Lažna Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo

7/16/2019 Lažna Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo

http://slidepdf.com/reader/full/lazna-demokratija-upropastila-srbiju-iii-deo 1/35

Lana Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo

32. Velimir Ilic, ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, i jedan od kandidata na predsednickim izborima. Ne odustaje od svoje teke retorike, pa je tako na predizbornom skupu rekao da je dobro to se predsednik LDP Cedomir Jovanovic kandidovao za predsednika, jer ce se na taj nacin posle 20. januara tacno znati koliko u Srbiji ima narkomana. Bio je gradonacelnik Cacka, prvi opozicioni gradonacelnik u unutranjosti Srbije u reimu Slobodana Miloevica. Ima velike operativne zasluge za petooktobarske promene 2000.

33. Dejan Cvetkovic, generalni direktor Mikrosoft softvera u Srbiji, i predsednik Americke privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najvecih stranih kompanija u Srbiji.

34. Ðordije Nicovic, vlasnik preduzeca Irva kupio je u protekloj godini poljoprivredi kombinat Becej, drugi po velicini u Srbiji, posle dravnog PKB, po ceni od 30,1 milion evra. Druga velika Nicoviceva kupovina u 2007. bila je konfekcija Prvi maj izPirota za 1,7 miliona evra. Hteo je, ali nije uspeo da kupi Si markete od Simpa.

ÐORÐIJE NICOVIC je roden 1951. godine u Kolainu. Srednju kolu je zavrio u Peci, a Pri fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Po zavretku Pravnog fakulteta, ÐordijeNicovic poceo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije. Vrlo brzo je umesto pravnim poceo da se bavi ekonomskim poslovima. kolovao se i obucavao za dilera i brok

era. Boravio je i radio nekoliko godina na vodecim svetskim berzama, od Njujorkai Londona, do Ciriha i Tokija. Pohadao je brojne edukacije za dilersko-brokerske poslove u vie vodecih svetskih banaka. Bio je sekretar Udruenja brokera i dileraSrbije i clan Saveta Svetskog udruenja dilera i brokera. U Narodnoj banci je preao put od dilera i brokera do generalnog direktora sektora za devizno poslovanje.Raspadom bive Jugoslavije 1992. godne, Ðordije Nicovic naputa Narodnu banku i pocinje da se bavi privatnim biznisom. U 1995. godini preuzima propalu Kapital banku iod nje za nekoliko godina pravi jednu trino orijentisanu i uspenu banku.

35. Drako Petrovic, generalni direktor Telekoma Srbija od 2000. Telekom je sponzobalskog, Odbojkakog i Teniskog saveza Srbije, fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda, Olimpijskog komiteta, Novaka Ðokovica i Jelene Jankovic...

36. Oliver Regl, predsednik izvrnog odbora Rajfajzen banke dobio je priznanje Naj kar koje je casopis Ekonomist ustanovio za ukupne poslovne rezultate, eticko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Rajfajzen banka je do sada u Srbijiplasirala vie od milijardu evra. Proglaen je za bankara 2006. i bio je clan menaderskog tima ove banke u Srbiji od samog pocetka, zbog cega je veoma vezan za Rajfajzen banku u Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapoljava 1.700 ljudi.

37. arko Zecevic, bivi generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba otiao u sepembru posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmocnijih ljudi srpskogsporta. Spekulie se da bi mogao da postane zastupnik Gasproma za Srbiju i da tu firmu namerava da promovie u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zecevic nije predstavnik Gasproma u Srbiji, ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ovekompanije. Ni prica o planiranoj izgradnji stadiona nije zavrena, tako da postoj

i velika verovatnoca da bi Zecevic kroz sportsko drutvo mogao da bude ukljucen ujedan od najvecih projekata Partizana.

38. Milka Forcan, potpredsednica Delte, najvece kompanije u regionu, istovremeno inajveceg centra moci u Srbiji. U Delti je punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije proao zbog odbijanja pojedinih clanova Saveta da se nadu pod njenim vodstvom. Zavrila je Ekonomski fakultet.39. Skip Bornhiter, generalni direktor Duvanske industrije Ni, ciji proizvodi cinevie od polovine srpskog trita cigaretama. Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazum



, DIN, koja posluje u okviru kompanije Filip Moris moci ce da osvoji nova trita na alkanu i proiri izvoz. U poslednje cetiri godine u DIN je investirano 600 milionaevra.

40. Ivica Todoric, predsednik koncerna Agrokor, najvece hrvatske privatne firme, koja je vlasnik najveceg trgovackog lanca Konzum u Hrvatskoj, kao i supermarketa Ideau Beogradu. U Srbiji saraduje s mnogim privrednicima, i vlasnik je poslovnog prostora u Luci Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog Dijamanta...

41. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jedini clan Kotunicine vlade sa privrednickim iskustvom. Kae da je sada pravi trenutak za ulazak ruskog kapitala nasrpsko trite jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizacije javnih preduzeca Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne morajuda budu obavljene u 2008. godini, kako mnogi navode.

PREDRAG BUBALO roden je 1954. godine u Vladicinom Hanu. Doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine bio je generalni direktor livnice "Kikinda" u Kikindi.

Reporter Kurira obiao je sve lokacije i dobio potvrdu da su komije vidale ili Bubala ili clanove njegove porodice kako u razlicitim periodima dolazi u "svoje" stanove. Zgrada u Bloku 29 u Novom Beogradu jedna je od najraskonijih i najskupljihu citavoj prestonici. Komije tvrde da je Bubalo kupio stan u centralnom ulazu broja 78. To su najskuplji stanovi u Beogradu, izmedu 150.000 i 200.000 evra. Druga

lokacija na kojoj je vidan Bubalo ili clanovi njegove porodice je Gospodar Jevremova ulica broj 2 na Dorcolu. Vecina komija potvrdila je da je Bubalo obitavao ustanu broj 2, u kojem je bio smeten Rukometni savez SCG. Vrata su okrecena u belo, za razliku od vrata stanara preko puta, koja su vremenom poutela. Brava je nova, specijalna. Iznad vrata postavljen je mini-reflektor koji radi na senzor i kamera. Druga kamera, koja deluje prilicno novo, stoji na ulazu u zgradu iznad interfona. Boidar Ðurkovic, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, naglaava da taj stan nije u njihovom posedu vec nekoliko meseci: Mi smo bili samo zakupci i vratili smo ga Diplomatskom stambenom preduzecu. Ne znam ta je dalje bilo s njim. S obzirom na to da samo DIPOS izdaje dravne stanove, zvanicno smo proverili ko je vlasnik ovog stana i doli do otkrica da je vlasnik Industrija ravnog stakla iz Panceva. Predsednik Upravnog odbora DIPOS Slobodan Kopanja bio je iznenaden: Odgovorno tvrdim da taj stan od oko 100 kvadrata nismo nikome izdali. Zavrili smo njegovo

renoviranje i jo ga nismo ni stavili u ponudu. Jedino je moguce da vlasnik, dravaSrbija, odluci mimo nas da taj stan izda ili proda. Bubalo navodno ima i stan u arkovu. Izvori tvrde da je bivi ministar kupio bar dva stana, od kojih je jedan uulici Narodnog fronta, a drugi u Vuka Karadica. S druge strane, bivi ministar otezao je da se iseli iz dravnog stana koji je koristio.

24. novembra 2008. advokatski tim Stanka Subotica Caneta saoptio je da je PredragBubalo, u vreme dok je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tokom2004. godine, zatraio da mu Ambasada Nemacke obezbedi sastanak s predstavnicimaVAC, kako bi ih ubedio da raskinu sve ugovore sa Suboticem, navodeci kao razlogoptunicu protiv Subotica - koja je podignuta tek 2006. godine.

42. Dragan Ðilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zaduen za nacionalni investi

cioni plan. Budet NIP za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a bice finansiran 971projekat. Ðilas je najavio da ce ove godine novcana sredstva biti direktno rasporedena i lokalnim samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji ce optine dobiti. Ðilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike i osnivac Dajrekt medije, vlasnika televizijskih prava na prenose sportskih dogadaja i jednogod najvecih oglaivaca u pisanim medijima.

DRAGAN ÐILAS, se nakon izbora za gradonacelnika Beograda naao u sukobu interesa. Njegovim privatnim firmama je istog trenutka skocila vrednost. Slubena biografija gradonacelnika Beograda Dragana Ðilasa govori o mladom i uspenom coveku cija slava t



ece od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Miloevicem u svojstvu predstavnika pobunjenih studenata protiv ondanjeg reima. Neslubena biografija govori netodrugo. Neverovatno zvuci da je ovaj covek primljen u Demokratsku stranku tek 2004. godine, i da je odmah postao clan Izvrnog i Glavnog odbora. Srucio je niz optubi na vladu Zorana ivkovica iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na visoku funkciju:"... 'Ajde da budemo potpuno iskreni. Vlada koju je predvodio g. ivkovic izgubila je poverenje gradana i poslanika u parlamentu i zbog toga smo i imali prevremene izbore. Prema svim istraivanjima, rejting vlade i samog Zorana ivkovica je bio izuzetno nizak, a za posao koji sam ja radio apsolutno je nebitno koliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je cinjenica i gotovo. Zato je sasvim logicno da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti glasove listi DS- Boris Tadic. Pa i samo clanstvo stranke je to mislilo kada je trailo da nosilac liste ne bude ivkovic vec Tadic". Od te 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Srbije zaduen zasprovodenje Nacionalnog investicionog plana. Prethodno je na Skuptini Demokratske stranke 18. februara 2006. izabran za clana Predsednitva za Beograda, a juna iste godine i za predsednika gradskog odbora.

Svojevremeno je Dragan Ðilas tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao peruci prozore u Londonu. Vec 2001. godine, Dragan Ðilas osniva firmu Dajrekt medija. Neto ranije, imao je marketinku agenciju Ovejn, sa kojom je uao u reklamni prostor medijau Srbiji. Nije Ðilas imao novac, nego su mu otvorili vrata medija. Od osnivackoguloga, ne vecem od par hiljada evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogat

ijih ljudi u Srbiji. Tek 2005. godine osnovao je poslovni sistem, Multikom group, sa osnivackim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 % vlasnitva. U sastav Multikom group ula je njegova firma Dajrekt medija, i firma Emoun prodakn, koja ima licencu za sve "rijaliti ou" programe.

Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivaci su bili Dragan Ðilas, DragoslavIlic i Neboja Garic. Ðilas je uloio oko 1,4 miliona evra, Ilic 1,3 miliona, a Garicoko 200 hiljada evra. Multikom group je vec 2006. godine zaradio tacno 55 miliona evra, cime je uao medu nekoliko najprofitabilnijih firmi. Ðilasova, Dajrekt medija u istom periodu imala je ukupan prihod oko 43 miliona evra. Deo Multikom group cine i Ovejn advertajzing i Sparkiventpromoun, ciji je prihod 2006. godine bio oko cetiri miliona evra. Tokom 2007. godine, Ðilas je zaradio 83,8 miliona evra, aprihod njegove kompanije povecan je za skoro 50% u odnosu na 2006. godinu. Ðilas,

zvanicno, poseduje stan na Vracaru od 110 kvadrata, utedevinu od 799 evra i oko milion dinara, automobil "SAAB" iz 2003. i vlasnitvo u firmama Multikom (50%), BBDO Sarajevo (48%), MDI internacional Prag (28%). Njegova supruga ima kucu od 250kvadrata na Senjaku i automobil Citroen C 3".

Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan Ðilas, pretvorila se u sprdnju sa gradanima. Javnost nikada nije saznala da li je ova neformalna institucija reila neki ozbiljan problem zbog kojeg pate gradani... Ðilas je, otvarajuci irom Srbije ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odboreDS i irio svoju "bazu" koristeci ovu budetsku ustanovu za licnu promociju. Monopolkoji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji poceo je da iri i na druge draveu regionu. Anemicna Antimonopolska komisija ne moe Ðilasu nita. Njegova sloboda da bira koga ce da reklamira stvorena je protivzakonito. Firma Dragana Ðilasa Dajrekt

medija zastupa kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf Hamburg, Apatinsku pivaru,Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Milo, Podravka, tark, Kraftfuds, Delta DMD, Frikom, Imlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFG Eurobank, Donson i Donson i mnoge druge. Dragan Ðilas je danas apsolutni monopolista u poslu oglaavanja,u Srbiji. Cak 55% reklamnog trita Srbije nalazi se u njegovim rukama. Zato je ba Ðilas dobio pravo da prodtelevizijske sekunde na dravnoj televiziji, znaju njen bivi direktor Aleksandar Crkvenjakov, i sadanji, Aleksandar Tijanic. Bilo je za ocekivati da taj monopol ima na televiziji B92 ciji je bio suosnivac, ali doci u RTS sa monopolom u prodajireklamnog prostora, mogao je samo neko ko je imao politicke koncesije.



Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonacelnik je covek cije su graditeljske ambicije ocigledne. Cuveni su njegovi televizijski obracuni sa Velimirom Ilicem, u kojima ga je Ilic redovno nazivao lopovom i prevarantom, razoblicavajuci njegove poslovne i politicke manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ilic vie pominje Ðilasa, niti Ðilas progovara o Ilicu.Kad je Demokratska stranka izgubila na decembarskim izborima 2006. godine, Dragan Ðilas je podneo ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske strankezbog loih izbornih rezultata. Posle mesec dana, jedini kandidat za ovu funkcijubio je opet Dragan Ðilas.

Da li je Dragan Ðilas studirao na Mainskom, kako tvrdi) ili na Poljoprivrednom fakultetu (smer Poljoprivredne maine)?

U Kotunicinoj vladi bio je ministar, a njegova supruga Milica, pomocnik ministra,a ostali su i u Cvetkovicevoj (Tadicevoj), dodue kao razvedeni. Dnevnik "Kurir"je odlucio da objavi ''detalje'' o slatkom ivotu i o razvodu Dragana Ðilasa od supruge Milice Delevic-Ðilas. Ministar je upotrebio svoj autoritet i sve podzemne veze, i ceo tira "Kurira" je isecen, a odtampano, nocu, novo izdanje. Sa g. Ðilasom nema ale.

43. Ruica Ðindic, samo povremeno se ukljucuje u aktivni politicki ivot Srbije, pre sega kroz podrku koju prua politickoj opciji Borisa Tadica. Prva je ena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i clan je Predsednitva DS.Osnivac je i predsednica Udruenja Prvo deca, a aktivna je i u organizacijama koje s

e bave problemima autisticne dece.

44. Aleksandar Tijanic, direktor Javnog servisa RTS, jedan od najpoznatijih novinara. Uspeo je da se izbori protiv obavezujuceg uputstva RRA o prenosu skuptinskih zasedanja i preinaci ga u preporuku. Uspeo je i da izdri estoke napade zbog obavezujce TV pretplate, ali i da znacajno podigne gledanost. Kuca na cijem je celu uporno proizvodi gubitke.

45. Veselin Jevrosimovic, vlasnik kompanije Komtrejd smatra da ce najveci poslovniuspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. Komtrejd je pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju racunara, prve u Srbiji i jedinstvene u jugoistocnoj Evropi. Jevrosimovic je odnedavno sponzor zagrebacke Cibone, poto u hrvatskoj njegova firma Kripton sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navi

gacione uredaje. Otvorio je firme i u Bostonu u SAD i Rijadu u Saudi Arabiji.

46. Bojan Pajtic, potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvrnog veca Vojvodine. Jedan od najotrijih kriticara SRS i, kako kae, pogubne politike koju je ova strankavodila. Takode je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Poega-Horgo.Zbog toga je Vojvodina na ime koncesija traila 220 miliona evra.

47. Cedomir Jovanovic, lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstojecim predsednickim izborima, bivi potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana Ðindica.Uspeo je da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skuptinu Srbije.

48. Volfram Mas, ambasador Nemacke u Srbiji. Decidan je u oceni da su reavanje kosovskog problema i evropske integracije Srbije dva potpuno odvojena procesa. Tempo

pridruivanja EU diktirace Srbija. Sigurno, podrka na tom putu nece izostati. Modasam i zbog toga veci optimista kada je u pitanju buducnost Srbije nego mnogi Srbi, izjavio je.

49. Branislav Grujic, predsednik Upravnog odbora kompanije PSP Farman holding iz Moskve, koja na tritu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 milionadolara godinje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnogcoveka 2007. godine.

50. Rasim Ljajic, ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da ce penzije u



Srbiji uskoro biti povecane, i da bi trebalo da bude promenjen nacin na koji cese utvrdivati visina penzija. Ljajic je i predsednik Koordinacionog tela za jugSrbije, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hakim tribunalom i predsednik Sandacke demokratske partije.51. Stefanos Vafidis, prvi covek Koka-Kola u Srbiji posluje od 1997. a trenutno imavie od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je predsednik Helenskog poslovnog udruenja u Srbiji.52. Ivana Veselinovic, generalna direktorka Delta M grupe i neformalno treci coveknae najvece kompanije. Donedavno je bila jedina ena clan kluba Privrednik.

53. Milan Rodic, vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sada multinacionalnoj kompaniji Hajneken. Kapital novosadske pivare, prema podacimaAgencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. KompanijaMB poseduje i ugostiteljske objekte i robne kuce.

54. Madlen Cepter, mecena umetnika, najvie u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku knjievnu nagradu Madlen Cepter za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom. Vlasnica je prvog privatnog pozorita i opere Madlenijanum u Zemunu.

55. Slobodan Petrovic, generalni direktor Salforda, vlasnika najvecih mlekara u Srbiji koji je kupio Bambi i fabriku cokolade Banat. Komisije za zatitu konkurencije itivala je zastupljenost Salforda na tritu mleka, zbog sumnje da su monopolisti.

56. Bojan Radun, izvrni direktor kompanije Nektar iz Backe Palanke, regionalnog lid

ra u proizvodnji vocnih sokova. Radun je jedan od najmladih izvrnih direktora u zemlji. Od prole godine je clan Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istice da je Nektarov slogan nije svejedno postao njegov recept za usph.

57. Sulejman Ugljanin, predsednik optine Novi Pazar i lider Liste za Sandak, cije je predsednitvo najavilo je da ce zajedno sa DSS i NS na predsednickim izborima podrati Velimira Ilica. Poznat je po zalaganju da Sandak dobije status republike, aza podele unutar islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ih podstice ili precutno odobrava svetska antimuslimanska alijansa.

