SAVREMENA ZDRAVSTVENAZAŠTITA

School of Medicine - University of Belgrade

Prof dr Momčilo BabićINSTITUT ZA SOCIJALNU MEDICINU

POTREBA-IZVORIŠTA

Здравствена заштита, је организована исвеобухватна делатност друштва у циљуостварења највишег могућег нивоаочувања здравља грађана и породице.Она обухвата спровођење мера заочување и унапређење здрављаграђана, спречавање, сузбијање и ранооткривање болести, повреда и другихпоремећаја здравља и благовремено иефикасно лечење и рехабилитацију.

Здравствена заштита, је организована исвеобухватна делатност друштва у циљуостварења највишег могућег нивоаочувања здравља грађана и породице.Она обухвата спровођење мера заочување и унапређење здрављаграђана, спречавање, сузбијање и ранооткривање болести, повреда и другихпоремећаја здравља и благовремено иефикасно лечење и рехабилитацију.

MERE

MERE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE SU STANDARDNIMEDICINSKI I DRUGI POSTUPCI ZA IDENTIFIKACIJU(DIJAGNOZU) ZDRAVSTVENOG STANJA(ZDRAVSTVENIH POTREBA) I ZA ZDRAVSTVENEINTERVENCIJE (MODIFIKACIJU TOKA BOLESTI IZDRAVSTVENIH PROCESA).

MERE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE SU STANDARDNIMEDICINSKI I DRUGI POSTUPCI ZA IDENTIFIKACIJU(DIJAGNOZU) ZDRAVSTVENOG STANJA(ZDRAVSTVENIH POTREBA) I ZA ZDRAVSTVENEINTERVENCIJE (MODIFIKACIJU TOKA BOLESTI IZDRAVSTVENIH PROCESA).

MERE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Izraz "mere zdravstvene zaštite" se uobičajenoupotrebljava u opisu javnih, organizovanihprograma zaštite širih zajednica i ugroženihgrupa stanovništva, i ima prizvuk smišljenog,planiranog i dugoročnog delovanja (npr. mere uokviru programa zaštite okoline, zaštite radnika,programa mentalnog zdravlja i sl.)

Danas se sve više upotrebljava i za postupke sapojedincima, posebno kada je u pitanju trajnanega (npr. govori se o merama:-u okviru terapijskog plana za određenoghroničnog bolesnika,-u programu rehabilitacije,-u praćenju i osiguranju zdravlja odojčeta itd.).

Izraz "mere zdravstvene zaštite" se uobičajenoupotrebljava u opisu javnih, organizovanihprograma zaštite širih zajednica i ugroženihgrupa stanovništva, i ima prizvuk smišljenog,planiranog i dugoročnog delovanja (npr. mere uokviru programa zaštite okoline, zaštite radnika,programa mentalnog zdravlja i sl.)

Danas se sve više upotrebljava i za postupke sapojedincima, posebno kada je u pitanju trajnanega (npr. govori se o merama:-u okviru terapijskog plana za određenoghroničnog bolesnika,-u programu rehabilitacije,-u praćenju i osiguranju zdravlja odojčeta itd.).

MERE ZAŠTITE PREMA CILJU

Prema cilju se mere zdravstvene zaštite u praksi čestodele na:-preventivne (kojima je cilj sprečavanje nepovoljnogzdravstvenog stanja) i-kurativne (kojima je svrha lečenje i nega).

Nekada se u istom smislu govori o tzv. aktivnim merama(koje na svoju inicijativu preduzimaju stručnjaci i koje sumahom preventivne) i pasivnim (koje se preduzimaju nazahtev pacijenata i bolesnika i koje su mahom terapijske,kurativne).

Razlozi takvih podela su u tradiciji i načinu organizacijezdravstvene zaštite.

Prema cilju se mere zdravstvene zaštite u praksi čestodele na:-preventivne (kojima je cilj sprečavanje nepovoljnogzdravstvenog stanja) i-kurativne (kojima je svrha lečenje i nega).

Nekada se u istom smislu govori o tzv. aktivnim merama(koje na svoju inicijativu preduzimaju stručnjaci i koje sumahom preventivne) i pasivnim (koje se preduzimaju nazahtev pacijenata i bolesnika i koje su mahom terapijske,kurativne).

Razlozi takvih podela su u tradiciji i načinu organizacijezdravstvene zaštite.

KONCEPT Savremena koncepcija jedinstva medicine i zdravstvene

zaštite takve podele ne prihvata, kao bitne. Veliki broj kurativnih mera sprečava pogoršanje toka

bolesti, pa ima preventivni karakter. Lečenje streptokokne angine antibiotikom sprečava

pojavu reumatske groznice ili drugih posledica te upale. Deo preventivnih mera (npr. dijetetskih, imunoloških,

socio-psiholoških) ne razlikuje se od postupaka lečenja. Po savremenim gledanjima sve mere zaštite moraju imati

»aktivni« karakter i kod stručnjaka i kod dobroinformisanih laika (pojedinca, pacijenta ili zajednice).

Zbog toga se danas govori o jedinstvenom spektru merazdravstvene zatite. Pojedinim fazama u razvoju bolestiodgovaraju određeni tipovi mera zdravstvene zaštite, odunapređenja zdravlja do rehabilitacije.

Savremena koncepcija jedinstva medicine i zdravstvenezaštite takve podele ne prihvata, kao bitne.

Veliki broj kurativnih mera sprečava pogoršanje tokabolesti, pa ima preventivni karakter.

Lečenje streptokokne angine antibiotikom sprečavapojavu reumatske groznice ili drugih posledica te upale.

