SAVREMENI ASPEKTI KONTROLE HROMOSTI NA FARMAMA … · 2017. 6. 8. · 431 Vet. glasnik 69 (5-6) 429 - 442 (2015) Plamen Trojačanec i sar.: Savremeni aspekti kontrole hromosti na

429

* Rad primljen za štampu 04.02.2016.**DrPlamenTrojačanec,profesor,FakultetveterinarskemedicineSkoplјe,Univerzitet“Sv.KiriliMetodije”,SkopljemMakedonija;drMilenkoStevančević,profesor;drBojanToholj,docent,PolјoprivrednifakultetNoviSad,Departmanzaveterinarskumedicinu,NoviSad,Srbija

PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER

DOI:10.2298/VETGL1506429T UDC:636.2.09:616.8-009.18-07/-08

SAVREMENI ASPEKTI KONTROLE HROMOSTI NA FARMAMA GOVEDA* CONTEMPORARY ASPECTS OF THE CONTROL OF LAMENESS ON CATTLE FARMS

Plamen Trojačanec, Milenko Stevančević, Bojan Toholj**

Hromost kod goveda je treći najvažniji poremećaj zdravstvenog stanja i nalazi se po značaju odmah iza reproduktivnih poremećaja i obolјenja mlečne žlezde. Hromost kod krava dovodi do pada u produkciji mleka, slablјenja reproduktivnih performansi i preranog isključivanja. Potencijal za visoku mlečnost može biti izgublјen ukoliko se kod krava razvije hromost. Green (2002) nalazi gubitak od 360 kg mleka (opseg 160-550 kg) kod krava u laktaciji kod kojih je dijagnostikovana hromost i ukazuje na značaj ranog otkrivanja hromosti i uklanjanja uzroka. Po podacima Nacionalnog centra za kontrolu zdravlјa životinja SAD-a, iz 2002. godine, kod 16% krava upućenih na klanicu razlog za isključenje iz proizvodnje bila je hromost. Hernandez (2005) nalazi da je servis period u proseku duži 36 dana kod krava sa prisutnom hromošću. Iako zauzima značajno mesto, problemu hromosti se ne poklanja dovolјno pažnje u sistemu zdravstvene zaštite goveda u našoj zemlji. Međutim, postoji nekoliko kontrolnih mera, koje primenjene zajedno nude sistemsko rešenje problema hromosti. Tu spadaju kontrola ishrane, dijagnostika hromosti, dezinfekcija papaka, funkcionalna korekcija papaka.

Ključne reči: hromost, goveda, prevencija

Hromostkodgovedajetrećinajvažnijiporemećajzdravstvenogstanjainalazisepoznačajuodmahizareproduktivnihporemećajaiobolјenjamlečnežlezde.Hromostkodkravadovodidopadauprodukcijimleka,slablјenjareproduktivnihperformansi i preranog isključenja. U velikim stadima goveda, hromost čestoonemogućavailiznatnootežavakretanježivotinjeodležištadohranilišta,pojilicei izmuzišta,štouzprisutnu jakubolpredstavlјa iozbilјnonarušavanjedobrobiti

Uvod / Introduction

430

Vet.glasnik69(5-6)429-442(2015)PlamenTrojačanecisar.:Savremeniaspektikontrolehromostinafarmamagoveda

životinja.Problemhromostijenaročitopostaoizraženintenziviranjemgovedarskeproizvodnje. Selekcija na visoku mlečnost, opšte slablјenje zdravstveneotpornosti,visokoenergetska ishrana,manjakkretanja,betonskepovršine, lošadrenažaurinai fekalijasustalnoprisutni insultiu intenzivnojproizvodnjikojisuomogućili nastanak i širenjeobolјenjaakropodijuma.Međutim,postoji nekolikokontrolnih mera, koje primenjene zajedno nude sistemsko rešenje problemahromosti.Tuspadajukontrolaishrane,dijagnostikahromosti,dezinfekcijapapakaifunkcionalnakorekcijapapaka.

Ekonomski značaj hromosti kod goveda / Economic importance of cattle lameness

Ekonomičnost stočarske proizvodnje je integralni deo menadžmenta nafarmi imogućnostidaseobezbedimaksimalninivoproizvodnjeuz raspoloživeresurse.Ovopodrazumevaoptimalnoupravlјanjeikorišćenjeradnesnage,hrane,zdravstveneslužbeidrugihresursanafarmi(Lawson,2004).Uzgojmuznihkravase prvenstveno organizuje po ekonomskim načelima uz uvažavanje biološkihpotrebaživotinja.Mnogobrojnifaktorimogunavišenačinadaugrozeekonomičnostuzgojamuznihkrava.Uuzgojukravamoguseizdiferenciratitrinaročitoznačajnegrupeobolјenja,kojaznačajnougrožavajuekonomičnostproizvodnje.Naprvommestusureproduktivniporemećaji,nadrugommestuobolјenjamlečnežlezde,anatrećemmestuobolјenjaakropodijuma(Ettema,2006).Međutim,ekonomskešteteodprvedvegrupeobolјenjaveomasulakouočlјive.Naime,farmerlakoprimetiproduženjeservisperioda(tj.izostanakočekivanogteleta)ilipakmanjukoličinumleka.Nasuprottome,ekonomskiznačajobolјenjapapakadiskretnijedolazidoizražaja,pafarmeručestonijejasnapovezanostovihobolјenjasaekonomskimgubicimanafarmi.Razlogtomejeitajštoobolјenjaakropodijumasvojekonomskiznačaj ispolјavaju najvećim delomupravo kroz prethodna dva klinička entiteta (Kossaibati,1997).Idokseznačajreproduktivnihporemećajaiobolјenjamlečnežlezdedubokousadiousvestprosečnog farmerauSrbiji,obolјenjapapakasuneopravdanozapostavlјenaodstranestruke,pasamimtim injihovznačajnijenaadekvatannačinprezentovan farmeru.Zbog toga jepotrebnapermanentnaedukacija farmera o značajnosti obolјenja akropodijuma, kao i o zdravstvenimprogramimazasuzbijanjeovihobolјenja.Ukupnigubiciprouzrokovaniobolјenimaakropodijumanagodišnjemnivousuveomaznačajniiiznoseuproseku192€pojednomgrluuDanskoj(Ettema,2006).