58. Svetlana Vukajlovic, prva ena na celu RZZO u istoriji. Za svog mandata proirilaje listu medikamenata koje finansira Zavod i omogucila svim osiguranicima u Srb

iji da se lece i na VMA.

59. Sajmon Grej, ef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Odbor izvrnih direktora Svetske banke odobrio je Strategiju partnerstva za Srbiju za period 2008-2011. godina, prema kojoj ce Svetska banka u naredne 4 godine u Srbiju usmeriti 600 miliona dolara.

60. Vlade Divac, proslavljeni koarka, skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Madrida, osim uspenih humanitarnih akcija ukljucio se i u biznis, postavi vlasnik Vodavode.

61. Duan Petrovic, ministar pravde, potpredsednik DS i poslanik u Skuptini Srbije.

62. Rodoljub Drakovic, vecinski vlasnik koncerna Svislajon-Takovo, jedne od vodecihfirmi srpske konditorske industrije. Rodeni brat Vuka Drakovica koji je van politike (Svi ljudi koji nisu ulazili u trezor Narodne banke, koji nisu bili vezani uzdravni aparat, koji nisu dobijali povoljne kredite, koji nisu nosili iz trezoradakove deviza, koji se nisu bavili alkoholom, naftom, cigaretama, drogama, prodajom oruja - oni su sacuvali slobodu i mogli da posluju, izjavio je).

Dragoljub Markovic ustupio je tron kralj jaja Rodoljubu Drakovicu, vlasniku koncerna Svislajon-Takovo. Markovic je Drakovicu prodao 70% svoje firme Eko organik lajfnekadanjeg Krmivo produkta. Ta firma je i sada lider na tritu u proizvodnji jaja i



uzima negde oko 20 odsto trita. Razlog zbog kojeg je Dragoljub Markovic prodao ovopreduzece jesu finansijske potekoce, u koje je zapao zbog poara koji je februaraove godine unitio farmu u Surcinu. Markovic je imao problema sa naplatom osiguranja. Iako su procenitelji ove osiguravajuce kuce, kod koje je bila osigurana imovina Eko organik lajfa, konstatovali totalnu tetu i mada je polisa za opremu bila na895.000 evra, isplaceno je svega 100.000 evra.

Miroslav Mikovic je od Rodoljuba Drakovica, vlasnika Takova iz Gornjeg Milanovca, oeo sve prodajne objekte. U ovoj zemlji ne mogu biti dva gospodara. Ili ce da mi ustupi prodavnice Takova, ili ce te Mlada odmah uhapsiti - bio je Mikovicev ultimatRodoljubu Drakovicu. Rodoljub je ustupio sve prodavnice Takova, skoro bez naknade.

Rodoljub Drakovic kupuje firmu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona eura, kojase bavi preradom voca i povrca i proizvodnjom biskvita, i namjerava ojacati poziciju Swisliona u Hrvatskoj, koji je vec prisutan na tom tritu preko trgovackog lanca Konzum. Ivica Todoric kupio je SL Gros, trgovacki deo poznatog srpskog koncerna Svislajon Takovo ciji je vlasnik Rodoljub Drakovic. U trci za kupovinu ovog lanca koji deluje na jugu Srbije bio je i slovenacki Merkator. 2008. istrani organiponovo ispituju privatizaciju Dijamanta iz Zrenjanina i ulogu rukovodstva fabrikeu prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoricu. Posebno ce se ispitati okolnosti vezane za preuzimanje akcija Dijamanta koje su pripadale beogradskoj firmi Drutvo Sada d.o.o. Beograd, ciji je vlasnik bila Ljiljana Kneevic, supruga nekadanjeg direktora Dijamanta Save Kneevica. Zakonitost prodaje akcija Dijamanta u javnosti je dovea u pitanju 2005. godine, ali naalost, nadleni dravni organi nikad se nisu bavili o

vim pitanjem. Podsecam da su svi brujali da je Kneevic mimo berze prodao Todoricuakcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je osnovana 31. marta 2005. godine, neposredno pre Todoricevog preuzimanja vecinskog vlasnitva, a vlasnikje Ljiljana Kneevic, supruga Save Kneevica. Cak je i sedite kompanije registrovanona kucnoj adresi Kneevicevih u Beogradu. Samo mesec dana od osnivanje ove firmeu nenovcani kapital preduzeca upisane su 81.872 akcije Dijamanta, cija vrednost prelazi 10 miliona evra. Zvanicno, osnivac ovog preduzeca je firma Adison intertrejd inc. Trident trust kompani limited sa Devicanskih ostrva. Pretpostavlja se da je Ivica Todoric, vlasnik hrvatske kompanije Agrokor, vecinski udeo u Dijamantu steko preuzimanjem 26,96% akcija investicionog fonda Saut-ist ei fond,i 24,90% vlasnitva anonimne firme Drutvo Sadra d.o.o. Beograd. Pojedini rukovodioci Dijamanta izjavsu da su Kneevic i Todoric prijatelji vie od dvadeset godina i da su smislili nacin kako da izbegnu prodaju akcija na berzi. Kneevic je osuden na kaznu od godinu

dana zatvora ili uslovno tri godine, dok je drugooptueni Ðuro Kesic, bivi direktor Dijamant banke, dobio kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. Premaobrazloenju ove prvostepene presude, zloupotreba dvojice osudenih u vezi je s komisionim poslovima izmedu Dijamant banke i Centro banke kojim je Dijamant banka otecena za 1,2 miliona dinara. Optunica protiv Sava Kneevica, podneta maja 2003. zafalsifikovanje slubenih isprava i utaju poreza, odbacena je zbog zastarelosti, jer je od cinjenja dela za koje se teretio prolo vie od deset godina. Kneevica su teretili da je, koristeci poloaj direktora i uslove koji nisu bili dostupni drugim radnicima, za vreme upisa druge emisije akcija 1993. kupio 20.336 deonica. Kneevicje u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi izbegao porez, pozvao 27 deonicara ili njihove naslednike i zahtevao da potpiu blanko poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali daleko vecim brojem akcija odstvarnog. Na toj listi, pored desetak penzionisanih radnika koji za svoje akcije

nisu znali, bilo je i osam pokojnika.

Mesna industrija Pro Bekom imala je oko 40 dobavljaca. Lopovskoj umetnosti, Borivoje Betic ucio se u Sarajevu, kao magacioner u Beku. Iza Betica su u Beogradu, ukoji je doao kao izbeglica, ostale mnogobrojne afere, kao to je neuspeli pokuaj kupovine mesne industrije Mitros iz Sremske Mitrovice sa Dragoljubom Markovicem-Krmojem i danas odbeglim direktorom C Marketa Slobodanom Radulovicem... Poslednja velika prevara tandema Betic-Janjic je kupovina zrenjaninske mesne industrije Bek. Kupovina ove firme je ponitena od strane nadlenih organa, ali je Betic, u meduvremenu, iz magacina Bek-a odneo oko milion konzervi mesnih preradevina, koje je odvez



ao u Cajetinu i nalepio na njih nalepnice preduzeca Zlatibor! Pro Bekom je opeljeio 40 dobavljaca, kojima duguje oko 15 miliona evra, na ime isporucene robe, aditiva, maina... Novac je Betic prebacivao na svoju firmu A.D. Cajetina. Kakav je kvalitete mesnih preradevina koje Betic prodaje po Srbiji. Kontrole nema, jer Beticima ogromne pare. U maju 2008. Betic se sastaje sa Boidarom Ðelicem i Rodoljubom Draovicem, vlasnikom kompanije Svislajon Takovo. Gospodin Drakovic je tako kupio i fabriku mesa Zlatibor, ciji su vlasnici Borivoje i Vladan Betic. Fabrika iz Cajetine, koju je kupio Rodoljub Drakovic je u blokadi. Evo originalnog reenja koje je Drakovic ponudio dobavljacima u pismu o dobrim namerama 10. oktobra 2008:Obavetavamo Vas da je Koncern Swisslion - Takovo preko svog podredenog drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd, spreman da ucestvuje u sanaciji industrije mesa Zlatibora. d. Cajetina. Naime, Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina je u finansijskojblokadi vec vie od 60 dana, to je osnov za pokretanje stecajnog postupka. Medutim, u slucaju pokretanja stecajnog postupka, materijalnu tetu ce neminovno pretrpeti i poverioci i Industrija mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Smatramo da je celishodnije i ekonomski racionalnije da se pokrene postupak sanacije, odnosno sveukupnefinansijske konsolidacije Industrije mesa Zlatibor a.d. Cajetina. Koncern Swisslion Takovo, preko svog podredenog Drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd Vam nudi sledece moguce opcije sanacije: - otkup potraivanja, uz discount; - pretvaranje potraivanja u dugorocni kredit sa grejs periodom, uz minimalnu kamatnu stopu; - konverzija potraivanja u kapital; - otpis potraivanja, na osnovu ugovora o buducoj poslovnoj saradnji; Pored navedenih opcija spremni smo da prihvatimo svaki Va predlog, a koji ce neposredno doprineti finansijskoj konsolidaciji Industrije mesa Zlatibor a.d. Cajetina.

Mnogo ljudi, medu kojima i Milorad Vucelic, Aleksandar Vulin, Miodrag Kostic, Nenad Canak, Milan Gutovic, Tahir Hasanovic, Rodoljub Drakovic..., guralo se 26.06.2005. ispred studija TV Pink, ocekujuci pocetak snimanja emisije Bijelo dugme i prijatelji.

63. Srdan aper, direktor predstavnitva agencije Meken Erikson za jugoistocnu Evropclan Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadica.

64. Novak Ðokovic, treci teniser sveta. Mladic koji uspeno predstavlja svoju zemljuu svetu i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlacnijih sportova za mlade uSrbiji.

65. Emir Kusturica, proslavljeni reiser koji je sa svojim poslednjim filmom doiveoovacije u Parizu i irom Evrope, ali nije dozvolio da se prikae u Beogradu. U u svom Drvengradu je pokrenuo filmski festival Kustendorf, na cije otvaranje je doao Vojislav Kotunica.66. Fahreta ivojinovic, najpopularnija pevacica svih vremena u bivoj Jugoslaviji. Sa suprugom Slobodanom ivojinovicem vlasnik je vie firmi i stranih predstavnitva, asa Saom Popovicem osnovala je Grand, najvecu produkcijsku kucu u regionu.

Da li su Fahreta Jahic, Slobodan ivojinovic, Miroslav Mikovic i Milija Babovic imali dvadesetak milona evra u gotovini na koje je placen porez na prihod gradana?Ne! I da li je ministar policije preduzeo neka hapenja? Ne! Odakle im tolike pareza otkup?

Velike svetske modne agencije, poput "Elita" i slicnih, imaju vrlo jake pozicije, a Srbija je postala "izvoznik" lepih devojaka i decaka. Kako je ekonomsko i politicko stanje u dravi bivalo sve gore, taj posao bivao je sve unosniji. Poslednjih desetak godina domace agencije aktivno ucestvuju u medunarodnoj trgovini "novih lica", gde se cesto u ugovorima nalaze razni aneksi i ograde od moguceg "skretanja s pravog puta" angaovanih. U stvari, agencije peru ruke od seks trafikinga,podvodenja u prostituciju i drugih nepodoptina, cega u ovom poslu uvek ima, samone u meri i na nacin na koji se to danas deava. U dobrom broju slucajeva ulazaku svet modne industrije, "modela" pomau sami roditelji. Starost devojaka cesto neprelazi 16 godina. Rec je o vrlo rizicnim grupama, koje price o slavi, novcu i



boljem ivotu lako odvode u razne "kompromise". Cinjenica je da su u poslednjih desetak i vie godina iz Srbije uspele tek tri-cetiri devojke, napravivi svetsku slavu kao top-modeli (to znaci da dovoljno zaraduju i za sebe i za druge). Takode jecinjenica da je njih na hiljade to isto pokuavalo. Gde su one zavrile i ko je u javnosti cuo njihovo iskustvo? Pravilo je da se o tome cuti. U Beogradu i Srbiji mnogo toga pocinje preko modne agencije "Klik" ili preko Vesne Jugovic (koja nemaveze s modom ali ima s angamanom devojaka), uz pomoc Verice Rakocevic i slicnih.A to nije najsrecniji nacin da se uspe u ivotu.Dragan Ðilas poveo se za predlogom bracnog para ivojinovic - Jahic da poseti njihove terevenke, gde mu je bracni par podvodio pevaljke iz Grand produkcije. Uz atmosferu koja prilici balkanskim snobovima, zaljubio se u tek punoletnu pevaljku iu razvodu je od supruge Milice Delevic-Ðilas, koja je, inace, pomocnik ministra inostranih poslova.

67. Dragoljub Vukadinovic, predsednik Uprave kompanije Metalac group i predsednik Acionarskog drutva Metalac, pune tri decenije je u preduzecu. Metalac je 2007. ostvaio 17 miliona evra od prodaje na inostranom tritu, to je 18% vie u odnosu na godinuranije.

68. Vida Petrovic-kero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, jedna je od osnivaca Drutva sudija Srbije.

SONJA MANOJLOVIC, sudila je kao sudija Okrunog suda Radomiru Markovicu, Nikoli Curcicu i Branku Crnom za odavanje slubene tajne i unitavanje dokumenata.

Ministarka pravde podnela je inicijativu Vrhovnom sudu Srbije da razrei sudije tog suda Dragiu Ðordevica, Sonju Manojlovic i Miodraga Vicentijevica zbog nesavesnogi nestrucnog vrenja sudijske dunosti. Oni su dozvolili uslovni otpust biveg nacelnika za bezbednost JSO Milorada Bracanovica iz zatvora "Zabela". Okruni sud u Beogradu koji je Bracanovica osudio zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolica ipokuaja ubistva Vuka Drakovica, odbio njegovu molbu za uslovni otpust. Posle albe,VSS je preinacio odluku i reenje. Vrhovni sud se pozvao na to da je Kazneno-popravni zavod "Zabela" predloio u svom izvetaju da se usvoji Bracanoviceva molba. Medutim, u izvetaju o njegovom vladanju ne stoji predlog da se on pusti na uslovni otpust kako je to navedeno u obrazloenju odluke VSS.Sudija Dragia Ðordevic je bio i predsedavajuci sudija u albenom postupku optuenima zatentat na Zorana Ðindica. Clanovi veca su bile i sudije Sonja Manojlovic i Miodrag Vicentijevic. Sudija Ðordevic bio je i predsednik veca koje je ukinulo presudu

navijacu "Crvene zvezde" Urou Miicu. Ovaj mladic je bio osuden na 10 godina zatvora zbog pokuaja ubistva policajca Neboje Trajkovica na beogradskoj "Marakani".

69. Tomica Milosavljevic, ministar zdravlja svih vlada od 2000. sprovodi reformeu zdravstvu.

TOMICA MILOSAVLJEVIC, odobrio je, kao ministar zdravlja, medicinske eksperimenteu srpskim klinikama. Farmaceutske kuce, koje dobiju velike pare za istraivanje novih lekova, sprovode svoje opite nad srpskim pacijentima. Te eksperimente odobravaju Eticki komiteti Klinickog centra Srbije, koji se poveravaju poverljivim profesorima ministra Milosavljevica.

Mentor gospodina Milosavljevica, je 76-godinji akademik Ljubisav Rakic, clan Muno

ve sekte, koji je pre dvadeset godina, pokuao da u Srbiji, za racun stranih kompanija, izmedu ostalih i ICN Milana Panica, vri opite, odnosno stvaranje novih lekova. Pre dvadesetak godina dekan Medicinskog fakulteta Ljubisav Rakic, voda Munove sekte u Srbiji, zapoceo je gradnju zgrade Klinickog centra Srbije, cijih pet spratova jo nije u upotrebi. Tada je Rakicev tim uzeo ogromne pare. Danas se ministar zdravlja sprema da dovri njegovo delo, i osposobi zgradu KCS.

List Tabloid pokuavao je da od ministra zdravlja sazna koliko je, za njegovih mandata, obavljeno istraivanja novih lekova, koliko ih je priznato a koliko je skinuto s liste pozitivnih lekova. Ministar nije odgovorio. Nije odgovorio ni koliko



je pacijenata umrlo po primeni nepriznatih metoda.

Zahvaljujuci ministru zdravlja Milosavljevicu, srpskim pacijentima se danas prepisuje nekoliko desetina lekova, na cijim kutijama stoje napomene inostranih farmaceutskih kuca da ''nisu za javnu upotrebu'', poput - "avandia" i "actos". kojeizdaje primarijs dr Miroslav Vircburger, specijalista interne medicine - endokrinolog u Klinickom centru Zvezdara. Ovaj lek farmaceutske kuce iz Filadelfije (SAD), koji nije odobren za prodaju u apotekama, u 43 odsto slucajeva izaziva infarkt kod pacijenta! Teko da Vircburger nije jedini lekar u Srbiji koji pacijentimaprepisuje ove lekove, koji u SAD-u nisu odobreni za prodaju, a to pie na kutijamau koje su pakovani. Srpski lekari, davanjem ovih lekova vre eksperimente o njihovom delovanju, koji se uglavnom zavravaju smrcu pacijenata.

Ministar i grupa njegovih profesora Medicinskog fakulteta, uzeli su ovaj ''biznis" pod svoje". Oni se prihvataju da godinje vre, za racun farmaceutskih kuca, i po nekoliko ispitivanja lekova koji su prethodno testirani samo na pacovima, i pacijente primoravaju da potpiu da dobrovoljno primaju lekove cije delovanje nije ispitano.

U grupi ministra zdravlja Tomice Milosavljevica ima dvadesetak profesora univerziteta, koji uglavnom pokrivaju najvanije klinicke centre i institute, i tako pomauMilosavljevicu da nabavkama opreme i lekova zgrce velika sredstava. Ministar zdravlja nije odgovorio na pitanje koliko ima stanova u inostranstvu a koliko u Srbiji. Nije demantovao da je dobio norveko dravljanstvo. Srbija od medunarodnih org

anizacija dobija donacije za nabavku savremenih aparata za dijagnostifikovanje bolesti i njihovo lecenje. apa ministra zdravlja je nad svim tim nabavkama. Jer, rec je o milionima evra koji zavre u njegovom depu. Primera radi, navodimo slucaj kupovine PET skenera za Polikliniku (pozitronska emisiona tomografija). Iz donacije je obezbeden milion dolara, banka je odobrila kredit, a dobijena su i sredstva iz nacionalnog plana. Ministar zdravlja je od marta prole godine odugovlacio kupovinu. Naime, ljubavnica profesora Ljubisava Rakica, docent Svetlana unic, zalagala se da se skener nabavi za potrebe nuklearne medicine, da bude pod njenom kontrolom.

