Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Sandra Hajden

Kneževa lažna nevesta

~ 2 ~ Foxy

Zvoncica

Neodlučna i pomalo nervozna, Viktorija Levele zastala je ispred glavnog ulaza u dvorac Fridenau. Ovde bi trebalo da radi? Zaboga! Međutim, znala je da nema izbora, treba joj zaposlenje. Mesto kućne pomoćnice u dvorcu Fridenau jedini je posao koji su joj ponudili u centru za zapošljavanje. Zato je još jednom duboko udahnula i pozvonila. Batler je uveo Viktoriju u salu za prijem i nekoliko trenutaka kasnije niza stepenice je sišao knez. Srdačno ju je zagrlio, kao da se dugo poznaju. - Dobro nam došla u dvorac Fridenau, dete moje - oduševljeno je pozdravio mladu ženu. Viktorija je bila potpuno zbunjena. Šta se, za ime Boga, ovde dešava? Pre nego što je mogla da postavi bilo kakvo pitanje, u vratima sale pojavio se princ. I tada je počeo haos...

Potpuno frustrirana, Viktorija Levele napustila je centar za zapošljavanje. Sumorno vreme odgovaralo je njenom raspoloženju. Kiša je sipila, pa je Viktorija navukla kapuljaču kabanice preko kestenjaste kose.

U centru za zapošljavanje ponuđeno joj je samo mesto kućne pomoćnice. Zar je moguće da su joj to ponudili, a do pre godinu dana radila je u Frankfurtu, kao pedagog sa zapostavljenim adolescentima, do trenutka kad je taj projekat, zbog nedostatka finansijskih sredstava, obustavljen.

Od tada je u svim nemačkim pokrajinama tražila mesto pedagoga - nažalost, bezuspešno. Ali morala je da se pobrine za to da nekako preživi. Kirija za iznajmljeni jednosobni stan ponovo je podignuta, a račun za informatiku ozbiljno se uvećao. Bez obzira na to što je povremeno radila kao konobarica, nije mogla da izmiri sve finansijske obaveze. Bila je očajna.

Ali kućna pomoćnica? U centru za zapošljavanje smatrali su da je njena praksa u domu za problematičnu decu, gde je povremeno pomagala i u kuhinji, bila dovoljna kvalifikacija za ponuđeni posao u dvorcu Fridenau u Odenvaldenu.

Viktorija se kao kroz maglu sećala izleta s roditeljima do tog baroknog dvorca, u vreme dok je još bila dete. Tada je ovo zdanje bilo magično mesto svih njenih dečjih snova. Još tad je poželela da jednoga dana postane princeza, međutim, danas joj taj “posao” nije bio primamljiv.

I dušom i umom bila je pedagog, jer je osećala potrebu da pomaže unesrećenim mladim ljudima. Ali da bude kućna pomoćnica u dvorcu Fridenau, to nije mogla da zamisli. Uzdahnula je, jer je u centru za zapošljavanje obećala da će se javiti u dvorac. A posao joj je bio potreban i to hitno! Drugog izbora nije bilo.

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

Uzdišući, stala je ispred reklamnog stuba da sabere misli i da se malo smiri. Upravo tada pored nje je prošao stariji gospodin, koji je zviznuo kad ju je ugledao.

Dvadesetosmogodišnja Viktorija Levele bila je izuzetno atraktivna mlada dama. Iako nije bila preterano visoka, umela je da istakne skladan stas i ženstvenost. Na porculanski svetlom tenu isticale su se lepe sive oči i savršeno oblikovane obrve. A kestenjasta kosa oblikovana u nekonvencionalnu frizuru davala joj je mladalački izgled.

Viktorijin pogled pao je na veliki plakat. Humanitarna organizacija “Ljudi - Život” molila je za donacije obećavajući da će se pobrinuti za decu i omladinu Trećeg sveta. Ta organizacija, Viktorija je to znala, nije davno osnovana i ona se divila mladim ljudima koji su se zalagali za najsiromašnije ljude na planeti.

Opet je duboko udahnula. Baš taj i takav posao sasvim bi joj odgovarao. Još kao adolescentkinja želela je da kao volonter pomaže u prikupljanju pomoći za nerazvijene zemlje. Međutim, takva radna mesta bila su malobrojna i popunjena.

Upravo zato pristala je da se javi na upražnjeno mesto kućne pomoćnice u dvorcu Fridenau. Pa ipak se pitala hoće li moći da odgovori zahtevima koji će biti postavljeni pred nju, jer zapravo nije imala nikakvog iskustva u tom poslu.

* * *

Te godine proleće je kasnilo. Knez Joahim fon Fridenau seo je na klupu, koju je njegovo osoblje tek

nedavno oslobodilo od tragova zime. To mesto za sedenje odisalo je spokojem zahvaljujući prostranom privatnom dvorskom parku. Na jednostavnom drvenom baštenskom stolu ležala je gomila žute štampe, koju je knez namrgođeno prelistavao.

Gotovo u svim izdanjima video je lice svog sina i naslednika Hansa Joahima, kome je nemačka javnost dala nadimak Bezbrižni Hajo. Paparaci su ga očigledno pratili na svim žurkama poznatih, a on se trudio da svuda bude prisutan. Mogao se videti čak i na počasnoj tribini vozača Formule pored zanosne plavuše.

Knez Joahim nije imao ništa protiv toga da njegov sin živi bez obaveza. Ni raskošne plavuše nisu mu smetale, jer je znao da su po srce njegovog sina opasne samo samouverene i inteligentne žene. Tačnije, to su bile dame koje su obema nogama čvrsto stajale na zemlji, imale su

~ 4 ~ Foxy

Zvoncica

ciljeve i sledile ih, a svoj životni i modni stil gradile su ne osvrćući se na propise modnih “magova”.

Međutim, na kneževu žalost, iz takvih veza njegovog sina još uvek se ništa ozbiljno nije razvilo i to ga je brinulo. Naslednik titule napunio je prošle godine trideset, a još uvek nije pronašao ženu svog života.

Hajo je zgodan i visok mladić, uredne smeđe kose i plavih očiju, a sagovornici su ga doživljavali kao šarmantnog mladog čoveka. U društvu je uvek bio duhovit, otvoren, pričljiv i spreman da zapodene razgovor na bilo koju temu i zato je bio rado viđen gost na svim zabavama.

I zahvaljujući svemu tome, knez Joahim bio je ponosan na svoga sina. Međutim, u poslednje vreme bio je veoma zabrinut, jer mu je zdravlje narušeno, pa je želeo da se njegov naslednik napokon skrasi i zasnuje porodicu.

Na baštenski sto pala je senka i knez je podigao pogled. Pred njim je stajao batler Hajnrih Degenhart bezizražajnog lica: kao i uvek, bio je u tamnom odelu i beloj košulji s tamnom kravatom.

- Šta je bilo, Degenharte? - Vaša visosti, izvinite što smetam - batler se nakašljao pruživši knezu

mapu s prijavama. - Reč je o poziciji treće kućne pomoćnice. Ovo su pristigle prijave. Možda biste želeli da ih pogledate?

- Ne, Njegova visost ne želi to da radi - našalio se knez. - Uveren sam, Degenharte, da ste vi mnogo sposobniji od mene da procenite koja će nam dama najviše odgovarati. I apsolutno ću podržati vaš izbor.

Degenhart je klimnuo glavom. - Hvala, Vaša visosti. Smatram da je sasvim u redu da izaberem

nekoliko njih, pa da izvesno vreme provedu u dvorcu na probnom radu. - Ako smatrate da tako treba, Degenharte, imate moj blagoslov. - Jasno, Vaša visosti - Degenhart, nizak i snažan čovek, zabrinuto je

gledao svog pretpostavljenog. - Da naredim da vam donesu nešto da popijete, Vaša visosti?

- Da, kafa bi mi prijala - knez se naslonio čim se batler udaljio. Podigao je glavu prema suncu. Iako je bio u ranim šezdesetim, već

duže vreme na kneževom licu vidljive su duboke bore izazvane preranom smrću njegove supruge.

Previše tužnih godina proživeo je bez nje. Međutim, knezu se činilo da je sad pravo vreme da se ponovo sretnu. Naime, juče je njegov lični lekar, posle svih urađenih pretraga, potvrdio konačnu dijagnozu: rak pluća. Za kneza nepušača to je bio kao grom iz vedra neba.

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

Ipak, nadležni lekar smatrao je da nije sve toliko crno kako se činilo u početku. Sugerisao je knezu da pristane na operativni zahvat tokom kojeg će mu odstraniti deo pluća, a zatim da se jakom hemoterapijom izbori protiv preostalih metastaza. Lekar je bio potpuno iskren prema knezu, pa je dodao i to da je operacija izuzetno rizična, ali daje rezultate.

Iako je knez slovio za jakog čoveka po svim kriterijumima, informacija o bolesti potpuno ga je izbacila iz koloseka. Strah se pojačao u njemu kad se prisetio da je i njegova žena, majka njegove dece, umrla je od raka.

Pod ovakvim okolnostima, smatrao je knez, red je da se povuče i to što pre. Hajo, njegov sin i naslednik, treba da preuzme više odgovornosti za porodičnu imperiju, a ona je obuhvatala ne samo matični dvorac Fridenau i poznati dvorski park oko njega, već i hiljade hektara zemlje, nekretnine širom Nemačke, deonice u firmama po čitavom svetu i različite fondove. I nije time bilo jednostavno upravljati. To je bio zadatak koji je knezu proteklih godina teško padao: volja da radi bila je velika, a energija i snaga u silaznoj putanji.

Princ Hajo je studijama prava, koje je okončao kao najbolji student generacije, a zatim i praksom u ekonomiji, bio dobro pripremljen da nasledi oca. Knez se nije plašio da njegov naslednik posao neće valjano obavljati. Naprotiv, bio je siguran u to da je Hajo dorastao izazovu. Međutim, kneza su brinule druge brige - sinovljev privatni život. Otkad je završio fakultet, mladi naslednik većinu vremena provodio je u izlascima, u ludim provodima i na raskošnim žurkama.

Sad je trebalo svima u dvorcu saopštiti da će uskoro uslediti promene. Knez se povlači, Hajo treba da preuzme titulu i sve obaveze koje ona preuzima. On je konačno morao da se smiri, oženi, osnuje porodicu i da tako skine teret upravljanja sa očevih leđa.

Knez je znao da će njegovom sinu biti mnogo lakše kad se oženi, ali pravom ženom. Ukoliko knez ne preživi operaciju, njegovom sinu će zaista značiti da ima nekoga uza se ko će mu pomoći da lakše nosi teret upravljanja i zato mu je potrebna supruga.

Joahim je želeo da pomogne svom sinu da sve to ubrza, ali nije znao kako to da učini. Kao svaki otac, nasledniku je želeo najbolje, a u ovom slučaju želeo je pravu, odgovornu ženu, lepuškastu i inteligentnu damu, koja će se dopasti njegovom sinu.

Prisetio se knez svoje supruge i tiho je uzdahnuo. Ona je bila središte njegovog života, njegovo uporište. Takva žena potrebna je i njegovom sinu.

Drhtavim rukama ponovo je privukao novine. Ovoga puta obraćao je pažnju na fotografije dama: glumice, supruge političara, pevačice, razne

~ 6 ~ Foxy

Zvoncica

zvezde i zvezdice. Pogled mu se zaustavio na izuzetno lepom licu. Bila je to Barbara, princeza Fon Erten, devojka na dobrom glasu. Knez ju je površno poznavao.

Na svim fotkama ona i knežev sin bili su puni životne radosti. Barbara je inteligentna, samouverena i veoma šarmantna mlada dama, što ju je činilo još atraktivnijom. Knez je naglas izgovorio:

- Barbara fon Erten. Možda bi se isplatilo malo proveriti ovu mladu damu, razmišljao je

knez. Baš takva odgovarala bi njegovom nasledniku. U tom trenutku ponovo je nečija senka pala na sto. Kad je knez

Joahim podigao pogled, poskočio je od iznenađenja. - Anete! - Tata! - visoka i mršava mlada devojka obavila mu je ruke oko vrata. Knez je zagrlio svoju kćerku, pa ju je odmaknuo od sebe i odmerio od

glave o pete. - Zdrava i vedra, jesam li u pravu? - veselo se obratio svojoj mezimici. Princeza Anete se srdačno nasmejala. - I zdrava i prava. Kao što vidiš, sve je u najboljem redu, tata. - Bože, koliko vremena je prošlo, koliko te meseci nisam video? -

ushićeno je uzviknuo knez. - Kad bolje razmisliš, potrebno je vreme za put oko sveta. A juče je

bilo veliko slavlje na ulicama Bremena kad smo pristali u luci, inače bih ranije došla.

- Voleo bih da si sklona mirnijem životu - uzdahnuo je knez, na šta se princeza od srca nasmejala.

- Ah, tata, tek su mi dvadeset tri godine. Ima vremena, smiriću se – spustila je na sto veliku kožnu torbu tražeći nešto u njoj, i naposletku je izvukla nekakvu papirnu kutiju. - Ovo je za tebe, dragi tata. Smaragd iz Brazila, za tvoju kolekciju.

* * *

Princ Hajo, naslednik porodice Fridenau, živeo je u Frankfurtu u svom luksuznom stanu.

Upravo je oblačio po meri skrojeni sako i nameštao pred ogledalom crvenu leptir-mašnu. Sve mu je savršeno pristajalo, bio je spreman za još jednu gala-večeru i dobar provod.

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

Začulo se zvono pred vratima. Bacivši pogled na ekran interfona, obradovao se kad je ugledao svoju rođenu sestru.

- Anete, radujem se što si došla! - Znam, dragi moj brate - razdragano je odgovorila princeza i Hajo je

pritisnuo dugme za otvaranje vrata. Pozdravili su se srdačnim i čvrstim zagrljajem, pa su seli u dnevni

boravak da popričaju. Anete se osvrnula po ekstravagantnom stanu, opremljenom u kombinaciji antikviteta i modernih elemenata, gde se uvek dobro osećala.

- Žao mi je što nisam mogao da te dočekam u luci kad ste pristali - izvinio joj se brat. - Sve vreme sam pratio vaše putešestvije u novinama i na televiziji - Hajo je sa olakšanjem uhvatio sestru za ruku.

- Tako sam srećan što je sve dobro prošlo i što ste se zadovoljni vratili kući. Kako vam je bilo na poslednjoj etapi?

- Poslednjih nedelja bilo je nesuglasica među članovima posade. Nekako im je pala na um ideja da do kraja putovanja moram biti nečiji trofej - nasmejala se.

Mladi knez je znatiželjno podigao obrve. - I, kome je pripala čast da te kući donese kao trofej? - Nikome! - Nijedan od tih zgodnih momaka nije osvojio tvoje srce tokom toliko

usamljeničkih meseci? - Zaista nije. Volim tu posadu, svi su mi momci veoma dragi, ali to

je sve. Odlično smo funkcionisali kao tim, to ne treba menjati i time se ne treba kockati. Bilo bi glupo da s spetljam s bilo kim od njih, jer se po pravilu takve priče ne završavaju dobro.

- Fino razmišljaš s obzirom na to da si baš mlada. Svaka čast i tvom avanturističkom duhu, Anete. Nadam se da ćeš sad neko vreme biti kod kuće. Ili si već spremna za sledeću avantura? Možda u brazilskoj džungli?

Aneta je veselo odmahnula glavom. - Znaš da sam sve vreme na putu oko sveta koristila kameru. Prvo ću

pregledati sve snimke i razvrstaću ih. Već sam u kontaktu s ljudima iz jedne televizije, koji su zainteresovani za saradnju sa mnom. A za Nacionalnu geografiju trebalo bi da napišem čitavu seriju članaka.

- Sve to dobro zvuči - složio se brat. - Jesi li bila kod kuće u Fridenauu?

- Odatle upravo dolazim - odjednom se uozbiljila. - Iskrena da budem, zabrinuta sam za tatu. Ne izgleda mi najbolje, čudno kašlje i brzo mu ponestaje daha. Mislim da je vreme da preuzmeš deo njegovih obaveza... -

~ 8 ~ Foxy

Zvoncica

smešeći se, odmerila je brata. - Tata brine i zbog tvog načina života, Hajo, a to nije dobro za njega. Mislim da čezne za tim da se konačno smiriš, da nađeš pristojnu ženu i da se oženiš.

- Da li je tata bolestan? - uplašeno upita Hajo. - Očigledno ga dugo nisi video, zar ne? - Prošlo je nekoliko meseci - pokunjeno je priznao. - Bio je kod lekara i ne želi da priča o rezultatima pretraga. Hajo,

trebalo bi što pre da ga posetiš. Potreban si mu. Knez je zamišljeno klimnuo glavom. - Danas to, nažalost, ne mogu. Ovo mi je važno veče - zamišljeno je

zaključio. - Ideš na važan sastanku, zato si se tako sredio? Nije želeo da otkriva detalje. - Da, reč je o ozbiljnom sastanku.

* * *

Već sledećeg dana Hajo se odvezao u porodični dvorac. Knez Joahim se veoma obradovao neočekivanoj sinovljevoj poseti.

Sin je zatekao oca u staroj dvorskoj biblioteci, koja je knezu služila i kao radna soba i kao mesto za odmor i povlačenje od svakodnevnih briga. Knez Joahim je sedeo u udobnoj fotelji ispred kamina, zadubljen u knjigu. S vremena na vreme pogled bi mu odlutao kroz prozor, u park, gde se u ovo doba godine sve zelenelo i pupelo pod zracima aprilskog sunca.

Čim je čuo korake u hodniku, znao je da je to njegov sin. Razdragano je poskočio, ali ga je napad kašlja sprečio da pozdravi svog dragog posetioca. Hajo se zabrinuto namrštio shvativši da Anete nije pretarala. Njihov otac zaista je loše izgledao, bio je siv u licu i delovao je baš oronuo. Hajo se uplašio.

- Izgleda da nisi dobro, tata - rekao je pomogavši knezu Joahimu da ponovo sedne u fotelju.

- Ne, sve je u redu - uzvratio je knez. - Očigledno sam u poslednje vreme previše radio.

- Onda ću ostati neko vreme i pomoći ću ti - obećao je sin. - Tome bih se veoma radovao - priznao je bolesni otac. - Još više bi me

obradovao kad bi se konačno skrasio... Kad bi se oženio, razumeš? Hajo je razgovor o tome uvek diskretno izbegavao.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

- Tata, dosad nisam našao pravu - pravdao se. - Možda brak nije za mene.

- Ah, to su gluposti - knez je odmahnuo rukom. - Sine moj, prati prirodu, a prirodno je da imaš ženu pored sebe, da zajedno podižete i vaspitavate decu. Svakom muškarcu potrebna je supruga, pa i tebi. Trebalo bi konačno ozbiljno da pođeš u potragu za njom.

* * *

Kad je princeza Anete tog jutra veselo sišla niza stepenice uputivši se u štalu da obiđe konje, ugledala je batlera Degenharta kako stoji ispred vrata biblioteke. Pod rukom je držao plavu kožnu fasciklu sa utisnutim kneževskim grbom i upravo je nameravao da pokuca na vrata.

Fascikla je pobudila Anetinu radoznalost. - Degenharte - obratila mu se i batler se okrenuo prema njoj. - Princezo Anete? Prstom je pokazala fasciklu. - Znate, zdravlje mog oca poprilično je narušeno. Nadam se da u toj

fascikli nema ničeg što bi ga uznemirilo? - Mislim da nema - mirno je objasnio Degehart. - Njegova visost mi je

naložila da pronađem sve raspoložive informacije o Barbari, princezi Fon Erten.

