Bodler 1

SIMBOLIZAM Od kraja 40ih god 19. veka do poetka II sv rata 1886. manifest simbolizma. an More. Simbolisti sami nalaze ime za svoj pokret koji se jako brzo irio po Evropi. Znaajan je za rusku knj.i kod nas takoe. Teorija poezije polazi od simbolizma. Ni sami su drali do zvukovne organizacije. Upotreba renika ula u poeziji. Da li ovek ima ulo za megnetizam? Ova standardna ula percipiraju klasine stvari. U Madam Bovari se oko 600x pominju boje. Taktilna ula (dodirna) hrapavo, vrsto, meko. Simbolisti su nastupili kao protivnici naturalizma. 1830. julska revolucija u Francuskoj. 1866. ogist Kont, kurs pozitivne revolucije I tom; II 1871; III 1876. Savremeni Parnas, Teofil Gotje, 1817/18. Gotje je pisao romane i lanke i bio poznati urednik romana i asopisa. Lakon de Lil (1818-1894) sredinja figura parnasovaca. Tragine pesme, 1866. prevodio sa starogfrkog. Teofil de bangrit Sivik Don (1839-1907) Hoze Marija Deredija (roen na Kubi) Luj Buje (Floberov prijatelj) Luj Menar, bavio se hemijom Bodler, Rembo, malarme Parnas. Jako bitan, u Rusiji pod imenom AXAIZAM. Nisu mnogo raspravljali o poeziji. Od um.se trailo da ima neku moralnu svrhu. Romantiari su hteli da svojom poezijom zauzimaju se za visoke ciljeve. Pukin u Exegi monumentum kae da je slavan jer je slavio slobodu, a ne svoje sopstvene pesme. Gotje ismeva moralistiko shvatanje um. to je um.vie moralna, manje je umetnika. Larpurlartizam. Kant svrhovnost bez svrhe. Pitanje da li je Gotje to preuzeo od Kanta? Viktor Puze objavljuje takoe o Kantu, poznavao Kanta, pa je moda Gotje uo od Puzea.

Nepristrasnost (bitno za Flobera) da pesnik ne pokazuje svoje oseaje prema onome o emu pie. Parnasovci. Potovanje pravila za razliku od romantiara koji nisu. Po parnasovcima pesnik je onaj koji ume da rukuje pravilima. Hteli su da postanu majstori za pravljenje stihova. Parnas je ime zbornika. Parnasovci su se pozivali na Igoovu zbirku Orijentalke. Utvreni oblici (na osnovu rimovanja stihova i strofa). U antikoj poeziji nema niega to bi se moglo nazvati utvrenim. Trubaduri smatraju da svaki pesnik treba da nae svoju strofu. Sonet. Parnasovci. Kongres sonetista. Trileti 8 stihova (1,4,8/2,7 se rimuju). Aktuelno u 19.v. Pantum. Katren sa ukrtenom rimom. Balada. Pripev. Stari pesniki anrovi se sreu kod parnasovaca himne, ode, idile (teokrit). Lamartin svoje legije naziva meditacijama. Kod nase se to naziva Tugovankama. Parnasovcima je Lukrecije jako vaan pesnik. Prisutne su i opisne pesme, predeli, godinja doba, raznpvrsna interesovanja. Gotje pesma Pejza (dosta pesnika ima pesama pod tim nazivom). Gotje pie i o Kini. Priroda se opisuje u zaviosnosti od godinjeg doba ili doba dana. Tema prolea je najea u germanskoj poeziji. Elegije se piu kao pesme o jeseni. Sreu se i pesme u ijem naslovu stoji ime god.doba. Gotje, pesma Karmen, posveena jednoj italijanskoj ciganki. Piu o slikama, statuama, mineralima.

Bodler 2

Najbolja kritika nekog um.dela je po parnasovcima sonet o nekoj slici. Tematski njehova poezija je raznovrsna. U naslovu se imanuje ono o emu e se pisati, tako da nemamo dilemu o emu je re. Pesma treba da bude jasna (to je bitno za parnasovce)! Tu se javlja sukob sa simbolistima. Parnasovci su se interesovali za predmet prirodnih nauka. Opisna poezija je bila usmerena na slikarstvo. Koristili su boje, svetlosti i senke u opisima. Bitan predmet u pesmi je i opis koji lii na naslikan predmet. Oni su u nekoj meri bliski pozitivizmu. Flober od njih uzima svoju osnovnu formulu o ravnodunosti, i to pre svega u romanu Salamba, o Kartagini. Kopirao je neke rei koje bi trebalo da lie na neke kartaginske. Flober je opisao jako dobro odeu u tom romanu, pa to postaje moda. Veliki broj boja, mirisa, napravio je kitnjast, ivopisan roman. Parnasovci su se jako zanimali za stanje civilizacije, ali nudi neki otpor prema hrianstvu. Ono se ispituje na neki nov nain, slino Zenonu Kosidovskom. Molitva na Akropolju u knjizi Uspomena gde stoji sve je simbol i sve je san, a Hrista nazivaju prljavim galilejcem. Romantizam parnas simbolizam. Simbolizam je nastavak parnasa, ali se okree od njega. Neki se autori nalaze u antoligijama obe kole (Verlen, Malarme, Bodler). Simbolizam. Znaenje termina simbolizam u istoriji knjievnosti Rene Velek u tekstu Termin i pojam simbolizam u istoriji knjievnosti precizno odreuje pojam simbolizma kao jednog perioda u istoriji knjievnosti. Re simbolizam se moe upotrebiti kao opti termin za knjievnost u svim zapadnim zemljama koja je dola posle opadanja realizma i naturalizma XIX veka, a prethodila usponu novih avangardnih pravaca: futurizma, ekspresionizma, nadrealizma, egzistencijalizma i tako dalje. Zatim, simbolizam se upotrebljava kao termin za dominantni stil koji je nastao posle realizma XIX veka. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina devetnaestog veka, simbolizam predstavlja opte ime za novija kretanja u francuskoj poeziji. Taan sadraj pojma simbolizam u istoriji knjievnosti U najuem smislu, odnosi se na jednu grupu francuskih pesnika koji su sebe nazvali simbolistima 1886. godine. eleli su da poezija bude ne-retorika, traili su raskid sa Igoom i parnasovskom tradicijom. Hteli su da rei ne samo znae, nego i da sugeriu. eleli su da metafore, alegorije i simbole koriste ne samo kao ukrase, ve i kao organizacioni princip svojih pesama. Hteli su da njihov stih bude muzikalan, da u praksi ukinu oratorske kadence francuskog aleksandrinca, a u nekim sluajevima i rimu. Njihovo najtrajnije dostignue jeste slobodan stih. U neto irem smislu, termin simbolizam se odnosi na opti pokret u Francuskoj, od Nervala i Bodlera do Klodela i Valerija. Karakteristina je ogromna raznolikost teorija ak i teorije dva tako bliska pesnika kao to su Bodler i Malarme potpuno su razliite i gotovo inkompatibilne. Bodlerova i Malarmeova poetika Bodlerova estetika je romantina - ne u smislu emocionalizma, oboavanja prirode i egzaltacije ega, ve pre u duhu engleske i nemake romantiarske tradicije, velianja imaginacije, retorike metamorfoza i univerzalne analogije. Kolridovom terminu konstruktivna imaginacija Bodler daje metafiziko znaenje