Doskoranji americki ambasador Majkl Polt zalagao se da se skener kupi od firme "General Electric", a ministar zdravlja Tomica Milosavljevic imao je dogovor s proizvodacem "Simensom" (rec je o kvalitetnijem skeneru), a "Simens" ministru uobic

ajeno odobrava proviziju od deset odsto. Odlaskom ambasadora Polta, Tomica Milosavljevic je odmah stavio na dnevni red kupovinu ovog skenera, favorizujuci "Simens". Na nabavkama skupih medicinskih uredaja zgrcu se velike pare. Uglavnom svenabavke za klinike idu preko ministra zdravlja, zbog provizije.

U Klinickom centru u Kragujevcu, za potrebe centra za onkologiju - odeljenje radioterapije, nabavljena je prolog meseca oprema za koju je novac u iznosu od milion evra obezbedila Evropska unija. Kupovina je izvrena preko beogradskog preduzeca"Maksi tim". Prema potpisanom ugovoru, oprema je vredna milion evra, a ona kojaje dostavljena u Kragujevac ne vredi vie od trista hiljada evra. Da li se ministar zdravlja ugradio?Iz Klinickog centra u Kragujevcu alju lekare na specijalizaciju na Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu, radi obuke za primenu BRAHI terapije, i placa

ju se velike pare za njihovo usavravanje, mada takva oprema ne postoji u Klinickom centru u Kragujevcu.

Podseca li Tomica Milosavljevica na savremenu verziju nacistickog lekara Joefa Mengelea? Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevica, kontroverznih lekara i farmakomafije. Novosadski lekar Nikola Vuckovic, nacelnik Klinike za bolesti zavisnosti Klinickog centra Vojvodine i ef "Metadon centra", vratio je terapiju opijatom "metodanom", zabranjenim u savremenoj svetskoj praksi, ito odmah posle ubistva premijera Ðindica i raspada narko-trita. Inace, taj metod lecenja narkomana u savremenoj praksi na Zapadu je naputen, a u Rusiji cak i zabranj



en. U nedostatku valjanih dravnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji serazvio snaan lobi zagovornika upotrebe "metadona" ciji se metod vec sprovodi ilegalno na legalnim dravnim klinikama.

Covek koji je, izgleda, bogom dan da vodi jedno od najosetljivijih ministarstava, bez imalo stida i srama zapoceo je i svoj cetvrti mandat. Milosavljevic nijednoj dosadanjoj vladi nije predloio strategiju o zdravstvenoj zatiti, koja bi dala smernice razvoja zdravstva za desetogodinji period. Ni Zakon o zdravstvenoj zatiti nije proao javnu raspravu, pa su kljucni problemi, kao to je nesaradnja sa zemljamaEU u oblasti transplantacije organa, ostali nedoreceni, A Srbija jo uvek nije clanica organizacije "Eurotransplant", zbog cega nam je trite organa ograniceno. nitanije uradeno ni na otvaranju nae drave za razmenu krvi i krvnih derivata, to je, kako tvrdi, bio zadatak ministra tokom prethodna tri mandata. Milosavljevic je ponovo ministar zahvaljujuci jakoj podrci farmaceutskog lobija i sprezi sa stranimcentrima moci i finansijskim centrima u zemlji. Reforma zdravstva nije uspena, jer nije zaustavljeno preterano obolevanje i smrtnost gradana Srbije, izazvana prvenstveno hronicnim nezaraznim bolestima. Da je reforma usmerena pre svega na primarnu zdravstvenu zatitu, smanjila bi se smrtnost od kardiovaskularnih oboljenjaza dva odsto na godinjem nivou. Bolje je proverenim i efikasnim merama spreciti obolevanje ljudi, a ne pre toga ulagati veliki novac u skupu i sofisticiranu opremu.

Ministarstvo zdravlja spada u red profitabilnih resora. Taj resor je budetski veoma zahvalan. Tu pare same stiu. Milosavljevic je imao. Medicinsko-farmaceutski ko

mpleks dominira naim zdravstvom, a to da li je neko dobar ministar nije toliko bitno.

70. Srdan Bonjakovic, generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007.godini ostvarila rekordnu dobit od oko 150 miliona dolara. NIS je najuspenija kompanija u Srbiji i nalazi se na 22. mestu medu 500 najuspenijih kompanija u 19 drava jugoistocne Evrope prema listi revizorske kuce Dilojt. NIS je dobitnik priznanjaza najbolji korporativni brend u Srbiji.

71. Nata Mesarovic, predsednica sudskog veca koja je osudila ubice dr Zorana Ðindica.

72. Boris Nemic, potpisao cek na 320 miliona evra za treceg operatera mobilne tele

fonije u Srbiji. Nemic je prvi covek Mobilkom grupe, u vlasnitvu Telekom Austrijaosluje u Austriji, Sloveniji, Lihtetajnu, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji kao Vip mobajl.

73. Dragan Nikolic, predsednik korporacije Tigar iz Pirota, jednog od najvecih izvoznika u Srbiji. Kompanija vec godinama povecava proizvodnju i proiruje delatnost,a od marta ove godine planira i izgradnju pogona za reciklau starih guma i proizvodnju robe od gumenih granulata.

74. Aleksandar Karadordevic, krunski princ, sin kralja Petra II. kolovao se u inostranstvu, a u Srbiju se vratio 2001. i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju.

75. Vuk Jeremic, ministar inostranih poslova Srbije.

76. Milija Babovic, vlasnik, izmedu ostalog, Fen kompani u cijem su sastavu poslovn-prodajni objekti odece i obuce najpoznatijih proizvodaca: Riplej, Levis, Deger,zare Pacoti. Zatraio je da mu clanovi zemunskog klana, za koje Specijalni sud utvrdi da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platioza oslobadanje nakon otmice 2002.

77. Nenad Vucinic, predsednik uprave Henkela za Adriatik regiju i Srbiju. U proloj odini preduzece je 27% ukupnog prihoda realizovalo na stranom tritu.



78. Stiven Don Vordsvort, britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beograd slubovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio angaovan u Forin ofisu, bio je savetnik pri NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u jo nekoliko zemalja.

79. Miljko Radisavljevic, specijalni tuilac za borbu protiv organizovanog kriminala.

80. Aleksandar Vucic, generalni sekretar Srpske radikalne stranke.

ALEKSANDAR VUCIC roden je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Sa odlicnim uspehomzavrio je Osnovnu kolu Branko Radicevic i Zemunsku gimnaziju. Pobedivao je na optiim, gradskim i republickim takmicenjima iz istorije i bio pionirski prvak Beograda u ahu. Diplomirao je u rekordnom roku na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, i bio stipendista Fondacije za razvoj naucnog podmlatka. Kao i Marko Miloevic, u Vucicevoj biografiji pie da vec od petnaeste godine paralelno sa ucenjem obavlja i razne poslove, od fizickog rada na gradevinama do obavljanja ugostiteljskih poslova. Kao i veliki broj privilegovane dece komunisticke nomenklature, usavravao se u Brajtonu, u Engleskoj, gde je na kursu engleskog jezika boravio neto vie od godinu dana. Radio je 1992. i 1993. kao novinar na Kanalu S na Palama, Republika Srpska, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportae.

1993. godine Vucic pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i, kao student trece godine Pravnog fakulteta, biva izabran za poslanika u Narodnoj skuptini Republike Sr

bije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Sa svojom SRS, prolazio je kroz naizmenicne periode saradnje sa i opozicije socijalistima.

Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki. U hali Pinki odrani su neki videni mitinzi Srpske radikalne stranke, kao i miting u cast an-Mari Le Pena, koji je proglaen za pocasnoggradanina Zemuna.

24. marta 1998. godine, Aleksandar Vucic postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovica koju cine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora Pinkija. Njegov ministarski angaman ostaje upamcen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novcane kazne za novinare cij

e se izvetavanje nije uklapalo u propisane okvire, a na osnovu tubi koje bi, pozivajuci se na protivdravno i podrivajuce delovanje raznih vrsta, podnosili gradani ili organizacije, a po kojima su prekrajni sudovi imali obavezu da odluce u roku od24 casa. Vucic na Skuptini Udruenja novinara Srbije (tada bez nezavisnih) 13. juna1998. istice da su se neki mediji javno stavili u slubu nekih svetskih mocnika u vodenju specijalnog rata protiv Srbije. Zakon je de fakto suspendovao ustavno pravo na slobodu izraavanja, i ukinuo elementarne demokratske principe i medunarodnoprihvacene norme. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku Evropljanin odredena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tubi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadanjih dinara zbog, kako je navedeno, vecegbroja tekstova kojima se poziva na nasilno ruenje ustavnog poretka, na ruenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ; magazin je ubrzo zatim zabranjen i ugaen. Dve nedelje kasnije, Dnevni telegraf, Slavka Curuvije, biva k

anjen po tubi Saveza ena Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije Otpor, cime je ugrozio sve gradane, ene i decu. Niz kazni se nastavlja, a sam Curuvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optuen za izdaju u dravnim medijima. Ukupne kazne izrecene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara.13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oruanim napadima NATO-a, za vreme cijeg vaenja su ukinuti programi Radio Indeksa i jo pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Nae Borbe. Za vreme primene kontrov



erznog Zakona o univerzitetu koji je takode donela ova Vlada, Aleksandar Vucic izabran je za clana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vucic je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku Uniju.

Dok je bio direktor Hale Pinki, Vucic je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te oko oglasa u stranackom glasilu SRS Velika Srbija koji je kotao 100.000dinara. Ovaj slucaj nikada nije do kraja rasvetljen.

Vucic je biran za poslanika u Saveznoj skuptini SRJ tri puta: u Vece Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skuptina Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalistickoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konacno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za clana Saveta Savezne javneustanove RTV Jugoslavija.

U martu 2002. godine Aleksandru Vucicu je odreden porez na ekstraprofit u iznosuod 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada, a koji je potom otkupio ispod trine vrednosti. U julu 2004. godine bioje predmet javnog skandala, kada mu je Telekom Srbije iskljucio telefon zbog neizmirenog telefonskog racuna u iznosu od 150.758 dinara, koji nije placao 15 meseci. Vucic je potom brzo pokrio dug, a kao razlog neplacanja naveo niska primanja u Skuptini Srbije.

Na lokalnim izborima 2004. Vucic se kandiduje za gradonacelnika Beograda i promovie za sebe urbani imid mladog coveka sa idejom i energijom.

15. septembra 2008. godine, nakon sukoba izmedu celnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci, Vojislava eelja i Tomislava Nikolica, Vucic je podneo ostavku na dunostiu Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlacenje iz politickog ivota, a vec pocetkom oktobra, saoptio je da se prikljucuje osnivanju Srpske naprednestranke Tomislava Nikolica. Na osnivackoj skuptini SNS izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke.

81. Dragan utanovac, ministar odbrane

DRAGAN UTANOVAC, kum Borisa Tadica, nekadanji izbacivac iz diskoteka, promovisao j

e Nikcevica kao ''coveka od poverenja''. Na platnom spsiku "Jugoimporta SDPR-a"bio je i utanovac. Iako nita nije radio, Nikcevic ga je placao kao specijalnog savetnika. Rodeni brat Stevana Nikcevica, koji je tragicno nastradao u saobracajnojnesreci, i Dragan utanovac, kum Borisa Tadica, imali su zajednicku firmu koja sebavi prodajom oruja. I eto prilike da savetnik u saveznoj dravnoj ustanovi Dragan utanovac ustupa poslove oko trgovine orujem samom sebi.

Ministar odbrane Dragan utanovac i njegov pomocnik i kum Ilija Pilipovic nametajusve nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola milijarde evra. Svi poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme "Jugoimport SDPR", odakle je utanovac doveo Pilipovica, kome tamo miruje status, tvrdi poslanik Srpske napredne stranke, penzionisani general Boidar Delic:Ocigledno da Pono nije eleo da ucestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja d

irektno utice i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi iz G ukazivali na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su penzionisani.Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra,drugi 50 miliona evra. Prvi posao je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. godine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nijedobio jeftiniji ponudac "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehnicke opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i"Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili takticko-tehnicke zahteve, na ta je skrenuta panja ministru.Nabavku borbenih oklopnih tockaa je posao od 360 miliona evra i treba da traje pe



t godina. Prve godine se isporucuju cetiri vozila, sledece 16, i tako dalje. Natenderu su bili: austrijski "pandur", vajcarska "pirana", finska "patrija" i ruski BTR-90. Sva vozila su kvalitetna, ali izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoruanjai municije, a za finsko moramo i to da kupujemo. Da ne pricam da nije moralno danabavljamo "Ahtisarijeva" vozila od zemlje koja je priznala Kosovo i zbog cijegpatologa Helen Rante su nas bombardovali.Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara.Od toga posao za "Kruik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Panceva 20 miliona, preduzece "Mile Dragic" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a zaostatak od 65 miliona se ne zna. I kako sve ide preko SDPR, Iracani su sklopiliugovor sa njima kao posrednikom. Naruceno je 150.000 pancira i 300.000 ploca koje proizvodi "Mile Dragic". Iracani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su eleli, izvrili laboratorijska ispitivanja i zahtevali ba tu opremu. Ali pokvarenost predstavnika SDPR je u tome to su otili u Kinu i Izrael i narucili tu opremu pomodelu kakav proizvodi "Mile Dragic". Potom u mestu Kisac u firmi "Novoteks" prepakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i alju kao srpski proizvod. Ne samo dasu Iracani prevareni vec je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000 radnika u uslovima svetske krize.

Srbija nema plan i strategiju odbrane jo od raspada dravne zajednice SCG. To to imamo odavno je prevazideno i vai za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. Sistem odbraneje apsolutno ugroen. Zdravko Pono je bio svestan da ce istupom u javnosti ispasti rtva, ali time je ipak uspeo da spase cast oficirskog poziva.

82. Maja Gojkovic, gradonacelnica Novog Sada.

83. Bojan Krito, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla. Na ovu funkciju doao jesa mesta direktora Dravne lutrije Srbije, koje mu je bilo prvo radno mesto.

84. Goran Jeic, prvi covek optine Indija. Uspeo je da u ovom gradu organizuje koncert Red Hot Cili Pepersa, a grad je postao poznat po velikim investicijama.

85. Bojan Stanojevic, gradski menader Beograda.

86. ivorad Andelkovic, direktor JKP Parking servis.

87. eljko Kneevic, vlasnik Vinarije Coka. Privredna komora Srbije uvrstila ga je meu 20 najuspenijih privrednika Srbije. Vlasnik suboticke Super TV.

88. Vladimir Ðordevic, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.

89. Milan Petrovic, direktor Donkafe, koji posluje kao deo izraelske traus elit gr, a koja kafom pokriva preko 30% trita kafe u Srbiji.

90. Dragijana Radonjic-Petrovic, direktorka brokerske kuce M&V investments, cije ucece u prometu na Beogradskoj berzi konstantno raste. 91. Dragan Tomic, predsednik Simpa iz Vranja, preduzeca koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odstoi to na podrucja koja su najjaca u proizvodnji nametaja - Italiju, Nemacku, Francusku i u skandinavske zemlje.

92. Ana Ivanovic, teniserka koja je napunila tek 20 godina i treca je na svetu.

93. Jelena Jankovic, cetvrta teniserka na svetu, zatitno lice Hjundai, Telekom, Rrins, Mone...

94. Dragica Pilipovic Cefi, ef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji.

95. Nataa Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo.



96. Duan Stupar, vlasnik kompanije Univerzal holding, bivi nacelnik DB Beograda. Kuio je mainsku industriju Panonija iz Indije, trgovinsku firmu Tami iz Secnja, teko preduzece ako iz agubice i Tehnopromet.

97. Darko Babic, direktor DHL u Beogradu, preduzeca koje belei dvocifreni rast.

98. Jovica Stefanovic Nini, vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene uAgenciji za privatizaciju potroio je oko tri miliona evra.

22. maja 2003. Jovica Stefanovic - Nini uhapen je u kancelariji svoje kompanije Nini u Niu, odakle je odvezen za Beograd, zbog sumnje da je povezan sa organizovanimkriminalom, koji policija rasvetljava u okviru akcije Sablja. Njegov advokat Ljiljana ivkovic kazala je da je sigurna da on nije priveden zbog privrednog kriminala. Stefanovic se sredinom februara vratio u Ni, poto je 5 godina proveo u prinudnom egzilu. Tada su ukinute nacionalna poternica i reenje o pritvoru, izdati jo 1998godine zbog toga to je pobegao iz zemlje, neposredno nakon dve krivicne prijave zbog privrednog kriminala. Reenje o ukidanju pritvora i poternice doneo je istranisudija Okrunog suda u Niu, poto je Stefanovicev advokat poloio jemstvo od 250 hiljaa evra kao garanciju da ce biti dostupan pravosudnim organima. Stefanovic je 1998.godine osumnjicen za zloupotrebe slubenog poloaja i zloupotrebe ovlacenja u privredi teke vie od dva miliona dinara, u poslovanju sa Duvanskom industrijom Ni, Srpskkomercijalnom bankom, i drugim bankama i firmama u gradu. Stefanovic se sumnjicida je izvesne kolicine lekova, nafte, brana i drugih isplativih namirnica prodavao

na crno i bez potrebne dokumentacije, i da je za ovu robu utajio porez. Carsija je pricala da je pre ukidanja poternice, nesmetano prelazio granicu, i vidan u Niu,kojem je njegova porodica i poslovni lanac Nini, koji cine apoteke, drogerije, benzinska pumpa i druge firme. Govorilo se da je Stefanovic bio i jedan od vlasnikaMB banke i likvidirane Srpske komercijalne banke u Niu. U duvanskim i naftnim poslovima pripisivana mu je povremena veza Markom Miloevicem, i eljkom Ranatovicem Anom. O tome gde se nalazio tokom egzila stizale su protivrecne informacije, dokzvanicno nije potvrdeno da je u Makedoniji, i da je tamo postao vlasnik kompanije Jaka 80 iz Radovia. U vlasnitvu Stefanovica su i firme Jugoremedija i Luksol iz Zenjanina, Vetprom iz Novog Sada, Medela iz Vrbasa, itomlin iz Nia, a kupovao je iakcije Nike pivare i jo nekoliko firmi u Srbiji.