- Ne poznajem je - priznala je Anete, koja se od društvenih aktivnosti svoga oca oduvek držala podalje.

Otvorila je fasciklu i ugledala fotografiju lepe, mlade tamnokose žene svetlog tena i tamnih očiju. Tajanstveno se osmehivala dok su joj oči, oivičene dugim trepavicama, naprosto sijale. Pripadala je onoj vrsti žena koje su muškarce privlačile kao svetlost leptirove.

- Zašto se moj otac zanima za ovu ženu? - začudila se ona. - To mi Njegova visost nije poverila - odgovorio je Degenhart. - Onda ću ja odneti ocu ovu fasciklu. Meni će svakako ispričati o čemu

je reč. Čvrsto stegnuvši fasciklu, pokucala je Anete na vrata i ušla pre nego

što ju je knez pozvao. Knez Joahim je sedeo za masivnim radnim stolom zagledan u ekran

kompjutera. Podigao je pogled čim su se vrata otvorila. - Anete! Zar nisi htela da jašeš? Otkud ti ovde? - Zbog ovoga - princeza mu je pružila fasciklu. - Degenhart mi reče da

se zanimaš za princezu Fon Erten. Zašto? Da ne lebdiš možda u oblacima? ~ 10 ~ Foxy

Zvoncica

- Sigurno ne lebdim. Sedi, dušo moja - zamolio ju je Joakim. Radoznalo je otvorio fasciklu i neko vreme posmatrao je fotografiju

lepe princeze, pa je prelistao papire. - Ona je savršena - oteo mu se uzdah olakšanja. - Savršena... za koga? U međuvremenu je Anete sela na radni sto, što njenom ocu očigledno

nije smetalo. - Savršena je za Haja - knez je razvukao usne u širok osmeh, a njegova

kćerka je brzo počela da trepće. - Želiš da se naš Hajo zainteresuje za ovu žderačicu muškaraca? -

upitala je u neverici. - Ona je savršena - ponovio je knez, kao da nije čuo kćerkinu opasku. -

Pozvaću je da nas poseti, da bi je Hajo bolje upoznao. Nadam se da će se dopasti jedno drugom. Ona je baš tip žene kakva mu je potrebna, zar ne, Anete? Lepa je, inteligentna...

- Otkud ti to znaš? - upala je ocu u reč. - Studirala je istoriju umetnosti i književnost. To ukazuje na

obrazovanu ženu. Potiče iz ugledne, iako osmiromašene plemićke porodice.

Knez Erten ima odličnu reputaciju, a i princeza je na dobrom glasu, reklo bi se. Kako ovde piše, ona je sinonim dobrote i učtivosti. Svuda je rado viđena i očigledno ume da pridobije ljude.

- Uglavom muškarce, tata - tiho je izgovorila Anete. - Moraš priznati da se upravo takve žene sviđaju tvom bratu. Uz

nesporne fizičke kvalitete, ona je i samouverena i neodoljivo šarmantna. To je bilo očigledno čak i na fotografiji, što je Anete uznemireno

morala da prizna, ali je kratko dodala: - Baš je hoće foto-aparat, zaista je fotogenična. Žena poput Barbare fon Erten i te kako je mogla da osvoji srce njenog

brata. Anete je na fotografiji uočila njen nimalo naivan pogled, pa je znala da je reč o dami koja je svesna svojih mogućnosti i da se s njom ne treba šaliti.

* * *

Princeza Anete zatekla je brata u njegovoj privremenoj radnoj sobi, kako ju je nazvao. Upravo je završavao žustar telefonski razgovor, bio je

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

primetno napet, pa je skočio na noge. Ignorisala je njegov namršteni izraz lica.

- Hajo, poznaješ li neku princezu Barbaru fon Erten? - Zar bi trebalo? - odgovorio je pokušavajući da se provuče pored

Anete, međutim, ona ga je uhvatila za ruku. - Bilo bi bolje da je poznaješ - upozorila ga je, a on se zamišljeno

namrštio. - Mislim da sam je nekoliko puta sreo na žurkama - prisetio se. -

Stalno je bila u muškoj pratnji. - Dobro situirana gospoda, pretpostavljam? Anetin blago ciničan ton privukao mu je pažnju. Klimnuo je glavom. - Trebalo bi da je se sećaš - dodao je. - Bila je na balu u čast

osamdesetog rođendana tvoje kume, grofice Šenberg... - Kako sam to samo zaboravila? - uzviknula je Anete. - O, Bože, da! To

je bila ona. Sve vreme sam znala da sam je negde videla, ali se nisam mogla setiti gde. Te večeri flertovala je valjda sa svim muškarcima s kojima je razgovarala.

- Zaista? Nisam to primetio. - Naravno da nisi. Ta žena je... čini mi se otrov za muški rod. Ona

majstorski ume da sakrije svoj karakter i rekla bih da se krije iza učtivosti i ljubaznosti.

- Molim te, Anete... pričaš gluposti - princ Hajo se smejao očiglednom nezadovoljstvu svoje sestre. - Ne bih se složio s tobom. Prelepa je da bi takva bila.

- Baš mi je drago što ti se dopada, jer tata hoće da je pozove da je bolje upoznaš. Čini mi se da je odlučio što pre da te oženi.

- Šališ se! - princ je u neverici razrogačio plave oči. Anete je odmahnula glavom. - Ne šalim se! Umem da čitam između redova. I tata zna da si u

poslednje vreme preterano aktivan u noćnim provodima, prelistavao je tabloide. Kao da nemaš kočnicu ili te nije briga šta će biti sutra. Nikakvo čudo što je tata zabrinut, pogotovo sad kad mu je zdravlje ozbiljno narušeno. Mogu da pretpostavim šta mu se mota po glavi. Eh, Hajo, kad bi se bar verio... tati bi bilo lakše.

- Molim te, Anete, ne preteruj - Hajo se smejao naslonivši se na staromodnu fotelju. - Baš mi je svejedno da li će je tata pozvati kod nas u goste ili neće, ta Barbara me nimalo ne interesuje. Pravu ženu još nisam sreo, a to će i tata uskoro shvatiti - naglo se odmaknuvši od fotelje, krenuo je prema vratima. - Sad moram da požurim.

~ 12 ~ Foxy

Zvoncica

- Kuda ideš? - Anete se iznervirala. - Ne možeš da odeš. Ne sada! Hajo! - Sutra ću se vratiti - smirivao ju je. - Moram u Frankfurt, jer nešto

veoma važno treba danas da obavim. - Javi se tati pre nego što pođeš - doviknula je za njim, ali nije bila

sigurna u to da li ju je čuo.

* * *

Čuo je Hajo sestrine reči pa je nešto kasnije, s putnom torbom u ruci, ušao u biblioteku. Otac je, naravno, sedeo ispred kamina držeći zatvorenu plavu kožnu fasciklu na krilu zamišljeno gledajući kroz prozor.

Mladi knez se nakašljao. - Tata, hteo sam samo da ti se javim pošto hitno moram u Frankfurt.

Sutra se vraćam. - Hajo, sedi za trenutak, moram da popričam s tobom - otac kao da ga

nije slušao. Bacivši pogled na sat, Hajo je uzdahnuo i seo naspram starog kneza.

Pretpostavljao je o čemu je otac s njim želeo da razgovara i bio je zahvalan sestri što ga je upozorila.

- Zabrinut sam za tebe, sine - priznao je knez Joahim bez okolišanja. - Zaista nema potrebe... - Vreme ti je da se oženiš. Treba da se skrasiš i da osnuješ porodicu.

Slažeš li se sa mnom? - Već sam ti rekao: da sam sreo pravu ženu, bio bih oženjen - uzvratio

je Hajo nervozno i još jednom je pogledao na sat. - A da se oženim samo zato što mi je vreme, ne pada mi na pamet...

Umornim pokretom ruke knez ga je zaustavio. - Neću večno živeti i voditi naše porodične poslove. Vreme je da se

više angažuješ u tom smislu. Moraš mi verovati da to nije lak zadatak i trebalo bi što pre da mu se posvetiš. S pravom ženom uza se to ti neće biti teško. Ona će ti biti podrška, na nju ćeš uvek moći da se osloniš i mudro će te posavetovati kad ti ponestane ideja. Stekao sam utisak da izbegavaš da se vežeš, a to nije dobro. Zato sam bio slobodan da ti pomognem prilikom izbora i bacio sam se u potragu.

Stari knez je umorno sklopio oči a sin ga je zabrinuto pogledao. Zaista nije dobro izgledao.

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

- Da, čuo sam da si se angažovao i da želiš nešto da mi kažeš. Površno poznajem princezu Fon Erten i na osnovu onoga što znam o njoj, cenim da nije prava žena za mene.

Knez Joahim ga je strogo pogledao. - Ipak ću je pozvati kod nas da se bolje upoznate. Od tebe očekujem

da se pokažeš u najboljem svetlu i da je proceniš. Sudeći po informacijama koje sam dobio, ona bi mogla biti “prava”. Ne može se poreći da je lepa i šarmantna. Čuo sam da je veoma inteligentna, pametna i pronicljiva, a i lako uspostavlja kontakt s ljudima, dakle, mogla bi da bude dobra domaćica dvorca Fridenau.

- Tata, koliko god da te volim i koliko god da cenim tvoja dostignuća i mišljenje, neću ti dozvoliti da mi biraš suprugu. Naročito ne sada kad...

Knez Joahim je podigao obrve. - Postoji li druga? - Ja... - Hajo je zapravo hteo nešto drugo da kaže, ali se prisetio

sestrinih reči “kad bi bar bio veren”, pa je dodao: - Da, postoji. Tajno sam se verio s njom.

Kneževe usne izvile su se u osmeh neverice. - Onda ćeš mi sigurno otkriti ime svoje izabranice. - Uskoro - odgovorio je Hajo, sateran u ugao. - Sine, poznajem te bolje nego što misliš. Zašto mi ne priznaš da njeno

ime ni tebi nije poznato? - Naravno da jeste! Samo nismo hteli da to odmah udarimo na

sva zvona. Znaš i sam kakva je štampa, kakvih bi tračeva bilo... - Ne verujem ti ni reč - odgovorio je otac. - Ili ćeš mi odmah reći ime

svoje verenice ili ću pozvati princezu. Hajo je ustao, gorelo mu je pod nogama. - Daj mi nekoliko dana, moram prvo da popričam s njom. Knez je klimnuo glavom. - Dobro, do sutra uveče. I nemoj mi reći da dotad ne možeš s njom da

porazgovaraš.

* * *

Viktorija se vraćala iz duge svakodnevne šetnje. Živela je u neuglednoj zgradi, sagrađenoj šezdesetih godina dvadesetog veka. Sve ju je u toj zgradi nerviralo, svaki komadić otpalog maltera podsećao ju je na

~ 14 ~ Foxy

Zvoncica

njen trenutni socijalni status. Pre nego što je ušla u lift išaran grafitima izvadila je poštu iz sandučeta.

Dočekala ju je tmurna atmosfera u stanu, pa je prvo otvorila jedini prozor male prostorije, koja joj fotelje, krenuo je prema vratima. - Sad moram da požurim.

- Kuda ideš? - Anete se iznervirala. - Ne možeš da odeš. Ne sada! Hajo! - Sutra ću se vratiti - smirivao ju je. - Moram u Frankfurt, jer nešto

veoma važno treba danas da obavim. - Javi se tati pre nego što pođeš - doviknula je za njim, ali nije bila

sigurna u to da li ju je čuo.

* * *

Čuo je Hajo sestrine reči pa je nešto kasnije, s putnom torbom u ruci, ušao u biblioteku. Otac je, naravno, sedeo ispred kamina držeći zatvorenu plavu kožnu fasciklu na krilu zamišljeno gledajući kroz prozor.

Mladi knez se nakašljao. - Tata, hteo sam samo da ti se javim pošto hitno moram u Frankfurt.

Sutra se vraćam. - Hajo, sedi za trenutak, moram da popričam s tobom - otac kao da ga

nije slušao. Bacivši pogled na sat, Hajo je uzdahnuo i seo naspram starog kneza.

Pretpostavljao je o čemu je otac s njim želeo da razgovara i bio je zahvalan sestri što ga je upozorila.

- Zabrinut sam za tebe, sine - priznao je knez Joahim bez okolišanja. - Zaista nema potrebe... - Vreme ti je da se oženiš. Treba da se skrasiš i da osnuješ porodicu.

Slažeš li se sa mnom? - Već sam ti rekao: da sam sreo pravu ženu, bio bih oženjen - uzvratio

je Hajo nervozno i još jednom je pogledao na sat. - A da se oženim samo zato što mi je vreme, ne pada mi na pamet...

Umornim pokretom ruke knez ga je zaustavio. - Neću večno živeti i voditi naše porodične poslove. Vreme je da se

više angažuješ u tom smislu. Moraš mi verovati da to nije lak zadatak i trebalo bi što pre da mu se posvetiš. S pravom ženom uza se to ti neće biti teško. Ona će ti biti podrška, na nju ćeš uvek moći da se osloniš i mudro će te posavetovati kad ti ponestane ideja. Stekao sam utisak da izbegavaš da

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

se vežeš, a to nije dobro. Zato sam bio slobodan da ti pomognem prilikom izbora i bacio sam se u potragu.

Stari knez je umorno sklopio oči a sin ga je zabrinuto pogledao. Zaista nije dobro izgledao.

- Da, čuo sam da si se angažovao i da želiš nešto da mi kažeš. Površno poznajem princezu Fon Erten i na osnovu onoga što znam o njoj, cenim da nije prava žena za mene.

Knez Joahim ga je strogo pogledao. - Ipak ću je pozvati kod nas da se bolje upoznate. Od tebe očekujem

da se pokažeš u najboljem svetlu i da je proceniš. Sudeći po informacijama koje sam dobio, ona bi mogla biti “prava”. Ne može se poreći da je lepa i šarmantna. Čuo sam da je veoma inteligentna, pametna i pronicljiva, a i lako uspostavlja kontakt s ljudima, dakle, mogla bi da bude dobra domaćica dvorca Fridenau.

- Tata, koliko god da te volim i koliko god da cenim tvoja dostignuća i mišljenje, neću ti dozvoliti da mi biraš suprugu. Naročito ne sada kad...

Knez Joahim je podigao obrve. - Postoji li druga? - Ja... - Hajo je zapravo hteo nešto drugo da kaže, ali se prisetio

sestrinih reči “kad bi bar bio veren”, pa je dodao: - Da, postoji. Tajno sam se verio s njom.

Kneževe usne izvile su se u osmeh neverice. - Onda ćeš mi sigurno otkriti ime svoje izabranice. - Uskoro - odgovorio je Hajo, sateran u ugao. - Sine, poznajem te bolje nego što misliš. Zašto mi ne priznaš da njeno

ime ni tebi nije poznato? - Naravno da jeste! Samo nismo hteli da to odmah udarimo na

sva zvona. Znaš i sam kakva je štampa, kakvih bi tračeva bilo... - Ne verujem ti ni reč - odgovorio je otac. - Ili ćeš mi odmah reći ime

svoje verenice ili ću pozvati princezu. Hajo je ustao, gorelo mu je pod nogama. - Daj mi nekoliko dana, moram prvo da popričam s njom. Knez je klimnuo glavom. - Dobro, do sutra uveče. I nemoj mi reći da dotad ne možeš s njom da

porazgovaraš.

* * *

~ 16 ~ Foxy

Zvoncica

Viktorija se vraćala iz duge svakodnevne šetnje. Živela je u neuglednoj zgradi, sagrađenoj šezdesetih godina dvadesetog veka. Sve ju je u toj zgradi nerviralo, svaki komadić otpalog maltera podsećao ju je na njen trenutni socijalni status. Pre nego što je ušla u lift išaran grafitima izvadila je poštu iz sandučeta.

Dočekala ju je tmurna atmosfera u stanu, pa je prvo otvorila jedini prozor male prostorije, koja joj je istovremeno bila spavaća soba, dnevni boravak i kuhinja.

Viktorija je sela na krevet i prvo je primetila da je stiglo pismo iz dvorca Fridenau. Brzo ga je otvorila. Pozvali su je da sredinom maja, a to je za dve nedelje, dođe na probni rad. Pismo je potpisao batler Hajnrih Degenhart, koji ju je zamolio da se javi i potvrdi svoj dolazak.

Pošto se Viktorijina finansijska situacija u međuvremenu pogoršala, odlučila je da učini sve da dobije posao kućne pomoćnice u dvorcu Fridenau. Pored toga, ukazala joj se prilika da nedelju dana boravi u tom divnom zdanju, pa makar i u prostorijama za poslugu. Nema šta da izgubi.

Viktorija je odlučno uzela mobilni telefon i bez oklevanja potvrdila je termin.

Čim je završila taj kratki razgovor, zazvonio joj je telefon. Na ekranu je pročitala Čez Robert, bio je to jedan od najluksuznijih gradskih restorana, u kojem je s vremena na vreme radila kao konobarica. I te večeri im je potrebna, jer se jedna radnica iznenada razbolela.

Viktorija je prihvatila da uskoči, jer je Čez Robert dobro plaćao radnu snagu, a bakšiš nije morala da deli s kolegama. A sad joj je novac bio neophodan.

* * *

Hajo je kasnio na ugovoreni sastanak i gotovo se sudario pred vratima s jednim gostom koji je takođe hteo da uđe u restoran Čez Robert. Istovremeno je pokušavao da dobije sestru na mobilni telefon.

Pošto se Anete nije odmah javila, rasejano je ušao u lokal tražeći nekoga pogledom. Toliko je žurio da se sudario s konobaricom, koja je upravo izašla iz kuhinje noseći u obema rukama po dva puna tanjira. Sve se to uz glasan tresak sručilo na pod.

- O, Bože! - procedila je konobarica besno. - Zašto ne pazite! U šta ste gledali?

Uprkos besu, glas joj je prijatan, mek poput somota, pomislio je knez.

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

- Oprostite, molim vas, kriv sam - izvinio se Hajo okrenuvši se konobarici.

Pogledi su im se sreli i za delić sekunde činilo se da je planeta prestala da se okreće. Njegove plave oči molile su za oproštaj.

Baš u tom trenutku zazvonio mu je mobilni telefon. - Hajo? - čuo je sestrin glas i čarolija je u trenu nestala. Napetost je popustila. - Anete, samo sam hteo da ti kažem... - požurio je dalje, u punu salu

restorana i konobarica više nije čula njegov glas. Viktorija je stajala ispred razbijenih tanjira i nije mogla da se

pokrene. Zbunjeno je gledala za visokim muškarcem, a on se uputio prema stolu u delu za koji, na njenu veliku žalost, ona nije bila zadužena. Dok je razgovarao držeći mobilni telefon u ruci, drugom rukom pozdravio se sa otmenim gospodinom.

- Viktorija, ukoliko nastavite da zurite u te razbijene tanjire, možete odmah da odete kući - rekao joj je glavni konobar, koji je primetio incident ispred kuhinje. - I pospremite to, odmah! - zahtevao je osorno. - Tako nešto zaista se samo vama može desiti.

- Nisam ja kriva za ovo - branila se Viktorija. - Niste? Ma šta kažete? - glavni konobar podigao je obrve. - Možda je

kriv neko od naših gostiju? Ne budite smešni, sagnite se i pokupite to... Viktorija je pošla po metlu, da počisti razbijene tanjire i razbacnu

hranu, međutim, na podu je ugledala flajer koji je verovatno ispao iz džepa čoveku s kojim se sudarila. Radoznalo ga je podigla.

