameriki model koji je vaio do 2000. godine, zasnivao se na striktnom razgranienju komercijalnog i investicionog bankarstva. Osiguravajue kompanije inile su treu institucionalnu komponentu amereikog sistema finansijskih institucija. Investicione banke su pripremale emisije vrednosnih papira korporacija, a komercijalne banke su zakonom bile onemoguene da uestvuju u emisiji vrednosnih papira[footnoteRef:3]. [3: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Ovaj koncept je doprineo brem rastu amrikog finansijsog trita u odnosu na rast koji bi postojao da je bila dozvoljena vea intermedijacija kamate banaka u okviru itavog SAD-a kao i da su komercijalne banke imale zakonsku osnovu da vre emisiju vrednosnih papira za velike kompanije na tritu kapitala. Time je stvoren sistem kontrole kompanija od strane finansijskih berzi. Trite akcija je postalo specifino trite za transfer vlasnike kontrole nad kompanijama koje su registrovane na berzama. Sudbina menadmenta veih kompanija bila je vezana za kretanje berzanskih cena njihovih akcija. Iako u amerikom sistemu postoji i interna kontrola od strane upravnih odbora kompanije Board of Directors nad upravljakim menadmentom, trite je na spoljnoj kontroli preko trita kapitala. 2.2. Nemaki model

Ovak model bankarskog sistema je karakteristian po znatno veem znaaju banaka u odnosu na ameriki model. Znatno je manja uloga berzi. Nemaki bankarski sistem ima sledeu institucionalnu strukturu: Nemaka Bundesbanka; Dravne banke; Privatne i javne banke; tedionice, kreditne zadruge i instituti za imobilisani kredit. Takoe, karakteristian je koncept univerzalne banke koja predstavlja komercijalne i investicione banke. Univerzalne banke su glavni izvor finansiranja firmi svih veliina. Poto u nemakom modelu postoji dominacija univerzalne banke u odnosu na trite kapitala logino je i da je kontrola kompanija preko bankarskih institucija znaajnija u odnosu na finansijske berze. Vlasniko preuzimanje kompanija preko trita kapitala tradicionalno su vrlo retko koriena u nemakom modelu. Vlasnika prestruktuiranja i transferi kontrolnih paketa akcija vre se iza zatvorenih vrata od strane univerzalne banke i krupnih akcionara. Obzirom da u nemakom modelu postoji dominacija univerzalnih banaka u odnosu na trite kapitala, samim tim je i kontrola kompanija preko bankarskih institucija znaajnija u odnosu na finansijske berze. Kontrola ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemakim kompanijama se vri preko upravnih i nadzornih odbora samih kompanija, kao i nadzoru univerzalnih banaka. Prvi nivo upravljake kontrole u kompanijama je VORSTAND (upravni odbor) u koji ulaze glavni menaderi kompanije, i on neposredno upravlja svim procesima u kompaniji. Vii nivo upravljake kontrole AUFSICHTSRAT (nadzorni odbor) koji se obino sastaje jednom kvartalno I donosi najvanje investicione I finansijske odluke, sprovodi nadzor nad Vorstandom I vri izbor top menadera kompanije. Skuptina akcionara je trei upravljaki nivo u kompaniji. Univerzalna banka na istima ima znatno vei glasaki potencijal od onog koji bi imali na osnovu akcijskog kapitala banke u kompaniji, iz razloga to mali akcionari svoje akcije prodaju banci u depo uz ovlaenje da prestavnici te banke koriste njihove glasove[footnoteRef:4]. [4: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Osim toga, za nemaki model je karakteristian koncept glavne ili domae banke za nefinansijsku kompaniju, to znai da jedna kompanija ima banku koja je akcionar u istoj, i koja vri glavni deo finansiranja. Ipak, savremeni trendovi u razvoju bankarskog i finansijskog sistema idu u pravcu jaanja uloge finansijskog trita, ime se nemaki model sve vie pribliava amerikom.2.3. Japanski model