Jovica Stefanovic Nini i pored upozorenja Aleksandra Gracanca, direktora Akcijsk

og fonda i Unije radnika i akcionara, da kri sudske odluke, uspeo je da na Beogradskoj berzi proda deo akcija vrbakog preduzeca Medela, koje su u vlasnitvu Fabrike ekova Jugoremedija. Zbog toga je zrenjaninskom Optinskom javnom tuilatvu Deuric poo krivicne prijave protiv odgovornih u Jugoremediji, zatim kupca akcija te farmaceutske kuce firme Menta iz Padeja, ciji je vlasnik Stefanovic, kao i Vide Uzelac, direktorke Centralnog registra zato to je dozvolila krenje privremenih sudskih merakojima je zabranjena trgovina akcijama Jugoremedije do pravosnanog okoncanja sporaizmedu menadmenta i akcionara. Prema izvodu iz Centralnog registra, jedan od akcionara Medele je i Jugoremedija, koja poseduje 36,72% akcija ovog preduzeca. Na sedici Upravnog odbora Medele, na cijem celu je Stefanovic, odluceno je da se proda deo kapitala koji poseduje zrenjaninska farmaceutska kuca, uprkos tome to je beogradski Trgovinski sud odredio privremenu meru kojom se Ninijevom preduzecu Jaka 80 iz Radovia zabranjuje otudenje i opterecenje, i raspolaganje na drugi nacin imovi

nom fabrike lekova. Deuric upozorava da Stefanovic ne prestaje da kri zabrane sudova i da pljacka imovinu Jugoremedije. Stefanovic je 2. oktobra prodao deo akcija Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, poto se uverio da Beogradska berza, Komisija za hije od vrednosti i Centralni registar nece preduzeti nita da sprece nepotovanje sudske presude, i na berzu je izneo i ostatak akcija Medele. Kupac je opet Menta. Druim recima, Nini je akcije Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, prodao sebi.

Reenje Vieg trgovinskog suda u Beogradu, oktobra 2006, kojim se potvrduje presudazrenjaninskog Trgovinskog suda o ponitenju dokapitalizacije Fabrike lekova Jugoremedija, dokaz je da, u ovom slucaju, pravda konacno trijumfuje, kae Zdravko Deuric,



predsednik Udruenja malih akcionara Jugoremedija 2. Najnovijim reenjem Vieg trgovkog suda, kao neosnovana se odbacuje alba makedonske firme Jaka 80, na raniju odluku Trgovinskog suda u sporu o vlasnickom statusau u Jugoremediji. Time je potvrdenapresuda zrenjaninskog suda kojom je ponitena dokapitalizacija fabrike lekova, posle koje je Jaka 80, nikog biznismena Jovice Stefanovica Ninija, postala vecinski vlasnik Jugoremedije. Od sada, vlasnici 58% kapitala fabrike lekova ponovo su maliakcionari, koji su to i bili pre fiktivnog uvecanja kapitala. Privatizacijom drutvenog dela kapitala koje je Akcijski fond Republike Srbije prodao 10. septembra2002. godine, mali akcionari preduzeca Jugoremedija AD Zrenjanin su za suvlasnikadobili Jaku 80 iz Radovia. Neispunivi ni jednu od preuzetih obaveza iz kupoprodajnougovora, Nini je kao manjinski vlasnik sa 41,93% kapitala uao u Jugoremediju i prvo je izvukao iz magacina preduzeca zalihe vredne 11 miliona evra. Prilikom kupovine dravnog dela kapitala Jovica Stefanovic Nini bio je na Interpolovoj poternicizbog kriminalnih radnji u Srbiji. Nedugo zatim protivzakonito vri dokapitalizaciju konverzijom duga Jugoremedije prema Jaki 80 cime preuzima 20% kapitala malih aara. Ovom radnjom Nini postaje vecinski vlasnik preduzeca. Mali akcionari podnose tubu 9. februara 2004. godine protiv Ninija. Ovaj predmet iao je a do Vrhovnog suda dva puta, prvi put jer je zrenjaninski sud osporio legitimnost malim akcionarima, drugi put jer je po albi Jake 80 odbijena privremena mera od strane zrenjaninskog suda. Presuda kojom se brie nezakonita dokapitalizacija, koju je Nini izvriou Jugoremediji AD, doneta je juna 2006. godine i njom je uvedena privremena mera do okoncanja ovog postupka tako to se tuenom zabranjuje preduzimanje bilo kakvih radnji koje bi tetile malim akcionarima i zabranjuje se donoenje odluka na organimaupravljanja kojima bi se menjala vlasnicka struktura kapitala ili da se menja pr

omena vrednosti strukture kapitala. Nini, koji iako je dobio privremene mere, ponovo kri zakon, jer mimo berzanske prodaje kupovine akcija koja je jedina legalnai zakonita, preuzima akcije jednog dela malih akcionara i prebacuje ih na svojefirme Nini kozmetika i Nini farmacija, Sigmapharm... sve iz Nia, a u tome mu poe Agencija za privredne registre, iako je Centralni registar hartija od vrednosti sve to zabranio. Mali akcionari znaju da je 31. maja 2006. godine Trgovinski sud u Beogradu doneo presudu kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji udela metodomjavne aukcije zakljucen izmedu Jaka 80 iz Radovia i Akcijskog fonda Republike Srbije od 10. septembra 2002. godine i ugovora o investicionom ulaganju od 02. oktobra 2002. godine takode izmedu gorepomenutih strana. I ovom presudom uvedena je privremena mera Jaki 80, kojom se zabranjuje otudenje, opterecenje i raspolaganje imovinom preduzeca Jugoremedija AD do okoncanja sudskog spora.

Decembra 2005, posle Jugoremedije, Medele, Vetproma i Luksola, Jovica Stefanovije i u farmaceutsku kompaniju Srbolek, gde je postao vlasnik 50,05% akcija. On jepreko zatecenog Upravnog odbora pre tri dana cak dobio svog coveka za generalnogdirektora, iako je po zakonskoj proceduri trebalo da budu izabrani novi organi upravljanja, koji ce izabrati i prvog coveka firme. Stari estoclani UO, na celu sa Oliverom Marcetom, vecinom glasova smenio je Ilica, verovatno da se pokae pred Ninijem, koji je prisustvovao sednici. Potpuna promena vlasnitva, nakon Ninijeve sukcesivne kupovine na berzi u roku od samo sedam dana, jo nije u potpunosti ukljienau Centralni registar. Medutim u MV investmentu, brokerskoj kuci koja zastupa firmu Nini, rekli su da je ovaj niki biznismen vecinski vlasnik Srboleka postao sa MK ercom i nekim sitnijim akcionarima, medu kojima je sa 1,5% i ova brokerska kuca.Drugacije po zakonu i nije moglo, jer je jednom kupcu dozvoljeno da preko berzestekne najvie do 25% akcija s pravom glasa u jednom preduzecu. Jovica Stefanovic

Nini stekao je preko svoje firme Nini u Srboleku blizu 50% akcija preko povezanih ica to zakon ne dozvoljava, jer cim se stigne do 25% mora da se objavi ponuda zapreuzimanje svih akcija. Poto Nini nije iao tim zakonitim postupkom, morao je da postupi po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i do 28. decembra objavi ponudu za sve akcije ili proda sporni udeo. 25. decembra 2007. on je to i ucinio, paje kupovinom na berzi novi suvlasnik Srboleka sa nepunih 24% firma Invej, Predraga ankovica Peconija, dok se firma Nini vlasnitvo smanjila na dozvoljenih 24,99%. Ovadvojica biznismena verovatno ce neformalno udruiti svoje akcije i postaviti zajednicku upravu. Medutim, da bi preli polovinu neko ce morati da objavi ponudu to zahteva znatna sredstva. Poznato je da nai tajkuni biraju jeftiniji nacin da postanu



apsolutne gazde, a to je dokapitalizacija. Mali akcionari moraju da se organizuju i da zajednickim delovanjem onemoguce Ninija i Peconija da im na bilo koji nacin obezvredi vlasnitvo. Nini je samo simbolicno kanjen za prekraj, imajuci u viduda je njegova kupovina akcija Srboleka 2005. godine na Berzi razlog to ovo najstarije farmaceutsko preduzece nije dobilo stratekog partnera, bugarsku kompaniju Sofarmu koja je u isto vreme objavila ponudu za preuzimanje svih akcija, uz garancijeza investicije od 20 miliona evra, upoljavanje novih 100 radnika i uvodenje standarda za izvoz u EU. Malverzacije Ninija razoblicene su javno tek kada je na Skuptini akcionara hteo da progura odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vlasnik ne samo 24,99%, koliko su znali da ima, nego cak za 48,77% akcija poto ih jeu meduvremenu van berze otkupio od Kostica. Sve je uradeno posredstvom firme Marko plus, koju su maja 2006. godine osnovali Kostic i Nini i u nju, kao kapital, uneli akcije Srboleka koje su ranije kupili na berzi. Nini je bio prinuden da prodaoko 25% akcija Srboleka nakon to je Udruenje malih akcionara podnelo albu Komisija hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je donela reenje kojim se potvrduje da je on preko povezanih firmi, vanberzanskom kupovinom od MK komerca postao vlasnik 49% akcija. Po reenju Komisije, za kaznu Nini poslednja tri meseca nije imao pravo glasa u Skuptini akcionara na 227.069 akcija, odnosno na oko 24% koje je nezakonito stekao. Mali akcionari su upravo zbog ovih mahinacija izgubili stratekog partnera. Kupovinu Srboleka, Nini i MK komerc obavili su novembra 2005. godine na u dok je trajala ponuda Sofarme za otkup akcija po ceni od 1.410 dinara. Dok je trajala ponuda Sofarme kupovao je, uz naduvavanje cene do 1.970 dinara, da bi, cimje stekao 40%, cena naglo pala. Tada mu je i drava pripomogla i na Berzi prodalapola paketa od 32%.

99. Miodrag Stojkovic, geneticar. Prvi u Evropi uspeo je da klonira ljudske maticne celije.

100. Vojin Ðordevic, vlasnik Si&Si koji je u poslovnim nevoljama ostao bez Voda vo

101. Zdravko Colic, najpopularniji domaci pevac, deo klana Makse Catovica

102. Veselin Simonovic, glavni i odgovorni urednik Blica, suprug cerke biveg efa VO, Nedeljka Bokovica

103. Nenad Cekic, predsednik Republicke radiodifuzne agencije

104. Radoslav Veselinovic, predsednik Galeb grupe

105. Petar Petrov, generalni direktor Trajala iz Kruevca

106. Draginja Ðuric, direktorka Banke Inteze

107. Sanja Bokan, vlasnica tampe, udovica Vanje Bokana, cerka biveg efa VOS, NedelBokovica

108. Mile Jerkovic, kupio deset firmi

MILE JERKOVIC je sinonim za divljacku tranziciju u Srbiji. Sve je stekao otimajuci preduzeca u kojima bi na sumnjiv nacin doao do polovine vlasnickog udela. Poto

mu kola nije ila (zavrio je est razreda osnovne kole), jo 1978. godine poceo se bprivatnim preduzetnitvom, zaloivi, bez saglasnosti, ocevu, bratovu i vlastitu imovinu, i dizanjem kredita od 200.000 maraka od kojih je otvorio nekoliko prodavnica i tri restorana u Backoj Topoli, koji su svi bili manje ili vie neuspeni. Jerkoviceva poslovna karijera postaje uspena sredinom devedesetih godina. Kumstvo sa Arkanom donelo mu je poslove sa vercom nafte i cigara, a u Istocnoj Slavoniji prodajuukradenih traktora. Na taj nacin se ovaj covek naglo obogatio. Kada je Arkan ubijen, niko osim njega nije znao koliko para duguje Arkanu. Posle ubistva Arkana,Jerkovic je i cuvenom Bomboni ostao duan blizu pet miliona evra. Punih 20 godina Jerkovic je uvek uspevao da sebi obezbedi podrku i zatitu aktuelnih mocnika. O tome



svedoci preko 20 pokrenutih alii nikada okoncanih krivicnih prijava (krada i nelegalno posedovanje oruja, krada i vercovanje motornih vozila, medunarodni verc cigaretama, nudenje i primanje mita, zloupotreba slubenog poloaja, izdavanje menica bez pokrica direkciji za robne rezerve, falsifikovanje slubenih isprava, kidnapovanje i protivpravno liavanje slobode). U njegovom vlasnitvu je cak 17 preduzeca, koja je vecinom kupio za 18 meseci, podiuci ogromne kredite u Metals banci, koja i slovi za banku koja je spremna podrati sumnjive transakcije i biznismene. Najzanimljivije su njegove kupovine poljoprivrednih gazdinstava i prevoznickih preduzeca, koje je uz pomoc Gorana Obradovica iz Agencije za privatizaciju kupovao jednu pojednu, diuci nicim pokrivene kredite iz Metals banke. U svim novokupljenim preduzecima je potpuno nezakonito, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (u svima je vlasnik samo oko 50% akcija) kompletnu imovinu stavljao pod hipoteku Metals banci zaduujuci ih i do petostruke vrednosti. Preduzece Topolatrans iz Backe Topole (gde je vlasnik 56% akcija) koje vredi 50 miliona dinara zaduio je kreditima od 450 milionadinara u Metals banci ciji je direktor Ananije Pavicevic svesno odobrio ovoliko zaduenje. Zrenjaninskom Autobanatu (Jerkovic je vlasnik 50,04% akcija), gde je uz naoruano obezbedenje preoteo vlast, kidnapovao i drao zarobljenog tadanjeg direktora, odmah je stavio svu imovinu pod hipoteku Metals banci, kod koje je nastavio zaduivanje bez ogranicenja (jedna odluka navodne Skuptine glasi Daje se ovlacenje Upravnom odboru i Generalnom direktoru AD Autobanat iz Zrenjanina za podnoenje zahtevai zakljucivanje Ugovora za neograniceno finansiranje i davanje jemstva. odnosno davanje jemstva pravnim i fizickim licima). Preduzece za prevoz putnika 7. juli iz apca, Jerkovic je kupio po pocetnoj ceni od 561.700 evra (jedan nov autobus kota oko 350.000 evra) poto mu je prethodno, u saradnji sa lokalnim mocnicima i upravom

preduzeca nelegalno i nerealno stvorio ogromna potraivanja, tako da niko nije bio zainteresovan da sa njim ulazi u partnerstvo. Slicno je bilo i u Sremekspresu izSremske Mitrovice koje je takode kupio kao jedini ponudac i po pocetnoj ceni. Kraljem oranica voli sebe da naziva od skandalozne privatizacije Poljoprivrednog preduzeca Erdevik (vinogradi i vinarija) u avgustu 2003. godine. Istog dana kada jehrvatski preduzetnik Marinko Zadro kupio 44% dravnih akcija, Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici ozakonio je Jerkovicev dugogodinji zakup. S naoruanim obezbedenjemzauzeo je upravnu zgradu firme, a od linca radnika spasila ga je policija. Na kraju je uz pomoc mocnika uspeo da otme ovo preduzece. Nakon toga je kupovinom tri poljoprivredna preduzeca, Backe u Sivcu, sencanske Poljoprivrede i Mladog borcaonte, postao vlasnik oko 8.000 hektara vojvodanskih oranica, cetvrti po veliciniposeda u vlasnitvu . Izdvaja se kupovina poljoprivrednog imanja Backa u Sivcu kod Sombora, kada je u nadmetanju s predstavnikom porodicne imperije Matijevic pod

igao cenu s pocetnih 256,2 miliona dinara na 1,15 milijardi ili 14,4 miliona evra. Suparnici su tada primetili da njive idu u ruke onome ko nema veze s poljoprivredom, dok je Jerkovic komentarisao da ce kada Srbija ude u EU hektar vredeti dvadeset hiljada evra. Bolji poznavaoci kretanja novca tvrde da on samo izvrava kupovine za albanske tajkune iz Crne Gore, koji su uspeli da preko nekoliko razlicitih kriminalnih grupa pokupuju veliki broj preduzeca po Beogradu i Vojvodini iposebno velike povrine obradive zemlje. Drugi u grupi je Milanko Grbic zatitnik radnickih interesa i predsednik pokrajinskog i gradskog sindikata saobracaja koji sekod svake otimacine ili upada u novoosvojeno preduzece pojavljuje da bi ovoj otimacini dao kakav takav legitimitet. Treci u plejadi je Ananije Pavicevic koji je kao direktor Metals banke obezbedio, samo u poslednjih 18 meseci, oko 30 miliona evra kredita sa kojima je Jerkovic kupovao izabrana preduzeca. Pavicevic je svoj deo posla obavljao profesionalno i na vreme tako da Jerkovicu nikada nije fa

lilo para, pa ni kada je imanje u Sivcu od 3500 hektara platio preko 14 milionaevra. Ko je (ili ko su) cetvrti sa cuvenog logoa ne moe se pouzdano tvrditi, alije sigurno da su ili iz najviih politickih krugova ili iz sastava neke slube jer su veoma uspeno pokrivali dosadanji rad ove grupe, veliki broj krivicnih prijava isudenja koja su u toku i po nekoliko godina. Sigurno je da je u ovom delu angaovan veci broj lica, pocevi od onih koji obezbeduju da novac stie u ruke Ananija kojiga dodeljuje Jerkovicu i slicnima za kupovinu svega i svacega, pre svega po Vojvodini, do onih koji preko veza i uticaja obezbeduju da lokalne vlasti, policija, tuilatva i sudovi nita ne cine da poremete ove planove. Deo ovih planova razotkrili su Ðorde Ðordevic, bivi obavetajac RDB i Milorad Mircic, predsednik odbora za bezb



dnost Skuptine Srbije, na novosadskim televizijama, apostrofirajuci albanski lobiiz Crne Gore i nemacke obavetajce kao finansijere ovih aktivnosti.Mile Jerkovic je po zavretku estog razreda osnovne kole odlucio da vie da ide u koVrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih uspeo da se zaposli kao pomocni radnik u Industriji mesa u Backoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapreden u vozaca viljukara. Sa svojim bratom, vozacem u Topolatransu je 1991. godine radio na prevoenju penice iz Baranje u Backu Topolu ali je u tom poslu mnogo ita kaliralo, a oni zaradili velike pare. Zatim je sa Arkanom ucestvovao u nabavci nafte ikod njega se poprilicno zaduio, tako da je Ranatovicevo ubistvo za Mileta bilo kao nagrada teka nekoliko miliona maraka. Mile je 2000. godine ucestvovao u medunarodnom vercu cigareta i bio uhvacen. Ali, sudenje na kome je prvooptueni, nije okoncano. 2004. godine napravio je posao sa Direkcijom za robne rezerve, koju je prevario izdavi joj menice bez pokrica u vrednosti od oko 60 miliona dinara. Protivnjega je pokrenut postupak tek 2005. godine ali je zatakan. Ni policiju za privredni kriminal, ni sudstvo, ni tuilatvo, ni ministarstvo finansija nije zanimalo to to je neko obmanuo dravu, a i dalje se slobodno eta i sklapa sa njom nove poslove.Mile je zapao za oko direktoru Metals banke Ananiju Pavicevicu (G17 plus), kojije sa njim za dvadesetak meseci razvio veliki broj unosnih poslova. Najpre je Miletova cerka Vinja u martu 2005. godine osnovala preduzece Vinja produkt u Novom Sau sa osnivackim kapitalom od 500 evra (od cega je uplaceno samo pola). U preduzecu u kojem je Vesna direktor nema zaposlenih ali zato ima nekoliko putnickih automobila, jedan dip i jedan kombi, a koristi se preko 70 miliona kratkorocnih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve poslove je vodio tata Mile. Vinja produkt je uz pomoc kredita od cika Aneta, koji su odobravani preko noci

i sa minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi oko 170 000 akcijau Topolatransu iz Backe Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu iz Zrenjanina. Jedno to je obavezno kod cika Aneta je biznis plan u plavoj koverti koji, kako tvrde najblii saradnici Jerkovica, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10 000 evra.Poto je bez problema proao sa osnivanjem Vinja produkta i kupovinom Topolatransaptembru 2005. godine sa cerkama Marijom i Danijelom i Danijelinim muem Uroom Roganovicem osnovao je preduzece Dumetiko sa minimalnim kapitalom od 500 evra (ponovo placeno samo pola). Nova firma uzela je pare od Topolatransa koje su dobijene od kredita Metals banke i njima, uz strane pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.000 akcija Autobanata. U novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa osnovao prduzece DUTP Vojvodina za preko 30 miliona dinara, ponovo od kredita Metals banke.Poto je za direktora postavio Danijelu Grkovic odmah je potpisana zalona izjava iugovor o kratkorocnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brz

inom i u kojoj banci. Cim je novac pristigao preusmeren je na racune Vinja produkta i Dumetika, a potom na vie drugih racuna. Od para izgubljenih u tim prebacivanjile je kupio kucu na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250 000 evra, to je pokrio fiktivnim placanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans sa 75 miliona dinara.