Bio je to flajer organizacije “Ljudi - Život”, čije je plakate svuda po gradu viđala.

Pomalo iznenađena, pogledala je u pravcu stola za kojim je sedeo rasejani smeđokosi lepotan. I baš u tom trenutku i on se okrenuo prema njoj. Opet su im se pogledi sreli i za trenutak je sve stalo...

* * *

Hajo se iz petnih žila trudio da se koncentriše na glas svoje sestre, a kad se privlačna konobarcica okrenula, zanemeo je.

- Kako to zamišljaš? - čuo je sestrin glas. Nakašljao se. - Mislio sam da predložiš nekoj prijateljici da je ocu predstavimo kao

moju verenicu. ~ 18 ~ Foxy

Zvoncica

- Zašto si slagao tatu? Kako si mogao da kažeš da si tajno veren? - To mi je u trenutku palo na pamet - priznao je. - Nije baš

promišljeno, znam, ali nisam imao kud. Međutim, ako tati kažem neko ime, možda će odustati od sulude ideje da me naprasno oženi. Molim te, Anete, potrebna mi je tvoja pomoć.

- Oh, Hajo, šta nam to radiš... ali... u redu - pristala je da pomogne bratu. - Raspitaću se. Međutim, nemoj mnogo da se nadaš. Većina mojih drugarica smatra te notornim ženskarošem. Tvoja reputacija nije baš najbolja, dragi moj.

- Moja reputacija je naduvana - branio se Hajo. - Tebi, u svakom slučaju, hvala što ćeš pokušati. Tvoj sam dužnik. Onda, vidimo se sutra uveče.

Završio je razgovor i konačno se okrenuo gospodinu, koji se zabavljao slušajući kneževo pravdanje sestri.

- Otac želi da te oženi? - upitao je uglađeni gospodin. Mihael Valden bio je za glavu niži od kneza, ali atletski građen. Za

razliku od Haja, koji je nosio kožnu jaknu i pamučnu majicu preko farmerka, Mihael Valden imao je na sebi seriozno sivo odelo.

Mihael je Hajov nekadašnji kolega i dobar prijatelj. Zajedno su pre dve godine osnovali humanitarnu organizaciju „Ljudi - Život”. Valden je vodio poslove dok je Hajo bio zadužen za prikupljanje donacija i pronalaženje sponzora.

Hajo je seo naspram svog prijatelja i odmah je naručio bocu belog vina.

- Dakle, šta je tako važno da si me hitno morao videti? - upitao je knez. - I u kakvoj je to vezi s neuravnoteženostima koje si spomenuo?

Mihael je sačekao da konobar servira vino, pa je knezu dodao meni, koji je ovaj gurnuo u stranu.

- Još uvek sve proveravam - priznao je Mihael. - Na našem računu nedostaje velika svota novca. Ništa konkretnije ne mogu ti reći. Vlasti su to primetile i malo nedostaje da “Ljudi - Život” izgubi status humanitarne organizacije.

- Ukoliko se to desi, gotovi smo, to i ti znaš - uznemirio se knez. - Pa ti si pravnik, Hajo. Zadrži pažnju vlastima još malo dok ne

saznam šta se desilo i ko se poslužio našim finansijama. Saznaću, obećavam ti - Mihaelovo lice bilo je ozbiljno, što je ukazivalo na činjenicu da je shvatio kompleksnost situacije.

Hajo je zabrinuto klimnuo glavom.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

- Uradiću sve što budem mogao - obećao je. - Znaš koliko mi znači naša organizacija, Mihaele. Ne želim zaradu, nego da bar malo pomognemo ljudima koji ne žive tako dobro kao mi, da im omogućimo bolji život. Školskim projektom u Kamerunu postigli smo veliki uspeh i sad ne smemo odustati.

- Jasno mi je - uveravao ga je prijatelj. - I meni je ta organizacija značajna koliko i tebi. Uostalom, moram te pohvaliti, dobro si obavio svoj posao. Tvoje pojavljivanje na svim društvenim okupljanjima zaista je urodilo plodom. Donacije su se govoto dvostruko povećale. Hajo je uzdahnuo.

- Onda se isplatilo to što sam na kocku stavio svoju dobru reputaciju. Mihael Valden se nasmejao. - Ne izgledaš mi baš kao da patiš zbog toga. - Dosad i nisam - priznao je Hajo. - Međutim, mom ocu se ne dopada

moj “raskalašni” život. Uh, to je duga priča... Napuštajući restoran, sat i po kasnije, Hajo je pogledom potražio

konobaricu s kojom se sudario. Nešto ga je magijski privlačilo njoj. Hodao je polako, osvrćući se, ali nije je ugledao. I bio je razočaran zbog toga.

* * *

Već je bilo kasno kad se Hajo sutradan vratio u dvorac Fridenau, pa je sestru sreo tek sutra ujutro za doručkom. Osećao se umornim i veoma iscrpljenim. Čitavog prethodnog dana trudio se da uveri odgovarajuće institucije da organizaciji „Ljudi - Život” daju još malo vremena da sve proveri. Na kraju mu je to pošlo za rukom.

Čim je seo za sto i pogledao sestru, pao mu je na pamet njegov drugi problem.

- Jesi li uspela da ubediš neku svoju drugaricu? - upitao je uzimajući kroasan s tanjira.

Na njegovu žalost, Anete je odmahnula glavom. - Zaista sam se trudila - uveravala ga je. - Većina mojih prijateljica

trenutno luta po svetu i ne mogu da ti pomognu. Jedino sam Lote uspela da dobijem...

- Šarlote fon Burgmansdorf? - Hajo se stresao pomislivši na mršavu i ne baš privlačnu groficu. - Bože, nikoga, pa ni tatu ne bih mogao da uverim da sam s njom veren!

~ 20 ~ Foxy

Zvoncica

- Sačekaj! Lote nije raspoložena da glumi tvoju verenicu, jer te smatra površnim šovinistom. Rekla je da ti kažem da ne bi pristala na tu ulogu čak ni kad bi bio poslednji muškarac na svetu.

- Uh, dobro je što nije pristala. Anete se smejala, bila je dobro raspoložena.

- Sam si kriv što te žene tako doživljavaju. Brojnim aferama proneo si loš glas o tebi.

U tom trenutku u trpezariju je ušao knez. Čuo je kćerkinu poslednju rečenicu i zainteresovano je pogledao svoju decu.

- O čemu ste razgovarali? - hteo je da zna pre nego što je seo u pročelje stola.

Anete je lukavo namignula bratu. - Ah, samo o Hajovoj verenici. Knez Joahim je iznenađeno pogledao

kćerku. - Poznaješ tu damu? - Ne poznajem je - Anete je bila iskrena. - I mene je njegova veridba

iznenadila, tata. Zaista pojma nisam imala. Uostalom, mesecima sam bila na putu...

- Ma ja sam ubeđen da je tvoj brat tu verenicu izmislio. - Nisam je izmislio - žestoko se pobunio Hajo. - A jesi li skoro razgovarao s njom? - otac je podigao obrve i nije se

iznenadio kada je mladi knez odmahnuo glavom. - Nisam uspeo da je dobijem. - Ma da, kako da ne! U eri mobilnih telefona, fejsa, skajpa i vibera! -

sestra mu se smejala. - Čak i na moru uvek smo bili dostupni, Hajo! - Eto, čuo si! - pater familijas ga je značajno pogledao. - Ona mrzi mobilne telefone, a društvene mreže je nerviraju -

pokušavao je da se izvuče naslednik titule. - Ona je u... Brazilu. Mogu da je dobijem samo preko tamošnje ambasade...

Otac ga je prekinuo odsečnim pokretom ruke. - Nemoj da se trudiš. Poverovaću ti tek kad ta dama bude stajala

ispred mene. A pošto se to neće desiti, pozvaću kneginju Fon Erten. Hajo je u neverici gledao oca. Tek tada je shvatio koliko je starom

knezu važno da se njegov naslednik što pre oženi. Zašto? Nikada dotad knez se nije mešao u sinovljev privatni život, naprotiv! Uvek mu je savetovao da proživi pre nego što se skrasi. A šta je sad ovo, čemu tolika nagla promena? Hajo je bio zbunjen i negde u duši znao je da za takvo očevo ponašanje mora da postoji dobar i opravdan razlog.

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

* * *

Ekskluzivni stan kneginje Fon Erten bio je ušuškan u jednoj od najuglednijih četvrti Majnca. Zajedno sa skupocenim nameštajem dobila ga je na poklon od jednog obožavaoca. Svi su bili u čudu kad joj je šarmantni gospodin uručio ključeve pomenute nekretnine. Kneginja se malo nećkala, ali je na kraju ipak prihvatila poklon. Sva žuta štampa pisala je o tome, a njen dugogodišnji fan to je i želeo. Pričalo se kasnije po kuloarima da je tako sebi platio reklamu u tabloidima. Inače, kneginja je bila poznata po tome što je živela na račun prijatelja i poznanika i stalno je bila u dugovima. Uprkos ograničenim finansijama, ni pomišljala nije na to da se odrekne života na visokoj nozi. Titula kneginje, koja je stajala ispred njenog imena, značila je poreklo a ne materijalno stanje njene porodice, jer njen otac više nije posedovao ni nekretnine ni zemlju, nego je radio kao pravnik u jednoj firmi. Kneginja nije marila za očeve kritike na račun svog životnog stila, a s vremenom je i on prestao da joj prigovara. Malo se bavio životom svoje kćerke.

Barbara ništa loše nije videla u svom načinu života. Umela je da bude pristojna kad je to trebalo, a nije joj bilo strano ni da “pruži jezik” ako je morala da se brani. Zahvaljujući snažnoj harizmi, brzo je postala popularna i svaku situaciju uspevala je okrene u svoju korist.

Tog jutra zadovoljno se meškoljila na svilenom čaršavu uživajući u ljubavnikovim poljupcima.

Tobijas Gertner je bio visok, zgodan i atraktivan muškarac. Radio je kao IT stručnjak za stranu dobrostojeću firmu. Upoznala ga je pre nekoliko nedelja u jednom uglednom klubu u Majncu, a on se odmah zaljubio u nju.

I Tobijas se dopao Barbari, pa se sa zadovoljstvom upustila u avanturu s njim. On je bio čovek koga je rado pokazivala na javnim mestima i svima je bilo jasno da su par. Uživala je motajući ga oko malog prsta, a sve je to mogla da radi jer je silno bio zaljubljen u nju.

Krugovi u kojima se Barbara fon Erten kretala Tobijasu Gertneru bili su strani, a želeo je da bude deo te plemićke elite. U tom pogledu on je zavisio od kneginje i nije mu to smetalo.

Šarmantni ljubavnik Tobijas ustao je iz kreveta i zadovoljno se protegnuo. Odgurnuo je svilene zavese s prozorskog okna, pa je popodnevno sunce prodrlo u sobu.

Nasmešio se Barbari, koja je napućila usne negodujući zbog snažnog snopa svetlosti.

~ 22 ~ Foxy

Zvoncica

- Kafa? - ponudio joj je. - Apsolutno da! - mazno je odgovorila. Zaista je zgodan, pomislila je. Iako nije potpuno odgovarao njenim

standardima, prešla je preko toga jer je bio savršen ljubavnik. Oči su joj lutale po prostoriji. Svaki deo nameštaja, pa i najmanji

detalj u stanu, bili su poklon prijatelja, drugarice, ljubavnika. Barbara je mrzela svoj život, jer je zavisila od velikodušnosti drugih ljudi, njihovog raspoloženja, dobre volje ili naklonosti. Pa ipak, nije htela da se odrekne života kakav joj pripada po poreklu. Tobijas se vratio noseći šolju kafe i jutarnje novine.

- Dobila si čudno pismo s nekakvim grbom - pružio joj je poštu, uglavnom reklamne flajere. - Nadam se da nije ništa neprijatno.

U njegovom prijatnom dubokom glasu osetila je zabrinutost. Pokazala mu je rukom da sedne pored nje na krevet. Barbara je radoznalo uzela pismo i začudila se jer je prepoznala grb.

- Od Fridenauovih. - Od koga? - Fridenauovi su silno bogata kneževska porodica - objasnila je svom

ljubavniku. - Zar nisi čuo za dvorac Fridenau u Odenvaldu? To je jedan od najlepših zamkova u celoj državi.

- Ne zanima me taj kič: dvorci, palate, raskošna stepeništa i nepregledni hodnici... Ne pripadam tom svetu.

Uzdahnula je. - Kako bih volela da sam odrasla u dvorcu. Nažalost, živela sam u

običnom stanu u starogradnji. Nestrpljivo je pocepala kovertu iz koje je izvukla savijeni, rukom

ispisani papir. Iznenađeno je pročitala poziv da leto provede u dvorcu Fridenau u Odenvaldu da bi bolje upoznala mladog kneza i naslednika Hansa Joahima.

Primetno uzbuđena, naglas je pročitala svom ljubavniku sadržaj pisma.

- Pozivaju te da upoznaš naslednika? - uvređeno je upitao Tobijas. - Pa... čini mi se da stari knez pretpostavlja da je moguća veza između

mene i njegovog sina. Ovo je baš primamljiva ponuda, zar ne? - A je li? Jedan knez može ti više pružiti od malog inženjera? -

ljubomorno je prokomentarisao. Barbara se morala nasmejati.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

- Da li sam tražila od tebe da mi nešto pružiš? - spustila je ruku na njegov vrat pa ga je privukla sebi u želji da ga poljubi. - Ti samo treba da me zabavljaš, Tobijase.

Tobijas Gertner se rado predao strasnom i zanosnom poljupcu. Kneginja je znala da njegovo srce kuca samo za nju.

- Ali od nečega moramo da živimo, dragi - prošaputala mu je na uho. - Kao kneginja u dvorcu Fridenau ne bih morala da brinem o egzistenciji. Ne samo da bih raspolagala velikim bogatstvom nego bih imala čvrstu društvenu poziciju. Fridenauovi su veoma ugledna porodica iako mi se čini da je Hajo vetropir. Mislim da bih uspela da ga smirim. Bio bi to, dragi moj Tobijase, život kao iz bajke za tebe i mene.

- Za nas? Misliš za tebe! - ponovo je izbila Tobijasova ljubomora. - Zar misliš da bih te ostavila samo zato što ću se, možda, udati za

drugog čoveka? - nasmejala se izbezumljenom izrazu njegovog lica. - Ne nameravam da budem verna mladom nasledniku.

- Volim te, Barbara, volim te više od života iako ti ne mogu pružiti život kakav priželjkuješ.

Zavodljivo je provukla prste kroz njegovu kosu. - Znam - prošaputala je privijajući se uz Tobijasa.

* * *

Nešto kasnije, posle tog strasnog intermeca, Tobijas je ušao u raskošno opremljeni dnevni boravak, u kojem su dominirale crna i bela boja. Na velikom crnom tepihu bio je beli kauč i uz to dve odgovarajuće fotelje, a na malom crnom staklenom stolu bio je cvetni aranžman od belih ljiljana. Dnevni boravak delovao je sterilno, kao da je namešten za fotografisanje za katalog.

Barbara je sedela u fotelji. Obučena u crni svileni kimono, zamišljeno je gledala nekud u daljinu, a u ruci je držala pozivnicu kneza od Fridenau.

- Prihvatićeš poziv? - pretpostavio je Tobijas. Barbara je podigla pogled i on se za tren izgubio u njenim tamnim

očima. Znala je kakvu moć ima nad muškarcima, pa mu se koketno

nasmešila. - Da - zvučala je samouvereno. - Ništa me ne sprečava da to uradim. - Da bi se udala za kneza? - upitao je iako je znao da mu se odgovor

neće dopasti.

~ 24 ~ Foxy

Zvoncica

Barbara se osećala polaskanom. - Samo ako to bude neophodno - obavila mu je ruke oko vrata. - Celo leto provešćeš u Odenvaldu? - Tobijasu se nije svidela ta ideja. - Pa šta? Provešćemo leto na dvorcu Fridenau - kneginja se nasmejala

njegovom zbunjenom izrazu lica. - Ovaj poziv je u svakom pogledu sjajan. Ako jedno ne uspe, uspeće ono drugo, Tobijase. Samo mi - naglasila je to mi - možemo da pobedimo udruženim snagama.

- O čemu pričaš, zaboga? Barbara se ponovo nasmešila zagledavši mu se pravo u oči. Gledala ga

je tako da su mu kolena zaklecala. - Voliš li me? - upitala je. Tobijas je klimnuo glavom. - Znaš koliko te volim, ti si moj život, Barbara. Ni prema kome nisam

gajio ovakva osećanja kao prema tebi. Sve bih učinio za tvoju sreću. - Sve? - uozbiljila se na trenutak. - Jedino ne bih ubio zbog tebe - ograničio je svoju izjavu. - Ali sve

ostalo... Upravo je to želela da čuje, pa ga je brzo povukla na kauč. - Slušaj, Tobi! Ovaj poziv nam je ulaznica za najskupoceniju svetsku

kolekciju dragog kamenja i klasičnog nakita. Knez Fridenau je poznat kao opsesivni kolekcionar i rado pokazuje ono na šta je ponosan.

- Lepo - uzvratio je momak još uvek ne shvatajući o čemu ona priča. - Lepo je i za nas! Zar ne razumeš? Ta kolekcija mogla bi biti osnova

naše zajedničke budućnosti, Tobi. Konačno je shvatio. - Želiš da opljačkaš kneza? - zaprepašćeno ju je posmatrao. - Ne, ti ćeš ga pokrasti, za nas, Tobi. Ovako: dok ja budem

Fridenauovima odvlačila pažnju, ti ćeš fotografisati kolekciju i najskuplji nakit ponudićeš na prodaju preko interneta. Tek kad neko zagrize mamac, ukrašćeš taj komad. Ja ću biti tamo, pa ću ti omogućiti ulaz i sve ostalo... Ništa ne brini.

- Pobogu, pa nisam lopov! - usprotivio se Tobijas. Kako je mogla to da traži od njega? - Ali ti me voliš, zar ne? I sanjaš o zajedničkoj budućnosti, kao i ja -

umiljavala mu se privijajući se uz njegove mišićave grudi. - A ti nemaš novca, Tobi, kao ni ja. Od porodične časti, koja je mojima toliko važna, ne možemo živeti ni provoditi se - mazno ga je uveravala. - U svakom slučaju, uz ovakve prihode ne možemo živeti onako kako želim.

Tobijas je progutao knedlu. Bilo mu je teško da joj bilo šta odbije.

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

- Pritom zaboravljaš nešto veoma važno - palo mu je nešto na pamet. - Nisam pozvan u dvorac.

Barbara se nasmejala. Sad je bila sigurna u to da će nagovoriti svog ljubavnika na krađu. Naprosto, on je bio vosak u njenim rukama.

- Naravno da ne možeš poći sa mnom kao moj ljubavnik. Razmišijala sam o tome. Predstavićemo te kao mog polubrata, reći ćemo im da si rezultat vanbračnih aktivnosti mog cenjenog oca. Niko neće postavljati pitanja, Tobi. O tome se ne razgovara u našim krugovima. Reći ćemo da smo se nedavno upoznali i da želim da iskoristim boravak kod Fridenauovih da bih te uvela u svoj svet. Inače, reći ćemo im i to da ti je majka bila obična kućna pomoćnica, razumeš li sad?

- U redu, ali niko ne sme znati za ovaj plan. Ako kažeš da će uspeti, verujem ti - složio se Tobijas.

- Znači li to da se u svemu slažeš sa mnom? - Barbara je u sebi trijumfovala.

Međutim, Tobijas Gertner je oklevao. Njegovo poštenje očigledno je bilo jače nego što je Barbara očekivala.

