Savremeni pristup kod odredjivanja zone sire, uze i neposredne

Beograd, 1999. godine

MINISTARSTVO ZA[TITE @IVOTNE SREDINEREPUBLIKE SRBIJE

SAVREMENI PRISTUP KOD ODRE\IVANJAZONE [IRE, U@E I NEPOSREDNE ZA[TITETIPSKIH IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

REPUBLIKE SRBIJE

SA

VR

EM

EN

I P

RIS

TU

P K

OD

O

DR

E\

IV

AN

JA

Z

ON

A [

IR

E, U

@E

I

NE

PO

SR

ED

NE

Z

A[

TIT

E T

IP

SK

IH

IZ

VO

RI[

TA

P

OD

ZE

MN

IH

V

OD

AR

EP

UB

LIK

E S

RB

IJE

MIN

IS

TA

RS

TV

O Z

A[

TIT

E@

IV

OT

NE

S

RE

DIN

ER

EP

UB

LIK

E S

RB

IJE

TN

OE

V S

IR

@E

D

E

I

T

N

IT

E

[

RE

A

P

Z

U

O

B

V

L

T

I

S

K

R

E

A

T

S

S

RB

I

IN

JI

EM

TN

OE

V S

IR

@E

D

E

I

T

N

IT

E

[

RE

A

P

Z

U

O

B

V

L

T

I

S

K

R

E

A

T

S

S

RB

I

IN

JI

EM

STOPSTOPSTOPSTOP

MINISTARSTVO ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

REPUBLIKE SRBIJE

SAVREMENI PRISTUP KOD ODRE\IVANJAZONA [IRE, U@E I NEPOSREDNE ZA[TITETIPSKIH IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

REPUBLIKE SRBIJE

Izdava~:


Za izdava~a:

MinistarDr Branislav Blaì}

Obra|iva~ teme:

Preduze}e za inènjering, projektovanje i izvo|enje"Balby International" - Beograd

Urednik:

Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|

Autori:

Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|.Prof. Dr Srbobran \or|evi}, lekarTatjana Ratkovi}, dipl. in`. gra|.Mr Pavle Babac, dipl. in`. gra|.Mr Du{an M. Babac, dipl. in`. geolog.Miroslav Milovanovi}, dipl. in`. tehn.Milo{ Gari}, dipl. in`. gra|.

Recenzenti:

Prof. Dr Dejan Ljubisavljevi}, dipl. in`. gra|.Prof. Dr Milenko Pu{i}, dipl. in`. geolog.

Tira`:

400 primeraka

Kompjuterska i grafi~ka obrada:"Balby International"

[tampa:[tamparija "\or|evi}"

Ako ikada zapo~ne III svetski rat, to }e biti rat zbog vode. Spre~avanjeovog rata se moè ostvariti podràvanjem i po{tovanjem Evropske povelje ovodi, koja glasi:

I Bez vode nema ìvota. Ona je dragoceno dobro, neophodno u svakojljudskoj delatnosti.

II Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpivi. Neophodno ih je sa~uvati,kontrolisati i ako je mogu}no pove}ati.

III Menjati kakvo}u vode zna~i ugroàvati ìvot ~oveka i ostalih ìvih bi}a kojaod nje zavise.

IV Kvalitet vode mora se o~uvati do nivoa prilago|enog njenom kori{}enju,koji predvi|a i zadovoljava posebne zahteve narodnog zdravlja.

V Ako se voda po upotrebi vra}a u prirodnu sredinu, to ne sme biti na {tetudrugih korisnika, bilo javnih bilo privatnih.

VI Odràvanje odgovaraju}eg biljnog pokriva~a, prvenstveno {umskog, odvelike je va`nosti za konzervisanje vodenih resursa.

VII Vodeni resursi moraju biti predmet inventarisanja.VIII Dobro upravljanje vodom mora biti predmet jednog plana ozakonjenog

preko nadle`nih vlasti.IX Za{tita vode traì zna~ajan napor u nau~nom istraìvanju, u formiranju

specijalista za javne informacije.X Voda je op{te nasledstvo ~iju vrednost moraju svi poznavati. Zadatak je za

svakog da s njom ekonomi{e i da je bri`ljivo koristi.XI Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vr{iti u okviru sliva a ne

unutar upravnih i politi~nih granica.XII Voda ne zna za granice. To je jedan op{ti izvor koji traì me|unarodnu

saradnju.

Direktor Preduze}a "Balby International"

Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|.

IZVODI IZ IZVE[TAJARECENZENATA

Recenzent: Prof. Dr Dejan Ljubisavljevi}, dipl. in`. gra|.

Knjiga tretira veoma zna~ajnu problematiku za{tite izvori{ta podzemnih voda.Na osnovu teorijskih analiza i iskustva ste~enih na vi{e konkretnih problema, koji suprikazani u publikaciji, autori zaklju~uju da je za pravilno odre|ivanje zona sanitarneza{tite izvori{ta podzemne vode neophodno poznavanje hidrodinami~ke strujne slikekao i kretanja zaga|enja u podzemlju (vodonosnom i povlatnom sloju).

Pored zahteva za odgovaraju}im terenskim istra`nim radovima ukazano je ina nu`nost izrade matemati~kog hidrodinami~kog modela izvori{ta, kao i modelatransporta zaga|enja.

Ukazano je na zastarelost i neadekvatnost zakonske regulative u ovoj oblasti.Na kraju publikacije umesto zaklju~ka dat je predlog novog pravilnika o na~inuodre|ivanja i odràvanja zona i pojava sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodomza pi}e. Predlog Pravilnika moè da posluì kao dobra osnova za pokretanje zakonskeprocedure za njegovo dono{enje. Recenzent sugeri{e da se pre ovoga sa predlogomPravilnika upozna uà stru~na javnost koja se bavi problematikom snabdevanja vodomkako bi se dobile jo{ neke korisne sugestije.

Smatram da je ova publikacija veoma dobro obra|ena i moè biti od koristi uprojektovanju, izgradnji i eksploataciji izvori{ta podzemne vode. Naro~iti njen zna~aj jeu isticanju problema formiranja i odràvanja zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnevode, kao i na ukazivanju na mogu}e pristupe re{avanju istih, pa je toplo preporu~ujemza {tampu.

Recenzent: Prof. Dr Milenko Pu{i}, dipl. in`. geolog

Stepen civilizacije i standard stanovni{tva jednog regiona moè se meritistepenom obezbe|enosti i kvalitetom vode za pi}e. Obezbe|enje i o~uvanje resursavoda koje se koriste za vodosnabdevanje su imperativi, neophodni za normalan ìvot irazvoj. U sada{njem istorijskom trenutku, na ovim prostorima, za{tita podzemnih vodau naj{irem smislu je uslov opstanka.

Stru~na javnost se sloìla oko ~injenice i konstatacije da je za{tita izvori{tapodzemnih voda kompleksan zadatak, ~ije re{avanje zahteva multidisciplinaran pristup.Me|utim, izme|u stava stru~njaka i realne prakse kod nas postoji prili~no velikiraskorak. Objektivne, pre svega materijalne mogu}nosti, kao i neodgovaraju}akadrovska opremljenost vodovodskih i op{tinskih stru~nih slu`bi, veoma oteàvajurealizaciju na neophodnom nivou ovog, nesumnjivo strate{kog zadatka. Ne malu pomo}u tome ima i na{a, nedovoljna i nezadovoljavaju}a zakonska regulativa.

Savremeni pristup kod odre|ivanja {ire, uè i neposredne zone sanitarneza{tite izvori{ta podzemnih voda Republike Srbije predstavlja jedan od prvih, ako ne i

prvi poku{aj sveobuhvatnijeg tretiranja, analize i sinteze ove problematike kod nas.Odabrani primeri plasti~no pokazuju neophodnost multidisciplinarnog tima i primenusofisticiranih alata pri re{avanju.

Hidrodinami~ku analizu strujanja podzemnih voda, odnosno analizu reìmapodzemnih voda u razli~itim uslovima njihove eksploatacije, nemogu}e je, a danas ineopravdano, realizovati bez primene savremenih metoda, pre svega matemati~kog,odnosno hidrodinami~kog modeliranja. Dobar hidrodinami~ki model, predstavljanezaobilaznu kariku u lancu postupaka, ~iji kraj vodi o~uvanju i za{titi resursapodzemnih voda, koji gravitira analiziranom izvori{tu. Za prognozu posledica razli~itihvidova zaga|enja podzemnih voda, u vidu {irenja i/ili transformacije zaga|iva~a,neophodno pre svega izvr{iti simulaciju registrovanih stanja, a zatim i prognozumogu}ih procesa.

U skladu sa dana{njom svetskom praksom i iskustvom zapadnih razvijenihzemalja, autori monografije su na nizu primera odre|ivanja zona sanitarne za{titeuspe{no primenili op{teprihva}enu metodu trasiranja ~estice izdanskim tokom (ilina{em jeziku bliè - metod strujnih linija). Ovaj metod, u su{tini ~isto hidrodinami~ki,omogu}ava pouzdano definisanje zona sanitarne za{tite, na osnovu osnovnogkriterijuma - vremena zadràvanja zaga|ene ~estice od ulaska u podzemlje, do ulaska uvodozahvatne objekte. Ovo je veoma vaàn zaklju~ak autora, jer su pravi modelitransporta rezervisani za analizu konkretnih slu~ajeva zaga|enja.

Autori ove opse`ne monografije, o~igledno, i to sa pravom, smatraju danjihovo bogato iskustvo u re{avanju problema za{tite vodnih resursa izvori{tapodzemnih voda moè i treba da posluì kao putokaz u osavremenjavanju metodologijere{avanja ovog problema. Predlog nacrta Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e, koji se daje nakraju knjige, predstavlja konkretan doprinos i korak napred u osavremenjavanju na{ezakonske regulative. Napomena recenzenta u ovom smislu je da on smatra da su sesakupili i ispunili svi neophodni uslovi za izradu Zakona o za{titi izvori{ta podzemnihvoda, u kome }e biti jasno definisani svi aspekti za{tite ovog, za ìvot nezamenljivogresursa.

Iako je tema ove knjige pre svega sanitarna za{tita izvori{ta podzemnih voda,smatramo da u budu}e pod pojam za{tite izvori{ta treba podvesti i za{titu, odnosnoo~uvanje njegovog kapaciteta.

SADR@AJ

PREDGOVOR....................................................................................................... 9

1. POLAZI[TA ......................................................................................................... 11

1.1. ZAGA\IVAÎ PODZEMNIH VODA .................................................... 111.2. PRIMERI AKCIDENTNIH ZAGA\ENJA U SRBIJI .......................... 14

2. IZVORI[TA PODZEMNIH VODA ................................................................. 16

3. TIPOVI IZVORI[TA .......................................................................................... 18

3.1. IZVORI[TA U ALUVIJALNIM NANOSIMA........................................ 183.2. IZVORI[TA KOJA KAPTIRAJU SUBARTESKE

I ARTESKE IZDANI ................................................................................... 203.3. IZVORI[TA U IZDANIMA PUKOTINSKE POROZNOSTI .............. 233.4. IZVORI[TA KOJA KAPTIRAJU PRIMORSKE IZDANI ................... 25

4. PRIMENA MATEMATI^KOG MODELA U ANALIZISTRUJANJA PODZEMNE VODE ................................................................... 28

4.1. TEORIJSKE OSNOVE IZRADE MATEMATI^KOG MODELA....... 294.2. TARIRANJE MATEMATI^KOG MODELA U SKLOPU HIDRODI-

NAMI^KIH ISTRA@IVANJA IZVORI[TA PODZEMNIH VODA ... 31

5. PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA ZAODRE\IVANJE ZONA SANITARNE ZA[TITE .......................................... 35

5.1. UVOD ........................................................................................................... 355.2. PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA ......................... 405.3. TEORIJSKE OSNOVE MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA ... 41

6. KONKRETNI KARAKTERISTI^NI PRIMERI HIDRODINAMI^KIH PRORAÛNA IZVORI[TA PODZEMNIH VODA ..................................... 44

6.1. HIDRODINAMI^KA ISTRA@IVANJAMA^VANSKE ALUVIJALNE RAVNICE .............................................. 44

6.2. HIDRODINAMI^KA ISTRA@IVANJA U CILJU DEFINISANJAKOLIÎNE PODZEMNIH VODA KOJE SE MOGU ZAHVATATISA VELIKOG RATNOG OSTRVA .......................................................... 117

6.3. REZULTATI HIDRODINAMI^KIH ISTRA@IVANJA U VEZIPRO[IRENJA KAPACITETA IZVORI[TA PODZEMNIH VODA"NOVO ZMIRNEVO" - BITOLJ ................................................................ 143

7. ANALIZA OSNOVNIH PARAMETARA I PREDLOG OSNOVNIH KRITERIJUMA ZA DEFINISANJE ZONA SANITARNE ZA[TITE ....... 169

7.1. UVOD ........................................................................................................... 1697.2. KRITERIJUMI ZA ODRE\ENE TIPOVE IZVORI[TA ..................... 1837.3. IZDANI RE^NIH ALUVIJONA .............................................................. 1937.4. DUBOKE IZDANI....................................................................................... 1997.5. KARSTNE IZDANI ..................................................................................... 2087.6. PARAMETRI ZAGA\IVAÂ.................................................................. 215

8. KOMPLETNI PRIMERI DEFINISANJA ZONA SANITARNEZA[TITE PRIMENOM HIDRODINAMI^KIH MODELA,ODNOSNO MODELA TRANSPORTA ZAGA\UJU]IHMATERIJA, METODOM TRASIRANJA ÊSTICA ..................................... 248

8.1. IZVORI[TE PODZEMNIH VODA PO@AREVCA ............................. 2488.2. IZVORI[TE PODZEMNIH VODA LESKOVCA ................................. 3238.3. IZVORI[TE PODZEMNIH VODA BA^KE PALANKE ..................... 4328.4. IZVORI[TE "KRUPA^KO VRELO" ...................................................... 497

9. SVETSKA ISKUSTVA U PRIMENI ZA[TITE PODZEMNIH VODA........ 5309.1. VELIKA BRITANIJA I EVROPSKA UNIJA........................................... 5309.2. SJEDINJENE AMERI^KE DR@AVE ..................................................... 5369.3. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA .................................... 5389.4. PROGRAM ZA[TITE PODZEMNIH VODA BUNARA DR@AVE

OREGON - UPUTSTVO............................................................................. 539 10. PREDLOG NOVELIRANJA POSTOJE]EG PRAVILNIKA ZA

DEFINISANJE ZONA SANITARNE ZA[TITE ............................................. 55410.1. UVOD............................................................................................................ 55410.2 POSTOJE]I PRAVILNIK .......................................................................... 55510.3. NACRT PREDLOGA NOVOG PRAVILNIKA ...................................... 557

11. LITERATURA....................................................................................................... 563

PREDGOVOR

Kori{}enje podzemnih voda, kao izvori{ta za snabdevanje vodom za pi}e, imavelike prednosti u odnosu na ostale vidove vodosnabdevanja. Zna~aj podzemnih vodaza vodosnabdevanje stanovni{tva u svetu, Evropi, je relativno visok, a posebno uRepublici Srbiji, gde danas, u zadovoljavanju potreba vodosnabdevanja stanovni{tva,podzemne vode u~estvuju sa preko 74%.

Visok stepen kori{}enja podzemnih voda kao vodnih resursa zavodosnabdevanje vodom za pi}e je pre svega zahvaljuju}i fizi~kim, fizi~ko-hemijskim,mikrobiolo{kim i hemijskim osobinama podzemnih voda, tako da se naj~e{}e koristeskoro bez tretmana, ili sa minimalnim tretmanom.

Fizi~ke osobine podzemnih voda su skoro optimalne sa stanovi{ta zahtevavode za pi}e.

Podzemne vode naj~e{}e ne sadrè patogene mikroorganizme, te se velikibroj podzemnih voda koristi i bez dezinfekcije.

Vode dubokih izdani mogu imati povi{eni sadràj gasova, gvo`|a, mangana idrugih soli, koje se mogu ukloniti uobi~ajenim fizi~kim i fizi~ko-hemijskim postupcima(aeracijom, oksidacijom atmosferskim kiseonikom, izluìvanjem i sedimentacijom isli~no), naj~e{}e bez dodataka hemijskih agenasa i drugih hemijskih sredstava tokomtretmana, ~ime posle tretmana mogu imati visok nivo kvaliteta potrebnog za vodu zapi}e.

Kapaciteti izvori{ta podzemnih voda se mogu pro{irivati ve{ta~kimoboga}ivanjem vodonosnih slojeva, kori{}enjem voda iz drugih vidovavodosnabdevanja, kao recimo povr{inskih voda, zahvaljuju}i osobini tla da apsorbuje iinaktivira neke hemijske i mikrobiolo{ke sadràje, koji sa sobom nose vode priponiranju kroz tlo.

Me|utim, podzemne vode su podlo`ne sporom, ~esto jedva primetnomdugotrajnom zaga|ivanju, koje je naj~e{}e posledica ljudske aktivnosti na povr{ini tla, uregiji u kojoj se nalazi izvori{te podzemnih voda. Ova zaga|enja, kada dospeju upodzemne vode, sporo i{~ezavaju i teè se uklanjaju, pa se za{titi izvori{ta podzemnihvoda mora posve}ivati velika, adekvatna i neprekidna pa`nja.

Svetski trend sa aspekta kori{}enja povr{inskih ili podzemnih voda dajeveliku prednost kori{}enju podzemnih voda vode}i ra~una o sprovo|enju mera za{tite,a posebno respektuju}i izuzetan zna~aj zrnaste porozne sredine kao sna`nog faktoraprirodnog pre~i{}avanja podzemnih voda na njihovom putu prema vodozahvatnimsistemima.

Dalje uspe{no kori{}enje podzemnih voda za vodosnabdevanje gra|anaRepublike Srbije zavisi}e od sprovo|enja propisanih mera za{tite kod pravilnodefinisanih zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda.

Ukazano je na nu`nost respektovanja ~itavog tehnolo{kog procesadefinisanja reìma podzemnih voda u prirodnim i uslovima eksploatacije, izradomhidrodinami~kog modela kao baze za izradu modela trasiranja zaga|enih ~estica

10

("particle tracking") kao osnove definisanja zona sanitarne za{tite. Ovakav principrespektovanja tehnolo{kog procesa je u potpunosti prihva}en i ve} je vi{e godina uprimeni u razvijenim zapadnim zemljama {to je u potpunosti podràno i kod nas iilustrovano preko iznetih konkretnih primera re{avanja problema definisanja zonasanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda u na{oj zemlji.

U ovoj publikaciji su prikazani primeri hidrodinami~kih istraìvanja, primeriodre|ivanja zona sanitarne za{tite primenom hidrodinami~kih modela i modelatrasiranja zaga|ene ~estice.

Dalje su dati danas aktuelni odre|eni osnovni koncepcijski stavovi stru~nihslu`bi zemalja razvijenog zapada u vezi problematike za{tite izvori{ta podzemnih voda ina~ina definisanja zona sanitarne za{tite.

Na osnovu vi{egodi{njih iskustava autora na otvaranju, pra}enju rada kao irekonstrukciji i pove}anju kapaciteta izvori{ta podzemnih voda odnosno njihovojza{titi, postoje}eg Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojasevasanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e (prilog 1), koji je donet daleke1978. godine, kao i novih saznanja o sve ve}im problemima za{tite izvori{ta podzemnihvoda i savremenom prilazu kod re{avanja ovih problema u zemljama razvijenogzapada, na kraju je dat i odre|eni predlog Nacrta novog Pravilnika (prilog 2), isklju~ivokao polazna baza zakonske procedure kod dono{enja novog izmenjenog i dopunjenogPravilnika.

Predlog sadrì savremenu nu`nost kompletiranja svih elemenata utehnolo{kom lancu neophodnom za pravilno definisanje zona sanitarne za{tite i to:geolo{ko - hidrogeolo{ka i hidrohemijska istraìvanja, hidrodinami~ka istraìvanja,definisanje prirodnog i eksploatacionog reìma podzemnih voda, izradahidrodinami~kog modela, izrada modela trasiranja zaga|enih ~estica kao baze zadefinisanje zona sanitarne za{tite.

Naravno da se kod izrade dopune starog i izrade novog Pravilnika, morastrogo respektovati nu`nost multidisciplinarnog prilaza.

Obzirom da je postoje}i Pravilnik tako koncipiran da obuhvata odre|ivanje iodràvanje zona izvori{ta vodosnabdevanja kako podzemnih tako i povr{inskih voda, ikod davanja predloga nacrta dopunjenog i izmenjenog Pravilnika ovaj koncept je upotpunosti zadràn.

MinistarDr Branislav Blaì}

POLAZI[TA

11

1. POLAZI[TA

Podru~ja na kojima se nalaze izvori{ta podzemnih voda koja se po koli~ini ikvalitetu mogu koristiti ili se koriste za snabdevanje vodom za pi}e, moraju bitiza{ti}ena od namernog ili slu~ajnog zaga|ivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljnodelovati na izda{nost izvori{ta i na zdravstvenu ispravnost.

Na osnovu zakona o vodama Republike Srbije (Sl. Glasnik RS br.46/91),ustanovljavaju se tri zone za{tite izvori{ta podzemnih voda i to:

− [ira zona za{tite, obuhvata {iru zonu podru~ja na kojima se nalazeizvori{ta i obuhvata teritoriju koja sluì za napajanje izvori{ta.

− Uà zona za{tite ~ini povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom iona mora biti tolika da obezbedi za{titu podzemnih voda odmikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|enja.

− Zona neposredne za{tite nalazi se unutar uè zone za{tite i prakti~noobuhvata same objekte na izvori{tu podzemnih voda.

Realizacijom ovog projekta da}e se metodski pristup definisanja za{titnihzona primenom hidrodinami~kog modela, sa ciljem definisanja "podzemnog sliva"podzemnih voda, pravca napajanja izvori{ta podzemnih voda, definisanja bilansapodzemnih voda a sve kao bazna podloga modela transporta zaga|enja finalnogdobijanja osnovnih podataka za odre|ivanje zona sanitarne za{tite. Sa ovakvimpristupom postoje}i zakon odre|ivanja zona {ire, uè i neposredne za{tite izvori{tapodzemnih voda bi}e kompletan. Ovim tehni~ka javnost dobija uvid u nekolikoodre|enih primera savremene recepture kod definisanja zona {ire, uè i neposredneza{tite izvori{ta podzemnih voda.

1.1. ZAGA\IVAÎ PODZEMNIH VODA

Izvori i na~ini zaga|ivanja, odnosno procesi i pojave koji dovode dodegradacije kvaliteta podzemnih voda su veoma razli~iti po svojoj prirodi, obimu,u~estalosti pojavljivanja i na~inu manifestovanja. To su zaga|iva~i: sa jedne straneindustrijskog i agroindustrijskog porekla: rafinerije nafte, petrohemijska industrija,termoelektrane, poljoprivreda (naro~ito kori{}enje ve{ta~kih |ubriva), rudnici i njihoveotpadne vode (iz procesa flotacije), metalur{ki kombinati, drvna industrija, kao i drugeindustrijske grane - koàrska, prehrambena (naro~ito klanice), farmaceutska, metalska,tekstilna i drugo, a sa druge strane sanitarnog porekla: sanitarne deponije, kanalizacijai postrojenja za pre~i{}avanje kanalizacionih voda, septi~ke jame i sli~no.

Najve}i deo gore navedenih izvora, s obzirom da su locirani na uèmprostoru, mogu se svrstati u ta~kaste (locirane) zaga|iva~e podzemnih voda.

Jedan deo gore navedenih izvora, pre svega izvora iz poljoprivrede, ne moèse usko locirati na ograni~eni prostor, pa se ovakvi izvori zaga|ivanja podzemnih vodamogu svrstati u rasute (nelocirane) zaga|iva~e podzemnih voda.

Osim navedenih rasutih izvora zaga|enja, saobra}ajnice, a naro~itoautoputevi i èleznice, tako|e predstavljaju popri{ta veoma ~estih rasutih zaga|iva~a,

POLAZI[TA

12

sa posebnim aspektom potencijalnih havarijskih zaga|enja na ovim rasutim izvorima,sa trajnim neèljenim posledicama na podzemne vode i ~ovekovu sredinu uop{te.

Rafinerije nafte i petrohemijska industrija su veliki zaga|iva~i ìvotnesredine uop{te, pa i podzemnih voda. Javljaju se kao veoma izraèna àri{tazaga|ivanja tla, podzemnih voda i vazduha sa pojavom kiselih ki{a u {iroj okolini.Njihov uticaj na podzemne vode je veoma izraèn i sa aspekta za{tite predstavljakrupan problem. Primere ovakvih zaga|iva~a predstavljaju objekti u zoni Pan~eva iNovog Sada u priobalnoj zoni Dunava, sa zna~ajnim resursima podzemnih voda koji sekoriste za vodosnabdevanje stanovni{tva ovih gradova.

Metaloprera|iva~ki kompleksi, kao zaga|iva~i, pojavljuju se kao posledicaintenzivne eksploatacije ruda metala i uglavnom su skoncentrisani u brdsko planinskimregionima. êste havarije flotacijskih jalovi{ta stvaraju probleme u njihovomokruènju. U ovu grupu zaga|iva~a spadaju i otpadne vode velikih rudni~kih centara~ije se vode po pravilu ispu{taju direktno u povr{inske vodotoke, {to dovodi do njihovepotpune degradacije. Tipi~ne primere ovakvih zaga|enja predstavljaju Bor iMajndapek.

Velike termoelektrane sa svojim deponijama {ljake i pepela, koja jo{ moguda budu i radioaktivna, sa pove}anom koncentracijom sulfata, nekih te{kih metala isli~no, tako|e predstavljaju potencijalno zna~ajna àri{ta. S druge strane, tople vodekoje nastaju u procesu hla|enja i koje se ispu{taju u povr{inske vodotoke, bitnomenjaju floru i faunu u njima. U ovu grupu spadaju termoelektrane Obrenovac A i B(na Savi), Drmno (na Dunavu) kao i kosovske termoelektrane.

Hemijski objekti na bazi prerade drveta (celuloze) sa raznovrsnimtehnolo{kim procesima predstavljaju veoma opasne zaga|iva~e u pogledu uticaja nakvalitet podzemnih voda, zbog veoma velikog broja hemijskih jedinjenja koja se javljajuu otpadnim vodama. Veliki proizvo|a~i hartije su Matroz iz Sremske Mitrovice iKartonka Avala iz Beograda.

Klanice predstavljaju jedan od veoma ~estih i opasnih zaga|iva~a, koje senalaze gotovo u svakom ve}em mestu. Otpadne vode klanica su veoma optere}eneorganskim sadràjem, a kao nus produkt se tako|e javljaju ~vrste otpadne materije, aobe navedene kategorije zahtevaju odgovaraju}i tretman. Danas se u ve}ini slu~ajevaotpadne vode klanica ne pre~i{}avaju na odgovarju}i na~in ve} se direktno ispu{taju ukanalizacionu mreù, povr{inske vodotoke ili septi~ke jame.

Pored ovih grupa industrijskih zaga|iva~a postoje i àri{ta sa otpadnimvodama koàrske, tekstilne, metalske, industrije hrane i drugo.

Pomenute grupe zaga|iva~a imaju lokalno rasprostranjenje, me|utim njihovneèljeni efekat na podzemne vode moè imati daleko {iru zonu uticaja obzirom naprostiranje podzemnih voda u planu i profilu, zone prihranjivanja itd.

Intenzivno bavljenje poljoprivredom, a posebno u ravni~arskim delovimaterena, uz primenu razli~itih ve{ta~kih |ubriva, pesticida, fungicida, insekticida,predstavlja ozbiljan izvor zaga|enja naro~ito podzemnih voda u aluvijalnim izdanimagde se nivo podzemnih voda nalazi blizu povr{ine terena, gde se obavlja intenzivnainfiltracija, zna~ajne promene nivoa podzemnih voda u toku godine, proces ispiranjaitd. Upotreba |ubriva doprinosi pojavi neèljenih komponenata u hemijskom sastavupodzmnih voda: pove}anje mineralizacije, jona NO2, NO3, NH4, PO4, KMnO4,insekticida, pesticida i to ne samo u zoni aktivnosti ve} i mnogo {ire. Slu~aj sazaga|ivanjem podzemnih voda od agrotehni~kih sredstava je kod nas dosta specifi~an.Naime, iako po potro{nji sredstava iz domena agrotehni~kih delatnosti, pre svegave{ta~kih |ubriva i sredstava za{tite, na{a zemlja ne spada u zna~ajnije potro{a~e, za

POLAZI[TA

13

na{e podru~je je naj~e{}e karakteristi~na neplanska, a ~esto i nestru~na primenanavedenih sredstava, pa je zaga|ivanje podzemnih voda prisutno od sredstavaupotrebljavanih u agrotehnici, ~esto mo`da i u ve}oj meri nego kod zemalja koje suzna~ajno ve}i potro{a~i navedenih sredstava.

Sanitarne deponije, svuda u svetu, a naro~ito kod nas, predstavljajuzna~ajan izvor zaga|enja podzemnih voda, po tipu ta~kasti (locirani). Najve}i problemkod nas je pre svega u malom broju sanitarnih deponija, a u nedopustivo velikom brojutakozvanih smetli{ta, ~esto i nedovoljno lociranih i istraènih, naj~e{}e nazivanih"divlje" deponije. Ki{a, kao i ostale atmosferske padavine i talog, natapaju deponovanimaterijal na sanitarnim deponijama i smetli{tima, deo deponovanih supstancirastvaraju, dok drugi deo razlaù (hidrolizuju) i odnose ih u podzemlje, naj~e{}e usledneodgovaraju}e, a ~esto i nedostaju}e izolacije dna deponija, kao i nepostojanjaure|enih sistema za sakupljanje i tretman slivnih i procednih otpadnih voda sadeponija. Ova problematika na smetli{tima, koja nemaju niti izolaciju dna, niti sistemeza sakupljanje i tretman procednih i slivnih voda, je jako izraèna kod nas. Oviproblemi su mahom kod nas izraèni u podru~jima sa ~e{}im padavinama, mahom uplaninskim krajevima. Od hemijskih zaga|iva~a naj~e{}e probleme kvalitetupodzemnih voda donose uve}ani sadràji soli Fe, Pb, Cu, Na, naj~e{}e u obliku nitrata,hlorida i sulfata. Nije retko da se u ovim zaga|enjima na|u i tako opasni polutanti, kao{to su Cd, Cr, halogeni derivati ugljovodonika, ve}i broj organskih materija, od kojih suposebno opasni nezasi}eni organski polimeri, katalizatori i aktivatori, organski radikali,kao i organske kiseline i baze.

