Kako razumeti savremeni Japan

Sadržaj:

Uvod............................................................2-3.

Odlike svakodnevnog života Japanaca.......3-5.

Vreme za opuštanje.......................................5-6.

Mange, anime i opčinjenost internetom.......6-7.

Gairaigo…………………………………….7-8.

Razlike muškog i ženskog govora u Japanu...9.

Fenomen kawaii..................................................................................10.

Ophođenje Japanaca prema strancima.............................................10.

Kako sve Zapadnjak može pogrešiti u ophođenju sa

Japancima.........................................................10-12.

Jedinstveni japanski maniri za vreme obedovanja...12-13.

Ponašanje za vreme poslovnih sastanaka.......13-14.

Zaključak................................................15.

Uvod

Cilj ovog rada bio je da se fokusiramo na sve one činjenice koje se tiču konkretno

današnjeg, modernog Japana i da o tome što više saznamo, a zahvaljujući ovim činjenicama

možemo se nadati da ćemo se što bolje snaći u situaciji kada se prvi put susretnemo sa jednom

potpuno drugačijom i jedinstvenom sredinom kakva je upravo Japan.

Za današnji Japan vezuje se najsavremenija tehnologija, najmodernija arhitektura,

najneobičniji izumi, i sve to doprinosi tome da Japan izgleda kao svet budućnosti, pomalo

zastrašujuć zbog svog izrazito futurističkog karaktera. Međutim, ukoliko posedujemo čak i

najosnovnije znanje o kulturnoj i istorijskoj tradiciji Japana, videćemo da je ona, uprkos

modernom okruženju, prisutna na svakom koraku.

Japanci su od davnina poznati po tome što na Zapad gledaju kao na nešto odakle treba

izdvojiti najbolje, prisvojiti, obraditi i uskladiti sa tradicionalnim načinom življenja, a samim

tim i poboljšati isti. Ove težnje su naročito bile prisutne nakon Meiji restauracije kada se

Japan posle viševekovne izolovanosti naglo otvara ka ostatku sveta. Upravo zbog ove

zatvorenosti i okrenutosti jedino ka njima samima, našao se u ogromnom zaostatku u odnosu

na Zapad. Nakon više od 200 godina izolacije i ponovnog, naglog priključenja svetu, bio je

suočen sa velikim problemima, poput zaostalog društvenog razvoja i niskog životnog

standarda. Međutim, Japan je uspeo da se izbori i sa ovako velikim problemom za jako kratko

vreme brzim tempom razvoja i modernizacije, i zbog toga postao jedinstveni primer u svetu.

Popularna kultura Japana podeljena je na tri segmenta: kulturu masmedija,

alternativnu i tradicionalnu kulturu. Kultura masmedija se odnosi radio i televiziju, novine

( bitno je napomenuti da je Japan zemlja najtiražnijih dnevnih novina na svetu; ukupan tiraž

iznosi preko 52 miliona primeraka.), moda i trendovi koje nameću medije, heigh-tech kultura,

internet i razni vidovi zabave putem različitih tehnologija, i kao takva ima ogroman uticaj u

savremenom Japanu.

Tradicionalna (folk) kultura je danas veoma konvencionalizovana u Japanu. Ona

uljučuje tradicionalne festivale, poput hanami, bonenkai, shougatsu, hina matsuri i

tradicionalnu zabavnu umetnost. Običaji stari i do nekoliko vekova razlikuju se od mesta do

mesta i odnose se na poznate istorijske ličnosti, događaje, a pre svega bogove.

Što se tiče religija koje su zastupljene u Japanu, istraživanja su sledeća: 60%

populacije se venčava i po zapadnjačkim ceremonijama, 60% se deklariše kao ateisti, 64%

kao budisti, a 74% kao šintoisti. U svakodnevnom životu Japanaca, budizam je izgubio svoj

2

istinski značaj, odnosno običaje, osim na većini sahrana gde budistički sveštenici imaju

vodeću ulogu. Iako budistički hramovi predstavljaju veliku turističku atrakciju i mnogi su

zadržali običaj pravljenja porodičnih grobnica, u popularnoj kulturi, veću pažnju i važnost

imaju čajna ceremonija, aranžiranje cveća i kaligrafija.