Deo preventivnih mera (npr. dijetetskih, imunoloških,socio-psiholoških) ne razlikuje se od postupaka lečenja.

Po savremenim gledanjima sve mere zaštite moraju imati»aktivni« karakter i kod stručnjaka i kod dobroinformisanih laika (pojedinca, pacijenta ili zajednice).

Zbog toga se danas govori o jedinstvenom spektru merazdravstvene zatite. Pojedinim fazama u razvoju bolestiodgovaraju određeni tipovi mera zdravstvene zaštite, odunapređenja zdravlja do rehabilitacije.

ORGANIZOVANA DELATNOST

Zdravstvena zaštita, je organizovana i sveobuhvatna delatnostdruštva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivoočuvanja zdravlja građana i porodice.

Obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravljagrađana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda idrugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje irehabilitaciju.

Zdravstvena zaštita, je organizovana i sveobuhvatna delatnostdruštva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivoočuvanja zdravlja građana i porodice.

Obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravljagrađana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda idrugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje irehabilitaciju.

PET NIVOA Zdravstvena zaštita je dakle sve ono što jedna država ili

društvo (zajednica) u celini, kao i zdravstvena službaposebno, čine da zaštite i poboljšaju zdravlje stanovništva.

To mogu biti raznovrsne aktivnosti i mere na različitimnivoima.

Kod nas se zaštita zdravija ill zdravstvena zaštita najčešćedefiniše sa pet nivoa mera i aktivnosti usmerenih naunapređenje i očuvanje zdravlja, sprečavanje i suzbijanjeoboljenja, rano otkrivanje bolesti, blagovremeno lečenje irehabilitaciju .

U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se običnodefiniše kao tri nivoa prevencije prema poznatoj podeliLevela i Klarka :

Zdravstvena zaštita je dakle sve ono što jedna država ilidruštvo (zajednica) u celini, kao i zdravstvena službaposebno, čine da zaštite i poboljšaju zdravlje stanovništva.

To mogu biti raznovrsne aktivnosti i mere na različitimnivoima.

Kod nas se zaštita zdravija ill zdravstvena zaštita najčešćedefiniše sa pet nivoa mera i aktivnosti usmerenih naunapređenje i očuvanje zdravlja, sprečavanje i suzbijanjeoboljenja, rano otkrivanje bolesti, blagovremeno lečenje irehabilitaciju .

U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se običnodefiniše kao tri nivoa prevencije prema poznatoj podeliLevela i Klarka :

Prvi nivo

Prvi nivo obuhvata period pre nastanka oboljenja ioznačava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje isuzbijanje oboljenja, a naziva se primarna prevencija;

Drugi nivo se odnosi na rano otkrivanje i blagovremenolečenje oboljenja i predstavlja sekundarnu prevenciju;

Treći nivo označava rehabilitaciju i zove se tercijarnaprevencija.

Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba slučaja zdravstvenazaštita je u suštini definisana na isti način. Svaki odnavedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav nizmera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji supostavljeni.

Prvi nivo obuhvata period pre nastanka oboljenja ioznačava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje isuzbijanje oboljenja, a naziva se primarna prevencija;

Drugi nivo se odnosi na rano otkrivanje i blagovremenolečenje oboljenja i predstavlja sekundarnu prevenciju;

Treći nivo označava rehabilitaciju i zove se tercijarnaprevencija.

Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba slučaja zdravstvenazaštita je u suštini definisana na isti način. Svaki odnavedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav nizmera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji supostavljeni.

Primarna nespecifična

Nazvano još i primarna, nespecifična prevencija,unapređenje zdravlja podrazumeva niz mera i aktivnostikojima se poboljšava zdravlje ljudi.

To nisu mere prevencije u klasičnom smislu reči, koje suusmerene na prevenciju određenog oboljenja, to su merekoje se preduzimaju da bi, inače zdravi ljudi bili još zdravijii da bi u toku svog zivota bili manje podložni oboljevanjuuopšte.

Postoji veliki broj mera nespecifične prevencije; zapravo,sve mere povećanja standarda života, zaštite čovekoveokoline, mere za zdraviji život u celini, su u suštini mereprimarne prevencije. Najvažnije mere nespecifičneprevencije su sledeće:

Nazvano još i primarna, nespecifična prevencija,unapređenje zdravlja podrazumeva niz mera i aktivnostikojima se poboljšava zdravlje ljudi.

To nisu mere prevencije u klasičnom smislu reči, koje suusmerene na prevenciju određenog oboljenja, to su merekoje se preduzimaju da bi, inače zdravi ljudi bili još zdravijii da bi u toku svog zivota bili manje podložni oboljevanjuuopšte.

Postoji veliki broj mera nespecifične prevencije; zapravo,sve mere povećanja standarda života, zaštite čovekoveokoline, mere za zdraviji život u celini, su u suštini mereprimarne prevencije. Najvažnije mere nespecifičneprevencije su sledeće:

Mere nespecifične prevencije: Opšta i lična higijena.

Održavanje higijene prostora u kome živimo i radimo sa redovnimčišćenjem i provetravanjem, ali i prijatnim ambijentom i optimalnomradnom temperaturom predstavlja važan uslov da se osoba oseća dobro, ida joj zdravlje ne bude ugroženo.

Pravilna ishrana i ispravna voda za piće.Prilično veliki broj ljudi u svetu ne uživa privilegiju urbanih sredina kada jeu pitanju snabdevanje vodom. U sredinama gde ne postoje higijenskivodovodi, veoma je važno da se vodi računa kakva se voda pije (da li jeprečišćena od bakterija kao i od drugih hemijskih nepoželjnih sastojaka).Neke prirodne vode imaju u sebi male količine joda i fluora koji su korisniza zdravlje, dok druge nemaju. U nekim visokorazvijenim sredinama vodaza piće se fluoriše, da bi se poboljšalo zdravlje zuba u populaciji.