Septi~ke jame stvaraju probleme, koji su najvi{e karakteristi~ni za seoske iprigradske sredine. Najve}u opasnost po podzemne, pri tome, predstavljaju ispu{tanjafekalnih otpadnih voda u zapu{tene bunare, po{to oni predstavljaju direktnu vezupovr{ine sa podzemnim vodama, te je i zaga|ivanje podzemnih voda u ovimslu~ajevima najve}e, vi{estruko ve}e od zaga|ivanja procednim vodama, pod sli~nimneregularnim ispu{tanjima fekalnih otpadnih voda na tlo. Zna~aj ovog problema kodnas jo{ na ve}i nivo postavlja i neregulisano pitanje kanalizacije ~ak i u velikimgradovima, u kojima se uobi~ajeno na perifernim delovima koriste septi~ke jame. Akose te lokacije nalaze u zonama vodosnabdevanja gradova, opasnost od zaga|ivanjapodezemnih voda septi~kim jamama se tada podiè na alarmantno visok nivo. Sli~no jei sa zaga|enjima od kanalizacije i postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda, samo jenivo problema zaga|ivanja podzemnih voda od ovih izvora, u odnosu na septi~ke jame,uobi~ajeno zna~ajno niì, osim u slu~ajevima akcedentnih zaga|ivanja izlivanjimasadràja, ili zaobilaènjem kanalizacije i postrojenja usled havarija i kvarova, kadamoè do}i i do ekstremno velikih zaga|ivanja podzemnih voda od kanalizacije ipostrojenja za pre~i{}avanje kanalizacionih voda. Poseban problem, koji se javlja samokod postrojenja za pre~i{}avanje kanalizacionih voda, je dispozicija mulja, koja jenaj~e{}e neodgovaraju}a u formi smetli{ta, ili neregulisanog odlagali{ta, tako dadirektno ugroàva podzemlje procednim vodama.

POLAZI[TA

14

1.2. PRIMERI AKCIDENTNIH ZAGA\ENJA U SRBIJI

U poslednjih dvadesetak godina u Srbiji se desilo vi{e slu~ajeva ekcesnogzaga|ivanja podzemnih i povr{inskih voda i tla sa vrlo velikim negativnim posledicama.Uglavnom sva ve}a incidentna zaga|enja odnosila su se na te~ne ugljovodonike,odnosno naftu i njene derivate, kao i proizvode njihove transformacije, {to je irazumljivo obzirom na njihovu {iroku primenu.

Iako sve faze rada sa naftnim derivatima, od istra`nih radova do prerade iskladi{tenja, nose sa sobom rizik od zaga|ivanja, praksa kod nas je pokazala da je ipaknajve}a opasnost, pri transportu, posebno èleznicom.

U nastavku se daje pregled ve}ih ekcesnih zaga|enja podzemnih ipovr{inskih voda i izdanske sredine:

− Epidemija trbu{nog tifusa u Pri{tini, maja 1962. godine, usled sanitarnogzaga|ivnja preoptere}enog izvori{ta u aluvijonu reke Pri{tevka,

− Leskovac, 1979. godine, havarijsko izlivanje benzina prilikom havarijebenzinskog cevovoda kod skladi{ta "Jugopetrola" na samo oko 2 km od"Starog" i isto toliko i od "Novog" izvori{ta podzemnih voda zavodosnabdevanje grada Leskovca,

− TE "Nikola Tesla" Obrenovac, 1979. godine, izliv mazuta u reku Savu injeno priobalje,

− Epidemija dizenterije u Sjenici, novembra 1981. godine, izazvane [igell-om Flexner VI, zbog izostanka adekvatne dezinfekcije posle filtracije,vode poreklom iz izvori{ta direktno iz stene,

− Uì~ka Poèga, 1982. godine, izliv dizel goriva na èlezni~koj stanici ublizini izvori{ta,

− TE "Kosovo", 1983. godine, izliv fenola u reku Ibar− Maki{ - Beograd, 1984. godine, havarija cisterne sa ksilolom u zoni

beogradskog izvori{ta,− Dunav stanica - Beograd, 1985. godine, izliv dizel goriva− Lu~ani kod â~ka, 1986. godine, izliv mazuta,− Bo`darevac - Barajevo, 1988. godine, havarija vagon cisterni sa dizel

gorivom,− Multikauzalna epidemija u Dimitrovgardu, avgusta 1989. godine, zbog

uklju~ivanja u sistem vodosnabdevanja napu{tenog bunara pored Ni{ave,tokom izrazito su{ne godine

− U{}e kod Kraljeva, 1992. godine, izliv mazuta u trup èlezni~kogkoloseka,

− Naumovi}evo kod Subotice, 1992. godine, izliv dizel goriva,− Vitanovac kod Kraljeva, 1993. godine, izliv kerozina u aluvijalne naslage

Zapadne Morave,− Turisti~ka oaza Lapovo, 1997. godine, te{ko zaga|enje aluvijalne izdani

usled primene azotnih |ubriva,− Izvori{te "Meminac" - Poàrevac, 1998. godine, zaga|enje aluvijalne

izdani usled neadekvatne primene ve{ta~kih |ubriva,− Zrenjaninski put - Bor~a, 1998. godine, udes kamiona cisterne sa

amonijakom.

POLAZI[TA

15

− Rafinerija Pan~evo, Azotara Pan~evo, Rafinerija Novi Sad, "Prva Iskra"Bari~, 1999. godine, kao posledica raznog bombardovanja od straneNATO pakta.

O~igledno je da transport nafte i naftinih derivata, od rafinerije do mestakori{}enja znatno pove}ava rizik od zaga|ivanja hidrogeolo{ke sredine, bez obzira navrstu transporta.

Kad zaga|iva~i dospeju u podzemlje, veoma dugo se u njemu zadràvaju, pri~emu dolazi do znatnijeg razre|ivanja u kontaktu sa podzemnim vodama, koje bismanjilo njihovu koncentraciju. Po{to u podzemnim vodama, zaga|enim naftom iderivatima postoji vrlo slaba i dugotrajna biolo{ka razgradnja, to jo{ vi{e doprinosisporom ispiranju iz vodonosne sredine. Ako se ovom doda ~injenica da su sve va`nijesaobra}ajnice u zoni aktivne poljoprivrede, industrije, vodnih tokova, gustenaseljenosti, ponekad je prava ve{tina na}i re{enja koja }e zadovoljiti sve korisnike.

Danas je u porastu pogor{anje kvaliteta povr{inskih voda, a kada se ima uvidu hidrauli~ka veza sa podzemnim vodama u aluvijalnim nanosima, ne treba posebnonagla{avati od kakvog je zna~aja o~uvanje kvaliteta povr{inskih voda. Na teritorijiSrbije danas postoji relativno mali broj vodotoka I i II klase kvaliteta, i to uglavnom ubrdsko-planinskim oblastima, dok su vodotoci u ravni~arskim delovima terenauglavnom III i IV klase i sa daljom tendencijom pogor{anja stanja. Ako se ovomepridoda jo{ i ~injenica da svi zna~ajniji vodotoci u Evropi imaju internacionalni zna~aj ida nacionalni vodotoci imaju u~e{}e u formiranju prethodnih, jasno je da se pitanjeza{tite povr{inskih, odnosno podzemnih voda internacionalizuje, a posebno ugrani~nim oblastima susednih zemalja. Ovome treba pridodati i ~injenicu da jo{ uveksva gradska a posebno seoska naselja, nemaju odgovaraju}e ili potpuno izgra|enekomunalne sisteme za prijem i preradu otpadnih voda, {to tako|e uslovljava pojavuàri{ta zaga|ivanja podzemnih voda.

IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

16

2. IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

Prakti~no svi ve}i gradovi i naselja u na{oj zemlji sa izgra|enim vodovodnimsistemima, koriste podzemnu vodu za potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva iindustrije. U~e{}e podzemne vode u ukupnom organizovanom vodosnabdevanjustanovni{tva Jugoslavije je vrlo veliko, a u Republici Srbji je reda veli~ine 75%.

Pri eksploataciji izvori{ta podzemnih voda, bilo da se radi o prirodnomresursu, ili se pak vr{i ve{ta~ka infiltracija, koristi se pre~i{}avaju}i mehanizampodzemne izdani, {to predstavlja veoma zna~ajnu tehni~ku i ekonomsku kategoriju.Relativno ve}a za{ti}enost resursa podzemnih voda, kao i odgovaraju}i pre~i{}avaju}imehanizmi daju podzemnim vodama komparativni zna~aj, kao dragocenom resursu zavodosnabdevanje. Istovremeno neadekvatan tretman podzemnih i povr{inskih vodadoprinosi ispoljavanju problema koji ponekad komplikuju eksploataciju izvori{tapodzemnih voda. Osnovni preduslov za iznalaènje tehni~ki ispravnih i ekonomskiopravdanih re{enja zahvatanja voda kod otvaranja novih ili pro{irenja postoje}ihizvori{ta voda, predstavlja}e na prvom mestu dobro poznavanje postoje}eg prirodnogreìma, odnosno reìma koji se obrazuje tokom eksploatacije podzemnih voda.

U cilju definisanja reìma podzemnih voda i parametara koji u~estvuju unjegovom formiranju moraju se sprovesti adekvatni istra`ni radovi, kao i planirativi{egodi{nja sistematska osmatranja pijezometarskih nivoa i proticaja. Od istra`nihradova isti~u se hidrolo{ka i hidrogeolo{ka istraìvanja u cilju davanja prvih ocena orezervama podzemnih voda, a dalje hidrohemijska istraìvanja i istraìvanja kvalitetapodzemnih voda i procena promene kvaliteta u procesu eksploatacije i u funkciji uslovanapajanja i mogu}nosti zaga|enja u ekcesnim slu~ajevima. Kao rezultat istra`nihradova i sistematskih osmatranja dobija se ~itav niz raznih podataka, koji po praviludefini{u karakteristike jednog lokaliteta sa aspekta mogu}nosti otvaranja novih ilipro{irenja postoje}eg izvori{ta. êsto se me|u podacima nalaze i takvi koji suoptere}eni izvesnim subjektivnim ili metodolo{kim oma{kama, pa selekcijakarakteristi~nih podataka po pravilu predstavlja veoma vaàn i odgovoran deo posla.

U sklopu istra`nih i studijskih radova, radi koncipiranja novog ili pro{irenjapostoje}eg izvori{ta, kao i pra}enja i unapare|enja njegovog rada, sa ciljem odre|ivanjazona sanitarne za{tite izvori{ta, veoma zna~ajno mesto zauzimaju hidrodinami~kaistraìvanja kao nova faza radova. Ova istraìvanja treba da daju odgovore na neka odfundamentalnih pitanja vezanih za izvori{te: kapacitet izvori{ta, na~in eksploatacije,broj i tip vodozahvatnih objekata, procena mogu}nosti i osnovnih parametara,eventualne pojave propagacije poreme}aja hemijskog sastava vode u pravcu izvori{ta idrugo. Hidrodinami~ka istraìvanja obuhvataju odre|ene terenske radove,matemati~ko modeliranje stujanja podzemnih voda, kao i odgovaraju}i studijski rad.Veoma zna~ajno mesto u okviru hidrodinami~kih istraìvanja predstavlja izrada iispitivanje na matemati~kom modelu strujanja podzmene vode. Model sluì da bi sepomo}u njega izvr{ila verifikacija i uskla|ivanje punktuelnih podataka dobijenihistra`nim radovima, kao i da se izvr{i simulacija - prognozni prora~un odre|enihhidrodinami~kih efekata eksploatacije izvori{ta. Finalizacijom ove prve faze, dobijaju sesvi potrebni elementi za realizaciju druge faze radova, odnosno realizaciju modelatransporta zaga|iva~a i definisanje osnovnih elemenata zona za{tite.

IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

17

Pristup hidrodinami~kim razmatranjima zavisi od tipa izvori{ta iproblematike koju treba re{iti. Globalno, izvori{ta podzemnih voda moèmo podelitina aluvijalna, izvori{ta koja kaptiraju subarteske i arteske intergranularne izdani,izvori{ta u karstnim terenima i priobalna primorska izvori{ta.

Za{tita izvori{ta podrazumeva preduzimanje svih neophodnih mera da bi seo~uvao postoje}i kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju. Za{tita izvori{ta i rezervipodzemnih voda obezbe|uje se formiranjem zona sanitarne za{tite ~ije se graniceunose u odgovaraju}a urbanisti~ka i planska dokumenta.

Zone sanitarne za{tite u okviru kojih se sprovode razli~ite sanitarno -zdravstvene mere, zavise od hidrogeolo{kih i hidrodinami~kih uslova, koji mogu biti iveoma kompleksni, {to oteàva okonturivanje potrebnih pojaseva. Ovi pojasevi uvelikoj meri zavise i od prirode za{ti}enosti podzemnih voda (debljine glinovite povlate,kada se radi o aluvijalnim nanosima na primer), a poznato je da od izvori{ta doizvori{ta hidrogeolo{ki uslovi gotovo nikada nisu identi~ni.Metodika hidrogeolo{kih prora~una za definisanje zona sanitarne za{tite je u uskoj vezisa prognozom migracije pojedinih zaga|iva~a kroz vodonosnu sredinu. Tako na primerako se radi o mikrobiolo{kom zaga|ivanju, uzimaju}i u obzir period ìvljenjamikroorganizama u podzemnim vodama kao i apsorpcione i disperzione mo}ihidrogeolo{ke sredine u odnosu na njih, potrebna je znatno manja povr{ina zonasanitarne za{tite. Nasuprot tome ako se radi o jako toksi~nim hemijskim zaga|iva~ima,potrebna je znatno ve}a povr{ina ovih zona. S obzirom na prisutne tendencije iplanirani razvoj izvori{ta, o~igledno je da se op{ti metodolo{ki pristup kod izrade zonasanitarne za{tite mora uskladiti sa zahtevima pojedinih tipova izvori{ta.

TIPOVI IZVORI[TA

18

3. TIPOVI IZVORI[TA

Po na~inu strujanja voda izvori{ta se mogu podeliti na: izvori{ta kojakaptiraju izdani sa slobodnim nivoom ili izdani pod pritiskom: po tipu poroznostikaptirane izdani sa intergranularnom i pukotinskom porozno{}u: po tipovimaprimenjenih vodozahvatnih objekata na izvori{ta sa horizontalnim galerijama,vertikalnim bunarima, bunarima sa horizontalnim drenovima i dr.

3.1. IZVORI[TA U ALUVIJALNIM NANOSIMA

Veliki broj izvori{ta podzemnih voda Republike Srbije je sme{ten ualuvionima ve}ih i manjih reka. Lokacije ovih izvori{ta su obi~no atraktivne, obziromda je naj~e{}e udaljenost lokacije od naselja relativno mala, pa se time umanjuju itro{kovi transporta vode. Tako|e se u aluvionima obi~no mogu na}i lokacije sarealtivno pogodnim prirodnim uslovima za otvaranje izvori{ta i zahvatanje potrebnihkoli~ina vode. Problemi nastaju pre svega zbog sve izraènije tendencije degradacijekvaliteta vode reka, {to se ~esto respektuje i odre|enom promenom kvaliteta kaptiranepodzemne vode.

Nije redak slu~aj da se razvojem grada i njegovim pro{irenjem ugroziizvori{te i njegove za{titne zone.

Hidrauli~ki problemi ovde obuhvataju realnu procenu kapaciteta izvori{ta,definisanje efekata eksploatacije, izbor tipa vodozahvatnih objekata, probleme vezaneza regeneraciju kaptirane sirove vode, pitanja propadacije promene kvaliteta vode uizvori{tu i sli~no. Posebno je specifi~an i zanimljiv problem kolmiranja re~nog dnausled crpenja vode u izvori{tu, a usled taloènja re~nog suspendovanog nanosa. Ovajproces (kolmiranje), izme|u ostalog uti~e na smanjenje izda{nosti izvori{ta, ali tako|emoè uticati i na kvalitet vode kaptirane na izvori{tu.

Generalno posmatraju}i, na ovakvim tipovima izvori{ta (u priobalju re~nihtokova) u principu se mogu izdvojiti tri zone unutar kojih promene filtracionihkarakteristika u procesu intenzivnog strujanja vode iz otvorenog toka u vodozahvatneobjekte uslovljavaju opadanje kapaciteta izvori{ta po vremenu:

− zona kontakta reke (jezera) i vodonosnog sloja na nivou korita,− zona koja obuhvata poroznu sredinu u strujnom toku na delu od reke do

vodozahvatnih objekata,− uà zona vodozahvatnih objekata (prifiltarska zona).

[ematski prikaz zona mogu}ih promena filtracionih svojstava tokomeksploatacije, kao i prikaz hidrodinami~ke slike strujanja u zoni reke i jezera za uslovebeogradskog izvori{ta, dat je na slici 3.1.1.

Izbor tipa vodozahvatnog objekat zavisi od hidrogeolo{kih i hidrodinami~kihosobina izdani (dubine zaleganja vode, procenjenog mogu}eg kapaciteta objekta,granulometrijskog sastava izdani, hemijskog sastava vode i dr.). Kao vodozahvatniobjekti koriste se bu{eni i kopani bunari, reni bunari, drena`ne galerije, modifikovanikopani bunari (dodatkom malih drenova) i dr.

TIPOVI IZVORI[TA

19

Slika 3.1.1. - [ema strujanja vode u aluvijalnim izdanima

Problemi vezani za promenu kvaliteta vode upu}uju na interdisciplinarnusaradnju (hidrodinamika, hidrohemija, hidrogeologija i dr.). Ovim problemima jenu`no posvetiti potrebnu pa`nju u okviru razmatranja otvaranja, rada i pro{irenjaodre|enog izvori{ta. êsto se kao problem postavlja pitanje sadràja gvo`|a i manganau vodi, uticaj promene kvaliteta re~nog toka na izvori{te, uticaj zaga|iva~a iz zale|a(industrije, poljoprivrede i dr.), akcidentna zaga|enja i dr. U okviru hidrodinami~kogdela razmatranja potrebno je definisati hidrodinami~ke uslove za propagaciju promenekvaliteta, kao i eventualne mere za{tite, radi o~uvanja kvaliteta vode na izvori{tu.

Strujanje podzemne vode u poroznoj sredini u uslovima ravanskog kretanja unestacionarnom reìmu opisano je slede}om parcijalnom diferencijalnom jedna~inom:

∂∂

∂Π∂

∂∂

∂Π∂

ε∂Π∂x

Txx y

Tyy

Wt

⋅ ⋅

+ ⋅ ⋅

+ = ⋅ (1)

gde su:

T- koeficijent vodoprovodnosti (T = K ⋅ H) K- koeficijent filtracije H- mo}nost vodonosnog sloja Π- pijezometarska kota ε- efektivna poroznost izdani t- vreme W- parametar vertikalnog bilansa x, y- koordinate ta~aka u ravni

Parcijalna diferencijalna jedna~ina (1) za uslov ravanskog kretanja, moè dase primeni na slu~ajeve prostornog strujanja, uz uslove Dipuit-ove hipoteze ohorizontalnosti strujanja i konstantnoj brzini po vertikali.

Uzimaju}i da je koeficijent vodoprovodnosti t = K ⋅ H, gde su K - koeficinetfiltracije, H - debljina izdanskog toka, a ε - vrednost efektivne poroznosti, jedna~ina (1)vaì i za slu~aj strujanja sa slobodnom vodnom povr{inom.

U okviru prora~una transporta zaga|enja podzemnom vodom, koristi se tzv.jedna~ina selektovnog transporta koja se re{ava metodom matemati~kog modeliranja.

TIPOVI IZVORI[TA

20

Sve ubedljivije je izraèna nu`nost simultanosti re{avanja hidrodinami~kih ihidrohemijskih problema jednog izvori{ta, radi postizanja njegovog ispravnogkoncipiranja, eksploatacije, pro{irenja i sl.

Hidrodinami~ki model izvori{ta se koncipira tako da odgovori svojojosnovnoj funkciji - da na odgovarju}i na~in simulira strujanje podzemne vode, a vezanoza potrebe re{avanja odre|enog problema.

Pri ovome treba posebno povesti ra~una o karakteru strujanja vode (podpritiskom ili sa slobodnim nivoom), uticaju vertikalne komponente bilansa vode(evapotranspiracija, infiltracija), hidrauli~koj vezi sa rekom i dotoku iz zale|a.

Obzirom na osnovnu temu ove publikacije ne}emo se detaljno zadràvati narelativno sloènom parametru specifi~ne izda{nosti. Treba napomenuti da je ovajparametar u osnovi razli~it za strujanje podzemne vode slobodnom povr{inom istrujanje pod pritiskom. Za strujanje sa slobodnom povr{inom "dodatna" voda se usledopadanja nivoa podzemne vode uglavnom osloba|a usled oce|enja sloja neposrednoiznad trenutnog nivoa podzemne vode. Pri ovome treba naglasiti da se ovo oce|enje neodigrava trenutno i da je specifi~na izda{nost izdani promenljiva u toku vremena.

Jedan od najzna~ajnijih parametara koji defini{u hidrodinami~ke odnose ualuvijanoj izdani jeste kvalitet hidrauli~ke veze izdani sa rekom. Ova veza se moèdefinisati na vi{e na~ina, a kao veoma prakti~na moè se navesti zavisnost.

q Kl

= − ⋅ ∆Π∆

(2)

gde su:

q - reprezentuje dotok vode iz reke u izdan po jedinici povr{ine dna K - koeficijent filtracije kolmiranog sloja na dnu reke ∆l - debljina kolmiranog sloja

∆Π - razlika izme|u nivoa vode u reci i pijezometarskog nivoa izdani

3.2. IZVORI[TA KOJA KAPTIRAJU SUBARTESKE IZDANI

Pod subarteskim i arteskim izdanima podrazumevamo izdani u kojimapodzemna voda te~e pod pritiskom. U slu~aju subarteske izdani pijezometarski nivoi senalaze u povlatnoj seriji (ispod povr{ine terena), dok se kod arteskog strujanjapijezometarski nivo nalazi iznad povr{ine terena. Ovde se pojam subarteskih i arteskihizdani, pre svega odnosi na prostrane izdani starosti prete`no ve}e od kvartarske, ukojima se obrazuje strujanje vode pod pritiskom, mada se u odre|enim uslovima javlja ikod aluvijalnih izdani (slika 3.2.1.).

I pored ~injenice da se radi o istom zakonu strujanja podzemne vode, postojiodre|ena razlika u pristupu prora~unima strujanja vode pri razmatranju izvori{ta kojakaptiraju duboke izdani u odnosu na aluvijalna. Ova razlika prvenstveno se odnosi naprostor koji treba obuhvatiti izu~avanjem. Prostor koji je potrebno da obuhvatimatemati~ki model jedne subarteske izdani je uglavnom znatno ve}i od onogneophodnog za ispravno modeliranje hidrodinami~kih efekata rada izvori{ta kojekaptira aluvijalnu izdan, jer uticaj reke u ve}em ili manjem obimu doprinosiograni~enju propagacije hidrodinami~kog uticaja izvori{ta.

TIPOVI IZVORI[TA

21

Slika 3.2.1. - [ema strujanja vode u arteskim i subarteskim izdanima

Tako|e sam karakter strujanja vode u subarteskim i arteskim izdanima(strujanje vode pod pritiskom) dovodi do toga da se hidrodinami~ki poreme}aji uizdani nastali radom izvori{ta pronose relativno brzo i na dosta veliku daljinu.

Shodno ovome, pri razmatranju uticaja izvori{ta u subarteskim i arteskimizdanima polazi se od regionalnih istraìvanja. Izradi matemati~kog modela treba daprethode odgovaraju}i geolo{ki i hidrogeolo{ki istra`ni radovi {ireg regiona, kao iistra`ni radovi na lokaciji samog izvori{ta, primereno cilju matemati~kog modeliranja.Pri ovome treba definisati geometriju i bitne parametre izdani i okolnih litolo{kihslojeva, na~in prihranjivanja i pra`njenja, kao i granice izdani, eksploataciju vode izizdani izu~avanog regiona i dr.

Intenzivnu eksploataciju ovih izdani prati pojava konsolidacije litolo{kihslojeva, sleganja terena, a pri tome dolazi i do dopunskog prihranjivanja izdani usledistiskivanja vode iz tla.

Navode se dva mogu}a pristupa u matemati~kom modeliranju strujanja uizdanima pod pritiskom, imaju}i u vidu konsolidaciju izdanskog kompleksa.

Po prvom pristupu potrebno je modelirati strujanje vode u izdani, kao i uslabije propusnom i povlatnom sloju. Za jednu izdan se formira sistem od tri jedna~ine.

1) strujanje u izdani:

∂∂

∂Π∂

∂∂

∂Π∂

ε ∂Π∂x

Tx y

Ty x

qel⋅ ⋅

+ ⋅ ⋅

= ⋅ − (3)

pri ~emu se strujanje u izdani tretira kao horizontalno.

TIPOVI IZVORI[TA

22

2) vertikalno strujanje u slabije propusnim slojevima (podina i povlata)

∂∂

∂∂

∂∂

σZ

K HZ t

m v ef⋅ ⋅

= ⋅ ⋅( ) (4)

3) isticanje iz povlate i podine u izdanski sloj

q KH

Zgr= ⋅

∂∂

(5)

gde su:T- koeficijent vodoprovodnostiΠ- pijezometarski nivo u izdaniεel- specifi~na izda{nost izdani koja se javlja usled elasti~nih osobina izdanskog

materijala i vodeq- vertikalni dotok iz slabije propusnih slojeva u izdanx, y- koordinate ta~aka u ravniK- koeficijent filtracije porozne sredine∂∂HZ - gradijent pijezometarskog nivoa u slabije propusnom sloju

t- vrememv- modul zapreminske sti{ljivostiσef- efektivni napon na skelet tlaZgr- grani~na kota na prelazu u izdan - slabije propusni sloj

Ovaj pristup uklju~uje dotok vode iz slabije propusnih slojeva kroz jedna~inudatu pod (5) koja se dobija na osnovu rasporeda pijezometarskih nivoa za salbijepropusni sloj, dobijenih po vertikali tog sloja izneto u jedna~ini (4).

Drugi pristup u okviru modeliranja izdani za strujanje pod pritiskom kojitako|e vodi ra~una o zna~ajnom udelu vode koja se oslobodi usled konsolidacijelitolo{kih slojeva je da se ona uklju~i u bilans kroz koeficijent specifi~ne izda{nosti uizdani (ε*).

∂∂

∂Π∂

∂∂

∂Π∂

ε ∂Π∂x

Tx y

Ty t

⋅ ⋅

+ ⋅ ⋅

= ⋅* (6)

Pri ovome specifi~na izda{nost (ε*) postaje veoma sloèn parametar, zavisanod niza veli~ina. Pri ovome realna procena i prognoza promene ovog parametrapredstavlja zna~ajan problem ~ije re{enje moè biti vrlo delikatno.

Pri svemu navedenom jo{ }emo ista}i da prednost prve metode predstavljakorektniji opis prirodnog mehanizma strujanja vode, dok prednost druge metode (kojau znatnom broju slu~ajeva moè da odgovori na postavljeni problem), predstavljanumeri~ki, zna~ajno jednostavniji model.

TIPOVI IZVORI[TA

23

3.3. IZVORI[TA U IZDANIMA PUKOTINSKEPOROZNOSTI

Pukotinska poroznost javlja se u ispucalim stenskim masivima. Posebno suinteresantne, obzirom na njihovu rasprostranjenost izdani koje su formirane ukarbonatnim stenama. Ovde do razvoja poroznosti dolazi primarno tektonski,pucanjem stenskih masiva, a kasnije karstifikacijom, tj., rastvaranjem stena poddejstvom vode i razradom karstnih kanala - puteva strujanja vode. Dejstvom vode iprocesom karstifikacije stvaraju se raznovrsni karstni oblici kao {to su karsni kanali,vrta~e, uvale, {karpe, ponori, pe}ine i dr. Putevi vode u karstu su raznovrsni i ~estoneo~ekivani. Izdani se u veoma ispucalim sredinama mogu formirati kao jednistvene.Me|utim, ~esto se u karsnim masivima javlja sistem te~enja u vi{e izdani sarazdvojenim pijezometarskim nivoima. Na slici 3.3.1, {ematski je prikazan jedan primerte~enja vode u karstnoj izdani.

Slika 3.3.1. - [ema strujanja podzemne vode u karstu

Kretanje vode u karstnoj izdani odvija se kroz sistem provodnika i rezervoarave}eg ili manjeg popre~nog preseka i zapremine. Prostorni poloàj ovih elemenata jeuglavnom nepoznat. Te~enje vode moè da se odvija u laminarnom reìmu za koji vaìkvadratni zakon te~enja, kao i prelaznom reìmu. Te~enje se moè odvijati kaoprocurivanje, pretakanje, strujanje pod pritiskom i sa slobodnim nivoom. Interesantnesu pojave, tzv. sifonskog te~enja kod kojih povremeno dolazi do naglog pra`njenjaizdani.

TIPOVI IZVORI[TA

24

Uticaj padavina na bilans voda u izdani je veoma zna~ajan. Smatra se npr., dana izda{nost vrela najve}i uticaj imaju padavine koje su pale neposredno (par dana)ranije. Uticaj ranijih padavina na vrela se smanjuje eksponencijalno sa vremenom.