Odlike svakodnevnog života Japanaca

Japan predstavlja mali prostor na kome živi mnoštvo ljudi. Zbog toga Japanac mora

sve vrema uzimati u obzir i druge ljude u svojoj svakodnevnici. Na primer, često možemo

videti na ulici ljude koji nose maske koje se koriste u bolnici i to je jedna sasvim uobičajna

stvar. Oni to čine da bi zaštitili druge od virusa, pa čak je nose i u slučaju blaže prehlade. Za

razliku od toga, za vreme meksičkog gripa u Srbiji, prema brojnim anketama, većina nije

nosila zaštitne maske jer ih je bilo sramota, dok Japanci u svom svakodnevnom životu to

smatraju za sasvim uobičajni, pa čak i obavezni postupak, upravo zbog takvog vaspitanja koje

podrazumeva brigu o drugima, pre nego o sebi. Da bi mogli da žive u miru u tako

„pretrpanoj“ sredini potrebno je da se uspostavi generalna harmonija koja će učiniti

svakodnevni život podnošljivijim. Zbog toga se na individualizam i na iskazivanje emocija

gleda kao na nešto negativno i povezuje se sa sebičnošću.

Pokazivanje emocija je veoma ograničeno u japanskom svakodnevnom životu. Japanci

su generalno veoma rezervisani i ne pokazuju osećanja u javnosti. Ljubljenje, grljenje i

držanje za ruke su retke scene na japanskim ulicama. Čak ni tapšanje po ramenu nije

prihvatljivo.

Japanci su izuzetno osetljivi na to šta drugi misle o njima i veoma obazrivi kada su

nove, drugačije stvari u pitanju. Biti odbačen od strane drugih je nešto najstrašnije što može

zadesiti jednog Japanca jer je on odgajan da bude deo grupe i potčinjen drugima.

Kada je u pitanju briga o samom sebi, mnogi Japanci se obično kupaju i u sento-u.

Sento je javno kupalište. Japanske kuće su uglavnom male, što zbog nepogodnog reljefa

( sedamdeset posto čine visije, a samo trideset procenata nizije ), ali i zbog gusto naseljenih

gradova. Mnogi japanski stanovi su toliko skučeni, da se podrazumeva odsustvo kupatila.

Japanci izuzetno vode računa o higijeni, pa su stoga kupanje pretvorili u ritual. Sento je

neverovatan spoj spa centra i socijalnog zbližavanja. Pre ulaska u sento, obavezno je detaljno

kupanje i tek nakon što se uverio da je potpuno čist, Japanac će ući u sento. Nakon toga sledi

3

potpuno opuštanje i relaksacija u vodi. Naravno, žene i muškarci se kupaju odvojeno. Ovo je

zaista bazičan deo života u Japanu.

Što se tiče japanskog biznismena, on će se uvek i bez izuzetka ponašati u skladu sa

japanskim kulturnim i nacionalnim načelima. Iza osmeha i savršenih manira krije se pokušaj

da se izbegnu otvoreni konflikti. Reći „NE“ je veoma nelagodno jer se to suprostavlja

japanskom principu ponašanja. Zbog toga češće koriste takozvani „diplomatski jezik“, pre

nego direktan i otvoren prilaz.

Japanske „škole života“ pripremaju dete da živi u skladu sa japanskom kulturom.

Povremeno odlaze tamo pre svoje obavezne škole kako bi učili da se ponašaju harmonično i

da sarađuju s drugima. Japanski edukacioni sistem stavlja akcenat na učtivost, ličnu

odgovornost i rad u grupi, ali i na manju važnost individualnog, pojedinačnog.

Takmičenje je fundamentalni deo japanske kulture. Odabir vrtića za dete uticaće na

njegove šanse da se upiše u odgovarajuću srednju školu, srednja škola određuje na koji će

fakultet uspeti da se upiše, što direktno uslovljava da li će uspeti de se zaposli u nekoj od

uglednih firmi ili ne. Japanci u takmičenje ulaze veoma revnosno i predano, toliko da svake

godine, u vreme kada univerziteti objavljuju rezultate sa prijemnih ispita, tj. liste primljenih

učenika, bude zabeleženo mnoštvo samoubistava. Takođe, postoji i jedinstveni japanski

sindrom „ odbijanja odlaska u školu “ i bilo kakve druge akademske ili socijalne interakcije

zatvarajući se u svoje sobe pa čak i po nekoliko godina! Jedinu vezu sa spoljašnjim svetom, u

tom slučaju predstavlja internet.

Majke često potpomažu uspeh svoje dece tako što odlaze u školu i hvataju beleške

umesto njih kada su bolesni. S obzirom da se sve više japanskih porodica odlučuje za jedno

dete ( zbog skučenih i malih stanova, ali i zbog visokih živitnih troškova ), roditelji mu se u

potpunosti posvete, što često vodi do izuzetne razmaženosti.