U japanskom finansijskom sistemu je prisutna znaajna dravna kontrola finansijskog sektora, kao i specijalizacija banaka. Japanski model bankarskog sistema je karakteristian po ulozi glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati kao keiretsu. U okviru svake keiretsku grupe se nalazi po jedna komercijalna banka koja je ujedno i stoer cele industrijske grupe. Kompanije u okviru keiretsu grupe imaju unakrsno uee u acijskom kapitalu, to omoguava homogenizaciju same grupe. Dakle, korporacijska kontrola u odnosu na velike poslovne sisteme vri se uglavnom preko glavnih banaka koje su u centru same grupe, ime se svode na najmanju meru tzv. informacione asimetrije. Drugim reima, najvei broj regulativnih i kontrolnih mera se smatra endogenim i neformalnim. Odnosi izmeu kompanija i banaka se oslanjaju na japansku filozofiju koja istie poslovni moral i poverenje u prvi plan. Banka obezbeuje neophodno finansiranje kompanije pod uslovom da kompanija garantuje banci oekivani nivo prinosa. U Japanu postoji nekoliko velikih (mega) finansijskih holdinga, u ijem je sastavu viebanaka i drugih finansijskih institucija. Najvei finansijski holdinzi i banke su Kabushiki Kaisha, Mitsubishi UFJ Financial Holdings Inc., Mizuho Holdings, Inc., Sumitomo Mitsui Financial Group Inc. i Norinchukin Bank. Ipak je u posljednje vreme prisutno slabljenje vrstih odnosa izmeu kompanije i banaka.Ovo se objanjava na dva naina[footnoteRef:5]: [5: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Kada su japanske firme postale jae i manje zavisne od bankarskih kredita, ta veza je poela da slabi; Drugi faktor je vezan za preusmeravanje dela tednje stanovnitva u kupovinu HOV neposredno na tritu ili pak u ulaganja kod institucionalnih investitora, ime je pojaana uloga trita kapitala.Centralna banka je Banka Japana (Bank of Japan) osnovana 1882. I posluje kao jedinstvena institucija sa svim ovlaenjima centralne banke i relativno velikim stepenom nezavisnosti. U kapitalu je veinsko uee drave, sa znaajnim privatnim ueem (oko 45%). U Japanu postoje specijalizovane banke kao to su izvozno-uvozna banka Japan (Eximbank), Banka za finansiranje razvoja itd.2.4. Bankarski sistem Francuske

Osnovne karakteristike: Centralna banka je osnovana 1800. godine, a monopol ima od 1848. godine, jedinstvena je i u meovitom vlasnitvu je do 1945.godine, guverner i zamenik menjaju se na 5-7 godina. Ima Odbor direktora i zavisna je od vladine politike.Poslovno bankarstvo: Depozitne banke potencijal depoziti, kratkorono kreditiranje, nacionalne i privatne. Poslovne banke finansiranje privrede direktnim ueem, kreditiranjem i emisijom HOV. Kreditne banke srednjerono i dugorono kreditiranje, specijalan status, jer su od posebnog javnog interesa[footnoteRef:6]. [6: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

2.5. Bankarski sistem Italije

Osnovne karakteristike: Centralna banka osnovana je 1893. godine od 6 privatnih banaka, monopol ima od 1926. godine, jedinstvena je institucija, vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguranje, guverner i zamenik bez ogranienja mandata, Odbor direktora, autonomija je velika polazei od vlasnitva i naina izbora.Poslovno banakrstvo[footnoteRef:7]: [7: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Banke javnog prava univerzalne i specijalizovane za privredne grane. Banke nacionanog interesa velike depozitne banke orijentisane na pojedine privredne grane. Banke obinog kredita privatne banke. Narodne banke - kao zadruge. tedionice na celoj teritoriji Italije. Banke za kreditiranje - srednjerono i dugorono.3. SPECIFINI OBLICI BANKARSKOG POSLOVANJA