Fizička aktivnost.Kretanje je normalna karakteristika svih živih bića koja je izuzetno važnaza njihovo zdravlje. Život u velikim gradovima sa civilizadjskimdostignućma, kao što su saobraćajna sredstva, liftovi, pokretne stepenice,televizija, kompjuteri i sl., doveo je ljude u situaciju da se sve manje kreću,što je postalo faktor rizika za veliki broj oboljenja.

Opšta i lična higijena.Održavanje higijene prostora u kome živimo i radimo sa redovnimčišćenjem i provetravanjem, ali i prijatnim ambijentom i optimalnomradnom temperaturom predstavlja važan uslov da se osoba oseća dobro, ida joj zdravlje ne bude ugroženo.

Pravilna ishrana i ispravna voda za piće.Prilično veliki broj ljudi u svetu ne uživa privilegiju urbanih sredina kada jeu pitanju snabdevanje vodom. U sredinama gde ne postoje higijenskivodovodi, veoma je važno da se vodi računa kakva se voda pije (da li jeprečišćena od bakterija kao i od drugih hemijskih nepoželjnih sastojaka).Neke prirodne vode imaju u sebi male količine joda i fluora koji su korisniza zdravlje, dok druge nemaju. U nekim visokorazvijenim sredinama vodaza piće se fluoriše, da bi se poboljšalo zdravlje zuba u populaciji.

Fizička aktivnost.Kretanje je normalna karakteristika svih živih bića koja je izuzetno važnaza njihovo zdravlje. Život u velikim gradovima sa civilizadjskimdostignućma, kao što su saobraćajna sredstva, liftovi, pokretne stepenice,televizija, kompjuteri i sl., doveo je ljude u situaciju da se sve manje kreću,što je postalo faktor rizika za veliki broj oboljenja.

Mere 2

Zaštita okoline.Svojim aktivnostima na zemlji, čovek je u mnogimaspektima uspeo da prirodu podredi svojim potrebama(obrada zemlje, veštačka đubriva, menjanje tokova voda,korišćenje sunčeve energije, korišćenje drugih energetskihizvora).

Lični i društveni standard.Pokazalo se da je zdravlje u sredinama sa višimstandardom života, uprkos svim nevoljama koje donosicivilizacija, bolje nego zdravlje u sredinama sa niskimstandardom. Da bi se obezbedili svi uslovi za zdrav načinživota, pravilnu ishranu, rekreaciju i sl., potrebno je da seprethodno dostigne standard koji sve to može daobezbedi.

Zaštita okoline.Svojim aktivnostima na zemlji, čovek je u mnogimaspektima uspeo da prirodu podredi svojim potrebama(obrada zemlje, veštačka đubriva, menjanje tokova voda,korišćenje sunčeve energije, korišćenje drugih energetskihizvora).

Lični i društveni standard.Pokazalo se da je zdravlje u sredinama sa višimstandardom života, uprkos svim nevoljama koje donosicivilizacija, bolje nego zdravlje u sredinama sa niskimstandardom. Da bi se obezbedili svi uslovi za zdrav načinživota, pravilnu ishranu, rekreaciju i sl., potrebno je da seprethodno dostigne standard koji sve to može daobezbedi.

Mere 3

Izbegavanje rizičnog ponašanja.Savremeni način žvota nosi sa sobom rizike za zdravlje odkojih su neki, nezaobilazni. Postoji jedan broj izazova koji sunesporni rizici po zdavlje, a koji se mogu izbeći. To sunajčešće navike kao što su pušenje, prekomerna upotrebaalkohola, korišćenje droga, i seks bez zaštite.

Obrazovanje.Istrazivanja su pokazala da ljudi višeg obrazovanja imajuveće šanse da budu zdraviji od ljudi sa nižim obrazovanjem.Za to ima nekoliko razloga: prvo, više obrazovanje običnoobezbeđuje bolji posao, veću zaradu i viši standard; drugo,osobe sa višim obrazovanjem više znaju i o zdravlju i obolesti, o vrednosti zdravlja, kao i o merama prevencije, pasu i veće mogućnosti da unaprede i zaštite svoje zdravlje; itreće, ljudi sa višim obrazovanjem se više interesuju i čitaju ina taj način prate nova otkrića i trendove u oblasti zdravlja ibolesti, pa su u situaciji da to i primene u praksi.

Izbegavanje rizičnog ponašanja.Savremeni način žvota nosi sa sobom rizike za zdravlje odkojih su neki, nezaobilazni. Postoji jedan broj izazova koji sunesporni rizici po zdavlje, a koji se mogu izbeći. To sunajčešće navike kao što su pušenje, prekomerna upotrebaalkohola, korišćenje droga, i seks bez zaštite.

Obrazovanje.Istrazivanja su pokazala da ljudi višeg obrazovanja imajuveće šanse da budu zdraviji od ljudi sa nižim obrazovanjem.Za to ima nekoliko razloga: prvo, više obrazovanje običnoobezbeđuje bolji posao, veću zaradu i viši standard; drugo,osobe sa višim obrazovanjem više znaju i o zdravlju i obolesti, o vrednosti zdravlja, kao i o merama prevencije, pasu i veće mogućnosti da unaprede i zaštite svoje zdravlje; itreće, ljudi sa višim obrazovanjem se više interesuju i čitaju ina taj način prate nova otkrića i trendove u oblasti zdravlja ibolesti, pa su u situaciji da to i primene u praksi.

