VISOKA TEHNIKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: Javni gradski prevoz Tema: Autobuska stajalita tipovi, projektovanje i oprema

Predmetni nastavnik:

Studenti:

Miroslav Boovi

Sanja Djordjevic 184/2009 Koji Sandra 183/2009

Sadraj1. 2. Uvod..............................................................................................................................................3 Tipovi autobuskih stajalita.........................................................................................................3 2.1 Podela autobuskih stajalita prema obliku..............................................................................3 2.2 Podela autobuskih stajalita prema poloaju stajalita u odnosu na raskrsnicu.......................4 2.3 Podela autobuskih stajalita prema poloaju..........................................................................5 2.3.1 Stajalita u odnosu na obeleeni peaki prelaz.........................................................5 2.4 Podela stajalita prema broju autobusa koji se mogu istovremeno opsluivati.......................6 2.5 Podela autobuskih stajalita prema reimu saobraaja...........................................................7 2.5.1 Autobuska stajalita na jednosmernim saobraajnicama............................................7 2.5.2 Autobuska stajalita na dvosmernim saobraajnicama...............................................7 3. Elementi za projektovanje autobuskih stajalita.......................................................................8 3.1. Odreivanje rastojanja izmeu autobuskih stajalita...............................................................8 3.1 Izbor lokacije autobuskog stajalita........................................................................................8 3.1.1 Postojanje i koordinacija svetlosnih signala...............................................................8 3.1.2 Putniki prilaz i presedanja izmeu linija...................................................................9 3.1.3 Uslovi automobilskog i peakog saobraaja.............................................................9 3.1.4 Kapacitet autobuskog stajalita i kapacitet ulice......................................................10 3.2 Oblikovanje autobuskih stajalita.........................................................................................12 3.2.1 Merodavna vozila za oblikovanje autobuskih stajalita............................................12 3.3 Dimenzionisanje stajalita u traci.........................................................................................12 3.3.1 Oblikovanje autobuskih nia....................................................................................15 3.3.2 Autobuska stajalita u krivini...................................................................................15 4. Oznake i oprema autobuskih stajalita.....................................................................................15 4.1 Oznaavanje autobuskih stajalita........................................................................................15 4.2 Objekti i oprema autobuskih stajalita..................................................................................16 4.2.1 Tehnoloki zahtevi...................................................................................................16 4.2.2 Postojea reenja objekata i opreme autobuskih stajalita kod nas...........................22 4.2.3 Predlog poboljanja objekata i opreme autobuskih stajalita kod nas.......................24 Literatura............................................................................................................................................26 Literatura

2

1. UVODAutobuska stajalita su posebno oblikovane i oznaene saobraajne povrine na kolovozu puta ili ulice, namenjene zaustavljanju autobusa odnosno ulasku i izlasku putnika. Autobuska stajalita postoje i na vangradskoj i na ulinoj mrei. Vangradska autobuska stajalita su po pravilu komunikacione take sa daljinskim transportom putnika za naselja koja su u blizini puta. U naseljima i gradovima autobuska stajalita opsluuju pre svega sisteme javnog masovnog prevoza putnika ili neke njegove para-oblike, ukoliko sistem nije razvijen (recimo prigradski saobraaj koji preuzima deo gradskog i sl.). Zbog vie moguih kategorija saobraajnica i razliitih oblika njihove realizacije i autobuska stajalita mogu biti izvedena na razliite naine.

2. TIPOVI AUTOBUSKIH STAJALITAAutobuska stajalita se mogu podeliti na vie naina u zavisnosti od sledeih obeleja: prema obliku autobuskog stajalita prema poloaju autobuskog stajalita u odnosu na raskrsnicu prema poloaju autobuskog stajalita u odnosu na obeleeni peaki prelaz prema broju autobusa koji se mogu istovremeno opsluivati prema reimu saobraaja 1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALITA PREMA OBLIKU Prema obliku autobuska stajalita mogu biti: 1) u krajnjoj (ivinoj) saobraajnoj traci 2) u autobuskoj nii: a) sa razdelnim ostrvom b) bez razdelnog ostrva: %3-sa punom irinom %3-polunia

3

15 - 20 m

Slika 1.1

Autobusko stajalite u krajnjoj (ivinoj) traci

Slika 1.2

Autobusko stajalite u nii sa razdelnim ostrvom

Slika 1.5

Autobusko stajalite u zasebnoj nii bez razdelnog ostrva

1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALITA PREMA POLOAJU STAJALITA U ODNOSU NA RASKRSNICU Prema poloaj u odnosu na raskrsnicu autobuska stajalita se mogu podeliti na autobuska stajalita: 1) ispred raskrsnice 1) iza raskrsnice 2) izmeu dve raskrsnice

4

15.0 - 20.0 m

Slika 1.7

Autobusko stajalite u protonoj (krajnjoj) saobraajnoj traci ispred raskrsnice

.

Slika 1.11 Autobusko stajalite u nii iza raskrsnice

. 1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALITA PREMA POLOAJU 1.1.1 Stajalita u odnosu na obeleeni peaki prelaz Prema poloaju u odnosu na obeleeni peaki prelaz, autobuska stajalita se mogu podeliti na autobuska stajalita : 1) ispred obeleenog peakog prelaza 1) iza obeleenog peakog prelaza

5

Slika 1.18 Autobusko stajalite u krajnjoj (ivinoj) saobraajnoj traci ispred obeleenog peakog prelaza

Slika 1.19 Autobusko stajalite u nii ispred obeleenog peakog prelaza

.