Modeliranje te~enja vode u izdanima sa pukotinskom porozno{}u je obi~noveoma sloèn problem. Tip modela je neophodno prilagoditi karakteru te~enja vode iproblema zbog ~ijeg se re{avanja model obrazuje. Navode se tri tipa matemati~kogmodela strujanja podzmene vode.

Model kontinualne sredine je u odre|enim slu~ajevima primenljiv nastrujanje u izdani sa jedinstvenim pijezometarskim nivoom. Model se obrazujepo{tuju}i jedna~inu kontinuiteta za pojedine njegove elemente. Pri ovome jeneophodno ukazati na problem razmere koji se ovde karakteristi~no ispoljava.Elementarno, diskretizaciono polje modela potrebno je odabrati tako da njegovaveli~ina omogu}i tretiranje te~enja vode u karstnoj izdani u sferi kontinuuma (slika3..3.2).

Modeli provodnika i rezervoara teè za tim da te~enje u izdani prikaù krozskup elemenata - provodnika i rezervoara. Smisao ovakvog modela bi bio da sesimuliraju odre|eni parametri te~enja u pukotinskoj izdani kao {to su retencionekarakteristike i zakon te~enja (kvadratni, laminarno te~enje i sl.).

Modeli tipa padavine - oticaj se mogu obrazovati radi simuliranja oticaja izhidrolo{ko-hidrogeolo{kog sistema u zavisnosti od padavina. Model je prete`nohidrolo{kog karaktera. êsto ovakvi modeli mogu veoma uspe{no da simulirajuisticanje iz karstnih vrela.

Pri ovome treba naglasiti da model treba uvek koncipirati u odre|enomdijapazonu (npr. za odre|ene vrednosti isticanja na vrelima). Kako karstni (pukotinski)sistem razli~ito reaguje na razli~ite uslove te~enja vode, to ovakav model vode, naj~e{e,ima razli~ite parametre za male vode, srednje vode i velike vode vrela.

Slika 3.3.2. - Pitanje razmere za diskretizacionu mreù kod modela strujanjaza izdani sa pukotinskom porozno{}u

TIPOVI IZVORI[TA

25

3.4. IZVORI[TA KOJA KAPTIRAJU PRIMORSKE IZDANI

Razmatranje izvori{ta koja kaptiraju izdani u primorju, name}e po pravilujedan dodatni, vaàn problem - problem intruzije morske vode. Ove izdani imaju popravilu hidrauli~ki gradijent prema moru, koje je njihov prirodni recipijent slatke vode.Shodno prisustvu slane vode u izdani ispod morskog dna, formira se u izdani kontaktzona izme|u slane i slatke vode. Pri ovome se slatka voda, manje gustine, po pavilunalazi iznad sloja slane vode. Tipi~ne {eme za odnos slatka - slana voda date su na slici3.4.1. Slatka i slana voda su, naravno fluidi koji se mogu me{ati, pa stoga postoji nanjihovom kontaktu prelazna zona sa koncentracijama hloridnog jona izme|ukarakteristi~nih vrednosti koncentracija u slatkoj i slanoj vodi. Do rasplinjavanjagrani~nog pojasa izme|u slane i slatke vode dolazi usled hidrodinami~ke disperzije.

Tipovi izdani mogu biti sa slobodnim nivoom i pod pritiskom. Tako|e ovdetreba razlikovati izdan sa intergranularnom i pukotiskom porozno{}u. Izbor tipa ikoncepcije matemati~kog modela ovde mora biti uskla|en sa potrebom istovremenogsimuliranja te~enja dva fluida (slana i slatka voda), tipom izdani i problemom kod ~ijegre{avanja model treba da pomogne.

Kao zna~ajno pitanje ovde }e se navesti pitanje debljine so~iva slatke vodekoje blizu kontaktne zone "pliva" na povr{ini slane vode. Kod definisanja odnosa slatkei slane vode polazi se od Ghyben - Herzbergovog zakona.

Slika 3.4.1. -[ematski prikaz tri slu~aja kontakta slane i slatke vode

Odnos debljine sloja slatke vode iznad i ispod nivoa mora, mora bitiproporcionalan koli~niku gustine slatke vode i razlike gustine slane i slatke vode. Upraksi je debljina sloja slatke vode u izdani ispod nivoa povr{ine mora oko 40 puta ve}anego ona iznad nivoa morske povr{ine. Ova ~injenica ukazuje na neophodnost pa`ljivogplaniranja eksploatacije priobalnih izdani, a da bi se spre~ilo "povla~enje" bo~ate ilislane vode. Naime, malo sniènje nivoa slatke vode u izdani moè izazvati veoma

TIPOVI IZVORI[TA

26

zna~ajno reme}enje granice slana - slatka voda i degradaciju kvaliteta eksploatisanevode. Kao primer, prikazana je promena sadràja koncentracije jona hlorida kodpodzmne vode koja se crpi sa izvori{ta Benina u Bengaziju - Libija, u zavisnosti odkapaciteta crpenja, kao i zavisnost veli~ine koncentracije jona hlorida podzemne vodena {irem regionu izvori{ta Benina (slika 3.4.2), u zavisnosti od visine slatke vode uodnosu na nivo mora (dijagram 3.4.1 i 3.4.2).

Pri razmatranju strujanja, kao i zaslanjenja u priobalnoj primorskoj izdani,potrebno je povesti ra~una i o pojavi plime i oseke, koja moè u odre|enim domenimaovog razmatranja biti zna~ajna.

Na kraju treba jo{ naglasiti da je problem modeliranja te~enja vode ovdeprakti~no pro{iren na dva fluida (slatka i slana voda). Modelsko razmatranje ovakvihizdni je ~esto mogu}e zna~ajno uprostiti, vode}i ra~una da ovo upro{}enje bitno neuti~e na kvalitet rezultata u sklopu re{avanja postavljenog problema.

Dijagram 3.4.1. - Zavisnost koncentracije hlorida od razlike nivoa slatkevode u odnosu na nivo mora na delu bengazijskog platoa

TIPOVI IZVORI[TA

27

Slika 3.4.2. - [ematski prikaz izvori{ta "Benina" grada Bengazi u Libiji

Dijagram 3.4.2. - Zavisnost zaslanjivanja vode od intenziteta eksploatacije

PRIMENA MATEMATI^KOG MODELA U ANALIZI STRUJANJA PODZEMNE VODE

28

4. PRIMENA MATEMATI^KOG MODELAU ANALIZI STRUJANJA PODZEMNE VODE

Primena matemati~kih modela i prora~uni na elektronskim ra~unarima danasu ve}ini slu~ajeva predstavlja nu`nost u okviru re{avanja problema vezanih za strujanjepodzemne vode. Prednost primene matemati~kog modela se ogleda u mogu}nostisimuliranja ve}eg broja razli~itih {ema, pri eksploataciji podzemne vode, pa time iprognoziranja efekata te eksploatacije. Alternativa za ispitivanje na matemati~kommodelu su nekad veoma skupi istra`ni radovi, a nekad te alternative jednostavno nema.Primena matemati~kog modeliranja pretpostavlja:

1. Prikupljanje i osnovna obrada postoje}ih podloga,2. Izbor adekvatnog tipa modela,3. Programiranje i sprovo|enje istra`no - studijskih radova na kojima

treba da se bazira model,4. Kriti~ku analizu i sintezu prikupljenih podataka kroz proces

etaloniranja modela,5. Ispitivanja (simulacije odre|enih stanja) na etaloniranom

matemati~kom modelu.

Pri izboru i koncipiranju modela treba imati u vidu:

− tip izdani za koji se model formira. Naprimer, aluvijalna ili subarteskaizdan, izdan sa inergranularnom ili pukotinskom porozno{}u i drugo,

− tip strujanja vode koji se razmatra (stacionarno ili nestacionarno),− tip grani~nih uslova koje treba zadati na modelu (grani~ni proticaji,

grani~ni nivoi, hidrauli~ka veza sa vodotokom i drugo),− karakter problema koje treba sagledati - re{iti (procene kapaciteta

izvori{ta, ocena razli~itih efekata eksploatacije, odre|ivanje racionalnekonfiguracije izvori{ta i sli~no).

Modeli se razlikuju i po tipu numeri~kog re{avanja (metoda kona~nihprira{taja, metoda kona~nih elemenata, metoda grani~nih elemenata). Modeli mogubiti deterministi~ki (prate fiziku procesa), a tako|e mogu imati vi{e ili manjezastupljenu stohasti~ku komponentu.

Pored ~isto hidrodinami~kih modela pri prou~avanju i kvantifikovanju pojavavezanih za strujanje podzemne vode zna~ajni su i modeli kojima se razmatra migracijadruge materije u podzemnoj vodi (transport zaga|enja). Ovi modeli pored neophodnogpolja strujanja podzemne vode uklju~uju i parametre koji uvode uticaj disperzije,odgovaraju}ih fizi~ko - hemijskih reakcija u podzemnoj vodi i drugo.

Modeli strujanja podzemne vode mogu biti ~isto hidrodinami~ki ili pakmodeli transporta druge materije kroz podzemnu vodu. U okviru ovog poglavlja,obzirom na to da je najve}i broj izvori{ta podzemnih voda u Republici Srbiji formiran uintegranularnoj poroznoj izdani, u nastavku }e se dati kra}i pristup u modeliranju zajedan tip modela koji naj~e{}e dobro odgovara problemima izvori{ta vezanih za oveizdani.


29

4.1. TEORIJSKE OSNOVE IZRADE MATEMATI^KOG MODELA

Najsavremeni programski paketi, koji se koriste za matemati~ko modeliranjestrujanja podzemnih voda uglavnom analiziraju trodimenzionalne uslove strujanjapodzemnih voda.

U nastavku se daje parcijalna diferencijalna jedna~ina trodimenzionalnogkretanja podzemnih voda kroz homogenu poroznu sredinu:

∂∂

∂∂

∂∂

∂∂

∂∂

∂∂x

KhX z

KhY

KhZ

W ShtXX YY ZZ S( ) ( ) ( )+ + − = (7)

gde su:KXX, KYY i KZZ vrednosti koeficijenta filtracije du` koordinata x, y i z i za

koje se predpostavlja da su paralelne glavnim pravcimahidrauli~ke provodljivosti (Lt-1),

h pijezometarski nivo (L),W zapreminski fluks kroz jedini~nu zapreminu koji tako|e

predstavlja doticaj i/ili oticaj vodeSS koeficijent specifi~ne izda{nost porozne sredine (L-1) it vreme

Jedna~ina (7), zajedno sa specifi~nostima - karakteristikama toka i/ili nivoana granicama izdanskog sistema i sa specifi~nostima - karakteristikama po~etnihpijezometrijskih uslova, ~ini matemati~ko predstavljanje sistema toka podzemnih voda.Re{avanje jedna~ine (7), u analiti~kom smislu, je algebarski izraz koji vrednostipijezometarskog nivoa h pridruùje odrednice (x, y, z, t), tako da kada se vrednost za h,respektuju}i prostor i vreme, zameni u jedna~Ini (7), i jedna~ina i grani~ni uslovi bivajuzadovoljeni. Distribucija nivoa promenljivih u vremenu karakteri{e sistem te~enja,utoliko {to se vr{i registrovanje i energije toka i zapremine vode, tako da se moèkoristiti za prora~un pravca i intenziteta toka.

Osim za veoma jednostavne slu~ajeve, analiti~ka re{enja jedna~ine (7) suveoma retko mogu}a, tako da se moraju upotrebiti razli~ite numeri~ke metode da bi sedobila aproksimativna re{enja. Jedan od takvih pristupa je metod kona~nih razlika, ukome se kontinualni sistem prikazan jedna~inom (7) zamenjuje kona~nom grupomdiskretnih ta~aka u prostoru i vremenu, a parcijalni derivati se zamenjuju vrednostimasra~unatim od razlika u pijezometarskim nivoima u tim ta~kama. Ovaj proces vodi dosistema simultanih linearnih algebarskih diferencijalnih jedna~ina, a njihova re{enjadaju vrednosti pijezometarskih nivoa u odre|enim ta~kama i vremenima. Ove vrednstisadrè aproksimaciju distribucije nivoa promenljivih u vremenu, datu analiti~kimre{enjem parcijalne diferencijalne jedna~ine toka.

Detalji re{avanja navedene jedna~ine mogu se na}i u literaturi koja jedostupna preko Interneta, odnosno nalazi se u drugom poglavlju uputstva za kori{}enjeprograma za matemati~ko modeliranje strujanja podzemnih voda Modflow. To je javnodostupan program i moè se na}i na sajtu Ameri~ke agencije za za{titu ìvotne sredine- USEPA.

Izuzetno je va`no napomenuti da matemati~ko modeliranje kori{}enjemtrodimenzaionalnih modela ~esto nije mogu}e ~isto iz prakti~nih razloga, jer ne postojeneophodni ulazni parametri za rad ovakvih, izuzetno kompleksnih modela. U doma}oj i


30

svetskoj praksi je dokazano da se za opis strujanja podzemnih voda mogu uspe{nokoristiti i dvodimenzionalni modeli sa zadovoljavaju}om ta~no{}u.

Primena elektronskih ra~unara, naro~ito novijih generacija, koji se odlikujuvelikom osnovnom memorijom i velikom brzinom prora~una, omogu}ila je da sesistemi algebarskih jedna~ina, koji se dobijaju pri numeri~kom re{avanju diferencijalnihjedna~ina mogu vrlo lako i brzo re{iti. Ovo je osnovni razlog zbog koga se ove metodesve vi{e uvode u upotrebu i postaju jedan od osnovnih na~ina za re{avanjediferencijalnih jedna~ina.

Matemati~ki model koji se koristi u prora~unima reìma izvori{ta podzemnihvoda je tako koncipiran da je mogu}e svakom ~voru mreè zadati odgovaraju}ugeometrijsku, hidrolo{ku, hidrogeolo{ku i hidrodinami~ku veli~inu koja jereprezentativna za diskretizovanu povr{inu (geometrijske i filtracione karakteristikeizdani, infiltracija, evapotranspiracija, itd.). U skladu sa tim, modelu se moguproizvoljno zadati i odgovaraju}i grani~ni uslovi (Dirichlet-a ili Neuman-a) koji se zaslu~aj nestacionarnog reìma strujanja zadaju kao veli~ine promenljive po vremenu.

Za hidrodinami~ki prora~un reìma izvori{ta podzemnih voda u uslovimastacionarnog strujanja za matemati~ki model je potrebno pripremiti slede}e podatke:

− matricu kojom je definisan raspored polja,− dimenzije polja (∆x, ∆y)− veli~inu vodoprovodnosti (T) u svakom polju, i− grani~ne uslove

Grani~ni uslovi se daju u obliku zadatog pijezometarskog nivoa (Π) u poljimana konturi ili unutar modela. Pored toga, mogu se zadati doticaji, odnosno oticaji (Q)iz pojedinih polja, koji reprezentuju grani~ne uslove ili parametre vertikalnog bilansa,odnosno infiltraciju vode od padavina ili evapotranspiraciju.

Ukoliko strujanje nije isklju~ivo pod pritiskom, umesto vrednostitransmisibilnosti zadaju se koeficijenti filtracije i reprezentativne kote podine i povlateza svako polje modela.

Kod hidrodinami~kog prora~una reìma podzemnih voda, za slu~ajnestacionarnog strujanja podzemnih voda, pored podataka koji se daju za stacionarnostanje, potrebno je odrediti slede}e veli~ine:

− po~etak i kraj perioda vremena za koji se vr{i prora~un,− veli~inu intervala kojim se diskretizuje vreme ∆t,− specifi~nu izda{nost, odnosno za slu~aj strujanja sa slobodnim nivoom -

efektivnu poroznost,− stanje pijezometarskih pritisaka, odnosno nivo podzemnih voda na

po~etku perioda vremena za koji se vr{i prora~un,− izmenu grani~nih uslova i parametara vertikalnog bilansa tokom vremena.


31

4.2. TARIRANJE MATEMATI^KOG MODELA U SKLOPUHIDRODINAMI^KIH ISTRA@IVANJAIZVORI[TA PODZEMNIH VODA

Rad sa matemati~kim modelima omogu}ava nam da koriste}i poznatekarakteristike modelirane oblasti, po~etne i grani~ne uslove, kao i parametrevertikalnog bilansa, vrlo brzo utvrdimo reìm strujanja podzemnih voda, to jestpijezometarske pritiske ili nivoe i proticaje, kod hidrodinami~kih istraìvanja izvori{tapodzemnih voda.

Me|utim, pri re{avanju konkretnih - prakti~nih zadataka, a obzirom nasloènost prirodnih uslova, posebno za slu~aj novih izvori{ta podzemnih voda, popravilu se ne raspolaè sa dovoljno definisanim karakteristikama porozne sredine iparametrima bilansa podzemnih voda. Razloga za ovo ima vi{e, a osnovni su stepenpouzdanosti metoda istra`nih radova kojima se utvr|uju, kao i veoma visoka cenaistra`nih radova, pa se teì njihovoj minimizaciji.

Istra`nim radovima mogu se dobiti zadovoljavaju}i podaci o geometrijskimkarakteristikama podru~ja, pijezometarskim pritiscima i njihovoj promeni po vremenu,kao i proticajima na pojedinim delovima podru~ja, dok se podaci o hidrodinami~kimkarakteristikama sredine dobijaju samo u pojedinim ta~kama i reprezentuju samolokalitete sa kojih su dobijeni.

S obzirom na podatke koji se mogu prikupiti prilago|en je i na~in pristupaizu~avanja reìma podzemnih voda.

Su{tina ovog na~ina je da se kompleksnom analizom svih poznatihparametara, putem izu~avanja na modelu, izvr{i njihovo me|usobno uskla|ivanje i totako, da rezultati na modelu prora~unatih pijezometarskih nivoa odgovaraju merenimvrednostima u prirodi. Postupak kojim se vr{i me|usobno uskla|ivanje parametaranaziva se tariranje modela i ima svoje specifi~nosti u zavisnosti od toga da li je strujanjeu stacionarnim ili nestacionarnim uslovima.

Pitanje analize i reprezentativnosti pojedinih parametara i podataka koji seodre|uju istra`nim radovima i tariranjem u velikoj meri zavisi od vrste i kvalitetaistra`nih radova, kao i sloènosti uslova u oblasti koja se ispituje.

Uobi~ajen na~in kod tariranja modela za stacionarne uslove strujanja je da sehidrodinami~ke karakteristike sredine odre|uju indirektnim iterativnim postupkom.Pri tome se prethodno predpostave veli~ine T i W (vodoprovodnost i vertikalnainfiltracija) i sa njima sprovede hidrodinami~ki prora~un pijezometarskih nivoa.

Uporednom analizom podataka merenih u prirodi i podataka dobijenihprora~unom, kao i ponovnom analizom ulaznih podataka, odre|uje se pravac u komtreba vr{iti izmenu nepoznatih veli~ina sa kojima se prora~un ponavlja. Sukcesivnomprimenom ovog postupka postepeno se pribliàvamo potpunom uskla|ivanju mernih iprora~unskih vrednosti pijezometarskih pritisaka. Kad je uskla|ivanje postignutosmatra se da je model istariran, tj. da su hidrodinami~ke karakteristike sredineodre|ene.

Za polazno stanje vodoprovodnosti u inìnjerskoj praksi se uglavnom koriste:

− raspored vodopropusnosti po oblasti odre|enoj interpolacijom na bazipunktuelnih podataka dobijenih istra`nim radovima,


32

− vrednosti vodoprovodnosti odre|ene na bazi kompleksne analize mernihpodataka vodoprovodnosti i strujne mreè izra|ene na bazi merenihvrednosti pijezometarskih pritisaka.

U slu~aju da se za polazne uslove usvoji raspored vodoprovodnostiinterpoliran na bazi punktuelnih podataka, broj iteracija za dobijanje istariranogmodela je po pravilu ve}i, ali je inìnjerski rad lak{i. Sa druge strane kompleksnomanalizom, broj iteracija se moè svesti prakti~no na minimum, tj. dve do tri iteracije, alijednovremeno zahteva dugotrajniji inìnjerski rad na pripremi podataka.

Nezavisno od rasporeda vodoprovodnosti koji }e se uzeti za polazno stanje,kona~no re{enje, tj. raspored vodoprovodnosti za istarirane modele su veoma bliski.Naime, ukoliko se raspolaè sa dovoljno podataka o pijezometarskim nivoima,proticajima, geometriji izdani i eventualnim diskontinuitetima, kao i kvalitativnomodnosu karakteristika sredine, {to se prikupljanjem podataka i istra`nim radovimamoè obezbediti, onda iako teorijski gledano postoji ~itav spektar re{enja kojazadovoljavaju, logi~nih re{enja je veoma malo i sva su me|usobno veoma bliska.Ukoliko se ne raspolaè sa dovoljno podataka, logi~na re{enja se nalaze u znatno {irimgranicama, o ~emu se kod kori{}enja modela mora voditi ra~una.

Vrednosti vodoprovodnosti odre|ene tariranjem naj~e{}e se razlikuju odpodataka merenja vodoprovodnosti u pojedinim lokalitetima podru~ja. Razlog za ovoje {to se vrednosti vodoprovodnosti dobijene tariranjem odnose na takozvanuregionalnu vodoprpusnost, odnosno prose~nu vrednost vodopropusnosti izme|upojedinih ta~aka. U uslovima aluvijalnih nanosa, naro~ito kad se radi o heterogenimmaterijalima, vrednost regionalne vodoprovodnosti su po pravilu manje od lokalnih,dobijenih probnim crpenjem u prirodi. Obrnut je slu~aj kada se strujanje odvija uispucaloj sredini stenske mase, gde se, zbog male verovatno}e da se istra`nim radovimanai|e na mesta sa eventualnim privilegovanim putevima, po pravilu regionalnevrednosti vodoprovodnosti dobijaju ve}e vrednosti od onih odre|enih za pojedinelokalitete.

Kada su vrednosti parametara koji defini{u reìm podzemnih vodame|usobno uskla|ne, odnosno kada je model istariran, on se moè koristiti zaispitivanje i prognozu reìma podzemnih voda u nekim novim uslovima, koji }e nastatiusled promene grani~nih uslova ili parametara bilansa, raznih varijanti eksploatacionih{ema zahvatanja podzemnih voda.

Pri izradi prognoze mora se voditi ra~una o mogu}em uticaju promenereìma podzemnih voda na izmenu pojedinih parametara (promena vodoprovodnostiusled vertikalne anizotropije koja je karakteristi~na za sedimentne materijale, promenaparametara vertikalnog bilansa sa dubinom vode od povr{ine terena, itd.).

Model istariran u stacionarnim uslovima moè se sa dovoljnom ta~no{}ukoristiti za prognozu reìma podzemnih voda u izmenjenim uslovima, ali samo za stanjekoje }e nastati po ustaljenju strujanja, tj. za nestacionarno stanje.

Proces tariranja u uslovima nestacionarnog strujanja kod hidrodinami~kogistraìvanja izvori{ta podzemnih voda, po{to se operi{e sa ve}im brojem parametara,unekoliko je sloèniji nego pri tariranju u stacionarnim uslovima. Sa druge stranetariranjem modela u nestacionarnim uslovima strujanja dobija s ve}i broj parametarakoji defini{u reìm podzemnih voda, kao i njihova izmena sa vremenom. U skladu satim mogu}e je kompleksnije kori{}enje istariranog modela za prognozu reìmapodzemnih voda kod otvaranja novih ili pove}anja kapaciteta postoje}ih izvori{ta, arezultati koji se pri tome postiù su znatno precizniji.


33

Uobi~ajeni postupak kod tariranja modela u nestacionarnim uslovimastrujanja je da se hidrodinami~ke karakteristike odre|uju iterativnim postupkom. Pritome se prethodno postave hidrodinami~ke karakteristike sredine(vodoprovodnost ispecifi~na izda{nost), a zatim se polaze}i od zadatog po~etnog stanja, koriste}i unapreddefinisane ili delimi~no pretpostavljene grani~ne uslove, proticaje i parametre bilansa,sprovodi hidrodinami~ki prora~un. Kao rezultat ovih prora~una dobija se rasporedpijezometarskih pritisaka i njihova promena u toku vremena, koji se zatim upore|ujusa odgovaraju}im vrednostima registrovanim u prirodi. Neslaganja uo~ena kod ovogupore|enja ukazuju na potrebu dalje analize ulaznih podataka i izbor novih vrednostisa kojima }e se prora~un ponoviti.

Me|utim, zbog velikog broja parametara koji mogu varirati postavlja seproblem koje od njih treba menjati.

Pored ovoga postoji i niz drugih problema, o kojima treba voditi ra~una pritariranju modela, kao i njegovom kasnijem kori{}enju za prognozu reìma podzemnihvoda kod hidrodinami~kih istraìvanja novih ili postoje}ih izvori{ta podzemnih voda.

U cilju utvr|ivanja koliki uticaj pojedini parametri imaju na reìm podzemnihvoda, na po~etku rada na tariranju modela izvr{i se hidrodinami~ki prora~un sanekoliko ekstremnih kombinacija parametara sredine i bilansa, obuhvataju}i i njihoverealne grani~ne vrednosti. Ovi prora~uni se vr{e samo za neke karakteristi~ne intervale(jedan ili vi{e), unutar perioda u kome su registrovani pijezometarski pritisci.

Analizom uticaja varijacije pojedinih parametara, na veli~inu i promenupijezometarskih pritisaka, dobija se orijentacija za dalji rad na tariranju, tako da jekasnije u toku tariranja, mogu}e utvrditi kakvu korekciju i kojih parametara trebaizvr{iti, da bi se dobilo zadovoljavaju}e re{enje.

Specifi~an slu~aj predstavlja ako je u nekom od intervala analiziranogperioda vremena strujanje podzemnih voda stacionarno, ili se bar moè aproksimiratikao stacionarno. Tariranjem modela u tom intervalu vremena, odnosno za stacionarneuslove, odre|uje se u prvoj aproksimaciji raspored vrednosti vodoprovodnosti iparametara bilansa karakteristi~nih za taj interval vremena, ~ime se broj parametara zadalje analize znatno smanjuje.

U slede}oj fazi tariranja za nestacionarne uslove, ovi parametri se detaljnijeodre|uju - koriguju, po{to se zbog uskla|ivanja promene pijezometarskih pritisaka,ukoliko je period osmatranja dovoljno duga~ak, po pravilu dobija znatno vi{e uslovakoji se tariranjem moraju zadovoljiti.

Stanje pijezometarskih pritisaka na po~etku perioda za koji se vr{i tariranjemora biti definisano u celoj oblasti izu~avanja.

Po~etno stanje pijezometarskih nivoa u zavisnosti od toga kako je definisano(stacionarno stanje ili jedno trenutno stanje iz nestacionarnog procesa), moè da budejedan od elemenata koji uti~e na izbor vrste modela na kome }e se vr{iti tariranje.

Kod metoda matemati~kog modeliranja kao po~etno stanje moè se uzetistacionarno stanje, ili bilo koje stanje u nestacionarnom procesu strujanja.

Kod tariranja modela poseban problem predstavlja odre|ivanje vrednostispecifi~ne izda{nosti (ε), odnosno efektivne poroznosti za slu~aj strujanja sa slobodnimnivoom.

Vrednost specifi~ne izda{nosti zavisi od ve}eg broja parametara. Shodnoovome treba na odgovaraju}i na~in prilagoditi i interpretirati istra`ne radove, kako bise sa gledi{ta korektnog modeliranja procesa dobile odgovaraju}e reprezentativnezavisnosti specifi~ne izda{nosti po prostoru i vremenu.


34

Proces tariranja matemati~kog modela se moè smatrati zavr{enim kada sena odgovaraju}i na~in postigne saglasnost izme|u vrednosti dobijenih prora~unima namodelu i onima izmerenim u prirodi. Na istariranom modelu pristupa se ispitivanjuraznih varijanti i efekata eksploatacije, {to je nu`no za ispravno definisanje izvori{ta,kao i reìma njegovog rada.

PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA ZA ODRE\IVANJE ZONA

35

5. PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJAZA ODRE\IVANJE ZONA SANITARNE ZA[TITE

5.1. UVOD

Zaga|enje podzemnih voda izazvano ljudskim aktivnostima se javlja narazli~ite na~ine. Zaga|ena voda moè da se infiltrira u izdan bilo iz zaga|enihpovr{inskih voda, procurivanjem iz kanalizacionih kolektora, septi~kih jama(bakterijsko zaga|enje) ili usled akcidentnog izlivanja (slika 5.1.1).

Zaga|iva~ tako|e moè da se infiltrira sa povr{inskog zemlji{ta na kojedospeva ki{om (nitrati, pesticidi). Polutanti mogu da dospeju u zemlji{te u oblicimakoji nisu ratsvorljivi sa vodom (na primer hlorinisani hidrokarboni). Njihova postepenarazgradnja usled procednih voda ili podzemnih tokova izaziva zaga|enje podzemnihvoda. Dok je transport zaga|iva~a u nesaturisanoj (nezasi}enoj) zoni na~elno ograni~enna vertikalni transport izme|u povr{ine tla i vrha saturisane (zasi}ene) zone (slika5.1.2), dalekose`no {irenje polutanata je jedino mogu}e u saturisanoj zoni gde serastvoreni polutanti prostiru du` glavnog toka, uglavnom u horizontalnim pravcima(slika 5.1.3). Rastojanje koje se na ovaj na~in moè pokriti u toku odre|enog vremenazavisi od brzine toka i osobina zaga|iva~a.