Ovaj gubitak se prema autoru Bennett-u, (1999) ostvaruje kroz sledećečinioce:slablјenjereproduktivnihperformansi,paduprodukcijimleka,slablјenjetelesnekondicije,troškovelečenjaipreranoisklјučenjeizproizvodnje.

Hromost i mlečnost / Lameness and milk yield

Laktacija jefiziološkostanjeukomedolazidostvaranjai lučenjamlekaizmlečnežlezde.Naovajprocesutičumnogobrojni faktori.Uglavnomsedelena

431


fiziološke i faktorespolјnesredine.Odfizioloških faktoraBoboš (2005)navodi:stadijumiparitetlaktacije,estrus,veličinuistarostkrave,rasnupripadnostgrla.U faktore spolјne sredine ubraja: period zasušenja, broj dnevnihmuža, klimu,sezonutelјenja,ishranuismeštaj.

U našim istraživanjima (Toholј, 2008) korekcijom i dezinfekcijom papakadelovanojeterapijskiiprofilaktičkinaobolјenjaakropodijuma.Korekcijapapakadovodi do reuspostavlјanja pravilnog sistema oslonca i nošenja težine, štorasterećujetetiveiligamentezglobnihkapsula.Budućidasuuovimstrukturamasmeštenireceptoribola,smanjujeseiintenzitetnjihovestimulacije,štoznačajnoumanjujeosećajbola (Toussaint,1985).Usledznačajnosmanjenog intenzitetaosećajaboli,dolazidopovećanjaunosahranekodeksperimentalnihgrla.Nishimori(2006)analizirabiohemijskiprofilkodkravapre iposlekorekcijepapaka tenaosnovu razlika u serumskoj koncentraciji albumina, glukoze, uree, amonijaka iβ-hidroksibuternekiseline,zaklјučujedakravenakonkorekcijepapakapovećavajuunos kabastog hraniva, što stabilizuje fermentaciju u buragu. U sopstvenimistraživanjima na kravama u kasnoj fazi laktacije (Toholј i Stevančević, 2008)nalazedaneposrednonakonkorekcijepapakadolazi donaglogpadakoličinemlekazbogstresausledfiksacije isamogpostupkaodsecanjapreraslerožine.Međutim, u kasnijem toku laktacije eksperimentalna grupa povećava količinumlekauodnosunakontrolnugrupukrava,štodovodidodužegodržavanjanivoamlečnostiukasnijojlaktaciji,anakrajuutičeinapovećanjeukupnekoličinemlekau laktaciji.Najčešći uzrok hromosti kod goveda su obolјenja papaka.Hromostpodrazumevaprisustvoboli.Boljeustvariglavnimedijatorikarika,kojapovezujeobolјenjapapaka,proizvodnjumlekaizdravstvenostanjemlečnežlezde.Visokoproduktivne krave, najpodložnije su za nastanak hromosti usled metaboličkogstresa prouzrokovanog visokom proizvodnjom (Warnick, 2001). Potencijal zavisokumlečnostmožebitiizgublјenukolikosekodkravarazvijehromost.Green(2002)nalazigubitakod360kgmleka(opseg160-550kg)kodkravaulaktacijikodkojihjedijagnostikovanahromostiukazujenaznačajranogotkrivanjahromostiiuklanjanjauzroka.

Hromost kao razlog za prerano isključenje krava / Lameness as the reason for exclusion of a cow too early

Dužina ekonomičnosti proizvodnje kod krave se ustvari poklapa i sadužinom njenog biološkog života. Razlog tome je tzv. “isklјučivanje krava izproizvodnje” ili “ekonomsko iskorišćenje”. Kada isklјučiti kravu iz proizvodnjezavisi odmnogobrojnih faktora, kao što su: starost (paritet), produkcijamleka,plodnostiopštezdravstvenostanje(Grohn,1998).Poredovihfaktoraidodatnifaktori,kaoštosusezonskevarijacijeuceniproizvodaihrane,utičunadonošenjeodlukeoisklјučenjukravaizproizvodnje(VanArendonk,1985).PodaciizSAD-aukazujudajehromostjošvažnijirazlogzaisklјučivanjekravaizproizvodnje.TakopopodacimaNacionalnogcentrazakontroluzdravlјaživotinjaSAD-a, iz2002.