Bodler 3

pozitivnog odnosa sa beskonanim. Umetnost je jedan drugi kosmos koji menja i, stoga, humanizuje prirodu. Umetnik svojim stvaranjem ukida jaz izmeu subjekta i objekta, oveka i prirode. Umetnost treba da stvara sugestivnu magiju u kojoj su istovremeno sadrani i objekt i subjekt, spoljanji svet i sam umetnik. Malarme govori gotovo sasvim suprotno. On je bio prvi pesnik koji je radikalno nezadovoljan obinim jezikom komunikacije. Pokuavao je da konstruie jedan potpuno odvojeni jezik poezije. Iz jezika bi trebalo iskljuiti drutvo, prirodu i linost samog pesnika i ponovo ga uiniti stvarnim, maginim, uiniti da rei postanu stvari. Umetnost moe samo da nagovetava i sugerie, a ne da transformie kao kod Bodlera. Psiholoka osnova njegove negativne estetike je u oseanju sterilnosti, nemoi i konane tiine. Predlagao je knjigu kojom bi se zavrile sve knjige na svetu. Poput mnogih, i Malarme eli da izrazi misteriju univerzuma, ali osea da misterija nije samo nereiva, ve i prazna i nema samo Nitavilo. Umetnost traga za Apsolutom, ali se ne nada da e ga ikada dostii. Sutina sveta je Nitavilo i pesnik samo o tom Nitavilu moe da govori. Samo umetnost preivljava u univerzumu. ovekova je glavna vokacija da bude umetnik, pesnik koji je u stanju da makar neto spase od opteg brodoloma vremena. Knjiga lebdi nad prazninom, nad nemim nitavilom bez bogova. Poezija je odluno odseena od konkretne stvarnosti, od izraavanja pesnikove linosti, od bilo kakve retorike ili emocije postaje samo znak koji oznaava Nita. Sa druge strane, kod Bodlera poezija menja prirodu, iz zla izvlai cvee, stvara novi mit, miri oveka sa prirodom. Odnos simbolizma i pravaca koji mu neposredno prethode, odnosno za njim slede Simbolizam, u jo irem smislu, obuhvata itav period na internacionalnom planu, koji se jasno izdvaja od onih koji mu prethode realizma ili naturalizma. Ima izvesnog kontinuiteta sa romantizmom, ali se i od njega razlikuje; u simbolizmu je transcendencija prazna, nema oboavanja jedinstva misterioznog univerzuma. Neprijateljstvo sa prirodom je kljuno mesto koje odvaja simbolizam od romantizma. Simbolizam je jasno odvojen od avangardnih pokreta koji mu slede tu se vera u jezik potpuno sruila, dok kod Malarmea i Valerija jezik zadrava svoju kognitivnu i ak magijsku mo. Konano, simbolizam je i jedan univerzalni fenomen u itavoj knjievnosti svih vremena, jer pesnici su se oduvek sluili simbolima.

Bodler 4

arl Bodler Biografija kao anr cveta u 19.veku. bitan je ivot pisaca. Doba neko ne moe razumeti ako nemamo podatke o ivotima istaknutih linosti tog vremena. Vano Sent Bev. Prust protiv Sent Beva. Zamera mu to zanemaruje duboko pievo JA i da nije razumeo vrhunske umove svog vremena. Dve vrste biografije prvo tenja da se to vie utvrde injenice, malo se osvre na knj.delo u Engleskoj. Tinjanov je zato rekao da se bigrafija pisca ne razlikuje od biografije generala. Klod Pioa biograf Bodlerov. 1821. roeni Distojevski, Bodler, Flober. Bodlerov otac bio je svetenik, pa zatim dravni savetnik. Majka je bila mlaa od oca oko 34 godine. Nakom smrti oca majka se preudala, a to jeza Bodlera bilo teskobno. Studirao je na kraljevskom koledu u Lionu, pa u Parizu, gde dobija II nagradu za najbolju pesmu na latinskom. Sa Pirineja donosi pesmu Nespojivost, a tamo je bio sa ouhom. 40.e upoznaje Saru kurvu. Ona ga podstie da napie 2 pesme Ja nemam ljubavnicu i Ti e videti vasionu. Zbog nepodnoljivog ponaanja, ouh ga alje u Indiju, ali je Bodler prekinuo putovanje. Posle tog putovanja u Indiju Bodler se nije makao iz Pariza. 1842. se vraa u fransucsku, upoznaje anu, glumicu kojoj posveje puno svojih radova, iz Cvea zla. Te godine dobija naslee oca, ogromno bogastvo. Sen Lui, pored Notr Dam, klub, kafana gde je stalno blejao. 1843. sarauje u zborniku Stihovi, eli da napie dramu u stihovima. Te godine pie puno pesama koje ulaze u zbirku Cvee zla. 1844. skandalnozno se ponaao i majka pokree parnicu da Bodler dobije staratelja. To je bilo ponienje, rana koju je ceo ivot nosio. Salon 1845, Salon 46 likovne kritike (bavio se i likovnom kritikom). 1845. pomilja na samoubistvo, upada u psihiku krizu, a rukopise ostavlja jednom od parnasovaca. Prelazi da ivi kod majke u luksuznom delu Pariza, ali ne moe mnogo da izdri. Plagirao je rukopis nekog Engleza kao da je njegov. Februarska revolucija 1848. 1857. objavljuje Cvee zla. Umire ouh i on se konano zbliava sa majkom. '56 objavljuej prevod Pooovih pria i neki pogled na Poa. '57 u julu ve pristiu prvi napadi na zbirku. Suenje zbirci 20. avgusta i osuen je da plati 300 franaka i 6 pesama je moralo biti izbaeno. Ta sudska odluka je ponitena 1950. Te iste godine sueno je Floberu za Madam Bovari. 1866. zbornik Savremeni Parnas. Bodler alje uredniku 5 pesama. Olupine zbirku izdaje u Belgiji i ukljuuje pesme iz Cvea zla, one koje su osuene. Pojavljuje se simptom afazije kod Bodlera. 31. avgusta 1867.umire na rukama majke, potpuno nem. Bojio je kosu u zeleno. Bio skandalozan i excentrian. Klod Pioa priredio je celokupno delo. 1861. izdej Cvee zla, pesme rasporeene po ciklusima, pa Olupine-pesme 1868-dodataj Cveu zla. Pariski splin male pesme u prozi + epilog u stihu. Simbolisti se dive Vagneru, on im je potvrda onoga to su eleli da postignu. Vetaki ??? prozni Bodlerov text. Sove simbolika boja (crne ive, rujne oi tajanstva). Crno moe biti i uzvieno, a crveno je i zagonetno. Kod Stendala to je boja monotonije, vojne karijere. A mogu biti i kao boje ruleta, pa je ivot Stendalovog junaka stavljen na kocku. Crno-belo/dobro-zlo, ali ne mora. Kod Bodlera boje mogu imati isto likovno znaenje. Vane su oi sova, ovde one misle, iz ulnosti saznaju. Samo je kod Bodlera sova povezana sa mudrou. On pridaje znaaj predmetu koji nije konvencionalan. Dati predmetu neuobiajeno znaenje to je tenja da se odstupa od tradicije, od figura, od smisla, tematike.