Život u Japanu nimalo nije lak. Japanci imaju dosta više radnih sati. Ono što otežava

rad su i veoma skučene kancelarije, odnosno, na jednom većem prostoru smešteno je mnoštvo

radnih stolova i u takvim uslovima, svakako, nemate nimalo privatnosti. Karoushi, ili smrt

usled preteranog rada je neretka pojava. Rad u jednoj kompaniji podrazumeva interakciju sa

mnogim aspektima života i često je žrtva prevelika. Generalni cilj je da se potpuno posvetite

svojoj kompaniji. Kao obavezan vid relaksacije nakon napornog dana je odlazak na piće s

kolegama. Stoga, kancelarijski radnici se često vraćaju kući poslednjim vozom, tako da samo

vikendom imaju prilike da budu sa svojom porodicom. Međutim, u poslednjih nekoliko

godina, pojavio se fenomen furiitaa kao izraz bunta protiv napornog i dugotrajnog rada. Sve

više mladih uspeva da se izbori za duže i češće odmore.

4

Ukoliko niste zaposleni u Japanu, teško da možete priuštiti sebi život u Tokiju, jer su

porezi izuzetno visoki. Zaposleni često putuju i do sat i po vremena vozom do svojih radnih

mesta. Tokom udarnih sati, kada većina ljudi ide, ili se vraća s posla, putovanje Tokijskim

brzim vozovima nije nimalo prijatno. Gužve su tolike da ne mogu ni spavati, ni čitati, a

neretko ceo svoj put provedu u stajaćem položaju. Posledice stresa zbog posla i ostalih

socijalnih pritisaka su visok procenat ljudi koji redovno konzumiraju alkohol i koji su

strastveni zavisnici od duvana, ali i česta samoubistva, psihosomatske, kao i psihičke polesti,

od kojih je najčešća pedofilija.

Život jedne žene u Japanu je dosta različit i specifičan. Žene se ne smatraju za bitan

deo radne snage. Većina njih radi kao „office ladies“, obavljajući najsitnije kancelarijske

poslove i to dok se ne venčaju. Nakon toga, od njih se očekuje da daju otkaz.

Žene su vaspitavane da se ponašaju i da izgledaju slatko. Njihov način oblačenja,

izgled, ponašanje i karakteristike su veoma ženstvene i detinjaste. Međutim, ovo se polako

menja u poslednjih par godina. Usled svetske krize koja je zahvatila i Japan, mnoge udate

žene su morale da se zaposle jer su njihovi muževi ostali bez poslova. Ali, ovo je još uvek

neznatna promena u japanskom načinu života.

Vreme za opuštanje

Nasuprot prethodno rečenom, noćni život u Tokiju predstavlja izuzetnu priliku da

vidite onu drugačiju, skrivenu stranu prirode rezervisanih Japanaca. Jedan od načina da se

uklopite u sredinu je i da se prepustite uživanju u zabavi koju nudi popularni život u Japanu.

Neki od vidova zabave su karaoke, paćinko, stripovi i maid’s cafei, koji se smatraju za četiri

jedinstvena japanska fenomena. Međutim, za razliku od Zapada, a pre svega Srbije, noćni

život jednog Japanca počinje „tek“ u studentskom dobu. Tada Japanci predstavljaju svoju

drugu, slobodniju i opušteniju stranu, u kojoj nema tenzija svakodnevnog života. Glavni način

da se tada zabave su karaoke za koje se smatra da su nastale sredinom dvadesetog veka u

snack baru u Kobeu kada je snimljena kaseta za potrebe vežbanja profesionalnih pevača. U

karaokama učestvuju svi, bez obzira na glasovne sposobnosti i održavaju se, kako u barovima

i kafićima, tako i u emisijama na televiziji. Postoje posebno ozvučene sobe sa karaoke

mašinama u koje može dolaziti bilo ko, a pojavile su se i karaoka-mašine posebno dizajnirane

5

za decu i tinejdžere. Karaoke omogućuju ljubiteljima muzike da se opuste, uživaju, zabave

sebe i svoje okruženje, i na taj način obezbeđuju neki vid bega od surove svakodnevnice.

Pored toga, fenomen paćinko je široko rasprostranjen u Japanu. Paćinko je mašina

nalik fliperima ili slotu. Paćinko saloni sadrže stotine mašina, a uz dim cigare i glasnu

muziku, ljudi provode sate pokuševajući da ubace lopticu u odgovarajuću rupu na tabli i

zahvaljujući tome dobijaju, naizgled, malu sumu novca. Prava istina je da se iza paćinka

zapravo krije ozbiljan vid kocke koji je odlično prikriven. Ovakav vid „ zabave“ dostupan je

starijim, ozbiljnim, poslovnim osobama, ali i srednjoškolcima. Naše mišljenje je da je

paćinko jedna od onih izuma moderne kulture koja udaljava ljude i vodi do nezdravog i

neprirodnog načina života.