432

godinekod16%kravaupućenihnaklanicurazlogzaisključenjeizproizvodnjejehromost.Uticaj hromosti na reproduktivne performanse / The influence of lameness on reproductive performance

U proteklih nekoliko decenija, uočeno je stalno povećanje prosečneproizvodnjemlekakodmlečnihkravaširomsveta.U istovreme,zapaženo je iveomaotežanopostizanjereproduktivnihperformansi.Ovatendencijasečestopripisujepovećanompojavlјivanjubakterijskihinfekcijatokominvolucijeuterusa,kao i učestaloj disfunkciji jajnika u postpartalnom periodu (Huszenicza, 2004).Stepen reproduktivnog iskorišćavanja krava i nivo proizvodnje mleka i teladi,direktnojeodređentrajanjemjednogreproduktivnogciklusa,kojiobuhvataperiodizmeđudvauzastopnatelјenja(Stančić,2002).Velikijebrojfaktorausavremenomuzgojumuznihkravakojimogunegativnodadelujunareproduktivneperformanse.Hromostjejedanodfaktorakojimoguozbilјnougrozitireproduktivnuefikasnostkodkrava.Mnogobrojnestudijepokazujudahromostutičenaproduženjeperiodaod telјenja do ispolјavanja prvog estrusa, kao i period od telјenja do uspešnekoncepcije (Garbarino, 2004). Lucey (1986) pronalazi da je kod krava sadijagnostikovanimčirompapkaservisperiodproduženza30dana,uzpovećanjeindeksaveštačkogosemenjavanjaza31%.Pozitivanenergetskibilansuranompostpartalnom periodu je veoma važan faktor za rano uspostavlјanje cikličneovarijalne aktivnosti (Lucey, 1992).Margerison (2004) nalazi da grupa hromihkrava konzumira u proseku 23 kg hrane dnevno, dok u grupi zdravih kravakoličinaiznosi25,5kg.Kliničkeopservacijeukazujunatodahromostkodkravadovodidosupresijeovarijalneaktivnosti, takodadoktoriveterinarskemedicinečestoizbegavajuprimenuprotokolasinhronizacijeiindukcijeestrusakodhromihkravaznajućidaovakavtretmančestoostajebezefekta(Hassall,1993).Poredtoga,hromostdovodiidopromeneponašanjavezanogzaispolјavanjeestrusa,što dodatno otežava posao oko otkrivanja krava u estrusu (Pankaj, 2006).Hromost izazivabol,asamimtim istres.Strespredstavlјa reakcijuorganizma,kojomseonprilagođavanovonastalojsituaciji(Dobson,2000).Delovanjestresana reproduktivni ciklus može se objasniti uzajamnim delovanjem hormona. Ufolikularnoj fazinormalnogestrusnogciklusa,određennivogonadotropin-rizlinghormona(GnRH),kojiselučiizhipotalamusa,dovodidopulsativnogoslobađanjaluteinizirajućeghormonaizhipofize(Moenter,1990),štousadejstvusafolikulo-stimulirajućim hormonom (FSH) diktira intenzitet folikularnog rasta i produkcijeestradiola.Udalјemtoku,pojavapreovulatornogtalasaluteinizirajućeghormona(LH) dovodi do ovulacije (McNeily, 1991). U cilјu postizanja tačno tempiranogtalasaLH,dešavaseserijabliskokontrolisanihdogađaja izmeđuhipotalamusai hipofize. Nakon prestanka supresivnog efekta progesterona, tokom lutealnefazeovarijalnogciklusa,GnRH,azatimiLH,pulsnosesekretujusapovećanjemfrekvencije što kulminira kontinuiranom sekrecijom ovih hormona, a zatim ioslobađanjempredovulatornog talasaLH, kaoodgovoranapozitivnupovratnuspregusaestradiolom(Evans,1995).Obolјenjaakropodijuma,kaoimnogadruga


433

obolјenja,izazivajustreskodživotinje,štopodrazumevaipovećanukoncentracijuadrenokortikotropnog hormona (ACTH), kateholamina i glukokortikoida, kaostres-indukovanihhormona(Watson,1984).PovećaninivoACTHi/ilikortizola iprogesterona,izazivaodlaganjeiliinhibicijusekrecijeGnRH,čimesekompromitujei normalnaovarijalnaaktivnost (Hamilton,1995).Uticaj stresana reproduktivniciklusmožesesagledatiupoređujućiservisperiodkodobolelih izdravihkrava(Dobson,2000).Hromostpodrazumevaiviševremenaprovedenoguprinudnomležećem položaju, što ometa normalni ciklus uzimanja hrane i preživanja, a udalјem toku dovodi do negativnog energetskog balansa, što negativno utičena ovarijalnu aktivnost (Melendez, 2002). Negativan energetski bilans dovodidopadakoncentracijeglukozeukrvi, štoaktiviraoslobađanjekortizola izkorenadbubrežne žlezde (Forenbacher, 1975), pa se time krug zatvara (circulus vitiosus).Hernandez(2005) upoređujedužinuservisperiodakodhromihizdravihkrava,bezdiferencijacijeobolјenjapapakatenalazidajeservisperioduprosekuduži36danakodkravasaprisutnomhromošću.