Bodler 5

Egzotini miris ono to je strano, drugaije. Podela na Grke i Varvare oni koji ne zadovoljavaju merila grke civilizacije. Kasnije se znaenje menja, pa su to oni koje nije iskvarila civilizacija. Kasnije su egzotini hindusi, kinezi, sve na vanevropskom kontinentu. Posebno se u likovnim um.egzotino oponaa u evropskim zemljama: svila, staklo, ilimi, vitrai. Pojam egzotike posebno je problematizovan u 18.veku. Ruso govori o dobrom divljem, uticaj arapskih i indijskih pripovedaka (naroito 1001 no). Bodler ovoj rei ne daje neuobiajeno znaenje. Moda je neobino to je to povezano sa mirisom. Bodler je najpoznatiji pesnik mirisa. Tada je to bila tematska novina. Mirisi bude seanja. to se tie stiha i strofe, Bodler je bio tradicionalan. Grudi - psihoanalitiari misle da su to grudi majine. Ovo nije iskljueno jer je Bodler imao problematian odnos prema majci. Dvostruka slika grudi ene, majke pa cela prva strofa ima sliku detinjstva. Simbolisti se zanimaju dosta za brodarski renik. Jedra mogu biti i metafora i metonimija. Kurcijus govori o tome, ali on nije rekao da te metafore vode poreklo iz grke tradicije i ima ih puno u vizantijskom svetu. Kod Malarmea u Povetarcu ima aluzija na Bodlerovu pesmu. Pariski spl in, male pesme u prozi 4 pesme pod istim nazivom. Ova re se javlja u 18.veku, i u romantizmu. Pukin je koristi u Onjeginju spleen-habdra predstavlja vrstu hipohondrije koja se manifestuje u bezrazlonom gaenju na ivot i dosadu. Vezana je za slezinu i melanholiju. To je mraan pogled na ivot. Kod nas Bodler je uticao i javlaj se izraz amotinja, tmurnost, potitenost. Kod Lukrecija taedium vite kao gaenje na ivot. Paskal govori o dosadi u kojoj ovek osea svoje nitavilo. Krajem 19.v svi pesnici, pozovajui se na Bodlera, govore o spleenu, iako znaju da nije on uveo tu temu u knj. u 20.v dolazi do zasienja ovim pojmom, pa se koriste izrazi apsolut (vezan za azeizam), strepnja (kao nedostatak smisla ili strah od smrti), munina (Sartr). Kod razgranienja ovih i sl.pojmova ne treba traiti preciznost, oni se svi proimaju. To je psihosomatski pojam. Poema Dvanestor i ca poinje kontrastom boja Robert Vivje, Bodlerova originalnost. Bodlerov splin nije ni tuga, ni oajanje, ni dosada, ali poseduje po malo od svih ovih duevnih stanja. Ima vie gorine nego u tuzi, vie tmurnosti nego u oajanju i vie estine nego u dosadi. Cerebralno poreklo spleena daje mu strogost koji ne dozvoljava beg u sanjarenje, opisuje oko due krug prokletstva, tesno je zatvoren prostor. Magla, nebo kao poklopac, to su alegorije spleena. To je duevno stanje zatvorenika, pogled prikovan za krunicu preko koje se ne moe prei. Kia se vezuje za splin. Kia u kulturnoj tradiciji ima drugo znaenje omoguava plodnost, to je boji dar. Kod nas to su dodolske pesme. Argentan Ruj Bodler vie voli re spleen, to je specifina melanholija u kojoj ivci imaju vei ugled. Bodler ne izaziva proizvoljne slike, ve ima unutranju vezu izmeu kie i splina. Kia nije samo slika meu ostalim slikama (za 1.splin). 4 pesma splin ima sintaxiki i tematski obrt! Prve tri strofe poinju reju KADA. Pesnik prihvata da opisuje kiu, jer se sam nalazi u duevnom stanju prijemivom za takvo vreme. Polazi od vizuelnog opaaja nisko nebi, ali se ne zadrava na tome, jer ima neku nervoznu oseajnost. Ta slika moda ima trivijalnu boju, ali on je smrajue. Mea dva opaaja stenjenog prostora o vlage u tamnici zatvora. Poezija je suprotna deskropciji, jer priroda pretvorena je u simbol. Kia kao gvozdene ipke. Slike se grupiu u sistem i pozajmljuju jedna drugoj znaenje. Nemarno se mea spoljanjost sa pesnikim JA. Splin i migrena sus slini, pa Bodler koristi i re mozak. Uporna zvonjava kao da uporno uje duhove, demone koji bude pogrebne slike mrtvaka kola. Ne predosea on svoju smrt jer ima niz kola umrle su sve njegove nade i verovanja. Nada pobeena strepnjom. Pognuta lobanja i na poetku bee splin na kraju oajanje. Opaanje se gubi u slifci koj timei oseanja. Lexika je specifina ima grubih izraza, extremno. Realisti 19. veka su takoe to radili, pa su skandalizovali kritiku naviklu na drugaliji, prefinjeni izraz. Bodlera neto vezuje sa realistima, pre svega lexika, ali i jo toga. Preteranost u izboru rei

Bodler 6

koje obeeavaju neke entitetet gadni pauci, grozni jauci tako islazuej bolesnu osetljivot, ono to je i izraz romantiarske sentimentalnosti. Hijatos re poinje zavrnim slogom rei pre toga. Nema kod Bodlera jednog duevnog stanja, ak se kroz jednu pesmu menja vie tih duevnih stanja. Crni barjak simbol gusara kojim obeleavaju pobeene. Znaenje boja se menja u zavisnosti od predmeta sa kojim se vezuje. U Sovama srna ne upuuje na smrt kao u Splinu. Metafora poklopca stenjeni prostor, ne samo elija ve itava planeta je uska. Bodler ima pesmu koja se i zove Poklopac gde razvija tu metaforu stvorenu u Splinu. Albatros, Labud pozitivno znaenje Vake, Pauci, Slepi mievi izrazito muna stanja kroz koja pesnik prolazi. ivotinje inae nude ili izrazito pozitivna ili izrazito negativna svojstva. Hrist jagnje ili plen, vernici su stado. Bodler u Splinu pominje i ugave make. Sama maka ne izaziva gaenje ve to to je ona ugava. Vreme Bodlerovo shvatanje linearnog vremena ideja da postoji prolost, sadanjost, budunost. Sartr pisao je o Bodlerovim spisima koje sam Bodler nije objavio Lini spisi. Sartr povezuje pesnikov ivot sa anazom pesama. Pisao je mnogo i o Floberu, pomiljao je da ga potpuno objasni, ali nije stigao da je dovri. Studija o Bodleru nema tu irinui, ne zalazi mnogo u psihologiju, socijologiju. Neki su zakljuci kod Sartra pogreni i Bodler mu se nij dopadao kao ovek. U Sartrovoj analizi ima jedan deo o vremenu kod Bodklera. Polazi od ideje arla d'Bosea koji je rekao da je kod Bodlera najdublje prolost. Sartr smatra da je Bodler izabrao da proivljava svoje vreme unazad i da se suprotstavio progresu, jer budunost tada ima opravdanje za sadanjost. Kada govori o budunosti, Bodler govori o propasti u njoj. On mata o unutranjem oveanstvu, a svoju budunost vidi svakako kao katastrofu. Prolost je glavna dimenzija temporalonosti. Prolost odreuje sada. Ako se sada menja, ond ase kvari. Svaki tren je gori od prethodnog. Bodler je patio zbog ideje progresa, jer njegovo ga je doba teralo da gleda u budunost a on sam je eleo da vidi u nazad. Uasavala ga je injenica da vreme tee. Ono to jesam je ono to sam bio. eleo bi da bude kamena statua (Sova stanje nepokretnosti). Prezire sadanjost na nain prolosti. On od prolosti eli da bude venost koja ga ini onime to jeste. Vivje o vezi doivljaja vremena i splina. Kae da se Bodler stalno razoaravao, duh je eznuo za pretiom, a ivot ga je ibao. On zapravo eli psihiku beskrajnost koja daje kontinuitet oseanja u nama svima.prostorno beskrajnost je nemogua je prostor uvek povlai vreme. Sa pesmom vreme je vezano reima elja za nitavilom. Strvina Od tradicionalnih motiva obraanje ivom koji gleda le i treba da shvati da e i on sam biti le. Telo se raspada i tako se razmnoava. Truli mirisi su ono najvie pobedniko. Sve to treba da umre je bogatije smislom. Veseli mrtvac (oximoron). Govori lice koje e uskoro umreti. Crvi grizu veselog mrtvaca, a on ih naziva filozofima realiazm opisa pojedinosti. Crvi su deo plodne zemlje u kojoj bi hteo da poiva. Ova je poema muzikalna, kombinuje suglasnike i samoglesnike. Smrt siromaha. Ideja o pravdnikoj smrti. Smrt prua ono to je za ivota uskraeno. Pravedna je jer nikoga ne tedi. Ovu temu o siromasima Bodler je preuzeo od Gotjea. Lirsko Ja govori iz odreenog ugla; postelja koja smrt kudi. Aluzija na Hristovu parabolu o Samarianima (jevanelje po Luki), blag ton poeme smrt e biti blaga prema oveku.