Slika 1.20 Autobusko stajalite u saobraajnoj traci iza obeleenog peakog prelaza na saobraajnici sa po jednom saobraajnom trakom u oba smera

.

Slika 1.21 Autobusko stajalite u nii iza obeleenog peakog prelaza na saobraajnici sa po jednom saobraajnom trakom u oba smera

1.1 PODELA STAJALITA PREMA BROJU AUTOBUSA KOJI SE MOGU ISTOVREMENO OPSLUIVATI Prema broju i vrsti autobusa koji mogu da se istovremeno opsluuju autobuska stajalita se dele na: 1) autobuska stajalita za jedno vozilo 1) autobuska stajalita za dva ili vie vozila

6

Slika 1.23 Autobusko stajalite za dva autobusa koji naputaju stajalite istim redosledom kojim su uli na njega

Slika 1.24 Autobusko stajalite za dva autobusa koji mogu ulaziti i izlaziti sa stajalita nezavisno jedan od drugoga

Nedostatak ovih stajalita je pojava konflikta izmeu peaka i autobusa zbog prolaska peaka izmeu zaustavljenih autobusa, zatim smanjena preglednost za vozila iz oba smera i vee rasipanje peakih tokova (peaci ne ele da obilaze dva ili vie autobusa da bi preli preko peakog prelaza). 1.1 PODELA AUTOBUSKIH STAJALITA PREMA REIMU SAOBRAAJA Prema reimu saobraaja razlikujemo autobuska stajalita : 1) na jednosmernim saobraajnicama 1) na dvosmernim saobraajnicama 1.1.1 Autobuska stajalita na jednosmernim saobraajnicama Jednosmerne saobraajnice mogu biti sa jednom ili vie saobraajnih traka.

Slika 1.25 Autobusko stajalite na jednosmernoj saobraajnici sa jednom saobraajnom trakom

Slika 1.26 Autobusko stajalite na jednosmernoj saobraajnici sa dve saobraajne trake

7

Kod autobuskih stajalita na jednosmernim saobraajnicama sa dve ili vie saobraajnih traka moe doi do konfliktnih situacija izmeu peaka koji prelaze ulicu i vozila iza autobusa. Zbog toga bi kod ovih stajalita trebalo postaviti peaki prelaz iza stajalita. Ako postoji samo jedna traka, onda su ove konfliktne situacije izbegnute. Meutim, i u ovom sluaju je bolje peaki prelaz obeleiti iza stajalita kako peaci koji prelaze ulicu ne bi ometali polazak autobusa sa stajalita. 1.1.2 Autobuska stajalita na dvosmernim saobraajnicama Dvosmerne saobraajnice mogu imati jednu ili vie saobraajnih traka po smeru.

Slika 1.27 Autobusko stajalite na dvosmernoj saobraajnici sa jednom trakom po smeru

Slika 1.28 Autobusko stajalite na dvosmernoj saobraajnici sa vie traka po smeru

Kod autobuskih stajalita na dvosmernim saobraajnicama, pored konfliktnih situacija izmeu peaka koji prelaze ulicu sa vozilima iza autobusa, moe doi i do pojave konfliktnih situacija ovih peaka sa vozilima iz suprotnog smera.

2. ELEMENTI ZA PROJEKTOVANJE AUTOBUSKIH STAJALITAPlaniranje i projektovanje stajalita du autobuske linije ukljuuje tri glavna problema: odreivanje rastojanja, lokacije, i oblikovanje autobuskog stajalita 3.1. ODREIVANJE RASTOJANJA IZMEU AUTOBUSKIH STAJALITA Rastojanja autobuskih stajalita treba da budu obrnuto proporcionalna odnosu broja putnika koji poinju ili zavravaju svoje putovanje du jedne deonice, i broja onih koji putuju kroz nju. Rastojanja kraa od 300m prihvatljiva su samo za stajalita na zahtev (gde autobusi ne staju kada nema molbe za ulazak-izlazak) na slabo optereenim linijama. Upotreba takvog rastojanja na redovnim autobuskim linijama veoma degradira kvalitet prevoza (brzinu, komfor) i negativno utie na iskorienje JGPP-a. Osim toga esta stajalita ine da se ekonomski i fiziki teko obezbeuje oprema za autobuska stajalita, kao to su zakloni, klupe i znaci obavetenja. to se tie stranih autora, F.Lehner predlae da se u zavisnosti od gustine naseljenosti rastojanja izmeu stanica kreu u sledeim granicama: u centru grada u perifernoj zoni 250 550 m 500 750 m