Hromost i dobrobit goveda / Lameness and cattle welfare

Hromostkodkravajeporedogromnogekonomskogznčaja,ujednoijednoodnajbolnijihstanja.Drugabolnastanja,kaonpr.renalnekolike,traumatskiprelomi,opekotineisl.,ipaknisučestapaineugrožavajudobrobitutojmerikaštojetoslučajsahromosti.Ipak,boljesubjektivnakategorijaimiustvarineznamokolikogovedoosećabol.Mogućeidauekspresijibolaindividualnekarakteristike,kaoikodlјudiimajuodređeniznačaj.Paipak,onoštonampomažeuobjektivnijemsagledavanju intenziteta boli je promena u ponašanju, zaštita ekstremiteta alii veoma važna činjenica da se u tkivimapapakanalazi i gustamrežanervnihzavršetaka.Hromostjevažanfaktoriupatogenezistresa,kojinegativnoutičenasveostaleorganskesisteme.Međutim,pojamdobrobitijemnogošireshvaćenionpodrazumevaadekvatnuishranu,pristupsvežojvodi,adekvatnezoohigijenskeuslove,odnosnosveonefaktorekojizajednočinedaseživotinja„lepooseća“.Sa aspekta dobrobiti u program kontrole hromosti bi svakako trebalo uklјučitikorekcijupapaka,dezinfekcijuičišćenjepapaka,redovnudijagnostikuhromostiiterapijuuočenihobolјenja.Unekimzemlјamajedobrobitživotinjapodignutananivojavnogznačajapasupotrošačivolјnidaskuplјeplateproizvod(tzv.„zelenomleko“uŠvedskoj)zakojisusigurnidajeprilikomproizvodnjepoštovanadobrobitživotinja.

Dijagnostika hromosti / Diagnosis of lameness

Zbog velikog broja životinja u stadu koje je potrebno pregledati i izvršitidijagnostikuhromosti,ukazalasepotrebazastvaranjemsistemadijagnostikekojićebitibrz,pouzdaniefikasan.Špreherov(1997)sistemdijagnostikehromostisetemelјinaopažanjuizgledaleđnelinijedokkravastojiidokhodakaoiispolјavanjuhromosti na pojedinim ekstremitetima. Ovaj sistem dijagnostike se sastoji od


434

ocenjivanja na skali od 1 do 5, pri čemu se ocene 1 i 2 smatraju normalnimnačinomkoračanja,aocene3,4i5sakliničkimanjeilivišeizraženomhromošću(Slika1).


Slika 1.Habituskravaprilikomstajanjaikretanjasarazličitimstepenomhromostidijag-nostikovanim1-5bodovnimsistemom. 1-normalankorak,2 -neravnomerankorak,3 -umerenahromost,4-izraženahro-most,5 –veomaizraženahrmost.Preuzetosawww.zinpro.com

Picture 1. Habitus of cows while standing and walking with varying degrees of lameness diagnozed with 1-5 points system 1 – normal pace, 2 – uneven pace, 3 – moderate lameness, 4 – pronounced lame-ness, 5 – very pronounced lameness. Preuzeto sa www.zinpro.com

435

Međutim,potrebnojeiprediktivnorazmišljanjeisuzbijanjefaktorarizikakojemogudovestidohromosti.Zbogtogaodkoristimogubitisvionipodacikojisekoristeuintegrisanomdijagnostičkompristupu.Tusepresvegamislinaizradumetaboličkog profila kod krava u ranoj laktaciji, ocenjivanju telesne kondicije iprocenidebljinekorijumakodkrava(Toholjisar.,2014).

Hromost kod goveda i ishrana / Lameness in cattle and nutrition

Uovomdelupresvegatrebanaglasitipovezanostsubkliničkoglaminitisaisubakutneacidozeburaga(SARA).Zarazlikuodakutneacidozeburaga,gdepHburagovasadržajaiznosimanjeod5,2,zaSARAjekarakterističnodajepHburagovasadržaja5,2-5,6(Owensisar.,1998).DokupatogeneziakutneacidozevažnuuloguigraekspanzijaStreptococcus bovisisintezalaktata,činisedazanastanakSARAmlečnakiselinaigramanjevažnuulogu,tedasesmanjenjepHvrednostivećimdelomdešavaprekopovećanesintezeisparljivihmasnihkiselina(Oetzelisar.1999).ZnačajSARAurazvojuhromostikodgovedajedokazanakrozbrojna ispitivanja (Nocek isar.1997;Vemunt isar.,2000).Uzročno-posledičnavezanijedokrajaispitana,alisesrazlogompretpostavljadaSARAvremenomoštećujesluzokožuburagaičinijepropustljivijomzahistaminiendotoksinekojisuu in vitrouslovimaoznačenikaomedijatoriurazvojuinflamacijekorijuma.Stogajezadatakishranekodvisokoproduktivnihkravadaobezbedi,presvega,dobrozdravljeikondicijuživotinje,kaoinormalnulaktacijuutrajanjuodoko300dana,veći broj laktacija tokom eksploatacije, maksimalnu količinumleka optimalnoghemijskogsastavaidonošenjenasvetzdravogivitalnogteletajednomgodišnje.Pravilnaishranakravajeodvelikevažnostizaočuvanjekvalitetaizdravljapapaka,štopodrazumevaisintezukvalitetnerožine,otpornenamehaničkeinsulteiuticajokoline,kaoiprevencijunastankasubkliničkoglaminitisa.