U zavisnosti od gustine rastvora, polutant moè da uti~e na tok podzemnihvoda (hidrodinami~ki aktivan rastvor) iako su ovakvi slu~ajevi izuzetno retki tako da seu razmatranje uzimaju hidrodinami~ki "neaktivni" rastvori kod kojih je koncentracijazaga|iva~a tako mala da ne moè da uti~e na tok podzemnih voda. Modeli tako|erazmatraju uglavnom regionalni transport {to zna~i da je horizontalna komponentatransporta daleko izraènija u odnosu na debljinu izdani. U ovakvim slu~ajevimastrujno polje se moè smatrati kao horizontalno dvodimenzionalno. Me|utim, akodo|e do procurivanja polutanta u blizini jako stratifikovanih izdani, trodimenzionalniaspekt transporta je tako|e veoma vaàn.

Bilo koji model transporta kao osnovni ulazni podatak ima brzinu tokapodzemnih voda. Smatra se da je strujno polje ve} unapred poznato ili se modelirasimultano sa modelom transporta zaga|enja. Hidrodinami~ki model daje nivoe(pijezometrijske pritiske) od kojih se pomo}u Darsijevog zakona ra~unaju brzinefiltracije. Model transporta pak zahteva "porne brzine". One se izra~unavaju izspecifi~ne izda{nosti deljenjem sa vrednostima efektivne poroznosti ne.

Kada zaga|enje dospe do podzemne vode ono po~inje da se kre}e u pravcukretanja podzemnih voda. U naj{irem smislu tri procesa odre|uju transport zaga|enja:

− advekcija - kretanje ~estica vode i zaga|enja istom srednjom brzinom− molekularna difuzija i mehani~ka disperzija - rasejavanje ~estica

zaga|enja u toku kretanja u poroznoj sredini− razni hemijski i biohemijski procesi koji prate advekciju i disperziju


36

Advekcija

Zajedni~ko kretanje vode i rastvorenih supstanci predstavlja osnovni procesmigracije, transporta zaga|enja u podzemnim vodama i naziva se advekcija. Ovajproces podrazumeva da se ~estice zaga|enja kre}u istom, osrednjenom brzinom, kao i~estice vode. Ovako definisana migracija zaga|enja ne uzima u obzir uticaj fluktuacijebrzine vode u porama i krivudavost pornih kanala i moè se koristiti za gruboodre|ivanje vremena nailaska fronta zaga|enja. Kada su u pitanju interna zaga|enja, tj.ona zaga|enja koja ne podleù hemijskim reakcijama i zadràvanju u izdani (hloridi,nitrati) vreme nailaska fronta je podcenjeno, a kada su u pitanju reaktivna zaga|enja,vreme nailaska fronta je precenjeno.

Molekularna difuzija

Proces molekularne difuzije nastaje kao posledica haoti~nog kretanjamolekula ili jona, koji se neprestano sudaraju jedni sa drugima pri ~emu molekuli jednevrste (rastvorene supstance - zaga|enja) prodiru u prostor molekula druge vrste(nezaga|ena voda). Usled rastojanja izme|u molekula, rasturanje molekula je ve}e ugasovima nego u vodi i ve}e u vodi nego u ~vrstim telima. Su{tina ovog procesa jete`nja za izjedna~avanjem koncentracije zaga|enja u vodi, to jest ako postoji prostornarazlika u koncentraciji zaga|enja dolazi do stvaranja gradijenta koncentracije izaga|nje teì da se difunduje u deo gde je koncentracija manja. Brzina difuzije jedaleko manja od pravolinijske brzine kretanja molekula (reda veli~ine 10 m2/s) jer sezbog ogromnog broja sudara, molekuli mogu kretati i u suprotnom pravcu od pravcadifuzije. Tako|e, difuzija je nepovratan proces, jednom kada se razli~ite koncentracijeu te~nosti pome{aju one formiraju homogeni rastvor.

Mehani~ka disperzija

Usled nepravilnosti pornog prostora ~estice podzemne vode se kre}ubrzinom koja moè biti manja ili ve}a od srednje brzine kretanja vode. Tri osnovnauzroka ovom fenomenu su:

− Usled razli~itih pre~nika pora u poroznoj sredini dolazi do stvaranja poljarazli~itih brzina kretanja podzemne vode.

− Brzina kretanja vode du` sredine pore (samo jedne pore) ve}a je nego duìvica.

− Neke ~estice prelaze duì put u procesu filtracije usled krivudavosti putafiltracije.

Ukoliko podzemna voda sadrì zaga|enje, gore pomenuti procesiprouzrokova}e rasejavanje ~estica zaga|enja du` njihovog puta u poroznoj sredini. Torasejavanje se naziva mehani~ka disperzija. U pore|enju sa advektivnim strujanjempodzemne vode, disperzija uslovljava ranije pojavljivanje zaga|enja. Uzrok pojavemehani~ke disperzije je postojanje realnog mikroskopskog polja brzine kretanja ~esticevode (i zaga|enja rastvorenog u vodi) koje se zanemaruje u procesu advekcijebaziranom na Darsijevoj osrednjenoj brzini.


37

Mehani~ka disperzija u sredini je produkt dva efekta: jednog u pravcusrednje brzine kretanja ~estice vode - longitudinalna disperzija, i drugog koji jeortogonalan u odnosu pravac kretanja ~estica vode - transverzalna disperzija.

U praksi mehani~ka disperzija moè imati dvojni efekat:

− pozitivni efekat, koji uslovljava smanjenje koncentracije usled rasejanja~estica zaga|enja rastvorenih u podzemnoj vodi,

− daleko ~e{}i, negativni efekat, kada se zapremina zaga|ene izdanipove}ava usled rasejanja ~estica zaga|enja.

Hemijski i biohemijski procesi koji prate advekciju i disperziju

Pored advekcije i hidrodinami~ke disperzije zaga|enje u podzemnim vodamaje podlo`no raznim fizi~kim, hemijskim i biohemijskim procesima: hemijska i fizi~kaadsorpcija, jonska izmena, desorpcija, rastvaranje stena, razne hemijske reakcije. Nekiod ovih procesa teè da uspore transport zaga|enja, dok neki deluju u pravcuprigu{enja, smanjenja koncentracije. Na primer, usled ravnote`ne adsorpcije zaga|enjavoda }e se kretati sporije od srednje brzine kretanja podzemne vode, dok }e procesikao biodegradacija, radioaktivno raspadanje ili taloènje usloviti smanjenjekoncentracije u vodi, ali ne}e obavezno usporiti kretanje zaga|enja u vodi.

Uop{teno, pod terminom adsorpcija podrazumevaju se slede}i procesi:fizi~ka adsorpcija, hemijska adsorpcija i jonska izmena.

Fizi~ka adsorpcija predstavlja proces kojim se zaga|enje fizi~kim silamaadsorbuje iz rastvora i drì na povr{ini ~estice.

Hemijska adsorpcija je proces kojim je zaga|enje "ugra|eno" u poroznusredinu ili na povr{inu stene i ovaj proces je daleko stabilniji od fizi~ke adsorpcije koju~esto prati desorpcija.

Jonska izmena je proces razmene jona izme|u zaga|ene vode i mineralasadrànih u poroznoj sredini. Razdvajanje ovih procesa je sa prakti~ne strane oteàno izato se adsorpciona mo} sredine uglavnom odre|uje kao ukupna. Najve}u adsorpcionumo} usled velike povr{ine ~estica imaju gline, dok je kod {ljunkova onaminimalizovana.


38

Infi

ltrac

ioni

buna

riza

ga|e

ne r

eke

ise

pti~

ke ja

me

poljo

priv

redn

oze

mlji

{te

depo

nija

ili

smet

li{te

naft

a

hlor

ni d

eriv

ati

ugljo

vodo

nika

nivo

pod

zem

nih

voda

te~n

ost p

ome-

{ana

sa

vodo

mne

satu

risa

na z

ona

smer

toka

podz

emni

h vo

daza

ga|e

napo

dzem

na v

oda

rast

vore

niza

ga|i

va~i

tt

vv

p a

d

a

v i

n

e

p r

o c

u r

i v

a n

j eρ

< ρ

ρ >

ρ

Slik

a 5.

1.1.

- Z

aga|

enje

pod

zem

nih

voda

usl

ed a

kced

entn

ih iz

livan

ja


39

Slika 5.1.2. - Primer za izrazito vertikalno strujanje komponenti

Slika 5.1.3. - Primer za istovremenu nehomogenu vertikalnu ikoncentracionu distribuciju


40

5.2. PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA

Kako je u prethodnim poglavljima ve} re~eno, danas je prakti~no nemogu}esveobuhvatno sagledati sve elemente reìma podzemnih voda, eksploatacije i radanekog izvori{ta podzemnih voda bez primene matemati~kog modela. Ovi modelikasnije predstavljaju osnovu za definisanje zona sanitarne za{tite. To prakti~no zna~i dabi bilo izuzetno korisno, i jedino mogu}e, da se kod odre|ivanja zona sanitarne za{titenekog izvori{ta prethodno izradi hidrodinami~ki model. Bilo koji druga~iji na~in zaodre|ivanje zona sanitarne za{tite bi predstavljao puku aproksimaciju bez potvrde idokaza.

Danas se na svetskom trì{tu nalazi veliki broj renomiranih firmi koje se baveproizvodnjom posebnog softvera - hidrodinami~kih modela strujanja podzemnih voda imodela transporta zaga|iva~a. Oni nude {irok opseg varijanti i mogu}nosti simuliranjasituacije sa terena, ~ak i sa trodimenzionalnom predstavom, a opremljeni su bogatomgrafikom. Programski paketi koji omogu}avaju simulaciju transporta zaga|enja i koji sunaj~e{}e u upotrebi su ASM (Aqufer Simulation Model), Modpath koji je pridodatprogramu Modflow, WinFlow i MT3DMS.

Me|utim, treba re}i da je kod izrade svih matemati~kih modela osnovniproblem obezbe|ivanja pouzdanih ulaznih podataka. Kroz dugogodi{nju praksu naizradi konkretnih hidrodinami~kih modela, a kasnije i modela transporta, se pokazaloda su ovi podaci veoma oskudni ~ak i na elementarnom nivou (koeficijenti filtracije,geometrija izdani itd.). Kod modela transporta zaga|enja ovi problemi su jo{ izraèniji,obzirom da je neophodan mnogo ve}i broj relevantnih ulaznih podataka. To suparametri same geolo{ke sredine ali i parametri zaga|iva~a (poroznost, koeficijentsorpcije, koeficijent disperzije itd.). Za odre|ivanje nekih od ovih parametara suneophodni posebni istra`ni radovi {to u ve}ini slu~ajeva predstavlja nepremostivupote{ko}u.

Ovde se javlja raskol izme|u neophodnosti izrade matemati~kog modela imodela transporta s jedne strane, i nemogu}nosti pribavljanja svih neophodnihpodataka za izradu simulacije transporta zaga|enja. Dugogodi{nje iskustvo nare{avanju ovakvih problema (kod nas ali i u svetu) je pokazalo da je za potrebedefinisanja zona sanitarne za{tite optimalno koristiti upro{}enu metodu prora~unastrujnih linija - trasiranja ~estice ("particle tracking"). Prilikom kori{}enja metodepra}enja ~estice, fluid se posmatra kao grupa beskona~no malih ~estica ~ije se kretanjesimulira na osnovu polja osrednjenih brzina.

Kao ulazni podaci kod metode trasiranja ~estice se koriste, debljinavodonosnog sloja od M (m), poroznost sredine n i proticaj bunara Q (l/s). Tako|e sezadaje i odre|eni vremenski korak (interval) za koji èlimo da defini{emo odre|enuzonu sanitarne za{tite (neophodno potrebno vreme da bi blagovremeno moglo da seinterveni{e i za{titi izvori{te - bunari). Kao rezultat se dobija orijentaciona(reprezentativna) vrednost radijusa te zone oko bunara - r (m). To drugim re~imazna~i, da }e kap vode u krugu izra~unatog polupre~nika r sti}i do bunara za zadatiperiod vremena (za usvojene ulazne podatke). Prakti~no, za zadate uslove se dobijarastojanje od svakog bunara na izvori{tu sa koga }e, u zadatom periodu, kap(zaga|ene) vode dospeti u bunar.

Treba re}i da se pri tome razmatra samo konvektivni transport, bezdetaljnijeg ulaènja u mogu}e procese interakcije zaga|uju}ih materija, podzemnihvoda i porozne sredine, {to zavisi od prirode svakog zaga|iva~a posebno i slu~aja


41

zaga|enja. Tako|e se ne razmatra ni vertikalna infiltracija zaga|iva~a sa povr{ineterena do izdani, ve} samo horizontalni transport kroz izdan.

Na ovaj na~in se dobijaju rezultati - zone sanitarne za{tite koje su u svakompogledu na strani sigurnosti. U slu~aju da do|e do neke havarije, zaga|iva~ prvo morada se vertikalno infiltrira sa povr{ine terena do izdani, ali u slu~ajevima povoljnograsporeda geolo{kih formacija do toga i ne mora do}i. S druge strane, u slu~aju dazaga|iva~ i dospe u izdan, na svom putu ka bunaru, dolazi do adsorpcije i disperzije, {tosvakako usporava njegovo putovanje (u odnosu na kap vode). To prakti~no zna~i da sezone sanitarne za{tite dobijene primenom metode trasiranja ~estice odnose nanajnepovoljnije mogu}e uslove transporta zaga|enja.

Za potrebe modelske analize, simulacije i prognoze procesa strujanja itransformacije zaga|iva~a (Prostorni (trodimenzionalni) model transporta) kao ivertikalne infiltracije voda neophodna su obimna i specifi~na istraìvanja, kojima se niu najboljem slu~aju ne raspolaè.

Izuzetno je va`no napomenuti da se ovaj upro{}eni metod moè primenjivatisamo kod definisanja zona sanitarne za{tite, dok se u slu~aju havarijskih zaga|enjapodzemnih voda moraju primenjivati "klasi~ni" modeli transporta zaga|enja saprethodno sprovedenim svim neophodnim istra`nim radovima.

5.3. TEORIJSKE OSNOVE MODELA TRANSPORTA ZAGA\ENJA

Dok kori{}enje analiti~kih re{enja zahteva negaciju nehomogenosti strujnogpolja, druge aproksimacije negiraju efekte disperzije. To je primenjivo za grubeprocene gde su pravac transporta zaga|iva~a i prose~no vreme pristizanja (zaga|iva~au bunar) od primarnog zna~aja. Prakti~ni problemi koji mogu biti re{eni ovomaproksimacijom su determinisanje zona sanitarne za{tite bunara, kao i projektovanjedrena`nih bunara.

Jedna~ina transporta u dve horizontalne dimenzije u aproksimaciji bezdisperzije, je data kao:

∂∂

∂∂ ∂

∂∂

λct

uR

cx

u

Rcy

cq

n mRc cx y

ein+ + = − + −( ) (8)

pretpostavljaju}i, kao malopre, adsorpciju kao linearnu izotermalnu reakcijuprvog reda. Leva strana jedna~ine (8) je napisana kao supstancijalni derivatkoncentracije u funkciji od vremena.

dc x t y t tdt

ct

ct

dx tdt

cy

dy tdt

( ( ), ( ), ) ( ) ( )= + +

∂∂

∂∂

∂∂

(9)

koriste}i dx t

dtuR

dy tdt

u

Rx y( )

,( )

= =

Sada jedna~ina (8) moè biti interpretirana da opi{e vremenski razvojkoncentracije zaga|iva~a u kontrolnoj zapremini koja se kre}e du` trase (x(t), y(t)).Drugim re~ima, negiraju}i disperziju moèmo izvr{iti dekompoziciju parcijalnediferencijalne jedna~ine transporta u dve obi~ne diferencijalne jedna~ine, jedna~inukoncentracije du` trase,


42

dc x t y t tdt

cq

mn Rc c F c t

ein

( ( ), ( ), )( ) ( , )= − + − ≡λ (10)

i jedna~inu trase

dx tdt

uR

dy tdt

u

Rx y( )

,( )

= = (11)

Za usvojenu jednostavnu reakciju i adsorpcionu kinetiku, kao i distribucijudotoka q i koncentracije cin, jedna~ina (10) je diferencijalna sa jednom promenljivom -vremenom (t). Ona moè biti re{ena nezavisno od jedna~ine (11). Sistem jedna~ina(10) i (11) je kuplovan na osnovu korespodencije izme|u vremena puta i pozicije (x,y)du` trase.

Usvojiv{i cin=0, koncentracija u kontrolnoj zapremini po~ev{i od momentat=t0 na lokaciji (x0, y0) sa po~etnom koncentracijom c0 je odre|ena integraljenjemjedna~ine (10):

c t c q Rmn t te( ) ( ( / ( ))( )exp= − + −0 0λ (12)

Primena jedna~ina (10) i (11) zahteva poznavanje brzine polja, datukomponentama ux(x,y,t) i uy(x,y,t). Kada su one poznate, jedna~ina trase (11) moè bitire{ena integraljenjem. Sa odgovaraju}im inicijalnim uslovima, dobija se trasa (x(t),y(t)) ~estice koja polazi sa lokacije (x0, y0) u vremenu t=t0. (Determinisanje trasatako|e moè biti ura|eno unazad, integracijom iz vremena koje po~inje sa èljenekrajnje ta~ke). Trase se projektuju re{avanjem jedna~ina (11).

Integrali:

x t x u x y R dxt

t

( ) ( ( ( ), ( ), ) / )= + ∫0

0

τ τ τ τ (13)

y t y u x y R dyt

t

( ) ( ( ( ), ( ), ) / )= + ∫0

0

τ τ τ τ

obi~no moraju biti re{eni numeri~ki i to Ojlerovim integraljenjem.

x t t x t u x t y t t R tx( ) ( ) ( ( ( ), ( ), ) / )+ = +∆ ∆ (14)

y t t y t u x t y t t R ty( ) ( ) ( ( ( ), ( ), ) / )+ = +∆ ∆

sa x(t0)=x0 i y(t0)=y0

Ovaj metod zahteva veoma mali broj koraka ∆t. Bolji metod integraljenja jemetoda Runge-Kuta, koja uzima u prora~un strujno polje du` promena trase u okviruvremenskog intervala (t, t+∆t). Zapo~inju}i od inicijalne pozicije (x0=x(t), y0=y(t))koordinate po vremenu t+∆t su determinisane kori{}enjem intermidijentnih vrednosti:


43

x(t)=x0 , y(t)=y0 (15)

k1=∆t ux (x0, y0), l1=∆t uy (x0, y0)

k2=∆t ux (x0+k1/2, y0+l1/2), l2=∆t uy (x0+k1/2, y0+l1/2)

k3=∆t ux (x0+k2/2, y0+l2/2), l3=∆t uy (x0+k2/2, y0+l2/2)

gde su: u'x=ux/R, u'y=uy/R

k4=∆t ux (x0+k3, y0+l3), l4=∆t uy (x0+k3, y0+l3)

x(t+∆t)=x0 + 1/6 (k1+2k2+2k3+k4)

y(t+∆t)=y0 + 1/6 (l1+2l2+2l3+l4)

Za{tita bunara za javno vodosnabdevanje od bakterijskog zaga|enja, zahtevada u okruènju bunara ne bude aktivnosti koje mogu dovesti do toga da patogenebakterije dospeju do bunara.

Rezultuju}a zona se progla{ava za zonu sanitarne za{tite bunara, i topropisima koji vaè u Nema~koj kao i u drugim evropskim zemljama.

Srednje vreme puta zaga|iva~a od ta~ke (x0, y0) do bunara koji je na poziciji(xw,yw) se ra~una iz formule:

τ = = ∫∫ Ru

dx Rux yy

y

x

x ww

00

(16)

Izuzev za veoma jednostavne slu~ajeve, determinacija linije jednakogvremena transporta τ se ne moè obi~no izvesti analiti~ki, ve} je neophodna numeri~kaintegracija. Najjednostavniji na~in da se dobije linija jednakog vremena puta do bunaraje da se simulira ispu{tanje odre|enog broja ~estica trasera (simulacija) na periferijibunara i da se posmatra njihovo kretanje unazad tokom zadatog vremena. To zna~i dase ∆t zamenjuje sa (- ∆t) u jedna~inama (14) ili (15). îm se postigne zadato vremeputovanja τ, pozicija svake trase je markirana. Svi ti markeri leè na èljenoj linijijednakog vremena putovanja i ~itava linija se dobija interpolacijom van den Aker, 1976.

KONKRETNI PRIMERI PRORAÛNA IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

44

6. KONKRETNI KARAKTERISTI^NI PRIMERIHIDRODINAMI^KIH PRORAÛNAIZVORI[TA PODZEMNIH VODA

U nastavku su dati karakteristi~ni primeri hidrodinami~kih prora~unaizvori{ta podzemnih voda i to:

− Hidrodinami~ka istraìvanja Ma~vanske aluvijalne ravnice − Hidrodinami~ka istraìvanja u cilju definisanja koli~ine podzemnih voda

koje se mogu zahvatiti sa Velikog Ratnog Ostrva − Rezultati hidrodinami~kih istraìvanja u vezi pro{irenja kapaciteta

izvori{ta podzemnih voda "Novo Zmirnevo" - Bitolj

Nabrojani primeri predstavljaju matemati~ke modele kako makro podru~ja,kao {to je ~itava Ma~vanska aluvijalna ravnica, ili pak neke mikro lokacije - izvori{ta (u[apcu), ili pak delove velikih izvori{ta kao {to je to Veliko Ratno Ostrvo u sklopuBeogradskog izvori{ta. Oba pomenuta modela su ra|ena kao stacionarna, dok je modelizvori{ta "Novo Zmirnevo" u Bitolju ra|en kao nestacionarni te je zbog toga ovdeprikazan.

6.1. HIDRODINAMI^KA ISTRA@IVANJA MA^VANSKEALUVIJALNE RAVNICE

6.1.1. Uvod

Hidrodinami~ka istraìvanja aluvijalne Ma~vanske ravnice bila su sprovedenau vi{e navrata za potrebe re{avanja vodosnabdevanja grada [apca, odnosno re{avanjaobezbe|enja vode za dugoro~ne potrebe Beograda, i to:

− Hidrodinami~ka istraìvavanja {ireg regiona izvori{ta "Mali zabran", zapotrebe vodosnabdevanja grada [apca,

− Hidrodinami~ka istraìvanja lokaliteta "Tabanovi}", za potrebevodosnabdevanja grada [apca,

− Hidrodinami~ka istraìvanja zahvatanja podzemnih voda sa {ireglokaliteta "Crna Bara", Ma~vanske izdani u sklopu Studije oobezbe|ivanju vode za dugoro~ne potrebe Beograda.

U nastavku }e se posebno prikazati rezultati hidrodinami~kih istraìvanjavezanih za probleme vodosnabdevanja grada [apca, a posebno za re{avanjeobezbe|enja vode za dugoro~ne potrebe Beograda.


45

6.1.2. Hidrodinami~ka istraìvanja {ireg regiona izvori{ta"Mali zabran" za potrebe vodosnabdevanja grada [apca

Problemi vodosnabdevanja grada [apca, koncepcijastudijsko-istra`nih radova

Grad [abac, kao kulturno administrativni centar regiona Ma~ve sa izraènimtendencijama industrijske ekspanzije, tokom poslednjih nekoliko godina bio je izloèndeficitu vode, kako za potrebe snabdevanje stanovni{tva, tako i za potrebe industrije.Komunalna radna organizacija "Komrad" - [abac, OOUR "Vodovod" je poslednjihnekoliko godina preduzimala niz akcija usmerenih na re{avanje problemavodosnabdevanja. Angaòvanjem sopstvenih snaga i stru~nih organizacija sa strane,ura|ene su studije i projekti pro{irenja i za{tite postoje}eg izvori{ta. Paralelno su vr{enii studijsko-istra`ni radovi u pravcu iznalaènja novih potencijalnih izvori{ta.

Nedovoljne koli~ine vode u postoje}em sistemu "Mali zabran" su se naro~itoispoljavale u letnjim periodima, a posebno kod objekata vi{ih zona. Pored nedovoljnogkapaciteta izvori{ta, postoje}i potisni vod ∅ 250 mm na potezu: izvori{te "Mali zabran"- grad [abac, uz potiskivanje vode od 100 - 120 l/s nalazio se na gornjoj granicitehni~kih mogu}nosti.

Jedna od prvih preduzetih akcija bila je usmerena u pravcu iznalaènjamogu}nosti pro{irenja kapaciteta postoje}eg izvori{ta "Mali zabran", spregnuto saanalizom mogu}nosti zahvatanja odre|enih koli~ina vod i sa lokaliteta "Veliki zabran".

Zami{ljeno je da se na osnovu studijsko-istra`nih radova i primenomhidrodinami~kih modelskih ispitivanja dobije podloga za izradu idejnih re{enja iizvo|a~kih projekata vezanih za pro{irenje postoje}eg izvori{ta "Mali zabran" i izvr{ianaliza mogu}nosti zahvatanja podzemnih voda sa regiona "Veliki zabran". Koncepcijastudijsko-istra`nih radova sadràla je realizaciju odre|enih radova po slede}emredosledu:

− Prikupljanje i analiza geolo{kih, hidrogeolo{kih, hidrodinami~kih ihidrohemijskih rezultata dosada{njih istraìvanja, sistematskih merenja ipra}enja reìma eksploatacije na {irem izu~avanom regionu aluvijalneMa~vanske ravnice, kao jedne jedinstvene izdani u kojoj su sadràne iizdani lokaliteta "Mali i Veliki zabran".

− Sprovo|enje opita probnog crpenja kod postoje}ih bunara na izvori{tu"Mali zabran".

− Izrada sonda`no - istra`nih bu{otina sa ugradnjom pijezometara, kao iizrada opitno - eksploatacionih bunara na potezu: "Mali zabran" - "Velikizabran", uklju~uju}i i same regione "Mali i Veliki zabran". Sprovo|enjeopita probnog crpenja i definisanje punktuelnih hidrodinami~kihkarakteristika izdani izu~avanih regiona.

− Izrada regionalnog hidrodinami~kog modela {ire zone izu~avanja,tariranje modela i hidrodinami~ki prora~un razli~itih eksploatacionih{ema zahvatanja podzemnih voda. Izrada, tariranje i hidrodinami~kaispitivanja lokaliteta pojedinih izu~avanih regiona.

− Hidrohemijska istraìvanja regiona "Mali i Veliki zabran".


46

Geolo{ko - hidrogeolo{ke karakteristike aluvijalneMa~vanske ravnice sa prikazom eksploatacije

Regioni izu~avanja "Mali i Veliki zabran", posmatraju}i u {irem kompleksu,sastavni su delovi aluvijalne Ma~vanske ravnice, koja se sa zapadne strane grani~irekom Drinom, sa severa i istoka rekom Savom, a sa juga severoisto~nim padinamaplanine Cer. [iri izu~avani region obuhvatao je povr{inu od oko 900 km2.

Prakti~no cela povr{ina {ireg izu~avanog Ma~vanskog regiona, reda veli~ine900 km2 (slika 6.1.1) izgra|ena je od kvartarnih tvorevina. Sastoji se od peskova,{ljunkova, peskovitih {ljunkova, proslojaka supeskova i suglina. Debljina sedimenatakvartara je razli~ita. Na delu oko Drine debljina sedimenata kvartara se kre}e i do 80m. Idu}i prema [apcu ona se smanjuje i u delu "Malog zabrana" iznosi 13-17 m. Nadelu prema padinama Cera debljina sedimenata kvartara se smanjuje, odnosno ukrajnjem i isklinjava.

Najve}i deo kvartarnih naslaga Ma~ve nastao je erozionim delovanjem dvavelika vodotoka Drine i Save, ~ijim desnim obalama je danas ome|ena Ma~vanskaravnica. Drina i Sava i danas nanose i odlaù materijal: Drina grubozrni, a Savasitnozrni, peskovit i pra{inast.

Najve}i deo debljih kvartarnih {ljunkova, poroznih i vodopropusnih, nanelaje Drina. Njen je pad u srednjem toku oko 1.35 % da bi u donjem, opao na vrednost od0.5 - 0.7 %. Tako je usled gubitaka transportne mo}i odloèn peskovit {ljunak,mestimi~no sa peskovito - pra{inastim proslojcima, a ponegde i sa pove}animsadràjem pra{inaste i glinovite frakcije u {ljunkovima.

[ljunkovito - peskovite tvorevine nanete su preko starijeg stenskogkompleksa neogena u kome se smenjuju glinovite i peskovito-{ljunkovite naslage.

Kvartarne {ljunkovito-peskovite naslage imaju u razli~itim delovima Ma~verazli~ite debljine, sastav i filtracione odlike, nejednak stepen hidrauli~ke povezanosti savodotocima i razli~it hemijski sastav podzemnih voda.

Debljina {ljunkovito-peskovitog nanosa najve}a je du` toka reke Drine odBadovinaca i Prnjavora do Crne Bare i Ravnja i iznosi od 50 do 70 m. Ovako debela{ljunkovita sredina ograni~ena je na pojas duìne oko 20 km i {irine oko 5 km (slika6.1.2). U pravcu juga, uzvodno Drinom, oko Prnjavora debljina {ljunkova naglo opadana 40 m, a uzvodno ka Le{nici i na 20 m. Nizvodno, kod u{}a Drine u Savu i okoRavnja debljina kvartarnih {ljunkova je oko 30 - 40 m.

U centralnom delu Ma~ve oko Bogati}a glinovito - peskovite naslage starijegkvartara i neogena naglo se izdiù, pa su {ljunkovi debljine od 25 do 35 m. Sli~na jesituacija i u pravcu sela Glu{ci i Uzve}e, pa sve do Save (slika 6.1.2). U svim ovimreonima pra{inasto - glinoviti humizirani pokriva~ {ljunkova je male debljine (od 1 - 5m). Du` Drine skoro da i izostaje.