u prigradskoj zoni 600 1500 m 8

1.1 IZBOR LOKACIJE AUTOBUSKOG STAJALITA Glavni faktori koji utiu na izbor lokacije stajalita su: 1) postojanje i koordinacija svetlosnih signala 1) putniki prilaz i presedanja izmeu linija 2) uslovi automobilskog i peakog saobraaja 3) geometrija kretanja autobusa 4) meusobni poloaj naspramnih autobuskih stajalita 5) kapacitet autobuskog stajalita i kapacitet ulice 1.1.1 Postojanje i koordinacija svetlosnih signala Ako postoje svetlosni signali na raskrsnici bolje je autobusko stajalite locirati ispred raskrsnice. U tom sluaju voza moe da spoji ekanje na crvenom i stajanje na autobuskom stajalitu. A kao to je ve reeno stajalita ispred raskrsanica sa svetlosnim signalima su i bezbednija od stajalita iza raskrsnice jer vozai autobusa pri pribliavanju raskrsnici nemaju razloga da ure kako bi proli kroz zeleno, ve se paljivo zaustavljaju. Meutim, treba ispitati da li se dolazak autobusa ispred raskrsnice poklapa sa crvenom ili zelenom fazom na osnovu poznavanja plana tempiranja svetlosnih signala i vremena zadravanja autobusa na autobuskom stajalitu, jer ako autobus ispred raskrsnice dolazi na poetku zelene faze, onda e voza nastojati da smanji vreme zadravanja na autobuskom stajalitu kako bi proao kroz zeleno. Vozai tada ure pa se deava da prolaze kroz uto ili ak crveno svetlo ime izazivaju konfliktne situacije na raskrsnici. Koordinacija signala je znaajan faktor pri lociranju autobuskih stajalita jer moe veoma da utie na brzine autobusa. Na osnovu poznatog prostor-vreme dijagrama autobuska stajalita se mogu locirati tako da ukupni vremenski gubici autobusa na potezu budu minimalni. Jednostavno pravilo glasi da na ulicama sa linijskom koordinacijom svetlosnih signala naizmenina stajalita (pre i posle raskrsnice) rezultiraju najmanjim vremenskim gubicima. 1.1.2 Putniki prilaz i presedanja izmeu linija Putniki prilaz mora da bude paljivo razmotren. Stajalita bi trebalo locirati tako da putnici koji ekaju autobus budu zatieni od saobraaja, da imaju dovoljno ureenog prostora za kretanje i da ne ometaju peake tokove na trotoaru. Na presenim takama dveju ili vie linija, autobuska stajalita treba da budu locirana tako da se na minimum svedu smetnje i peaka rastojanja potrebna za presedanje izmeu autobusa.

V L J KT K VP T I A R O A I O O I UN K K J P E E AU OI R S D J

NP A I A P L E R VL N O O

A S AA I T J T J L A

PAI A P L R V N OO L

A S AA I T J T J L A

Slika 2.1

Lociranje autobuskih stajalita na raskrsnicama sa jakim tokovima putnika koji presedaju

9

1.1.3 Uslovi automobilskog i peakog saobraaja to se tie saobraajnih uslova pri odreivanju mesta autobuskog stajalita poeljno je da se mesto stajalita odredi tako da se na minimum svede ugroavanje bezbednosti i ometanje ostalog motornog i peakog saobraaja. Najvaniji inioci koje treba pri tom prouiti su: smetnje od skretanja ostalih vozila, sposobnost autobusa da se ukljui u saobraaj i vidljivost na peakim prelazima. U principu poloaj stajalita ispred raskrsnice izaziva najmanje smetnji kada je poprena ulica jednosmerna zdesna ulevo, ili kada je mali broj vozila koja skreu udesno iz ulice kojom se kree autobus. U tom sluaju nema desnih skretanja (ili su retka) koja bi presecala putanju autobusa te se izbegavaju loi meuuticaji autobusa i ostalog saobraaja.

Slika 2.2

Autobusko stajalite je locirano ispred raskrsnice ako nema desnih skretanja (ili su slaba)

U suprotnom sluaju, ako su intenzivna desna skretanja iz ulice kojom se kreu autobusi, a nema desnih skretanja iz bonog prilaza, bolje je autobusko stajalite locirati iza raskrsnice.

Slika 2.3

Autobusko stajalite je locirano iza raskrsnice ako su uestala desna skretanja iz ulice kojom se kreu autobusi

Autobusi koji izlaze iz autobuskog stajalita, moraju se lako ukljuivati u saobraajni tok. Kad autobusi izlaze iz stajalita, a naroito iz nie, oni ne smeju sei plotun vozila koja dolaze iza autobusa, niti ga ometati. Ovo je veoma bitno kod linijske koordinacije svetlosnih signala.

10

1.1.4 Kapacitet autobuskog stajalita i kapacitet ulice Kapacitet autobuskog stajalita i kapacitet ulice su faktori koji mogu da utiu na izbor lokacije autobuskog stajalita. Bitno je prilikom izbora lokacije stajalita izanalizirati i kakav nivo usluge bi postojao na tom stajalitu i saobraajnicama kojim saobraaju autobusi JGPP. Kapacitet autobuskog stajalita predstavlja broj autobusa koji se u jedinici vremena mogu opsluiti u posmatranom autobuskom stajalitu. Za odreivanje broja autobusa po stajalitu na sat (namenjeno iskljuivo stajanju autobusa), za tok koji nije ometan saobraajnom signalizacijom, koristi se sledea formula:

f '=

3600 R h'

3600 R = ( D+ Ct )

BUS h

a za za odreivanje broja autobusa na sat za autobuski tok ometan saobraajnom signalizacijom :

f '=

( Z / C ) 3600 R ( Z / C ) 3000 = [ tC + D( Z / C)] [ t C +D( Z / C) ]