Pored navedenih bankarskih sistema postoje i oblici bankarstva, odnosno pre naini bankarsko-finansijskog ili njemu slinog poslovanja, koji se znatno razlikuju od klasinog bankarskog poslovanja. U ovu grupu se moe ubrojati ofor (offshore) bankarstvo, islamsko bankarstvo i tzv. skriveno bankarstvo na bazi neformalnog transfera sredstava.3.1. Offshore bankarstvoOffshore bankarstvo (engl. offshore banking, nem. Offshore-Bankwesen) predstavlja financijske lokacije i institucije koje nude bankarske usluge, porezne beneficije i poverljivost stranim ulagaima depozita. Sutina offshore poslovanja se zasniva na korienju offshore kompanija, osnovanih sa relativno malim sredstvima, za razliite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski ili ih nema (poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje. Postoje tri osnovna uslova koja mora ispuniti offshore kompanija[footnoteRef:8]: [8: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Vlasnici offshore kompanija moraju biti stranci u odnosu na dravu/teritoriju u kojoj se ova kompanija osniva; Offshore kompanija mora biti osnovana sredstvima koja potiu van drave/teritorije u kojoj je osnovana; Sav prihod koji ostvari off.kompanija mora biti ostvaren u inostranstvu.Ove kompanije se uglavnom osnivaju u formi d.o.o. ili akcionarskih drutava. Najee su trgovake kompanije, ali tu su i finansijske, investicione, bankarske kompanije itd.3.2. Islamsko bankarstvoUkupno drutveno bogatstvo je danas jako neravnomerno rasporeeno (358 najbogatijih ljudi na svetu poseduje vie materijalnog bogatstva od 2,5 milijarde najsiromanijih). Jedan od uzroka ovakvog stanja, je nain finansiranja ekonomskog razvoja u zemljama treeg svijeta koji se zasniva na inostranim zajmovima, koji kod njih stvaraju problem servisiranja tako nastalih dugova. Usled toga, pristalice beskamatnih banaka smatraju da je glavni problem u kamati. Na emu poiva islamsko bankarstvo? Neslaganje sa naelima na kojima je baziran bankarski sistem doveo je do nastanka alternativnih sistema, odnosno do odreenih oblika beskamatne bankarske prakse. Najprepoznatljiviji primer beskamatnog bankarstva je islamsko bankarstvo. Standardno objanjenje poslovne racionalnosti koja opravdava konvencionalno komercijalno bankarstvo je uee komercijalnih banaka kao posrednika izmeu onih koji imaju suficit i onih koji imaju deficit novanih sredstava, zaraujui na razlici izmeu pasivnih i aktivnih kamatnih stopa. Ipak, iza ovakve argumentacije se krije jedan razliit proces koji je vremenom postao sutina bankarstva. Ovo iz razloga to je bankarski sistem zasnovan na kamati razvijen na osnovu prakse zlatara, od kojih su banke i nastale.Vremenom su bankari ovladali tehnikom emitovanja banknota bez pokria u zlatu, koje bi stavljali u promet, ime bi iz niega ostvarivali profit. Usled toga banke u nastojanju da zatite svoje zajmove na bazi potvrda bez pokria, izbjegavaju investicije uz dijeljenje profita i umesto toga se fokusiraju na zajmove bazirane na kamati, koji su podrani kolateralom - (depozitom, hipotekom i slino) koji slui kao zatita u sluaju neizmirivanja obaveze od strane zajmoprimca. To sa druge strane znai da je mogue posuivanje novca onima koji ga imaju, na utrb onih koji ga nemaju, tako da u potpunosti dolazi do izraaja sentencija koja glasi: Bankari su ljudi koji e vam posuditi novac jedino ukoliko im moete dokazati da vam novac i nije potreban.Pravda i pravednost predstavlja temeljan princip islamskog ekonomskog pristupa, odnosno islamskog bankarstva, koji nastoji da ravnomjerno izrazi etiku, moralnu i drutvenu dimenziju sa ciljem ostvarenja jednakosti u drutvu, za dobrobit drutva kao cjeline. S obzirom na zabranu upotrebe kamate, islamske banke svoju filozofiju zasnivaju na poslovnim aranmanima koji podrazumijevaju uee u raspodjeli dobitka ili gubitka. Osnovno naelo islamskog bankarstva je apsolutna zabrana primanja i davanja kamate.Izvorni principi na kojima se zasniva islamsko bankarstvo su: Apsolutna zabrana plaanja ili naplate kamate u bilo kojem obliku; Obaveza podjele profita ili gubitka; Nemogunost zarade bez preuzimanja rizika; Zabrana stvaranje novca novcem; Zabranja kockanja, neodreenosti pretjeranog rizika,pekulacija u neizvjesnosti; Zabrana finansiranja ili rada sa, u islamu, zabranjenim proizvodima ili aktivnostima.Oslanjajui se na pomenute principe, islamske banke se koriste sa nekoliko osnovnih modela finansiranja, i to[footnoteRef:9]: [9: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

Modeli finansiranja na bazi moteoda prodaje; Modeli finansiranja na bazi najma; Modeli finansiranja na bazi partnerstva; Modeli finansiranja na bazi podjele profita; Modeli finansiranja bez trokova i naknade.Prva islamska finansijska institucija kao pretea dananjih banaka je nastala 1963. godine u Egiptu. Neke od islamskih zemalja su u potpunosti konvertovale svoje konvencionalne u islamske finansijske sisteme (Iran, Pakistan i Sudan). Druge imaju implementiran paralelan bankarski sistem, i konvencionalno i islamskobankartvso (Malezija i Banglade). Najvea islamska grupacija u svijetu je u 2002. godini Al Rajhi Banking & Investment Corp. sa seditem u Saudijskoj Arabiji i aktivom veom od 13 milijardi $[footnoteRef:10]. Krajem 2002. godine u svetu je islamske principe primjenjivalo oko 200 islamskih banaka koje su inile finansijsko trite vrijedno od 200 do 250 milijardi $, sa godinjom stopom rasta koja dostie 15 %. [10: Petrovi, M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Fakultet za menadment, master rad]

4. CENTRALNE BANKE RAZVIJENIH ZEMALJA

Upravljanje centralnom bankom jedan je od kljunih faktora njene uspenosti. U pravilu bankom rukovodi guverner koga postavlja predsednik, vlada ili parlament. Odbori direktora takodje imaju vanu ulogu u upravljanju bankom, a imaju razliit naziv od nadzornog vea, monetarnog odbora i sl. sa ulogim menadment tima centralne banke. Mandat guvernera se razlikuje po zemljama, ali je u pravilu dui od mandata vlade (sem vedske, gde je 3 godine), odnosno parlamenta. Ovo pitanje je od znaaja za autonomnost funkcionisanja i odluivanja u centralnoj banci.FED sistem centralne banke u SAD Osnovana 1913. kao Federalni system rezervi SAD, sa karakteristikama sloene centralne banke, to respektuje federalno dravno uredjenje, u ijem sastavu je bilo 12 banaka rezervi i monopolom emisije novca[footnoteRef:11]. FED koncipira i sprovodi monetarnu politiku, obavlja operacije i usluge za banke _lanice, obavlja poslove za vladu i vri superviziju i kontrolu poslovanja banaka lanica. FED ima ulogu fiskalnog agenta SAD. Sistem centralne banke emituje nov_anice preko dravne blagajne. Kapital FED je formiran od kapitala banaka _lanica. Uloga banke federalnih rezervi u Njujorku je odluujua u voenju operacija na otvorenom tritu (OOT). Imajui u vidu ulogu u meunarodnim finansijskim odnosima FED bi se mogao oznaiti centrom svetskog kreditnog sistema. Guverner predsedava odborom od 7 guvernera. Mandat guvernera i zamenika, koje postavlja predsednik traje 4 godine, a lanova 14 godina. Najvanije odluke donosi Komitete za OOT. FED je relativno nezavisna (vie nezavisnosti ima Bundesbanka), ali u poslednje vreme sve manje. [11: Prebo G. (2010). Bankarske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad]