Bodler 7

Pribranost. Besednitvo utie na francusku poeziju. Tako da su esta obraanja, apostrofe. Obraa se sebi. Nakon romantiarske krtitike alegorije, tek je Bodler obnavlja. Neke ustaljene je obnovio i napravio mnogo drugih. Onaj ko se predaje zadovoljstvu patie i biti kanjen (starozavetni motiv). U razliitim pesmama dve suprotne ideje (egzotini miris pribranost), to je kanjavanje uzivanja. Alegorija se koristi i kako bi se postigla slikovnost (3.strofa). kod Bodlera je vana jasnost. On se tu vodi za parnasovcima, dok e kasnije, mnogi i pozovajui se na Bodlera, izgubiti tu jasnost. Malarme ima itave pesme koje je nemogue protumaiti. Alegorije su esto imale jasno znaenje. Pr.ena sa povezom na oima i vagom u rukama jeste smrt i to je neki kod, moda ak i simbol. Bodler koristi ovu alegoriju sa nebeskim balkonima potpuno odstupajui od bilo kog utvrenog znaenja. Iako jasan pesnik, ovu strofu je teko protumaiti. U ovo strofu ukljueno je seanje moda se kaje zbog preteranog uivanja, ali nije precizno reeno zato se on kaje. Ovde ostaje nedoreen. Moda se sea nekog prizora iz Pariza i nekih ena na balkonima pa pominje vodu (Sena). Pokojne godine, starinski odevene - ukazuje na prolo, davno. Uivanje u kajanju. Kajanje se smeje. Ovde kajanje nije strano i jako, ve je blago, ne suvie napadno. Zalazak sunca kod nekih pesnika je smrt. Kod nekoh podsea na poar, velika svetlost, meavina jakih boja. Da li je kod Bodlera no-smrt ili prosto pribiranje kako se i zove ova pesma. Smirivanje nakon seanja, stanje kao kod bolesnika koga predvee uhvate nervne krize, a sa noi se smiruje. Suton. I kad preuzima teme Bodler se ne dri striktno, uvek napravi neto drugo. Dolazi vee i to deluje agresivno. Opirnije daje sliku veeri u Parizu od uobiajenih slika. Sredinji deo nije podelio na strofe, govori o veernjim dogaajima u Parizu kurve, lopovi slika Pariza kao mravinjaka ljudsko mnotvo u velikoj raznovrsnosti, iako su mravi svi jednaki, ovde mravi ukazuju samo na mnotvo. To je poimanje modernog grada. Istie pojedine predstavnike drutvenih grupa kurve i lopove (polu svet) i nije udo to se pojavljuju nou. U gomili osea usamljenost. Smrt ljubavnika. Preuzeta pesma od Ronsara ljubavnici se spajaju u smrti. Kod Ronsara je to ipak drugaije, razdvojenost je neprijatelj kog treba pobediti. Kod Ronsara oni sanjaju o zlatnom dobu, slobodnoj ljubavi bez ogranienja drutva. Kod Bodlera smrt dobija izgled anela koje treba preobratiti u ljubavnike. Kod ronsara svet je lepi pod senkom smrti. smrt je bila lepa na njenom licu. Ljubavnici sanjaju da e u smrti biti okrueni toplinom i cveem. Takoe je karakteristina kombinacija ljubiasto-plavo to upuuje na Bogorodicu i anele. Ogledala mutna svetlost i plamen u kom e poivati ljubavnici. Junaka smrt. Pesma u prozi. Bodler ima pesme koje su u celini posveene smrti ili je smrt bar uzgred pomenuta. On stalno misli na smrt. asovnik Sat na ??? alegorija vremena. Bezvremenost seanja, ovek ne supava da iskoristi ivot. Svaka strofa i poinje upozorenjem da vreme protie. Alegorija obino ukljuuje personifikaciju. Alegorija sata kao Boga (prstima svojim kazaljkama nam preti). Vreme je prodirue udovite, neuhvatljivo ono ve nije ili jo nije. Vreme je nemogue pobediti, ono je kao kockar koji uvek dobija, uvek ga slui srea. Vrlina 1.subjekat ali to nije iveo u skaldu sa vrlinom. 2.vie ne ezne za vrlinom. 3.iskaz koje je dvosmislen i namerno tako ostavljen. Vrlina supruga koja ti edna osta samo spoljanja konvencija sa kojom subjekt nije u dodiru. Ovo je pesma svoenja rauna sa samim sobom. 1861.napisana ova pesma, izraava teko Bodlerovo stanje, to je godina kada je on razmiljao o samoubistvu. Napisana je u dramatinom i razdraljivom tonu. U njoj ima dosta uzvinih reenica. Ti uzvici ponaked podseaju na krik. Vremen kao neprijatelj, zli Bog, kockar, zli starac. Gnusni gladijator (alegorijsko predstavljanje). Mit o Kronosu (Saturnu) udovite koje guta svoju decu, a vreme se sa tim poredi. Govorilo se da i revolucija

Bodler 8

guta svoju decu; vreme je ono to bei. Klupko vremena se sporo odmotava. Vreme moe biti shvaeni i kao brzo proticanje. Bodlerova pesme je produbila doivljaju sadanjosti; vreme je postalo jako bitni i kod drugih pisaca. Razlika izmeu objektivnog i subjektivnog, psiholokog vremena. or Pule, ovek vreme knjievnost Govori o tome kako se svet o vremenu manjala kroz istoriju. Ko misli i vremenu misli i o smrti. Problem smrti i prvobitne kulture imale su predstavu o smrrti (obredi, sahranjivanja). Tanatologija '60, '70ih god javlja se kao nauka, govori o pojmu smrti. Tubalice, elegije, epitafi anrovi vezani za ovu temu. Isto i tragedija, ali se smrt nije prikazivala na pozornici, ve o njoj obavetava glasnik. Poostojale su i civilizacije opsednutih temom smrti, najznaajnija je egipatska knjiga mrtvih. Mitovi o poreklu smrti postojali kod svih naroda gl pitanje je zato ljudi umiru_ ljudi umiru i ponovo se raaju kao mesec to se javlja i nestaje. Indijanci ljudi umiru jer je zemlja prenaseljena. Grci . bog smrti, Tanatos. Smrt jaha, 4 jahaa apokalispe ili se javlja kao strelac. Predstave o smrti su zajednike i u likovnim i knj.umetnostima. mrtvac je ono to e iv ovek postati. Ples smrti. Grobljanska poezija (kola u Engelskoj kojoj su pripadalai seoski svetenici). Mnoge pesme krajem 19.v. nose naziv GROBLJE. Bodler ima vie pesama o smrti nego o vremenu. Smrt je najbitnija tema u Cvee zla (strvina-crkotina, posmrtno kajanje, veseli mrtvac, napuklo zvono, grob). U ciklusu Vino ubice. Smrt ljubavnika. Harmonija veeri (smrt dolazi sa suncem). Nisu sve pesme o smrti pesimistine, jer postoji ideja o utenoj smrti onoj koja spasava od muenja. Strvina pesimistiko JA se obraa eni. Sunce pee po truleo te se kosti rascvetavaju; eno ti si pala obuzeta gaenjem, ete crva naviru kao reka; pas eka da ugrabi komad mesa sa kostura; bie i ti enom jednom takva i reci crvu da sam te voleo (na udan nain povezuje se smrt i ljubav). Strvina podsea na neke ranije pesme. Smrt ili le se uzima kao upozorenje ivom oveku. Bodler ne izraava toliko strah od msrti, nit gaenje od lea, ve i neko zadovoljstvo. Prikazane su naturalistike slike kao i drugaiji odnos prema smrti od uobiajenog. 1857. CVEE ZLA tema ljubavi kod Bodlera, ne samo o muko-enskoj ve i o ljubavi kod ena posveuje 3 pesme (Lezbos..) i sve 3 su osuene. On je sklon provokaciji, ali homosexualnost nije retka tema (Balzak Devojka sa zlatnim oima). Tee je bilo govoriti o ljubavi izmeu mukarca. Lezbos. Tema ljubavi kod Bodlera ne samo o muko enskoj da peva, ve i o ljubavi kod ena. Tome posveuje 3 pesme (Lezbos, Proklete ene) i sve 3 su osuene. On je sklon provokaciji, ali homosexulanost nije retka tema (Balzak-Devojka sa zlatnim oima). Lezbos. Prstenasta i uokvirena strofa. Najpre opeva to ostrvo i ljubav ena prema sopstvenim telima. Prvo hvali njihovu ljubav, njihova srca koja su ista. Sapfo je lepa od Venere ali je ona ipak pola za mukarcem, koji je napustio pa se bacila u more. B pravi aluziju na tu legendu. ini se da je napisao strasnu pohvalu. Delfina i Hipolita. Due pesma. ire razvija temu. Uzima samo dve ene. Delfina ubeuje Hipolitu da vode ljubav, tako je lepe, mukarac e je samo unakaziti kao ralo. Hipolita je uplaena, dvoumi se da li da se prepusti. Grozi se kad joj Delfina kae andjele. Pesnik o njima govori da su jadna stvorenja i da e biti kanjene u paklu, uivanje im je gorko i nepolodno. Ovde j retorika jaka, govori jezikom hrianskog moraliste (u egzotinim mirisima nimalo ne osuuje uivanje, ali svejedno mora biti plaeno). Proklete ene. Varijacija na temu, ali pesniko JA osea saaljenje prema nesrenicama Pitanje religije:

Upadljiv religijski recnik (demoni, raj, pakao, milost, iskupljenje=

Bodler 9

Naklonost ka religijskim temama Jedna asna sestra izriito lae da je nevernik U pesmama ima mnotvo tih tema. Poseban problem ZLA