BUS h

gde je: h' minimalni interval na autobuskom stajalitu tc vremenski interval izmeu uzastopnih vozila D vreme stajanja autobusa na stajalitu za opslugu putnika (u sekundama) R faktor redukcije za kompenzaciju vremena stajanja na stajalitima i neravnomernosti u dolasku Z zeleno (plus uto) vreme po ciklusu (u sekundama) C duina ciklusa (u sekundama) Na kapacitet autobuskog stajalita utiu: tip stajalita broj mesta na stajalitu lokacija stajalita nain naplate vonje gabariti vozila broj putnika saobraajna signalizacija da li su opsluivanja nezavisna ili ne operativna politika Sa aspekta veeg kapaciteta autobuskog stajalita bolje rezultate daju: autobuska stajalita koja obezbeuju istovremenu i nezavisnu opslugu vie autobusa autobuska stajalita u traci u odnosu na autobuska stajalita u nii (jer su manji vremenski gubici pri ukljuivanju u saobraajni tok pri izlasku sa stajalita, a time i vreme opsluge) autobuska stajalita na veem rastojanju od raskrsnice

11

Kapacitet ulice je uglavnom odreen kapacitetom raskrsnica. Uticaj autobusa na kapacitet ulica i signalisanih raskrsnica moe se iskazati kapacitetom linija javnog gradskog prevoza putnika. Pod kapacitetom linija JGPP-a smatra se kapacitet saobraajnica linija JGPP-a izraen brojem vozila u jedinici vremena ili brojem putnika u jedinici vremena. Ovaj kapacitet se moe iskazati sledeim obrascem :

CV =

3600 R th

3600 R = ( D tC) +

[

voz/h/liniji ]

gde je: Cv vozila na sat na posmatranom posmatranom preseku linije JGPP (maksimum) th vremenski interval nailaska jedinica JGPP na liniji JGPP (u sekundama) tC vremenski interval nailaska vozila na liniji JGPP (u sekundama) D vreme stajanja vozila JGPP na stanici (u sekundama) R faktor redukcije za kompenzaciju vremena stajanja na stajalitima i neravnomernosti u dolasku Sa aspekta manjeg uticaja autobusa na kapacitet ulice bolje je: autobusko stajalite locirati iza raskrsnice (na taj nain poveava se propusna mo raskrsnice, smanjuju se redovi vozila, vozila imaju vie prostora za prestrojavanje i ukljuivanje u saobraaj, a vozila koja skreu desno ne moraju vie da ekaju autobus) autobusko stajalite locirati u nii nego u saobraajnoj traci (jer autobusko stajalite u saobraajnoj traci blokira saobraajnu traku za ostala vozila i time znatno smanjuje kapacitet ulice ili prilaza raskrsnici) autobuska stajalita locirati na veem rastojanju od raskrsnice Autobuska stajalita se mogu locirati i u posebnim trakama namenjenim vozilima JGPP-a. Kriterijumi koji se razmatraju pri uvoenju ovih traka su : minimalna irina kolovoza i saobraajne trake najmanje 2 trake po smeru minimalna frekvencija autobusa u vrnom periodu ukupni bilans uteda i dobitaka koji bi se ostvarili uvoenjem ovih traka

Efekti uvoenja ovih traka su sledei: poveanje brzine kretanja vozilima JGPP smanjenje vremena putovanja poveanje frekvencije nailaska vozila poveanje bezbednosti poboljanje uslova ivotne sredine utede u potronji pogonskog goriva otean utovar i istovar roba vozila za snabdevanje smanjenje raspoloivog prostora za parkiranje smanjenje kapaciteta saobraajnica za individualna vozila

12

1.1 OBLIKOVANJE AUTOBUSKIH STAJALITA 1.1.1 Merodavna vozila za oblikovanje autobuskih stajalita Pre nego to se pristupi oblikovanju autobuskog stajalita mora da se utvrdi koje je vozilo merodavno za projektovanje stajalita. Postoje dva merodavna vozila za koja se moraju dimenzionisati elementi autobuskog stajalita, a to su: standardni autobus i zglobni autobus. Osnovne dimenzije i karakteristike ovih vozila data su na slici.

Slika 2.13 Merodavna vozila za oblikovanje stajalita

1.2 DIMENZIONISANJE STAJALITA U TRACI Stajalita u saobraajnim trakama su najjednostavniji tip autobuskih stajalita. Odgovaraju putnicima, jer staju uz ivinu traku, i vozaima jer iziskuju najmanje manevrisanje. Meutim, ova stajalita blokiraju saobraajnu traku za ostali saobraaj pa njihova primena treba da bude ograniena na trake rezervisane za JGPP ili lokacije gde je ostali saobraaj manji i autobusi se kratko zadravaju. Da li e se stajalite projektovati za zaustavljanje jednog ili vie autobusa zavisi od: broja linija na stajalitu intervala na svakoj liniji u vrnom asu koordinacije redova vonje pouzdanosti rada vremena zadravanja autobusa na stajalitu Linije sa intervalima od 3-5 minuta obino zahtevaju najmanje dva mesta za zaustavljanje, poto usporavanja autobusa esto prouzrokuju da se preklope vremena zadravanja dva autobusa. Intervali izmeu 5 i 10 minuta doputaju upotrebu jednog mesta za zaustavljanje ako su vremena zadravanja kratka u poreenju sa intervalom i zakanjenjima. Australijski autori su dali tabelu za odreivanje broja mesta za zaustavljanje na autobuskom stajalitu na osnovu broja zaustavljanja autobusa u vrnom asu uz pretpostavku da se autobus na stajalitu zadrava 20-30 sekundi.Tabela 2.4 Preporuke za odreivanje broja mesta za zaustavljanje na autobuskom stajalitu na osnovu broja zaustavljanja autobusa u vrnom asu (zadravanje autobusa na stajalitu 20-30 s)