Bank of England - Centralna banka, Bank of England osnovana je 1694. godine sa monopolom izdavanja novca i to kao jedinstvena institucija. Organizaciono se sastoji od emisionog sektora i bankarskog sektora. Do 1966. godine bila je u privatnom vlasnitvu, kada je nacionalizovana. Guvernera i zamenika bira kraljica na predlog premijera sa 110 mandatom od 5 godina. Odbor direktora ima 16 lanova, sa etvoricom izvrnih direktora. Stepen autonomije je nakon nacionalizacije smanjen, mada se ne moe govoriti o banci kao instrumentu Ministarstva finansija[footnoteRef:12]. [12: Prebo G. (2010). Bankarske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad]

Bundesbank Nemaka centralna banka je osnovana 1875. godine, u poetku bez monopola na izdavanje novca, sve do 1924. Organizacija se menjala nekoliko puta od jedinstvene sa pauzom 1948.57. godine, kada je ponovo postala jedinstvena. U pogledu kapitala do 1945. godine bila je privatna, kada je nacionalnizovana. Guverner i zamenik se biraju na 8 godina, bez mogunosti opoziva. Vee centralne banke broji 21 lana. Zbog duine mandata guvernera i njegovog zamenika, tradicije i adekvatnog definisanja stepen autonomije u vodjenju monetarno kreditne politike je veliki. Nakon ulaska u Evropsku monetarnu uniju i formiranja Evropske centralne banke svoje ingerencije, ukljuujui i emisiju novca prenela je u najveoj meri na ovo nadnacionalno telo[footnoteRef:13]. [13: Izvor: www.bundesbank.de]

Centralna banka Japana - Formirana je 1882. godine, a monopol na izdavanje novca dobila je 2 godine kasnije. Organizovana je kao jedinstvena institucija. U meovitom je vlasnitvu, a privatni kapital je vlasnik 45% akcija Banke. Ministarstvo finansija postavlja guverenera i njegovog zamenika. Odbor direktora broji 7 lanova. U praksi CB Japana ima relativno veliku autonomiju, iako formalno pravno u velikoj meri zavisi od politike vlade. Ima preko 30 ogranaka[footnoteRef:14]. [14: Prebo G. (2010). Bankarske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad]

Centralna banka Francuske - Centralna banka osnovana je 1800. godine spajanjem nekoliko privatnih banaka, a monopol na izradu nov_anica je dobila 1848. godine. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Vlasnitvo je bilo meovito sve do 1945. godine kada je nacionalizovana. Guvernera i zamenika guvernera imenuje Vlada na period 5-7 godina. Centralna banka je u velikoj meri zavisna od politike Vlade.Centralna banka Italije Centralna banka je formirana 1893. godine spajanjem 6 privatnih banaka koje su imale monopol na emisiju novca. Iskljuivi monopol na novanu emisiju dobila je 1926. godine. Organizovana je kao jedinstvena institucija. Vlasnitvo nad bankom je podeljeno na kreditne instutucije, socijalne fondove i osiguravajue kompanije. Guvernera i zamenika postavlja Vlada, pri emu je mandat formalno neogranien. Odbor direktora bira Skuptina akcionara. Stepen autonomije Centralne banke Italije je, imajui u vidu vlasnitvo i nain izbora rukovodilaca, kao i duinu mandata guverenera, veliki, meutim u praksi je autonomija ne retko ograniena.5. RESTRUKTUIRANJE BANKARSKOG SEKTORA