47

Slika 6.1.1. - [ira povr{ina Ma~vanskog regiona


48

Slika 6.1.2. - Popre~ni hidrogeolo{ki profili u Ma~vi


49

Granulometrijski sastav i filtracione odlike {ljunkovitih naslaga promenljivisu od mesta do mesta. Ipak, op{ta odlika peskovitih {ljunkova je izraèna zastupljenostfrakcije zrna od 1 - 15 mm, ~iji sadràj naj~e{}e iznosi 30 - 50 %. Sadràj ostalih frakcijaopada sa krupno}om zrna, pa su valutci gotovo uvek prisutni sa 2 - 5 %, retko sa 10 %.Veli~ina valutaka je 5 - 8 cm, re|e do 10 cm, a izuzetno i do 20 cm. Peskovitakomponenta, razli~itog pre~nika zrna, obavezno u~estvuje u sadràju nanosa sa 15 - 45%. Pra{inaste ~estice su odre|enog prisustva u celoj masi ili su koncentrisane uproslojke so~iva.

[ljunkovi su naj~istiji du` toka Drine. Tu se pra{inasto - glinovite naslagejavljaju re|e u vidu proslojaka i so~iva. Oko Bogati}a i dalje na istok i sever, zapaènoje u~estano prisustvo konglomerati~nih partija kao i pojava proslojaka pra{inastih glinai pra{inastih peskova. Du` toka Save, od Zasavice nizvodno, zapaà se znatna promenasastava aluvijalnih naslaga frakcije povodnja na ra~un {ljunkova. Porozne ivodopropusne naslage tu leè na dubini od 15 - 25 m i u njima preovla|uju peskovitetvorevine. Oko Tabanovi}a i [apca u litolo{kom stubu preovla|uju peskovito -{ljunkovite naslage sa dosta proslojaka i so~iva pra{inastih peskova i pra{inastih glina.Delovi nanosa debljine od 15 m su grubozrniji.

Postoje}e razlike u granulometrijskom sastavu kvartarnih naslaga Ma~ve,odraàvaju se i na filtracione odlike stenskih masa, pa i na hidrogeolo{ke odlike terenakao celine. [ljunkovite naslage su jako porozne i vodopropusne sa K=5.0 x 10-1 cm/s(Badovinci), do 1.56 x 10-1 cm/s (Crna Bara). U nepovoljnim uslovima ovaj nanos moèimati koeficijent filtracije i znatno manji, kao kod Dublja i du` Save gde iznosi od 1.1 x10-1 cm/s do 2.2 x 10-2 cm/s. Smatramo realnim sve vrednosti koje su manje od 4.0 x 10-1

cm/s i ve}e od 2.0 x 10-2 cm/s.Najpovoljniji uslovi su nesumnjivo du` toka Drine, a najniè vrednosti

dobijene su crpenjem objekata u ju`nom delu oko pojasa O~age-Duvani{te, gde iznoseK=1.0 x 10-2 cm/s.

Akumulacija podzemnih voda formirana u poroznim peskovitim {ljunkovimabogata je vodom. Ovu izdan karakteri{e veliko prostranstvo, a du` toka Drine i velikadebljina.

Donja granica izdani prema glinama, zaglinjenim {ljunkovima i peskovima jevodonepropusna. Gornju granicu ~ini slobodna povr{ina izdani. Ona je funkcionalnozavisna od vodostaja reka i reìma padavina. Samo izuzetno, u pojasu du` toka Save,gornja granica izdani diktirana je prostornim poloàjem povlatnih pra{inasto -peskovitih tvorevina. U tom slu~aju, ima subarteski karakter.

Intimna hidrauli~ka veza vodotoka i izdani ostvarena je zahvaljuju}ipovoljnim filtracionim odlikama {ljunkova i ~injenici da su korita reka use~ena u gornjedelove vodonosne sredine.

Dinami~ke promene povr{ine izdani, naro~ito u priobalnom pojasu, direktnozavise od vodostaja Save i Drine, odnosno od reìma reka. U toku jedne godine,vodostaj Save varira preko 7.5 m, a Drine oko 3.3 m. Pri tom su srednji protoci Drinekod Le{nice 420 m3/s, a Save kod Sremske Ra~e 1 610 m3/s. Srednji minimalni proticajiDrine su oko 50 m3/s, a Save oko 330 m3/s.

Hemijski sastav podzemnih voda Ma~ve utvr|en dosada{njim istraìvanjimaprete`no je povoljan. Du` toka Drine i Save oko [apca, to su srednje mineralizovanevode sa ukupnom mineralizacijom od 400 - 800 mg/l, tvrdo}om od 10-20°dH, ali i sapove}anjem sadràja gvo`|a od 0.13 - 0.3 mg/l i pH=7 - 8.

Najve}i sadràj Fe uo~en je u sredi{njem delu ma~ve oko Bogati}a i Beloti}a.U izvori{tu kod Tabanovi}a koncentracije Fe i Mn jona su u granicama dozvoljenog.


50

Uzvodno du` Save prema No}aju i Zasavici podzemne vode odlikuje pove}ana ukupnamineralizacija (800 - 1 200 mg/l) i pove}ana ukupna tvrdo}a (od 20.8 - 31°dH). Tu setako|e javljaju i ekstremno visoki sadràji Fe od 0.3 - 0.6 mg/l.

Zna~ajno je napomenuti da je kod mnogih autora uo~ena konstatacija da prine{to duèm opitu crpenja dolazi do opadanja ukupne mineralizacije podzemnih vodapo vremenu.

Podzemne vode Ma~ve su uglavnom bakteriolo{ki ispravne. Zaga|enja suvezana samo za neposrednu okolinu naselja i pojedine objekte.

Na {irem podru~ju izu~avane izdani danas su najzna~ajniji potro{a~ipodzemnih voda gradovi [abac i Sremska Mitrovica. Pored ovih zna~ajnih potro{a~a,izu~avana izdan eksploati{e se i sa preko stotinu plitkih kopanih bunara na ~itavompodru~ju Ma~ve. Bunari se koriste za vodosnabdevanje lokalnog stanovni{tva, a delomi za potrebe poljoprivrede.

Eksploatacija izdani {ireg izu~avanog regiona u periodu izu~avanja, zapojedine lokalitete potro{a~a iznosila je:

− Vodosnabdevanje grada [apca, izvori{te "Mali zabran", zahvata se oko100 l/s,

− Izvori{te hemijske industrije "Zorka" - [abac, zahvata se oko 130 l/s,− Izvori{te AIK "[abac", RJ "Ma~va", zahvata se oko 20 l/s,− Izvori{te nove mlekare "[abac", zahvata se oko 15 l/s,− Izvori{te za vodosnabdevanje Sremske Mitrovice, zahvata se oko 180 l/s,− Za vodosnabdevanje lokalnog stanovni{tva i delom za potrebe

poljoprivrede, na ~itavom {irem izu~avanom regionu, procenjuje sezahvatanje od oko 100 l/s.

Prema tome, iz aluvijalnog akvifera izu~avanog regiona, ograni~enog sazapada rekom Drinom, sa severa i istoka rekom Savom, a sa juga severoisto~nimpadinama planine Cer, u periodu izu~avanja, zahvatala se koli~ina vode reda veli~ineoko 600 l/s.

Analiza podloga i podataka za {ire izu~avano podru~jealuvijalne ma~vanske ravnice sa gledi{ta izradematemati~kog modela izdani

Koncepcija hidrodinami~ke studije izu~avanog podru~ja aluvijalneMa~vanske ravnice sastojala se u primeni matemati~kog modela kao savremenoginstrumenta sinteze svih raspoloìvih podloga. Matemati~ki model koji je kori{}en uprora~unima reìma podzemnih voda i prora~unima razli~itih eksploatacionih {emazahvatanja podzemnih voda sa lokaliteta "Mali i Veliki zabran" je tako koncipiran da jemogu}e svakom ~voru mreè zadati odgovaraju}u geometriju, hidrolo{ku,hidrogeolo{ku i hidrodinami~ku veli~inu koja je reprezentativna za diskretizovanupovr{inu.

Ra|en je model {ireg izu~avanog podru~ja aluvijalne Ma~vanske ravnice zaizu~avanje reìm podzemnih voda, definisanje parametara bilansa i izu~avanjeeksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda sa regiona "Mali i Veliki zabran" samakro aspekta.


51

[iri izu~avani region aluvijalne Ma~vanske ravnice je izdeljen na kvadratnumreù, veli~ine kvadrata 1 000×1 000 m, pri ~emu je uzeto da svaki element predstavljahomogenu sredinu sa fizi~kog i hidrodinami~kog aspekta (slika 6.1.1).

Svakom kvadratu, odnosno polju, mogu}e je zadati odgovaraju}ehidrodinami~ke karakteristike, odnosno odgovaraju}e grani~ne uslove.

Ukupna povr{ina izu~avanog podru~ja obuhva}ena modelom reprezentovanaje sa 900 polja.

Na osnovu raspoloìvih podataka definisana je geometrija izdani {iregregiona izu~avane Ma~vanske ravnice. Izra|ena je karta kota podine i karta kotapovlate.

Punktuelne vrednosti vodoprovodnosti T su utvr|ene za {iri region lokaliteta"Mali i Veliki zabran" na bazi sprovedenih opita probnog crpenja. Za ostale regione,punktuelne vrednosti vodoprovodnosti T uzete su iz postoje}eg raspoloìvog fondapodataka.

Uzete punktuelne vrednosti vodoprovodnosti T posluìle su kao polaznevrednosti u procesu izrade i tariranja matemati~kog modela izu~avane izdani.

Vrednosti vodoprovodnosti T posluìle su kao polazne vrednosti u procesuizrade i tariranja matemati~kog modela izu~avane izdani.

Vrednosti vodoprovodnosti T kretale su se u granicama od T=5 x 10-3 m2/sdo T=80 x 10-3 m2/s.

Za matemati~ki model izu~avanog regiona aluvijalne Ma~vanske ravnice kaograni~ni uslovi u procesu tariranja modela uzeti su srednji mese~ni nivoi reke Drine sazapadne strane, odnosno reke Save sa severa i istoka. Ju`na granica izu~avanogregiona, severoisto~ne padine planine Cer, reprezentovana je na modelu kaovodonepropusna granica (T=0), odnosno strujna linija (ψ=const).

Na izu~avanom regionu aluvijalne Ma~vanske ravnice uzete su sumarnemese~ne vrednosti infiltracije od padavina i evapotranspiracije i reprezentovane su kaoodre|eni proticaj po svakom polju modela.

Postoje}a eksploatacija podzemnih voda izu~avanog regiona simulirana je namodelu, u procesu tariranja, kao kontinualni rad pojedinih grupa bunara na osnovupostoje}ih podataka o njihovom radu i odgovaraju}im kapacitetima.

Sa izu~avanog regiona i za usvojeni vremenski period tariranja modela,simulirano je zahvatanje podzemnih voda od 600 l/s.

Matemati~ki model, tariranje modela irezultati modelskih ispitivanja

Matemati~ki model koji je kori{}en u prora~unima reìma podzemnih voda iprora~unima razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda sa postoje}egizvori{ta "Mali zabran" i potencijalnog izvori{ta "Veliki zabran", je tako koncipiran da jemogu}e svakom ~voru zadati odgovaraju}u geometrijsku, hidrolo{ku, hidrogeolo{ku ihidrodinami~ku veli~inu koja je reprezentativna za diskretizovanu povr{inu.

Hidrodinami~ki prora~un regiona aluvijalne Ma~vanske ravnice u kome susadràni i lokaliteti "Mali i Veliki zabran" sproveden je na elektronskom ra~unaru.

Tariranje matemati~kog modela sprovedeno je hidrauli~kim prora~unima zastrujanje podzemne vode u stacionarnim uslovima. Prilikom tariranja matemati~kogmodela po{lo se od vrednosti vodoprovodnosti koje su dobijene na osnovu obraderezultata probnog crpenja postoje}ih i novoizvedenih bunara na izvori{tu "Mali zabran"


52

i postoje}ih podloga o geometriji izdani i punktuelnim hidrodinami~kim podacima {iregizu~avanog regiona Ma~vanske ravnice (tabela 6.1.1).

Tabela 6.1.1. Punktuelni hidrodinami~ki podaci {ireg izu~avanog regionaMa~vanske ravnice (polazne vrednosti za hidrodinami~kaistraìvanja)

Red.broj Lokalitet

Koefic.filtracije

K x 10-3 m/s

Mo}nostkolektora

Vrednostvodoprovod.T x 10-3 m2/s

Vrednostvodoprovod.T x 10-3 m2/s

1. Lipolist 3.4 15 - 20 50 26.22. Badovinci 1.4 - 5.2 30 - 60 42 - 310 128.73. Klenje 1.0 - 1.4 40 - 50 40 - 70 68.9 - 91.24. Bogati} 1.0 50 50 44.2 - 91.25. Drenovac 1.0 25 - 35 25 - 35 33.36. No}aj 0.33 - 2.4 40 - 50 13.2 - 120 29.97. Beloti}-

Dublje1.2 30 - 40 36 - 48 31.0

8. Zasavica 0.33 40 - 50 13 - 17 12.79. Crna Bara 0.63 40 - 60 25 - 38 -

10. Uzve}e 1.0 25 - 30 25 - 30 -11. Glogovac 1.0 40 - 60 40 - 60 47

U pojedinim fazama menjane su vrednosti vodoprovodnosti pojedinihdiskretizovanih povr{ina, a tako|e su varirani i parametri vertikalnog bilansa, vrednostipodzemnih doticaja po konturi modela, kao i uloga re~nih tokova Drine i Save saaspekta prihranjivanja ili dreniranja postoje}e izdani Ma~vanske ravnice. U okviruprocesa tariranja modela uskla|ena je hidrogeolo{ka struktura izu~avanog podru~ja saanalognim veli~inama na modelu, pri ~emu je kao indikator kontrole kori{}eno vi{e od30 pijezometara raspore|enih po celom podru~ju.

S obzirom na raspoloìvi fond podataka osmatranja nivoa podzemnih voda(analizirani su nivoi podzemnih voda spregnuto sa vodostajima reka Save i Drine) uprocesu tariranja modela, za uslove stacionarnog stanja usvojena je 1974. godina.

Proces tariranja modela smatrao se okon~anim u uslovima kada se reìmstrujanja na modelu usaglasio sa reìmom strujanja u prirodi. Na osnovu sprovedenogpostupka tariranja modela, dobijene su reprezentativne vrednosti nivoa podzemnihvoda na ~itavom izu~avanom regionu aluvijalne Ma~vanske ravnice.

Uporedni podaci nivoa podzemnih voda za usvojene kontrolne ta~ke(ukupno oko 36 kontrolnih ta~aka), registrovani u prirodi aprila 1974. godine, iodgovaraju}i podaci dobijeni hidrodinami~kim prora~unima u stacionarnim uslovimadati su na slici 6.1.3.

Tariranjem matemati~kog modela aluvijalne Ma~vanske ravnice dobijeni sureprezentativni podaci o rasporedu vodoprovodnosti izu~avanog podru~ja (slika 6.1.4).


53

lika 6.1.3. - Uporedni prikaz registrovanih podataka o nivoima podzemnihvoda i rezultata hidrodinami~kih prora~una


54

Slika 6.1.4. - Karta vodoprovodnosti


55

Usvojene vrednosti vodoprovodnosti izu~avanog podru~ja kre}u se ugranicama od T=5 x 10-3 m2/s do T=80 x 10-3 m2/s. Podru~je sa vi{im vrednostimavodoprovodnosti nalazi se u priobalnoj zoni donjeg toka reke Drine, dok se idu}iprema jugu (severoisto~ne padine planine Cer), vrednosti vodoprovodnosti smanjuju.

Na osnovu rezultata dobijenih tariranjem matemati~kog modela moè sezaklju~iti da reka Drina u gornjem delu svoga toka ima karakter "snabdeva~a" vodomaluviona Ma~ve, reda veli~ine 480 l/s, dok u donjem delu toka predstavlja dren kojiprima oko 240 l/s podzemne vode koja isti~e iz aluvijalne Ma~vanske ravnice.

Reka Sava na delu koji je reprezentovan matemati~kim modelom ima u svomgornjem toku svojstvo drena i na ovom delu iz pravca aluviona Ma~ve doti~e u Savuoko 190 l/s. U srednjem delu toka, na delu koji je reprezentovan matemati~kimmodelom, korito reke Save nalazi se u mo}nim glinenim formacijama, tako da re~ni toku ovom delu nema direktni kontakt sa nivoom podzemnih voda aluviona Ma~vanskeravnice.

Na osnovu rezultata dobijenih tariranjem matemati~kog modela, podzemnidoticaj koji u izu~avano podru~je doti~e iz pravca juga, region severoisto~nih padinaplanine Cer, je reda veli~ine 60 l/s.

Tako|e su dobijene, kao rezultat tariranja matemati~kog modela ireprezentativne vrednosti parametara vertikalnog bilansa. Prose~ne veli~ine vrednostiinfiltracije su date kao proticaji po diskretizovanim poljima modela. Vrednostiinfiltracije, date kao proticaji, iznosile su od 0.1 l/s do 2.0 l/s po polju (slika 6.1.5).

Ukupna koli~ina vode koja se formira infiltracijom, na celom podru~juobuhva}enom modelom, je reda veli~ine 400 l/s.

U toku procesa etaloniranja parametara vertikalnog bilansa kodmatemati~kog modela, ra|eno je sa nizom varijanti razli~itih infiltracionih koli~ina.Vrednosti infiltracionih koli~ina su se kretale od 0 l/s na ~itavom Ma~vanskom regionukao ekstremni slu~aj, pa do preko 2 000 l/s. Pri velikim vrednostima infiltracijepostojale su i velike razlike nivoa u pijezometrima na modelu i u prirodi reda veli~ine 5i vi{e metara. Smanjivanjem infiltracionih koli~ina u toku faze etaloniranjamatemati~kog modela razlike nivoa u pijezometrima u prirodi i na modelu su sesmanjivale. Neki od rezultata ove faze etaloniranja dati su u tabeli 6.1.2.

Karta reprezentativnih vrednosti parametara bilansa izu~avanog regionaaluviona Ma~vanske ravnice data je na slici 6.1.5.

Ovako istarirani model aluvijalne Ma~vanske ravnice posluìo je kao osnovaza hidrodinami~ke prora~une razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnihvoda sa postoje}eg izvori{ta "Mali zabran", odnosno potencijalnog izvori{ta "Velikizabran".


56

Slika 6.1.5. - Karta vrednosti parametara bilansa


57

Tabela 6.1.2. Prikaz rezultata postupka etaloniranja parametara vertikalnogbilansa regiona Ma~ve

Varijante infiltracije u toku etaloniranja modelaUkupna infiltracija Q na izu~avanom podru~ju

oznakapijez.

PrirodaModel

var. 4Oinf=918 l/s

var. 13Oinf=605 l/s

model istar.Oinf=394 l/s

var. 5Oinf=0 l/s

P - 15 PM

78.6681.06

78.6679.97

78.6679.02

78.6677.92

P - 26 PM

83.0284.74

83.0283.97

83.0282.88

83.0281.53

P - 25 PM

83.5884.18

83.5884.09

83.5883.49

83.5882.28

P - 22 PM

81.6482.18

81.6482.07

81.6481.58

81.6480.70

P - 13 PM

79.7480.26

79.7480.09

79.7479.70

79.7478.73

P - 12 PM

78.4278.82

78.4278.70

78.4278.50

78.4278.03

P - 6 PM

77.3978.45

77.3978.28

77.3977.81

77.3976.97

P - 5 PM

75.8475.93

75.8475.92

75.8475.88

75.8475.74

P - 159 PM

83.5986.24

83.5985.11

83.5983.77

83.5982.53

P - 32 PM

83.0485.93

83.0484.83

83.0483.50

83.0482.26

P - 27 PM

81.6284.02

81.6283.25

81.6281.56

81.6280.08

P - 28 PM

79.3581.06

79.3580.59

79.3579.37

79.3576.37

P - 20 PM

80.7482.83

80.7481.87

80.7480.72

80.7479.29

P - 10 PM

77.8279.53

77.8278.44

77.8277.58

77.8275.87

P - 163 PM

75.1777.21

75.1776.23

75.1775.79

75.1774.97

P - 21 PM

81.1782.20

81.1781.57

81.1780.66

81.1779.32

P - 17 PM

74.7376.85

74.7375.52

74.7375.21

74.7374.97

P - 7 PM

76.8978.05

76.8977.62

76.8977.18

76.8976.60

∑Hm-∑Hp

n+ 1.51 m + 0.87 m + 0.10 m - 1.01 m

Hm - podatak pijezometarskog nivoa dobijen prora~unom na modeluHp - podatak pijezometarskog nivoa registrovan u prirodin - broj kontrolnih ta~aka


58

Eksploatacione {eme

Na istariranom matemati~kom modelu aluvijalne Ma~vanske ravnicesprovedeni su hidrodinami~ki prora~uni razli~itih eksploatacionih {ema. Osnovna idejaovih ispitivanja bila je da se defini{e uticaj pove}anog zahvatanja sa postoje}eg izvori{ta"Mali zabran" i potencijalnog izvori{ta "Veliki zabran", vode}i pri tome ra~una dapostoje}i trend pravca toka podzemnih voda, aluvijalna Ma~vanska ravnica - reka Sava,ostane isti.

Drugim re~ima, bilo je potrebno definisati onu pove}anu izda{nost izvori{ta"Mali zabran", odnosno potencijalnog izvori{ta "Veliki zabran", pri kojoj ne}e do}i doizmene reìma podzemnih voda, koja bi uticala na promenu toka strujanja podzemnihvoda, to jest pojave strujanja podzemnih voda iz pravca Save - aluvijon ispod gradskezone [apca - izvori{te "Mali zabran". Vode}i ra~una o sanitarnom aspektu, ovaj drugiizmenjeni uslov strujanja mogao bi da kompromituje rad postoje}eg izvori{ta. U ovimizmenjenim uslovima, sva zaga|enja iz pravca grada [apca i reke Save mogla bi setransportovati u pravcu postoje}eg izvori{ta (o~igledno je da ove analize zasluùjujedan poseban tretman i da se o ovome mora voditi ra~una u narednom periodu kodizrade planova snabdevanja grada [apca vodom, a u sklopu izrade novog Generalnogurbanisti~kog plana grada [apca).

Hidrodinami~ki prora~un obuhvatio je slede}e eksploatacione {eme:

− Prora~un kontinualnog zahvatanja koli~ine od 200, 300 i 400 l/s saizvori{ta "Mali zabran", dok sa lokaliteta "Veliki zabran" eksploatacija nijepostojala (varijante 1, 2 i 3).

− Prora~un kontinualnog zahvatanja koli~ine od 200, 300 i 400 l/s saizvori{ta "Mali zabran", dok se sa lokaliteta "Veliki zabran" kontinualnozahvatala koli~ina od 100 l/s (varijante 4, 5 i 6).

− Prora~un kontinualnog zahvatanja koli~ine od 200, 300 i 400 l/s saizvori{ta "Mali zabran", dok se sa lokaliteta "Veliki zabran" kontinualnozahvata koli~ina od 200 l/s (varijante 7, 8 i 9).

− Prora~un kontinualnog zahvatanja koli~ine od 200, 300 i 400 l/s saizvori{ta "Mali zabran", dok se sa lokaliteta "Veliki zabran" kontinualnozahvata koli~ina od 300 l/s (varijante 10, 11 i 12).

Pri ispitivanju svih varijanti eksploatacionih {ema, na matemati~kom modeluje simulirana tada postoje}a eksploatacija podzemnih voda od strane slede}ih potro{a~ai to:

− Izvori{te Sremske Mitrovice Q=180 l/s− AIK "[abac", RJ "Ma~va" Q=20 l/s− Izvori{te nove Mlekare "[abac" Q=15 l/s− Izu~avani aluvion Ma~vanske ravnice

(vodosnabdevanje i poljoprivreda) Q=100 l/s− Hemijska industrija "Zorka" Q=130 l/s

Kontinualno zahvatanje koli~ine od 200 l/s sa postoje}eg izvori{ta "Malizabran" (varijanta 1) odraàva se na reìm podzemnih voda na samom lokalitetuizvori{ta, kao i na jednom ve}em delu aluvijalne Ma~vanske ravnice. Za ove uslove


59

eksploatacije na izvori{tu "Mali zabran", nivo podzemnih voda na lokalitetu izvori{ta jeoko kote 72 mnm. Dejstvo uticaja ove eksploatacije manifestuje se na sniènje nivoapodzemnih voda na {irem regionu. Ovo sniènje za lokalitet "Lipolist" je manje od 0.5m, za lokalitet "Valiki zabran" manje od 2.0 m, dok se za lokalitet "Tabanovi}" ovajuticaj moè smatrati zanemarljivo malim.

Za ovaj uslov analizirane eksploatacione {eme (varijanta 1) nije do{lo doizmene reìma podzemnih voda koja bi uticala na izmenu prirodnog podzemnog tokapravca: aluvijalna Ma~vanska izdan - reka Sava.

Kontinualno zahvatanje koli~ina od 300, odnosno 400 l/s sa postoje}egizvori{ta "Mali zabran" (varijante 2 i 3), odraàva se na reìm podzemnih voda, kako nasamom lokalitetu izvori{ta, tako i na relativno ve}em delu aluvijalne Ma~vanskeravnice. Za ove uslove eksploatacije na izvori{tu "Mali zabran" (zahvatanje 300,odnosno 400 l/s), nivo podzemnih voda na lokalitetu izvori{ta je oko kote 67.00,odnosno 62.50 - 63.00. Dejstvo uticaja ove eksploatacije (zahvatanje 300, odnosno 400l/s) manifestuje se na sniènje nivoa podzemnih voda na {irem regionu. Ovo sniènje zalokalitet "Lipolist" je manje od 1.0 odnosno 2.0 m za lokalitet "Veliki zabran" manje od3.0, odnosno 4.0, dok je sniènje za lokalitet "Tabanovi}" manje od 1.0, odnosno 2.0 m.

Za ove uslove analiziranih eksploatacionih {ema (varijante 2 i 3), do{lo je doizmene reìma podzemnih voda {ireg regiona izvori{ta "Mali zabran" koja }e uticati naizmenu prirodnog podzemnog toka pra`njenja aluvijalne izdani Ma~vanske izdaniprema reci Savi. U ovim uslovima uspostavljeni su novi gradijenti podzemnog toka napravcu: reka Sava - zona grada [apca - izvori{te "Mali zabran".

Kod ostalih ispitivanih eksploatacionih {ema (varijante 4 do 12) dobijeni su,tako|e, rezultati o svim promenama reìma podzemnih voda na ~itavom izu~avanomregionu aluvijalne Ma~vanske ravnice.

U uslovima zahvatanja odre|enih koli~ina vode i sa lokaliteta "Veliki zabran"(varijante 4, 5 i 6), slike 6.1.6, 6.1.7 i 6.1.8, dati su nivoi podzemnih voda na lokalitetupostoje}eg izvori{ta, odnosno odgovaraju}a sniènja nivoa podzemnih voda zalokalitete "Lipolist", "Tabanovi}" i "Veliki zabran" u tabeli 6.1.3.

Tabela 6.1.3.- Sniènja nivoa podzemnih voda za lokalitete "Lipolist","Tabanovi}" i "Veliki zabran"

varijanta LOKALITETIM. zabran Lipolist Tabanovi} V. zabran

4 69.5 mnm 1.0 m 1.0 m 5.0 m5 65.0 mnm 2.0 m 2.0 m 7.0 m6 61.0 mnm 3.0 m 2.0 m 9.0 m

Za uslove analiziranih eksploatacionih {ema (varijante 4, 5 i 6) do{lo je doznatne izmene reìma podzemnih voda regiona "Mali i Veliki zabran" koja }e uticati naizmenu prirodnog podzemnog toka pra`njenja aluvijalne izdani Ma~vanske ravniceprema reci Savi. Za ovakve uslove crpenja, obrazovane depresije uslovljava}e strujanjeiz pravca: reka Sava - region grada [apca - prema postoje}em izvori{tu "Mali zabran" ilokalitetu "Veliki zabran".


60

Varijanta broj Koli~ina zahvatanja sa izu~avanog podru~jaL O K AL I T E T Q (l/s)

Izvori{te "Mali Zabran" 200Lokalitet "Veliki Zabran" 100

4 Izvori{te Sremske Mitrovice 180AIK-[abac, OOUR "Ma~va" + Mlekara "[abac" 35Aluvijum Ma~ve (vodosnabdevanje i poljoprivreda) 100Hemijska industrija "Zorka" 130

Slika 6.1.6. - Hidroizohipse podzemnih voda za uslove eksploatacije povarijanti 4


61






62






63

Zaklju~ak

Primenom matemati~kog modela koji je izra|en za aluvijalnu Ma~vanskuravnicu sprovedeni su hidrodinami~ki prora~uni razli~itih eksploatacionih {ema.Osnovna ideja ovih ispitivanja bila je da se defini{e uticaj pove}anog zahvatanja sapostoje}eg izvori{ta "Mali zabran" i lokaliteta "Veliki zabran", vode}i pri tome ra~unada postoje}i trend pravca toka podzemnih voda, aluvijalna Ma~vanska ravnica - rekaSava, ostane isti.

Drugim re~ima, bilo je potrebno definisati onu pove}anu izda{nostpostoje}eg izvori{ta "Mali zabran", to jest lokaliteta potencijalnog izvori{ta "Velikizabran", pri kojoj ne}e do}i do izmene reìma podzemnih voda koja bi uticala napromenu toka strujanja podzemnih voda, odnosno strujanja iz pravca reka Sava -aluvijum ispod gradske zone [apca - izvori{te "Mali zabran". Vode}i ra~una osanitarnom aspektu, ovaj drugi, izmenjen uslov strujanja mogao bi da kompromitujerad postoje}eg izvori{ta. U ovim izmenjenim uslovima sva zaga|enja iz pravca grada[apca i reke Save mogla bi se transportovati u pravcu postoje}eg izvori{ta.

Napominje se da je staro izvori{te grada [apca (bunar u parku poredFiskulturnog doma), usled kontaminirane podzemne vode, direktno sadràjem fekalnihjama, sa sanitarnog aspekta trajno ukinuto.