Treći fenomen su „love“ hoteli koji su rasprostranjeni širom Japana. Ovakvi hoteli

obezbeđuju sobe za parove koji žele maksimalnu privatnost. Boravak se naplaćuje po satu, a

diskrecija je zagarantovana. Uprkos zakonu o zabrani prostitucije donesenom 1965. godine,

mnoge nezakonite grupe organizuju „banke ljubavi“ i „date clubs“, vodeći neprestanu bitku sa

policijom. Za poznati kvart Kabukićo u Šinđukuu stranci neretko mogu pomisliti da se radi o

tradicionalnom japanskom pozorištu, iako je reč o kvartu sa mnoštvom „ljubavnih hotela“.

Nasuprot tome, Japanci izuzetno cene tradicionalni brak, a venčanja su se, u poslednje

vreme, pretvorila u prave raskošne ceremonije.

Mange, anime i opčinjenost internetom

Mange su fenomen kojom je opčinjena brojna populacija širom Japana. Od 2006.

godine, mange su postale tržište koje zarađuje na milijarde dolara. Manga se razvila od

mešavine japanskog umetničkog pravca zvanog ukijo-e i stranih stilova crtanja, a osnovne

karakteristike današnjeg izgleda nastale su ubrzo po završetku Drugog svetskog rata.

Uglavnom su crno-bele, sa izuzetkom korica i prvih nekoliko stranica, a retke su one kod

kojih su sve strane u boji. Najpopularnije mange često doživljavaju adaptaciju u vidu anime

(stil crtane animacije sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno

odvaja od drugih vidova animacije) čim se za to pojavi interes na tržištu. Mange se među

manje upućenima često nazivaju animama, i obrnuto. Adaptirane priče se često modifikuju na

način kojim će imati više uspeha na popularnom tržištu. Iako to nije uobičajeno, ponekad se

po originalnim animama prave mange, kao što su recimo „Gandem“, „Neon Dženezis

6

Evangelion“, „Kauboj Bibop“ itd. (uobičajeno je da originalne mange i anime pored

japanskog naziva sadrže i englesku verziju naslova ili da imaju engleski naziv transkribovan

na japanski). U Japanu je prodaja stripova mnogo veća nego bilo gde u svetu. Nekoliko

glavnih manga časopisa koje sadrže desetak epizoda različitih autora, nedeljno prodaju po

nekoliko miliona kopija. Manga je podjednako cenjena i kao umetnička forma, i kao

popularna literatura, mada još uvek nije dostigla prihvatanje poput onog kakvo imaju muzika

ili film. Međutim, mnogi kritikuju ovakvu vrstu stripova da sadrže nasilne scene i mnogo

seksualnih aluzija, pa je zbog toga veliki broj filmskih adaptacija zabranjen za mlađe od 18

godina.

Takođe, ono što itekako karakteriše današnji Japan je opšta „zaluđenost“ internetom.

Ona je postala tolika da je na kraju izrodila dve nove „vrste ljudi“. Naime, to su otaku i riajuu.

Otaku predstavljaju one mlade ljude koji svoj svakodnevni život provode uz kompjutere,

nemajući nikakve druge socijalne kontakte. Nasuprot tome, riajuu vode „normalan“ život,

odnosno druže se, imaju dečka/devojku i nisu nesrećni i usamljeni.

Gairaigo

Prvi kontakt Japana sa Zapadom bio je sredinom XVI veka kada su na japanska ostrva

kročili, najpre Španci i Portugalci, a zatim i Holanđani i Englezi. Holandski je bio jedini

evropski jezik koji se učio u Japanu. Engleski jezik ušao je u upotrebu početkom XIX veka, a

njegov uticaj zadržao se do danas kada su se mnoge engleske reči odomaćile u japanskom

jeziku. Ovo je još jedan od brojnih pokazatelja da istorijske promene u društvu imaju

ogroman uticaj na promene koje se dešavaju u jeziku. Poznato je da danas u svakodnevnom

japanskom govoru prisutan veliki procenat pozajmljenica iz engleskog jezika i sve češća

upotreba katakane, npr. biiru ( beer ), terebi ( television ), supootsu ( sport ), basu ( bus ), doa

( door ), itd. Ovakav govor je uveliko zastupljen kod omladine koja se sve više okreće

Zapadnim vrednostima. Sve veće prisustvo anglicizama je jako bitan lingvistički fenomen

koji, ukoliko se zanemari, može dovesti do iščezavanja izvornog japanskog jezika. Engleski

jezik je sada svuda prisutan. Na to neki gledaju kao na olakšicu u komunikaciji, a drugi kao na