Krajem aprila i pocetkom maja 2006. godine uz ogromnu pomoc Metals banke i uz nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama izmedu svojih preduzeca, iuz pritiske i pretnje akcionarima da vec prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da osvoji 50,04% vlasnitva nad Autobanatom. Poto je pritisak kredita usvim preduzecima postao preteak, nije mogao da ceka legalno preuzimanje poslova u Autobanatu pa je krajem maja sa naoruanim licima nasilno upao i preduzece, oteo dokumenta i pecate, kidnapovao i drao zarobljenog direktora preduzeca, a Upravni od

bor skupio na silu i naterao da donese odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje nisu reagovali ni MUP ni sud u Zrenjaninu. Za to se, po recima Jerkovica, pobrinuo eljko Maluic, koji je u koli imao nadimak Slinai, ali ga je, poto je postao biznismen, zamenio sa Kamel. On se potrudio da policijne intervenie ni prilikom evidentnog izvrenja tekih krivicnih dela, a da sud ili odbije sve zahteve za zatitom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u stranu i odloi njihovo reavanje. Mile je odmah sve racune Autobanata prebacio u Metalsbanku i bez potrebne dvotrecinske vecine stavio hipoteku na imovinu preduzeca kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zaduivanjem preduzeca. Izgleda da su i Mile i Ananije nezadrivi i poceli su da kupuju i najrazlicitija preduze



ca, i to po istom scenariju. Vec postojeca preduzeca daju fiktivne garancije, odobrava se kredit i na aukciji kupuje novo preduzece, koje se odmah stavlja pod hipoteku Metals banci. Koliko su se zaigrali pokazuje primer Topolatrans koji trenutno duguje oko 230 miliona dinara na ime kratkorocnih kredita i Metals banci placa preko 3,5 miliona dinara mesecne kamate. Pored toga, Metals banka je odobrilai lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans duguje oko 450 miliona dinara dokje ukupan kapital preduzeca oko 50 miliona dinara. Ostaje nejasno ko, u stvari,podrava Ananija i Mileta i omogucava im da razvijaju sumnjive poslove koji se mere milijardama dinara i da nastavlja kupovinu novih preduzeca. (primer je Poljostroj iz Odaka koji je kupljen za trecinu realne cene, zata se potrudio Goran Obradovic iz Agencije za privatizaciju)

109. Itvan Pastor, predsednik SVM

110. Dragan Markovic Palma, predsednik optine Jagodina

DRAGAN MARKOVIC zv. Palma je u JNA bio Titov gardista, posle brojnih provera i komplikovane procedure. U gardu nije mogao svako da ude! Pre nego to su me poslaliu Pulu proverali su mi sve, ko mo je bio deda, pradeda, cukundeda, da li sam osudivan, sklon samoubistvu... Tu su sve bili zreli mladici od 25 do 26 godina, a ja sam sa 19 bio najmladi. Za mene je bila cast sluiti u Titovoj gardi - s ponosomprica Palma. Markovic je jedan deo vojnog roka odsluio na ostrvu Vanga, na kojemje Josip Broz imao rezidenciju.

Zahvaljujuci brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je dobila jednog odbornika u toj optini u centralnoj Srbiji. A, onda na scenu stupa Arkan sa svojim vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kaoiz holivudskih filmova, uspeva da dovede u SSJ jo est odbornika iz SPO, jednog izDS i jednog iz SRS, formira vecinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima optinsku vlast. Uticajnoj regionalnoj TV stanici Palma plus, koja se vidi u celoj centralnoj Srbiji, na osnovu sumnjive dozvole za emitovanje koju je izdao neko od Milocevicevih ministara, u vlasnitvu Dragana Markovica Palme, programski se prikljucuje i TV Jagodina, optinska kuca neto slabijeg kvaliteta. Bivi predsednik SRJ, Slobodan Miloevic, licno je odredio kriterijume po kojima ce se u izbornoj godini prepoznavati placenicki i patriotski mediji. Veliki broj elektronskih medija i tampe, kaeu listu Politika, pod potpunom je finansijskom i politickom kontrolom nekih zapadnih vlada i oni imaju zadatak da podsticu destabilizaciju Jugoslavije. Ovu subverzi

nu aktivnost protiv drave sprecavali su patriotski organi SPS, JUL i SRS, a posebnoGoran Matic i Ivan Markovic, savezni ministri za informacije i telekomunikacije.

Pod paravanom sporta i zdravog ivota, u Jagodini se gaji kult nasilja. Lokalni kik-boks klub nosi naziv Tigrovi. Zooloki vrt nosi naziv, stran ovom podneblju a blizak podzemlju - Tigar. Po crnim oldtajmerima i crnim dipovima reklo bi se da je Jagodina neka vrsta Arkanovog muzeja. Dragan Markovic Palma je politicku i poslovnukarijeru napravio kao clan SSJ. Nije cudo to ce, iz zahvalnosti, doivotno, dobrovoljno, ostati dunik coveku koji ga je stvorio. Na celu optine Palma se pokazao kaosposoban, izvodeci radove, pa naknadno naplacujuci od optine. Cudno je samo da tonikome ne ukazuje na pranje para.

111. Mirko Cvetkovic, ministar finansija

112. Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka

113. Aleksandar Pravdic, direktor Galenike iz Beograda

114. Slobodan Petrovic, generalni direktor Knjaza Miloa

115. Neboja Covic, direktor FMP i vlasnik koarkakog kluba

116. Saa Vlaisavljevic, direktor Jat ervejz



117. Iak eps, regionalni direktor Karlzberg

118. Vladika Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski

119. Rase Starcanin, kralj teksasa iz Novog Pazara

120. Kamil Befa, generalni direktor cementare Lafar BFC

Vlada Srbije i ministarstvo za privredu i privatizaciju, koje je vodio kadar firme Deloite toushe (ista ona koja je vrila "procenu" BFC, pa kada je pukla bruka Vlada Srbije ekspresno je osnovala Agenciju za privatizaciju), Aleksandar Vlahovic, u jesen 2001. godine prihvata posetu francuskog predsednika aka iraka, koji sehvalio kako je spasio mostove oko Beograda. irak tada dolazi sa ciljem: Beocinskufabriku cementa Srbija mora prodati francuskom Lafaru, inace nema nita od otpisadugova Pariskom i Londonskom klubu! Te dugove budet drave Srbije zadnjih godina idalje otplacuje Pariskom klubu, a Londonski klub ce doci na red 2010. godine. Posle ove posete, Aleksandar Vlahovic daje izjavu: "...Ako Beocinsku fabriku cementa ne prodamo francuskom Lafaru, kako posluje ta kompanija ce sama sebe zatvoriti"! Vlahovic je prenebregao cinjenice: da je infrastruktura BFC u vrlo dobrom stanju, da je prethodnih godina uradeno par kapitalnih remontnih zahvata (jedan jebio vrednosti deset miliona DM), da su kupljeni brojni kamioni za transport, pogoni za proizvodnju, transport, odravanje i cinjenicu da je ovaj gigant imao najkvalitetnije radnike, da je linija za proizvodnju cementa, sagradena u drugoj polo

vini '70-tih, kotala je oko 300 miliona DEM, to je kredit koji je tokom osamdesetih godina u potpunosti isplacen sredstvima BFC, i najvanije da je fabrika skoro godinu dana bila u prilici da trino posluje, dakle da sama formira cenu cementa (koju je pre odredivala drava, a cesto i dileri cementom mafija)i da bi u takvim uslovima dug BFC bio bi anuliran za manje od godinu dana, a planovi za proirenje kapaciteta i otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije otvorili bi par hiljada novih radnih mesta. Naravno da je ministar imao vrlo dobru informaciju alise silno urio da ovaj "posao" privede kraju. Ugovor 5 interesnih strana potpisanje izmedu 4 (nije ga potpisala ondanja lokalna samouprava u Beocinu), ali original tog Ugovora nikada nije prikazan javnosti, a cak ga ni potpisnici nisu videli, vec su stavili "blanko" potpise. 70% BFC-a prodato je za nekih 51,9 miliona USD, 1997. godine postojale su mnogo bolje ponude, pa i od bezmalo 270 miliona DEM(138,1 miliona evra), za 51% BFC-a. Fabrika cementa u Popovcu prodata je za 52

miliona dolara a, po kapacitetu i stanju ove dve cementare, BFC je bila "tea" zaoko trecinu, a za nju je placeno - manje. Da li je za beocinsku cementaru bilo "provizionara"? Ako se uporedi kako su proli radnici Apatinske pivare ili Knjaza Miloa, bice mnogo jasnije kako su radnici BFC-a i drava Srbija opljackani. MinistarVlahovic dao je izjavu kako je i BFC mogla da se privatizuje kao i Apatinska pivara, ali je to izjavio tek kad je posao zavren (a bio medu prvima koji je prijavio "imovinu preko 20 miliona"). U decembru 2001. godine, u Beocin stie ekipa Lafara, na cijem se celu nalazio Dord Bobvo, danas direktor madarskog Trigranita, potoprethodno najuren iz Erste banke, u pratnji dva Ceha: Martin Turecki i Ivan Mare, i londonske dive srpskog porekla Tatjane Mihajlov-Pilbim. Moglo se zakljucitida se radi o potrccima centrale Lafara. 28. marta 2002. godine, Lafar "ulazi u posed" BFC.

Ostala je klauzula kojom se Lafar obavezao da tokom 5 godina nece otputati tehnoloki viak, ali vec u aprilu 2002. godine na glavnoj oglasnoj tabli BFC izlazi nova sistematizacija po kojoj na stotine radnika postaju tehnoloki viak. Ako se znalo daLafar planira masovno otputanje radnika, kako je pobedio na raspisanom tenderu? Ovo je postalo poznato tek nakon potpisivanja ugovora - neko je to krio sve vremepregovora, a Dord Bobvo je ponovljao srpskim medijima kako u BFC nijedno radno mesto nece biti tehnoloki viak! U jesen 2002. godine, pod pritiskom i torturom, na stotine ocajnih radnika uzima mizernu otpremninu. Svi radnici koji nisu "dobrovoljno" napustili kompaniju i uzeli otpremninu bukvalno su zatvoreni u jednu povecuprostoriju, bez stolica i stolova, i najstroe im je zabranjeno kretanje u krugu c



ementare. Martin Turecki, iz menaderske cetvorka Lafara, na jednoj proslavi direktno u diktafon nekog novinara "Politike" izjavio je: Nama niko nita ne moe. Mi smo vas sve platili i ove iz Vlade i sve ovo mi smo kupili. Po privatizaciji Beocinskefabrike cementa Nenad Canak otro istupa u javnosti pretnjama "bukagijama". Komeje pretio Nenad Canak? Zato je pretio "bukagijama"? Zato je naprasno prestao da preti kada se ekspresno iz garsonjere na "Grbavici" (deo Novog Sada) preselio u elitno novosadsko "Cepter-naselje" u Veterniku gde se kvadratni metar stambenog prostora kotao i preko 2000 evra?

Pod obrazloenjem da ne posluje pozitivno Lafar je, tokom 2002. godine, ukinuo pojedina dotiranja lokalnoj samoupravi u Beocinu i isplatu dividende malim akcionarima. Ovde je u pitanju ocita la, jer Lafar je platio ugovorenu cenu umanjenu za 19,6 miliona USD deficita BFC, to znaci da su krenuli od nule, a pozivali su se na taj dug. Lafar se, s druge strane, hvalio da je ostvarena rekordna proizvodnja od1,3 miliona tona cementa u 2002. godini, to je, takode, la jer je rekordna proizvodnja cementa bila 1,6 miliona tona ostvarena jo 1984. godine. Tu takozvanu "rekordnu proizvodnju" BFC je, bez Lafara, ostvarivala svake godine, osim za vreme bombardovanja i sankcija. Istina je bila na drugoj strani. Lafar postie rekordnu maloprodajnu cenu od 64 evra za tonu cementa pa u tom momentu Srbija ima najskuplji cement u Evropi. Cenu prirodnog gasa strana kompanija Lafar placala je jeftinije nego gradani Srbije za domacinstva.

Svaki radnik koji je napustio BFC "dobrovoljno" i pokuao da uspostavi bilo kakavvid poslovne saradnje preko svog "malog i srednjeg preduzeca" sa Lafarom je odbij

en. Na stotine radnika sa prebivalitem van beocinske optine radi u remontima BFC,ali ta mogucnost nije omogucena nijednom gradaninu beocinske optine, bez obzira tosu neki decenijama uspeno radili te iste poslove. Cak su i strucnjaci Lafara priznali da su pogoni za proizvodnju u odlicnom stanju - i izvrsno odravani! Politikarukovodstva Lafara bila je jasna: nema posla za radnike sa teritorije beocinskeoptine. to manje gradana Beocina u fabrici, manja je opasnosti od organizovanih protesta gradana.

Menaderi Lafara nisu osporili tvrdnju da pogoni za proizvodnju klinkera i cementazagaduju covekovu okolinu u Beocinu i ire. To je to krivicno delo. Zakon kae i daje otpad zabranjeno koristiti kao gorivo, a Bojan Pajtic nedavno je u Parizu potpisao Ugovor sa Lafarom o spaljivanju otpadnih guma, i ko zna kakvog sve otpada jer u leto 2003. godine vec je izvreno tajno probno spaljivanje medicinskog otpada

u BFC. Podaci Doma zdravlja u Beocinu i Instituta za plucne bolesti u SremskojKamenici pokazuju enormno povecanje pacijenata sa problemima disajnih organa oddolaska Lafara. Menaderi Lafara tvrde da im novi filteri radi besprekorno, ali je useptembru 2003. godine optinu Beocina prekrio sloj praine. Mnogi tehnolozi bi mogli da objasne i zato je velikom Lafaru nedavno pao dimnjak, i kakav je uticaj sumporne kiseline, koja nastaje hemijskom reakcijom sumpor-trioksida (od sagorevanja"goriva" - otpada, tipa petrol-koks sa vodom...), i to zatrpavanje prainom 2003.godine vezano za havariju na elektro-filteru pripreme kada su im gotovo sve elektrode unutra - popadale. To je samo jedna u nizu havarija koje su se dogodile od dolaska Lafara u Beocin. U ovom periodu je bilo vie teko povredenih radnika, a jedan radnik je i poginuo na jednom od kopova.

Vlada Srbije je u 2008. godini prodala svojih 15% akcija Beocinske fabrike cemen

ta - francuskom Lafaru, van berze. Tako je Lafar, suprotno Zakonu o hartijama od vrednosti, doao u poziciju da nasilno otkupi i preostale akcije malih akcionara ipostane 100%-tni vlasnik najvece cementare na Balkanu. Osim to je otetio dravu Srbiju, neko je naneo tetu i malim akcionarima, gradanima Srbije, koji su ostali bezlicne imovine. Mali akcionari morali su jo da plate i sve trokove brokerskim kucama. Pitanje po kojoj je ceni Vlada Srbije prodala svojih 15% akcija i koliko se ona razlikuje od one koja je placena malim akcionarima, na alost, samo je jedno odotvorenih.