Ekonomsko stanje i problemi funkcionisanja bankarskog sektora, ukazuju da je loa struktura bilansa banaka, a delom i poslovne politike tih institucija, ozbiljno ograniavajui inioci potpunije implementacije i uspenijeg funkcionisanja finansijskog trita. Bankarski sektor umesto da bude promoter novih ekonomskih odnosa, on svojim stanjem postaje limitirajui faktor trine i finansijske strukture. Iskazane potrebe za restruktuiranjem bankarskog sektora treba da obezbede finansijsku ravnoteu i efikasnost poslovanja banaka, to predstavlja i promenu metoda i koncepata poslovne politike, plasmana sredstava banke, upravljanje pasivom i aktivom banke, nainu upravljanja rizicima u bankarskom poslovanju, nainu pokrivenosti i zatiti imovine banke, osiguranje imovine poverilaca banke, nainu pretvaranja vrstih formi plasmana u likvidnu aktivu i dr. Promene uslovljene restruktuiranjem bankarske infrastukture, kao i deo promena koje afirmiu tzv. inovativne bankarske poslove (kao nove bankarske proizvode), zahteva dopunsko normativno ureivanje tih oblika funkcionisanj[footnoteRef:15]a. To se takoe odnosi i na pojavu novih institucija na finansijskom tritu (investicioni fondovi i dr.), kao i na oblike intervencije banke na finansijskom tritu (tritu novca, tritu kapitala i hartija od vrednosti, deviznom tritu). Postupak restruktuiranja odnosi se na sutinske, materijalne promene strukture bilansa banaka, za koju intervenciju su neophodna dopunska finansijska sredstva. Finansijskom intervencijom, banke bi pokrile rizike u svom poslovanju, koji su izraeni u: tzv. kontaminiranoj aktivi, sumnjivim i spornim potraivanjima, loim i nepokrivenim kreditima i oblicima jemstva, neizmirenim obavezama po staroj deviznoj tednji, neizmirenim obavezama po inodugovima i dr. [15: Prebo G. (2010). Bankarske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad]

Konzistentnost reavanja u postupku restruktuiranja bilansa banaka, a posebno pri funkcionisanju banaka kao trinih institucija, kao doslednost u primeni preduzetih mera, ine relevantne inioce za uspenost implementacije nove finansijske infrastrukture. U osnovi celovitog programa reformisanja bankarskog sektora, kljuno pitanje odnosi se na izbor modela sankcije strukture bilansa banaka, imajui u vidu da iste optereuju znatne obaveze, koje su u neskladu sa likvidnom aktivom banaka. Izmetanjem tzv. kontaminirane aktive banaka iz stanja bilansa je uslov da bi bilans banke i njegova struktura mogli biti u odgovarajuoj ravnotei (makar i na niem realnom nivou). Pretpostavke koje polaze od toga da e poverioci banke svoja potraivanja pretvoriti u akcijski kapital kod banke, i da e banka takoe svoja potraivanja iz plasmana pretvoriti u akcijski kapital kod svojih dunika, nemaju realnog ekonomskog uporita za takvu kombinaciju. Poseban aspekt intervencije u restruktuiranju strukture bilansa banke odnosi se na potrebu da se rigidna forma plasmana sredstava u formi kredita (koji ine dominantan oblik plasmana u ukupnim plasmanima banaka) pretvori u mobilniji oblik plasmana sredstava u hartije od vrednosti. Otuda tzv. postupkom sekjuritizacije ili drugim formama treba obezbediti disperziju rizika, kao i oblike plasmana koji se najbre mogu pretvoriti u likvidnu aktivu. Razvoj trita kapitala i dugoronih hartija od vrednosti potencira definisanje statusa investicionog bankarstva, kao i razvoj sekundarnog trita hartija od vrednosti[footnoteRef:16]. [16: Prebo G. (2010). Bankarske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad]

6. RESTRUKTUIRANJE BANAKA U RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA

U razvijenim trinim privredama jedan od kljunih problema sa kojim se susreu sve banke je pojavanenaplativih potraivanja u aktivi banaka. To je imanentno trinoj ekonomiji, jer je naplativost svakog odobrenog kredita vezano za uobiajene trine rizike, ali zavisi i od kvaliteta menadmenta, kao i od performansi privrede i privrednog sistema u okviru kojg banka posluje.U osamdesetim godinama osnovni pokazatelj uspeha u poslovanju banaka ogledao se u rastu bilanih suma. Poslovne banke su stoga odobravale kredite komitentima u dotinim zemljama, sa dosta visokom stopom privrednog rasta, a koje su ispoljavale veliku kreditnu tranju. U praksi, meutim pokazalo se da su te zemlje upravo zemlje sa najveim stepenom rizika. To se negativno odrazilo na solventnost i uspenost poslovanja mnogih banaka, kreditno angaovanih u zemljama sa razvijenim finansijskim tritima[footnoteRef:17]. [17: Petrovi P. - Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002., strana 27 - 29]

U sadanjim uslovima kao uspeh u poslovanju banaka vrednuje se kumulativna dobit, koja proizilazi iz ireg aspekta angaovanja banaka. To se najbolje vidi kada su u pitanju ukupne finansijske transakcije i finansijske usluge, a ne samo dobit po osnovu kreditnog angaovanja. Finansijsko trite razvijenih zemalja ima etiri osnovne karakteristike[footnoteRef:18]: [18: Petrovi P. - Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002., strana 27 - 29]

diverzifikacija finansijskih usluga, visok stepen deregulacije, veliki broj uesnika na tritu, visok nivo konkurentskih odnosa.U takvom ambijentu odvijaju se procesi konsolidacije, sanacije i likvidacije banaka bilo da se radi o pojedinanim, grupnim ili ukupnim pristupima i procesima. Dakle, iskustva razvijenih trinih privreda, isto tako, potvruju da je jasna vlasnika struktura bitna komponenta i, uz superviziju vlasti i deponenata, integralni deo uspenog sistema kontrole i nadzora nad bankama.7. PRISTUPI SANACIJI BANAKA U RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA

7.1. Preduslovi za izbegavanje sanacije banaka

U razvijenim trinim privredama proces sanacije poslovnih banaka moe se posmatrati na vie naina. Meutim, finansijski sistemi su, uglavnom tako koncipirani i razvijeni da psotoje svi preduslovi da do konsolodacije i sanacije banaka ne dolazi u normalnim uslovima poslovanja. Izmeu ostalog, u pitanju je vrlo razvijena institucija tednje stanovnitva, za razliku od zemalja u tranziciji ili zemalja u razvoju[footnoteRef:19]. [19: Petrovi P. - Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002., strana 83 - 84]

Porast depozita graana i dalje e biti jedna od osnovnih poslovnih aktivnosti komercijalnih banaka u svim trinim privredama. Zato banke permanentno odravaju visok kvalitet marketinga usmeren, pre svega, na sigurnost uloga i kvalitet bankarskog proizvoda, odnosno na diverzifikovan rizik poslovnog aranmana.7.2. Pristupi sanaciji banaka u razvijenim zemljama7.2.1. SAD

Postupci i operacije koje se odnose na konsolidaciju i sanaciju banaka su reprezentativni i sa izvsnim i manjim odstupanjima primenjuju se i u drugim zemaljama sa razvijenim finansijskim tritima. Problem nesolventnosti tedionica, a delom i banaka u SAD bio je povezan sa procesom deregulacije finasijskog sektora. Uglavnom, tamo gde je bankarstvo relativno usitnjeno kao to je sluaj u SAD, jako izraena konkurencija pre dovodi do bankrotstva banaka nego kosolidacije i sanacije banaka. Pojedinana sanacija sprovodila se[footnoteRef:20]: [20: Petrovi P. - Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002., strana 84 - 92]

preuzimanjem banaka od drugih banaka, isplatom osiguranih depozita, kroz uvoenje prinudne uprave nad bankama u sanaciji od strane agencije.Pri analizi pristupa sanaciji banaka u SAD treba konstantovati da dravnu zatitnu mreu ne ini samo dravna agencija za osiguranje depozita nego i Centralna banka. Ona svojim kreditima moe da kompletirazatitnu ulogu drave.7.2.2. Kanada

Vodee banke po profitabilnosti i kvalitetu aktive, uz banke SAD-a i V. Britanije su kanadske banke. Neto prihodi uveani su u ovim zemljama i dostiu prosean prisnos od 15 otsto u Kanadi, 19 otsto u V. Britaniji i 14 otsto u SAD i to u duem vremenskom perodu. Konsolidacija i sanacija banaka u Kanadi je svedena na najmanju moguu meru, odnosno na simbolian proces u kanadskom bankarstvu.7.2.3. Japan

Dugo godina u Japanu je bila tradicija da se spaavaju velike banke, meutim u 1997. godini je zatvorena jedna od najveih banaka i to, posle neuspelog procesa sancije i konsolidacije, ime je dugogodinja tradicija prekinuta. Sanaciju banaka u Japanu prate jaki integracioni procesi. Na taj nain nastoji se odoleti rastuoj konkurenciji i izbei likvidacija nesolventnih banaka, naroito onih veih. U Japanu se nastoji da se izgradi jaka, zatitna mrea na dravnom nivou[footnoteRef:21]. [21: Petrovi P. - Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002., strana 84 - 92]

8. TRANSFORMACIJA BANKARSKOG SISTEMA

Transformacija bankarskog sistema, tokom poslednje dve decenije, u procesu stvaranja efikasnog i sigurnog bankarstva usmerena je na[footnoteRef:22]: [22: ivkovi A., Komazec S., Risti . Berzanski i bankarski menadment, Visoka poslovna kola, Beograd, 2002., str. 517 - 530]