- Ne znam, ljubavi. Volim te više od bilo koga na svetu, ali nisam siguran da li bih to mogao da učinim. Smatram da je to previše rizično i krajnje nepošteno. Ne verujem da ću moći u tome da učestvujem iako je nagrada veoma obećavajuća. Nikoga dosad nisam pokrao.

Barbara se odmaknula od njega. - Bez rizika nema profita, a onda ni zabave - uzvratila je osorno. -

Tobi, dosta mi je toga da živim od danas do sutra i da ne znam da li ću sledećeg meseca uspeti da pokrijem životne troškove. Želim spokojno da živim na visokoj nozi. I želim tebe. Međutim, ako ne mogu imati oboje, udaću se za kneza od Fridenaua ili nekog drugog koji mi može pružiti život o kakvom sanjam.

Uplašile su ga njene reči, jer ih je izgovorila ozbiljnim i odlučnim tonom. Barbara je volela luksuz, a to joj je omogućavao samo novac koji nije imala. Ona je kneginja i kao takva ne bi trebalo da razmišlja o finansijama. Tobijas je sve gledao drugačijim očima.

- Zaista bi me ostavila samo zbog novca? - nije mogao da poveruje u ono što je upravo čuo.

- Pa naravo da bih ako me primoraš na to. Volela bih da živim s tobom, ali ne po svaku cenu - zastala je. - Zar ne vidiš da je ovo naša životna šansa, savršena prilika da izgradimo zajedničku budućnost? Nudi nam se na tacni život bez finasijskih briga. Zar nisi sanjao o tome da imaš kuću na Karibima? To i ja želim, mili - strasno ga je poljubila poigravajući

~ 26 ~ Foxy

Zvoncica

se njegovim osećanjima. Onda je ležerno odvezala svoj kimono pustivši ga da padne na pod. Tobijasu su se zenice raširile, pa je zastenjao.

- Mili, uradi to za nas! Oboje zaslužujemo bolji život. Uz malo truda možemo imati svet na dlanu. Samo nas dvoje. Molim te, Tobi! - mazila ga je i ljubila svuda po telu.

Bespomoćno je klimnuo glavom uranjajući u nju.

* * *

Dani su brzo proleteli i termin za probni rad u dvorcu Fridenau sasvim se približio. Viktorija se sa železničke stanice u Odenvaldu taksijem odvezla do glavnog ulaza u dvorac.

Impresioniralo ju je ogromno kameno zdanje. S putnom torbom u rukama, popela se širokim prilaznim

stepenicama i odjednom ju je obuzelo osećanje topline. Ophrvana pozitivnom energijom, pozvonila je.

Koji tren kasnije snažan i veoma otmen gospodin u tamnom odelu otvorio joj je vrata, bezizražajno je odmerivši.

- Izvolite? - Viktorija Levele - predstavila se. - Imam zakazano za danas, mislim

da me očekuju. Čovek se namrgodio. - Da, tako je. Očekuju vas, ali na ulazu za poslugu. Zar niste to pročitali

u pozivnici? Viktorija je progutala knedlu pa je izvukla pismo s pozivnicom na

probni rad iz džepa. - Ne - rekla je preletevši pogledom ispisane redove. - To ovde ne piše.

Nisam znala da tako nešto postoji. - Onda je to bila moja greška. Izvinite. Bez obzira na hladan prijem, Viktoriji se ovaj gospodin učinio veoma

simpatičnim. - Želite li da s druge strane...? - Ne, ne, uđite, ali zapamtite to za ubuduće. Slučajnost ili ne, baš u trenutku kad je batler Degenhart uveo novu

kućnu pomoćnicu u dvorac, niza stepenice je silazio knez Joahim, kome je pri pogledu na mladu ženu zastao dah.

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

Prijatno ga je iznenadila njena ležerna odeća: farmerke, obična košulja i sako. Knez je zaključio da je vitka i zgodna, a po njenom držanju procenio je da je mlada dama plemićkog porekla.

Zračila je pozitivnom energijom i odmah se na njoj videlo da joj ne nedostaje samopouzdanja. To je i rezervisanog Degenharta očaralo. Njena gusta kosa naglašavala je ljupko lice. Harizmu mlade posetiteljke osetila su obojica muškaraca.

Pre nego što je Degenhart Viktoriji pokazao put u deo za poslugu, čuo je knežev glas:.

- Ipak vas je Hajo uspeo dobiti. To je divno! Kao da ga je neko potopio u izvor mladosti, knez se hitrim koracima

spustio niza stepenice. Za tili čas zastao je pred iznenađenom Viktorijom, koju je srdačno zagrlio.

- Dobro nam došla, dete moje. - Hvala - odgovorila je Viktorija udaljivši se za korak od nepoznatog

starog gospodina, koji joj je bio veoma simpatičan. - Izvinite, molim vas, očekuju me...

- Da, sve znam - srećan osmeh s njegovih usana preneo se na oči. Potom se obratio batleru. - Degeharte, nemojte samo stajati, idite i pozovite mog sina. Biće presrećan...

- Sumnjam, Vaša visosti - pokušao je da objasni Degenhart, međutim, knežev osmeh ga je ućutkao.

- Naravno da će se obradovati. Pođite odmah! Knez Joahim je prebacio ruku preko uzanih ramena atraktivne mlade

dame pa ju je odveo u salon. - Hajo će biti presrećan i oduševiće se kad vidi svoju verenicu, draga

moja...? - zastao je očekujući da čuje njeno ime. - Viktorija, Viktorija Levele. - Divno ime... Ja sam Hajov otac, kao što verovatno pretpostavljate,

Joahim fon Fridenau. U Viktorijinoj glavi rojile su se svakojake misli. Očigledno ju je

zamenio s nekim. Viktorija je upravo nameravala da ispravi tu grešku, međutim, u tom trenutku otvorila su se vrata salona i ušao je atraktivan mladić.

- Tata, to ne može biti... Pogledavši mladu ženu, zanemeo je. I Viktorija je zurila u njega.

Pred njom je stajao muškarac s kojim se nedavno sudarila u restoranu Čez Robert i koji joj od tada nije izlazio iz glave. Nesvesno ga je

~ 28 ~ Foxy

Zvoncica

pogledom tražila kuda god je išla. Htela je ponovo da doživi onaj magični momenat. I... eto, doživela ga je.

Očigledno se i on nje odmah setio. Pre nego što je išta mogao da kaže, čuo je ponovo knežev razdragani glas.

- Očigledno zaista nisi verovao u to da će tvoja verenica doći u dvorac čim je tako gledaš. Zar nećeš pozdraviti Viktoriju?

Konačno je popustila kneževa ukočenost i on ju je zagrlio uz čežnjivi uzvik:

- Ljubavi! - a tik uz njeno uho prošaputao je: - Da li biste, molim vas, igrali ovu igru?

Njegov zagrljaj postao je čvršći i Viktorija je osetila prijatno uzbuđenje, pa mu je bez oklevanja uzvratila. Nije mogla ni htela drugačije. Očigledno se u rukama tog čoveka osećala zaštićenom, a to je bilo neprocenjivo dobro.

Hajo ju je jedva pustio. Bila je to žena, koja je danima lutala po njegovim snovima i uvek je tamo bila srećna, nasmejana i neodoljiva, uprkos okolnostima pod kojima su se sreli. Kad ju je ugledao, pomislio je za trenutak da je to halucinacija. Zato mu je bilo potrebno nekoliko trenutaka da shvati da ona zaista stoji pred njim.

- Izvinićeš nas, tata? - Hajo joj je prebacio ruku preko ramena i uzeo je njenu putnu torbu. - Dugo se nismo videli, razumećeš da bismo želeli da budemo malo sami. Mnogo toga moramo da ispričamo jedno drugom, zar ne, ljubavi?

- Tako je - priznala je Viktorija, provokativno se smešeći. - Duguješ mi objašnjenje, dušo.

- Samo idite - knez je zadovoljno gledao za njima. Sinovljev izbor sasvim mu je odgovarao. Ova mlada žena nije samo

lepa, nego je očigledno veoma naklonjena njegovom nasledniku. A to je najvažnije.

* * *

Dok je kneza grizla savest što nije verovao sinu, Viktorija se obrela u Hajovim odajama. Prva prostorija bila je divno uređena i u njoj je dominirao kamin. To joj se baš dopalo. Bila je to dnevna soba, a kneževe lične odaje činile su još radna i spavaća soba. Jednostavne baršunaste zavese visile su na visokim prozorima a iza njih se pružao predivan pogled na dvorski park.

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

Hajo je spustio Viktorijinu putnu torbu na stolicu pored kamina. - Hvala vam što me niste odali - pogledao je devojku pravo u oči. - I

izvinite još jednom što sam naleteo na vas u onom restoranu. - Šta se ovde događa? - htela je Viktorija da zna. - Ni sanjala nisam

ovakve obaveze. Posao kućne pomoćnice... - Kućne pomoćnice? Ovde ste došli da biste radili kao kućna

pomoćnica? - Hajo ju je zbunjeno pogledao. - Da. Od danas sam na probnom radu. Centar za zapošljavanje u

Frankfurtu preporučio mi je vaš dvorac, a gospodin Degenhart me je pozvao na probni rad u trajanju od sedam dana.

- Kućna pomoćnica... - ponovio je Hajo spustivši se u neverici na stolicu.

- Kakva šteta! - izgovorio je, na šta se Viktorija nasmešila. - Ali i srećan splet okolnosti.

- Ne slažem se sasvim s vama - ubacila se Viktorija. Jedva se uzdržavala da ne prasne u smeh, jer je mladi čovek pred njom delovao veoma uznemireno. - I ne znam ko ste vi, gospodine.

- O, izvinite - princ je poskočio, pa ju je uhvatio za ruku i naklonio se. - Ja sam Hans Joahim fon Fridenau. Svi me zovu Hajo da ne bi bilo

zamene ili zabune. - Zamene? - Mom ocu je ime Joahim fon Fridenau. A vi ste...? - Viktorija Levele. - Lepo ime - Hajo je još uvek držao njenu ruku primičući je svojim

usnama. - Drago mi je što vas ponovo vidim. Da budem iskren, poslao sam prijatelja još nekoliko puta u Čez Robert da vas pronađe, međutim, kao da vas je zemlja progutala. Nijednom vas nije video.

- Tamo radim povremeno, kad im treba ispomoć. - U svakom slučaju, srećan sam što ste ovde i što mi pomažete u

nevolji. - Pomažem vam u nevolji? Ne razumem - Viktorija se čudila i

istovremeno zabavljala. - Naravno, dobro ste čuli. Vidite, onaj ljubazni stariji gospodin, koji

vas je oduševljeno dočekao, moj je otac - objasnio joj je knez. - Pomislila sam da je tako. - Nažalost, on po svaku cenu želi što pre da me oženi. - Želi da se venčate sa mnom? - Viktorijino srce počelo je snažno da

bije.

~ 30 ~ Foxy

Zvoncica

- Ma ne s vama, nego s Barbarom, kneginjom Fon Erten - Hajo je to izgovorio tiho i poverljivo, pa se Viktorija zakikotala.

- Zar ne želite da vam kneginja bude supruga? - Ne želim da se vežem - izletelo mu je. - Verujte mi na reč, pojma

nemam zašto moj otac toliko želi da me pošalje pred oltar. Odjednom je počeo da me pritiska, a to nikada ranije nije radio.

- Još uvek ne shvatam šta želite od mene? - Ovo je slučajnost! Nameravao sam da odvratim oca od te idiotske

ideje i rekao sam mu da sam se tajno verio. On mi, naravno, nije poverovao do trenutka kad ste se vi pojavili. Kao što ste čuli, on veruje da ste moja verenica, a ne potencijalna kućna pomoćnica. Zato vas molim da igrate ovu igru bar još neko vreme. Kasnije ćemo se posvađati i raskinuti izmišljenu veridbu. Da li biste mi to učinili, Viktorija? Molim vas, pomozite mi!

Viktorija se zamislila. Nije joj se dopala ideja da lažu onog finog starog gospodina, ali s druge strane... Situacija je bila pomalo smešna.

- Ne znam zašto bih se upustila u sve to - oklevala je. - Možda zato što bi to bila zanimljiva avantura? - rekao je Hajo pun

nade. - Kućne pomoćnice ne dobijaju svaki dan priliku da glume kneževu verenicu. Molim vas, Viktorija, učinite mi to. Biću vaš dužnik do kraja života.

- Možda ste u pravu, mogla bi to da bude zanimljiva avantura - složila se naposletku. - Šta ste ispričali ocu o navodnoj verenici? To bi trebalo da znam, zar ne?

Hajo se nagnuo i zahvalno ju je poljubio u obraz. - Da, trebalo bi da znaš - rekao je naglasivši svaku reč. - Od ovog

momenta nema persiranja, verenici to ne rade - nasmejao se. - Onda treba sve da mi ispričaš - prihvatila je.

* * *

Princeza Anete bila je iznenađena kad je u salonu srela zadovoljnog oca. Već nedeljama nije ga videla tako raspoloženog, pa joj je laknulo. Bio je presrećan, sedeo je u svojoj fotelji prekrštenih nogu i sa osmehom na usnama zagledao se u park.

- Čini mi se da ti je danas mnogo bolje, tata - zaključila je Anete. - Naravno, kćerki moja draga. Pa Viktorija je stigla!

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

- Viktorija? - Anete ga je zabrinuto pogledala. - Ko je, zaboga, Viktorija?

- Verenica tvoga brata - stari knez se malo pridigao u fotelji. - Zaista postoji ta devojka, Anete. Zamisli, a ja sam mislio da me Hajo laže. Moram da priznam da se stidim.

- Mislim da nema razloga za to - to je jedino što je zbunjena Anete uspela da kaže. Naravno, verovala je da izvesna Viktorija postoji, ali da je ona verenica njenog brata... u to nije mogla poverovati.

Pitala se gde je njen brat tako brzo uspeo da nade damu, koja je bila spremna da igra ovu prljavu igru. To je sigurno posebna žena kad se knezu Joahimu odmah dopala i kad nije posumnjao u sinovljevu veridbu.

Anete nije morala dugo da čeka. Ubrzo je ušao njen brat držeći za ruku atraktivnu devojku. Anete je bila prijatno iznenađena. I njoj se Viktorija dopala na prvi pogled. Nije bilo ničeg lažnog na njoj, delovala je prirodno i otvoreno. Sjaj u očima navodne buduće snahe ukazivao je na to da ju je ova igra zabavljala.

- Viktorija, ovo je moja sestra Anete. Ona je prava avanuristkinja i upravo se vratila s puta oko sveta.

Dame su pružile ruku jedna drugoj. Viktorija se nasmešila. - Da, propratila sam to u medijima. Drago mi je što smo se upoznale. - Takođe - uzvratila je Anete, a njen osmeh upućen Viktoriji pokazao

je pridošlici da ona zna istinu, ali da je neće odati. U tom trenutku ušao je batler Degenhart. - Vaša visosti, upravo je stigla princeza Fon Erten. - O, Bože - prošaputao je knez. - Na to sam sasvim zaboravio. S mukom se pridigao iz fotelje i bio je zahvalan Viktoriji, koja je

priskočila da mu pomogne. Sa širokim osmehom na licu, njišući bokova, mlada dama ušla je u

salon. - Ćao svima! - ulepršala je Barbara fon Erten, odevena u drečavožutu

haljinu. Oko vrata je nosila žuto-beli svileni šal dok je ispod njega sijala elegantna ogrlica. S neverovatnom lakoćom kretala se na vrtoglavo visokim potpeticama, a pratio ju je izuzetno atraktivan mladi čovek. Svima u prostoriji učinilo se da se on oseća nelagodno.

* * *

~ 32 ~ Foxy

Zvoncica

- Pa sve je odlično prošlo. Smejući se, Barbara fon Erten se bacila na udoban krevet u luksuznoj gostinskoj sobi. Potištenog izraza lica, Tobijas Gertner je stajao u vratima susedne sobe.

- Ne znam kako možeš da budeš tako raspoložena - rekao je. Barabara je poskočila, jer ga nije čula da prilazi. Začuđeno je

pogledala svog ljubavnika, a zatim u vrata koja su delila njihove dve sobe. - Vau! - uzviknula je. - Ulaziš na vrata, a da pre toga nisi pitao za

dozvolu. - Izvini, nisam hteo da te uplašim. Nasmejala se i pozvala ga je da sedne pored nje na krevet. - Ma to su gluposti, šalila sam se. U ovakvim dvorcima verovatno uvek

ima tajnih prolaza - nadovezala se. Privila se uz svog ljubavnika i strasno ga je poljubila. Ova situacija baš

ju je uzbuđivala. Tobijas Gertner uzvratio joj je poljubac, ali tek ovlaš. Njemu se sve

ovo nimalo nije dopadalo. - Hoćeš li zaista sprovesti svoj plan u delo, Barbara? - Naravno da hoću. - Drago mi je što je princ Hajo veren. Barbara se ponovo nasmejala. - Da, verio se s onom malom glupom guskicom, koja nema plavu krv. - Šta time želiš da kažeš? - Tobijas Gertner je pogledao u oči lepe žene

u svom naručju. Izbegla je odgovor. - Knez Hajo dobro izgleda, zar ne, ljubavi? Mali flert možda mi ne bi

škodio. - Barbara! - uzviknuo je Tobijas. - Čovek je veren. - Da, i šta onda ako je veren? Ne sviđa mi se ta Viktorija. Biće mi

veliko zadovoljstvo da zavedem kneza. Nasmejala se primetivši Tobijasov izbezumljeni izraz lica. Obavila mu

je ruke oko vrata. - Ne brini, dušo. Ti ćeš i dalje biti broj jedan. - Lepo je to čuti - ironično je odgovorio. - Ako budem flertovala s knezom, zapravo ću pokušati da iznerviram

njegovu verenicu, a to će odvući pažnju Fridenauovima sa činjenice da mi nisi polubrat - zarazno se kikotala. - Jesi li primetio kako im je bilo neprijatno kad sam te predstavila?

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne verujem da su poverovali u tu priču - priznao je Tobijas. - Zar nisi primetila koliko je knez Joahim bio iznenađen pričom da je “naš” otac imao aferu s kućnom pomoćnicom? Pogotovo zato što je opšte-poznato da je brak tvojih roditelja izuzetno skladan.

- Iznenadio bi se ti, dragi moj, kad bi znao šta se sve dešava u našim krugovima. Veruj mi, knez Joahim poštuje mog oca...

Uplašeno je ućutala jer je u tom trenutku neko pokucao na vrata. Poput lopova uhvaćenog na delu, Tobijas je skočio s kreveta i požurio u svoju sobu.

Barbara je brzo bacila jedan kofer na krevet glumeći da raspakuje stvari. Zatim je učtivo pozvala posetioca unutra.

Iz susedne sobe kroz poluotvorena vrata Tobijas je video kneza Joahima.

- Moram da vam se izvinim - čuo je kneza. - Znam da ste računali na drugačiju situaciju i žao mi je zbog toga, Barbara. Ni ja nisam znao da se moj sin tajno verio niti da će njegova verenica baš danas doći u dvorac.

- Ah, Vaša visosti - uzvratila je Barbara sigurno - takva veridba nije konačna dok ne usledi venčanje. Budite bez brige, umem da osvojim momke Hajovih godina. Čula sam da verenica vašeg sina ne potiče iz naših krugova...