Na francuskom ZLO ne znai samo to ve i bolest, tekoa. I u poeziji su stavovi o religiji protivreni. Povodom zbirke Cvee zla kae: U svakom oveku u svakom trenutku postoje dve suprotne tenje, jedna ka Satani jedna ka Bogu. U tu svirepu knjigu uneo sam svoje srce, nenost, mrnju, religiju. Eliotov esej o Bodleru: pie o njemu kao o katolikom pesniku. Kae da mu je hrianstvo rudimentarno, a satanizam pokuaj da se ueu u hrianstvo na zadnja vrata. Bodler nije ni iskazao niti osetio bilo kakvu veru. Neki su ga svrstavali u manihejstvo (kao spoj hrianskog i persijskog dualizma). Neki su mislili da je gnostik (hrianstvo sa paganizmom i nekim osobinama platonizma). Sporno je o manihejstvu iako B govori o dualizmu u oveku samom. Ciklus Pobuna-3 pesme takoe osuene. Poricanje Sv. Petra. 8 katrena, o Bogu, o Hirstu, pa o pesniku. Boga vidi kao tiranina i pita ga pesnik uje li huljenje sa zemlje. Hrista pita ta li je mislio dok se molio a delat mu zabijao klinove u telo, da li je nameravao da ispuni obeanje. Hrista vidi kao rtvu oca-Boga koji mu nije pomogao ve je dozvolio da bude razapet. Pasternak u jednoj pesmi poredi Hrista i Hamleta kao rtvovane sokove. Akicja nije sestra sna i pesnik ne eli vie da bude u svetu gde je tako. konano kae da se Sv. Petar odrekao Hrista i uinio dobro delo, jer je video da nee ispuniti svoje obeanje. Postoji problem doslovnog itanja pesme. Moe se itati po suprotnosti kao izraavanje vere putem opovrgavanja. Tako tumaeno ne cilja na Hrista, ve na one ljude koji ga nisu razumeli i njegovu rtvu. Mnogi B stihovi govore da on nikako nije vernik, puni su estine. U to ide i injenica da mnogo jae pobija religiju nego to bi je branio. Previe strasno govori o zlu. Moda ova pesma govori o njegovim linim unutranjim antinomijama. Petar = temelj. Pa kako onda moe temelj hrianstva biti onaj ko se Hrista odrekao (pa uinio dobro po Bodleru). Da li je to onda uopte hrianstvo. Petar je za katolike mnogo bitniji od svih apostola. B nije bio sklon kulturi paganstva. Avelj i Kain. U distisima, ima 2 dela. Aveljevi su potomci zavladali na zemlji.kainivi su prokaeni i ive kao stoka i trebalo bi da se pobude, da se popnu na nebi i na zemlju bace Boga ovo je izvrnuto hriansko gledite. Litanije Satani. Metriki osobena distisi i refreni u vidu jednog stiha. Na kraju molitva. Pesniko ja se moli Satani, kao iscelitelju svih strepnji oveanstva, pronalazau, ispovedniku svih obeenih buntovnika i onih koji su isterani iz raja. Moli Satanu da mu prui smirenje. Romantiztam slavi Satanu koji dovodi u pitanje poredak koji stvara Bog. Prometej ima sline crte kao Satana, oni su izumitelji. Prometej se koristi za pozivanje nacionalnog identiteta. Od romantiara poinje preispitivanje tradicionalnih shvatanja hrianstva. Pojmovi i likovi se preipituju, Juda takoe. B jeste karakteristian za ovu ideju. Tema putovanja: Poziv na putovanje. Re je o plovidbi. Puno koristi brodski renik. Albatros o mornarima. Lepi brod razvijena metafora za enu. Uzgred pominje i voz. Vitman pesma o lokomotivi. Poetkom 20.veka sve manje se govori o brodovima, jer je to karakteristino za simbolizam. Poinje se pisati o vozovima, orijent exopres, kasnije o avionima. Kurcijus o metafori broda. Nije pomenuto da su to i pre B o tome govorili i nije pomenuo Vizantiju i simbolizam. Te metafore potiu iz grkog jezika (trgovci, moreplovci). Odisej kao sinonim moreplovca, ivotna

Bodler 10

plovidba. Plovidba se moe shvatiti kao povratak (odisej) ili kao kretanje ka odreenom cilju, ili kretanje koje se ne zavrava (simbad moreplovac).Smrt je najstariji moreplovac. Putovanje iz 1859 stavlja kao poslednju pesmu u Cvee zla, izdanje iz 1861. ima 144 stiha, 8 delova, ali 5. deo ima samo jedan stih. Putovanje je mogunost da se ovek oslobodi od splina i dosade. U svetu gde vlada Satana promena mesta je mogunost beanja. U Sovama kae sasvim drugo kod B uvek iam protivrenosti. Pie da putovanje ni nema posebnu svrhu . puno je aluzija na Oduseja, Igoa, Tenisona, Paskala. Ovo je reflexivna pesma i ne govori samo o putovanju, ve i o smrti, vremenu; to je rekapitulacija svih stavova osnovnih koje B pominje. Najpre je putovanje kao neka deja igra, radoznalost (dete=naivan ovek), zanet je verom u beskrajnost sveta. Ali se kae, u istoj strofi, da je svet zapravo mali. Ima reminiscencija na ajlda Harolda, na Poa (Rukopis naen u boci), na Igoove pesme, na epizodu sa Kirkom. Neko dolazi radi odlaska, a ne da bi video bilo ta. Drugi deo govori o razoaranju. Paskal ljudi se predaju zabavi suvie traei smisao. Vide se iluzije putovanja. Trei deo je razgovor sa putnicima. Pita ih ta su sve videli, pa pobraja raznovrsnosti sveta i ljudi. Ali esto su se dosaivali kao i kod kue. Putovanje je lek koji ne lei. Vidi se samo povrno, a ne sutinsko jedinstvo. Razlog protiv putovanje je da se nee nita bitno ni saznati. Zatim govori o eni grubo, na enomrzaki nain. Ergo, ne vidi svrhu putovanja. Vidi zlo ali ne zna ta je lek. Da bi se nalo neto novo treba boraviti meu senkama. Putovanje ima cilj ovek ili odlazi ili se vraa, kada trai novo ne zna kako to zapravo izgleda. Ciklus Pariske s l ike , 1861. Pariz revolucija, 1830, 1848, 1870. privlai mnogo ljudi iz drugih gradova i broj stanovnika se jako uveava. B je nameravao da pie roman o gradskom ivotu, ali nije uspeo. Grad je shaven kao zlo. Vavilon propada zbog trgovine i prostitucije. Ciklus pariske slike ima 18 pesama, od toga su 8 iz 1. zbirke. Bliske su pesme u prozi i realizmu. Sredinom 19. veka poezija se okree prozi, koristi proznu lexiku. Romantiari su izbegavali takvu lexiku. Labud. Posveen Igou. Igo kae da pesma ima dubinu i blagonaklon je Beodleru. U prvom izdanju ova pesma ima moto iz Eneide, pominje Andromahu (udovicu), a B.majka je 1857. postala udovica. Andromaha se pominje i u 1. i u 10. strofi, pesnik joj se obraa. Eneja je sree. Prema Ovidiju samo ovek ima lice da gleda u nebo. Tema izgnanstva Igo je u to vreme ve bio izgnan 30 godina. B doslovno kae u 2.delu pesme da je sve za njega postalo alegorija. B nije strogo delio simbol i alegoriju za razliku od romantiara. Labud nije u jezeru ve u gradu, crnkinja je u maglovitom Parizu svako u ovo pesmi je tamo gde ne bi trebalo da bude, gde ne eli da bude. Ova pesma jeste elegija. Izgnanstvo bi bila tema elegije. Ovidije, Tristia ista tema izgnanstva. Tuga i enja su teme elegija. Ne govori samo o tome ta je ovek izgubio ve i o tome ta nije dosegao. Slepc i . Ovaj sonet je inspirisan Hofmanovom priom Prozor u uglu. Slepcima se esto pridavala izuzetna mo, oni kao da imaju duhovnu vidovitost. 1. katren spoljanji izgled slepca, oni su i uasni i komini, imaju neto udno, neobino, to uznemirava i podsea na meseare. Njihove mrtve oi kao da kod nas izazivaju halucinacije; one jabuice koje vide samo tminu. Postoje 2 poze kod slepca ili im je glava oborena ka podu ili uzdignuta ka visini. Nadu slepca B ne porhvata. Pariski fantomi, zbirka. Osmerci i katreni sa ukrtenom rimom. B je esto koristio sonete, katrene sa ukrtenom rimom u alexandrincu. Prstenasta strofa (1. i poslednji stih isti). B je usaglasio 2 naela tematsku raznovrsnost, ali je nastojao da ne podraava metriki kalup. Prstenasta strofa je vana kod B. Drugo izanje ima 126 pesama. B ih tampa u Belgiji pod nazivom Olupine. 1868.posmrtno izdnje sa 14 novih pesama i zbirka se zove Novo cvee zla- Galanterije. 14 novih pesama, epigrami i one koje su pripisane Bodleru.