Funkcionalna korekcija papaka / Functional correction of hooves

Korekcijapapakapredstavalјadelimičnouklanjanjerožinepapkasacilјemdaseuspostavi pravilni sistemoslonca i distribucijepritiska između lateralnogimedijalnogpapka (korekcijaza lateralanustabilnost), kao idasenasvakompapkupritisakrasporeditakodaunošenjutežineučestvujustrukturepapkakojesuzatopredodređene(korekcijazalongitudinalnustabilnost).Prilikomkorekcijepapaka potrebno je postići ravnomernu distribuciju pritiska između lateralnog imedijalnog papka (lateralna stabilnost), kao i pravilnu distribuciju pritiska natabanskoj rožini (longitudinalna stabilnost). Shearer (2001) opisuje korekcijupapakaušestfaza.Potrebnojeprocenitidužinudorzalnogzidapapka.Dorzalnizid papka se odseca na potrebnu dužinu (7-8 cm), tako da površina presekabudenormalnananosećupovršinutabana(Slika2).Ukolikoseproceskorekcije


436

papakapočinjenazadnjojnozi,ondajenajprepotrebnoobraditimedijalnipapak.Nakonodsecanjaapikalnogdelapapka,pristupaseobrađivanjunosećepovršinetabanskerožinemedijalnogpapka,pričemuseuklanjarožinazidaitabana,aliseštedipetnarožina.Idealnadeblјinatabanskerožinetrebadaje5-7mm(Köfler,1999).Ukolikosenapritisakprstijutabanskarožinauvija,uklanjanjerožinesatogmestanetrebadalјeobavlјati.

Koristeći se medijalnim papkom zadnje noge kao šablonom, potrebnoje svesti dimenzije lateralnog papka na odgovarajuću meru. U ovom slučajukorekcijapapakamožeotpočetiiuklanjanjempetnerožine,kojajekodlateralnogpapkauvek značajno većanego što je to kodmedijalnogpapka zadnjenoge.Rožinujepotrebnouklonitinatajnačindapovršinaosloncapostaneravnaidasaosovinommetatarzusa(metakarpusanaprednjimekstremitetima)zaklapapraviugao. Površina oslonca lateralnog i medijalnog papka treba da su nivelisane.Potrebnoje,daljerožinutabanakojasenalazidoaksijalneoseučinitikonkavnomkakonebiučestvovalaukontaktusapodlogom.Širinadelakojiseizdublјujetrebadabudeoko1/3 širine tabanske rožinepapka.Uklanjanje rožineuaksijalnomdelujevažnoizbogtogaštosenatajnačinmanjenakuplјanečistoćaistranatelauinterdigitalnomprostoru.Petnurožinulateralnogimedijalnogpapkatrebanivelisatitakodasenapraviravnapovršinatabanskerožineupetnomdelu.Ovakontaktnapovršinaprvadolaziukontaktsapodlogomprilikomkoračanja.Ugaokojikontaktnapovršinazaklapasaosommetatarzusa ilimetakarpusa trebadaiznosi90º.Izravnavanjeinivelisanjesenajlakšeobavlјakadajekravafiksiranau stojećem položaju sa podignutom nogom. Znatno je teže izvršiti nivelisanje


Slika 2.IdealnedimenzijepapkakododrasleHolštajnko-Frizijskekrave, (Greenough,2007).

Picture 2. Ideal dimensions of a hoove in an adult Holstein-Friesian cow, (Greenough, 2007).

437

lateralnog imedijalnogpapkakada je kravafiksiranaubočnompoložaju.Kodoboljenjarožinepotrebnojeidodatnouklanjanjerožinenaobolelompapku,kakobisesmanjilaopterećenostprilikomnošenjaidistribucijetelesnetežine.Oštećenurožinupotrebnojeukloniti.

Korekcijapapaka,kaoredovnazootehničkamera,znatnosmanjujepojavuobolјenjaakropodijuma.TakoFjeldaas(2006)navodidanaNorveškimfarmama,savezanimnačinomdržanjagoveda,prevalencijaobolјenjaakropodijumaiznosi52,8%ustadimaukojimasekorekcijapapakaneradiredovno,dokustadimakodkojihsevršikorekcijapapakaiprevalencijaovihobolјenjaiznosi39%.Redovnakorekcijapapakautičenasmanjenjepojaveobolјenjaakropodijumaiuslobodnomnačinudržanja(Johan,2004;Manske,2004).Mnogestudijesebavevremenskimintervalom između dve korekcije papaka. Da bi se odredio optimalni intervalizmeđu dve korekcije, potrebno je poznavati intenzitet rasta i trošenja rožinepapka(Hahn,1986).Imajućiuviduoverezultate,većinaautorapreporučujedasekorekcijavrširedovno,2-3putagodišnje(Manskeisar.,2004).

Dezinfekcija papaka / Desinfection of hooves

Dezinfekcija papaka se obavlјa upotrebom rastvora dezificijenasa koji sena papak nanose na različite načine. Najefikasniji način nanošenja je putemdezinfekcionihbarijera.Preporukajedasedezinfekcionebarijereuslobodnomsistemuuzgojauvekpostavlјajunaizlaskuizizmuzišta.Natajnačinsesprečavada dezinficijens dospe u mleko (Hoblet i sar., 2002). Dezinfekcione barijerese postavlјaju na koridor kroz koji prolaze krave, krećući se prema izmuzištu.Preporuke za dez-barijere se odnose na dužinu kojamora da bude najmanje3,5m, dok jeminimalna širina 1metar. Visina rastvora u dezbarijeri treba dabude10-12cm.Dezinfekcionabarijeramoraimatiotvorzaispuštanjerastvora,kao i sistem za drenažu rastvora. Pod dez-barijere ne sme da bude klizav.Dez-barijere najčešće grade kao betonske konstrukcije - bazeni. Međutim,zbogcene ikomplikovane izgradnjeuvećpostojećimobjektima,svečešćeseupotreblјavajudez-barijerenapravlјeneod tvrdeplastike.Osnovnasvrhaovogpostupka je uklanjanje nečistoće sa papaka, a samim tim i mikroorganizamaizazivačaobolјenja(Toholjisar.,2012).Dezinfekcionebarijeresunaročitokorisneuterapiji ipreventivinastankadigitalnogdermatitisa(Toholj isar.,2008b)Kakobiseostvarioovajcilј,upotreblјavajusesamanje ilivišeuspehamnogobrojneformulacije dezificijenasa, kao i različite tehnološke izvedbe dezinfekcionihbarijera.Uviđajućimogućnostkontrolepatogenihmikroorganizamaperiodičnimkupkamasarastvorimadezificijenasa,najpresuseuupotrebinašli“tradicionalni”dezificijensikaoštosubakarni-sulfat,cink-sulfat,formalinidr.Međutim,uviđajućinjihovenedostatke,ubrzosurazvijenespecijalneformulacijedezificijenasakojesekoristezaperiodičnudezinfenkcijupapaka.