„trovanje“ jezika. Ova jezička promena govori o sve većem uticeju Zapada na društvo u

Japanu. Japanci su poznati po tome što usvajaju ono što smatraju da je dobro i

prilagođavaju za svoje potrebe, pa je tako i sa engleskim jezikom. Prema statističkim

7

podacima, pozajmljenice i fraze iz engleskog jezika čine 5 do 10 procenata svakodnevnog

govora u Japanu. Činjenica je, takođe, da se japanski jezik ne može adekvatno koristiti bez

upotrebe pozajmljenica. Međutim, uprkos tome što je u velikoj meri zastupljen strani

vokabular, Japanci svoj jezik i dalje smatraju za nešto jedinstveno i neprocenjive vrednosti.

Tako je i sa svim drugim što su usvojili, što veoma govori o njihovom mentalitetu. Uplitanje

engleskih reči u tradicionalni japanski ukazuje na jezički, ali i kulturni kontakt. Anglicizmi su

često toliko prilagođeni japanskom izgovoru da ni izvorni govornici ne mogu prepoznati o

kojoj se reči radi. Takođe, engleski jezik zastupljen je i u pisanju-na televiziji, u dnevnoj

štampi, na bilbordima, itd.

Da se sa rečima može trgovati, japanska ekonomija bi bila u velikom problemu.

Poznato je da Amerikanci uvoze japanske automobile i elektronske uređaje u ogromnim

količinama, dok je samo par japanskih reči ušlo u upotrebu (geisha, karate, sumoo..). S druge

strane, broj engleskih reči u japanskom jeziku je zapanjujuć. Japanci, zapravo, kreiraju

sopstveni „japanski engleski“, pa tako npr. koriste fraze na engleskom jeziku koje nemaju

precizne ekvivalente u istom (kyanpingu kaa, raibu hausu , afutaa kea). Na ovaj način

izvršene su trajne ortografske i fonološke promene u japanskom jeziku. Međutim, uprkos

hiljadama pozajmljenih reči, Japanci su zadržali svoje lingvističko samopouzdanje i osećaj

jedinstvenosti, iako je činjenica da engleski jezik danas čini neraskidivi deo japanskog.

Engleski jezik uticao je na japansku pop muziku, kao i na poeziju. Čak i najveći

tradicionalisti ponekad upotrebe neku pozajmljenicu u svojim haiku pesmama, što samo

govori o tome koliko je japansko društvo spremno da prihvata novine i usvoji ih tako da one

na kraju postanu deo njihove sopstvene tradicije.

Pozajmljenice se često koriste za izražavanje pojedinih emocija koje bi se teže, i ne

baš tako precizno, oslikale na japanskom. Zbog toga su one često zastupljene u tzv. ženskom

govoru, pa je tako Takeuchi Mariya u jednoj od svojih poznatih pesama koristeći engleske

fraze direktno pitala svog dečka da je oženi, što bi nesumnjivo bilo mnogo teže izraziti na

japanskom jeziku znajući japanski mentalitet.

8

Razlike muškog i ženskog govora u Japanu

Ono što je takođe specifično za Japan, a što se skoro i ne može primetiti kod ostalih

zemalja, je postojanje određene razlike u muškom i ženskom govoru. Japanski ženski govor

nije samo skup lingvističkih pravila kako žene treba da govore, već ima ulogu da pokaže

kulturne i tradicionelne vrednosti, uključujući i razliku polova.

Razlika u govoru između muškaraca i žena formira se još od najranijih godina i vremenom se

razvija. Razlika nije toliko gramatička, koliko je, nekako, više vezana za sam način govora. Ukoliko

bi muškarac govorio ženskim jezikom, mogao bi da deluje, na neki način isfeminizirano, ali bi

gramatički bilo ispravno. Ova razlika u jeziku je samo ˝razlika u polovima˝. Kao što su žene po

prirodi nežnije i osetljivije, takav je i njihov govor, dok je govor muškaraca u Japanu daleko oštriji.

Ženski govor često se naziva onna kotoba (u bukvalnom prevodu ženske reči ili reči žena) ili joseigo

(ženski govor). Za razliku od muškog govora, ženski je generalno i ljubazniji i ljupkiji, kao i sama

priroda žena.