Bodler 11

Pitanje redosleda pesama u zbirkama je bitno. U Pariskom splinu sam B postavlja pesme po redu da bi dale smisao celini, ali se pitanje redosleda odnosi najvie na Cvee zla. Postoji stroga arhitektura, graenje vrsto prema odreenom planu. Sam B koristi izraz armatura kao duhovno jemstvo trojnih tvorevima. Zbirka nastaje tokom 10 goina. Nije od poetka imao plan da rasporedi pesme u cikluse. Menja naslov; prvo je trbalo da bude LIMB, pa Lezbijke, pa mu drug u kafani kae da Cvee zla. Posveeno je Teofilu Gotjeu i u posveti stavlja gramatiku greku.Pesma itaocu nije uvrtena u ciklus, ve je kao neki prolog. Raspored pesama. Vibije Robert. Bodlerova originalnost. Zbrka je graena na osnovu pesnikih ideala koje rue prizori spoljnjeg sveta. Pesme su grupisane prema kontrastu. Red u pesmama je logiki i estetski. B je osetio originalnost suvie geometrisane sheme. Kod B su este rei koje oznaavaju dan, no, god doba. Kruno kretanje je bitno. Prolee znai obnovu, leto je mo, jesen je pozitivna, rodna i negativna je kad je pozna jesen, zima je smrt. Kod B vie je pesama o jeseni i o veeri. Smrt ljubavnika. Govori da e se oni u smrti nauivati. Smrt je opti pojam i vai za svakoga. Niko ne moe umreti umesto nas. Ljubav se oznaava glagolom voleti. Glagol se ee upotrebljava od imenice ljubav. Moe se mnogo toga voleti (deca, otadbina). Kad kae ljubav to se odnosi na osobu suprotnog pola. Volimo ono to nas privlai. Ljubav je vrsta privlanosti. Razlikovati temu ljubavi od teme ene. Nije svaka pesma o eni ujedno i ljubavna. U pesmama o ljubavi kod B pominju se mirisi. Mirisi se oznaavaju putem predmetnih naziva npr. miris cvea, prene kafe. Kosa. Davalo se figurativno znaenje i pre B. Ali e biti dosta uestalije posle B. Kosa dobija nekoliko znaenja brzo raste, moe da predstavlja energiju (Samson). Na samom poetku se istie da je kosa runo (animalno kod ene). Analogija kosa i morski talasi. Kosa je kao neka hemisfera. Ljubav se povezuje sa pijanstvom, vinom. Harmonija veeri. Ova je pesma Pantum utvreni oblik iz malajske knj, u Evropu dolazi u 19.veki i omiljen je kod simbolista. Ovo je nepotpuni pantum. Prvi i poslednji stihovi su isti to ovde nije sluaj. 2. i 4. su ponovljeni, kao i 1. i 3. stih sledee strofe. Pesma ima izuzetnu zvukovnu sposobnost. Harmonija-sklad. U prva dva stiha porenjene sa cvetom, isprva deluje kao kadionica istrava miris, poreenje na osnovu oblika (i cvet i kadionica imaju istu uku). Cvet ima peteljku, slino lancu na kome se dri kadionica. Zvuci i mirisi krue ovo nije personifikacija jer ona podrazumeva pridavanje osobina ivih neivima, a kruenje se vezuje i za neiva bia, tako da je ovo sinestezija. Kruenje ulo vida. Mukarac i ena igrju vrtoglavu igru, taj ples je setan. U II strofi 2. i 4. stih se ponavljaju kao i 1. i 3. oseanje tuge se pojaava slikom neba. Crna praznina izaziva strah. Sunce se davi u svojoj smrtnoj krvi. Crno+hladno imaju negativnu konotaciju. spomen tvoj u poslednjoj strofi daju aluziju na enu i ples iz prethodnih strofa. Ovde se mirisi vezuju za tugu. Struna, umesti violna metonimija. U poslednjem stihu poredi duevno stanje sa predmetom. ena poprima naeoske osobine. Poziv na putovanje I ova pesma postoji u proznom obliku. Vezje se za Mariju Doblen koja je bila pozorina glumica. Pesma ima 3 strofe. Sa ponavljanjem refrena istie odreenu temu. Zadovoljstvo koje osea povezano je sa mirom, spokojstvom, redom i lepotom. Pesma izgleda kao triptih. 1. strofa o predelu u koji treba otii, a taj predeo lii na enu 2. opis hladnog enterijera, podseanje na Vernera. Enterijeri su dosta retki u poeziji, vie ima opisa pejzaa, ali B pravi izuzetak.

Bodler 12

3. opis grada i luke. Brodovi ne plove ve stoje u luci. Nigde nije reeno koja je to zemlja. Mi znamo da je Holandija iz druge pesme gde se pominje Florin. Ovde se istiu oi, ulo vida je bitno. Labud. Vanje su vantextovne veze, pozivanje na Vergilija i Ovidija. Sam B kae da je Cvee zla celina koja ima skrivenu arhitekturu. Zbirke su etape putovanja. Poslednja pesma asovnik je potpuni antipod prvoj. Poslednji ciklus Smrt je prolaz kroz Limb. Vaan je raspored pesama u ciklusima kao i raspored samih ciklusa. Osnovne ideje:

Prva pesma itaocu slui kao Prolog Satana trijumfuje u ovom niskom svetu ovek se izbavlja putem same umetnosti u to spadaju 3 grupe pesama o idealu lepote, pa

izbavljenje pomou ljubavi (egzotini miris), pesme se mogu razvrstavati i prema enama koje su ga inspirisale i taj pokuaj izbavljenja je neuspeo. Onda dolaze pesme o splinu i nitavilu. Pariske slike takoe pokuaj izbavljenja, ali ovek je najusamljeniji u gradskoj gomili. Vino je takoe pokuaj izbavljenja. U Pobuni koja sadri 3 pesme niej bitan raspored, ve je bitan Bodlerov stav. Valeri smatra da se ovde vidi dilema da li je Hristova rtva bila uzaludna. Zatim i ciklus Smrt smrt kao uteha. Nakon svega jedino dolazi putovanje u smrti u neki neodreeni predeo. Lexika struktura Cvea zla 4000 rei u 4 linije zemlja je dvostruka, pakao i zemlja. Zemlja izgnanstva propast i dosada. San omoguava beg gde ima mirisa, mladosti, slasti. Grad maglovit, kian, praljiv, leden. Taj horizontalni svet ima vertikalnu dimenziju pakao i nebo. Ponor strave nebo&more. Ta dva sveta su simetrino arhijektika, tako da bilo koji termin podrazumeva antitetiki termin. Dijalektika jeste osobina B sveta. Plavetnilo

Ovde

Pad vino, vetaki raj

Ponor Jednostavna re Ovde odreuje itavu jednu sudbinu. Svaka od ovih tema implicira one koje su suprotne, a u korenspodenciji su. B stalno bei od ovog Ovde, od grada. Nema u pesmama izriito rei o beanju, ali se uvek to nagovetava. Ima dosta pesama koje se uklapaju u ovu shemu. Najbolja pesma je Tuno i lutajue i ima obraanje Agati to je karakteristino za Bodlera. Cvee zla Boanstvena komedija. Ima 2 razloga po modernosti i po tome to nudi odreenu strukturu i kosmogoniju. Ovo drugo jeste sporno, jer Dante je imao iza sebe Tomu Akvinskog a B nije imao folozofsko-teoloki uoblienu kosmogoniju. Jeste mislio o redu pesama i ima opravdanja za hipotezu o kosmogoniji, ali iste ima i pesama koje to mogu da opovrgnu.