Kod ispitivanih eksploatacionih {ema (varijante 1 do 12) dobijeni su rezultatio svim promenama reìma podzemnih voda na ~itavom izu~avanom regionu aluvijalneMa~vanske ravnice.

U uslovima zahvatanja odre|enih koli~ina podzemne vode sa postoje}egizvori{ta "Mali zabran" i potencijalnog izvori{ta "Veliki zabran" (varijante 1 - 6) dati sunivoi podzemnih voda na lokalitetu postoje}eg izvori{ta, odnosno odgovaraju}asniènja nivoa podzemnih voda za lokalitete "Lipolist", "Tabanovi}" i "Veliki zabran" utabeli 6.1.4.

Tabela 6.1.4.- Nivoi podzemnih voda na lokalitetu postoje}eg izvori{ta isniènja nivoa podzemnih voda za lokalitete "Lipolist","Tabanovi}" i "Veliki zabran" za varijante 1 - 6

varijanta LOKALITETIM. zabran Lipolist Tabanovi} V. zabran

1 72.0 mnm 0.5 m 0.0 m 2.0 m2 67.0 mnm 1.0 m 1.0 m 3.0 m3 62.5 - 63.0 2.0 m 2.0 m 4.0 m4 69.5 mnm 1.0 m 1.0 m 5.0 m5 65.0 mnm 2.0 m 2.0 m 7.0 m6 61.0 mnm 3.0 m 3.0 m 9.0 m

Samo za uslov analizirane eksploatacione {eme (varijanta 1) nije do{lo doizmene reìma podzemnih voda koja bi uticala na izmenu prirodnog podzemnog tokapravca: aluvijalna Ma~vanska izdan - reka Sava.

Za sve ostale uslove analiziranih eksploatacionih {ema (varijante 2 do 6)do{lo je do izmene reìma podzemnih voda {ireg regiona izvori{ta "Mali zabran", koja}e uticati na izmenu prirodnog pravca podzemnog toka i pra`njenja aluvijalne izdaniMa~vanske ravnice prema reci Savi. U ovim uslovima uspostavljeni su novi gradijenti


64

podzemnog toka i pra`njenja aluvijalne izdani Ma~vanske ravnice prema reci Savi. Usvim uslovima uspostavljeni su novi gradijenti podzemnog toka, na pravcu reka Sava -zona grada [apca - izvori{te "Mali zabran".

Na osnovu izvr{enih detaljnih modelskih ispitivanja zaklju~eno je da se saregiona "Mali zabran" i "Veliki zabran" moè zahvatiti ukupno oko 200 - 220 l/s. U ovimuslovima (dijagram 6.1.1) zadovoljen je osnovni princip nereme}enja pravca prirodnogtoka podzemnih voda, aluvijalna izdan Ma~vanske ravnice - postoje}e izvori{te "Malizabran" - reka Sava. U uslovima zahvatanja ve}ih koli~ina od 200 - 220 l/s (dijagram6.1.1) dolazi do izmene pravca toka. S obzirom na isti hidrauli~ki efekat zahvatanja 200- 220 l/s vode sa jednog mesta ("Mali zabran") ili sa dva mesta ("Mali i Veliki zabran"),a vode}i ra~una o ne{to ve}em sadràju gvo`|a i mangana u podzemnoj vodi regiona"Veliki zabran", predloèno je pro{irenje samo postoje}eg izvori{ta "Mali zabran".

Dijagram 6.1.1 - Zahvatanja sa izvori{ta "Mali zabran"

Respektuju}i usvojeni princip zadràvanja izvori{ta "Mali zabran" za sada{njei budu}e vodosnabdevanje grada [apca, a istovremeno vode}i ra~una o postoje}immerama za{tite izvori{ta, predloèno je spajanje neposredne uè sanitarne zoneizvori{ta, dok je {ira zona sanitarne za{tite data na osnovu zaklju~aka hidrodinami~kihistraìvanja (slika 6.1.9.).


65

Slika 6.1.9. - [ira zona sanitarne za{tite izvori{ta "Mali zabran"


66

Zavr{ne napomene o pove}anju kapaciteta izvori{ta,kvalitetu izra|enih bunara i pra}enju nivoa podzemnih voda

Pove}anje kapaciteta izvori{ta

Od 1958. godine, kada su izvedeni prvi hidrogeolo{ki istra`ni radovi naregionu "Mali zabran", pa do izrade prvog opitno - eksploatacionog bunara (B-1) 1965.godine, i preko izra|enog projekta vodovoda 1966. godine i izvedenih novih bunara1969. i 1970. godine i izvr{ene rekonstrukcije 1972. i 1974. godine, moè se smatrati daje izvori{te "Mali zabran" imalo period svog sukcesivnog razvoja u sistemuvodosnabdevanja grada [apca.

U periodu 1978. - 1979. godine, pristupilo se odre|enim radovima vezanimza pro{irenje kapaciteta postoje}eg izvori{ta, {to je preko izvedenih novih bunara isprovedenih studijsko-istra`nih radova dalo elemente za izradu tehni~ke dokumentacijezahvatanja i potiskivanja 200 l/s vode za potrebe vodosnabdevanja grada [apca, a kakoje dato na osnovu zaklju~aka hidrodinami~kih istraìvanja {ireg regiona izvori{ta "Malizabran".

Vode}i ra~una o postojanju odre|enog veka trajanja cevastih bunara,periodu "starosti" pojedinih bunara i konkretnoj situaciji u kojoj su se nalazili pojedinivodozahvati na izvori{tu "Mali zabran" u toku 1985. godine, izvr{en je odre|eni obimstudijsko - istra`nih radova u vezi rekonstrukcije sistema za zahvatanje podzemnih vodasa ovog lokaliteta, a sve u smislu realizacije predloènog re{enja proizvodnje izvori{ta"Mali zabran", od oko 200 l/s.

Na osnovu raspoloìvih podataka i evidencije koju su vodile stru~ne slu`bevodovoda [abac, na slikama 6.1.10. i 6.1.11. dati su prikazi proizvodnje izvori{ta "Malizabran" za desetogodi{nji period rada i to od 1974. do 1985. godine.

Prose~na proizvodnja izvori{ta za 1974. odnosno 1975. godinu, iznosila je oko80 l/s, dok je 1984. odnosno 1985. godine, ova proizvodnja pove}ana na 140 do 150 l/s.

To prakti~no zna~i da je za period od 10 godina proizvodnja vode sa izvori{ta"Mali zabran" udvostru~ena.

Pri tome je evidentno da je proizvodnja vode sa izvori{ta relativno stagniralau periodu do 1978. godine, dok je u narednom periodu od 1979. godine, stalno rasla,pre svega kao posledica planskog priklju~enja novoizvedenih bunara na izvori{tu, aprema zaklju~cima hidrodinami~kih istraìvanja.


67

Slik

a 6.

10. -

Pro

izvo

dnja

izvo

ri{t

a "M

ali z

abra

n" -

[aba

c za

per

iod

od 1

974.

do

1980

. god

.


68

Slik

a 6.

11. -

Pro

izvo

dnja

izvo

ri{t

a "M

ali z

abra

n" -

[aba

c za

per

iod

od 1

981.

do

1985

. god

.


69

Kvalitet izra|enih bunara na izvori{tu

Prvi istra`ni hidrogeolo{ki radovi na izvori{tu "Mali zabran" izvr{eni supo~etkom 1958. godine. Tom prilikom izveden je i jedan opitno-eksploatacioni bunarB-1. Na bazi dobijenih podataka, 1965. godine, izra|en je projekat vodovoda, sa delomkoji je obuhvatao i izvo|enje bunara na lokalitetu "Mali zabran". Tokom 1966. godine,izvedena su jo{ dva bu{ena bunara (B-2 i B-3).

Krajem 1969. godine i po~etkom 1970. godine, usled pove}ane potro{njevode, izra|ena su na postoje}em izvori{tu "Mali zabran" dva nova bunara (B-4 i B-5),dok su 1972. godine izra|ena jo{ dva bunara (B-6 i B-7).

Sa izvedenih bunara, podzemna voda se sistemom natege prikupljala u crpnustanicu, a odatle potiskivala u grad potisnim vodom ∅ 250 mm.

Na lokalitetu "Mali zabran" izvedeni su bu{eni bunari, u periodu 1966 - 1979godine, razli~itih pre~nika bu{enja i razli~itih pre~nika konstrukcije bunara.

Na bunarima B-6 i B-7 nije stavljen {ljun~ani zastor, {to je sigurno bilotehni~ki potpuno neispravno i {to je za direktnu posledicu imalo veoma lo{ehidrodinami~ke karakteristike, kao i ograni~en eksploatacioni vek trajanja, slika 6.1.12.(mala proizvodnja sa relativno velikom depresijom, {to je uslovljavalo nepovoljneuslove rada natege.

Bunar B-7 je jo{ 1979. godine, isklju~en iz eksploatacije, zbog stalnogpeskarenja i prekida u radu.

Kod bunara B-4, odnosno B-6 evidentirane su pojave nesrazmernih depresijau bunaru u odnosu na proticaje, tako da su i ovi bunari predstavljali stalnu opasnost zarad ~itavog sistema natege.

U tom smislu definisan je sistem koji izvori{tu "Mali zabran" obezbe|ujeodgovaraju}u sigurnost u radu i zahvatanju planiranih eksploatacionih koli~ina vodereda veli~ine 200 l/s, a koji se sastoji od slede}ih vodozahvanih objekata - bunara i to:

− êtiri stara bunara B-1, B-2, B-3 i B-5 koji rade u sistemu natege, a koji sepo projektovanom re{enju isklju~uju iz sistema natege, opremaju seautonomnim crpnim agregatima i uklju~uju u jedinstveni sistem zahvatanjapodzemnih voda sa izvori{ta.

− Pet bunara koji su izvedeni 1979. godine: B-9, B-10, B-11, B-12 i B-13 i kojise tako|e opremaju autonomnim crpnim agregatima za dopremanjepodzemne vode do sabirnog rezervoara na izvori{tu.

− Bunari B-4, B-6 i B-7 zamenjuju se novim vodozahvatnim objektima-bunarima B-14, B-15 i B-16 iz kojih se podzemna voda tako|e direktnopotiskuje ka sabirnom rezervoaru na zvori{tu. Novi bunari B-14, B-15 i B-16su izvedeni 1985. godine.

Bunare, koje je projektovao Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni" izvelaje "Geotehnika" - Zagreb (bunari B-9, B-10, B-11, B-12 i B-13), odnosno "Naftagas",OOUR "Hidrosonda" - Novi Sad (bunari B-14, B-15 i B-16). Nadzor nad izvo|enjembunara vr{io je tako|e Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni", stru~njaci iz Zavodaza hidrauliku podzemnih voda i melioracije.

Tehni~ke i hidrauli~ke karakteristike ovih bunara daju se na slici 6.1.13, dokje postupak kod definisanja reprezentativnih hidrodinami~kih karakteristika na osnovuobrade podataka testa crpenja za bunar B-14 prikazan na slici 6.1.14. Za sve


70

projektovane i izvedene bunare (bunari B-9 do B-16) sproveden je identi~an postupakprora~una na matemati~kom modelu za obradu podataka opita probnog crpenja.

Na primer, (bunar B-14, slika 6.1.14), kao rezultat hidrodinami~ke obradepodataka probnog crpenja dobijene su punktuelne hidrodinami~ke karakteristikeporozne sredine, odnosno hidrauli~ke karakteristike bunara, i to:

− vodoprovodnost T=75 x 103 m2/s− specifi~na izda{nost ε=0.01− polupre~nik bunara sa hidrauli~kog aspekta r0=0.2 m− koeficijent kvadratnih gubitaka B=1 600 s•m-5

Uporedne vrednosti depresija registrovanih u prirodi i depresija prora~unatihna modelu za iste hidrodinami~ke uslove opita na bunaru prikazane su na slici 6.1.14,za bunar B-14 i za prate}i pijezometar IB-8.

Zapaèna minimalna odstupanja registrovanih i sra~unatih depresija ukazujuna realnu vrednost vodoprovodnosti, odnosno vrednost specifi~ne izda{nosti namikrolokaciji bunara.

Tokom 1986. i 1987. godine zavr{eni su svi radovi finalne rekonstrukcijeizvori{ta "Mali zabran" (slika 6.1.15), odnosno svi hidrotehni~ki objekti kojiomogu}avaju zahvatanje i potiskivanje 200 - 220 l/s podzemne vode za potrebevodosnabdevanja grada [apca. Paralelno sa sukcesivnom izgradnjom i uklju~ivanjembunara, vr{ena su i osmatranja nivoa podzemnih voda.


71

Slik

a 6.

12. -

Hid

raul

i~ke

kar

akte

rist

ike

buna

ra B

1-B

7 na

loka

litet

u iz

vori

{ta

"Mal

i zab

ran"

- [a

bac


72

Slik

a 6.

13. -

Hid

raul

i~ke

kar

akte

rist

ike

buna

ra B

9-B

16 n

a lo

kalit

etu

izvo

ri{t

a "M

ali z

abra

n" -

[aba

c


73

Slik

a 6.

14. -

Rez

ulta

ti hi

drod

inam

i~ke

obr

ade

buna

ra B

14 n

a lo

kalit

etu

izvo

ri{t

a "M

ali z

abra

n" -

[aba

c


74

Slika 6.1.15 - Hidrotehni~ko re{enje za zahvatanje i potiskivanje podzemne vode


75

Pra}enje nivoa podzemnih voda na izvori{tu

Sistematska osmatranja na izvori{tu i u {iroj zoni izvori{ta obavljala jestru~na slu`ba KRO "Komrad" - [abac.

Na osnovu registrovanih podataka o promenama nivoa podzemnih voda nasamom izvori{tu i {irem regionu izvori{ta izvr{ena je obrada ovih podataka i dat jeprikaz oscilacija nivoa podzemnih voda u osmatra~kim pijezometrima ieksploatacionim bunarima za period od 1974. do 1985. godine (slike 6.1.16, 6.1.17,6.1.18, 6.1.19 i 6.1.20).

Na osnovu datog prikaza oscilacija nivoa podzemnih voda za zonu izvori{ta"Mali zabran" i {ire podru~je moè se konstatovati da postoji trend opadanja nivoapodzemnih voda zbog prisutnog pove}anja koli~ina vode koje se sa analiziranogizvori{ta zahvataju za potrebe vodosnabdevanja, a koji je u granicama prognoziranihveli~ina dobijenih prethodnim hidrodinami~kim prora~unima.

Pove}ana eksploatacija podzemnih voda u razmatranom periodu izazivala jeodre|eno sniènje nivoa podzemnih voda u samim eksploatacionim bunarima, redaveli~ine oko 0.5 - 1.0 m.

Za {ire podru~je izvori{ta promene nivoa podzemnih voda su manje i reda suveli~ine 0.2 - 0.5 m, {to je sve u granicama podataka dobijenih hidrodinami~kimprora~unima.

Hidrodinami~ka istraìvanja {ireg regiona izvori{ta "Mali zabran" dala supodloge za izradu i realizaciju hidrotehni~kog projekta zahvatanja i potiskivanja 200 -220 l/s podzemnih voda prema gradu [apcu, {to je u potpunosti i realizovano, dok supodaci merenih nivoa podzemnih voda potvrdili prognozirani reìm podzemnih vodapri zahvatanju ovih koli~ina podzemnih voda tokom proteklog perioda eksploatacijeizvori{ta.


76

Slik

a 6.

16. -

Osc

ilaci

je n

ivoa

pod

zem

nih

voda

u p

osto

je}i

m p

ijezo

met

rim

a b

unar

a IB

-7, I

B1-

9, I

B-1

0


77

Slik

a 6.

17. -

Osc

ilaci

je n

ivoa

pod

zem

nih

voda

u p

osto

je}i

m p

ijezo

met

rim

a b

unar

a IB

-11,

IB

1-12

, IB

-13

i IB

-14


78

Slik

a 6.

18. -

Osc

ilaci

je n

ivoa

pod

zem

nih

voda

u p

osto

je}i

m p

ijezo

met

rim

a b

unar

a IB

-1 i

IB-2


79

Slik

a 6.

19. -

Osc

ilaci

je n

ivoa

pod

zem

nih

voda

u p

osto

je}i

m p

ijezo

met

rim

a b

unar

a IB

-3 i

IB-4


80

Slik

a 6.

20. -

Osc

ilaci

je n

ivoa

pod

zem

nih

voda

u p

osto

je}i

m p

ijezo

met

rim

a b

unar

a IB

-13,

B-9

, B-1

0, B

-11

i IB

-12


81

6.1.3. Hidrodinami~ka istraìvanja lokaliteta "Tabanovi}" za potrebevodosnabdevanja grada [apca

Planiranje potreba za vodom, faze radova zare{enje problema vodosnabdevanja

Vode}i ra~una o vi{egodi{njem vremenu trajanja procesa sprovo|enjastudijsko-istra`nih radova, izrade projekta i realizacije objekata, a tako|e vode}i ra~unao potrebama za vodom stanovni{tva i industrije (dijagram 6.1.2), pristupilo se realizacijiIII faze radova za re{enje problema vodosnabdevanja, odnosno realizaciji studijsko -istra`nih radova i izradi projekata vodozahvatnih sistema u cilju obezbe|enja novihkoli~ina vode reda veli~ine 200 l/s sa {ireg regiona "Tabanovi}". Realizacijom ovihradova, uz koli~inu od 200 l/s sa izvori{ta "Mali zabran", obezbe|uje se ukupno oko 400l/s vode za grad [abac sa prate}im naseljima i postoje}om industrijom, {to je pokrivaloplanirane potrebe u vodi do 1992. godine (dijagram 6.1.2).

Prva i druga faza radova na re{avanju problema vodosnabdevanja grada[apca podrazumevale su radove na realizaciji zahvatanja i potiskivanja 100 l/s, odnosno200 l/s podzemne vode sa postoje}eg zvori{ta "Mali zabran", {to je i bio predmetprethodnog izlaganja.

Tre}a faza radova istraìvanja lokaliteta "Tabanovi}" obuhvatila je slede}eaktivnosti:

− Studijsko - istra`ni radovi na {irem lokalitetu "Tabanovi}", uklju~uju}i ihidrodinami~ka istraìvanja,

− Projekat vodozahvatnih sistema sa opremanjem i izvo|enje vodozahvatnihsistema,

− Izrada sabirnih vodova i potisnog voda odgovaraju}eg kapaciteta dopostoje}eg izvori{ta "Mali zabran".

Slede}a, ~etvrta faza (radovi na obezbe|enju novih 600 l/s neophodnih do2000. godine, za potrebe vodosnabdevanja grada [apca i prate}e industrije) obuhvatalabi slede}e aktivnosti:

− Studijsko - istra`ni radovi na ~itavom delu Ma~vanskog regiona.− Izrada opitno - eksploatacionih bunara i prate}ih pijezometara.− Izrada projekata opremanja bunara, zahvatanja vode i potiskivanja do

crpnih stanica.− Izrada projekata crpnih stanica za rad sistema "Mali zabran", "Tabanovi}",

nova izvori{ta.− Realizacija projektovanih objekata za zahvatanje i potiskivanje 600 l/s

podzemne vode sa Ma~vanskog regiona.

Realizacijom kompletne IV faze radova, a prema izra|enoj prognozi potrebagrada [apca sa prate}im naseljima (dijagram 6.1.2), problem vodosnabdevanja bio bire{en do 2000. godine.


82

Dijagram 6.1.2 - Dijagram potreba raspoloìvih i planiranih koli~ina vode zasnabdevanje grada [apca


83

Izrada i tariranje matemati~kog modela {ireg izu~avanogpodru~ja potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}"

U okviru studijsko - istra`nih radova i modelskih ispitivanja regiona "Mali iVeliki zabran" u cilju vodosnabdevanja grada [apca koja su prezentirana u prethodnompoglavlju, izra|en je matemati~ki model ~itavog regiona Ma~ve, koji je obuhvatiopovr{inu od oko 900 km2.

Matemati~ki model koji je ra|en za potrebe izu~avanja podru~japotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" obuhvatio je jugoisto~ni deo aluvijalne Ma~vanskeravnice povr{ine 300 km2 (slika 6.1.21). Pri izradi ovog detaljnog modela kori{}eni suhidrodinami~ki podaci, konturni uslovi i rezultati dobijeni sa makro modela ~itavogregiona Ma~ve.

Osnovni zadatak sprovedenih ispitivanja bio je da se na detaljnom modelu{ireg podru~ja "Tabanovi}", vode}i ra~una o ranijim istraìvanjima, kao i rezultatimanovih terenskih istra`nih radova sprovedenim na podru~ju "Tabanovi}" u odnosu namatemati~ki model ~itavog regiona Ma~ve, preciznije defini{u uslovi strujanjapodzemnih voda i odrede koli~ine vode koje se sa podru~ja "Tabanovi}" mogu zahvatitiza potrebe vodosnabdevanja grada [apca, respektuju}i prisutne potro{a~e na {iremizu~avanom podru~ju i ranije planiranu, a sada aktuelnu eksploataciju sa izvori{ta"Mali zabran" od 200 l/s.

Na {irem istraìvanom podru~ju "Tabanovi}" ukupno je izvedeno 14sonda`no-istra`nih bu{otina i 5 opitno-eksploatacionih bunara sa odre|enimhidrogeolo{kim i hidrohemijskim ispitivanjima.

Izu~avano {ire podru~je (slika 6.1.23) potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}",povr{ine oko 300 km2, sa severa i istoka se grani~i rekom Savom, sa juga severoisto~nimpadinama planine Cer, dok zapadna granica predstavlja potez Lipolist - Dublje -Bogati}.

Izu~avano podru~je potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" izdeljeno je nakvadratnu mreù, veli~ine kvadrata 500 x 500 m, pri ~emu je uzeto da svaki elementpredstavlja homogenu sredinu sa fizi~kog i hidrodinami~kog aspekta.

Ukupna povr{ina izu~avanog podru~ja obuhva}enog matemati~kim modelomreprezentovana je sa 1 200 polja.

Geometrijske karakteristike izu~avanog podru~ja potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" definisane su na bazi podataka ranijih istraìvanja i podataka novihistra`nih radova na podru~ju "Tabanovi}".

Karta kota podine data je na slici 6.1.22, a karta kota povlate je data na slici6.1.23.

Na bazi sprovedenih opita probnog crpenja novoizvedenih bunara na regionu"Tabanovi}" i obrade dobijenih podataka kori{}enjem ra~unara, utvr|ene su vrednostivodoprovodnosti vodonosnog sloja na podru~ju potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}".

Dobijeni rezultati o vrednostima vodoprovodnosti na podru~ju "Tabanovi}"kori{}eni su u procesu tariranja matemati~kog modela {ireg izu~avanog podru~ja, ucilju pouzdanijeg definisanja reìma podzemnih voda.


84

Slika 6.1.21. - Karta {ireg izu~avanog podru~ja


85

Slika 6.1.22. - Karta kota podine


86

Slika 6.1.23. - Karta kota povlate


87

Vrednosti vodoprovodnosti dobijene obradom podataka probnog crpenjabunara na potencijalnom izvori{tu "Tabanovi}" ukazale su na neophodnost odre|enekorekcije vrednosti vodoprovodnosti na lokalitetu "Tabanovi}" u odnosu na vrednostidobijene prilikom tariranja regionalnog modela ~itave Ma~ve, o ~emu je vo|eno ra~unau procesu tariranja detaljnog modela {ireg podru~ja "Tabanovi}".

Punktuelne po~etne vrednosti vodoprovodnosti T za {ire podru~jepotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" kretale su se u granicama T=10 x 10-3 do T=200 x10-3 m2/s.

Isto~na granica izu~avanog podru~ja (tok reke Save) reprezentovana je namodelu na bazi podataka o srednjim mese~nim nivoima reke Save. Ju`na granicapodru~ja zadata je na modelu kao vodonepropusna kontura uz simuliranje odre|enog"dotoka" podzemnih voda u podru~je sa severoisto~nih padina planine Cer. Grani~niuslovi sa zapadne i severne strane modela definisani su na bazi podataka sa makromodela izu~avanog regiona aluvijalne Ma~vanske ravnice.

Na {irem izu~avanom podru~ju potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" uzete susumarne mese~ne vrednosti infiltracije od padavina i evapotranspiracije ireprezentovane su kao odre|eni proticaj po svakom polju modela.

Na {irem podru~ju izu~avane izdani najzna~ajnije koli~ine podzemnih vodase zahvataju za potrebe vodosnabdevanja grada [apca, sa izvori{ta "Mali zabran".

Pored zahvatanja za potrebe vodosnabdevanja grada [apca, sa izvori{ta "Malizabran" na {irem podru~ju izu~avane izdani (povr{ine oko 300 km2) registrovani su zausvojeni vremenski period tariranja matemati~kog modela slede}i potro{a~i:

− Izvori{te hemijske industrije "Zorka" - [abac, zahvata se iz bunaraneposredno uz tok reke Save oko 130 l/s,

− Izvori{te mlekare [abac - zahvata se koli~ina od oko 15 l/s,− Bunari za potrebe navodnjavanja vo}njaka AIK "[abac", OOUR "Ma~va"

- zahvata se oko 20 l/s.− Za vodosnabdevanje lokalnog stanovni{tva i delom za potrebe

poljoprivrede na {irem izu~avanom podru~ju potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" procenjuje se zahvatanje od oko 60 l/s.

Ukupne koli~ine vode koje se iz aluviona {ireg izu~avanog podru~ja"Tabanovi}" zahvataju u razmatranom periodu iznose oko 230 l/s.

U procesu tariranja matemati~kog modela {ireg izu~avanog podru~japotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}", posebno je vo|eno ra~una o uskla|ivanju dobijenihpunktuelnih podataka o vrednostima vodoprovodnosti za podru~je "Tabanovi}" saregionalnog modela ~itavog aluviona Ma~ve.

Proces tariranja matemati~kog modela je obzirom na raspoloìve podatke onivoima podzemnih voda registrovan u prirodi sproveden za strujanje podzemnih vodau stacionarnim uslovima.

U pojedinim fazama menjane su vrednosti vodoprovodnosti pojedinihdiskretizovanih povr{ina, a tako|e su varirani parametri vertikalnog bilansa i vrednostipodzemnih doticaja po konturi modela.

U daljem procesu tariranja matemati~kog modela {ireg podru~japotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" uskla|ena je hidrogeolo{ka struktura izu~avanogpodru~ja sa analognim veli~inama na modelu, pri ~emu je kao indikator kontrolekori{}eno 13 pijezometara raspore|enih po celom podru~ju.


88

Proces tariranja modela smatrao se okon~anim u uslovima kada se reìmstrujanja na modelu usaglasio sa reìmom strujanja u prirodi.

Na osnovu sprovedenog postupka tariranja modela dobijene sureprezentativne vrednosti nivoa podzemnih voda na ~itavom {irem izu~avanompodru~ju potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" (slika 6.1.24).

Reprezentativni podaci o rasporedu vodoprovodnosti izu~avanog podru~ja uprocesu tariranja modela prikazani su na slici 6.1.25.

Usvojene vrednosti vodoprovodnosti {ireg izu~avanog podru~ja potencijalnogizvori{ta "Tabanovi}" kre}u se u granicama od T=10 x 10-3 do 80 x 10-3 m2/s. Podru~jesa vi{im vrednostima vodoprovodnosti nalazi se u centralnom delu aluvijalneMa~vanske ravnice, dok se idu}i prema jugu (severosto~ne padine planine Cer)vrednosti vodoprovodnosti smanjuju.

Na osnovu rezultata dobijenih tariranjem matemati~kog modela moè sezaklju~iti da iz pravca reke Drine (zapadna granica modela) "doti~e" u izu~avanopodru~je koli~ina vode reda veli~ine 190 l/s. Istovremeno ka reci Savi (severna granicamodela) iz izu~avanog podru~ja "oti~e" koli~ina vode reda veli~ine 110 l/s. Reka Sava,na delu koji je reprezentovan matemati~kim modelom, ima ulogu drena i na ovom deluu tok reke Save, iz pravca aluviona Ma~vanske ravnice oti~e oko 210 l/s.

Na osnovu rezultata dobijenih tariranjem matemati~kog modela, podzemnidoticaj koji u izu~avano podru~je doti~e iz pravca juga, region severoisto~nih padinaplanine Cer, je reda veli~ine 50 l/s.

Tako|e su dobijene, kao rezultat tariranja matemati~kog modela irezultantne vrednosti parametara vertikalnog bilansa.

Prose~ne vrednosti infiltracije su date kao proticaji po diskretizovanimpoljima modela. Vrednost infiltracije, date kao proticaji, iznosile su od 0.1 l/s do 1.0 l/spo polju.

Ukupna koli~ina vode koja se formira infiltracijom, na celom podru~juobuhva}enom modelom, je reda veli~ine 280 l/s.

Karta reprezentativnih vrednosti parametara bilansa izu~avanog regionaaluviona Ma~vanske ravnice data je na slici 6.1.26.

Ovako istarirani matemati~ki model aluvijalne Ma~vanske ravnice posluìo jekao osnova za hidrodinami~ke prora~une razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanjapodzemne vode sa postoje}eg izvori{ta "Tabanovi}" i sagledavanje efekata razniheksploatacionih {ema na reìm podzemnih voda uèg i {ireg izu~avanog podru~japotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}".


89

Slika 6.1.24. - Karta reprezentativnih vrednosti pijezometara dobijenihtretiranjem matemati~kog modela


90

Slika 6.1.25. - Karta reprezentativnih vrednosti vodoprovodnosti (T)


91

Slika 6.1.26. - Karta reprezentativnih vrednosti parametara bilanasa


92

Eksploatacione {eme zahvatanja podzemnih vodasa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}"

Na istariranom matemati~kom modelu {ireg podru~ja potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" sprovedeni su hidrodinami~ki prora~uni razli~itih eksploatacionih {emazahvatanja podzemnih voda u cilju obezbe|enja dodatnih koli~ina vode za potrebevodosnabdevanja grada [apca. U toku ispitivanja svih varijanti eksploatacionih {emazahvatanja podzemnih voda sa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" na matemati~kommodelu je simulirana eksploatacija podzemnih voda od strane prisutnih potro{a~a napodru~ju.