13

BROJ ZAUSTAVLJANJA AUTOBUSA U VRNOM ASU 15 30 45 60 75 90 105 120 150 180

BROJ MESTA ZA ZAUSTAVLJANJE NA AUTOBUSKOM STAJALITU 1 1-2 2 2-3 3 3-4 3-4 3-5 4-5 5-6

Viestruka autobuska stajalita du ivinjaka mogu da pripadaju jednom od tri razliita tipa dolaenja/odlaenja autobusa: 1) Nije dozvoljeno nikakvo preticanje 1) Doputeno je nezavisno odlaenje, ali ne i dolaenje 2) Doputeno je nezavisno dolaenje i odlaenje U sluaju 1 stajalita zauzimaju duinu ivinjaka jednaku duini merodavnog autobusa L plus 1.0 m za rastojanje izmeu zaustavljenih autobusa. U sluaju 2, sem duine vozila potrebno je rastojanje od 6 do 8 m izmeu vozila za oba tipa, obian i zglobni autobus. U sluaju 3 dolazni manevar je kritiniji i zahteva rastojanje od 8 do 11 m, za obini i 10 do 13 za zglobni autobus. Specifine vrednosti izmeu ovih opsega zavise od duine i minimalnog poluprenika okretanja autobusa i eljene brzine i bezbednosti u kretanju.

Slika 2.14 Dimenzionisanje stajalita u traci za standardni autobus i nezavisno odlaenje

Slika 2.15 Dimenzionisanje stajalita u traci za zglobni autobus i nezavisno odlaenje

14

Slika 2.16 Dimenzionisanje stajalita u traci za standardni autobus i nezavisno dolaenje i odlaenje

Slika 2.17 Dimenzionisanje stajalita u traci za zglobni autobus i nezavisno dolaenje i odlaenje

U oblikovanju autobuskih stajalita treba da se proceni odnos izmeu fleksibilnosti kretanja i potrebne duine ivinjaka. Nezavisni dolasci su uvek poeljni za fleksibilniji rad ali zahtevaju 50 do 80% veu duinu ivinjaka od stajalita bez preticanja, a vea duina stvara due peake distance i zahteva vie zaklona i detaljnije informacije za putnike. 1.1.1 Oblikovanje autobuskih nia Autobuska stajalita u nii obezbeuju viu bezbednost i manji uticaj na ostali saobraaj. Naroito su korisna na ulicama sa jednom trakom po smeru, kao i na teko optereenim vietranim arterijama na kojima zaustavljanje u voznoj traci izaziva vee zastoje i remeti saobraajni tok. Za oblikovanje nia treba da budu ispunjena dva uslova: 1) Trotoar treba da bude dovoljno irok da bi primio putnike koji ekaju i omoguio lak prolaz drugih peaka 1) Nie treba da budu locirane i oblikovane tako da autobusi mogu lako da se vrate u vozne trake Zbog visokog osovinskog pritiska nie trebaju da imaju kolovoz dimenzionisan za saobraaj teih vozila. 1.1.1 Autobuska stajalita u krivini Princip je da se autobusko stajalite predvia na deonici saobraajnice koja je oblikovana bez horizontalnih i vertikalnih krivina i pregledna, meutim autobusko stajalite se moe projektovati i u krivini ako za to ne postoji druga mogunost. Primer takvog stajalita dat je na slici.

15

Slika 2.26 Primer autobuskog stajalita u krivini

2. OZNAKE I OPREMA AUTOBUSKIH STAJALITA2.1 OZNAAVANJE AUTOBUSKIH STAJALITA Za oznaavanje autobuskih stajalita bilo da su na kolovozu ili posebno izgraenim niama koriste se oznake prikazane na slici 3.1.

Slika 3.1

Elementi horizontalne signalizacije za oznaavanje autobuskih stajalita

U kombinaciji sa natpisom BUS obeleava se front autobuskog stajalita ija duina zavisi od njegovog znaaja, poloaja u mrei i tehnikih karakteristika autobusa koji istovremeno koriste stajalite. Sve oznake su ute boje. Na slikama 3.2 i 3.3 su prikazani primeri oznaavanja autobuskih stajalita.