Knez Joahim se namrštio. - Da, to je tačno, ali je izuzetno prijatna osoba. Važno mi je samo to da

moj sin bude srećan, razumete li me? Barbara se nasmešila. - Naravno da vas razumem. Knez se nakašljao. - U svakom slučaju učinio sam neoprostivu grešku i želim nekako da

vam se odužim. Šta mogu da učinim za vas? Barbara je iskoristila neočekivanu priliku, pa mu se srdačno obratila: - O, postoji nešto što možete da uradite za mene. - Samo recite šta vam je na srcu - laknulo je knezu Joahimu. - Volela bih da vidim vašu kolekciju dragog kamenja, Vaša visosti. Već

sam toliko čula o njoj, a volim drago kamenje i lep nakit, pa bih želela malo da nahranim oči ako me razumete. Kao što možete pretpostaviti, nadala sam se tome kad sam dobila vašu pozivnicu.

- To je najmanje što mogu da učinim za vas, drago dete. Naravno da ću vam je pokazati.

Knez Joahim se obradovao Barbarinoj zainteresovanosti. - Mogu li odmah da pogledam? Njena nestrpljiva radoznalost

nasmejala je kneza. ~ 34 ~ Foxy

Zvoncica

- Vrlo rado - ponudio joj je ruku i zajedno s njom napustio sobu.

* * *

Na Barbarino iznenađenje, knez Joahim odveo ju je u jednostavan

salon, koji nije bio posebno obezbeđen. Usred salona bio je okrugli sto i četiri antikvarne stolice, a po zidovima vitrine i niski ormari s fiokama, koje je knez naručio da se naprave za njegovu kolekciju.

Odveo je svoju pratilju do prve vitrine. Na plavim svilenim jastučićima ležalo je razno drago kamenje. Pogled na dijamante Barbari je oduzeo dah, a oči su joj pohlepno zasijale.

U istoj vitrini bili su i izloženi safiri. U sledećoj, lepotom su plenili rubini, a u narednoj, najluksuznijoj, na sve strane bleštali su božanstveni smaragdi.

- Ovo je veličanstveno, imate predivnu kolekciju - Barbara nije krila oduševljenje. I dalje je kao u transu koračala za knezom. Naposletku je pokazala prstom veliki žuti kamen, koji je sijao poput stotinu zvezda.

- Ovaj kamenje predivan, da li je to dijamant? Knez Joahim se ponosno nasmešio. - Da, to je dijamant Elizabet. Čuli ste za njega? Barbara je zaista čula mnoge legende u vezi s tim dijamantom. Više

od polovine veka bio je u vlasništvu kneževine Fridenau. Nije joj promaklo to da ni ta vitrina nije naročito osigurana. Knez se

očigledno nije plašio lopova. - Kako se presijava... i blista - bila je očarana. - Očigledno volite glamur? - primetio je knez. Barbara se nasmešila. - O, da, kao i svaka žena, visosti. - Onda pretpostavljam da će vam se i ovo svideti... - knez Joahim je

prišao jednom ormaru s fiokama i izvukao je nešto iz donje. Na svili su bili vekovima stari komadi nakita, koji su fascinirali

Barbaru. Ogrlica iz sedamnaestog veka, ukrašena rubinima, brilijantima i biserima, privukla joj je pažnju.

Knez Joahim je očigledno to primetio, pa je izvadio ogrlicu. - Hoćete li da je probate? Tamo je ogledalo. Izgledaćete kao kraljica. Barbari se to nije moralo reći dvaput. Knez Joahim joj je pomogao da

zakopča ogrlicu, koja je izuzetno lepo naglasila njen bujni dekolte. ~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

- Oh, predivno mi pristaje - prošaputala je oduševljeno. - Zaista je nekad pripadala kraljevima - objasnio je knez radujući se

njenom oduševljenju. - Ne bi trebalo da ovo skupoceno drago kamenje čuvate na tako

nesigurnom mestu, visosti. Mislim da je to rizično. Knez Joahim se nasmejao. - Ko bi hteo da ih ukrade? Većina kamenja isuviše je poznata da bi se

mogla prodati. Najlakše bi bilo možda prodati nakit. Međutim, tu ne postoji nikakva opasnost - tvrdio je knez. - Posed je dobro osiguran i niko nepozvan ne može ući u dvorac.

- Ali ako je lopov već u kući... - U dvorac puštamo samo ljude kojima verujemo, draga Barbara.

* * *

Osvanulo je sunčano jutro, pa je knez Hajo džogirao u parku. Voleo je

te tihe jutarnje sate, jer je mogao da sredi misli ili da ih pusti da lutaju. Ovoga jutra bio je fokusiran na Viktoriju. Priznao je sebi da se

zaljubio na prvi pogled, a nikada pre to mu se nije dogodilo. I da nije morao, ocu za ljubav, da boravi u dvorcu Fridenau,

svakodnevno bi odlazio u restoran Čez Robert da je tamo ponovo sretne. Princ Hajo bi pokrenuo i nebo i zemlju da je pronađe, jer je odlučan i

uporan. Međutim, tog dana dok je bio u društvu Mihaela Valdena, fokus mu je bio pomeren na probleme njihove agencije. Osim toga, njegov prijatelj Valden prokomentarisao je Hajovo interesovanje za konobaricu kao naznaku još jedne avanture, pa ga je to malo obeshrabrilo. Kako su dani prolazili, Hajo je znao da ta devojka nije obična, jer naprosto nije mogao da je izbaci iz misli.

Znao je da je Viktorija Levele posebna, da je ona njegova sudbina. Kako bi drugačije objasnio takvu slučajnost da je baš ona došla na dvorac Fridenau i to baš sada?

Primetio je da mu u susret dolazi vitka silueta i istog trena osetio je da mu srce ubrzava ritam. Da, bila je to Viktorija. U odeći za džoging izgledala je dražesno.

- Zdravo - rekla je razdragano. - Nisam znala da trčiš. - Ni ja nisam znao da ti džogiraš - uzvratio je osmehom.

~ 36 ~ Foxy

Zvoncica

U njegovoj glavi zavladao je haos. Najradije bi je privukao sebi i poljubio. Jedva se uzdržavao to da ne učini, pa se nakašljao.

- Zar konobarice i kućne pomoćnice nisu srećne kad mogu bar minut da odmore noge?

Viktorija se nasmejala. - Već sam ti rekla da posao konobarice obavljam povremeno, kao

ispomoć. A mesto kućne pomoćnice bilo je jedino što mi je agencija za zapošljavanje ponudila. To nisu moja životna opredeljenja, po struci sam pedagog. Nažalost, ne mogu da radim ono za šta sam školovana, pa sam prihvatila bila šta. Moj poslednji projekat propao je zbog nedostatka finansija. Danas je tako, štedi se na sve strane pa i za socijalne potrebe. Ugroženi su uvek prvi na udaru, mere štednje oni najpre osete.

- Pedagog, kažeš? Interesantno zanimanje. Klimnula je glavom. - Posvetila sam se isključivo zanemarenim adolescentima. Poslednje

što sam radila bilo je u frankfurtskoj železničkoj četvrti, bila sam „stritvorker”. Moj životni san je angažman u razvojnoj pomoći - slegnula je ramenima. - Nažalost, to nikada nisam radila, naprosto, nije mi se ukazala šansa.

- Mogla bi da radiš za neku humanitarnu organizaciju - rekao je Hajo, a u glavi mu je već bila ideja da s prijateljem popriča o tome.

Na njegovu radost, Viktorija je klimnula glavom. - Da, razmišljala sam o tome. Da li si čuo za onu novu organizaciju

„Ljudi - Život”? Čini mi se da imaju odličan koncept. Oni žele da pruže pomoć siromašnoj deci u Africi i da im omoguće solidno obrazovanje. Taj projekat me baš interesuje.

- A je li? - Hajo je morao da proguta knedlu. - I mene to zanima. - Zaista? - Viktorija ga je iznenađeno pogledala. - Zašto bi se ti

zanimao za najsiromašnije na svetu? Živiš u potpuno drugim uslovima, zar ne? Ako se ne varam, porodica Fridenau je veoma bogata?

- Da, znam koliko sam privilegovan i nisam snob zbog toga. Želim da pomognem ljudima kojima sudbina nije bila naklonjena. Ne misliš valjda da sam monstrum samo zato što sam knežev sin? - malo su ga povredile njene reči.

- Ne, nipošto. Ali... ljudi iz tvog sveta često su neosetljivi. S vremena na vreme prelistam i žutu štampu pa vidim kako živite. Veruj, ni u naznakama se ne vidi da ste empatični.

Prošetali su se do dvorca, pa su ušli u uzak i dug hodnik, koji je s jedne strane osvetljen visokim prozorima.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

- Ovo je kraći put - objasnio je Hajo pošto ga je Viktorija zbunjeno pogledala. - Ako prođemo kroz salon s dragim kamenjem, pre ćemo stići do cilja - nasmejao se.

- Salon s dragim kamenjem? - ponovila je Viktorija začuđeno. - Moj otac skuplja retko i neobično izrezbareno drago kamenje i

antički nakit - objasnio je Hajo otvorivši vrata koja su vodila u taj salon. - Prilično je poznat u svetu po svojoj kolekciji.

Viktorija je zainteresovano prišla vitrinama. - Oh! Zaista divni komadi - pokazala je jedan veliki žuti kamen. - Ovo

mora da je najdragoceniji kamen u kolekciji tvoga oca? Žuti dijamant ili Elizabet-dijamant, zar ne?

Čula si za njega? - iznenadio se Hajo. - Naravno da jesam. Moj otac je juvelir u Hamburgu, pa ponešto znam

o tom dijamntu. - Tome će se moj otac mnogo obradovati - odveo ju je u sledeći

hodnik, koji nije bio tako dobro osvetljen kao prethodni. - Drago kamenje jedva da je obezbeđeno - čudila se Viktorija, kao i

dan pre Barbara fon Erten. - Tata voli svoju kolekciju i ne želi da je krije - priznao je Hajo. U tom trenutku pojavio se batler Degenhart i Viktoriji je proradila

savest. Ipak ga je na neki način izigrala i ostavila na cedilu. - Trebalo bi da se istuširam - izvinila se i požurila je niz hodnik. Pritom joj je promaklo da se Barbara sakrila čim ju je ugledala. Htela

je da prati Viktoriju, ali je odustala čuvši Hajov i Degenhartov razgovor, pa je prefrigana Barbara ostala u svom skrovištu.

- Kneže, moram da vas pitam da li gospođica Levele sada ostaje kao gost u kući ili je mogu zaposliti kao kućnu pomoćnicu, kao što je planirano?

- Degenharte, hvala vam što me niste odali - čula je Barbara knežev odgovor. - Mislim da ćete morati da nađete zamenu za gospođicu Levele.

- U redu - Degenhart je uzdahnuo pa se naklonio. Degenhart je produžio niz hodnik, a Hajo je ušao u jednu sobu. Niko

do njih nije primetio dobro skrivenu Barbaru. A ona se tog jutra uputila da još jednom na miru pogleda kneževu kolekciju dragog kamenja.

Viktorija Levele je, dakle, trebalo da bude kućna pomoćnica, a ne kneževa verenica. Tu informaciju je proračunata Barbara morala nekako da iskoristi za svoje ciljeve.

~ 38 ~ Foxy

Zvoncica

* * *

Ispred vrata sobe u kojoj je bila smeštena, Viktoriju je čekala kneževa sestra. Ironično se nasmejala ugledavši gošću u odeći za džogiranje.

Soba nije bila ni velika ni toliko luksuzna, kao ona u koju je smeštena princeza Fon Erten. Međutim, bila je lepo opremljena i udobna, a imala je i sopstveno kupatilo. Viktorija se u njoj osećala veoma prijatno.

- Bila si na džogingu? - zaključila je veselo Anete. Viktorija je klimnula glavom svlačeći sa sebe duks. - Hajo i ti onda možete zajedno na trčanje. I on to radi kad je u dvorcu. - Znam, srela sam ga - Viktorija je posmatrala visoku princezu. Anete

je ličila na svog brata. - Šta mogu da učinim za tebe? Anete je sela na ivicu kreveta. - Mislila sam da nas jutros niko neće ometati i da ćemo moći bolje da

se upoznamo. Sinoć se Hajo nije odvajao od tebe. - I to iz dobrog razloga - priznala je Viktorija. - Vaši običaji nisu mi

poznati. Nisam čak znala da se presvlačite za večeru. - To je zaista zastareo običaj - Anete se kikotala. - Jesi li primetila

pogled one glupačice kad si se sinoć na večeri pojavila u džinsu? - Misliš na princezu? - i Viktorija se nasmejala. - Da, primetila sam.

Izgleda da joj je protokol veoma važan. - Pa meni nije. Radije obilazim svetske znamenitosti. - Da, znam da si se upravo vratila s puta oko sveta. - Tako je, obožavam takve avanture. Ako želiš, možeš sledećeg puta

poći sa mnom. Međutim, neće to biti uskoro, jer prvo želim da snimim dokumetarni film, da obavim još ponešto, pa tek onda mogu da planiram putovanje.

- Nisam ti ja baš veliki avanturista - priznala je Viktorija. - Više volim da se brinem za izgubljene duše.

- Aha. A šta radiš kad ne glumiš Hajovu verenicu? - Pedagog sam po struci - i njoj je ispričala isto što i njenom bratu tog

jutra. - I to je nekakva avantura - bodrila ju je Anete. - Znam da takav

angažman može da bude čak i opasan. Onda se ti odlično slažeš s mojim bratom. I on ima taj... recimo, socijalni gen, iako ume vrlo dobro da ga prikrije - Anete je odmerila navodnu verenicu svog brata. - Sviđaš mi se, iskreno. Odlično pristaješ uz mog brata, a tati si prirasla za srce od prvog

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

susreta. I Hajo mi deluje nekako zadovoljno, rekla bih da si se i njemu dopala.

Viktorija ju je zbunjeno pogledala. - Molim, šta reče? - Hajo mi je ispričao gde ste se upoznali. Nemoj da me odaš, priznao

mi je da mu je nešto zaiskrilo pred očima kad te je ugledao prvi put. A moram da primetim da ni ti nisi ravnodušna.

- Otkud ti takva ideja? - brzo je oborila pogled. - Zar je to toliko očigledno?

- Draga, opusti se, nisam dete, a nisam ni slepa. A tek da si mogla sebe da vidiš dok si zurila u Haja - zadovoljno se smešila Anete.

Viktorija je stisnula usne oborivši glavu. - Istina je, Hajo mi se zaista dopada. Otkad sam ga prvi put videla,

stalno mislim na njega iako nisam znala ko je on. - A sada kad to znaš, da li se nešto promenilo? - našalila se Anete. - Naravno da nije. Međutim, treba biti realan, nemoguća je moja veza

s tvojim bratom, jer je on knez a ja sam obična devojka. - Viktorija, ne budi smešna. Zašto bi to bilo nemoguće? - Anete ju je

iznenađeno pogledala. - Zar misliš da bih se uklopila u vašu porodicu, Anete? Ipak ste vi

plemići. Moj otac je običan juvelir u Hamburgu, a moja majka vaspitačica... - I Grejs Keli je bila samo glumica pre nego što se udala za princa

Renijea od Monaka - podsetila ju je Anete. - Ako se ti ne bi uklopila u našu porodicu, onda ne znam ko bi.

- Anete, sad si ti smešna. Prevelike su razlike među nama. Hajo i ja odrasli smo u različitim svetovima...

Anete je poskočila, srdačno zagrlivši Viktoriju. - Ljubav prevazilazi sve razlike - samouvereno je ustvrdila. - Najvažnije je to da se vi volite. Sve ostalo može da se premosti. Pre nego što je izašla još jednom je pogledala Viktoriju u oči. - Ništa ne brini, sve će to biti kako treba. Ukoliko Hajo zbog tebe

odluči da napusti svoj nestalni život i žurke, tata će pre svih biti na tvojoj strani.

Anete je otišla, a Viktorija se zamišljeno uputila u kupatilo da se istušira. Sve vreme pod tušem kroz glavu su joj prolazile Anetine reči: ...najvažnije je da se volite...

O, da, već je zaljubljena, kao nikada u životu. Već nedeljama joj je Hajo u mislima i nadala se da će ga ponovo sresti. Međutim, nikada joj ne bi

~ 40 ~ Foxy

Zvoncica

palo na pamet da je njen princ, zapravo pravi princ. To je sve iskomplikovalo.

Za razliku od Anete, Viktorija nije bila ubeđena da ljubav može da pobedi sve prepreke, bar ne na duge staze. U početku bi možda veza funkcionisala, ali kasnije... razlike u poreklu i načinu života kad-tad bi izazvale probleme. Partnerovo drugačije vaspitanje došlo bi do izražaja i ono što bi im na početku bilo simpatično, kasnije bi bio kamen spoticanja. To bi izazvalo svađe a Viktorija nije podnosila povišene tonove.

U dubini duše osećala je da je to veza bez budućnosti i da će morati da zatomi svoja osećanja. Nije smela da im se preda.

Međutim, kad god bi pomislila na kneza ili kad bi ga ugledala, u stomaku bi joj zaigrali leptirići. Njeno srce je u tim trenucima bilo sigurno da je on čovek njenog života.

* * *

Zamišljena, Viktorija je silazila niza stepenice kad je ugledala Barbaru

da izlazi iz sobe s dragim kamenjem. Iako zaokupljena mislima, začudila se ugledavši princezu, na šta joj je ova uputila potpuno nevin osmeh.

- Tražim brata - objasnila je. - Nije u svojoj sobi, a hteli smo zajedno da siđemo na doručak.

- Hm, pa ga tražite u sobi s dragim kamenjem? - narugala se Viktorija. Barbara je slegnula ramenima. - Pomislila sam da možda razgleda... - pravdala se. Viktorija je odmerila lepu princezu odevenu u modernu haljinu na

preklop, koja je naglašavala njene obline i negovani dekolte. Već je htela da otvori vrata trpezarije kad ju je Barbara upitala:

- Osećate li da ste na pogrešnom mestu dok boravite u ovoj kući? - Ne razumem? - Viktorija je primetila da je Barbara posmatra

svisoka. - Sigurno znate zašto me je knez Joahim pozvao da leto provedem u

dvorcu? - Naravno da znam. Međutim, knez je mislio da je njegov sin

slobodan. - Još uvek je slobodan, gospođice - princeza je prezrivo stisnula usne. - Kako to da shvatim?

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

- Ah, draga moja - arogantno je uzvratila Barbara - sigurno ne možete da zamislite da jednoga dana postanete kneginja, zar ne?

Viktorija je ustuknula. Kako je ta žena uspela da pronikne u njene misli? Barbara je zadovoljno primetila da joj je pronašla bolnu tačku.

- Fridenauovi su izuzetna porodica, draga - nastavila je uživajući u svakoj izgovorenoj reči. - Njihovo ime je sinonim za odgovornost, uživaju poštovanje zajednice. Možete li da se nosite s tim ili će vam to predstavljati problem? Meni to ne bi bila nikakva prepreka, jer sam na sve to navikla odmalena. Uostalom, vaspitana sam po istim pravilima kao knez Hajo. Čak je i njemu jasno da veza s vama neće moći da potraje duže od jednog godišnjeg doba, bez obzira na to što mu se sad dopadate.

Viktoriji je bilo jasno da je ovo označilo početak rata. Princeza se nasmejala i, zabacivši glavu, prepotentno je ostavila svoju

sagovornicu potpuno zatečenu ovim razgovorom. Zbunjena i zamišljena, Viktorija je ušla u trpezariju ugledavši starog

kneza kako sam sedi za velikim stolom. Obradovao joj se i odmah joj je pokazao mesto do sebe.