Osnovni cilj sprovedenih modelskih ispitivanja razli~itih eksploatacionihkoli~ina sa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" bio je da se odrede mogu}e koli~inepodzemne vode koje se mogu zahvatiti za potrebe vodosnabdevanja, vode}i ra~una okvalitetu i kvantitetu, odnosno da se na osnovu dobijenih podataka defini{u elementi zaizradu Glavnog projekta zahvatanja podzemnih voda sa izvori{ta "Tabanovi}".

Na matemati~kom modelu {ireg podru~ja "Tabanovi}" sprovedena suhidrodinami~ka ispitivanja zahvatanja koli~ina podzemne vode, kako je dato u tabeli6.1.5.

Tabela 6.1.5. Zahvatanje sa izvori{ta "Tabanovi}" za razli~ite eksploatacione{eme

Varijanta eksploatacione {eme zahvatanja

Zahvata se sa izvori{ta"Tabanovi}" Q (l/s)

Varijanta 1 60Varijanta 2 100Varijanta 3 150Varijanta 4 200Varijanta 5 250Varijanta 6 300Varijanta 7 400

Prikaz efekata zahvatanja podzemnih voda sa podru~ja potencijalnogizvori{ta "Tabanovi}" za neke karakteristi~ne varijante eksploatacije 2, 4 i 6 dat je naslikama 6.1.27, 6.1.28 i 6.1.29.

Analizom rezultata dobijenih ispitivanjem razli~itih eksploatacionih {emazahvatanja podzemnih voda sa podru~ja izvori{ta "Tabanovi}" moè se zaklju~itislede}e:

− Zahvatanje koli~ine podzemne vode od 60 l/s i 100 l/s (slika 6.1.29), neizaziva zna~ajnije reme}enje strujne slike u {iroj zoni izvori{ta"Tabanovi}",

− Zahvatanje koli~ine podzemne vode od 150 l/s, izaziva sniènje nivoapodzemnih voda u {iroj zoni izvori{ta "Tabanovi}" sa kote 76.00 na kotu74.00,

− Zahvatanje koli~ine podzemne vode od 200 l/s i 300 l/s (slike 6.1.30 i6.1.31) izaziva sniènje nivoa podzemnih voda u {iroj zoni izvori{ta sakote 76.00 na kotu 73.00 odnosno kotu 71.50.


93

Slika 6.1.27. - Eksploataciona {ema - varijanta 2


94

Varijante zahvatanja koli~ina od Q=250 l/s i Q=400 l/s, varijante 5 i 7 zakoje je tako|e sproveden hidrodinami~ki prora~un pokazuju rezultate obaranja nivoapodzemnih voda u {iroj zoni izvori{ta "Tabanovi}" sa kote 76.00 na kotu 72.50, odnosnokotu 70.50.

Napominje se da je u prirodi u odnosu na podatke o nivoima dobijenimispitivanjima razli~itih eksploatacionih {ema na modelu mogu}e odre|eno odstupanje usrazmeri sa odgovaraju}im sezonskim oscilacijama nivoa podzemnih voda.

Istovremeno se moè zaklju~iti da za eksploatacione {eme (varijante) 1, 2 i 3ne dolazi do promene generalnog toka podzemnih voda reke Drine na istok ka reciSavi. Ma|utim, zahvatanje koli~ine od 200 l/s i vi{e, sa lokaliteta potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" izaziva izmenu reìma strujanja, {to kao posledicu ima direktno aktiviranjevode iz Save, ka izvori{tu "Tabanovi}".

Sprovedeni prora~uni varijantnih eksploatacionih zahvatanja podzemne vodesa izvori{ta "Tabanovi}" omogu}ili su utvr|ivanje koli~ine vode koje se sa ovog izvori{tasa aspekta kvantiteta i kvaliteta mogu zahvatiti za potrebe vodosnabdevanja grada[apca, i one su reda veli~ine 160 - 200 l/s.


95



96



97

Rezime sa zaklju~cima

Na osnovu sprovedenih terenskih, studijsko - istra`nih, laboratorijskih ihidrodinami~kih modelskih ispitivanja, izrade sonda`no - istra`nih bu{otina, izrade itestiranja opitno - eksploatacionih bunara, zvr{enih hemijskih analiza uzorakapodzemne vode za potencijalno izvori{te "Tabanovi}" moè se konstatovati slede}e:

− Osnovni cilj sprovedenih istraìvanja bio je da se utvrde raspoloìvekoli~ine podzemnih voda koje se mogu zahvatiti sa potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" respektuju}i postoje}u eksploataciju izdani, kao i utvr|ivanjeneophodnih podloga - elemenata za izradu Glavnog projekta zahvatanjapodzemnih voda sa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" i dopremanje dosabirnog rezervoara na izvori{tu.

− Kao metod rada pri izradi hidrodinami~ke studije kori{}eni su

matemati~ki modeli koji predstavljaju savremeni instrument sinteze svihraspoloìvih podloga i podataka. Matemati~ki modeli kori{}eni su kodobrade podataka crpenja sa novoizvedenih bunara u cilju definisanjareprezentativnih punktuelnih informacija za lokalitete ovih bunara, kodprora~una reìma podzemnih voda i prora~una razli~itih eksploatacionih{ema zahvatanja podzemnih voda sa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}".

− Primenom matemati~kih modela dobijene su realne hidrodinami~ke

karakteristike lokaliteta pojedinih bunara (tabela 6.1.6), kao ireprezentativni podaci o vrednostima vodoprovodnosti i parametrimabilansa (infiltracija, podzemni doticaj i oticaj itd.), za izu~avano podru~jepotencijalnog izvori{ta "Tabanovi}", koji su prikazani na slikama 6.1.25 i6.1.26.

Tabela 6.1.6. Hidrodinami~ke karakteristike lokaliteta bunara, dobijeneprimenom modela

Oznaka bunara BT-1 BT-2 BT-3 BT-4 BT-5Vrednost

vodoprovodnostiT x 10-3 m2/s

120 200 145 130 110

Vrednost spec.izda{nosti - ε

0.005 0.006 0.006 0.005 0.004

Vode}i ra~una o generalnom toku podzemnih voda reka Drina - aluvionMa~ve - reka Sava, po{tovan je kriterijum da se eksploatacijom izvori{ta "Mali zabran" i"Tabanovi}" ne promeni generalni pravac toka podzemnih voda. Promena tokapodzemnih voda izazvala bi mogu}nost kretanja fronta zaga|enja iz pravca reke Saveka izvori{tu.

− Respektuju}i stanje zahvatanja koli~ine od 200 l/s vode sa izvori{ta "Malizabran" i vode}i ra~una o napred iznetim kriterijumima i principima


98

spregnutog rada izvori{ta "Mali zabran" i "Tabanovi}", definisana jekoli~ina podzemnih voda koja se moè zahvatiti sa potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" i ona je reda veli~ine 160 l/s do 200 l/s (dijagram 6.1.3).

− Na izu~avanom podru~ju potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}", hemizam

podzemnih voda po svim parametrima odgovara kvalitetu vode za pi}e,{to potvr|uju hemijske analize uzoraka vode iz pijezometra IB-8 i sviheksploatacionih bunara BT-1 do BT-5.

Zavr{ne napomene

Na osnovu rezultata ispitivanja podru~ja potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}"konstatovano je da su na severozapadnom delu podru~ja (Dublje, Beloti}, Bogati})debljine sedimenata kvartara najve}e, reda veli~ine 35 - 45 m, dok se, idu}i kajugozapadu, debljina ovih sedimenata smanjuje se sa tendencijom isklinjavanja napotezu Lipolist - Bogosavac - Jevremovac.

Sedimenti kvartara su na izu~avanom podru~ju kontinualno raspore|eni isamo se lokalno moè na}i po neko so~ivo glinovitog peska ili muljevite gline.

Sedimenti kvartara taloèni su preko pontskih sedimenata, dok povlatni deokvartarnih sedimenata ~ine sugline i gline debljine 2 - 6 m.

Nivo izdani je slobodan i ima dobru hidrauli~ku vezu sa tokom reke Save.Generalni tok podzemnih voda se odvija od jugozapada prema severoistoku ka doliniSave.

Mo}nost vodonosnog sloja na lokalitetima potencijalnog izvori{ta"Tabanovi}" iznosi oko 30 m, dok je gornji sloj suglina i glina debljine oko 6 m. Podinuvodonosnog sloja ~ini vodonepropusni sloj ùte gline.


99

Dija

gram

6.1

.3. -

Zah

vata

nja

podz

emni

h vo

da n

a iz

vori

{tu

"Mal

i zab

ran"

i "T

aban

ovac

"


100

Nivoi podzemnih voda na izu~avanom podru~ju variraju u zavisnosti odsezonskih oscilacija, me|utim, generalno se nalaze na 1.5 - 4 m od povr{ine terena.Sistematska osmatranja nivoa podzemnih voda na izu~avanom podru~ju zapo~eta su1981. godine, u sklopu terenskih istra`nih radova vezanih za izu~avaje mogu}nostiotvaranja izvori{ta podzemnih voda "Tabanovi}".

U periodu oktobar 1980. - juli 1981. godine, svi planirani istra`ni radovi surealizovani. U sve sonda`no - istra`ne bu{otine ugra|ene su pijezometarskekonstrukcije za pra}nje promena nivoa podzemnih voda i pra}enje budu}eeksploatacije izvori{ta "Tabanovi}". U periodu mart - april 1981. godine, izra|eno jesvih 5 planiranih opitno eksploatacionih bunara.

Na svih 5 izra|enih bunara su u cilju dobijanja preciznih informacija okarakteristikama porozne sredine uèg izu~avanog podru~ja sprovedeni opiti probnogcrpenja. Opiti probnog crpenja sprovedeni su u periodu od 25.03. do 16.04.1981.godine. Period probnog crpenja kod pojedinih bunara, izda{nost i odgovaraju}adepresija i vreme trajanja pojedinih koraka crpenja, odnosno vra}anja nivoa, prikazanisu u tabeli 6.1.7.

Tabela 6.1.7. Rezultati testa crpenja pojedinh bunara

stat. nivo kapacitet (l/s) sniènje (m) trajanje (h)bunar datum od pov. ter. T1 T2 T3 S1 S2 S3 T1 T2 T3

BT-1 25.3.81. 2.63 15 30 48 0.28 0.68 1.11 12 12 12BT-2 30.3.81. 2.68 15 25 35 0.09 0.27 0.40 11.5 12 12.5BT-3 4.4.81. 2.78 15 30 50 0.12 0.30 0.51 12 12 12BT-4 9.4.81. 3.07 15 30 50 0.16 0.36 0.53 12 12 12BT-5 14.4.81. 3.22 15 30 50 0.31 0.52 0.85 12 12 12

Projekat bunara i nadzor kod izvo|enja bunara realizovali su stru~njaciInstituta za vodoprivredu "Jaroslav êrni", Zavoda za hidrauliku podzemnih voda imelioracije. Bunare je izvela "Geotehnika" iz Zagreba, pre~nik bu{enja bio je ∅ 1 000mm, dok je pre~nik zacevljenja (bunarske konstrukcije i pe{~ani filtri), bio ∅ 600 mm.

Rezultati preliminarne obrade podataka probnog crpenja u nestacionarnimuslovima, uklju~uju}i i obradu podataka o povratku nivoa podzemnih voda, u ciljuodre|ivanja karakteristika porozne sredine, na primer za lokalitet bunara BT-2prikazani su na slikama 6.1.30 i 6.1.31.


101

Slika 6.1.30. - Odre|ivanje reprezentativnih karakteristika porozne sredineprobnim crpljenjem u nestacionarnim uslovima za lokalitetbunara BT-2 - test crpenja

BUNAR No BT-2Prvo sniènje

1. EKSPERIMENTALNETA~KE

Ta~kaNo

DepresijaS

t

- (m) (h)

1 0.06 0.0832 0.07 0.1673 0.08 0.254 0.08 0.505 0.08 1.006 0.08 1.507 0.08 3.508 0.08 5.509 0.08 7.50

10 0.09 11.50

2. KARAKTERISTI~NE TA~KE

Proticaj Ta~ka 1 Ta~ka 2Q S1 t1 S2 t2

(m3/s) (m) (h) (m) (h)15·10-3 0.076 1 0.090 10

3. PRORAÛN

TQ

S S=

⋅−

0 183

2 1

.

t2/t1 log t2/t1 0.183·Q S2-S1 T

- - (m3/s) (m) (m2/s)10 1 2745·10-3 0.014 196·10-3

T=200·10-3 m2/s


102

Slika 6.1.31. - Odre|ivanje reprezentativnih karakteristika porozne sredineprobnim crpljenjem u nestacionarnim uslovima za lokalitetbunara BT-2 - povratak nivoa

2. KARAKTERISTI~NE TA~KE

Proticaj Ta~ka 1 Ta~ka 2Q S1 t1 S2 t2

(m3/s) (m) (h) (m) (h)35·10-3 2.724 100 2.760 1000

3. PRORAÛN

TQ

S S=

⋅−

⋅0 183

2 1

2

1

.log

ττ

τ2/τ1 log τ2/τ1 0.183·Q S2-S1 T

- - (m3/s) (m) (m2/s)10 1 6.405·10-3 0.036 180·10-3

T=180·10-3 m2/s

1. EKSPERIMENTALNE TA~KE

NoS t t-t1 t/(t-t1)

- (m) (min) - -

1 2.79 1549 1 15492 2.77 1550 2 7753 2.74 1551 3 5174 2.74 1552 4 3885 2.74 1553 5 3106 2.73 1558 10 1587 2.73 1568 20 788 2.72 1578 30 529 2.71 1593 45 35

10 2.71 1608 60 2711 2.70 1668 90 1812 2.70 1698 150 11

BUNAR No BT-2 P0 = 2.68 mt1 = 1548 min


103

Na osnovu dobijenih polaznih vrednosti karakteristika porozne sredine,pristupilo se finalnoj obradi rezultata probnog crpenja primenom hidrodinami~kogmodela. Proces hidrodinami~kog prora~una obuhvatao je slede}e:

− Zadavanje ulaznih podataka: realni hidrogram sprovedenog opitaprobnog crpenja na testiranom bunaru, karakteristike bunara u realnomrasponu rezultata dobijenih prethodnom obradom.

− Tariranje modela: usagla{avanje ra~unskih podataka sa vrednostimaregistrovanim u prirodi, uz variranje razli~itih kombinacijahidrodinami~kih karakteristika porozne sredine.

− Finalni prora~un: utvr|ivanje realnih hidrodinami~kih karakteristikaporozne sredine za lokalitet svakog bunara.

Reprezentativne vrednosti karakteristika porozne sredine za lokalitetepojedinih bunara sa prikazom (na primer: za bunar BT-2), uporednih podatakapodzemnih voda registrovanih u prirodi u toku testa crpenja bunara i podatakadobijenih hidrodinami~kim prora~unom primenom matemati~kog modela prikazani suna slici 6.1.32, dok su podaci o vrednostima vodoprovodnosti T i specifi~ne izda{nosti εza bunare BT-1 do Bt-5 date u tabeli 6.1.8.

Tabela 6.1.8. - Vrednosti vodoprovodnosti T i specifi~ne izda{nosti ε zabunare BT-1 do Bt-5

BT-1 BT-2 BT-3 BT-4 BT-5vodoprovodnostT x 10-3 m2/s 120 200 145 130 110

specifi~naizda{nost - ε 0.005 0.006 0.006 0.005 0.004

Dobijeni rezultati o dobijenim tehni~kim karakteristikama bunara, kao ipunktuelne hidrodinami~ke karakteristike lokaliteta bunara (tabela 6.1.8) posluìli sukod daljih hidrodinami~kih prora~una {ireg izu~avanog podru~ja regiona "Tabanovi}".

Na osnovu rezultata sprovedenih terenskih radova na testiranjunovoizvedenih bunara, obradom dobijenih podataka crpenja primenom ra~unara iutvr|ivanjem realnih hidrodinami~kih karakteristika porozne sredine, a imaju}i u vidurezultate sprovedenih modelskih ispitivanja varijantnih {ema zahvatanja podzemnihvoda sa potencijalnog izvori{ta "Tabanovi}" definisani su radni kapaciteti svakog novogeksploatacionog bunara na potencijalnom izvori{tu "Tabanovi}" i data prognozadepresija u bunaru za ukupno Q=160 l/s (tabela 6.1.9).

Tabela 6.1.9. Kapaciteti bunara na potencijalnom izvori{tu "Tabanovi}" iprognoza depresija

BT-1 BT-2 BT-3 BT-4 BT-5proticaj Q (l/s) 25 - 45 25 - 45 25 - 45 25 - 45 25 - 45depresija S (m) 3 - 5 3 - 5 3 - 5 3 - 5 3 - 5


104

Zadràvaju}i punu analogiju, planiranih 200 l/s se moè realizovatiizgradnjom jo{ dva bunara, stim da se odre|ivanje njihovih lokacija obavi uz realizacijusvih prethodno potrebnih radnji, strukturnih bu{otina, hidrohemijskih istraìvanja,izrade i testiranja novih bunara.

Osnovno re{enje zahvatanja i dopremanja vode iz novoizvedenih bunara BT-1 do BT-5 i dva novoplanirana bunara BT-7 i BT-7 do sabirnog rezervoara napotencijalnom izvori{tu "Tabanovi}" sastoji se iz slede}eg:

Sa izvori{ta "Tabanovi}" 200 l/s podzemne vode se zahvata pomo}u petizvedenih bunara BT-1 do BT-5 i dva novoplanirana bunara BT-6 i BT-7, preko dvaosnovna sabirna cevovoda i doprema se do sabirnog rezervoara na izvori{tu odakle seposebnim crpkama transportuje prema glavnoj crpnoj stanici na izvori{tu "Malizabran".

Dati predlog re{enja zahvatanja i potiskivanja podzemne vode sa izvori{ta"Tabanovi}" i dati hidrauli~ki i geometrijski elementi izvedenih bunara posluìli su zaizradu Glavnog projekta zahvatanja podzemnih voda sa izvori{ta "Tabanovi}" idopremanje do sabirnog rezervoara na izvori{tu "Tabanovi}".


105

Slik

a 6.

1.32

. - R

ezul

tati

hidr

odin

ami~

ke o

brad

e bu

nara

BT

-2


106

6.1.4. Hidrodinami~ka istraìvanja zahvatanja podzemnih vodasa {ireg lokaliteta "Crna Bara", Ma~vanske izdani u sklopu"Studije o obezbe|ivanju vode za dugoro~ne potrebe Beograda

Sprovedena je hidrodinami~ka analiza zahvatanja podzemnih voda sa {ireglokaliteta "Crna Bara", Ma~vanske izdani za potrebe vodosnabdevanja Beograda.Kori{}ene su poznate geolo{ko - hidrogeolo{ke karakteristike aluvijalne Ma~vanskeravnice sa postoje}om i planiranom eksploatacijom, izvr{ena je analiza podloga sagledi{ta izrade matemati~kog modela, dat je prikaz tariranja modela sa rezultatimamodelskih ispitivanja, prikaz eksploatacionih {ema sa predlogom koli~ina koje se moguzahvatiti i potiskivati za potrebe vodosnabdevanja Beograda, a u sklopu "Studije oobezbe|ivanju vode za dugoro~ne potrebe Beograda" kori{}enjem podzemnih vodaizdani du` Save, Dunava, Drine i Velike Morave.

Region izu~avanja "Crna Bara", posmatraju}i u {irem kompleksu, sastavni jedeo aluvijalne Ma~vanske ravnice koja se sa zapadne strane grani~i rekom Drinom, sasevera i istoka rekom Savom, a sa juga severoisto~nim padinama planine Cer.

Region izu~avanja "Crna Bara" nalazi se na pravcu Crna Bara - Badovinci,du` toka reke Drine, na udaljenu od reke oko 1 km. Neposredna planirana povr{ina zapostavljanje vodozahvatnih objekata na ovom potencijalnom izvori{tu regiona Ma~veiznosi oko 10 km2 (slika 6.1.33).


107

Slika 6.1.33. - Karta regiona Ma~ve na potencijalnom izvori{tu "Crna Bara"


108

Eksploatacija izdani, izrada matemati~kog modela

Eksploatacija izdani {ireg izu~avanog Ma~vanskog regiona, za pojedinepotro{a~e iznosi:

− Vodosnabdevanje grada [apca, izvori{te "Mali zabran", zahvata se oko200 l/s,

− Vodosnabdevanje grada [apca, novoplanirano izvori{te "Tabanovi}",zahvata se 200 l/s,

− Izvori{te Hemijske industrije "Zorka" - [abac, zahvata se oko 130 l/s,− Izvori{te AIK "[abac", OOUR "Ma~va", zahvata se oko 20 l/s,− Izvori{te nove mlekare "[abac", zahvata se oko 15 l/s,− Izvori{te za vodosnabdevanje Sremske Mitrovice, zahvata se oko 180 l/s,− Za vodosnabdevanje lokalnog stanovni{tva i delom za potrebe

poljoprivrede na ~itavom {irem izu~avanom regionu, procenjuje sezahvatanje od oko 165 l/s.

Prema tome, sa {ireg izu~avanog regiona, ograni~enog sa zapada rekomDrinom, sa severa i istoka rekom Savom, a sa juga severoisto~nim padinama planineCer, danas se zahvata ili planira zahvatanje iz ove aluvijalne izdani koli~ina vode redaveli~ine 900 l/s.

Matemati~ki model koji je kori{}en u prora~unima reìma podzemnih voda iprora~unima razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda sapotencijalnog izvori{ta "Crna Bara", tako je koncipiran da je mogu}e svakom poljumreè zadati odgovaraju}u geometrijsku, hidrolo{ku, hidrogeolo{ku i hidrodinami~kuveli~inu koja je reprezentativna za diskretizovanu povr{inu.

Hidrodinami~ki prora~un regiona aluvijalne Ma~vanske ravnice u kojem jesadràn i lokalitet "Crna Bara" sproveden je u Institutu "Jaroslav êrni" naelektronskom ra~unaru.

Istarirani model aluvijalne Ma~vanske ravnice posluìo je kao osnova zahidrodinami~ke prora~une razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih vodasa potencijalnog izvori{ta "Crna Bara", za potrebe vodosnabdevanja Beograda, a usklopu "Studije o obezbe|ivanju vode za dugoro~ne potrebe Beograda kori{}enjempodzemnih voda izdani du` Save, Dunava, Drine i Velike Morave".

Eksploatacione {eme zahvatanja podzemnih vodasa lokaliteta "Crna Bara"

Na istariranom matemati~kom modelu aluvijalne Ma~vanske ravnicesprovedeni su hidrodinami~ki prora~uni razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanjapodzemnih voda sa lokaliteta "Crna Bara". Osnovna ideja ovih ispitivanja je bila da sedefini{u uticaji znatno pove}anog zahvatanja voda iz Ma~vanske izdani, odnosno da sedobiju elementi merodavni kod izrade Programa studijsko - istra`nih radova zaotvaranje izvori{ta u zoni "Crne Bare" u sklopu dugoro~nog planiranjavodosnabdevanja Beograda i da se dobiju rezultati koji }e omogu}avati realniji izborkoli~ina koje se mogu zahvatati za potrebe Beograda. Pod neposrednim lokalitetom"Crna Bara" podrazumeva se zona budu}eg postavljanja vodozahvatnih objekata,duìne 10 km, {irine 1 km, na rastojanju od toka Drine 1 km (slika 6.1.33). Hidrauli~ki


109

prora~un zahvatanja podzemnih voda sa ovog lokaliteta sproveden je za razli~iteeksploatacione koli~ine Q=1 100 l/s, Q=3 300 l/s, Q=4 400 l/s i Q=5 500 l/s. Za svakuispitivanu varijantu zahvatanja za potrebe vodosnabdevanja Beograda posebno suprikazani odgovaraju}i nivoi podzemnih voda uz prikaz svih koli~ina koje se danas,odnosno koje }e se zahvatati sa izu~avanog regiona Ma~vanske izdani (slike 6.1.34,6.1.35, 6.1.36, 6.1.37 i 6.1.38). Uticaj razli~itih koli~ina koje se zahvataju sa lokaliteta"Crna Bara" na obaranje nivoa podzemnih voda {ireg regiona Ma~ve za nekolikokarakteristi~nih mesta dat je tabelarno (tabela 6.1.10), s tim {to je pore|enje izvr{enoprema nivoima koji se mogu smatrati reprezentativnim u smislu "nultog stanja" (tabela6.1.2).

Tabela 6.1.10. - Uticaj razli~itih koli~ina koje se zahvataju sa lokaliteta "CrnaBara" na obaranje nivoa podzemnih voda {ireg regiona Ma~ve

Zahvata se Sniènje nivoa podzemnih voda (m) - LokalitetiQ (l/s) No}aj Beloti} Duvani{te Bogati} Klenje Zimnak1 100 1.4 2.4 2.6 2.4 2.5 2.12 200 2.6 4.0 4.1 4.4 4.6 4.73 300 3.7 5.6 5.4 6.6 7.2 5.14 400 4.7 6.3 6.8 8.4 9.1 6.55 500 5.6 8.0 8.2 10.3 11.1 8.1


110


Izvori{te "Mali Zabran" 200Izvori{te "Tabanovi}" 200

1 Izvori{te Sremske Mitrovice 180Ostali potro{a~i (vodosnabdevanje i poljoprivreda) 200Hemijska industrija "Zorka" 130Potencijalno izvori{te Beograda "Crna Bara" 1 100

Slika 6.1.34. - Karta regiona Ma~vanske izdani - varijanta 1


111






112






113






114






115

Zavr{na napomena

Dobijeni rezultati pokazuju da je pri zahvatanju znatnih koli~ina redaveli~ine nekoliko kubika sa lokaliteta "Crna Bara", do{lo do obaranja nivoa podzemnihvoda prakti~no na ~itavom izu~avanom regionu Ma~ve. Ako se sa zahvatanjem pri|ebliè reci Drini, onda se sa hidrauli~kog aspekta mogu dobiti povoljniji uslovi, odnosnomanja obaranja nivoa podzemnih voda zone zale|a, ali se uslovi kvaliteta vode mogupogor{ati. O~igledno je da se kod pristupa otvaranju izvori{ta "Crna Bara" o ovomemora voditi ra~una i da sva predloèna re{enja moraju obuhvatitisve objekte koji }eomogu}avati koegzistenciju izvori{ta, poljoprivrede i ostalih privrednih aktivnosti u{iroj zoni izu~avanog regiona. Na nivou danas raspoloìvih podataka, dobijenihrezultata prora~una, mogu se na nivou procene iskazati koli~ine reda veli~ine 3 - 4 m3/skoje se mogu zahvatiti i dopremati do Beograda u sklopu dugoro~nog planiranjavodosnabdevanja grada.

Zahvatanje i dopremanje 3 - 4 m3/s do Beograda, uklju~uju}i i objekte zaodràvanje pribli`no konstantne proizvodnje na izvori{tu, podrazumeva realizacijuslede}ih komponenti re{enja, i to:

− Terenski istra`ni radovi, studije i izrada tehni~ke dokumentacije,− Izrada 30 - 50 bunara sa horizontalnim drenovima,− Ekspropiracija terena, 1 000 ha,− Dva cevovoda ∅ 1 400 mm, duìne 110 km,− Crpne stanice,− Postrojenja za tretman vode,− Po potrebi izrada infiltracionih jezera povr{ine oko 400 ha,− Ostali radovi.

[ematski prikaz trase potisnog voda za zahvatanje i dopremanje podzemnihvoda sa lokaliteta "Crna Bara" do Beograda dat je na slici 6.1.39.


116

Slik

a 6.

1.39

. - [

emat

ski p

rika

z tr

ase

potis

nog

voda

za

zahv

atan

je i

dopr

eman

je p

odze

mni

h vo

da s

a lo

kalit

eta

"Crn

a B

ara"

d

o B

eogr

ada


117

6.2. HIDRODINAMI^KA ISTRA@IVANJA U CILJUDEFINISANJA KOLIÎNA PODZEMNIH VODAKOJE SE MOGU ZAHVATITI SA VELIKOGRATNOG OSTRVA

6.2.1. Uvod

U cilju definisanja koli~ina podzemnih voda koje se mogu zahvatiti saregiona Velikog Ratnog Ostrva, za potrebe Beogradskog vodovoda, respektuju}iurbanisti~ke namene i sadràje, pristupilo se hidrodinami~kim istraìvanjima ovoglokaliteta. Osnovni zadatak hidrodinami~kih istraìvanja bio je definisanje varijantnihkoli~ina podzemnih voda koje se mogu zahvatiti iz regiona Velikog Ratnog Ostrva, uzdefinisanje reìma podzemnih voda za odgovaraju}e koli~ine zahvatanja.

Koncepcija hidrodinami~ke studije izu~avanog podru~ja Velikog RatnogOstrva sastojala se u primeni matemati~kog modela kao savremenog instrumentasinteze svih raspoloìvih podloga i podataka.

Za potrebe hidrodinami~kih istraìvanja zone Velikog Ratnog Ostrva izra|enje matemati~ki model kojim je, osim podru~ja samog ostrva, obuhva}ena i ne{to {irazona u cilju obezbe|enja mogu}nosti zadavanja realnog hidrauli~kog odstojanjakonture napajanja na potezu obala Velikog Ratnog Ostrva - re~ni tokovi Save i Dunava(slika 6.2.1.) .