Slika 3.2

Horizontalne oznake autobuskog stajalita za zaustavljanje jednog autobusa

L

Slika 3.3

Horizontalne oznake autobuskog stajalita za zaustavljanje dva autobusa

16

2.2 OBJEKTI I OPREMA AUTOBUSKIH STAJALITA 2.2.1 Tehnoloki zahtevi Svako autobusko stajalite mora da ima na trotoaru prostor za putnike koji ekaju autobus, i koji ujedno slui za prihvat ili otpremu putnika. Duina ovog prostora zavisi od merodavnog autobusa (min. 14 m, odnosno 20 m za zglobni autobus), broja mesta na stajalitu, opreme stajalita i mesta gde se stajalite nalazi. Trotoar treba da bude dovoljno irok da bi primio putnike koji ekaju (min. 3.0 m za stajalita bez nastrenice i min. 3.5 m za stajalita sa nastrenicom) i omoguio lak prolaz drugih peaka. Najblii objekti treba da budu odmaknuti od prostora za putnike najmanje 1.5 m.

OBJEKAT3.50 min 14.00 m (BUS) min 20.00 m (ZG BUS)

Slika 3.4

Prostor za putnike koji ekaju autobus

Ovaj prostor za putnike koji ekaju autobus mora biti izdignut od kolovozne povrine za najmanje 12 cm i oivien celom svojom duinom. Nekad se ovaj prostor izdie od kolovozne povrine i 20-25 cm zbog lakeg ulaska u autobus.

Slika 3.5

Niski i visoki ivinjaci

Laki ulazak u autobus moe da se obezbedi i postavljanjem rampi za laki ulazak.

Slika 3.6

Rampe za laki ulazak u autobuse

Ove rampe bi trebalo postavljati na stajalitima u blizini bolnica, domova zdravlja, starakih domova i drugih objekata gde se oekuje da najvei broj putnika budu stare i bolesne osobe ili invalidi. U objekte i opremu koja moe da se nae na autobuskom stajalitu spadaju: oznaka stajalita 17

min 1.50

sklonite za putnike klupe za sedenje informacione table reklamni panoi osvetljenje zatitne ograde korpe za otpatke telefonska govornica razni kiosci, prodavnice automat za prodaju karata Osnovni tehnoloki zahtevi koje treba da ispunjavaju navedeni objekti i oprema stajalita su sledei : da omogue lako i nedvosmisleno uoavanje i prepoznavanje autobuskog stajalita od strane vozaa i putnika da prue odreeni komfor i zatitu od vremenskih nepogoda putnicima koji ekaju autobus da prui korisnicima stajalita odreene informacije da obezbedi bezbednost svim korisnicima stajalita da obezbedi i neke dodatne usluge na najoptereenijim stajalitima (telefon, kupovina karata, i dr.) Oznaka stajalita je osnovni element opreme ostajalita. Ona mora da bude sastavljena od: tabla sa oznakom da se radi o autobuskom stajalitu i nazivom stajalita tabla sa brojevima linija koje stajalite opsluuje stuba nosaa (moe biti izveden kao jednostruki ili dvostruki, savijen ili ne) Oznaka stajalita je najmanji sadraj jednog stajalita. Table sa oznakom stajalita moraju da budu dobro uoljive i vidljive i vozaima i putnicima. Ove table ne smeju biti zaklonjene drugom opremom, reklamama, drugim oznakama ili zelenilom. Primeri oznaka stajalita koje se koriste u svetu dati su na sledeim fotografijama.

18

Slika 3.7

Primeri oznaka autobuskih stajalita u svetu

Sklonitem za putnike smatramo specijalno izgraen objekat na stajalitu javnog prevoza ija je funkcija da putnicima obezbedi zatitu od padavina i vetra i prui im komfor dok ekaju nailazak vozila. U svetu postoji veliki broj razliitih vrsta sklonita za putnike, pa je teko govoriti o nekom standardnom modelu. Primeri nekoliko sklonita za putnike koja se koriste u svetu dati su na sledeim fotografijama.

Slika 3.8

Primeri nekoliko dizajnerskih reenja sklonita za putnike

19

Slika 3.9

Primeri nekoliko sklonita za putnike u svetu

Odluka o postavljanju sklonita za putnike moe da se posmatra kroz tri faktora: Optereenost stajalita je najznaajniji faktor koji integrie osnovne karakteristike stajalita: broj ulazaka/izlazaka putnika frekventnost linije (od koje zavisi duina ekanja) Izloenost atmosferilijama faktor koji govori o prioritetnom postavljanju sklonita na mestima izloenim vetru i kii (vie se odnosi na stajalita na periferiji nego u centralnoj zoni grada) Mesto atrakcije radi se o stajalitima koja zbog socio-ekonomskog okruenja predstavljaju poseban interes zbog veeg broja putnika (kole, preduzea, trni centri, pijace i sl.) ili vrste putnika na njima (bolnice, domovi zdravlja, staraki domovi i sl.) Za postavljanje stajalinih objekata potrebno je dobiti saglasnost urbanista (usaglaenost sa okolinom), saobraajnih strunjaka (bezbednost, vidljivost) kao i komunalnih organizacija (odravanje, ienje, iznajmljivanje reklamnog prostora). Dimenzije sklonita mogu da budu vrlo razliite ali postoje minimalne dimenzije koje moraju da se potuju : visina sklonita min. 2.5 m irina sklonita min. 1.0 - 2.5 m u zavisnosti od tipa sklonita duina sklonita min. 5.0 m najmanja povrina za jednog putnika u sklonitu 1.0 m minimalna povrina sklonita 5.0 m2