Problem za početnike u učenju japanskog jezika bi mogao da nastane u zavisnosti od pola. Na

primer, ukoliko bi mladić učio japanski od svoje devojke koja je Japanka, mogao bi da se navikne na

korišćenje učtivog govora i ženskih izraza, koji bi mogli da zvuče prično čudno kada ih muškarac

izgovora, bez obzira što je stranac. I obrnuto, ako bi devojka učila od mladića, slušajući njegov

izvorni način govora, njen budući japanski bi mogao da zvuči prilično grubo.

Zanimljiv problem oko razlika u govoru može nastati u popularnim video igricama.

Uglavnom se koriste neutralni izrazi koji mogu biti izgovoreni od strane oba pola, ali može doći do

zanimljivih situacija u kojoj, na primer, neki varvarin ili čudovište muškog pola treba da se obrati

čarobnjaku ženskog pola. U normalnom govornom jeziku on bi upotrebio ore,a ona watakushi, ali

ovako zbog neutralnosti ostatka prevoda oboje će upotrebiti watashi, što je gramatički potpuno tačno,

ali za uho Japancu zvuči neobično.

9

Fenomen kawaii

Fenomen „ slatkog “, tj kawaii ima ogroman uticaj, kako u Japanu, tako i širom sveta. Iz toga,

delom, proističe tokijska „ulična moda“ Harajuku koja predstavlja mešavinu kawaii stila i panka.

Harajuku obuhvata više vrsta stilova, od kojih su neki Lolita i gotik našin oblačenja. Pored toga,

japanska kultura mladih kreirala je i fenomen Cosplay koji predstavlja oblačenje po uzoru na

omiljene junake iz mangi, animea, ili nekih kawaii karaktera. Kostimi uključuju čipku, trakice,

naborane detalje i pastelne boje, kao i aksesoare u vidu plastičnih igračkica i plišanih meda. Ovaj

fenomen nije ograničen samo na mlade ljude. Čak i poslovne žene koje su prešle tridesetu nose Hello

Kitty torbe i Pikachu lunch pakete. Najzapanjujući dokaz da kawaii fenomen nije ograničen samo na

tokijske tinejdzere i žene je avion Japanske avio–kompanije ( Nippon airways ) koji je potpuno

oslikan motivima Pokemona i Pikachua. Čak i tokijska policija i nacionalna televizija imaju svoje

kawaii maskote.

Ophođenje Japanaca prema strancima

Japanci se prema strancima ophode sa interesantnom kombinacijom divljenja, sumnje, ali i

nervoze. Obožavaju sve što je internacionalno i američko. Brza hrana je postala veoma popularna u

Japanu, a čak su napravili i kopiju Kipa slobode u Odaiba delu Tokija, za koji je, inače,

karakteristična futuristička arhitektura.

Mnogi žitelji Tokija će uglavnom rado pomoći bilo kome ko ih pita za željeni pravac.

Jezička barijera i nervoza zbog kontakta sa strancem neretko će izazvati mucanje i stid, ali to

će rešiti zadovoljstvom koje proističe iz znanja da su vam pomogli i uputili vas na pravu

stranu.

Kako sve Zapadnjak može pogrešiti u ophođenju sa Japancima

Iako Japanci ne očekuju od vas da budete upoznati sa svim japanskim manirima,

trudite se ipak da izbegnete neprijatne, pa čak i smešne situacije koje su veoma česte u prvom

susretu sa japanskom kulturom.

10

Kada vas pozovu u japanski dom, tradicija je da se donese neki mali poklon kao znak

poštovanja. To može biti flaša vina ili korpa voća, a ako je u pitanju poslovna poseta,

donesite suvenire karakteristične za vašu zemlju.

Klanjanje je veoma važan običaj u japanskoj kulturi jer izražava poštovanje,

zahvalnost, izvinjenje i pozdrav, i drugo. Nemojte odmah odustati od toga da naučite

poklon jer je za strance dovoljna mala inklinacija glavom ili blago savijanje u struku.

Mnogi klanjanje smatraju za umetnost. Pravila su veoma kompleksna. Dubina i dužina

trajanja naklona zavisi od socijalnog statusa i godišta osobe kojoj je upućen. Može se

reći da je naklon Japancima postao refleksna radnja, pa tako često možemo videti

poslovnog čoveka koji priča mobilnim telefonom i klanja se, iako osoba na vezi ne

može ni na koji način da ga vidi u tom trenutku.

Sledeće previlo je da nipošto ne smete okrenuti leđa nekom ko je na višem statusu od

vas, pa čak i ako ste rekli „ Doviđenja! “ Ovakve situacije često mogu izgledati

zabavno za strance, kao, na primer, kada se opraštaju idući unazad, ili kada leđima

ulaze u taksi.

Veoma bitan postupak je da, kada oslovljavate nekog, dodajete sufiks „san“ na

imena. Međutim, kada su deca u pitanju, san se izostavlja.