438

Menadžement hromosti na farmama goveda / Management of lameness on cattle farms

Nafarmamagovedapotrebnojeuspostavitiprotokolkojićedefinisatinakojinačin,kada,koikakosevršepojedineoperacijevezanezakontroluhromosti(korekcijapapaka,dezinfekcija papaka, dijagnostika hromosti). O svemu ovome potrebno je da postojipreciznaevidencijakojajeunovijevremesvečešćeelektronska,sacilјemdaseusvakomtrenutkumožedobitipodatakoizvršenimradnjama,trenutnimstanjemupogleduhromostii sl.Naosnovunaših istraživanja umogućnosti smodapredložimoodređeni algoritamkojislikovitoprikazujeprotokolkontrolehromostigoveda.Centralnomestotogprotokolazauzimadijagnostikahromosti.Dijagnostikuhromostipopraviluvršistručnolice(veterinar)ili licekojejeprošlospecifičnuobukuzato(veterinarskitehničar).Važnojenapomenutida različiteosobečestomogu različitoocenitihromostkodpojedinihkliničkihslučajevahromosti pa treba raditi na usklađivanju sistemadijagnostike ukoliko je planirano da jevršivišelicanafarmiisl.Dijagnostikahromostisevršizapravousvakomtrenutkuisvizaposlenina farmisunanekinačinuobavezidazabeleže i javeodgovornom licusveuočene zdravstvene probleme, uklјučujući i ovaj. Pa ipak, dijagnostiku hromosti trebastrogodefinisatiprostornoivremenski.Našeiskustvogovoridajenajbolјeuobjektimasaslobodnimdržanjemkrava,dijagnostikuhromostivršitiprilikomulaskakravauizmuzište.Dijagnostika hromosti se vrši po jednomod usvojenih dijagnostičkih bodovnih sistema.Sada se međutim, postavlјa pitanje, šta uraditi sa kravom kod koje se dijagnostikujehromost. Kao što je prikazano u dijagnostičkom sistemu po Sprecheru, krave koje uprocesu dijagnostike hromosti dobiju ocenu 1 i 2 ne zahtevaju nikakav tretman (Slika1).Međutim,kravekojesuocenjeneocenom3 ivišepotrebno jenakonmuže izdvojiti,fiksirati i izvršitiadekvatan tretmanakropodijuma,kojise,uzavisnostiodslučaja,možesastojatiodaplikacijeantibiotika,terapijskekorekcijepapakaisl.Svakakodaovekravetrebaidalјenadgledati,tj.vršitievaluacijuuspešnostiterapijekojusmoizveli.Stimuvezi,preporučujemoda,ukolikosimptomihromostisepovukuurokuod30dana,kravusmatramoizlečenominepratimojedalјeintenzivno.Međutim,ukolikohromostperzistirainakon90dana,kravuutomslučajuproglašavamohroničnohromom,aslučajneizlečivim.Ukolikojetakvakravaudobrojkondicij,steonaisl.idalјejezadržavamouproizvodnjiuzučestalekontrole.Međutim,ukolikojekodkraveprisutnavisokahromost,trpiintenzivanbol,lošejekondicije,takvukravutrebaisklјučitiizdalјeproizvodnje.Sledećiveomavažansegmentukontroliobolјenjapapakaihromostijekorekcijarožinepapaka.Popravilu,funkcionalnakorekcija papaka se obavlјa dva puta godišnje. Potrebno je tempirati odogovarajućitrenutakuproizvodnomciklusuzakorekcijupapaka.Tu treba,presvega, imatinaumudaseudanimaneposrednonakonkorekcijepapaka,kodkravakojesuulaktaciji javlјapaduprodukcijimlekakojimožepotrajatiinekolikodanazbogpretrplјenogstresausledprivikavanjananovisistemosloncaisl.Zbogtogasejednakorekcijapapakaobavlјapopravilukadajekravauzasušenju,adrugaukasnojfazilaktacije,kadaćeipadprodukcijemlekabitimanji.Ipak,trebanapomenutiimogućnosttorzijematericeidrugihproblemakojimogunastatikodfiksiranjavisokogravidnihkrava.Međutim,dizajnsavremenihuređajazafiksacijukravaustojećempoložajujetumogućnostsveonanajmanjumeru.


439

Slika 3.Organizacionashemazakontroluhromosti Picture 3. Organizational scheme for the control of lameness


440

1. Boboš,S., Vidić, B.:Mlečna žlezda preživara -morfologija, patologija, terapija, Poljoprivrednifakultet,NoviSad,2005.

2. DobsonH.,Smith,R.F.Whatisstress,andhowdoesitaffectreproduction?AnimalReproductionScience2000;60–61:743–752.

3. Ettema J.F., Østergaard O. Economic decision making on prevention and control of clinicallamenessinDanishdairyherds.LivestockScience2006;102:92–106.