121. Tanja Micevic, direktorka Kancelarije za pridruivanje EU



122. Stanislav Hocevar, beogradski nadbiskup

123. Hamdija Jusufspahic, beogradski muftija

124. Berner Kisler, predsednik Upravnog odbora Sunoko

125. Miroslav Bogicevic, predsednik koncerna Farmakom MB

126. Mirko Petrovic, direktor Dunav osiguranja

127. Miroljub Jeftic, nacelnik VMA128. Petar Matijevic, vlasnik mesare Matijevic i veliki zemljoposednik

129. Milica Delevic, ekspert za EU

130. Veran Matic, prvi covek Radio i TV B92

131. Maja Kovacevic-Tomic, portparol Specijalnog suda

132. Boina Radevic, strucnjak za transplantaciju jetre

133. Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji

134. Gustavo Navaro, direktor Holcim u Srbiji

135. Vojko Ðukic, direktor Klinickog centra Srbije

BORIS STAJKOVAC, predsednik UO u ostavci decje klinike u Tirovoj i direktor nevladine organizacije Centar za brigu o deci je veoma bogat. Javnost je to prvi put saznala kad su objavljene porodicne fotografije snimljene u njegovoj, jednoj od najekskluzivnijih, dedinjskoj kuci od oko 400 kvadrata, sa ogromnim dvoritem i bazenom. Stajkovac se tada pravdao da je ovoliku imovinu stekao potenim radom i naglaavao da radi od 16. godine: Iako sam zavrio medicinu, vecinu svog ivota bavio sam seuredenjem enterijera za kafice i klubove, to je vrlo profitabilan posao. Kalemegdanska terasa, O sinema, Rio Bravo, Leksington i jo mnogi drugi u Beogradu, resteraneo, Plava frajla i Opera u Novom Sadu, Ðardino i Kuba libre u Podgorici, i

Beogradu, Niu, Jagodini, na Zlatiboru, samo su neki od lokala koje sam osmislio.Izdavacku kucu Media maks magazins Stajkovac je osnovao marta 2008. godine na svojoj kucnoj adresi u Tolstojevoj ulici 11. Izdaje casopise Best op, Jahting end sejling vorld, Best hom, Glam oping i Men.U Pokret snaga Srbije, Bogoljuba Karica, uclanio se u decembru 2004, kada je izgledao perspektivan, nakon osam godina u Demokratskoj stranci, i napustio ga je tiho.2005. godine Srbija nije, po 35-godinjoj tradiciji, dobila svoje ampione u kolskomsportu. Prema proceni Saveza za skolski sport i olimpijsko vaspitanje za organizovanje ovih takmicenja, potrebno je oko 5,1 milion dinara, a Ministarstvo prosvete i sporta uplatilo je samo 2 miliona dinara. Boris Stajkovac je bio predsednikSaveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje. Sportske asocijacije? Kako to gordo zvuci? Na sednici OK SCG u Beogradu oktobra 2005. godine, razreen je velikan s

porta, Boris Stajkovac, koji je po Zakonu o radu, morao da uzme otpremnine od 8.000evra.U stranku Bogoljuba Karica, Stajkovac je preao iz DS, i ubrzo je postao clan Predsednitva PSS. Bivi direktor Decije klinike, profesor Duan cepanovic, objanjava: Osam govorio da je on najobicniji kriminalac! Radi se o laovu, manipulantu i prevarantu koji je postao predsednik UO u drugoj polovini 2001. i to je maltene ostao do danas, iako mu nikada nije produen mandat. Covek je sve vreme u protivzakonitom statusu. Tuio sam ga, ali su tube protiv njega zavravale po fiokama, jer ga sepravosude plailo poto je uvek bio u nekoj stranci, a jedno vreme je figurirao i kao kandidat za ministra zdravlja. Secam se da je na posao dolazio uvek drugim aut



omobilima, audijem TT, dipom ili motorima, a poznato je i da ima ogromnu vilu s baom na Dedinju.U zajednickoj akciji MUP Srbije i Poreske uprave, Stajkovac je uhapen zbog osnovane sumnje da je u svojstvu vlasnika preduzeca Media maks d.o.o., samo u periodu od1. januara 2006. do 31. decembra 2008. otetio budet Srbije utajivi porez u iznosuod 12 miliona dinara. Njemu su pomagali Mia Stojanovic, odgovorno lice preduzeca Protekta, Predrag Jevtovic, vlasnik agencije Jevtovic, Velimir Pantovic, vlasnik agencije Vesko, Enisa Kucevic, vlasnica agencije Ena, Darko Beliic, vlasnik agencijeo, Olivera Radonjic, vlasnica agencije Lazana, Asmir Kucevic, vlasnik agencije A-Bord i Hedija Kucevic, vlasnica agencije Hedi. Svi oni fiktivno su fakturisali nepostojece usluga.

136. Milanko arancic, direktor eleznica Srbije137. Kori Udovicki, direktorka UNDP za Evropu

138. Atila Mihok, direktor Blic Pressa

139. Jano Kuraji, direktor Petrohemije Pancevo

140. Verica Barac, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

141. Obrad Sikimic, predsednik Dajners kluba u Srbiji

142. Aleksandar Popovic, ministar energetike

143. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede

23.11.2007 . predsednik LDP, Cedomir Jovanovic podneo je krivicnu prijavu protivzlocinackog udruenja, koje, po prijavi cine:1. Miroslav Mikovic, vlasnik Delta holdinga iz Beograda2. Vojislav Kotunica, predsednik Vlade Republike Srbije3. Boidar Ðelic, potpredsednik Vlade4. Dragan Jocic, ministar unutranjih poslova u Vladi5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi6. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Vladi7. Mladan Dinkic, ministar ekonomije u Vladi

8. Manojlo Vukotic, direktor i odgovorni urednik Vecernjih novosti9. Aleksandar Tijanic, direktor javnog servisa RTS10. Ðuro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir11. Ðoko Kesic, glavni i odgovorni urednik lista Press12. Antonije Kovacevic, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta,13. eljko Cvijanovic, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standardzato to su u periodu od pocetka 2004. godine... Miroslav Mikovic i... Vojislav Kotuica organizovali zlocinacko udruenje, a ostali prijavljeni ucestvovali kao pripadnici u vrenju krivicnih dela za koje se moe izreci kazna zatvora od tri godine ilitea kazna, i to Zloupoteba monopolistickog poloaja iz clana 232. KZ, Zloupotrebaovlacenja u privredi iz clana 238. KZ, Zloupotreba slubenog poloaja iz clana 359. KZ, Poreska utaja iz clana 229. KZ i Pranje novca iz clana 231. KZ, cime su prvo

i drugo prijavljeni Miroslav Mikovic i Vojislav Kotunica izvrili krivicno delo zlocinacko udruivanje iz clana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivicno delo zlocinacko udruivanje iz clana 346. stav 2. Krivicnog zakonika.U obrazloenju se navodi:... Kroz dugogodinji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Mikovica sa predstavnicima vlasti u doba Miloevicevog reima kao i kroz identican odnos sa obe Kotunicinevlade, Delta je postala vlasnik Srbije". Takav poloaj Delti su omogucili predstavnici Vlade omogucavanjem nelegalnog poslovanja, zatitom od krivicnog gonjenja zanajtea krivicna dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na dravne organekoji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u drutvu



, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zatitu konkurencije, kao ikroz pritiske na medije koji izvetavaju o ovakvim odnosima Vlade i Delte.Miroslav Mikovic alje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi kooperativan pristup Srbije u reavanju kosovskog problema", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje slubenike garantujuci za njihovu kooperativnost......Miroslav Mikovic je u policijskoj akciji Mrea iz 2002. godine oznacen kao jedanod organizatora verca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potice i znacajan deo njegovog bogatstva. Zato to pitanje nikada nije procesuirano? Zato to Miroslava Mikovica titi ministar unutranjih poslova Dragan Jocic, koji je pripadnik istog zlocinackog udruenja. Dokaz za ucece ministra Jocica u zlocinackom udruenju pored ostalog je i izvetaj Sekretarijata unutranjih poslova u Beogradu, UKP - II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka ciji je vlasnik Miroslav Mikovic bila vlasnik 50% kompanije Interspid u vremenu u kome se bavila oraganizovanim vercom cigareta...Advokat Draganic, koji je istovremeno ef pravnog tima Demokratske stranke i Deltaholdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, to nedvosmisleno ukazuje navezu izmedu Demokratske stranke i Delta holdinga. Zato drava ne titi predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato to su pripadnici zlocinackog udruenja Boidar Ðeic, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljevic dobili od organizatora udruenja nalogda tite interese udruenja tako to ce ukinuti Savet.

Slobodan Milosavljevic je kao predsednik Privredne komore Srbije uz pomoc preduzeca Konzit ciji je suvlasnik njegova supruga Katarina Andric Milosavljevic uradi

o naruceno istraivanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11posto trita a ne preko 50% kako je to utvrdila Komisija za zatitu konkurencije. Zatim je kompanija Delta to istraivanje koristila u sudskim postupcima kako bi osporila navode Komisije a u javnosti stvorila lanu sliku kako ta kompanija nema monopolski poloaj.

Milosavljevic je 5. oktobar 2000. godine docekao kao svei clan DHSS, Vladana Batica, i bio je ucesnik naoruanog preuzimanja Privredne komore Srbije. Njegove vezesa lobijem trgovaca branom (posebno sa firmom Arex), koje je bilo monopolska roba,javno su poznate. U Demokratsku stranku uclanio se tek nakon atentata na Zorana Ðindica (kao uostalom i svi nestranacki ministri Vlahovic, Pitic, Lecic i Ðelic), kadaje zapocet unutarstranacki udar na sve pristalice Ðindiceve vizije. Poznata je njegova izjava da kao ministar poljoprivrede ne mora da se razume u poljoprivredu, v

ec je njegov posao da ima kvalifikovane saradnike. Slobodan Milosavljevic, ministar poljoprivrede, ima paso Norveke i Ujedinjenih Arapskih Emirata!

145. Srdan Janjicijevic, direktor Politika - novine i magazini, zet matije Beckopvica

146. Goran Pitic, predsednik UO Sosijete eneral banke

147. Vladimir Velickovic, slikar, clan Francuske akademije nauka

148. Harald Hirhofer, ef misije MMF u Srbiji

149. Tomislav Karadic, predsednik FK Partizan

150. Gordana Dostanic, direktorka Beogradske berze

151. Manojlo Vukotic, direktor i urednik Vecernjih novosti

Kada je 5. oktobra Miloevicev reim uruen, u zgradu Borbe uao je Manojlo Vukotic, Manjo. Nosio je papir sa pecatom Demohricanske stranke, da ga DOS postavlja za prvog coveka svih izdanja Borbe. U tom trenutku Manojlo Vukotic imao je 65 godina ipreko 45 godina radnog staa. Radio je paralelne poslove. Bio je novinar i douniktajne policije, koja ga je slala na specijalne zadatke, te za dopisnika Borbe iz R



ima, pa onda za glavnog urednika Blica i Glasa javnosti. Covek koji se u mladosti odrekao oca cetnika i nikada se sa njim nije sreo u ivotu, poceo je svoje zemljakeda postavlja za urednike i direktore, sa platom od nekoliko hiljada maraka. Svuimovinu kompanije koja se nalazila na teritoriji Crne Gore Manojlo Vukotic poklanja samom sebi, osnivajuci novo preduzece, ciji je vlasnik.

Na konto Manojla Vukotica slilo se nekoliko miliona evra. Od kupovine maine za tampanje Novosti, do izdavanja knjiga... Vlasnik Glasa javnosti Raja Rodic potvrdio jeda ga je tajna sluba primorala da Manojla Vukotica postavi na mesto glavnog urednika ovog lista, koji je morao da pokrene nakon to su dounicke aktivnosti Manojla provaljene u Blicu, u kojem je, takode, poarcio hiljade evra, stavljajuci ih u svoj dp. Manojlo Vukotic ima preko 70 godina ivota. Aleksandru Nikitovicu, iz Bara, ciji otac je takode bio pod udarom zakona, koji kao ef kabineta Vojislava Kotunice kao roj skakavaca pljacka Srbiju, Manojlo je tutnuo nekoliko stotina hiljada evrapa moe do da nastavi da pustoi kompaniju Novosti. Crnogorci u Beogradu, pod zatitoojislava Kotunice, otimaju sve to im pod ruku dode. Ostareli Manojlo Vukotic javnotrai od Srpkinja da ga u kabinetu zadovoljavaju. Trenutno je smenio konkubinu Jelenu Kosanovic, uz obrazloenje da mora da izjebe sve Srpkinje. Kada je Vlade Divacpokuao da kupi najtiraniji list u zemlji, Vojislav Kotunica je u ime Vlade Srbije naredio da se protiv proslavljenog asa podnese tuba. Ima njegov Aca da odluci komece ga dati.

152. Milutin Mrkonjic, predsednicki kandidat SPS

153. Tijana Andelic, direktorka Dravne lutrije Srbije

154. Svetko Kovac, nacelnik VBA

SVETKO KOVAC je da je pocetkom 2006. godine, u jednom momentu, imao cak tri vanefunkcije: bio je direktor VBA, zastupnik ministra odbrane za bezbednost i clan Nacionalnog saveta za bezbednost Srbije. Posle dolaska Zorana Stankovica, koji jeukinuo funkciju zastupnika i preuzeo VBA u nadlenost svog kabineta, Svetko Kovacje kao general penzionisan 6. oktobra 2005. godine, ali ga je vec dan kasnije Savet ministara imenovao za direktora Vojno - bezbednosne agencije. U novembru 2007. godine, Kovaceva cerka Sanja koja je u maju te godine zavrila diplomatiju naFakultetu politickih nauka, podigla je diplomu, i vec sutradan je dobila posao savetnika kod predsednika Srbije Borisa Tadica. Ona tamo radi neke administrativn

e poslove u zgradi Predsednitva, i istovremeno studira na Akademiji za diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo govori o najtenjim vezama vojne slube i vrha drave.

Prolo je nekoliko godina od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovica, a istragajo uvek stoji u mestu. Ko je imao motiv da ubije Pavla? U vreme tog dogadaja odnosi izmedu Srbije i Crne Gore su bili na granici kljucanja. Pavle Bulatovic je bio protivnik politike Mila Ðukanovica, i bio je u izuzetnim odnosima sa Miloevicem iMirom Markovic. Vojska je u vreme njegovog ministrovanja bila najneprijateljskije nastrojena prema Vladi u Crnoj Gori, remeteci poslove sa vercom cigareta u Crnoj Gori. Pavle Bulatovic jeste bio protivnik reima Mila Ðukanovica, ali je bio poteni castan covek. U vreme najvecih sukoba Srbije i Crne Gore preduzece Habit farmtrguje sa VMA, koju kontrolie Vojska, odnosno Mira Markovic, i isporucuje lekove

. U saradnji sa najvecim miljenikom Mire Markovic i direktorom carine, Laletom Sekulicem. Ba u to vreme posao Habit farma i Sekuliceve firme "DMB medical" sa VMAiznosio je tadanjih 200.000.000 DEM. ta je VMA kupovala za toliko novca? To se upitao i Pavle Bulatovic, i pokrenuo je istragu oko trgovine lekovima za VMA! 15 dana nakon toga Pavle Bulatovic je ubijen! Izvesni major Saa Anovic, Bulatovicev telohranitelj, ba te kobne veceri razboli se i ne dode na posao. Saa Anovic je u tovreme bio na platnom spisku Laleta Sekulica. Istragu oko ubistva Pavla vodio jepukovnik Svetko Kovac, prijatelj Mirjane Markovic. Sau Anovica posle tri meseciSvetko Kovac unapredi! Nije zgoreg napomenuti da je ubica koristio "kalanjikov" ipobegao u pravcu kasarne koja se nalazi neposredno iza restorana u kojem je Pav



le ubijen. Sutradan je Ojdanic, pre komemoracije, posle sastanka sa Miloevicem, preuzeo dunost ministra, a Pavkovic mesto nacelnika Generaltaba - istog dana! Mnogoslucajnosti.

DRAGAN KATANIC roden je 14. januara 1956. u Becnju kod Cacka. Kao komandant RV iPVO, krajem 2008. godine poklonio je letacki znak ministru odbrane utanovcu, kaogest kojim se zahvaljuje, pre svega u ime roda RV i PVO. Navodno je Pono dan ranije traio od Katanica da ne dodeli pocasni znak ministru. Katanic je na dodeli rekao da je 2008. za vazduhoplovstvo i Vojsku Srbije uspenija od prethodnih sedam godina. Katanic je bio kandidat za nacelnika Generaltaba Vojske Srbije. Avgusta 2007. godine General Katanic izjavio je da je u poslednje vreme (od dolaska utanovca) nivo osposobljenosti vazduhoplovstva znatno vii. Kada je ovaj covek mislio ono to govori?

Valja se prisetiti uspenih godina, pre, po Katanicu, neuspenih, od 2000, kroz koje e on proveo radeci u ovom rodu. Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge u RV i PVO posledica kadrovske politike na nacionalnim kljucevima u JNA. Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina u vojnom vrhu postojale su tri struje. U prvojsu bili admirali Petar Simic i Boidar Grubeic, generali Konrad Kolek i Svetozar Vinic. U drugoj su se nalazili admiral Stane Brovet, general Veljko Kadijevic i general Canadi. Trecu, najbrojniju grupu predvodili su generali Blagoje Adic, Bozidar Stevanovic, Stevan Mirkovic, Josip Gregoric i kolega iz savezne policije general Petar Gracanin. Ostale struje, podeljene po nacionalnom i jugoslovenskom opredeljenju, bile su od minornog znacaja. Afera Opera ukazala je i na dranje general

a Zvonka Jurjevica, komandanta RV i PVO. Borbeni avioni JNA nisu smeli da napadaju ustaske polozaje sve dok na njih ne pripucaju sa zemlje. Ovakvo ponaanje generala Jurjevica neki tumace kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kao izvrenje naredenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada. General Aleksandar Vasiljevic odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti UB SSNO za obavetajnu operaciju Opera, jer kae da je to bila delatnost Uprave za moralno vaspitanje i informisanost. Time se dolo i do odgovornosti generala Vuka Obradovica, nacelnika oveuprave, koji je podneo ostavku. Da bi se zatakala afera i Armija sklonila iz javnosti, Slobodan Miloevic naredio je da prestanu obracuni unutar KOS. Pukovnici Svetozar Matic i Svetozar Digurski iz KOS-a RV i PVO su penzionisani. General Nedeljko Bokovic dobio je ponudu da casno ode, opet, u penziju, dok je general Boidar Stevanovic to tvrdoglavo odbijao. Njemu je sugerisano da cuti. Coveka koji nije umeo da kontrolie svoj jezik, sruili su novinari sa kojima je pio. Dada Vujasinovic

iz lista Duga je, verovatno po necijem nalogu, jedina od grupe urnalista koji suga posecivali, objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskom listu Svet. Taj razgovor je fotokopiran i razdeljen po zgradi Generaltaba VJ kao primer neposlusnosti. Skidanje afere Opera sa dnevnog vojnog reda, znacilo je olakanje u radu KOS. General Aleksandar Dimitrijevic, covek Aleksandra Vasiljevica, uspeo jeovim presecanjem sukoba izmedu dve struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS,da spreci razbijanje vojne tajne slube i da je aktivira. KOS VJ, pored SDB Srbije i SDB Crne Gore, posle razbijanja SFRJ, uspeo je da sacuva svoj bezbednosni integritet.