2

Sklonite za putnike mora da zadovolji sledee tehnoloke zahteve: da titi putnike od vetra i padavina da obezbedi odreeni komfor putnicima koji ekaju na prevoz da obezbedi dobru vidljivost (bona strana okrenuta smeru nailaska vozila mora da ima slobodno vidno polje) da obezbedi nesmetano kretanje ostalim uesnicima u saobraaju (peaci, biciklisti) da se estetskim karakteristikama uklopi u okruenje da bude bezbedno 20

da bude osvetljeno U okviru sklonita za putnike najee se nalaze klupe za sedenje koje mogu biti izraene od razliitih materijala (drvo, metal, plastika i sl.) U opremu stajalita spadaju i informacione table namenjene korisnicima stajalita. One mogu sadrati sledee informacije: oznaku naina transporta autobus, trolejbus ili tramvaj (na stajalitima gde se zaustavljaju razliiti vidovi transporta) red vonje linija koje stajalite opsluuje plan linija koje stajalite opsluuje mreu svih linija javnog gradskog prevoza plan grada ili dela grada u kome se stajalite nalazi podaci o osnovnim vrstama karata, njihovim cenama i tarifnim zonama spisak i brojevi telefona znaajnih slubi u gradu

Slika 3.10 Primeri informacionih tabli

Koliina informacija na autobuskom stajalitu zavisie od ranga stajalita i okruenja u kojem se ono nalazi. Poto na stubu nije mogue preneti korisnicima mnogo informacija, za tu svrhu se mogu koristiti zidovi sklonita za putnike. Na zidovima sklonita se mogu isticati i reklamne poruke. Pri tom treba voditi rauna da one ne prevagnu nad izgledom stajalita i da se stajalite ne pretvori u mesto isticanja reklama. Stajalita treba da su nou osvetljena ulinom rasvetom, a tamo gde ulina rasveta nije dovoljna treba obezbediti dodatno osvetljenje. 21

Na nekim stajalitima moe se postaviti metalna zatitna ograda uto-crne boje da bi se zatitili putnici od motornih vozila i spreilo parkiranje putnikih automobila u okviru stajalita. Na optereenijim stajalitima trebalo bi omoguiti kupovinu karata na kiosku ili automatu smetenom na stajalitu. Kiosci za prodaju karata mogu biti postavljeni kao samostalni objekti ili se mogu nalaziti u sklopu sklonita za putnike. Ako se umesto kioska prodaja vri putem automata onda on moraju zadovoljiti sledei tehnoloki uslovi: mora biti snabdeveni efikasnim ureajem za prepoznavanje monete i ureajem za spreavanje ubacivanja nekih drugih predmeta osim novca mora da omogui lako rukovanje i odabir vrste karte i tarifne zone mora biti sposoban da vraa kusur, daje obavetenja ako kusura nema ili ako nema karata broj prodatih karata treba da se automatski registruje mora da bude tako konstruisan da omogui promenu cene i tarifa kad doe do promene mora biti snabdeven alarmnim ureajem i da bude zatien od nasilnog obijanja i oteenja, kao i otporan na potrese 1.1.1 Postojea reenja objekata i opreme autobuskih stajalita kod nas Oznaavanje stajalita se vri sa stajalinim stubom (zelene boje, visine oko 3.0 m) koji sadri sledee table: tabla sa nazivom stanice (33 x 15 cm) tabla sa brojevima autobuskih linija koje staju na tom stajalitu (33 x 23 cm) tabla sa redom vonje (25 x 32 cm), privrena na stubu na visini oko 1.6 m

22

3 3 .0 0

2 5 .0 0

Slika 3.12 Stajalini stub sa informacionim tablama

Osim na stajalinom stubu ove table mogu da se postave i na stubovima uline rasvete ili na nekom objektu. Umesto ovakvog sistema oznaavanja, mogue je da se naziv stajalita i informacija o brojevima linija koje staju na stajalitu oznae na sklonitu za putnike, a nije redak sluaj da se i jedan i drugi vid oznaavanja nau na istom stajalitu. Pored reda vonje od informacionih tabli moe se na nekim frekventnijim autobuskim stajalitima nai i plan grada ili dela grada gde se autobusko stajalite nalazi.

23

32.00

23.00

15.00

Slika 3.13 Plan grada na stajalitu

Kao sklonita od padavina i vetra, za putnike koji ekaju autobus, koriste se nadstrenice. Nadstrenice mogu biti otvorene i zatvorene. Postoje razni dizajni nadstrenica. Na fotografijama su prikazani neki primeri nadstrenica kod nas.

Slika 3.14

Primeri nadstrenica kod nas

Na slici 3.15 dati su primeri dimenzija dva tipa nadstrenica.

min 2.25

0.50

2.50 3.50

0.50

3.00

2.00 ( 1.50)

2.50

1.50

0.50

3.00

4.00 ( 3.50)

Slika 3.15 Primer otvorene i zatvorene nadstrenice

Prvi tip, tzv.peurka omoguava zaklon od padavina, daje dobru preglednost i ne ometa peake u kretanju jer se nosei stubovi nalaze u sredini konstrukcije, ali ne titi putnike od vetra niti obezbeuje dodatni komfor.