Mere 4

Zdravstveno vaspitanje.Aktivnost namenjena širenju znanja, kao i uticanju nastavove i ponašanje ljudi u cilju unapređenja njihovogzdravlja, kao i sprečavanja i suzbijanja oboljenja. Znanje jeneophodan, ali ne i dovoljan uslov da ljudi učine nešto zasvoje zdravlje.

Stil života.Zdravi stilovi života podrazumevaju sveukupan načinživota koji vodi boljem zdravlju. To je izraz koji obuhvata»skup navika i običaja na koji utiče, menja ga, podstiče iliograničava doživotni proces socijalizacije.

Zdravstveno vaspitanje.Aktivnost namenjena širenju znanja, kao i uticanju nastavove i ponašanje ljudi u cilju unapređenja njihovogzdravlja, kao i sprečavanja i suzbijanja oboljenja. Znanje jeneophodan, ali ne i dovoljan uslov da ljudi učine nešto zasvoje zdravlje.

Stil života.Zdravi stilovi života podrazumevaju sveukupan načinživota koji vodi boljem zdravlju. To je izraz koji obuhvata»skup navika i običaja na koji utiče, menja ga, podstiče iliograničava doživotni proces socijalizacije.

SPREČAVANJE I SUZBIJANJE BOLESTI

Sprečavanje i suzbijanje oboljenja naziva se još i specifična prevencija, jersu ove mere usmerene na sprečavanje određenih oboljenja i specifične suza ta oboljenja. Pored vakcinacije u mere specifične prevencije spadajudezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i asanacija, kao i preventivnaterapija.

Vakcinacija. Sa pojavom Luja Pastera, francuskog hemičara, nastala jetakozvana mikrobiološka revolucija u medicini. Mikroorganizmi koji su billnajveća pretnja zdravlju u to vreme, i koji su izazvali pomore ljudi u velkimepidemijama i pandemijama, bili su ukroćeni Pasterovom genijalnošću.

On je otkrio univerzalni mehanizam pomoću koga se može postićiotpornost organizma na infektivne agense i proizveo vakcinu i anatoksin.Ta dva sredstva se, na manje-više istim teorijskim osnovama, i danaskoriste kao sredslva zaštite protiv velikog broja oboljenja koja izazivajumikroorganizmi.

Mnogo pre Pastera, Edvard Dzener je intuitivno, upotrebio jednu vrstuvakcine protiv velikih boginja. Vakcine su imale veliki značaj u potpunomiskorenjivanju nekih bolesti u svetu, kao što su, na primer, velike boginje.

Sprečavanje i suzbijanje oboljenja naziva se još i specifična prevencija, jersu ove mere usmerene na sprečavanje određenih oboljenja i specifične suza ta oboljenja. Pored vakcinacije u mere specifične prevencije spadajudezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i asanacija, kao i preventivnaterapija.

Vakcinacija. Sa pojavom Luja Pastera, francuskog hemičara, nastala jetakozvana mikrobiološka revolucija u medicini. Mikroorganizmi koji su billnajveća pretnja zdravlju u to vreme, i koji su izazvali pomore ljudi u velkimepidemijama i pandemijama, bili su ukroćeni Pasterovom genijalnošću.

On je otkrio univerzalni mehanizam pomoću koga se može postićiotpornost organizma na infektivne agense i proizveo vakcinu i anatoksin.Ta dva sredstva se, na manje-više istim teorijskim osnovama, i danaskoriste kao sredslva zaštite protiv velikog broja oboljenja koja izazivajumikroorganizmi.

Mnogo pre Pastera, Edvard Dzener je intuitivno, upotrebio jednu vrstuvakcine protiv velikih boginja. Vakcine su imale veliki značaj u potpunomiskorenjivanju nekih bolesti u svetu, kao što su, na primer, velike boginje.

DDD i A Dezinfekcija.

Semelvajs je u 19. veku uspeo običnim pranjem ruku da prevenirapojavu velikog broja porodiljskih (puerperalnih) sepsi. Taj njegov uspehje potencirao važnost čistoće u medicini, a sa pronalaskommikroorganizama značaj asepse. Dezinfekcija (razni načini uništavanjamikroorganizama u spoljašnjoj sredini - prostorijama, na zagađenimpredmetima, životnim namirnicama, živim bićima, zemljištu, vodi idrugim) jeste mera kojom se sprečava prenošenje bolesti i nastanakkomplikacija izazvanih mikrobima.

Dezinsekcija i deratizacija.Mnogi insekti i glodari su prenosioci zaraznih bolesti tzv. vektori.Njihovim uništavanjem se prekida put prenošenja infekcije i na taj načinsprečava pojava oboljenja kod ljudi.

Asanacija podrazumeva postupke i mere tehničke prirode čiji jezadatak popravljanje nehigijenskog stanja nekih objekata, naselja ipovršine zemlje u skladu sa higijenskim zahtevima. Isušivanjemočvarnog zemljišta je izuzetno dobra preventivna mera protivoboljenja koja se šire putem insekata i drugih organizama koji žive irazmnožavaju se u vlažnoj sredini. Kao preventivna mera pokazala seveoma dobrom u iskorenjivanju malarije koju prenosi malarični komarackoji živi u močvarama.