Prvi vazduni udari avijacije NATO 24. marta 1999. godine general-potpukovnika Spasoja Smiljanica zadesili su u kancelariji u Komandi RV i PVO u Zemunu. Niko u RVi PVO nije bio iznenaden sa pocetkom, modelom i nacinom izvrenja prvog udara. Oba

vetajni organi RV i PVO su mi 19. marta dali informaciju da ce bombardovanje poceti tokom narednih nekoliko dana kae Smiljanic, general-pukovnik u penziji. Planoviza dejstvo RV i PVO po snagama Alijanse u Albaniji i Makedoniji bili su spremni, ali to predsednik SRJ nije odobrio.

DRAGAN HADI ANTIC danas ima firmu Treci milenijum, u kojoj je zajedno sa Sretenom Jocicem, zvanim Joca Amsterdam, poznatim po tome da je donosio skupe bunde valerki generala Neboje Pavkovica, Lidiji Vukicevic. Da li svi oni imaju veze sa gospodomMarkovic, ili sa slubama koje su Struju i uputile na bliskost njenoj cerki?26. avgusta 1996. dobro obaveteni Milovan Brkic u broju 157. lista Srpska rec pie:



Po dolasku na celo Saveza komunista Srbije, Slobodan Miloevic je, u ime svoje ideologije, ukinuo sve novine, radio i tv-emisije koje njega i njegovu enu Mirjanu nisu podravale. Oni koji su krenuli za Miloevicem i njegovom enom, odrekli su se moralnih nacela i svojih stavova, samo su sluali. Srbija je 9. Marta 1991. godine ustala da zbaci Tiraninove ideologe, Duana Mitevica i urednike TV-Bastilje. Danas seoni, na javnoj sceni, dele na Njegove i Njene ljude, a Dragan Milanovic, StefanGrubac, Dragan Hadi Antic i Aleksandar Tijanic gori od Mitevica, MinovicaU svojoj istoriji kuca "Politika" nikada na svom celu nije imala coveka kao to jeDragan Hadi Antic. Bio je elektricar u "Elektrodistribuciji", pa honorarni saradnik beogradske rubrike ovog dnevnog lista. Nosio je burek Vibu, popravljao osvetljenje. Cutao i sluao. Posle je, kau, bio stipendista americke Vlade - godinu danaje proveo u Americi. U slubenoj biografiji Dragana Antica, zvanog Struja, pie daga je stipendirala americka Vlada. Elektricar za niski napon, pa u Ameriku! Onikoji ga bolje znaju, tvrde da je godinu dana kloario drumovima SAD. Posle Njujorka, San Diega, Hjustona, odlazi na Svetu Goru, i od svetih otaca dobija ono "hadzi". Ureduje i "Pravoslavlje", mada ivi bezbonickim ivotom. kola mu nije ila, ali uga dobro sluile. U novinarskoj karijeri nije napisao ni jedan tekst, ne racunajuci pijacne izvetaje.Kada je na vlast doao Miloevic, od svoje slube Struja dobija zadatak da "bude u blizini predsednikove cerke Marije". I bi tako. Gradeci imid kandidata za predsednikovog zeta, Struja, u to vreme sporni novinar "Politike", cesto se vida sa Marijom Miloevic. Iako izmedu njih nita nije bilo, Struja predstavlja sebe kao buduceg zeta. Struja je uao u krevet tamo gde treba, povremeno zamenjujuci Zorana Todorovica Kundaka, i pred njim ce se otvoriti sva vrata. Polupismeni covek pocinje da s

e penje u kuci "Politika"; bio je glavni urednik dnevne "Politike", pa Radio TV-Politike, direktor kuce "Politika", a danas je prvi covek Novinsko-izdavacke i Radio-TV kuce "Politika".Struja slovi kao Njen covek, i to je sasvim dovoljno da radi ta hoce. Mesecna plata Dragana Hadi Antica je 15.000 dinara, plus honorari za clanstvo u upravnim odborima "Matroza" i sportskih klubova. Njegov vozac prima 4.000 dinara. Ima i svogtelohranitelja, iz obezbedenja Kompanije "Braca Karic", koji prima platu od svega 700 dinara, a nije lako ceo dan cucati ispred Kluba knjievnika i drugih elitnih kafana, iz kojih Struja ne izbija. Krkanluci Struje i drutva u kome su Aleksandar Tijanic i Bogdan Tirnanic redovni gosti, kotaju "Politiku" mesecno oko 65.000dinara. "Politika" mesecno placa 1.000 maraka za iznajmljivanje stana, koji Struji i njegovim drugarima slui za "odmor i razonodu". Tu su i izdaci za placanje devojkama iz agencije za pruanje usluga, mesecno 5.000 maraka. Covek koji lici na b

ure, i koji, od viskija smrdi na kilometar, na celu je "Politike", sa neogranicenim ovlacenjima. Na tom je mestu samo to tako eli Mirjana Markovic.

155. Smiljko Kostic, gradonacelnik Nia

156. Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost

Sonja Liht je rodena u Subotici. Kao dak osnovne kole, postala je aktivista Crvenog krsta. Susret sa mladalackim zabludama Sonja Liht ce doiveti u dogadajima od 1968. koji su joj zauvek promenili odnos prema Titu i Partiji. Kad je cula da jeba u Titovom kabinetu predloena ideja da na pobunjene studente treba pucati bez milosti, danima je plakala. A tako mu je verovala! U kabinetu Ante Markovica, poslednjeg premijera Jugoslavije, videla ga je kao uplaenog starca koji vuce Soroa za r

ku i objanjava da su cak i Slovenci obicne barabe, a ne ljubitelji reformi. Upravo taj berzanski meetar, milijarder, i tajanstveni filantrop Soro, postavice SonjuLiht za eficu svoje organizacije. Blizu milijardu evra dolo je u Srbiju preko fondacije ovog promotera globalizma. Sonja Liht je postala donatorski Dalaj Lama i tumac svih poslanica o ljudskim pravima. Njena pojava na prijemima smatrana je znacajnim drutvenim dogadajem. Zavladala je jedna postkomunisticka dekadencija. Poceli su uzajamno da se olajavaju kod Soroa, pa je ovaj doneo odluku da se zahvaliSonji Liht, a beogradskom Fondu za otvoreno drutvo kupio je kablovsku mreu SBB, da e izdravaju.



Drugarica Liht postala je u meduvremenu fenomen politicke izuzetnosti. Niko nema pojma o cemu je rec. Iz neobjanjivih razloga ova ena ovencana je silnim nagradama:Nagrade za mir vedskog socijalnog foruma, Nagrade za mir Evropskog rektorskog kluba, Nagrade za ljudska prava Medunarodne lige za ljudska prava, kao i Nagrade zatoleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu, za doprinos...cemu god. Konacno, drugarica Liht je dobila i najvie odlicje Francuske,orden Legije casti, cime je postala vitez, kao posebno priznanje njenom istrajnom angaovanju u odbrani demokratskih i evropskih vrednosti.

Sonja Licht (kako pie na zvanicnom sajtu) je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala socio-kulturnu antropologiju. Kao istraivacica, dugo godina je radila u Institutu za medunarodnu politiku i privredu i Institutu za evropske studije. Autorka je brojnih tekstova u domacim i medunarodnim casopisima, zbornicima i drugim publikacijama. Sredinom osamdesetih ucestvuje u osnivanju vie lokalnih i medunarodnih nevladinih organizacija, medu kojima nekoliko enskih. Od 1991. do 1995. bila je kopredsednica Helsinkeskuptine gradana, koalicije razlicitih gradanskih organizacija i pokreta iz evropskih i severno-americkih zemalja.

Od samog nastanka Fonda za otvoreno drutvo (Soros fondacije) 1991. godine, SonjaLiht se nalazila na celu institucije, kao izvrna direktorka a potom i predsednicaFonda - jednog od najvecih donatora civilnog sektora u Srbiji i Crnoj Gori. U tom periodu bila je clanica vie upravnih odbora medunarodnih institucija. Fond zaotvoreno drutvo naputa 2003, kada osniva Fond za politicku izuzetnost - deo Mree ko

a za politicke studije Saveta Evrope.

Sonja Liht, predsednica Fonda za politicku izuzetnost, ujedno je i clan Upravnogodbora East-West Instituta, Saveta Evropske fondacije za kulturu, Savetodavnihodbora enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga i enevskog centra za bezbednosne politike i Pododbora enskog programa Mree Soros fondacija, a angaovana je u upravnim odborima Narodne biblioteke Srbije, Centra za profesionalizaciju medija, Grupe 484, enskog fonda za rekonstrukciju i Deferson instituta u Beogradu.

Pavluko Imirovic: Miloevic je uspeo da umesto jednopartijskog totalitarizma uspostavi viepartijski totalitarizam, i tako odri kontinuitet totalitarizma. To je mudraformulacija oca Radovana Bigovica, jer takozvana demokratska vlast opstaje upravo zahvaljujuci nikad prekinutoj totalitarnoj vladavini aparata tajne policije.

Totalitarni reimi u korenu saseku svaki moguci pokuaj organizovanja u cilju promena?Da, vlasti su odmah posle 1968. odlucile da ukinu Savez studenata i Savez omladine Jugoslavije, da bi potom osnovale jedinstvenu organizaciju Savez socijalisticke omladine Jugoslavije. Otpor je bio estok, posebno 1974. kada sam izaao iz zatvora, gde sam dospeo po Titovom naredenju da trockizam ne sme da se zapati na ovim prostorima. Sa mnom i Milanom Nikolicem, danas suprugom Sonje Liht, Soroevim stipendistom, zatvorena je i moja pokojna supruga Jelka Kljajic-Imirovic. Osudili su nas za osnivanje inicijativne grupe za Revolucionarnu radnicku partiju. Istina jeda smo je mi osnovali, ali i da oni za to nisu imali nikakvog dokaza osim lanogpriznanja Milana Nikolica da je bio saosnivac, naravno u dogovoru sa Udbom, kakobi dobili mene i grupu. Od osude za organizacionu pripadnost branio me i direktor tudentskog kulturnog centra Petar Ignjatovic, izjavom da literatura koju sam cit

ao, a preko koje su me povezivali sa IV Internacionalom, pripada biblioteci SKC-a Svi su bili okirani kada sam za svedoka predloio Nikolicevu majku koja je u sud dola na takama. Uplaen mogucnocu da ga rodena majka optui za la, povukao je svoje cenje. Sudu to nije smetalo da, koristeci se institutom slobodnog sudijskog uverenja, uvai njegovu prvobitnu izjavu iz istrage i na njoj zasnuje presudu Odbor zaodbranu umetnickih sloboda je prva naa nezavisna organizacija, osnovana oko odbrane Gojka Ðoga. Druga je Odbor za odbranu slobode miljenja i izraavanja, takozvani Dobricin (Cosicev) odbor. Oba Odbora suprotstavljala su se dravnoj represiji. Do osnivanja Jugoslovenskog helsinkog odbora, koji je bio clan Helsinke federacije za ljudska prava, dolazi 1986. U Helsinkiju je deset godina ranije osnovan OEBS, i m



i smo to prihvatili kao svoj programski dokument jer je SFRJ bila potpisnik Helsinke povelje. Kao pandan, SKJ osniva Odbor za ljudska i gradanska prava pri SSRN,prezentujuci ga kao NVO. Predsednik tog dravnog Odbora bio je Vojin Dimitrijevic, a namera mu je bila da nas dezavuie a on dobije mandat u Helsinkiju. Dimitrijevic je tada tvrdio da u Jugoslaviji ima ljudskih prava i sloboda. Helsinka federacija taj Odbor nije priznavala, vec na, jer mi smo pratili sve politicke procese uSFRJ, branili Paragu, eksa, Gotovca, Demacija, cetvoricu u Ljubljani... eelj je snama 1983. pisao peticiju protiv presude islamskim fundamentalistima, odnosno Aliji Izetbegovicu i grupi. A onda je s nama hapen 1984. kada je na Otvorenom univerzitetu govorio Milovan Ðilas. Osnivanjem Jugoslovenskog helsinkog odbora za ljudska prava, u nau javnost ulazi pojam nevladina organizacija. On je prvobitno oznacavao intelektualnu i politicku nezavisnost od totalitarizma. Ali, NVO su 80-ih postale institucije pod kontrolom MMF i Svetske banke, Soroeve fondacije, UN i raznihCIA-kih organizacija. Podredene su svrsi razaranja socijalnih ustanova i nezavisnih organizacija, pre svega sindikata.

Za odbranu politike Vlade Srbije, Veran Matic je angaovao svog druga Velimira Curguza Kazimira. Velimir Kazimir poceo je u Marksistickom centru Gradskog komitetazajedno sa Sonjom Liht.. Uprkos tri decenije u novinarstvu, nije poznat iroj javnosti. Njegovi izvetaji se, uglavnom, stavljaju u dosijea. Uzlaznom linijom karijera g. Curguza krenula je kad je uhvacen da kao ovisnik krade po apotekama. Ondaje sve je zaboravljeno. Pred njim su u Politici cutali. Znali su kuda ce to to kau otici. On je bio prijatelj direktora Dragana Hadi Antica i Duana Mitevica. Dok je Politika u Miloevicevo vreme cicena od nepodobnih, Curguz nije imao problema iak

o je bio u upravnom odboru Soro fonda. Neko je brinuo.

157. Ivan Stankovic, direktor agencije Komjunis

158. Neboja aponjic, vlasnik firme Nelt, jednog od najvecih uvoznika

159. an-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji

160. Nikola Marjanovic, direktor JP Srbijavode

161. Saa Popovic, suvlasnik Grand produkcije

162. Biljana Srbljanovic, najigranija srpska dramska spisateljica

163. Goran Stamenkovic, celni covek producentske kuce Emoun

164. Ljuba Popovic, svetski priznati slikar

165. Vasilije Micic, vlasnik Kompanije Putevi i hotela Palisad

166. Neboja Nedeljkovic, direktor JP Skijalita Srbije

167. Neboja aranovic, direktor Kapa Star Limited

168. Zoran Obradovic, predsednik Petrobart-Avia

169. Nenad Canak, predsednik LSV

170. Dragan Ðuric, vlasnik Zekstre i Veterinarskog zavoda

171. Ðura Obradovic, veliki tranzicioni gazda

172. Aleksandar Nikitovic, ef kabineta premijera Kotunice

173. Stavros Joanu, predsednik Izvrnog odbora Eurobank EFG tedionice



174. Miroslav ivanov, najveci akcionar Agroiva iz Panceva

175. Goran Vukovic, direktor Nisala iz Nia

176. Mile Dragic, proizvodac i trgovac vojnom opremom

177. Ernst Bode, direktor Meser tehnogas Beograd

178. Jirgen Bakeberg, direktor Fabrike cigareta BAT-DIV

179. Boko Ðukanovic, direktor KBC Dedinje

180. Srdan Ðuric, savetnik premijera Srbije za odnose sa javnocu, direktor TV Avala

181. Goran Bregovic, na najpoznatiji muzicar u svetu

182. Ðordo Antelj, vlasnik gradevinske firme i Teniskog kluba Gemaks

183. Duan Dunjic, kupac nekoliko preduzeca

184. Aleksandar Andrejevic, generalni direktor Novosadskog sajma

185. Dejan Ilic, direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV opreme

186. Goran Paskaljevic, posle Kusturice, najuspeniji srpski reditelj

187. Vidoje Vujic, vlasnik fabrike Vujic Valjevo

188. Muamer Zukorlic, sandacki muftija i rektor Novopazarskog univerziteta

189. Andrej Jovanovic, vlasnik Kompanije Marbo

190. Vladan ivadinovic, direktor JP Srbijaume

191. Bora Stankovic, pocasni predsednik FIBA

192. Srdan Bogosavljevic, direktor Stratedik marketinga

193. Srbobran Brankovic, direktor Medijum Galupa

194. Ljubomir Tadic, pravnik i filozof

195. Rade erbedija, na najpoznatiji glumac u Holivudu

196. Rene Miloevic, direktor Intermosta

Rene Miloevic roden je 26. februara 1955. godine u abarima kod Velike Plane. Kao cetrnaestogodinji decak, s roditeljima je otiao u Francusku. Zavrio je Mainski fakulet u Lionu. U Francuskoj je poceo u velikoj automobilskoj korporaciji Reno, posle

koje radi u gradevinskom gigantu VINCI. U Srbiju se vraca 2003. godine. VINCI Construction je multinacionalna kompanija koja ima 150.000 zaposlenih u 85 zemalja i ostvaruje godinji promet od 28 milijardi evra, osniva u Beogradu preduzece Intermost. Zahvaljujuci ostvarenim poslovnim rezultatima u Srbiji, proglaen je za najuspenijeg menadera kompanije VINCI. Intermost a. d. Beograd je specijalizovano preduzeceizgradnju svih vrsta mostova, hidrotehnickih objekata i objekata niskogradnje ivisokogradnje. Izgradnja novog mosta preko Save kod Sremske Race, ubrzo je bilausporena, a bice i prekinuta ako drava ne izmiri ogromna dugovanja prema izvodacu, tvrdi generalni direktor beogradskog Intermosta Rene Miloevic. Sredinom 2006. nakonferenciji za novinare ministar za finansije Mladan Dinkic izjavio je da ce n



ovac od prodaje Mobi 063 biti uloen u realizaciju Nacionalnog investicionog planai unapredenje saobracajne infrastrukture, apostrofirajuci vec dogovorenu izgradnju mosta preko Save kod Sremske Race. Rene Miloevic je sponzor Ski festa, koji organizuje Skijaki savez Srbije, ciji je predsednik Mladan Dinkic. Inter most mesecima potrauje od Vojvodanskog investicionog fonda i JP Putevi Srbije oko milijardu dinara, to su za nas velike pare. Platili smo PDV avansno tako to smo se zaduili kodbanaka uz kamate, dok nam nai dunici stalno obecavaju isplatu potraivanja, ali ne dobijamo nita - kae Miloevic. Kako je ovaj covek uspean ako nije naplatio potraivan

197. Raka Maric, najuticajniji domaci estradni menader

198. Den Bejts, direktor TV Foksa u Srbiji

199. Goran Ciric, direktor JP PTT Srbije

200. Dragana Solomon, direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji

201. Stevan Nikcevic, direktor Jugoimport SDPR

STEVAN NIKCEVIC, direktor ''Jugoimport SDPR", nije usamljen primer da Crnogorcinemilice haraju Srbijom, i vredi rasvetliti ucinak koji je Srbiji naneo nenadoknadivu tetu. Stevan Nikcevic je radni vek poceo u Resoru slube dravne bezbednosti Srbije. Podmukao, zao, nezajeljiv. Kao takav brzo je napredovao u slubi. Dogurao jedo zamenika Centra bezbednosti RDB-a.