Poznato je da Japanci izegavaju direktan kontak očima, zbog toga je „ buljenje “

veoma nepristojna i neprijatna stvar. Zbog ogromne gužve, Japanci izbegavaju

direktne poglede kako bi drugima obezbedili osećaj privatnosi, što, svakako, u

prenaseljenom gradu poput Tokija, čini život prijatnijim ( pogotovo u metroima ).

Japanci su poznati po izuzetnoj higijeni, pa tako nemojte zaboraviti da se izujete pre

ulaska u japansku kuću, bolnicu, pa čak i pre nego što zakoračite u pojedine restorane.

Svakako ćete biti obezbeđeni odgovarajućim papučama, koje se, međutim, skidaju pre

nego što zgazite na tatami. Ako slučajno ne dobijete papuče, moći ćete da hodate u

svojim čarapama, pa se uvek prethodno uverite da ste obuli čiste i lepe čarapice.

Takođe, postoje posebne papuče za odeljak u kom se nalazi toalet koje, naravno,

nakon izlaska zamenjujete regularnim.

11

Kao što je rečeno, Japanci nose zaštitne maske kad god se prehlade ili imaju neko

blaže virusno oboljenje, stoga se nemojte uplašiti i pomisliti da osoba koja nosi masku

pati od neke strašne i opasne bolesti.

Takođe, može se desiti da vam japanski domaćini ponude da sednete na tatami. Ne

paničite jer se od stranca, koji se još naziva gaijin, ne očekuje da sedne u savršenu

poziciju. Bitno je znati da muškarci mogu sesti u turski sed, a žene treba da kleknu ili

sednu na kolena, odnosno podviju noge ispod trupa, smeštajući ih na bilo koju stranu.

Pod desetu stavku smestila bih već pomenute detalje u vezi sa izražavanjem

emocija. Japancima, koji se smatraju za veoma rezervisanu naciju, biće veoma

neprijatno i začuđujuće ako previše iskazujete emocije u javnosti. Pored toga,

izbegavajte ljubljenje, grljenje, rukovanje i držanje za ruku. Takođe, trudite se da

izađete u susret svakom zahtevu koji vam je upućen jer je odbijanje veoma

neprijatno za svakog Japanca

Jedinstveni japanski maniri za vreme obedovanja

Kao i sve drugo, pa tako i japanski način ponašanja za stolom predstavlja niz pravila i

principa, i kao takvi važe za unikate specifične za japansku kulturu.

Pre svega, zabadnje štapića pod pravim uglom u činiju sa pirinčem običaj je koji se

primenjuje na sahranama kao odavanje počasti mrtvima. Stoga, izbegavajte ovo ukoliko želite

da izbegnete veoma neprijatnu situaciju za jednog Japanca.

Pored toga, iako je često nezgodno zahvatati hranu štapićima, pogotovo kad je u

pitanju tonkatsu, trudite se da je ne nabadate štapićima i ne muljate je, jer se to smatra za

nešto veoma nepristojno.

Ni u kom slučaju ne treba dodavati hranu drugome sopstvenim štapićima jer to nije

higijenski. Uglavnom postoji poseban par štapića namenjen za sipanje hrane, tako da je

obavezno koristiti njega. Ovaj običaj karakterističan je i za zapadnjačku kulturu.

Drveni štapići za kratkotrajnu upotrebu, koji su spojeni kada ih otpakujete, mogu se

rasipati kada ih razdvojite. Nemojte ih trljati jedan o drugi da biste te komadiće uklonili da ne

12

biste pravili nered na stolu. Na kraju jela podrazumeva se da ih umotate u papir u koji su bili

zapakovani.

Kada se jede supa ili pirinač u činiji, običaj je da se činija podigne jednom rukom.

Pirinač se jede štapićima, a supa tako što se uzimaju mali gutljaji direktno iz činije. Takođe,

ono po čemu se japanski običaji za trpezom najviše razlikuju i što se u zapadnjačkoj kultiri

smatra za veoma nepristojno ponašanje, a što je u Japanu manir i sasvim uobičajan postupak

je mljackanje tokom jela.