Dezinfekcija.Semelvajs je u 19. veku uspeo običnim pranjem ruku da prevenirapojavu velikog broja porodiljskih (puerperalnih) sepsi. Taj njegov uspehje potencirao važnost čistoće u medicini, a sa pronalaskommikroorganizama značaj asepse. Dezinfekcija (razni načini uništavanjamikroorganizama u spoljašnjoj sredini - prostorijama, na zagađenimpredmetima, životnim namirnicama, živim bićima, zemljištu, vodi idrugim) jeste mera kojom se sprečava prenošenje bolesti i nastanakkomplikacija izazvanih mikrobima.

Dezinsekcija i deratizacija.Mnogi insekti i glodari su prenosioci zaraznih bolesti tzv. vektori.Njihovim uništavanjem se prekida put prenošenja infekcije i na taj načinsprečava pojava oboljenja kod ljudi.

Asanacija podrazumeva postupke i mere tehničke prirode čiji jezadatak popravljanje nehigijenskog stanja nekih objekata, naselja ipovršine zemlje u skladu sa higijenskim zahtevima. Isušivanjemočvarnog zemljišta je izuzetno dobra preventivna mera protivoboljenja koja se šire putem insekata i drugih organizama koji žive irazmnožavaju se u vlažnoj sredini. Kao preventivna mera pokazala seveoma dobrom u iskorenjivanju malarije koju prenosi malarični komarackoji živi u močvarama.

RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA

Neko oboljenje je otkriveno rano ako je to učinjenopre nego što osoba spontano i samoinicijativnopotraži pomoć zdravstvene službe, pa se ranootkrivanje ili skrining (u prevodu propuštanje krozsito, filter, proveravanje) definiše kao otkrivanje dotada nedijagnostikovanih oboljenja ili stanja pomoćurazličtih metoda (test, pregled, upitnik i drugo).Tačnije, to je primena jednog ili više testova na velikibroj ljudi (cela populacija, deo populacije podrizikom) sa ciljem da se podele prema verovatnoćida su oboleli od traženog oboljenja.

Neko oboljenje je otkriveno rano ako je to učinjenopre nego što osoba spontano i samoinicijativnopotraži pomoć zdravstvene službe, pa se ranootkrivanje ili skrining (u prevodu propuštanje krozsito, filter, proveravanje) definiše kao otkrivanje dotada nedijagnostikovanih oboljenja ili stanja pomoćurazličtih metoda (test, pregled, upitnik i drugo).Tačnije, to je primena jednog ili više testova na velikibroj ljudi (cela populacija, deo populacije podrizikom) sa ciljem da se podele prema verovatnoćida su oboleli od traženog oboljenja.

Dve grupe

Na osnovu rezultata primenjenog testa, ove naizgled zdrave osobe se podele u dve grupe: najednu manju, sa osobama koje verovatno imajutraženo oboljenje, i drugu, veću, koju čine osobekoje ga verovatno nemaju.

Prva grupa se dalje podvrgava preciznijimdijagnostičkim postupcima na osnovu kojih se iznje izdvajaju obolele osobe.

Na osnovu rezultata primenjenog testa, ove naizgled zdrave osobe se podele u dve grupe: najednu manju, sa osobama koje verovatno imajutraženo oboljenje, i drugu, veću, koju čine osobekoje ga verovatno nemaju.

Prva grupa se dalje podvrgava preciznijimdijagnostičkim postupcima na osnovu kojih se iznje izdvajaju obolele osobe.

Organizovanje skrininga

Pri organizovanju programa masovnog ranogotkrivanja trebalo bi imati na umu sledećekriterijume:

one koji opisuju oboljenje - prirodni tok bolesti,presimptomatski period,veličinu društvenogproblema koji oboljenje prouzrokuje i mogućnostlečenja;

zahteva koji se odnose na test i društvena, lična i ekonomska ulaganja, kao i

spremnost društva i zdravstvene službe da prihvatisve otkrivene obolele i dosledno ih leči, a zatim ikoristi i posledice po pojedince koji se podvrgavajuskriningu.

Pri organizovanju programa masovnog ranogotkrivanja trebalo bi imati na umu sledećekriterijume:

one koji opisuju oboljenje - prirodni tok bolesti,presimptomatski period,veličinu društvenogproblema koji oboljenje prouzrokuje i mogućnostlečenja;

zahteva koji se odnose na test i društvena, lična i ekonomska ulaganja, kao i

spremnost društva i zdravstvene službe da prihvatisve otkrivene obolele i dosledno ih leči, a zatim ikoristi i posledice po pojedince koji se podvrgavajuskriningu.

Prirodni tok bolesti

Kada su u pitanju kriterijumi koji opisuju oboljenje, trebalo binapomenuti model prirodnog toka bolesti u odnosu namogućnost sekundarne prevencije. Kada se u neprekidnojinterakciji izmedu čoveka i njegove životne sredine, u jednommomentu steknu svi uslovi za to, počinje da se razvijaoboljenje, tj. javljaju se prve promene.

Danas, još uvek, naročito kada su u pitanju hronična,degenerativna i maligna oboljenja, medicina nije u stanju, nitišto se tiče znanja, niti raspoloživih tehničkih sredstava, da utom momentu te promene primeti.

Potrebno je odredeno vreme da se one razviju do izvesnogstepena, pa da zdravstvena služba bude u stanju da ih otkrije,ali samo pod uslovom ako ih traži specifičnim metodama. Tekpošto prođe još jedan dodatni period i pojave se prve,prepoznatljive patološke promene i eventualno prvi simtomi,oboljenje je moguće otkriti uobičajenim pregledima ilaboratorijskim metodama.