- Pridruži mi se, Viktorija. Drago mi je što te vidim - uzeo je srebrnu džezvu sa stola da je posluži kafom. - Piješ kafu, zar ne?

- Obožavam je, hvala vam. - Dobro je što smo na momenat sami - osmehnuo se knez. - Hteo sam

još jednom da ti kažem koliko me čini srećnim to što vidim svog sina verenog s divnom ženom poput tebe. Čim sam te ugledao, znao sam da si ti prava za mog sina. Njemu baš takva žena treba. Odmah se vidi koliko se volite.

- Zaista? - Viktorijin glas zvučao je nesigurno. - Moram da vam priznam da nisam znala njegovo poreklo kad sam ga prvi put srela. Ni sad nisam sigurna u to da li je u redu da se udam za njega - mlada žena je osetila da može biti iskrena.

- Zašto ne bi bilo u redu? Hajo te voli, to je jasno svakome ko vas vidi zajedno.

Prijalo je to Viktoriji, ali reči koje joj je princeza Barbara malopre izgovorila, sada su je razdirale.

- Ljubav nije dovoljna za život. Hajo i ja odrasli smo u različitim svetovima i to će jednoga dana postati problem...

- To su gluposti, dete moje. Uveren sam da ćeš biti divna i posvećena kneginja.

Viktoriji je stari knez zaista bio drag i prijale su joj njegove tople reči. A onda je duboko uzdahnuo, kao da se nečega setio.

~ 42 ~ Foxy

Zvoncica

- Nikad se ne zna šta donosi dan a šta noć - devojci se učinilo da je knez ove reči izgovorio naglas iako to nije hteo. I postalo joj je jasno da nešto ipak nije u redu.

- Žao mi je što sam pozvao Barbaru fon Erten - nastavio je domaćin. Bilo je očigledno da ga nešto muči. - Nisam verovao Haju... Morao sam... Bio sam prinuđen na takav potez, razumeš li? Hteo sam da sredim stvari pre nego što...

Viktorija ga je uplašeno pogledala. - Niste valjda bolesni? Knez je klimnuo glavom. - Rak pluća - priznao je. - Moram da se podvrgnem operaciji sa

neizvesnim ishodom. - I toga se plašite? - Viktorija je nežno položila ruku na njegovu. - Hajo

i Anete to ne znaju, zar ne? - Ne, nisam im rekao. Znam da će ti, dete moje, zvučati glupo i sebično

to što sam prvo rekao tebi, ali osećam da ćeš me ti razumeti i da si dovoljno jaka da se nosiš s takvom informacijom. Ne želim sažaljenje svoje dece.

- Rak pluća, to je veliki problem, kneže... - Molim te, Viktorija, ništa nemoj reći mojoj deci - zahtevao je. -

Obećaj mi. Pruži ruku. Videvši da nema kud, Viktorija je prihvatila kneževu ruku. Koliko god

da joj je teško palo to obećanje, bilo joj je drago što se knez baš njoj poverio.

* * *

Barbara je ušla u odaje svog ljubavnika kroz vrata koja su spajala

njihove sobe. Odmah mu je pala u naručje očekujući da joj vatreni poljubac bude uzvraćen. Kao nagradu, princeza je svom ljubavniku pokazala mobilni telefon s mnoštvom dobrih fotografija nakita i dragog kamenja iz kneževe riznice.

- Uspela sam. Nije bilo nikakvih problema. Stari je toliko opušten da ne zaključava vrata salona s dragim kamenjem. Pogledaj ovo. Ovo je čitavo bogatstvo.

Tobijas ju je zabrinuto gledao. - Ovo je manje poznato kamenje, neće biti problem prodati ga -

princeza se naslađivala.

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

- Barbara, ne znam da li bi trebalo to da uradimo. Ne sviđa mi se tvoj plan. Ne možemo tek tako da pokrademo kneza. Molim te, još jednom razmisli o svemu.

Barbara se namrštila. - Da li si ti normalan? Toliko smo blizu cilja, a ti bi da odustaneš!

Začas možemo da se obogatimo, razumeš li? Fotografisala sam kamenje, a ti ga stavi na internet i prodaj - zadovoljno se nasmejala izvukavši iz male damske torbice predivnu narukvicu.

Tobijas se izbezumio. Narukvica je bila antikvitet iz 18. veka, a safiri i biseri na njoj naprosto su se takmičili u lepoti.

- Ukrala si je? - nije mogao da poveruje sopstvenim čulima sluha i vida.

- Samo sam je pozajmila. Nisam imala vremena da je fotografišem pošto se pojavila kućna pomoćnica da prebriše vitrine - zlobno se nasmejala.

Taj smeh nimalo se nije dopao mladom čoveku. Barbara je bacila narukvicu na njegov krevet.

- Možeš da je vratiš čim je fotografišeš i postaviš na internet. Odoh sad da doručkujem - zadovoljno je ustala ostavivši ga samog u sobi.

Tobijas je bio šokiran. Pogledom je lutao od skupocenog komada nakita do mobilnog telefona.

Voleo je Barbaru, ali ovo što je tražila od njega bilo je previše. Odjednom mu je sinulo: da li ona njega uopšte voli kad ga prisiljava na nešto što mu je toliko neprihvatljivo? Na to pitanje trenutno nije znao odgovor.

A naravno da bi i on voleo da bude bogat, i to samo zato da bi joj mogao priuštiti luksuzan život o kakvom je sanjala. Njemu raskoš nije neophodna, s Barbarom bi bio srećan i u kolibici. Smatrao je da je za srećan život dovoljna ljubav. Nažalost, princeza nije delila njegovo mišljenje.

Znajući da nema kud, uzeo je mobilni telefon i uključio laptop. Nije želeo da je izgubi, pa mu je preostalo samo to da je slepo prati i da realizuje njene sulude ideje.

* * *

Viktorija se povukla na najudaljeniju klupu u dvorskom parku.

Razmišljala je o obećanju koje je dala knezu. Zar nije trebalo da informiše

~ 44 ~ Foxy

Zvoncica

mladog kneza o očevoj bolesti? To bi bilo razumno, ali ne pod ovakvim okolnostima. Obećala je i sad mora da ćuti.

Petnaestak minuta kasnije Hajo se pojavio pred njom. - Oh, nadao sam se da ću zateći oca u tvom društvu - rekao je. -

Trebalo bi da popričam s njim u vezi s nekim poslovima. - Tvom ocu nije bilo dobro, pa je ostao da se odmori - objasnila je

Viktorija pomerivši se da bi i on mogao da sedne kraj nje na klupu. - Ostavila si veoma dobar utisak na mog oca, zapravo, očaran je

tobom. Zaista si mu se dopala, Viktorija. Nevino se nasmešila. - I meni je tvoj otac drag iako ga dobro ne poznajem. On je ljubazan,

odmeren i obrazovan čovek. Od njega se svašta može naučiti. Haju je prijalo što to čuje. - I ja sam ljubazan i obrazovan, a nisam čuo

da me hvališ - našalio se. - Istina je. Ali... ti si pomalo uobražen, nisu ti uzalud dali nadimak

Bezbrižni Hajo - zadirkivala ga je. - Ma nije baš tako - odmahnuo je rukom. - Ne idem uvek dobrovoljno

na sve te žurke i društvene događaje. Međutim, tamo se uspostavljaju najbolji kontakti. A što se ljubavnih afera tiče, većina njih su izmišljene, tabloidi ih objavljuju da bi podigli tiraž.

Viktorija je donekle poverovala u njegovu priču, jer nije stekla utisak da pored nje sedi veliki kazanova.

- Žene te verovatno stalno jure? - bockala ga je. - Dobro izgledaš, šarmantan si i pametan, a pritom si bogati plemić.

- U redu, nisam bio baš nevinašce. Međutim, već neko vreme mislim samo na jednu damu.

Njegov pogled govorio je više od hiljadu reči. Viktorija je osetila na koga je mislio, pa je pocrvenela.

- Da se nismo sudarili u restoranu, verovatno me nikada ne bi primetio - zaključila je.

- Nisam siguran u to. Tebe bih primetio na bilo kom mestu i bilo kada...

- Kad već spominjemo restoran - prekinula ga je Viktorija, jer se uplašila da će joj možda reći šta oseća prema njoj. Iz džepa je izvukla flajer humanitarne organizacije „Ljudi - Život”, onaj isti flajer koji je knez one večeri izgubio u Čez Robertu, pa mu ga je pružila.

- Ovo ti je ispalo one večeri. Hajo je zamišljeno posmatrao flajer.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- Da li još uvek želiš da radiš za organizaciju „Ljudi - Život”? Potreban nam je neko s tvojim sposobnostima, neko ko bi koordinirao i kontrolisao projekte u Trećem svetu...

- Rekao si: potreban nam je - visoko je podigla obrve gledajući ga iznenađeno. - Treba li to da znači da ti radiš za tu organizaciju?

- Ja sam je osnovao - skromno je izgovorio - zajedno s prijateljem s fakulteta Mihaelom Valdenom. Međutim, u poslednje vreme bilo je svega. Naime, malo je nedostajalo da imamo prave probleme s poreznicima jer nas je, sada bivši, saradnik potkradao. Srećom, Mihael je to na vreme otkrio. Kad bismo tebe zaposlili, verujem da bismo sve vratili na pravo mesto. Saosećajna si, dobrodušna i umeš s ljudima. Uostalom, prelepa si i svima će prijati saradnja s tobom.

Iako je očekivao žustriju reakciju, Viktorija ga je samo pažljivije osmotrila.

- Znači, ti predstavljaš organizaciju „Ljudi - Život”? I saradnik vas je prevario? Kako je to moguće?

- Pokradeni smo preko interneta, jer je taj čovek znao sve šifre i kodove naših računa.

- Uh! - otelo se Viktoriji. - Možda bi trebalo da proverite i onog Tobijasa Gertnera, jer ga ne poznajete. Princezin polubrat je uspešan IT stručnjak ako se ne varam, i ko zna na šta je spreman.

Viktorija je odjednom zaćutala. Osetila je da se njihov odnos ne zasniva isključivo na fizičkoj privlačnosti, bilo je tu nečeg mnogo više. Očigledno je i Hajo to osećao. Odjednom se obrela u njegovim rukama. Niko je dotad nije tako ljubio. Nežno mu je uzvraćala poljupce i za trenutak je zaboravila gde se nalazi, a onda se trgnula i nevoljno oslobodila Hajovog naručja.

- Ovo ne može da funkcioniše - izgovorila je drhtavim glasom, još uvek pod utiskom doživljene nežnosti. - Ne možemo ovako.

Knez ju je zbunjeno gledao, a ona je oborila oči. - Ovo ne može dobro da se završi. Naši svetovi su previše različiti...

Ja... Žao mi je, Hajo - potom je skočila na noge i požurila u dvorac. Knez je zbunjeno gledao za njom. - Previše različiti? - mrmljao je sebi u bradu. Viktorija je ljubav njegovog života. Osećanja koja gaji prema njoj

krajnje su iskrena. I ona je njega zavolela, osetio je to. Kakve god sumnje da su je mučile, morao se potruditi da ih otkloni.

Mora joj jasno pokazati koliko je voli. Činilo mu da bez nje više neće moći da živi.

~ 46 ~ Foxy

Zvoncica

* * *

Zbunjena Viktorija brzo je stigla do dvorca i u velikom holu naletela je

na lepu princezu Fon Erten. - Da li je konačno razrešena vaša situacija? - upitala je Barbara

zlobno. - Hajo je očigledno shvatio da niste prava žena za njega? Sirotice moja, sigurno su vam se snovi raspršili?

- Molim vas, ostavite me na miru - prosiktala je Viktorija požurivši uza stepenice, dok je iza sebe čula Barbarin cinični smeh.

Na vrhu stepeništa srela je Tobijasa Gertnera i gotovo se sudarila s njim.

- Oh, izvinite - promrmljao je prebledevši, pa je brzo nešto sakrio iza leđa.

Ponašao se čudno, ali Viktorija tome nije pridavala pažnju. Ni slutila nije da je žurio u salon nakita da vrati “pozajmljenu” narukvicu.

Držeći nakit u ruci, Tobijas je razmišljao u koji ormar treba da je vrati. Neočekivani kašalj toliko ga je uplašio da je brzo ubacio narukvicu u džep. Bila je to princeza Anete, koja je stajala u vratima, pažljivo ga posmatrajući.

Anete je videla da je ušao u salon, pa je odlučila da ga prati. Čovek koga su joj predstavili kao polubrata princeze Fon Erten bio joj je simpatičan. Njegove oči bile su tople i iskrene, a samo joj je njegovo nenormalno obožavanje polusestre bilo pomalo čudno.

Šta je tražio u salonu dragog kamenja njenog oca, pitala se Anete. Imala je loš predosećaj. Šta ako je taj Tobijas Gertner lopov? Sve joj je odjednom bilo sumnjivo. Samo je Barbara tvrdila da je on čovek od poverenja, a pritom ni njoj mlada Anete nije mnogo verovala.

Tobijas ju je pogledao kao lopov uhvaćen na delu. - Šta radite ovde? - Ja? - Ne vidim nikoga drugog osim vas. - Ja... samo sam hteo... - mucao je bespomoćno, a onda je stidljivo

dodao: - Barbara je toliko pričala o kolekciji. Mislio sam... ah, ništa - u sledećem trenutku nestao je iz sobe.

Čudna reakcija, pomislila je Anete gledajući u vrata koja je Tobijas zatvorio za sobom. Iako joj je bio sumnjiv, i dalje je osećala simpatije prema njemu. Anete je bila uverena da on nije lopov.

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

Uzdahnula je, bila je besna na sebe. Ne budi glupa. Ne smeš dozvoliti da se zaljubiš u čoveka koji možda pokušava da opljačka tvog oca.

Čudan par su on i njegova polusestra. Anete je naumila da Tobijasa drži na oku.

* * *

- Ona nešto zna - rekao je Tobijas svojoj “polusestri” nekoliko dana

kasnije. Barbara se usiljeno nasmejala. - Ma ko to? I šta zna? - Princeza Anete. Posmatra me već nekoliko dana. Otkad me je

uhvatila u salonu dragog kamenja, stalno me prati. Veruj mi, ona nešto sumnja.

Barbara se i dalje smejala. - Pretpostavljati nije isto što i znati - mudrovala je. - Pored toga, varaš

se, dragi. Kao moj brat, u ovoj kući uživaš veliko poverenje. Tobijas se nevoljno istrgnuo iz njenog zagrljaja. - Prilično sam siguran u to da sam u pravu. Trebalo bi da prekinemo

ovu suludu igru. Još uvek mogu da povučem ponude sa interneta. Barbara se ljutito namrštila, a iz njenih očiju iskrio je bes. - Obećao si, Tobijase. Misli uvek na to zbog čega sve ovo radimo. Zbog

nas! Za naš zajednički život. Ne želiš valjda da me izgubiš? - odlično je umela da manipuliše ljudima, pa tako i zaljubljenim Tobijasom.

A Tobijas se pitao da li je zajednički život s Barbarom, pod ovim uslovima, vredan tolikog rizika. Zbog hirova ove žene postaće lopov!

Barbara je prstima nežno dodirnula njegove usne dok se zavodljivo uvijala oko njega. Tačno je znala šta radi. Međutim, prvi put otkad je poznaje, Tobijas je odoleo iskušenju, jer je konačno shvatio je da njen osmeh savršena maska, sredstvo za postizanje cilja.

Stresao se u želji da odbaci takve misli, nije u to želeo da poveruje. Prijalo mu je da veruje u Barbarinu iskrenu ljubav i u njene planove o budućnosti s njim.

Posmatrao ju je dok je ustajala iz kreveta i oblačila se. Bila je, bez sumnje, zanosno lepa žena. Međutim, neobično je bilo to

što ga ta lepota više nije fascinirala. Druga žena uselila se u njegove misli... kneginja Anete, čije gaje lice danima u stopu pratilo. Iako ga je

~ 48 ~ Foxy

Zvoncica

nepoverljivo gledala, nekako mu je prijalo to što ga prati. Iz misli ga je trgnula Barbara.

- Požuri - naredila mu je. - Očekuju nas u salonu da popijemo kafu. Potom je otišla i Tobijas je osetio olakšanje. Kako je to moguće? Pa on

voli Barbaru! Da li je zaista tako? Nešto se, izgleda, promenilo u njegovom srcu.

* * *

Barbara je bila uverena u to da s Tobijasom može onako kako ona

hoće. S takvim uverenjem uputila se u salon u kojem su obično pili popodnevnu kafu. Tamo su već sedeli knez Joahim i Viktorija. Barbari nije promakao srdačan odnos između njih dvoje, i to je, naravno, proračunatoj princezi veoma zasmetalo.

Na niskom stolu, na srebrnoj, umetnički izrađenoj tacni bila je porcelanska džezva i odgovarajuće šolje. Domaći kolači zamamno su mirisali na cimet. Činilo se da je kućna pomoćnica upravo donela posluženje.

Barbara je iskoristila priliku da se ponudi. - Smem li da vam naspem kafu, kneže Joahime? - upitala je učtivo,

dobacivši Viktoriji podrugljiv pogled, na šta ju je ova iznenađeno pogledala. Međutim, Barbara je nastavila: - U našim krugovima običaj je da domaćica dvorca posluži goste. Pošto ste vi kneževa verenica, to je vaša dužnost. Ali otkud biste vi to mogli znati?

Pružila je knezu punu šolju kafe. On je jednom rukom zahvalno prihvatio kafu, a drugom je potapšao Viktoriju po ramenu.

- Ne brini - smirivao ju je. - To nije toliko važno. - Naravno da jeste - usprotivila se Barbara. - Pomislite na staru

kneginju Šenborn, Vaša visosti. Njena reč još uvek nešto znači u aristokratskim krugovima. Onoga ko sebi dozvoli i najmanju grešku u njenom prisustvu, više za života neće pogledati, a to može da bude veoma neprijatno.

Knez Joahim se nasmejao. - I to je tačno. Oboje su nastavili da se prisećaju i prepričavaju anegdote o ljudima iz

svog sveta. Viktorija se užasno osećala. Ovo je bila još jedna potvrda da joj tu nije mesto, a Barbara je upravo to htela da postigne.

Ubrzo je u salon ušao knez Hajo. Otac ga je upitno pogledao. ~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

- Gde je Anete? Pa zna valjda koliko cenim tačnost. - Doći će uskoro. - Očigledno ni gospodinu Gertneru tačnost nije jača strana - dobacila

je Viktorija, tek da nešto kaže. - I njemu su naši običaji još uvek strani - pravdala ga je Barbara. Potom je spretno povukla mladog kneza do sebe iako bi on radije seo

pored Viktorije. Princeza je s njim otvoreno flertovala, ali videlo se da je Haju zbog

toga veoma neprijatno. Odjednom mu je sinula ideja, pa se upustio u tu igricu u nameri da Viktoriju napravi ljubomornom.

Iako se trudila da pokaže da je ravnodušna, Viktorijino srce bolno se stezalo. Taj mali flert pokazao joj je da Hajo i princeza govore istim jezikom, bez ikakve smetnje u komunikaciji.

Knez Joahim je primetio koliko je Viktorija postala napeta. Ponašanje njegovog sina bilo je neoprostivo.

Neko vreme posmatrao je sve to, pa je odlučno ustao. Viktorija je refleksno isto to učinila. Stari knez odjednom je izgledao umorno i iznureno.