1) poveanje kapitalske snage banaka,2) poboljanje efikasnosti bankarskih institucija,3) fokusiranje na likvidnost banaka, strukturu izvora i strukturu plasmana,4) gubljenje stroge podele na investiciono i komercijalno bankarstvo,5) jaanje mera za poboljanje solventnosti banaka,6) ienje aktive i pasive banaka od neprofitonosnih oblika,7) suavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka,8) pojaanu kontrolu od strane centralnih banaka, odnosno regulatornih/kontrolnih institucija,9) sreivanje i ienje bankarskog sistema od nasledjenih i nagomilanih gubitaka i dubioza, pogotovo u tranzicionim privredama.U razvijenim privredama dolazi do transformacije bankarskog sistema, koja traje ve vie decenija. Od najveeg znaaja su pri tom promene koje se deavaju u bankarstvu SAD, V. Britanije, Nemake i Japana, kao ekonomija sa najveim ponderom (ueem u svetskoj privredi, odnosno svetskom finansijskom sistemu). U ovim zemljama poslednjih decenija dolo je do snane konkurencije bankama od strane nebankarskih finansijskih institucija, koje nude proizvode vrlo sli_ne bankarskim. Banke su zbog toga izgubile znaajan deo uea na finansijskom tritu, pogotovo u SAD[footnoteRef:23]. Stoga banke poinju da vre snanu ekspanziju varijeteta proizvoda i usluga koje pruaju i sve se vie ukljuuju kao znaajni uesnici na finansijskom tritu, kako bi parirale konkurenciji nebankarskih institucija i istovremeno u potrazi za veim stopama profita. To je, medjutim, skopano sa veom stopom rizika plasmana u odnosu na klasine bankarske poslove. Uz to, same kompanije iz realnog sektora nastoje, sa svoje strane, da emitujui hartije od vrednosti i time minimiziraju (potisnu) zna_ajnu ulogu banaka kao finansijskih intermedijera. Ne samo to, ve finansijski najsnanije kompanije ulaze samostalno u oblast bankarstva i finansija. Gradjani, sa svoje strane oslanjajui se na rastue znanje, nastoje da uloe svoj kapital u to unosnije poslove, pa se umesto za klasine depozite opredeljuju za ulaganje u hartije od vrednosti, prvenstveno obveznice i akcije kompanija i fondova. Dva najprepoznatljivija modela banaka u SAD su banka usmerena na korporativno finansiranje i banka okrenuta finansijskim tritima. Za preduzee koje je predmet finansiranja najvanije je da se banka ponaa ne samo kao poverilac, ve i kao vlasnik i finansijski menader. U tom pogledu anglosaksonske banke su se u poslednje vreme transformisale i pribliile na_inu ponaanja koji je bio ranije karakteristian samo za japanske i nemake banke, a koji potencira brigu za sudbinu kompanije - klijenta. [23: Hadi M. Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 27 - 31]

Koncentracija banaka je proces karakteristi_an za 1990-te godine. Re je o procesu koji je omoguen snanom deregulacijom bankarskog sistema i globalizacijom svetske privrede, koja se proirila i na finansijski sektor. U takvim uslovima dolo je do procesa fuzije banaka i smanjenja broja "igraa" na svetskom bankarskom tritu, to upuuje na predvidjanja da e u skoroj budunosti doi do svodjenja broja internacionalnih banaka na oko 40 na globalnom finansijskom tritu. Globalizacija svetskog bankarskog trita i pojava internacionalnih, multinacionalnih banaka nametnula je potrebu za razudjenom bankarskom mreom radi to veeg pribliavanja banaka svojim klijentima. Stoga se, s pravom, govori o bankarskoj industriji koja svojim disperziranim uslugama nastoji da pronadje interes svakog pojedinanog klijenta i nastoji da zadovolji svaku njegovu finansijsku. U organizacionom pogledu takodje veoma vana je tendencija stvaranja bankarskih holding kompanija, odnosno finansijskih konglomerata. Naime, investicione banke proirile su svoje aktivnosti kupovinom gradjevinskih kompanija, dok su komercijalne banke proirile svoju aktivinost direktno nastupajui na finansijskim tritima ili osnivajui, odnosno kupujui odgovarajue finansijske institucije.Paraleleno sa procesom deregulacije i internacionalizacije finansija dolo je do nevidjenog porasta stepena konkurencije na globalnom nivou kako medju bankama, a naroito izmedju banaka i drugih finansijskih institucija. Pri tom je enormno porastao znaaj marketing funkcije u bankama i pojave tzv. marketing strategije u poslovnoj politici banaka. Ovaj proces je praen univerzalizacijom banaka, eskpanzijom bankarske aktivnosti i postupnom evolucijom dravne intervencije u bankarskom sektoru. Univerzalizacija znai da je dolo do gubitka specijalizovanih funkcija banaka u nastojanju da pariraju konkurenciji kojom se poveava broj poslova kojim se banka bavi u cilju disperzije rizika i traenja dopunskih mogunosti za ostvarivanje profita. Kao usluge, odnosno proizvodi koji su karakteristini za noviji period razvoja bankarskog sektora mogu se oznaiti[footnoteRef:24]: [24: Hadi M. Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 27 - 31]

- odobravanje potroakih kredita ova vrsta usluga poela je da se razvija poetkom XX veka, a veliki ekspanziju doivela je 1950-tih i 1960-tih godina;- finansijske savetodavne konsalting usluge klijenti fizika lica se ve dugo obraaju bankama u cilju dobijanja savetodavnih usluga u oblasti kreditiranja, tednje ili investiranja;- upravljanje gotovinom banke su sledei brokerske kue zapoele sa poslovima pruanja usluga kratkorong investiranja vikova sredstava kojima raspolau fizika lica i kompanije;- usluge lizinga opreme usluge lizinga, gde se kreditna institucija javlja kao kupac opreme i rentiranja klijentu, imaju u novijem periodu snanu ekspanziju;- usluge odobravanja zajmova za zapoinajnje poslova (start up) naroito u oblasti novih tehnologija su predmet praenja od strane bankarskih subsidijara, koji su spremni da preuzmu visok rizik u oekivanju visokih prinosa (venture capital);- prodaja usluga osiguranja banke su dugo prodavale osiguranje klijentima na kredit, sve do krize 1930-tih, kada im je to zabranjeno, od kada su se na razne naine dovijale i bile indirektno prisutne, da bi od 1999. godine uklanjanjem zakonskih ogranienja u SAD ponovo bilo omogu_eno bankama da se bave i ovim uslugama;- irenje na oblast penzionog sistema. preko svojih slubi za garantovanje emisija HOV banke su aktivne u upravljanju penzionim sistemima.U pogledu dravne intervencije dolo je do deregulacije finansijskog sektora na nacionalnom nivou, uz standardizaciju okvira za poslovanje na medjunarodnom nivou i kontrole banaka zbog internacionalizacije bankarskog trita.Pomenuti procesi uslovljeni su brojnim iniocima meu kojima su najvaniji[footnoteRef:25]: [25: Hadi M. Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 27 - 31]