Kada su u pitanju kriterijumi koji opisuju oboljenje, trebalo binapomenuti model prirodnog toka bolesti u odnosu namogućnost sekundarne prevencije. Kada se u neprekidnojinterakciji izmedu čoveka i njegove životne sredine, u jednommomentu steknu svi uslovi za to, počinje da se razvijaoboljenje, tj. javljaju se prve promene.

Danas, još uvek, naročito kada su u pitanju hronična,degenerativna i maligna oboljenja, medicina nije u stanju, nitišto se tiče znanja, niti raspoloživih tehničkih sredstava, da utom momentu te promene primeti.

Potrebno je odredeno vreme da se one razviju do izvesnogstepena, pa da zdravstvena služba bude u stanju da ih otkrije,ali samo pod uslovom ako ih traži specifičnim metodama. Tekpošto prođe još jedan dodatni period i pojave se prve,prepoznatljive patološke promene i eventualno prvi simtomi,oboljenje je moguće otkriti uobičajenim pregledima ilaboratorijskim metodama.

Mali broj

Mali je broj ljudi koji se već pri prvoj pojavi blagih ijedva primetnih simptoma javi lekaru.

Mali je broj lekara koji će zahvaljujući svom viđenjuzdravlja i bolesti, ozbiljnu pažnju posvetiti pacijentu saneodređenim tegobama i pregledati ga tako detaljno ipažljivo da otkrije ove prve, jedva primetne promene.

Iz tih razloga, dijagnoza oboljenja se otkrije priličnokasno, pošto je ono već duže vreme trajalo i dostiglostepen razvoja na kome će osoba sama zaključiti dasimptomi koje oseća ukazuju da sa njenim zdravljemnešto nije u redu.

Mali je broj ljudi koji se već pri prvoj pojavi blagih ijedva primetnih simptoma javi lekaru.

Mali je broj lekara koji će zahvaljujući svom viđenjuzdravlja i bolesti, ozbiljnu pažnju posvetiti pacijentu saneodređenim tegobama i pregledati ga tako detaljno ipažljivo da otkrije ove prve, jedva primetne promene.

Iz tih razloga, dijagnoza oboljenja se otkrije priličnokasno, pošto je ono već duže vreme trajalo i dostiglostepen razvoja na kome će osoba sama zaključiti dasimptomi koje oseća ukazuju da sa njenim zdravljemnešto nije u redu.

Kritična tačka Kritičnu tačku u modelu predstavlja vreme kada se u

toku oboljenja dešavaju značajne promene. Ukoliko se lečenje započne pre kritičnog momenta, u

najvećem broju slučajeva će se preduprediti javljanjeposledica, ali ako se započne tek posle tog perioda,posledice će se javiti i pored primene najsavremenijihterapijskih postupaka.

Terapija primenjena posle kritičnog momenta nedoprinosi da se izmeni prirodni tok bolesti.

Može se reći da terapija započeta u bilo koje vremepre kritične tačke predstavlja efikasnu preventivnumeru, i što je taj momenat ranije ustanovljen, to jepreduzeta terapija moćnija i izlečenje verovatnije.

Kritičnu tačku u modelu predstavlja vreme kada se utoku oboljenja dešavaju značajne promene.

Ukoliko se lečenje započne pre kritičnog momenta, unajvećem broju slučajeva će se preduprediti javljanjeposledica, ali ako se započne tek posle tog perioda,posledice će se javiti i pored primene najsavremenijihterapijskih postupaka.

Terapija primenjena posle kritičnog momenta nedoprinosi da se izmeni prirodni tok bolesti.

Može se reći da terapija započeta u bilo koje vremepre kritične tačke predstavlja efikasnu preventivnumeru, i što je taj momenat ranije ustanovljen, to jepreduzeta terapija moćnija i izlečenje verovatnije.

Valjanost testa za rano otkrivanje bolesti

Vrednovanje testa za rano otkrivanje je veomavažan aspekt ove aktivnosti u sistemu zdravstvenezaštite.

Skrining test služi isključivo da odredi verovatnoćuprisustva oboljenja - on u najvećem broju slučajevanema dijagnostičku vrednost. Zato je važno da sesve osobe sa pozitivnom vrednošću skrining testapodvrgnu iscrpnom dijagnostičkom postupku.

Vrednovanje testa za rano otkrivanje je veomavažan aspekt ove aktivnosti u sistemu zdravstvenezaštite.

Skrining test služi isključivo da odredi verovatnoćuprisustva oboljenja - on u najvećem broju slučajevanema dijagnostičku vrednost. Zato je važno da sesve osobe sa pozitivnom vrednošću skrining testapodvrgnu iscrpnom dijagnostičkom postupku.

Valjanost testa

Valjanost je jedna od najznačajnijih osobina testa i meri sestepenom slaganja rezultata skrining testa i dijagnostičkogispitivanja.

Na osnovu toga svi pregledani mogu se podeliti u četirigrupe: stvarno pozitivni, lažno pozitivni, lažno negativni istvarno negativni.

Valjanost testa ima dve dimenzije. To su: osetljivost testa, odnosno njegova sposobnost da

izdvoji osobe koje boluju od traženog oboljenja i meri seprocentom stvarno obolelih od ukupnog broja pozitivnih natestu; i

specifičnost testa - odnosno sposobnost testa da izdvojiosobe koje nemaju oboljenje, a meri se procentom onihkoji stvarno nemaju oboljenje od ukupnog brojanegativnih na testu.

Valjanost je jedna od najznačajnijih osobina testa i meri sestepenom slaganja rezultata skrining testa i dijagnostičkogispitivanja.

Na osnovu toga svi pregledani mogu se podeliti u četirigrupe: stvarno pozitivni, lažno pozitivni, lažno negativni istvarno negativni.