- Da li vam je dobro, kneže? - zabrinuto je upitala Viktorija. - Dobro sam, samo moram malo da se odmorim. - Otpratiću vas - ponudila se. Knez Joahim je odmahnuo glavom ljutito

se obrativši sinu: - Bilo bi mi pravo da me ti otpratiš, Hajo. Svakao želim da popričam s

tobom o još ponečemu. - Naravno, oče! Tako su Viktorija i Barbara ostale same, što je Viktoriji bilo veoma

neprijatno. Barbara je to osetila, pa se pobedonosno nasmešila. To što se Hajo upustio u flert s njom, dalo joj je novu snagu.

- Nije vam ovde mesto, gospođice. Zar to još niste shvatili? - dobacila je Viktoriji zloban pogled. - Možda je mladom knezu zanimljivo da se neko vreme zabavlja s kućnom pomoćnicom, ali na duže staze... Stari knez verovatno ne bi bio srećan kada bi saznao ko ste vi zapravo. Lako ću mu dokazati da ste vi kućna pomoćnica, a on nikada neće dozvoliti da takva osoba postane kneginja, to znamo i vi i ja.

- Otkud znate...? - prošaputala je Viktorija uplašeno. - Verujem svojim izvorima - odgovorila je Barbara grickajući suvi

keks, a onda je sažaljivo pogledala sagovornicu. - Siroti knez... biće užasnut kad mu saopštim istinu o vama.

- Molim vas, nemojte mu reći - zamolila je Viktorija. ~ 50 ~ Foxy

Zvoncica

Barbara se zlobno nasmejala. - Zašto bi trebalo da ćutim? Šta možete da mi ponudite zauzvrat?

Uostalom, biće mi drago da vas razotkrijem. Viktorija je tiho uzdahnula. - Da, tako sam i mislila - promrmljala je sebi u bradu, pa je napustila

salon. - Najbolje bi bilo da otputujete što pre - doviknula je Barbara za njom.

* * *

Korakom teškim kao olovo Viktorija se popela u svoju sobu. Konačno

je shvatila koliko voli mladog kneza, Svakim atomom svog biča čeznula je za njim. Još uvek je osećala njegov poljubac na svojim usnama, njegove ruke na svom telu i videla je nežnost i čežnju u njegovim očima. Istovremeno je osećala tup bol u grudima.

Ipak... Oni naprosto nisu stvoreni jedno za drugo, u njenim venama ne teče plava krv. Kako bi ona mogla da se snađe u tom komplikovanom protokolu? Nije odrasla u okruženju koje je negovalo takve navike i običaje. To je mogao samo neko poput princeze Barbare, koja je rođena s titulom.

Najbolje bi bilo da odmah završi ovu priču, jer još uvek ima vremena da ode nepostiđena. Osim poljupca i malo nežnosti, između nje i kneza ništa se spektakularno nije dogodilo. Preživeće to Hajo.

Viktorija je odlučno bacila svoju putnu torbu na krevet u nameri da se odmah spakuje. A onda je zastala i sela na krevet. Zar će je Hajo zaista brzo zaboraviti? Zar mu ništa neće značiti to što su srodne duše? Jedno je znala: ona njega neće lako preboleti.

Začulo se kucanje po vratima. Princeza Anete nije sačekala dopuštenje, ušla je kao u svoju sobu. I odmah je prozrela Viktorijinu nameru.

- Šta si naumila? - kneginja se pretvarala da ništa ne sumnja. - Anete, ovo neće ići. Znam da moram da odem. - Ma nemoj! A zašto? - Barbara je potpuno u pravu, nije mi mesto ni u dvorcu ni u u vašim

krugovima. Naprosto ne pripadam ovom svetu. A kad tvoj otac sazna istinu... ne bih mogla da podnesem tu sramotu niti bih ga smela pogledati u oči. Razumeš li me?

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

- Barbara? - Anete je uhvatila Viktoriju za ruke kad je počela da pakuje ono malo stvari koje je donela. - Šta ti je rekla ta bezdušnica? Zar ne primećuješ da samo pokušava da te se reši? Ona je bacila oko na Haja, a tebe želi da satera u ugao. Nemoj joj to dopustiti! Ta žena je potpuno luda!

Viktorija se tužno osmehnula. - Pusti to, Anete, nije ni vreme ni mesto da pričamo o Barbari -

odjednom je zastala. - Jesi li htela nešto konkretno da mi kažeš? - Ah, da, htela sam da te pitam možeš li da zamisliš da Tobijas Gertner

potkrada mog oca? Ali to sad nije važno. Pre nego što otputuješ trebalo bi da popričaš s Hajom. Molim te, sačekaj me ovde, brzo ću se vratiti.

Viktorija je u neverici odmahnula glavom. Tobijas Gertner - lopov? Otkud Aneti ta ideja? Međutim, to nije njena briga. Ona mora da pobegne pre nego što se Anete vrati s Hajom. Znala je koliko bi bilo teško da sprovede u delo svoj naum, a da ga pritom gleda u oči.

Brzo je popakovala ostatak stvari i napustila je sobu. U predsoblju je srela Degenharta koji se pretvarao da nije primetio njenu putnu torbu.

- Hoćete li mi pozvati taksi, gospodine Degenharte, molim vas? Ispraznila se baterija mog mobilnog telefona.

- Naravno - Degenhart se udaljio odmerenim korakom. Viktorija je čula Hajov glas kad se primakla stepeništu. - Viktorija? Šta ovo znači? Zar si onaj glupi flert s Barbarom ozbiljno

shvatila? To je bila samo igra, hteo sam da proverim da li si ljubomorna - knez ju je sustigao i uhvatio za ruku.

- Uspelo ti je, igra mi je otvorila oči. Međutim, to nije razlog što odlazim.

- Ne razumem te. Otac mi je već očitao lekciju... Viktorija je uzdahnula. - Pokušaj da me razumeš. Meni ovde nije mesto, mi smo dva sveta.

Doći će vreme kad će ti moje neznanje zasmetati i to će nam zagorčati život. Ne želim to, Hajo, ne želim da te dovodim u neprijatnu situaciju.

- I zbog toga želiš da me napustiš pre nego što je zapravo bilo šta počelo među nama? - nije ju razumeo. Viktorija je na to klimnula glavom.

- Ovako je bolje, veruj mi. Potreban ti je neko poput princeze Barbare, neko ko te neće blamirati u društvu, neko ko će moći da te prati na svakom mestu. A ja neću i ne umem da se pretvaram.

- Znam to, draga i baš zato te volim. Potpuno si drugačija od svih žena koje sam upoznao. Ne smeš da odeš. Ti si žena mog života...

~ 52 ~ Foxy

Zvoncica

Uzdahnula je. Nije bila sigurna u to da li je pravo vreme da i ona njemu izjavi ljubav.

- I ja tebe volim, Hajo - izletelo joj je. - Evo, nisam ni htela ni želela ovo da kažem, ali naprosto moram: zaljubila sam se u tebe u restoranu, onog dana kad sam te prvi put videla. Bila je to ljubav na prvi pogled. Osetila sam nekakvu čudnu hemiju koja me je omađijala. Međutim, sad znam da ne možemo biti zajedno, jer su razlike među nama ogromne - srce joj se stezalo od tuge. - Ostavi me samu - zamolila ga je tihim ali odlučnim glasom. - Molim te.

Hajo je shvatio da je ozbiljna. Kao najveći gubitnik, spustio je ramena i povukao se. A samo jedan pokret njene ruke zaustavio bi ga. Ispustila je torbu, stegnulo joj se u grlu, u stomaku i srcu.

Ovo je za nju bilo potpuno nepoznato osećanje. - Pravite grešku, gospođice Levele - iz misli ju je trgnuo batlerov glas. - Molim vas, gospodine Degenharte - jedva je prošaputala. - Degenharte - ispravio ju je i Viktorija je morala da se nasmeši. - Da, znam da vas porodica tako oslovljava, ali ja ne pripadam toj

porodici. - Ako dozvoljavate da primetim, trebalo bi da joj pripadate. - Grešite, ja sam samo kućna pomoćnica. Ma nisam ni to. Niko sam i

ništa - oči su joj se napunile suzama. - Mislite tako samo zato što plava krv ne teče vašim venama? -

Degenhart ju je ljutito odmerio, a onda se nakašljao kao da se priprema nešto veoma važno da joj kaže. - Godinama radim za kneza, gospođice Levele, i zato mi možete verovati da osim aristokratije po rođenju, postoji i plemstvo srca, kojem vi uistinu pripadate i to niko nikada neće moći da porekne. Vaša dobrota oseti se u širokom radijusu, a vaša čista i dobra duša nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za takve karakterne osobine nije vam potrebna plava krv. Zato, ako neko pripada ovom dvorcu, onda ste to vi. Verujte mi da je u vama više plemićkog nego što mislite, u svakom slučaju više nego u princezi Fon Erten. Viktorija ga je zahvalno pogledala.

- Hvala vam, nahranili ste mi sujetu. Znam da su vaše namere čiste, ali već sam donela odluku.

Ispred dvorca se začuo zvuk motora. Stigao je taksi i Viktorija je trebalo da krene.

Ni slutila nije da je knez Joahim s balkona na pročelju posmatrao njen odlazak.

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

* * *

Knez je bio besan na svoga sina. - Zašto je nisi zaustavio? - uzrujano je vikao na Haja. - Kako? Čime? Čvrsto je odlučila da ode - videlo se koliko je Hajo

utučen. - Zašto je otišla? Šta si joj uradio? - knez je tražio odgovore. - Ništa nisam uradio, nisam je povredio, ako to misliš. Moj jedini

“greh” je to što sam se zaljubio u nju. Volim Viktoriju, tata. Bacio bih joj svet pod noge da je to htela. Ali ona ne želi naš svet, razumeš?

- Plaši se - knez je konačno shvatio šta je Viktoriju nagnalo da ode. - Naravno da se plaši. A ona te voli, Hajo, siguran sam u to - knežev

izraz lica naprasno se promenio. - Zašto si flertovao s Barbarom? Gospode Bože, pa Viktorija je tako dražesno biće. Toliko sam joj verovao... Kako je mogla tako da me razočara?

- Tebe? Hajo je bio isuviše zaokupljen sopstvenim bolom pa nije primetio da

se knez zateturao. Niotkuda se stvorila Barbara prihvativši svog domaćina obema rukama.

- Neki ljudi naprosto ne umeju da cene kad se čovek prema njima pristojno ponaša - procedila je i povela kneza u biblioteku.

Knez joj se pogledom zahvalio. - Očigledno sam pogrešno procenio Viktoriju - zaključio je. - Zar bi

inače otišla bez pozdrava? - Sigurno se nisi prevario u vezi s njom, tata. Viktorija je najbolja

osoba koju sam u životu upoznao. - Pa nisam baš sigurna u to - zlobno je prokomentarisala Barbara i

odmah zatim pozvala je poslugu da knezu donesu čašu vode. - Meni se čini da je devojka proračunata i da je bacila oko na vaše bogatstvo. Žene iz njenog miljea vape za tim da postanu neko i nešto, a ovo joj je bila savršena prilika.

- To nije tačno - besno se usprotivio Hajo. - Viktorija nije proračunata i nju ne zanima život na visokoj nozi. Upravo zato me je napustila.

- Ma to je njena igra. Sigurno čeka iza ugla da dođeš po nju i da je vratiš u dvorac. Uspela je da prevari tebe, baš kao što je obmanula i kneza.

Međutim, nešto drugo je privuklo pažnju starog kneza, Naime, žestina kojom je njegov sin branio Viktoriju jasno mu je pokazala koliko je voli. Prvi put u životu Hajo je za jednom ženom izgubio glavu...

~ 54 ~ Foxy

Zvoncica

* * *

Anete se u prolazu zaustavila ispred sobe Tobijasa Gertnera, jer su

vrata bila otvorena. Ponovo je u njoj proradio crv sumnje. Možda bi bila dobra ideja da malo pronjuška po sobi ovog gospodina, ko zna šta će saznati o njemu.

Bez razmišljanja provirila je kroz vrata. Soba je bila prazna, pa se usudila da uđe. Na stolu između dva prozora bio je otvoren i uključen Tobijasov laptop. Mlada kneginja je znatiželjno prišla stolu.

Kratak dodir miša aktivirao je ekran. Iznenađeno je primetila da se otvorila strana na internetu preko koje se moglo prodavati i kupovati, između ostalog i drago kamenje. Bila je u čudu, razrogačenim očima zurila je u poznatu narukvicu, koja je sijala sa ekrana. Odjednom je začula kašljucanje, pa je uplašeno poskočila.

Tobijas Gertner je stajao u vratima, zbunjeno je gledajući. Onda je shvatio šta je Anete upravo videla na njegovom laptopu. Prva misao bila mu je da pobegne, međutim, nije mogao da se pomeri. Na njegovom licu nije bilo ni kapi krvi, osećao se krivim.

- Šta ste ovo uradili? - napala ga je Anete. - Pokrali ste moga oca! Tobijas je ćutao oborene glave. - Gospode Bože! Moj otac vam je pružio gostoprimstvo, a vi ga

potkradate! Zna li vaša sestra za ovo? To je tako gnusno i odvratno. Zar ste mislili da ćete proći neopaženo? Sram vas bilo! Potkradate kneza! - ponestajalo joj je reči.

Tobijas je prvo hteo sve da porekne, ali mu od šoka nijedan izgovor nije pao na pamet. Kolena su mu klecala i prošlo je sigurno nekoliko minuta pre nego što je smogao snagu da se pomeri s mesta i progovori.

- Ne, još ga nismo pokrali - priznao je konačno promuklim glasom. Anetin pogled pekao ga je kao žeravica. Ovo je bio momenat da kaže istinu.

- Kako to mislite “još nismo”? - Anete je jedva disala. - Zar mislite da ne prepoznajem narukvicu? Ona bez sumnje pripada kolekciji mog oca. Da li ste je ukrali onda kad sam vas srela u salonu dragog kamenja? Šta ste još ukrali?

- Samo sam fotografisao narukvicu i postavio je na internet. Znate, hteo sam da je vratim, verujte mi - Tobijas je zvučao kao dete uhvaćeno u šteti. Prišao je ormariću pored kreveta i otvorio gornju fioku. Iz nje je izvadio taj skupoceni predmet. - Evo, uzmite je - ispružio je drhtavu ruku.

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

Anete ga je namršteno pogledala. - Mislim da je vaša obaveza da je vratite mom ocu i da mu kažete

istinu. Tobijas je, potpuno svestan ozbiljnosti situacije, klimnuo glavom i

bleštavi nakit ubacio u džep košulje. - Planirali smo da je ukradem tek kad neko pokaže interesovanje za

nju. Aneti je to zvučalo kao izgovor, međutim, ipak ga je saslušala do

kraja. - Trebalo je da je ukradete? Polako se spustio na ivicu kreveta pogledavši skrivena vrata kroz

koja je ušao iz Barbarine sobe. - Želite li time da kažete da vas je sestra navela na krađu? - Anete je

znala da od Barbare svašta može da očekuje, ali krađa... to je bilo previše. - Ona nije moja sestra - čula je Tobijasov šapat i učinilo joj se da ju je

neko udario po glavi. Začuđeno je gledala tog čoveka koji je upravo priznao nameru da izvrši strašno nedelo.

Sela je na stolicu ispred laptopa. Odjednom joj je sve postalo jasno, razumela je zašto je Tobijas toliko obožavao Barbaru.

- Ona je vaša ljubavnica? - to nije bilo pitanje, nego konstatacija. Jedva primetnim klimanjem glavom mladić je to potvrdio. - Sve je to bila Barbarina ideja, zar ne? - pretpostavila je Anete, a

Tobijas je ponovo klimnuo glavom. - Da je knez nije pozvao... - pokušao je da se opravda. - Kolekcija

dragog kamenja i nakit vašeg oca toliko su primamljivi... Samo zbog toga smo ovde. Pokušao sam da je urazumim, ali je ona bila odlučna. Rekao sam joj da je volim i da sam srećan s njom i bez prokletog novca.

Anete je znala da on govori istinu, osećala je to. - Ali Barbara nije srećna bez novca? - zapitkivala je dalje kneževa

kćerka. - Ona je princeza - činilo se da je Tobijasu taj “argument” izgovor za

krađu. - I želi da živi kao bogata princeza, je li? - Naravno. Ja ne mogu da joj priuštim takav život. Barbara me je

ubedila da je ovo naša šansa, idealna prilika za zajedničku budućnost. Ona želi da živi sa mnom, verujem u to.

- Verujete jer je volite. Zato ste pristali na njen podli plan - Anete se osećala kao sudija.

~ 56 ~ Foxy

Zvoncica

Ponovo ga je pažljivo odmerila. Dirnulo ju je u srce to što je tako snužden i jadan sedeo na krevetu, svestan svog položaja. Zapravo, bio joj je drag na neki način.

- Pa ona je princeza - zvučao je molećivo. - I samo želi da vodi život na koji je navikla i koji joj rođenjem pripada.

- Zaista je volite - zaključila je Anete razočarano. - I ona mene voli - iz nepoznatog razloga Tobijas je to naglasio.

Učinilo mu se valjda da će te reči ublažiti kneginjin bes. - Ne verujem da je tako - usprotivila se Anete. - Barbara fon Erten voli

samo jednu osobu: sebe. Zar ne vidite da vas ta žena besramno iskorišćava? Čim dobije ono što želi, ostaviće vas kao izanđalu krpu.

- Ne, to nije istina - Tobijas je verovao u ono što priča. - Varate se, Barbara je divna osoba, iskreno me voli. Osećam i znam to.

- Barbara voli svakoga od koga ima koristi, Tobijase. Zar bi tražila od vas budete lopov ako vas voli?

- Ona je htela samo da fotografišem nakit i da ga postavim na internet - i dalje ju je branio.

- A onda? Ako se sve sazna... šta mislite, kome bi se verovalo? Princezi ili vama, IT stručnjaku? Da li se uopšte time bavite?

- Da, to je moj posao. - Onda bi trebalo da vam bude jasno da na internetu svi tragovi vode

do vas, a ne do Barbare. Tobijasu je puklo pred očima. Ova mlada žena potpuno je u pravu. - Barbara me nikada ne bi izdala. - Zato što vas voli? - Anete nije mogla da obuzda ironiju u svom glasu.

- Zašto ne testirate Barbarina osećanja? - predložila mu je. - Recite joj da ne možete da prodate narukvicu, jer je jedan potencijalni kupac posumnjao u njenu verodostojnost i da je otvoreno izneo sumnju da je narukvica kneževo vlasništvo. Videćete kako će Barbara reagovati na to.

Tobijasu se dopala ta ideja. Odjednom su čuli zvukove iz susedne sobe. Barbara!

Pozvala je Tobijasa i ovaj je odmah poskočio. Anete mu je klimnula glavom, kao da je htela da mu kaže: sad ili nikad.

* * *

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

Barbara se zadovoljno bacila na veliki krevet kad je Tobijas ušao u njenu sobu. Nije primetila da nije zatvorio vrata za sobom. Ni slutila nije da iza njih stoji princeza Anete, koja je sve mogla da čuje.

Barbara se zadovoljno smejala. - Bilo je tako lako ukloniti onu malu seljančicu s puta, kakva

glupačica! - zabavljala se Barbara. - O kome pričaš? - upitao je zabrinuti Tobijas ne reagujući na njen

znak da joj se pridruži na krevetu. - Kako o kome? O onoj Viktoriji, naravno. Možeš li da zamisliš da je

ona obična mala kućna pomoćnica? Kako je bila glupa ideja mladog kneza da je predstavi kao svoju verenicu! Bilo je dovoljno da joj pripretim da ću je odati knezu i već je nestala.