Bodler 13

BODLEROV (1821-1867.) PESNICKI OPUS PO ZBIRKAMA (po F. W. Leakeyu, Landmarks of World Literature) Devetnaesti vek je svakako imao svoje pesnicke zrtve - narocito Bodlera, u svetlu sudjenja zbirci Les Fleurs du Mal , 1857, god, koji je iskusio neprestani progon od licemernog burzoaskog establismenta. Bodler je to ovekovecio pozivanjem na svoje pesnike-sapatnike - iz 16. veka - Tasa sa Delakroinih slika i iz 18. veka - Catertona iz Vinjijeve istoimene romanticne drame. Zbirka je osudjena zbog, kako je objasnio drzavni tuzilac, obesti prema javnom moralu i ustanovljenim standardima. Zabranjeno je 6 pesama :Nakit, Leta, Preveseloj, Lezbos, Proklete zene (Delfina i Hipolita) i Preobrazaji vampira. B. je u pravom smislu pesnik moderniteta, rec koju je on cesto i sam koristio. On je zapoceo ono sto ce u fran. i evrop. lirici nastaviti i dalje razvijati Rembo, Verlen, Malarme. Za njega je modernitet sposobnost da se u pustinji velegrada vidi ne samo covekova p[ropast, nego da se nasluti do tada neotkrivena lepota Zbirka Cvetovi zla iz 1857. je prvenstveno delo mladog coveka, bez obzira sto je Bodler tada imao preko 30 godina. To je zato sto su pesme koje su usle u ovo izdanje pisane poglavito u periodu kada je on imao 20-ak god, i kada se ostro sukobio sa roditeljima po pitanju karijere (1841 - 1846.); sukob se neslavno zavrsio tako sto ga je ocuh, uspesni oficir poslao na prinudno putovanje oko Rta dobre nade do Kalkute, gde je upoznao svi\oju saputnicu, Kreolku (pesma A une dame creole) i sa koga se samovoljno vratio preko Bordoa. On je imao sanse da izda ove pesme kada je pripremao sa svojim prijateljima - Le Vaveserom, Praronom i Dozonom zajednicku zbirku stihova - Vers , 1843, ali to nije uradio, posramljen nekim losim kritikama, sto je ostavilo traga u njegovoj poluautobiografskoj noveli La Fanfar lo iz 1847. 1845, godine kad je B. objavio svoje prvo potpuno samostalno delo, Salon de 1845, u kojem se divi Delakroa, on je obecao da ce dati na stampu pesnicku zbirku Les Lesbiennes , koja je verovatno trebalo da sadrzi i one tri Lezbijske pesme iz Cvetova zla 1857.). Naslov je on sam okarakterisao kao naslov-bomba. Iz 1848. datira neobjavljeni rukopis pesama objedinjenih pod naslovom Les Limbes . To je period abdikcije Luja Filipa i ustanovljenja Druge Republike, kada je B. poceo politicku i novinarsku karijeru i stavio se na stranu republikanaca i socijalista. Planirao je da izda sve peme koje je do tada napisao, a ne neki izbor kao u slucaju Les lesbiennes, kao neku vrstu svedocanstva o citavoj generaciji. U stvari i naslov pokazuje jedno neizvesno i misteriosno stanje u kojem se nasla citava generacija, neku vrstu ideoloskog limba, u kojem duse posle smrti traze konacni sud. Rukopis je nestao ali postoje svedocanstva o tome da je veliki deo tih pesama uvrsten u Cvetove zla i to odeljci Vino, Smrt, Spleen i ideal i Revolt. Za neobjavljivanje pomenutih zbirki postoje dva razloga: ideoloski - jer ovakav koncept nije nudio dovoljno dobar okvir posle drzavnog udara 1851. Drugo, kreativni razlog - njegovo sve vece interesovanje za delo E. A. Poa i drugih americkih autora koje prevodi. Konacno prijatelj Ipolit babu mu je posavetovao da da naslov Cvetovi zla i od tada pocinju mukotrpni pregovori sa Revue des Deux Mondes, koja mu 1855. izdaje 18 pesama pod ovim naslovom. Novo usvojeni princip slaganja pesama tako sto svaka vodi logicki u narednu on ce prihvatiti i u kasnijim izdanjima. 1856. on preuredjuje pesme u skladu sa novim konceptom i naslovom i neke izbacuje. Imalo ih je tacno 100 (ili 101 ako se racuna i prva upucena citaocu) 1857. konacno samostalno izdanje Cvetova zla od 100 pesama grupisanih u sledece odeljke: 1. Spleen i ideal 2. Cvetovi zla 3. Pobuna 4. Vino 5. Smrt

Bodler 14

U vezi sa zbirkom Bodler kaze: U ovu uzasnu knjigu uneo sam celo srce, svu svoju neznost i svu svoju religiju i kada bih kazao da je knjiga sacinjena od ciste poezije ili bifonerije lagao bih samog sebe.

I Prvi odeljak (Spleen i ideal) je mnogo masivniji od drugih i vise je neka vrsta uvoda u sledece koji su i kraci i mnogo precizniji po pitanju tematike. U ovaj prvi su usle pesme koje su se opirale klasifikaciji u ova ostala 4 odeljka. Ipak, postoji neka klasifikacija i unutarr ove celine. Prvi deo, pesme od 1. do 11. ticu se pesnicke kreativnosti - njegovog mesta u drustvu, njegovih aspiracija, borbi, postignuca, teznji. B. skoro u svima govori u licno ime, a to pretpostavljanje subjektivnog nad objektivnim zadrzava se i u sledecim tekstovima, a postaje potpuno u najduzoj celini ovog dela i cele zbirke - od 20. do 55, pesme koje su sve bez izuzetka ljubavne. Ove pak pesme i tri soneta (17, 18, i 19.) grupisu se u 3 odredjena tipa zene, u skladu sa trima zenama koje su obelezile Bodlerov zivot: prva je crnkinja, egzoticna i predatorka - Zan Dival, druga je zrelija, koju voli ne uvek platonski zbog njenog moralnog uticaja i ozracenosti srecom - Madame Sabatje, i treca, detinjasto stvorenje, koja spaja emocionalno i fizicko - mari Dobren. Sledi sedam pesama koje nose podnaslov Spleen Poslednjih 6 imaji urbani background koji nas uvodi u nardenu sekciju Tableaux paris i ens , grupu koja ce u izdanju iz 1861. biti prikljucena Cvetovima zla. II Drugi odeljak (Cvetovi zla) ne objedinjuje toliko tema zla uopste koliko seksualna gresnost, ropstvo i ponizenost, kako njegovo licno tako i tudje. Cine je dvanaest pesama. III Treci (Pobuna) cine tri pesme koje su eksplicitne religijske, u stvari blasfemicne: Sv. Petru se daje za pravo sto se odrekao Hrista, Kain se ceni vise od Avelja a Satana od Boga. IV i V grupa (Vino i Smrt) karakteristicne su po ociglednom raslojavanju pesnickog glasa na razlicite imenovane socijalne grupe. U poslednjem od svih odeljaka Smrt se simbolicno javlja u prijateljskoj odori onako kako je predstavljena na gravirama savremenog nemackog umetnika Alfreda Retela. Dakle, postoji neka vrsta kontinuiteta medju sekcijama zbirke, ali oana postoji i medju pojedinacnim pesmama. To je vrlo vazno za razumevanje B. poezije. Hugo Fridrih smatra da bi se generalno B. filozofija mogla oznaciti kao napetost izmedju satanskog i idealiteta. Cin koji vodi pravom pesnistvu za njega je rad, plansko gradjenje jedne arhitekture. U tom smislu je to jedna od najstrozijih knjiga evropske literature. Znamo zasigurno da se B. bavio mistickom literaturom, od Pitagore do francuskih iluminata iz 18. veka i do Svedemborga. Mistika brojeva je ocigledana i u tom sto imamo 100 pesama podeljenih u 5 grupa.On kasnije napusta ovu simboliku ali je postize na nivou unutrasnje koherentnosti. Prva grupa, Spleen i ideal, daje kontrast izmedju uzleta i pada (ideal i satansko). Sledeca, Pariske slike, je pokusaj bega u spoljasnji svet velegrada, a treca, Vino, pokusaj prodora u umetnicki raj. Ni to ne donosi smirenje. Pocinje predaja carima razdora - Fleurs du mal. Zakljucak je rugalacka pobuna protiv Boga, Pobuna. Preostaje samo jos pokusaj da se nadje mir u smrti, Smrt. Njegova arhitektura vec je veliki pomak u odnosu na fragmentarnost romantizma.Kako se poezija odvojila od srca, tako se i sadrzaj odvojio od oblika. Ono oblikotvorno-formalno postaje dominanta. B. cak govori i o spasu pomocu oblika. Na jednom mestu kaze da metricki zakoni nisyu pusta tiranija - oni su pravila koja zahteva sam organizam duha. Cak oni pomazu originalnosti da se u potpunosti razvije. To dalje razvijaju Verlen i Malarme. Lepota je proizvod uma i calcula, kaze B. U stvari, prvi su u poeziju uveli proracun Novalis i Po. Metafora poprima vrednost matematicke formule. Ali, takva vrsta kontinuitata postoji i medju pojedinacnim pesmama. Na primer, izmedju Citaocu i Blagoslova (mesto came u svetu - u Citaocu on opisuje camu kao najgori og svih poroka, najvestije orudje svemocnog satane koga naziva Satanom Trismegistom, tostruko velikim: Dok je nevoljne suze prate, nargile ona pusi i sneva gubiliste/ ti znas citaoce, to nezno cudoviste/ dvolicni citaoce, nalik na mene, brate!, a u Blagoslovu opisuje rodjenje pesnika-prokletnika, cija majka ocajava sto je rodila tako nakazno i nesposobno stvorenje, a nebo slavi, jer je pesnik paradoksalno jemstvo za izbavljenje od came covecanstva.).), izmedju Uznosenja i Korespondansi (Pesnikovo i Covekovo razumevanje jezika prirode; u Uznosenjima on opisuje pesnikov duh koji je jedino u