- politikim procesima i odnosima u svetu gde je karakteristino stvaranje Evropske unije, odnosno Monetarne unije evropskih zemalja, kao i process globalizacije uslovljen opstankom samo jedne supersile SAD;- ekonomsko finansijskim faktorima ubrzanje procesa megafuzija i internacionalizacije bankarskog trita, kao i snaenje nebankarskih institucija kao snanog konkurenta banaka;- pravni faktori stvaranje sve sigurnijih uslova za poslovanje banaka, kao i liberalizacije transfera kapitala i poslova banaka u drugim zemljama,- promene ponaanja klijenata banaka nivo znanja gradjana u oblasti bankarstva i finansija sve vie raste, pri emu je prisutna sklonost ka diversifikaciji depozita i na vie rizine plasmane i HOV, kao i promene ponaanja kompanija koje nastoje da izaberu to povoljnije mogunosti na finansijskim tritima, ne vezujui se striktno za odredjenu finansijsku instituciju;- tehnoloke inovacije inovacije utiu na usavravanje upravljanja poslovanjem banaka i istovremeno na diversifikaciju bankarskih poslova na nove, do tada nepoznate proizvode i usluge.U uslovima transformacije u trinu privredu u ovim privredma neophodno je viestruko delovanje u cilju izgradnje zdravog bankarskog sistema i to[footnoteRef:26]: [26: Hadi M. Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 27 - 31]

1) voenje restriktivne monetarne politike od strane centralne banke,2) poveanje stepena samostalnosti centralne banke,3) uvodjenje vrstog budetskog ogranienja u troenju drave,4) sanacija bankarskog sistema i (re)privatizacija banaka,5)otvaranje za ulazak inostranih banaka i drugih finansijskih institucija i6) uvodjenje vrstog budetskog ogranienja kod kompanija.Na nivou banaka (mikro nivo) neophodno je poboljanje menadment funkcije, koja bi doprinela adekvatnoj analizi plasmana i rizika, uvodjenju kvalitetne interne kontrole, adekvatnom vodjenju i praenju aktive i pasive banaka. Ovaj proces tee paralelno sa procesom razvoja finansijskih trita ovih zemalja.

ZAKLJUAK

U periodu razvoja tzv. industrijskog bankarstva (1960-1980-te) karakteristini su bili modeli anglsaksonskog i evropskog bankarstva. U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglaeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka, dok je kod evroskog prisutan model univerzalne banke. U periodu internacionalnog bankarstva, od 1990-tih godina naovamo, karakteristino je pribliavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke. Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke, pri emu nacionalne centralne banke gube najvei deo autonomije. U zemljama istone i centralne Evrope na delu je proces trine transformacije poslovnog bankarstva i poveavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka. Za islamsko bankarstvo, koje se snano razvija od 1960-tih godina, osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca.Sanacija banaka podrazumeva:- ponitavanje dugova, pri emu drava preuzima od banaka loe plasmane kroz instutut javnog duga i njegovo servisiranje, meko budetsko ogranienje predstavlja iroko korienu praksu deficitnog finansiranja na nivou drave i na nivou preduzena u periodu postojanja planske, odnosno trino - planske privrede.- transfer duga, pri emu dunika obaveza ostaje u preduzeu, preuzimanje obaveza od strane odgovarajue dravne institucije, uz emitovanje HOV za preuzeti dug,- otplatu dugova bankama, gde se dugovi refinansiraju i naplauju, ukljuujui i proces bankrotstva preduzea.U restrukturiranju bankarskog sistema dominira pristup koji ukljuuje sledee mere:- istovremeno restrukturirane banaka i kompanija,- ienje bankarskih bilansa uz rekapitalizaciju bilansa,- privatizacija banaka preko dokapitalizacija i prodaje akcija,- restruktuiriranje i rekapitalizacija banaka,- formiranje novih finansijskih institucija,

LITERATURA

1. Petrovi, P. (2002). Sanacija bankarskih sistema, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd.2. Krsti, B. (2004). Bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Ni.3. Hadi, M. (2009). Bankarstvo. Univerzitet Singidunum, Beograd.4. ivkovi, A. , Komazec, S. , Risti, . (2002). Berzanski i bankarski menadment, Visoka poslovna kola, Beograd.5. Prebo, G. (2010). Berzanske krize i restruktuiranje banaka. Beograd: Univerzitet Singidunum, master rad6. Petrovi M. (2010). Bankarski sistemi i oblici. Beograd: Megatrend Univerzitet, master rad7. www.bundesbank.de

19