Kad je shvatila da joj Tobijas ne odgovara, podigla je pogled primetivši da on krišom gleda u vrata između njihovih odaja.

- Šta se dešava? - pridigla se, sumnjičavo ga gledajući. - Jesi li ponudio na prodaju narukvicu i drago kamenje koje sam fotografisala?

Tobijas je progutao knedlu i nakašljao se. - Nije baš tako jednostavno kao što zamišljaš - konačno je izgovorio. -

Većina tog dragog kamenja, kao i narukvica, očigledno su poznati u krugovima potencijalnih kupaca. Posumnjali su i traže potvrdu o poreklu tih dragocenosti. Jedan kupac je čak spomenuo kneza Joahima. Smatrao sam da je bolje da skinem fotke sa interneta i da ne rizikujemo.

Barbara je skočila s kreveta. - Nisi valjda to uradio! - napala ga je. - Kako si mogao? Plan je bio

sasvim jasan i siguran. Nikada nas ne bi otkrili. Samo je trebalo da ponudiš taj nakit pod imenom kneza Joahima. Kako si mogao biti toliko glup?

Tobijas ju je zbunjeno gledao. Shvatio je da je Anete u pravu i da princeza želi samo bogatstvo, ne i ljubav. Dakle, sve je mnogo gore nego što je zamišljao. I, kao nekim čudom, šta god da je donedavno osećao prema toj ženi, sad je nestalo. Sve vreme bio je zaslepljen njenom lepotom i aristokratskim manirima.

- Nisam glup i nemoj tako da razgovaraš sa mnom. Naravno da tebe neće otkriti kad svi tragovi vode do mene.

- Ma šta mi napriča, kukavice jedna! Onda ću sama preuzeti stvar u svoje ruke - mrsko ga je pogledala. - Daj mi tu narukvicu.

- Zar nisi rekla da je vratim u salon? - podsetio ju je Tobijas, uplašeno gledajući kako joj se menja izraz lica.

~ 58 ~ Foxy

Zvoncica

- Naravno! To je, dakle! Hoćeš da me prevariš, zar ne? Sklonio si narukvicu, tačnije, sakrio si je od mene da je kasnije prodaš i uzmeš sav novac za sebe. Jesam li u pravu?

- Barbara, molim te! - Nemoj da mi glumiš. Ti si niko i ništa. U ovome si video svoju šansu... Tobijas je stisnuo usne i, izvukavši narukvicu iz džepa, besno ju je

bacio na Barbarin krevet. - Evo ti je! Radi s njom šta god želiš. Barbara je brzo uzela narukvicu i nasmešila se čim je videla sjaj

kamenčića. Pažljivo ju je umotala u papirnu maramicu i gurnula u džep pantalona.

- To i hoću - obećala mu je. Bolna istina razdirala mu je grudi. - Istina je, dakle, da me ne voliš i da me nikada nisi volela, zar ne? Barbara je izgubila strpljenje. Spoznaja da njen plan nije uspeo onako

kako je očekivala i uverenje da je Tobijas hteo da je prevari, potpuno su je razbesneli.

- Naravno da te ne volim! Bio si odličan za ubijanje vremena i zabavan dok si mi bio od koristi. Sad si ništa! Neću dozvoliti da me prevari neko poput tebe.

- Da nisi možda pobrkala nešto? Ti si htela mene da prevariš! Trebalo je da ti budem verni pomoćnik i pokriće za krađu koju si smislila, zar ne? A samo bih ja snosio posledice - sad je tu ženu mogao samo da prezire.

Zajedljivo se nasmejala. - Ako si se toliko uplašio, odmah nestani iz mog života. Planiram da se

obogatim i to ću učiniti, s tobom ili bez tebe. Nećeš mi stajati na putu. Nisi mi više potreban - Barbara je takvom snagom otvorila skivena vrata da je Anete jedva uspela da se sakrije iza zavese.

- Odmah nestani! - uzviknula je Barbara. Tobijas je ušao u svoju sobu, a ona je zalupila vrata za njim. Anete je videla koliko je zbunjen i bilo joj ga je žao. Sve u šta je

verovao uništila je ta bezdušna žena. Anete je odlučno zatvorila laptop, pa ga je ponela sa sobom i povela je

Tobijasa u hodnik. Tek kad su stigli u njenu sobu, pogledala ga je. Na licu mu se čitao očaj.

- Šta će sad biti? - šaputao je. - Šta treba da radim? Mlada kneginja bila je njegova ruka spasa. Anete se potajno tome

radovala. - Moraćemo da kažemo istinu mom ocu - rekla mu je.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

- Da, moram to što pre da uradim. Vaš otac ne zaslužuje sve ovo. Stidim se sebe i svojih dela. Bolje bi bilo u zemlju da propadnem pre nego što stanem pred njega.

- Tobijase, sve ste radili iz ljubavi. Barbara je glavni krivac, jer je nezajažljivo pohlepna.

- Kako sam mogao biti toliko glup i slep? Nikada sebi neću oprostiti. Verovao sam joj. Zašto?

- Zato što muškarci nisu u stanju da razmišljaju kad je pred njima lepa žena - ciničo je prokomentarisala Anete. - Gospode, koliko je glupa ta Barbara! Pored sebe je imala muškarca koji je iskreno voli i koji je spreman zvezde s neba da joj skine, a ona to nije umela da ceni.

Tobijas se zagledao u Anete. Definitivno, sasvim je drugačija od Barbare. Nije toliko lepa kao Barbara, ali je veoma atraktivna i vitka. A što je važnije, Anete fon Fridenau ima srce i dušu, što se za Barbaru ne može reći.

- Zašto mi pomažete? - poželeo je da zna. Anete se nasmešila. - Na čudan način mi se dopadate i verujem da ste sve vreme bili

iskreni.

* * *

Viktorija je sedela u vozu za Frankfurt. Već je bilo kasno popodne i

sunce je lagano tonulo iza horizonta. Misli su joj sustizale jedana drugu. Da lije zaista bilo u redu to što sam otišla, a da se nisam pozdravila sa starim knezom? Šta on sad misli o meni?

Osećala je stid jer je razočarala starog kneza, koji joj je bio baš naklonjen. Pridobila je njegovo poverenje, čak joj je poverio svoju tajnu, a ona ga je izneverila. I osećala se krivom što ga je lagala. Zar nije zaslužio da mu kaže istinu da ona nije Hajova verenica i da je sve to bila samo glupa igra. Ali da iskreno voli mladog kneza, i to je trebalo da mu kaže.

Hajov lik iskrsnuo joj je pred očima. Povredila je i njega. Kao da je u daljini čula glas Hajnriha Degenharta: Nije važna plava

krv. Ako neko pripada ovde, onda ste to vi! Degenhart je u pravu, sad joj je postalo jasno. Plava krv nije toliko

važna koliko je važna iskrena ljubav. Smatrala je da njena ljubav prema Haju zaslužuje šansu bez obzira na to šta aristokratski krugovi misle o njima.

~ 60 ~ Foxy

Zvoncica

Čim je voz počeo da usporava na ulazu u železničku stanicu jednog malog mesta, Viktorija je donela odluku. Uzela je putnu torbu i izašla na peron.

Voz se udaljavao. Stajala je sama na železničkoj stanici, ali odlučna da posluša svoje srce.

Zagledala se u gradsku rasvetu, učinilo joj se da joj ona pokazuje put u novi život. Pitala se da li će joj Hajo oprostiti...

U tom trenutku ugledala je taksi ispred zgrade železničke stanice. Knez Joahim i njegov sin još uvek su bili u biblioteci kad su Anete i

Tobijas ušli. Njih dvojica sedeli su ćutke ispred velikog kamina, svaki udubljen u sopstvene misli. Pritom ni slutili nisu da obojica razmišljaju o istoj osobi, o Viktroriji.

Hajo je bio očajan. Osećao se kao da mu je neko otkinuo deo duše, dok se stari knez borio sa svojim razočarenjem. Viktorija mu je bila draga, a tako ga je strašno povredila. Verovao joj je, međutim, ona njemu očigledno nije, inače bi porazgovarala s njim o svojim sumnjama.

Obojica su se trgnuli iz razmišljanja kad su začuli korake. Stari knez je odmah primetio da se Tobijas ne oseća dobro u svojoj koži.

- Tata, moramo nešto da ti kažemo - Anete se uozbiljila. - Da! - promucao je IT stručnjak izbegavajući knežev pogled. - Moram

nešto da vam priznam, visosti. Žao mi je... neizmerno mi je žao, ali... Knez je u neverici saslušao kakve su bile namere Barbara fon Erten i

kakvu igru je igrala sa celom porodicom Fridenau. A Tobijas Gertner nijednog trenutka nije poricao da je bio njen saučesnik.

- Anete, ovo je veoma teška optužba - rekao je Hajo kad je mladi gospodin završio priču.

Stari knez je klimnuo glavom. - Slažem se da je ovo strašna situacija i mislim da bi bilo fer da

pozovemo i Barbaru, da nam ona ispriča svoju verziju svega ovoga. - Da sam na tvom mestu, tata, razmislila bih još jednom o tome -

upozorila ga je Anete. Međutim, otac je nije poslušao. Pozvonio je i poslao Degenharta po

princezu... Posle izvesnog vremena, ništa ne sluteći, Viktorija je tiho ušla u

biblioteku ugledavši okupljene, u čijem je centru pažnje bila Barbara. Pošto je primetila da je važna rasprava u toku, potrudila se da bude neprimetna i, naslonivši se na vrata, pažljivo ih je slušala.

Knez Joahim je ponovio optužbu koju su Tobijas Gertner i njegova kćerka izneli na princezin račun.

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

- Želite li nešto da kažete, Barbara? - upitao ju je knez. Barbara se nevino nasmešila namestivši izraz lica nevino optužene. - Molim vas, Vaša visosti! Zar zaista mislite da bih učinila tako nešto?

Pa ja sam princeza Fon Erten. Ne bi mi služilo na čast da vas potkradam. - Kad biste imali bar mrvu časti vaših roditelja, to bi bila istina.

Ovako, pouzdano znam da ste na sve spremni samo da se domognete bogatstva. Znam i to da vam ništa nije sveto, pa ni ljudska osećanja - Anete je bila sigurna u ono šta govori.

- Molim vas - frknula je Barbara pogledavši je besno. - Vi ste se zaljubili u Tobijasa i želite da mi ga oduzmete. Zbog toga izmišljate laži o meni.

Knezu Joahimu je svega bilo preko glave. Počeo je da masira slepoočnice iza kojih je bolno pulsiralo.

- Da je bar Viktorija ovde - rekao je - ona bi znala šta sad treba da uradimo.

Barbara se okrenula prema knezu, besno sevajući tamnim očima. - Viktorija? Uzvišena Viktorija? I ona se lažno predstavlja, visosti. Ona je kućna pomoćnica! Ako mi ne

verujete, pitajte svog batlera... - To nije neophodno... - dodao je Hajo jer ga je otac iznenađeno

pogledao. - Nije ona ni kućna pomoćnica iako je trebalo da dođe ovde na probni rad. Viktorija je pedagog...

Pakosni Barbarin smeh prekinuo je mladog kneza. - Ma kako da ne! Ta mala vaška samo je htela da se uvuče u tvoje

gnezdo, a ti si naseo na njenu laž, Hajo. Mladi knez se ustremio na princezu. - Nemate pravo tako da govorite o mojoj verenici! Viktorija može da

bude šta god poželi. Ona je jedina žena koju volim i oženiću se njome kad nas dvoje to odlučimo. Za razliku od vas, Viktorija je dama s dušom i dobrim karakterom, a vi ste obična dobro upakovana bestidnica.

* * *

Viktorija se nakašljala, ne zato što joj je nešto zasmetalo u grlu, nego

da im pokaže da je prisutna. - Ni ja ne mogu da živim bez tebe - rekla je potrčavši Haju u zagrljaj. - Divno je što si se vratila - čula je zadovoljni glas kneza Joahima.

~ 62 ~ Foxy

Zvoncica

Nevoljno se oslobodila iz naručja svog verenika i okrenula se starom knezu. Izgledao je umorno. Kleknula je pred njega i uhvatila ga je za ruku.

- Stidim se i žao mi je što sam vas razočarala - molila ga je za oproštaj. - Nije trebalo da pobegnem.

- To je tačno - nasmešio se knez Joahim. - Mislio sam da mi veruješ. Zašto nisi popričala sa mnom o onome što te je mučilo?

Jak napad kašlja prekinuo je knežev govor. Viktorija se namrštila i odmah je ustala.

- Tvom ocu zaista nije dobro - rekla je Haju. - Trebalo bi da ostavimo kneza da se malo odmori...

- Ostaću ovde s njim - prosiktala je Barbara. - Nikada neću dozvoliti da me neko tako gnusno optuži - prišla je knezu. - Kneže, ako pogledate na internetu, shvatićete da je Tobijas jedini krivac za sve, on je lopov, a ne ja. Sve je odradio sa svog računara. Meni takva prevara ne treba u biografiji.

- Odlično glumite nevinašce, Barbara! Molim vas, objasnite knezu zašto njegov komad nakita nosite u džepu svojih pantalona!

Barbara je prebledela. Setila se da je narukvicu koju joj je Tobijas dao ubacila u džep. Kako je Anete znala za to?

Brzo je shvatila da ju je Tobijas izdao. Iz očiju su joj vrcale plamene strele, ali nije imala izbora. S prezrivim osmehom na usnama, pažljivo je izvukla maramicu trudeći se pritom da se ne odmota.

- Samo ovo mi je u džepu - pobedonosno je držala maramicu pokazujući je svima.

A onda je brzinom munje Anete istrgnula maramicu iz Barbarine ruke, a skupocena narukvica pala je na pod.

- Dakle, samo vam je maramica bila u džepu, a? Ništa drugo? - sad su i Anetine oči sevale od besa.

- Mogu da objasnim - pokušala je Barbara da se izvuče. Knez je umorno podigao ruku zaustavivši je. - Nema potrebe da objašnjavate. Sve mi je jasno. Hajo je klimnuo glavom. - I ja smatram da je ovo dovoljno jak dokaz da se podigne optužba.

Neka sud odluči šta će s tobom - mladi knez nije joj više čak ni persirao. Njegov otac se ponovo nakašljao pa je pribrano rekao:

- Bez teških reči, sine. Barbara, trebalo bi da napustiš Fridenau. Odmah!

~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

- Inače će uskoro ceo svet saznati da si pokušala da pokradeš moga oca. Bićeš jedina u plemstvu Erten kojoj je prikačena i “titula” lopova - ni Anete joj nije persirala. Tobijas je uglavnom ćutao.

- Rado ću svedočiti, i ja sam kriv - samo je to izgovorio u proteklih pola sata.

Barbara je shvatila da je njena igra neslavno završena i da više nema kud nego da se povinuje zahtevima Fridenauovih. Podignute glave pošla je iz biblioteke, ali se ipak u vratima okrenula.

- Hajde, Tobi, idemo! - Moraćeš sama - zvučao je odlučno. - Ti si me samo koristila, Barbara.

Moja osećanja bila su oružje kojim si pokušala da me ubiješ. Želeći da ga podrži, princeza Anete je uhvatila Tobijasa pod ruku i

time je još više iznervirala Barbaru. S prezrivim uzvikom izjurila je princeza Fon Erten napolje zalupivši

vratima za sobom. - Bilo bi dobro da se neko pobrine za to da ona zaista otputuje -

predložio je Hajo. - Gospodin Degenhart će to najbolje učiniti - predložila je Viktorija. - U pravu si, Viktorija - potvrdila je Anete čim je primetila bratovljev

pogled. - Hajde, Tobijase, da se uverimo da je otišla - Anete se okrenula prema Viktoriji namignuvši joj.

- Srećna sam što si ponovo s nama - dobacila joj je odlazeći. Umesto komentara, Hajo je zagrlio svoju verenicu.

Knez Joahim je gledao za svojom kćerkom i mladim kompjuterašem. - Šta misliš, Hajo, da li se Anete zaljubila u ovog hazardera? - smešio

se knez. - Čini mi se da jeste. Ipak, skidam mu kapu, hrabar je. Trebalo je imati

petlju pa priznati lopovluk. - Bilo bi mi drago da se konačno uz nekoga skrasi umesto što stalno

razmišljam o tome gde je i s kim je. U narednom periodu želim da okupim svoju porodicu oko sebe. Ti ćeš mi, sine, prvi pomoći u tome jer vidim da te pompezne zabave više ne zanimaju, jer imaš Viktoriju.

- Hajo više neće biti vetropir, kneže, osećam to - branila je Viktorija svog verenika. - Osnovao je humanitarnu organizaciju i planira da se posveti pomaganju mladima u zemljama Trećeg sveta. Žurke su bile sredstvo da se prikupe donacije.

Knez Joahim je iznenađeno pogledao sina.

~ 64 ~ Foxy

Zvoncica

- Sve te afere o kojima si čitao, oče, bile su zapravo novinske izmišljotine. A na žurke i proslave morao sam da idem, tako sam uspostavljao korisne kontakte, koji su kasnije donosili značajna sredstva.

Zadovoljan onim što je čuo, Joahim je pohvalio svog naslednika. - Srećan sam što pravilno rasuđuješ. Sad znam da si dobro vaspitan.

Danas sam saznao mnogo toga o svojoj deci i tek sam sad uveren u to da mogu da ti prepustim sve poslove. Zaista si mi olakšao odluku da se što pre podvrgnem komplikovanoj operaciji.

- Kakvoj operaciji? - Hajo je bio zbunjen. - O čemu pričaš, tata? - Knez boluje od raka pluća - odgovorila mu je Viktorija. - Pustimo ga

da se malo odmori, posle ćemo razgovarati - potom ga je izvukla u hodnik. - Znala si ovo i ništa mi nisi rekla? - prekorno je upitao čim su se vrata

zatvorila. - Nisam mogla da zloupotrebim poverenje tvog oca - objasnila mu je

Viktorija. - Mada, priznajem, bila sam u dilemi da li da ti kažem. - Hm... Izgleda da si ovde zaista potrebna. I to ne samo meni. U tom trenutku pored njih je protrčala Barbara ne pogledavši ih.

Natovareni njenim koferima, za njom su išli Degenhart, Anete i Tobijas. - Ne obazirite se na nas - dobacila im je Anete smejući se. - Bez brige, imamo pametnija posla - Hajo je privukao Viktoriju sebi. - Sad mi kaži, zašto si se vratila? Jesi li shvatila da naši svetovi nisu

toliko različiti? Viktorija ga je zaljubljeno pogledala. - Razgovor s gospodinom Degenhartom otvorio mi je oči. Rekao mi je

to da plava krv nije presudna da bi neko bio plemić, važnije je to da si plemić u srcu. U vozu mi je postalo jasno da je u pravu. Volim te, Hajo, celim bićem te volim i ne želim da živim bez tebe. Povezani smo neraskidivin nitima, osećaš li to?

- Osećam, naravno, i u svemu se slažem s tobom. Vikorija, udaj se za mene - spustio je nežan poljubac na njene usne.

Iskreno mu je uzvratila. - Sad ću, izgleda, ipak biti kućna pomoćnica u dvorcu Fridenau - od

srca se nasmejala. - Budi šta hoćeš, samo budi moja. Više te ne puštam da odeš - čvrsto

je stegnuvši u zagrljaj, knez je svoju nevestu ljubio po vratu i licu. - Ti ćeš biti najlepša i najdobrodušnija kneginja, koju je ova porodica imala. Zauvek ćeš biti moja!

Viktorija se privila uz njega.

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

- Oh, da, kneže moj!

KRAJ

~ 66 ~ Foxy