Bodler 15

stanju da se sa muzjackom snagom baci u vise nebeske sfere i da tamo bludi:Bezi od ovog okuznog smrada/visinom zracnom umij svije bice/ i pij, ko cisto i bozansko pice/ oganj sto jasnim prostorima vlada: u Korespondansama :Katkad stubovi zivi u Prirodnom hramu/ struje recima mutnim, a punim navestanja;/ koraca covek tuda po prasumi znamenja/ koja ga prisno motre dok prolazi kroz tamu..), od jednog ljubavnickog raja na zemlji (Vino ljubavnika, gde dva ljubavnika, na krilima vina, poput dva andjela, hrle, bez pocinka, ka raju moga sna), do drugog na nebu(u Smrti ljubavnika, gde sada pesnikov duh poziva ljubavnicu da zajedno hrle prema vratima neba). Takav kontinuitet jamci konzistentnost ove zbirke i pored njene tematske i vremenske razudjenosti. 1861. drugo izdanje Cvetova zla. Bodler je vrlo priljezno doterivao svoje pesme, bio prinudjen da izbaci 6 osudjenih pesama, ali i napisao 12 potpuno novih briljantnih pesama , kao i 20 koje je konacno doterao iako su napisane pre 1857. Restruktuiranje zbirke, uvodi i nova pravila. Najvaznija novina je to sto je dodao citavo novo poglavlje Tableaux paris i ens koje je za svoj nukleus imalo 8 pesama koje su ranije stajale u celini Spleen i ideal. Sto se tice celina Vino, Cetovi zla i Pobuna, one su ostale manje-vise neizmenjene, samo sto je raspored drukciji. Kontinuitet izmedju poslednje dve iz 1857. (Vino i Smrt) je sada narusen. Sada je Pobuna dosla u logicku vezu sa Smrcu, izvedenu iz religijskog koncepta. Njavece izmene je pretrpela sekcija Spleen i ideal. Dodati su joj: Obsesija, Alhemija tuge, Privlacni uzas, a novo finale vrlo dramaticno postignuto je pesmom Casovnik. Celina Smrt umesto tri simetricna soneta sada je dobila pojacanje od jios tri, od kojih je Putovanje najduzi sonet koji je Bpdler napisao. Sve pesme koje su dodate, kako je pisao B. u jednom pismu, i dalje prati prvobitni koncept kontinuiteta. On kaze da se nada da ce citaoci primetiti da zbirka nije samo album.Jedno od najuocljivijih povrezivanja unutar ovog izdanja je izmedju prve pesme Blagoslov, u kojoj se daje geneza pesnikovog rodjenja i njegova bludnja po visim sferama i vracanje u svet i poslednje u zbirci, Putovanje, gde pesnikov duh, shvatajuci glupost, camu i sav apsurd ovosvetovnih teznji moli Smrt da ga vodi negde drugde: O, Smrti, kapetane, cas je , dizimo jedra!/ Ove smo zemlje siti...Napred u ambis, u Raj il Pakao, sta mari/ da na dnu nepoznatog nadjemo nesto novo! 1868. trece izdanje Cvetova zla. Od drugog izdanja prezivljavao je B. slom za slomom. izmedju ostalog napustio ga je i raniji izdavac. Ironicno, trece izdanje desilo se posthumno (B. je umro 1967.). Ovo je najslabije izdanje, takodje bez 6 izbacenih pesama (pieces condamnees), sa dodatih 20, bez ikakvog reda i koncepta, prosto su nakalemljene na odeljak Spleen i ideal, iako mozda i ne pristaju toj sekciji. Dakle, prijatelji su ucinili B. medvedju uslugu, ne razumevsi njegov koncept. ANALIZA PESME LE CYGNE (po Leakeyu) Jedna od njegovih najvecih pesama i svakako poslednja zavrsena velika pesma. Novina je u tome sto su prethodne B.-ove pesme uglavnom nastale iz dva poteza - u stvari one su prearanzirane, nikada njihova prvobitna forma nije ona koja stize pred citaoca. Ova pesma pak nije rezultat nekog napornog aranzerskog rada, vec je pred nama onakva kako je i nastajala. To slobodno sledjenje toka misli je ugradjeno u njenu strukturu. Anticipira moderne tehnike - slobodne asocijacije misli, tok svesti... Ona pripada Pariskim s l ikama . Pocinje invokacijom Andromahe (Vergilije) koja zali za Trojom, slika se nastavlja na pesnikovo zaljenje za nestalim Parizom. Aluzija na savremene dogadjaje: lik Pariza se smenjuje brze nego sto se menja ljudsko srce, ne mozemo ga lako ispratiti (Osmanove stalne renovacije grada...). Njegova emfaza na tom uzdahu helas, avaj, pokazuje duboko saucestvvovanje (emocionalno0 sa prosloscu. Andromahine suze utapaju se u reku u Epiru, kao sto se i pesnikove suze utapaju u parisku reku. Cela se slika gradi na tom paralelizmu i ravnotezi.

Bodler 16

Paralelizam u sledecoj slici postignut je graficki - jedan stih pocinje Ja videh tu, drugi labuda. Labud usamljen i tuzan stoji na trgu Karusel. Njegova usamljenost i otudjenost u urbanom okruzenju je pesnikova licna. Niz paralelizama: ulicni cistaci prave vrtlog prasine, a to ima likovno veze sa labudom koji polumrtvo po ulicama vuce svoja krila i kupa ih nervozno u prasini, beznadezno trazeci malo vode u slivniku. Dramatska gradacija u postepenom nizanju slika od slabih ka jacim - opste mesto B-ove lirike. Labudu se dalje daje antropomorfna uloga - on ne samo sto otvara kljun da bi pio vode - on i progovara umesto pesnika. To je klimaks te slike, jer asocijativno otvara novi pogled na vezu labuda i pesnika. Labud progovara : O, grome, zagrmi/ kiso, lini.... On posredno dize labuda do mitske slike, tako sto ga poredi sa likom iz Ovidijevog mita koji dize oci ka nebu i preti mu jer se ovo u svojoj indiferentnosti kao da ruga njegovoj zelji. Labud se penje na nivo buntovnika. Time se zavrsava prvi deo pesme. Drugi deo se vraca na sliku Pariza koji se promenio za razliku od pesnikovog osecanja koje je ostalo isto - melanholija, seta. Sve se vraca na nivo licnog, ali, paradoksalno, pesnik kaze da on sve vidi u alegoriji. On tumaci signale urbanog sveta. Taj se svet tako u stvari i sam dize na nivo mitskog. Ponovo on misli na Andromahu i labuda i imamo ponovljeni put do novog klimaksa. On stoji pred novim Luvrom - to postaje sikmbol i alegorija za njegovo vidjenje ovog sveta. Klimaks je ovde istovremeno i brzi = hronoloski preciznije daje sled njegovih misli :Andromaha, labud, on pred Luvrom, ali i siri scenu na sliku male sirote crnkinje koja gazeci po blatu Pariza misli na Afriku. Poslednja strofa: uvodi se slika Spomena, kao kakvog mitskog bozanstva koje duva u rog i tako muzikom povezuje proslost i sadasnjost. Sirenje pesnickog znacenja ab infinitum: on kaze da misli na sve brodolomce u moru bezobalnom, na roblje, na pobedjenje, na tolike druge.... Slika modernog Pariza kao brodoloma, katastrofe urbanog sveta.