4. Garbarino E., Hernandez J., Shearer J., Risco C. Effect of lameness on ovarian activity inpostpartumholsteincows.J.DairySci.2004;87:4123-4131.

5. GreenughP.R.:Bovinelaminitisandlameness-ahandsonapproach,Saunders,2007.6. GreenL.E.,HedgesV.J.,SchukkenY.H.,BloweyR.W.,Packington,A.J.:Theimpactofclinical

lamenessonthemilkyieldofdairycows.J.DairySci.2002;85:2250–225.7.GrohnY.T.,EickerS.W.,DucrocqV.,HertlJ.A.:EffectofdiseasesonthecullingofHolsteindairy

cowsinNewYorkState.J.DairySci.1998;81:966–978.8. HahnM.,McDanielB.:RatesofhoofgrowthandwearinHolsteincattle.J.DairySci.1986;69:

2148-2156.9. Hassall S.,WardW.R.,MurrayR.D.:Effects of lameness on the behaviour of cows during the

summer.Vet.Rec.1993;132:578–580.10. Hernandez,J.,Shearer,J.K,Webb,D.W.:Effectoflamenessonthecalvingtoconceptioninterval

indairycows.J.Am.Vet.Med.Assoc.2001;216:1288-1290.11. HobletK.Footbaths:separatingtruthfromfictionandclinicalimpressions,12thInternationalSym-

posiumonLamenessinRuminants,Orlando,Florida,2002.12. Huszenicza,G., Kulcsár M., Katai L., Balogh O., Šamanc H., Ivanov I.:Postpartalni nastavak

cikličnefunkcije jajnika,prviestrusiponovnooplođenje injihovodnospremametabo-lizmuenergijekodvisoko-mlečnihkrava,Veterinarskiglasnik2004;58,1-2:9-41.

13.JohannH.,StanekC.,TroxlerJ.:Effectsofregularclawtrimmingindifferenthousinngsystems.Proceedingsofthe13thInternationalSymposiumand5thConferenceonLamenessinRuminants,Maribor,Slovenija,2004b.

14. Köfler J., Kubber P., HenningerW. Ultrasonografic imaging of thickness measurement of thesolehornandtheunderlyingsofttissuelayerinbovineclaws.Veterinaryjournal1999a;,157:322-331.

15. LawsonL.,AggerJ.,LundM.,CoelliT.Lameness,metabolicanddigestivedisorders,andtech-nicalefficiencyinDanishdairyherds:astochasticfrontierproductionfunctionapproach.Livestockproductionscience2004;91(1-2):157-172,2004.

16. LuceyS.,RowlandsG.J.,RussellA.M.Theassociationbetweenlamenessandfertilityindairycows,Vet.Rec.1986;118(23):628-631.

17.ManskeT.,BergstenC.,HultgrenJ.Theeffectofclawtrimmingontheprevalenceofclawlesionsandtheneedoftheterapeuticclawtrimming.Proceedingsofthe13thInternationalSym-posiumand5thConferenceonLamenessinRuminants,Maribor,Slovenija,2004

18. McNeilly,S.,PictonM.,CampbellK.,Baird,T.:Gonadotrophiccontroloffolliclegrowthintheewe.J.Reprod.Fertil.1991;92:177–186.1991.

19. MelendezP.,BartolomeJ.Relationshipbetweenlameness,ovariancystsandfertilityinHolsteinscows.Proceedingsofthe12thInternationalSymposiumonLamenessinRuminants,Or-lando,USA,2002.

20. MoenterM.,CaratyA.,KarschJ.Theestradiol-inducedsurgeofgonadotropin-releasinghormoneintheewe.Endocrinology1990;127:1375–1384.

21. NishimoriK.,Okada,K.,IkutaK,AokiO.,SakaiT.,YasudaJ.:Theeffectsofone-timehooftrim-mingonbloodbiochemicalcomposition,milkyieldandmilkcompositionindairycows.JournalVeterinarymedicinesci.2006;68(3):267-270,2006.

Literatura / References


441

22. NocekJ.E.Bovineacidosis:Implicationsonlaminitis.J.DairySci.1997;80:1005–1028.23.OetzelG.R.,NordlundK.V.Garrett,E.F.EffectofruminalpHandstageoflactationonruminallac-

tateconcentrationindairycows1999;J.DairySci.82(1):38.24. Owens,F.N.,SecristD.S.,Hill W.J.,GillD.R.Acidosis incattle:A review.J.Anim.Sci.1998;

76:275–286.25. PankajS.,NandaA.S.Effectoflamenessonestrousbehaviorincrossbredcows.Theriogenolo-

gy2006;66:1375-1380.26. ShearerJ.K.,vanAmstelS.R.Functionalandcorrectiveclawtrimming.Vet.Clin.NorthAm.Food

Anim.Pract.2001;17(1):53-72.27.SprecherD.J.,HostetlerD.E.,KaneeneJ.B.Alamenessscoringsystemthatusespostureandgait

topredictdairycattlereproductiveperformance.Theriogenology1997;47(6):1179-1187.28. StančićB.Reprodukcijadomaćihživotinja.NoviSad,Poljoprivrednifakultet,NoviSad,2002.29. ToholjB.,StevančevićM.,PotkonjakA.Uticajkorekcijepapakanadnevnukoličinumlekakodkra-

vaukasnojfazilaktacije,VeterinarskižurnalRepublikeSrpske2008a;8(2):143-147.30.ToholjB.,StevančevićM.,MiloševićNikolina,PotkonjakA.:Digitalnidermatitiskodmuznihkrava

-faktoririzika,mogućnostiterapijeiprofilakse.SavremenaPoljoprivreda2008b;57(3-4).31.Toholj,B,Stevančević,M.,Kujača,V.:Oboljenjaakropodijumakravauodnosunanačinfarmskog

držanja,2.KongresveterinaraRepublikesrpske,sameđunarodnimučešćem,BanjaLu-ka:VeterinarskiinstitutRepublikeSrpske,24-27oktobar,2007,94-95.