Valjanost testa ima dve dimenzije. To su: osetljivost testa, odnosno njegova sposobnost da

izdvoji osobe koje boluju od traženog oboljenja i meri seprocentom stvarno obolelih od ukupnog broja pozitivnih natestu; i

specifičnost testa - odnosno sposobnost testa da izdvojiosobe koje nemaju oboljenje, a meri se procentom onihkoji stvarno nemaju oboljenje od ukupnog brojanegativnih na testu.

Test

Od testa se takođe očekuje da bude precizan, tj. da da istirezultat ako mu se podvrgne ista osobe pod istim uslovima.Pored toga, test koji se koristi masovno u ranom otkrivanjune bi smeo da ima štetnih efekata, morao bi da budeprihvatljiv za stanovništvo, lako izvodljiv u terenskimuslovima i ne bi smeo da bude skup.

Mogućnost lečenja. Iako je logično očekivati da se nećepristupiti akcijama ranog otkrivanja oboljenja ako ih jenemoguće lečiti, na izgled paradoksalno, mali broj bolestikoje se rano otkrivaju su stvarno izlečive. Dok se to nepostigne, značajno je da se ne pristupa ranom otkrivanjuako se ne utvrdi opšte prihvaćeni način lečenja koji menjaprirodni tok oboljenja. Nažalost, u ovom domenu još imamnogo dilema čija se rešenja ne očekuju u dogledno vreme.

Od testa se takođe očekuje da bude precizan, tj. da da istirezultat ako mu se podvrgne ista osobe pod istim uslovima.Pored toga, test koji se koristi masovno u ranom otkrivanjune bi smeo da ima štetnih efekata, morao bi da budeprihvatljiv za stanovništvo, lako izvodljiv u terenskimuslovima i ne bi smeo da bude skup.

Mogućnost lečenja. Iako je logično očekivati da se nećepristupiti akcijama ranog otkrivanja oboljenja ako ih jenemoguće lečiti, na izgled paradoksalno, mali broj bolestikoje se rano otkrivaju su stvarno izlečive. Dok se to nepostigne, značajno je da se ne pristupa ranom otkrivanjuako se ne utvrdi opšte prihvaćeni način lečenja koji menjaprirodni tok oboljenja. Nažalost, u ovom domenu još imamnogo dilema čija se rešenja ne očekuju u dogledno vreme.

LEČENJE –sekundarna prevencija

Lečenjem se sprečava širenje i razvoj oboljenja, posledice ikomplikacije, invaliditet kao i umiranje. Danas su mnogaoboljenja potpuno izlečiva.

Zahvaljujući pronalasku penicilina (Fleming), a kasnije imnogih drugih antibiotika, bakterijske infekcije su postaledaleko manje opasna oboljenja nego što su bila pre tihoktrića.

Sve bolji citostatici preveli su i neka maligna oboljenja ukategoriju relativno izlečivih.

Genetski inženjering će rešiti problem lečenja još jednogbroja oboljenja. Međutim, i dalje ostaje jedan brojoboljenja od kojih oboljeva veliki deo i populacije, koja seleče palijativno i simptomatski (veliki deo kardiovaskularnihoboljenja i neka druga), ili substitucionom terapijom(dijabetes), da ne pominjemo sidu za koju još nemapravog leka.

Lečenjem se sprečava širenje i razvoj oboljenja, posledice ikomplikacije, invaliditet kao i umiranje. Danas su mnogaoboljenja potpuno izlečiva.

Zahvaljujući pronalasku penicilina (Fleming), a kasnije imnogih drugih antibiotika, bakterijske infekcije su postaledaleko manje opasna oboljenja nego što su bila pre tihoktrića.

Sve bolji citostatici preveli su i neka maligna oboljenja ukategoriju relativno izlečivih.

Genetski inženjering će rešiti problem lečenja još jednogbroja oboljenja. Međutim, i dalje ostaje jedan brojoboljenja od kojih oboljeva veliki deo i populacije, koja seleče palijativno i simptomatski (veliki deo kardiovaskularnihoboljenja i neka druga), ili substitucionom terapijom(dijabetes), da ne pominjemo sidu za koju još nemapravog leka.

Dijagnoza Tretman svakog oboljenja pretpostavlja tačno

postavljenu dijagnozu. Sa napretkom tehnologije lekarisu dobili nepresušan izvor novih dijagnostičkih metodai sredstava.

Ta nova sredstva su, po pravilu, lakša za primenu,preciznija i tačnija u postavljanju dijagnoze, aliistovremeno nose sa sobom znane i neznane rizike pozdravlje i život pacijenata i veoma su skupe.

Primena novih tehnologija u dijagnostici zahtevanjihovu pažljivu procenu sa aspekta sigurnosti i rizikapo zdravlje ljudi.

Tretman svakog oboljenja pretpostavlja tačnopostavljenu dijagnozu. Sa napretkom tehnologije lekarisu dobili nepresušan izvor novih dijagnostičkih metodai sredstava.

Ta nova sredstva su, po pravilu, lakša za primenu,preciznija i tačnija u postavljanju dijagnoze, aliistovremeno nose sa sobom znane i neznane rizike pozdravlje i život pacijenata i veoma su skupe.

Primena novih tehnologija u dijagnostici zahtevanjihovu pažljivu procenu sa aspekta sigurnosti i rizikapo zdravlje ljudi.

REHABILITACIJA- tercijerna prevencija

Rehabilitacija je primena svih raspoloživih mera nasmanjenje posledica obo­ljenja, kao i nedostataka,nesposobnosti i hendikepa, uključujući i socijalnuintegraciju.