24

Drugi tip je poboljan to se tie zatite od vetra i obezbeuje i sedenje, ali putnici ne mogu da vide nailazak vozila ako ne izau. Najnoviji tipovi nadstrenica imaju savremen dizajn, sopstveno osvetljenje, mesta za sedenje, korpe za otpatke, reklamne panoe, telefonske govornice a neke imaju ak i kiosk u svom sastavu. Od ostale opremu na stajalitu se mogu nai i razni kiosci, prodavnice, osvetljenje, reklamni panoi, zatitne ograde, telefonske govornice, korpe za otpatke i dr.

1.1.1 Predlog poboljanja objekata i opreme autobuskih stajalita kod nas Analizom postojeeg stanja objekata i opreme i poreenjem sa tehnolokim zahtevima navedenim u taki 3.2.1 proizilazi zakljuak da je najvei nedostatak nedovoljna informisanost korisnika stajalita. Zbog toga bi trebalo poveati informisanje putnika postavljanjem informativnih tabli sa sledeim informacijama: red vonje linija koje stajalite opsluuje plan linija koje stajalite opsluuje mreu svih linija javnog gradskog prevoza plan grada ili dela grada u kome se stajalite nalazi podaci o osnovnim vrstama karata, njihovim cenama i tarifnim zonama brojevi telefona na koje se moe informisati o javnom gradskom prevozu Trebalo bi menjati postojee oznake autobuskog stajalita sa oznakama koja daje vie informacija o linijama javnog gradskog prevoza. Primer jedne oznake koja se koristi u nekim gradovima SAD-a i koja bi mogla posluiti kao primer da se slina uvede i kod nas prikazana je na slici 3.16.

Ova oznaka sadri pored brojeva linija i naziv linije, broj telefona na koji se mogu dobiti informacije o prevozu, table sa redom vonje za svaku liniju i planom linije. Poto na stubu nije mogue preneti korisnicima mnogo informacija potrebno je obezbediti i informacinu tablu na zidu sklonita za putnike na kojoj bi se istakle i ostale informacije kao to su plan grada ili dela grada gde se stajalite nalazi, podaci o mrei gradskih linija, osnovnim vrstama karata, njihovim cenama i tarifnim zonama kao i podaci o redu vonje i plan linija ako ne mogu da se postave na stubu. Primer jedne takve table postavljene na zidu sklonita prikazan je na slici 3.17.

25

Slika 3.16 Primer stajaline oznake

Slika 3.17 Primer informacione table u okviru sklonita za putnike

Osim preporuka navedenih u taki 3.2.1. nedovoljne informisanosti korisnika stajalita moe se uoiti i nedostatak sklonita za putnike na mestima gde bi trebalo da budu postavljena, to je naroito izraeno na perifernim delovima grada. Zbog toga bi trebalo izvriti detaljnu analizu svih autobuskih stajalita i prema opisanim faktorima u taki 3.2.1 doneti odluku o postavljanju sklonita na mestima gde su ona neophodna. Pored toga trebalo bi obezbediti korisnicima kupovinu karata na najoptereenijim stajalitima putem kioska ili uvesti automate za prodaju karata. Zatim je potrebno povesti vie rauna o istoi stajalita, osvetljenosti i bezbednosti korisnika i sve to uz potovanje.

26

LITERATURA(1) R.Bankovi: Javni gradski putniki prevoz, Nauna knjiga, Beograd, 1982 (2) V. Vui: Javni gradski prevoz sistemi i tehnika, Nauna knjiga, Beograd, 1987 (3) B.Stani, P.Zdravkovi, S.Vukanovi, S.Milosavljevi: Elementi saobraajnog projektovanja Horizontalna signalizacija, Saobraajni fakultet, Beograd, 1998 (5) LJ.Kuzovi: Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraajnica,Saobraajni fakultet, Beograd, 2000 (6) K.Lipovac: Lociranje autobuskih stajalita JGMPP u zonama objekata velike atrakcije kao funkcija bezbednosti saobraaja sa posebnim osvrtom na Beogradske uslove, Magistarski rad, Saobraajni fakultet, Beograd, 1987 (8) ori Aleksandra: Analiza i ocena sa predlogom poboljanja karakteristika presedake stanice: Novi Beograd, u javnom masovnom transportu putnika u Beogradu, Diplomski rad, Saobraajni fakultet, Beograd, 2004 (9) Dejan Simi: Analiza i unapreenje funkcionisanja JTP sa primerom na izabranoj liniji 9 u Beogradu, Diplomski rad, Saobraajni fakultet, Beograd, 2003 (10) Sran Tomi: Meusobni uticaj parkiranih automobila na peakim stazama na kretanje vozila u utim trakama, Diplomski rad, Saobraajni fakultet, Beograd, 1997 (11) P.Zdravkovi: Poveanje kofora i informisanosti putnika na stajalitima i u vozilima javnog masovnog prevoza, asopis Saobraaj u gradovima br. 3-4/97, Beograd (12) Internet sajtovi: www.sydneybuses.nsw.gov.au www.wall.de www.the-bus-stops-here.org www.transportforlondon.gov.uk www.mbta.com www.blackbeltjones.com www.natransit.com www. i-busnet.com www.lacon4.org

27