Kada je DOS preuzeo vlast, Nikcevic se bestidno nudi Srpskom pokretu obnove da rasturi Dravnu bezbednost Srbije, koju je nekoliko meseci ranije napustio. DanicaDrakovic ga u oktobru 2000. imenuje za koministra unutranjih poslova prelazne vlade kojom rukovodi Milomir Minic. Sa tog mesta, Nikcevic instalira svoju bandu. Ionda pocinju da se redaju afere, kojima se Stevan Nikcevic pere. Podmece dokument o pracenju novinara Slavka Curuvije. Danica Drakovic naseda na ovu provokaciju.Srpska javnost, edna pravih informacija o likvidaciji Curuvije, prihvata dokument RDB o pracenju Curuvije na dan ubista, sve do smaknuca. Kasnije ce se ispostaviti da je Nikcevicev udeo u Curuvijinoj likvidaciji bio nemerljiv. Bio je jedanod rukovodilaca. Nije samo Curuvija stradao od Nikceviceve ruke. Ali vec je bilokasno. Vec u februaru Nikcevic zaboravlja da se upoznao sa Danom Drakovic i postaje clan Demokratske stranke. Savezna vlada imenuje ga za pomocnika saveznog ministra unutranjih poslova Zorana ivkovica. Raspolauci ogromnim kolicinama novca, inf

ormacijama i dosijeima, Nikcevic vrbuje drugog ivkovicevog pomocnika, pripravnikaDragana utanovca i njegov pir u Srbiji moe da se nastavi. Svi napori da se ubicaSlavka Curuvije izvede pred sud ostaju uzaludni. Banda Stevana Nikcevica sve uspeno sabotira. Cak se i Momir Gavrilovic, na dan kada je bio u poseti kabinetu Vojislava Kotunice prethodno sreo, navodno slucajno, sa Nikcevicem.

Ipak niko nije ocekivao da Stevan Nikcevic postane direktor najvanije ustanove zabezbednost zemlje i sigurnost njene vojske. Nakon streljanja premijera Ðindica, Boris Tadic postaje ministar odbrane. Taj dan ostace upisan crnim slovima u istoriji vojske. Za svoje savetnike Boris Tadic dovodi kumove, prijatelje, ljude bezstaa, iskustva, morala...U "Jugoimportu SDPR" Nikcevic kao direktor dovodi tridesetak Crnogoraca iz srpske Slube dravne bezbednosti. Svu dokumentaciju ove savezne ustanove od nacionalnog

interesa, koja raspolae namenskom industrijom vojske, Stevan Nikcevic predaje tadanjem americkom ambasadoru u Beogradu Vilijemu Montgomeriju. Nove vlasti u Srbijipotom iz Vaingtona dobijaju nove ucene zbog vojno-tehnicke saradnje sa Irakom. Ata saradnja namenske industrije sa Irakom omogucila je da se srpska armija i njeni pripadnici odre u ivotu.Tadanji ministar odbrane Boris Tadic, koristeci se statusom svoga oca Ljubomira uDrutvu srpsko - jevrejskog prijateljstva odlazi u Izrael, sklapa neizvrive ugovore o vojno - tehnickoj saradnji, prekidajuci vec cvrste i zapocete ugovore o vojno - tehnickoj saradnji sa drugim vojnim silama. Ministar Tadic obecava potpuno unitenje nae armije i vojne industrije, posebno namenske. Trai da ga Izraelci podre



americkom kongresu kao demokratskog vodu u Srbiji.

U trenutku preuzimanja direktorskog mesta, Stevan Nikcevic na racunu "Jugoimporta SDPR-a" zatice 200 hiljada dolara. I novac i imovina ove ustanove bice meta Nikceviceve bande. Nakon to je oborena vlada Zorana ivkovica, menja se i sastav Upravnog odbora "Jugoimpoprta SDPR-a". Osim ljudi koje delegira Vlada Crne Gore, u njemu su i ministar unutranjih poslova Srbije Dragan Jocic i ministar odbrane Prvoslav Davinic. Od ocekivanih Kotunicinih poteza nema nita. Njegov ministar Dragan Jocic je dravljanin Crne Gore. Jocic o muckama cuti kao, i prima lepe pare.

Stevan Nikcevic pocinje da unitava namensku industriju. Smiljeno, hladno, cinicnoi surovo, obilazi ambasadore. Njegova osionost toliko se smucila i strancima dasu zahtevali da hitno bude smenjen. A Stevan Nikcevic se toliko trudio da se dodvori stranim slubama i domacim mafijaima da je organizovao i kradu tane Jovice Staniica, kada je ovaj iz Okrunog zatvora sproveden u Hag. Na dan kada je sprovoden uHag, Staniic je sa sobom poneo tanu punu dokumenata. Stevan Nikcevic je dobio zadatak da od vezanog Staniica ukrade tanu. I bi tako. Danas je Staniic na slobodi, to ospodina Nikcevica strano brine. Smena Stevana Nikcevica je bila vec gotova stvar. Njegovo pogubno delovanje bilo je raskrinkano. Ali, 20. septembra 2004. godineDragan utanovac trai od predsednika Republike da mu bude savetnik za bezbednost.Boris odlucuje da se konsultuje sa svojim makroima iz Sjedinjenih Americkih Drava. Nakon tih konsultacija, on izricito odbija da kuma utanovca imenuje za savetnika, jer to nije dobro zbog javnosti. 22. septembra 2004. godine, kada je smena Nikcevica trebalo da se obavi, Dragan utanovac dolazi ponovo u kabinet Borisa Tadic

a traeci od njega da utice da Stevan Nikcevic ostane na mestu direktora "Jugoimporta SDPR-a". Sutradan predsednik Republike poziva ministra odbrane Prvoslava Davinica, predsednika Upravnog odbora ove ustanove, insistirajuci da se Stevan Nikcevic ne smenjuje. Ministar Davinic, koji je obecao svojim pretpostavljenima da ce smeniti i uhapsiti Nikcevica menja odluku i Nikcevic ostaje.

Prvoslav Davinic je oboren sa mesta ministra odbrane koordiniranom akcijom bandeStevana Nikcevica i Dragana utanovca. Nikcevic je preko svojih ljudi, bivih bezbednjaka i kolega iz crnogorske tajne policije organizovao Davinicevo pracenje i razgovore sa americkim ambasadorom Majklom Poltom.

U pljackanje "Jugomiporta SDPR-a" ukljucen je ministar policije Dragan Jocic. General policije Sneana ulajic sa svojim sugradaninom Miletom Dragicem iz Zrenjanina

sklapa poslove za potrebe opremanja srpske policije uz provizije, a Jocic cuti.Jovo Curuvija, brat ubijenog urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Curuvije, u svojim cestim obracanjima javnosti i svim dravnim rukovodiocima Srbije, kao saucesnike u ubistvu svoga brata oznacava Stevana Nikcevica, biveg zamenika nacelnika Centra Resora dravne bezbednosti Srbije. Uzalud Jovo Curuvija moli da seStevan Nikcevic makar ispita pred istranim sudijom i objasni po cijem je nalogu naredio viemesecno pracenje njegovog brata, a prekinuo ga nekoliko minuta uoci streljanja.

U istrazi povodom Curuvijinog ubistva, koja je aktivirana dolaskom na vlast premijera Ðindica, sasluani su tadanji rukovodioci Resora dravne bezbednosti, svi osim Sevana Nikcevica. Milan Radonjic je pocetkom aprila 1999. godine, odlukom tadanjegnacelnika Resora dravne bezbednosti Radomira Markovica, postavljen za nacelnika

Centra Resora dravne bezbednosti Beograda. I on je u istrazi ispitivan vie puta osvojoj ulozi i saznanjima oko pracenja Slavka Curuvije. On je na sasluanjima, izmedu ostalog, uvek tvrdio i sledece: "Iako sam pocetkom aprila 1999. godine postavljen za nacelnika Centra RDB-a Beograda, iako sam poznavao vecinu zaposlenih uovoj organizacionoj jedinici, na sastancima sam im objasnio da sam ja ipak nov na ovom poslu i uputio ih da sve zapocete poslove zavre u kontaktu sa Stevanom Nikcevicem, koji je u toku svih operativnih poslova". Novinar Slavko Curuvija pracen je intenzivno nekoliko meseci po nalogu koji je potpisao Stevan Nikcevic.

202. Ivica Dacic, predsednik SPS



IVICA DACIC roden je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. U ranom detinjstvu se sa porodicom preselio u itoradu kod Prokuplja, gde je iao u osnovnu kolu. Gimnazijuje zavrio u Niu, a Fakultet politickih nauka u Beogradu 1989. Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a prvi ozbiljniji politicki angaman imao je u mladim socijalistima Beograda. Na toj funkciji ostaje do do 1992. godine. Clan SPS-a je od sredine 1991. godine. Iste godine postaje portparol SPS i clan Izvrnog odbora Glavnog odbora ove stranke, da bi postao i urednik u listu SPS "Epoha", koji se ubrzo ugasio. Bio je savezni je poslanik u Vecu gradana Skuptine SRJ od 1992. godine i predsednik Odbora za javno obavetavanje Veca gradana Savezne skuptine.Predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je koministar za informisanje u takozvanoj Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Predsednik Socijalisticke partije Srbije postaje posle smrti Slobodana Miloevica.Na izborima 1992. i 1993. bio je ef Informativno-propagandnog taba SPS. U najue rukovodstvo stranke, za clana Izvrnog odbora Glavnog odbora, izabran je na Drugom kongresu 26. oktobra 1992. i ponovo na narednom kongresu SPS 1996. Dva puta je biran za predsednika Gradskog odbora SPS-a Beograda, u februaru 2000. i decembru 2002. Savezni poslanik uVecu gradana Skuptine SRJ (SCG) je neprekidno od 1992. Bio je predsednik Odboraza javno informisanje 1996, a od juna 1997. i clan Odbora za spoljnopoliticke odnose. Od 2000. je bio clan Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veca Savezne skuptine. Od vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2003. poslanik je urepublickom parlamentu i predsednik poslanicke grupe SPS. Na estom kongresu SPS,odranom 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a.

Bio je predsednik koarkakog kluba Partizan i predsednik Sportskog saveza Srbije. Govori ruski i slui se engleskim jezikom.

Teko je ocekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu.Medutim, ukidanjem sankcija za medunarodne letove za nau zemlju je jasan pokazatelj da je medunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne moe uzdrmati ili oboritinarodnu vlast u Jugoslaviji, izjavio je 11. februara 2000. godine poslednjem radnom danu, koji je proveo kao portparol stranke. Nije prvi put da albanska skuptinana Kosovu i Metohiji proglaava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podrku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada nebi ni bila proglaena da nije unapred dogovoren nacin zavretka ovog procesa. Meni je drago da neki dravni funkcioneri danas govore slicnim recnikom kao to je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je

jo jasnije, naalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadanje politike dravnog rukovodstva, ne zbog inacenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato to su Albanci eleli nezavisnu dravu Kosovo, rekao je posle proglaenja nezavisnosti Kosmeta.

Niko kao vrhuka iz SPS ne zna da se bavi podzemnom diplomatijom i kafanskim kongresima. Takozvani cuvari nacionalnih interesa dobro su izracunali koliko ce svojpatriotizam naplatiti, pa je staro drutvo na celu sa Ivicom Dacicem i Zoranom Lilicem krenulo u novo zaludivanje ovoga naroda i njegovih pustih snova o socijalnoj pravdi.

Uoci napada hrvatske vojske u akciji ''Bljesak" (1. maja) 1995. godine, odran jehitan sastanak u General-tabu Vojske Jugoslavije. Tadanji nacelnik Uprave za moral

i informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinovic posvedocio je da je nacelnik Obavetajne uprave general Branko Krga referisao da njegovi obavetajci upozoravaju dase hrvatska vojska, uz podrku SAD, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninskekrajine. Nacelnik General-taba general Momcilo Periic pozvao je telefonom predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilica, da ga obavesti o dramaticnim dogadajima kojipredstoje. Kada je dobio vezu, i predsedniku Lilicu saoptio informacije o pokretima hrvatske vojske, predsednik Lilic mu je hladno odbrusio - "Momo, boli me ..... za Srbe iz Krajine. Nego, poalji mi po adutantu hiljadu metaka, idem u lov na patke''. Pukovnik Stojadinovic je, secajuci se ovog mucnog dogadaja, opisao nelagodu u kojoj se naao nacelnik general-taba Momcilo Periic, kao i svi njegovi saradni



ci. Zoran Lilic je oduvek bio poznat kao nitarija. Ovih dana, Zoran Lilic ponovomea karte. U njegovom skrovitu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On jenaterao Ivicu Dacica da ude u koaliciju sa Tadicem i Dinkicem, sa ciljem da Srbija izgubi podrku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvodine. Mozak ove operacije su bivi predsednik SRJ Zoran Lilic i Mica Jovanovic, koji je zajedno sa Lilicem vlasnik "Megatrend" univerziteta. Jovanovic je i vlasniknevladine organizacije "Atlanski savez", koja slui za promovisanje interesa administracije iz Vaingtona.

Zoran Lilic je iz Brze Palanke. Miloevic ga je koristio kao krpu, postavljajuci ga na mesto predsednika Savezne republike Jugoslavije, bez ikakvih ovlacenja. Maloko se danas seca Zorana Lilica. On se razveo od ene Ljubice, oenio mladom novinarkom, i posvetio se biznisu. Onom podzemnom. Tandem Lilic-Jovanovic vuce konce itretira sadaenjeg predsednika SPS-a isto kao to je Miloevic postupao sa Lilicem. Mica Jovanovic, vlasnik "Megatrend" univerziteta postavio je za ministra prosvetesvog pulena, politikologa arka Obradovica, koji je zaposlen kao profesor na njegovom univerzitetu. Tako ce Jovanovic povratiti izgubljene akreditacije za neke svoje vie kole i fakultete, i legalizovace biznis.

Kakva je uloga Ivice Dacica, predsednika Socijalisticke partije Srbije, u formiranju vlade sa Tadicevom i Dinkicevom partijom? Dacic je, nakon zavretka studija,postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom lici na Miloevica.Po nalogu Slobodana Miloevica, tadanji ef Dravne bezbednosti Srbije Jovica Staniicbio je zadatak da oeni Ivicu Dacica. Policija je Miloevicu opisala Malog Slobu kao

''ljubitelja mukog tela''. Pronadena je brzo devojka za njega, tek svrena srednjokolka Sanja. Ivica Dacic je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja,iz itorade, gde je i on odrastao, Svetlana Velickovic udala se za eljka RanatovicaArkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljacke garde, vlasnik fudbalskog kluba "Obilic'' i vie stambenih i poslovnih objekata. Ivica je bio blizak Ceci, druiose i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani.Poseban biznis poceo je sa Draganom Markovicem Palmom, Arkanovim saborcem. Palmaje pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare Palma i Ivica Dacic zaradili su prodajom uglja koji se vadi u "Resavici". Drava ulae velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tritu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, iuz pomoc Dacica preprodavao je, po trostruko vecoj ceni dravnim preduzecima, cijidirektori su morali da sluaju Daciceve naloge. Jagodina, Cuprija i Paracin posta

li su Palmina "zona interesa''. Dacic mu je omogucio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju "Palma plus'', i Dragan Markovic je poceo da popravlja svoj imid - od nasilnika i ubojice do politicara, narodnog poslanika. Nije slucajno Palmauao u koaliciju sa Dacicevim SPS-om. Dva ratna druga odlucili su da osiguraju svoj kapital.

Kada je pokrenuta prica da se srui stadion "Obilica", pod optubom da se nalazi nagroblju, umeao se Ivica Dacic, i svojim vezama je uzeo Cecu u zatitu. Ceca je lepoplatila svom zemljaku za ''zatitu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim racunima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporucio da na vreme pobegne na Kipar.

Spisak afera u kojima se pominje ime Ivice Dacica je impresivan. U aferi ''kofer

'' od hapenja ga je spasila SMS poruka generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova. U toj akciji policije uhapen je Dacicev kum Vladan Zagradanin, koji jeu to vreme bio i direktor SPS. Dacic nije podneo ostavku na partijsku funkciju.U to vreme Dacic je saradivao sa Dinkicevim pljackaima.

Glavna preokupacija Dacica bila je da preuzme ministarstvo unutranjih poslova. Zavreme Miloeviceve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko Curuvija, sekretar JUL-a Zoran Todorovic Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatovic, nacelnik uprave kriminalisticke policije Beograda Milorad Vlahovic, nacelnik Policijske stanice Savski venac Dragan Simic, zamenik ministra policije Radovan Stojcic Bada...



Nijedna ova smrt nije rasvetljena, a sva su bila politicki motivisana. Posebno je zanimljiv slucaj ubistva cetvoroclane porodice brata prve Arkanove ene Natalije. Njen brat je naden mrtav u stanu sa enom i dvoje dece. Tokom akcije ''Sablja''pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ranatovic, da bi upozorila Arkanovu prvu enu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo. Sva ova ubistva Ivica Dacic treba da ucini trajnim misterijama. Njega posebno zanima ubistvo novinara Milana Pantica, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini. Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica, i tuen je zbog klevete, ali je presudom Drugog optinskog suda u Beogradu osloboden od krivicne odgovornosti. Ministar Dragan Jocic sakrioje ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Panticevo ''privodenje razumu'' dao Dragan Markovic Palma. Pantic je istraivao njegove kriminalne radnje,Palma je naao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Milan Pantic jena licu mesta ostao mrtav.

U Socijalistickoj partiji Srbije mala grupa ljudi, na celu sa Lilicem i Dacicem,odlucuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i dastecenu imovinu legalizuje. Kako ce Ivica Dacic uspeti da sakrije svoje prljavetragove? Novog ministra unutranjih poslova narocito brine poruka, koju mu je telefonom saoptio Milorad Ulemek Legija. Upuceni tvrde da ima puno razloga da Ivicastrepi za svoj ivot, jer je sa Legijom bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obecanja...

Documents

Lažna Demokratija Upropastila Srbiju - III Deo