Pored osposobljavanja osoba za adaptaciju na usloveživota u sredini u kojoj žive, veoma je važnopripremanje šire zajednice za njihovu socijalnuintegraciju.

Zato je neophodno da osobe sa problernima, njihoveporodice i zajednica u kojima žive budu uključene uplaniranje, i u implementaciju svih neophodnih uslugapovezanih sa njihovom rehabilitacijom.

Rehabilitacija je primena svih raspoloživih mera nasmanjenje posledica obo­ljenja, kao i nedostataka,nesposobnosti i hendikepa, uključujući i socijalnuintegraciju.

Pored osposobljavanja osoba za adaptaciju na usloveživota u sredini u kojoj žive, veoma je važnopripremanje šire zajednice za njihovu socijalnuintegraciju.

Zato je neophodno da osobe sa problernima, njihoveporodice i zajednica u kojima žive budu uključene uplaniranje, i u implementaciju svih neophodnih uslugapovezanih sa njihovom rehabilitacijom.

Shvatanje

Rehabilitacija se čak i od medicinskih radnika, još uvek shvatasamo kao kompleksan proces funkcionalnog osposobljavanjaosoba sa raznim nedostacima kao što su oštećenje vida,otežano kretanje i sl. Širi koncept rehabilitacije podrazumevamnoge nevidljive nesposobnosti kao što su mentalni problemi iretardacija, progredijentna hronična oboljenja, hronični bol idrugo. Suština nesposobnosti je multifaktorijalna, pa je zatovažno da i pristup njihove rehabilitacije bude kompleksan i dauključi sve faktore - medicinske, socijalne, psihološke,ekonomske, kao i faktore zanimanja i zapošljavanja.

Veoma je važno da se ima na umu da rehabilitacija nijejednosmerni proces, već da podrazumeva aktivno uključivanjepacijenata, i tima stručnjaka koji rade na rehabilitaciji.

Sa druge strane, rehabilitacija nije samo adaptacijaonesposobljene individue na sredinu u kojoj treba da živi, već imenjanje te sredine prema potrebama ljudi koji imaju nekaograničenja.

Rehabilitacija se čak i od medicinskih radnika, još uvek shvatasamo kao kompleksan proces funkcionalnog osposobljavanjaosoba sa raznim nedostacima kao što su oštećenje vida,otežano kretanje i sl. Širi koncept rehabilitacije podrazumevamnoge nevidljive nesposobnosti kao što su mentalni problemi iretardacija, progredijentna hronična oboljenja, hronični bol idrugo. Suština nesposobnosti je multifaktorijalna, pa je zatovažno da i pristup njihove rehabilitacije bude kompleksan i dauključi sve faktore - medicinske, socijalne, psihološke,ekonomske, kao i faktore zanimanja i zapošljavanja.

Veoma je važno da se ima na umu da rehabilitacija nijejednosmerni proces, već da podrazumeva aktivno uključivanjepacijenata, i tima stručnjaka koji rade na rehabilitaciji.

Sa druge strane, rehabilitacija nije samo adaptacijaonesposobljene individue na sredinu u kojoj treba da živi, već imenjanje te sredine prema potrebama ljudi koji imaju nekaograničenja.

Zapošljavanje Kada je zapošljavanje u pitanju, u većini zemalja, pa i u

našoj, postoji problem da nema dovoljno posla i zazdrave, sposobne i visoko obrazovane ljude, pa sepostavlja pitanje zapošljavanja hendikepiranih.

Zaštitne radionice su dale veoma dobre rezultate u svimsredinama u kojima su osnovane.

Socijalna integracija izlečenih alkoholičara i narkomana,kao i HIV pozitivnih još uvek je veoma delikatan posao.

U tim oblastima treba još mnogo da se radi, ne samo sapojedincima već i sa zajednicom u celini.

Kada je zapošljavanje u pitanju, u većini zemalja, pa i unašoj, postoji problem da nema dovoljno posla i zazdrave, sposobne i visoko obrazovane ljude, pa sepostavlja pitanje zapošljavanja hendikepiranih.

Zaštitne radionice su dale veoma dobre rezultate u svimsredinama u kojima su osnovane.

Socijalna integracija izlečenih alkoholičara i narkomana,kao i HIV pozitivnih još uvek je veoma delikatan posao.

U tim oblastima treba još mnogo da se radi, ne samo sapojedincima već i sa zajednicom u celini.

Cilj

Za odrasle, radno sposobne, prvi cilj rehabilitacije jestenjihov povratak u zajednicu.

U tom procesu zaposlenje ima ključnu ulogu. Tim sastavljen od lekara, psihologa, socijalnog radnika i

drugih stručnjaka, treba da proceni preostalu radnusposobnost i predloži odgovarajući posao koji bi osobamogla da radi.

Prekvalifikacija, ukoliko je potrebna, izuzetno je važan deorehabilitacije u takvim slučajevima, Ponekad, kad sve tonije moguće, kao krajnji cilj rehabilitacije, postavlja sesamo kvalitet života.

Za odrasle, radno sposobne, prvi cilj rehabilitacije jestenjihov povratak u zajednicu.

U tom procesu zaposlenje ima ključnu ulogu. Tim sastavljen od lekara, psihologa, socijalnog radnika i

drugih stručnjaka, treba da proceni preostalu radnusposobnost i predloži odgovarajući posao koji bi osobamogla da radi.

Prekvalifikacija, ukoliko je potrebna, izuzetno je važan deorehabilitacije u takvim slučajevima, Ponekad, kad sve tonije moguće, kao krajnji cilj rehabilitacije, postavlja sesamo kvalitet života.