Ponašanje za vreme poslovnih sastanaka

Ako se bavite biznisom u Japanu, budite spremni na to da vas neprekidno testiraju, pa

makar se radilo i o desetom poslovnom sastanku. Neverbalna komunikacija je veoma bitna i

nešto na šta se obraća mnogo pažnje. Posmatraju se vaši pokreti, odelo, način na koji pričate,

pa čak i ponašanje za vreme jela. Stoga, što više znate o japanskoj kulturi, predstavićete se u

boljem svetlu. Ukoliko niste upoznati sa kulturom japanskog poslovanja, rizikujete cilj zbog

kog ste došli u Japan. Pre svega, važno je imati u vidu da je poštovanje veoma bitna, pa čak i

najvažnija stavka u japanskom načinu poslovanja. Bitno je znati da se kolege nikada ne

oslovljavaju imenom, već prezimenom na koje se obavezno dodaje sufiks san. Ako se bavite

biznisom u Japanu predstavljeni kao Zapadnjak, od vas se neće očekivati da se klanjate.

Rukovanje i blagi naklon glavom biće dovoljni.

Pored toga, vaš uspeh veoma zavisi od toga kakve i kolike socijalne interakcije,

odnosno poznanstva, veze uspete da ostvarite. Japanci nikada neće sarađivati s nekim koga ne

poznaju i ne uvažavaju. Večeri nakon posla su rezervisane za zajedničko uživanje u alkoholu

u barovima, ali predstavljaju i bitan trenutak za poslovanje jer je to još jedna od prilika da

ostvarite što više kontakata.

Prvi korak na svakom sastanku je razmenjivanje vizitkartica ( meishi ). Svaki Japanac

ima svoju vizitkartu i očekuje se i od vas da je imate. Razlog za to je taj što je Japan nacija sa

strogo utvrđenom hijerarhijom, a kartica je pojazatelj kom statusu pripadate. Pre dolaska u

Japan, potrebno je nabaviti vizitkartice na kojima su podaci s jedne strane na japanskom, a s

druge na engleskom jeziku. Biće vam potrebno makar sto komada za samo kratak poslovni

put. Postoji strogo utvrđena ceremonija razmenjivanja kartica. Mora se voditi računa o tome

da podaci budu okrenuti ka partneru kome je upućujete. Prilikom primanja iste, treba je

13

prihvatiti obeme rukama, a podatke pežljivo pročitati. Karticu treba odložiti na sto, a nipošto

je ne stavljati u džep.

Na sastancima, uvek ćete se susretati sa timom, grupom, a ne samo jednim

poslodavcem. Odluke će biti donesene tek nakon što budu odobrene od stane najvišeg člana

hijerarhijske piramide. Svaki član grupe učestvuje u odlučivanju konačnog ishoda. U Japanu

pregovori čerto mogu biti dugi, naporni i frustrirajući. Tokom ovog dužeg intervala vremena,

svakako će vas mučiti neizvesnost, međutim, ni u kom slučaju ne pokušavajte da ubrzate

situaciju. Japanci će to okarakterisati kao nestrpljivost i ushitrenost. Izbegavajte korišćenje

reči „ne”, već odgovorite sa „ Konsultovaću se... ”, „ Proveriću...” Na taj način stiče se osećaj

da radite u grupi, timu, što Japanci veoma cene.

Pored toga, veliki su deteljisti, pa zato možete očekivati mnoštvo pitanja iznova

postavljenih na različite načine. Cilj ovih pitanja je da provere vašu odgovornost i

celokupnost. Osigurajte se da date sve potrebne odgovore, inače ćete delovati veoma

neprofesionalno.

Ćutanje se često koristi kao strategija u pregovaranju i čak može biti praćeno

zatvaranjem očiju. Može potrajati i par minuta, što se u tom trenutku može činiti kao večnost.

Međutim, nemojte se ustručavati da tada započnete razgovor.

Takođe, dodirivanje nije prihvatljivo u Japanu, pa zato izbegavajte prijateljsko

tapšanje po leđima i hvatanje za rame.

Na osnovu ovih podataka, možemo zaključiti da postoji velika razlika u ophođenju

prema drugima i ponašanju kada je „običan“ i svet biznisa u pitanju.

14

Zaključak

Japanci neće očekivati da se stranac ponaša u skladu sa japanskim pravilima i niko

neće biti uvređen ako ste vidno začuđeni. Međutim, postoji dobar razlog za učenje o

japanskom načinu života, upravo zato da bi se izbegao kulturni šok koji skoro svaki stranac

doživi pri prvom susretu s Japanom. Npr. što više saznate o Tokiju pre nego što se odlučite da

svoj odmor provedete tamo, manje ćete biti zbunjeni kada se budete našli u tom potpuno

drugačijem okruženju, jer Japan nikad ne prestaje da iznenađuje i zadivljuje svojom

različitošću. Za Tokio se kaže da je kao Diznilend u odnosu na kaubojske filmove. Sve što se

tiče japanskog svakodnevnog života je veoma specifično i karakteristično isključivo za Japan.

15