32.ToholjB.,CincovićM.,StevančevićM.,SpasojevićJ.,IvetićV.,PotkonjakA.Evaluationofultraso-nographyformeasuringsolarsofttissuethicknessasapredictorofsoleulcerformationinHolstein-Friesiandairycows.VeterinaryJournal2014;199(2):290-294.

33.ToholjB,StevančevićM.,KosJ.,SmolecO.,PotkonjakA.,CincovićM.,BelićB.,IvetićV.,Spaso-jevićJ.,StevančevićO.Efficiencyofdifferenttherapeuticprotocolsintreatingdigitalder-matitisindairycows.Veterinarskiarhiv2012;82(2):133-142.

34.ToussaintRaven,E..CattleFootcareandClawTrimming..Ipswich:FarmingPress,Ipswich,1985.35.VermuntJ.Riskfactorsoflaminitis—anoverview.Proc.IIIInt.Conf.onBovineLameness.C.M.

Mortellaro,L.DeVecchis,andA.Brizzi,eds.Parma,Italy,2000.36.VanArendonk,J.M.,DijkhuizenA.A.Studiesonthereplacementpoliciesindairycattle,Influence

ofvariationinreproductionandproduction.Livest.Prod.Sci.1985;13:333–349.37.Warnick,L.D.,Janssen,D.,Grohn,Y.T.:Theeffectoflamenessonmilkproductionindairycattle.

J.DairySci.2001,84,1988–1997,2001.

CONTEMPORARY ASPECTS OF THE CONTROL OF LAMENESS ON CATTLE FARMS

Plamen Trojačanec, Milenko Stevančević, Bojan Toholj

Lameness in cattle is the third most important health disorder and in order ofsignificanceit is immediatelyafterreproductivedisordersanddiseasesofthemammarygland.Lamenessincowsleadstoadecreaseinmilkproduction,weakeningofreproductiveperformanceandearlyexcretion.Thepotentialforhighmilkyieldmaybelostiflamenessoccursinthecows.Green(2002)observedthelossof360kgofmilk(range160-550kg)incowsinlactationwithdiagnosedlameness,andpointedtotheimportanceofitsearlydetectionaswellasofeliminationofthecauses.AccordingtodataprovidedbyTheNational

ENGLISH


442

CentreforAnimalHelthoftheUSAfrom2002.,in16%ofthecowssenttoslaughter,thereason forexclusion fromtheproductionwas lameness.Hernandez(2005)noticed thatserviceperiodwasaveragely longer for36days in thecowswith lameness.Although ittakesasignificantplace,attentionisinsufficientlypaidtolamenessincattleinthehealthcaresysteminSerbia.However,thereareseveralcontrolmeasures,which,whenappliedtogether,offerasystemicsolutionfortheproblemoflameness.Thoseare:nutritioncontrol,diagnosticsoflameness,hoofdisinfectionandfunctionalcorrectionofthehoof.

Keywords:lameness,cattle,prevention

СОВРЕМЕННЫЕ АСПЕКТЫ КОНТРОЛЯ ХРОМОТЫ НА ФЕРМАХ ПО РАЗВЕДЕНИЮ КРС

Пламен Троячанец, Миленко Стеванчевич, Боян Тохоль

Хромотасредикоров–третьесрединаиболеезначимыхнарушенийздоровья,следующее по своему значению сразу же после репродуктивных заболеванийи заболеваниймолочнойжелезы.Хромота у коровприводит к снижениюнадоев,ослаблению репродуктивной производительности и преждевременной выбраковкиживотного.Приразвитииукоровыхромотыпотенциалвысокойпроизводительностимолока может быть потерян. Так, Green (2002) сообщает о потере 360 кг молока(диапазон от 160 до 550 кг) у лактирующих коров с диагностированной хромотой,и указывает на важность раннего выявления хромоты и устранения ее причин.Согласно данным Национального центра по контролю здоровья животных СШАза 2002-ой года у 16% коров, отправленных на убой, причиной выбраковки былаименнохромота.Hernandez(2005) сообщает,чтоукоров,страдающихотхромоты,сервис-периоддлитсявсреднемна36днейдольше.Несмотрянаважноезначениеданного заболевания, в нашей стране в системе защиты здоровья КРСпроблемехромотыуделяетсянедостаточноевнимание.Темнеменее,существуетнесколькоконтрольныхмер,которыеприихсогласованномвнедрениипредлагаютсистемноерешение данной проблемы. К ним относятся: контроль питания, диагностикахромоты,дезинфекциякопыт,функциональнаякоррекциякопыт.

Ключевыеслова:хромота,крупныйрогатыйскотКРС,профилактика

РУССКИЙ


Documents

SAVREMENI ASPEKTI KONTROLE HROMOSTI NA FARMAMA … · 2017. 6. 8. · 431 Vet. glasnik 69 (5-6) 429 - 442 (2015) Plamen Trojačanec i sar.: Savremeni aspekti kontrole hromosti na