6.2.2. Studijsko-istra`ni radovi

Izu~avano podru~je Velikog Ratnog Ostrva, povr{ine oko 175 ha, ograni~enoje sa severne strane tokom Dunava, sa zapadne i ju`ne strane rukavcem Dunava, dokisto~nu granicu predstavlja tok reke Save (slika 6.2.2.). Sa hidrodinami~kog aspektaVeliko Ratno Ostrvo predstavlja specifi~an slu~aj za izu~avanje.

Veliko Ratno Ostrvo je nastalo mehani~kim radom Dunava, taloènjemsedimenata. Sa pedolo{kog aspekta ono se moè definisati kao akumulativna aluvijalnatvorevina Dunava. Povremene poplave Velikog Ratnog Ostrva uti~u na izmenu njegovemorfologije, kako u prostornom tako i u vertikalnom smislu, po{to iz godine u godinudolazi do taloènja peskovito-glinovitih sedimenata. Na prostornu izmenu morfologijeVelikog Ratnog Ostrva uticali su eroziono-sedimentacioni procesi re~nog toka Dunavau sektoru rukavca i u glavnom toku. O~igledno je da su se najve}e promene odvijale uglavnom toku Dunava, dok su promene u rukavcu bile znatno manje.

Veliko Ratno Ostrvo ima ravni~arski karakter sa prose~nom kotom terenaoko 72.00 mnm. Nasjvi{a kota iznosi 73.50 mnm u zoni mikrouzvi{enja, a najnià oko70.00 mnm u zoni mikrodepresija. Zone mikrouzvi{enja i mikrodepresija su nastale kaoposledica neujedna~enog akumulativnog dejstva poplavnih voda. Postoje dva izrazitalokaliteta ja~e izraènih mikrodepresija u sredi{njem delu ostrva. Ove mikrodepresijesu u ve}em delu godine zabarene (slika 6.2.2.).


118

Slika 6.2.1. - Karta izu~avanog podru~ja


119

Slika 6.2.2. - Podru~je Velikog Ratnog Ostrva


120

Za potrebe "Hidrogeolo{ke studije Velikog Ratnog Ostrva". izveden jeodre|en broj istra`nih bu{otina u periodu od decembra 1978. do februara 1979. godine,i to: istra`ne bu{otine - pijezometri PS-101 do PS-119 i bu{otine u zoni cevastog bunaraCB-100, PS 100 do PS-100-7.

U periodu od septembra 1972. godine, izvedene su istra`ne bu{otine B-1 doB-13. Poloàj izvedenih istra`nih objekata prikazan je na slici 6.2.2. Kori{}enjemraspoloìvog fonda podataka izra|ena su 4 hidrogeolo{ka profila I-I, II-II, III-III, IV-IV (slika 6.2.3.).

Povlatni sloj ~ini, najve}im delom, peskovita glina, mo}nosti 2 - 6 m, a ispodnjega se nalaze {ljunkovito-peskovite vodopropusne naslage mo}nosti 15 - 25 m.[ljunkovito-peskovite naslage su ispresecane proslojcima glinovitog odnosnomuljevitog sastava, mo}nosti 0.5 - 3 m, ~ije postojanje, u svkom slu~aju, umanjujefiltraciona svojstva akvifera sa aspekta vodopropusnosti. Podinu kvartarnih {ljunkovito-peskovitih sedimenata ~ine tercijarne gline. Vrednost koeficijenta filtracije, dobijena naosnovu analize granulometrijskog sastava, kre}e se od 1 x 10-2 do 1 x 10-1 cm/s (tabela6.2.1.).

Tabela 6.2.1. Vrednosti koeficijenata filtracije

Broj sonde Koeficijent filtracije K (cm/s)101 3.3 x 10-1

102 5.0 x 10-2

103 4.0 x 10-2

104 4.0 x 10-2

105 5.0 x 10-2

106 7.0 x 10-2

107 3.2 x 10-1

108 1.0 x 10-2

109 2.0 x 10-2

110 4.5 x 10-1

111 6.0 x 10-2

112 3.0 x 10-2

113 7.0 x 10-2

114 8.0 x 10-2

115 5.0 x 10-2

116 6.0 x 10-2

117 4.0 x 10-2

118 2.0 x 10-2

119 5.0 x 10-2

Na osnovu sprovedenog opita probnog crpljenja i obradom podataka istogprimenom matemati~kog modela dobijene su slede}e vrednosti:

− koeficijent vodoprovodnosti T=0.006 m2/s,− hidrauli~ko udaljenje bunara od reke u zoni crpljenja iznosi 30 m,

koje su posluìle kao polazne vrednosti u procesu tariranja matemati~kog modela.


121

Slika 6.2.3. - Popre~ni hidrogeolo{ki profili


122

Po~etkom septembra 1980. godine zapo~eta su sistematska merenja nivoapodzemnih voda na odabranim karakteristi~nim ta~kama. Rezultati ovih merenjaposluìli su kod izrade i tariranja matemati~kog modela, posebno za definisanjehidrauli~kog ekvivalentnog rastojanja kontakta reke Dunava i Save od obale VelikogRatnog Ostrva i prikazani su na slikama 6.2.4. i 6.2.5.

Na osnovu datih podataka o oscilacijama nivoa podzemnih voda o~igledno jeda postoje razlike u duìni hidrauli~kog ekvivalentnog rastojanja reka od obale,posebno na delu rukvca Dunava, a posebno na delu glavnog toka Dunava i Save.

6.2.3. Matemati~ki model

Na osnovu sprovedenih analiza postoje}ih podataka, rezultata terenskihradova i odre|enih ispitivanja primenom matemati~kog modela, u toku tariranjamodela koji je u prvoj fazi radova obuhvatao samo izu~avano podru~je Velikog RatnogOstrva (slika 6.2.2.), do{lo se do zaklju~ka da podru~je matemati~kog modela mora daobuhvata ve}e prostranstvo od samog podru~ja Velikog Ratnog Ostrva. Ovo jeprouzrokovalo odre|eno pro{irenje studijsko-istra`nih radova i ukulju~ivanje delabeogradskog izvori{ta na kome se nalaze vodozahvatni sistemi, bunari sa horizontalnimdrenovima tipa Ranney (Ranney bunari) RB-I, RB-II i RB-IV. Uzimanjem ve}e zoneza podru~je matemati~kog modela od samog podru~ja Velikog Ratnog Ostrva bazira sena ~injenici o evidentnom postojanju veze rada "Ranny bunara" RB-I, RB-II i RB-IVna reìm podzemnih voda na Velikom Ratnom Ostrvu (pijezometarske bu{otine -grupe 104 i 105), sa niìm nivoima podzemnih voda od nivoa u ostalim osmatra~kimpijezometrima Velikog Ratnog Ostrva (kao direktna posledica rada "Ranny bunara"RB-II i RB-IV).

Hidrodinami~ka analiza vodonosnog sloja na Velikom Ratnom Ostrvu kojatreba da da odgovor o mogu}nostima njegovog kori{}enja za potrebe vodosnabdevanja,sprovedena je primenom matemati~kog modela {ireg izu~avanog podru~ja sauklju~ivanjem postoje}eg dela beogradskog izvori{ta u zoni novobeogradskog platoa(slika 6.2.1.).

Izu~avano {ire podru~je Velikog Ratnog Ostrva (slika 6.2.1.) izdeljeno je nakvadratnu mreù, veli~ine kvadrata 50 x 50 m, pri ~emu je uzeto da svaki elementpredstavlja homogenu sredinu sa fizi~kog i hidrodinami~kog aspekta.

Svakom kvadratu, odnosno polju modela, mogu}e je zadati odgovaraju}ehidrodinami~ke, odnosno odgovaraju}e grani~ne uslove.

Povr{ina same {ire zone Velikog Ratnog Ostrva reprezentovana je sa 750polja, dok je ukupna povr{ina obuhva}ena modelom reprezentovana sa 4 170 polja.

Na osnovu raspoloìvih podataka o izvr{enim istra`nim bu{enjima u zoniVelikog Ratnog Ostrva definisana je geometrija izu~avane izdani. Lokacije istra`nihbu{otina su raspore|ene du` obale Velikog Ratnog Ostrva, tako da se, kod definisanjageometrije (podine i povlate) izdani, za sredi{nji deo po{lo se od interpolacijeraspoloìvih podataka za obodni deo ostrva. Za {ire izu~avano podru~je ovi podaci sudobijeni na osnovu ranije izvr{enih bu{enja. Karta kote podine prikazana je na slici6.2.6, dok je karta kota povlate prikazana na slici 6.2.7.


123

Slik

a 6.

2.4.

- O

scila

cije

niv

oa p

odze

mni

h vo

da u

pos

toje

}im

pije

zom

etri

ma

na V

elik

om R

atno

m O

strv

u (I

deo

)


124

Slik

a 6.

2.4.

- O

scila

cije

niv

oa p

odze

mni

h vo

da u

pos

toje

}im

pije

zom

etri

ma

na V

elik

om R

atno

m O

strv

u (I

I de

o)


125

Slika 6.2.6. - Karta kota podine


126

Slika 6.2.7. - Karta kota povlate


127

Definisanje uslova i mogu}nosti eksploatacije podzemne vode sa podru~jaVelikog Ratnog Ostrva zahtevalo je odre|ivanje vrednosti parametara porozne sredine:T (transmisibilnosti), ε (specifi~ne izda{nosti), i b (hidrauli~ke udaljenosti konturenapajanja). Vrednost vodoprovodnosti T uzeta je na bazi raspoloìvih podataka ovrednostima koeficijenata filtracije K, kao i na bazi sprovedenog opita crpljenja nabunaru CB-100 i izvr{ene hidrodinami~ke obrade podataka probnog crpljenjaprimeniom matemati~kog modela. Vrednost vodoprovodnosti za zonu bunara CB-100iznosi 6 x 10-3 m2/s i ova vrednost je uzeta kao prva aproksimativna vrednost zamodelska ispitivanja ( napominje se da, s obzirom na relativno ujedna~enehidrogeolo{ke karakteristike ~itavog izu~avanog podru~ja, nisu o~ekivana ve}aodstupanja vrednosti vodoprovodnosti za {ire podru~je od podataka dobijenih zalokalitet bunara CB-100). Izvr{ena terenska merenja oscilacija nivoa podzemnih voda upijezometrima na Velikom Ratnom Ostrvu i nivoima u Savi i Dunavu u periodu odseptembra 1980. do avgusta 1981. godine kori{}ena su pri tariranju matemati~kogmodela. Tariranje je izvr{eno u nestacionarnim uslovima.

Za matemati~ki model {ireg izu~avanog podru~ja Velikog Ratnog Ostrva kaograni~ni uslovi uzeti su odgovaraju}i vodostaji reka Dunava i Save (nivoi Dunava i Saveuzeti su na bazi vodostaja registrovanih na vodomernoj stanici "Pristani{te" za rekuSavu) kao severna i isto~na kontura modela. Grani~ni uslovi na zapadnoj i ju`nojgranici modela dobijeni su na osnovu analize pijezometarskih nivoa koji su registrovanina izu~avanom podru~ju u ranijim periodima. Pored reprezentovanja adekvatnih nivoana modelu su, kao grani~ni uslovi, zadavani i odre|eni proticaji.

Na osnovu padova nivoa podzemnih voda iz pravca Zemuna izra~unati suproticaji na zapadnoj granici (tj. koli~ine voda, tzv. dinami~ka rezerva, na koje se moèra~unati pri eksploataciji) i, analogno tome, proticaji na ju`noj granici, a za razli~itenivoe registrovane na Dunavu i Savi.

Grani~ni uslovi na jugu Velikog Ratnog Ostrva (u prirodi se tu nalazirukavac Dunava) predstavljali su poseban problem. Usled izraène kolmiranosti korita,rukavac Dunava se nije mogao tretirati kao kontura napajanja, jer je koli~ina vode kojase iz njega infiltrira u poroznu sredinu bila veoma mala, reda veli~ine 0.5 l/s poelementu polja modela (50 x 50 m).

Na izu~avanom regionu Velikog Ratnog Ostrva uzete su sumarne vrednostiinfiltracije od padavina i evapotranspiracije i reprezentovane su kao odre|eni proticajipo svakom polju modela. Moralo se i}i na heterogen raspored infiltracije po modeluobzirom na razli~ite uslove u povr{inskim slojevima na podru~ju Velikog RatnogOstrva i na {irem razmatranom podru~ju (novobeogradski plato). Za polazne vrednostiu procesu tariranja modela uzete su vrednosti od oko 0.006 l/s po polju za NoviBeograd (10 - 12% prose~nih godi{njih padavina), dok je za Veliko Ratno Ostrvodobijena infiltracija 20 - 30% prose~nih godi{njih padavina.

Na podru~ju samog Velikog Ratnog Ostrva eksploatacija podzemnih vodanije prisutna. Hidrodinami~ka analiza uslovila je pro{irenje matemati~kog modela kojije obuhvatio i postoje}e "Ranny bunare" na U{}u RB-II, RB-IV i RB-I.

Pri tariranju na matemati~kom modelu je simuliran rad bunara RB-II i RB-IV sa proizvodnjom od oko 320 l/s. RB-II je radio, u periodu za koji je vr{eno tariranje,sa oko 120 l/s, a RB-IV, za isti period, sa oko 200 l/s. RB-I nije uzet u proces tariranjamodela, jer je u periodu istra`nih radova (od septembra 1980. do avgusta 1981. godine)uglavnom bio van upotrebe, ali je uklju~en na modelu pri ispitivanju uslovaeksploatacije podzemne vode (eksploatacione {eme od 1 - 6).


128

6.2.4. Tariranje matemati~kog modela Velikog Ratnog Ostrva

U periodu od septembra 1980. do po~etka avgusta 1981. godine vr{eno jesistematsko merenje nivoa podzemnih voda na Velikom Ratnom Ostrvu. Vode}ira~una o rezultatima ovih merenja u periodu septembar-decembar 1980. godine, uperiodu od decembra 1980. do marta 1981. godine merenja nivoa podzemnih voda sunastavljena, s tim {to su u osmatra~ku mreù uklju~eni "novi" pijezometri, jer jeo~ekivana pojava visokih nivoa Dunava, uobi~ajenih za ovaj period u godini, koja bionemogu}ila pristup pojedinim "starim" pijezometrima i osmatranje nivoa podzemnihvoda u njima usled plavljenja vodama Dunava i Save.

Do potpunog prestanka osmatranja pijezometara na Velikom RatnomOstrvu do{lo je 11.03.1981. godine usled nailaska poplavnih talasa na rekama Dunavu iSavi koji su onemogu}ili pristup na ostrvo. Merenja su nastavljena po~etkom maja1981. godine, kada se povukla poplavna voda, s tim {to je, u periodu od maja dopo~etka avgusta 1981. godine, pove}an broj osmatra~kih pijezometara uklju~ivanjem umerenje grupa pijezometara 54 i 55 na desnoj obali rukavca.

Vode}i ra~una o raspoloìvom fondu podataka (vodostaji Save i Dunava ipromene nivoa podzemnih voda u pijezometrima na Velikom Ratnom Ostrvu) zaizu~avano podru~je Velikog Ratnog Ostrva, za proces tariranja matemati~kog modelau nestacionarnim uslovima, usvojen je period oktobar-novembar 1980.godine, dok supodaci o osmotrenim nivoima podzemnih voda kori{}eni u cilju verifikacije dobijenihrezultata.

Na osnovu rezultata osmatranja nivoa podzemnih voda na Velikom RatnomOstrvu koja su vr{ena u toku 1980. i po~etkom 1981. godine, kao i na osnovu podatakao dnevnim vodostajima registrovanim na Dunavu (vodomerna stanica "Zemun") i Savi(vodomerna stanica "Beograd") usvojeno je da se promene nivoa podzemnih vodaregistrovane u pijezometrima, kao i promene Dunava i Save u zoni Velikog RatnogOstrva u procesu tariranja matemati~kog modela reprezentuju osrednjenimvrednostima sa vremenskim intervalom od 5 dana.

Ovi osrednjeni petodnevni nivoi Dunava i Save kori{}eni su kao grani~niuslovi pri tariranju matemati~kog modela u nestacionarnim uslovima. Na osnovuhistograma oscilacija nivoa Dunava i Save i veli~ine infiltracije, a za pretpostavljeneparametre porozne sredine, izvr{en je na matemati~kom modelu prora~un oscilacijanivoa podzemnih voda u nestacionarnim uslovima.

Veli~ina infiltracije usvojena je na osnovu osrednjenih petodnevnih padavinakoje su registrovane na hidrolo{koj stanici Zemun i poznavanja povlatnog materijala idubine zaleganja nivoa podzemnih voda.

Parametri koji su varirani u procesu tariranja matemati~kog modela suveli~ina vodoprovodnosti vodonosnog sloja T i veli~ina specifi~ne izda{nosti ε. Prora~unje vr{en uz pretpostavke homogenog, odnosno nehomogenog rasporeda vrednostivodoprovodnosti T.

U po~etnoj fazi tariranja pretpostavljen je homogen rasporedvodoprovodnosti po ~itavom razmatranom podru~ju. Vrednosti vodoprovodnosti iznosiT=6 x 10-3 m2/s. Ova vrednost vodoprovodnosti je usvojena kao prva polaznaaproksimacija u procesu tariranja matemati~kog modela na bazi obrade podatakaprobnog crpljenja bunara CB-100.

Dalje, u toku tariranja, razmatran je heterogen raspored vodoprovodnosti(5.0 - 24.0 x 10-3 m2/s) koja je sra~unata kao proizvod vrednosti koeficijenata filtracije K


129

pojedinih slojeva i debljine odgovaraju}ih slojeva (podaci su dobijeni na osnovurezultata bu{enja sonda`no-istra`nih bu{otina na Velikom Ratnom Ostrvu).

Tariranje matemati~kog modela smtrano je zavr{enim kada je dobijenozadovoljavaju}e slaganje izme|u osrednjenih petodnevnih oscilacija nivoa podzemnevode registrovanih u osmatra~kim pijezometrima (periodi) i oscilacija dobijenih namatemati~kom modelu. Kao krajnji rezultat tariranja modela dobijeni su osnovniparametri vodonosnog sloja Velikog Ratnog Ostrva.

Prose~na vrednost vodoprovodnosti (slika 6.2.8.) se kre}e od 5 x 10-3 do 10 x10-3 m2/s, sa izuzetkom uè zone u pravcu "Ranney bunara" RB-II i RB-IV na U{}u igrupe pijezometara 104 na Velikom Ratnom Ostrvu. Izraèn uticaj rada "Ranneybunara" na nivo podzemnih voda moè se objasniti postojanjem dominantong pravcastrujanja podezemne vode, odnosno zone sa pove}anim vrednostima koeficijenatafiltracije odnosno vrednosti transmisibilnosti T.

Na osnovu tariranja matemati~kog modela dobijena je prose~na vrednostspecifi~ne izda{nosti ε koja iznosi 0.05.

Definisana vrednost udaljenosti hidrauli~kog kontakta u odnosu na fizi~kikontakt reka - porozna sredina za severnu (kontakt Dunav - Veliko Ratno Ostrvo) iisto~nu granicu (kontakt Sava - U{}e i Sava - Veliko Ratno Ostrvo). Kori{}enjemrezultata opita probnog crpljenja izvr{enog na Velikom Ratnom Ostrvu (probnocrpljenje bunara CB-100), analize depresija registrovanih u RB-II, RB-IV i okolnimpijezometrima na U{}u, analize oscilacija podzemne vode u osmatra~kimpijezometrima na Velikom Ratnom Ostrvu, kao finalni produkt tariranja, poredostalog, definisane su vrednosti udaljenosti hidrauli~kog kontakta (b) u odnosu nafizi~ki kontakt reka - porozna sredina i to:

− obala Velikog Ratnog Ostrva - reka Dunav, glavni tok, reda veli~ine b=50- 150 m;

− obala Velikog Ratnog Ostrva - reka Sava, reda veli~ine b=50 - 100 m;− obala novobeogradskog platoa (U{}e) - reka Sava, reda b=80 - 200 m.

Posle faze tariranja modela dobijene su vrednosti infiltracije. Nanovobeogradskom platou ova vrednost iznosi 0.006 l/s po polju, {to predstavlja 10-12%prose~nih godi{njih padavina, dok je za Veliko Ratno Ostrvo dobijena infiltracija od0.016 l/s po polju, {to predstavlja 20-30% od prose~nih godi{njih padavina.

Tariranjem matemati~kog modela dobijena je i koli~ina vode koja se infiltriraiz rukavca u poroznu sredinu. Ova koli~ina je reda veli~ine 20-30 l/s na ~itavoj povr{inirukavca. Interesantno je napomenuti da su u procesu tariranja stavljanjem ve}ihvredosti infiltracionih koli~ina na delu rukavca (50, 100 i vi{e l/s), dobijene znatno ve}evrednosti pijezometarskih nivoa na modelu u odnosu na registrovane nivoe u prirodi.


130

Slika 6.2.8. - Karta reprezentativnih vrednosti


131

Kada je dobijeno zadovoljavaju}e slaganje oscilacija nivoa podzemnih vodaregistrovanih u prirodi i oscilacija dobijenih na matemati~kom modelu faza tariranjamodela je zavr{ena. Predpostavljeni parametri porozne sredine su usvojeni kaovrednosti koje su najbliè realnim, pa se pristupilo ispitivanju uslova i mogu}nostieksploatacije podzemnih voda na razmatranom podru~ju.

Stanje koje je usvojeno kao reprezentativno, u odnosu na koje su vr{enapore|enja novodobijenih stanja pri razli~itim eksploatacionim {emama dato je na slici6.2.9. i predstavlja rekonstruisano prirodno stanje nivoa podzemnih voda {iregizu~avanog regiona pri 75% verovatno}i malih voda reke Save i Dunava. Pri ovakvomprirodnom stanju (slika 6.2.9.) dobijeni su doticaji u {ire izu~avano podru~je i to:

− doticaj iz pravca Save prema novobeogradskom platou Q=260.5 l/s;− doticaj iz pravca ju`ne granice prema novobeogradskom platou Q=43.0

l/s;− doticaj iz pravca zapadne granice prema novobeogradskom platou

Q=22.6 l/s;− doticaj iz pravca Save prema Velikom Ratnom Ostrvu Q=12.1 l/s;− doticaj iz pravca Dunava prema Velikom Ratnom Ostrvu Q=0;− doticaj od padavina - infiltracija na regionu izu~avanog podru~ja Q=33.0

l/s;

Za uslove prirodnog stanja uzeta je slede}a proizvodnja postoje}ih "Ranneybunara" na regionu novobeogradskog platoa obuhva}enim modelom i to:

− "Ranney bunar" RB-II, Q=120.0 l/s− "Ranney bunar" RB-IV, Q=200.0 l/s− "Ranney bunar" RB-I, Q=50.0 l/s


132

Slika 6.2.9. - Rekonstruisano prirodno stanje podzemnih voda izu~avanogregiona pri 75% verovatno}e malih voda reke Save i Dunava


133

6.2.5. Eksploatacione {eme

U èlji da se dobiju pouzdani polazni podaci o kapacitetima kod izradeprojekata otvaranja novog izvori{ta na Velikom Ratnom Ostrvu pristupilo semodelskim ispitivanjima razli~itih eksploatacionih {ema.

S obzirom da je dokazana direktna hidrodinami~ka veza postoje}eg izvori{tana U{}u i regiona Velikog Ratnog Ostrva, sve eksploatacione {eme sadràle su takvavarijantna ispitivanja koja su omogu}ila dobijanje podataka o ukupnom pove}anjukapaciteta sa izu~avanog regiona pri pove}anju vodozahvatnih sistema, cevastih bunaraili bunara sa horizontalnim drenovima na Velikom Ratnom Ostrvu ilinovoprojektovanih bunara sa horizontalnim drenovima na desnoj obali rukavcaDunava (bunari RB-56, RB-55 i RB-54).

Vode}i ra~una o postoje}im realnim eksploatacionim uslovima kod bunara uradu u toku varijantnih isipitivanja razli~itih eksploatacionih {ema kote nivoa ubunarima su bile uvek iste i odgovarale su fiktivnim kotama dobijenim na bazi tariranjamodela pri kojima je usagla{ena pijezometarska slika, kao i odgovaraju}a proizvodnja uprirodi i na modelu. Ovi fiktivni nivoi u bunaru sadrè, na prvom mestu, uticajekolmiranja drenova koji su primarni, kao i uticaje kolmiranja ostalih zona koji sumanjeg reda veli~ine.

Fiktivne kote u bunarima RB-II, RB-IV i RB-I iznosile su 60.70 mnm, 56.90mnm, odnosno 63.80 mnm.

Zadràvanjem istih kota u bunarima omogu}eno je registrovanje smanjenjaproizvodnje kod postoje}ih bunara kao posledica uklju~enja novih bunara bilo nadesnoj obali rukavca Dunava ili na regionu Velikog Ratnog Ostrva.

Kod uklju~ivanja u rad novoprojektovanih bunara na desnoj obali rukavcaDunava respektovane su radne kote u bunarima iz postoje}ih projekata koje se odnosena po~etnu izda{nost, i to: bunar RB-56 sa kotom 54.00 mnm, bunar RB-55 sa kotom52.00 mnm i bunar RB-54 sa kotom 51.00 mnm.

Ukupno je ispitivano deset razli~itih eksploatacionih {ema, i to:

Varijanta 1: U eksploataciji se nalaze postoje}i bunari sa horizontalnim drenovimaRB-II, RB-IV i RB-I. Na modelu su simulirani fiktivni nivoi na kotama60.70 mnm, 56.90 mnm, odnosno 63.80 mnm. Uklju~en je u proizvodnjui novoprojektovan bunar na desnoj obali rukavca Dunava RB-56, saprojektnom kotom nivoa 54.00 mnm u bunaru pri po~etnoj eksploataciji(slika 6.2.10.).

Varijanta 2: U eksploataciji se nalaze postoje}i bunari sa horizontalnim drenovimaRB-II, RB-IV i RB-I. Na modelu su simulirani fiktivni nivoi na kotama60.70 mnm, 56.90 mnm, odnosno 63.80 mnm. Uklju~eni su uproizvodnju i novoprojektovani bunari sa horizontalnim drenovima nadesnoj obali rukavca Dunava RB-56, RB-55 i RB-54 sa odgovaraju}improjektnim kotama nivoa u bunarima 54.00 mnm, 52.00 mnm, odnosno51.00 mnm (slika 6.2.11.). Kote nivoa se odnose na uslove po~etneeksploatacije.

Varijanta 3: U eksploataciji se nalaze tri novoprojektovana bunara sa horizontalnimdrenovima, a sve kao kod varijante 2. Na Velikom Ratnom Ostrvu ueksploataciji se nalazi 21 cevasti bunar sa ukupnom proizvodnjom od 21x 20=420 l/s. Bunari su postavljeni du` obale prema Dunavu i Savi(slika 6.2.12.).


134

Varijanta 4: U eksploataciji se nalaze tri postoje}a i tri novoprojektovana bunara sahorizontalnim drenovima, a sve kao kod varijante 2. Na VelikomRatnom Ostrvu u eksploataciji se nalazi 40 cevastih bunara, sa ukupnomproizvodnjom od 40 x 20=800 l/s. Bunari su postavljeni du` obaleVelikog Ratnog Ostrva (slika 6.2.13.).

Varijanta 5: U eksploataciji se nalaze tri novoprojektovana bunara sa horizontalnimdrenovima, a sve kao kod varijante 2. Na Velikom Ratnom Ostrvu ueksploataciji se nalazi 6 "Ranney bunara" postavljenih na obali VelikogRatnog Ostrva prema tokovima reka Dunava i Save. Radneeksploatacione kote u bunarima su iznosile 55.00 mnm, {to predstavljaprose~no oko 10.0 m iznad kote podine u regionu postavljanja "Ranneybunara" (slika 6.2.14.)

Varijanta 6: U eksploataciji se nalaze tri postoje}a i tri novoprojektovana bunara sahorizontalnim drenovima, a sve kao kod varijante 2. Na VelikomRatnom Ostrvu u eksploataciji se nalazi 10 "Ranney bunara"postavljenih du` obale Velikog Ratnog Ostrva. Radne eksploatacionekote iznosile su 55.00 mnm, {to predstavlja prose~no oko 10.0m iznadkote podine na izu~avanom regionu Velikog Ratnog Ostrva (slika6.2.15.).

Varijanta 7: U eksploataciji se nalaze postoje}i bunari sa horizontalnim drenovimaRB-II, RB-IV i RB-I. Na modelu su simulirani fiktivni nivoi na kotama60.70 mnm, 56.90 mnm, odnosno 63.80 mnm. Na Velikom RatnomOstrvu u eksploataciji se nalazi 21 cevasti bunar, sa ukupnomproizvodnjom od 21 x 20 l/s. Bunari su postavljeni du` obale, premaDunavu i Savi.

Varijanta 8: U eksploataciji se nalaze tri postoje}a bunara sa horizontalnimdrenovima, simulirana kao kod varijante 7. Na Velikom Ratnom Ostrvuu eksploataciji se nalazi 40 cevastih bunara sa ukupnom proizvodnjomod 40 x 20=800 l/s. Bunari su postavljeni du` obale Velikog RatnogOstrva.

Varijanta 9: U eksploataciji se nalaze tri postoje}a bunara sa horizontalnimdrenovima, simulirana kao kod varijante 7. Na Velikom Ratnom Ostrvuu eksploataciji se nalazi 6 "Ranney bunara" postavljenih na obaliVelikog Ratnog Ostrva prema tokovima reka Dunava i Save. Radneeksploatacione kote u bunarima iznosile su 55.0 mnm, {to predstavljaprose~no oko 10.0 m iznad kote podine u regionu postavljanja "Ranneybunara".

Varijanta 10: U eksploataciji se nalaze tri postoje}a bunara sa horizontalnimdrenovima, simulirana kao kod varijante 7. Na Velikom Ratnom Ostrvuu eksploataciji se nalazi 10 "Ranney bunara" postavljenih du` obaleVelikog Ratnog Ostrva. Radne eksploatacione kote iznosile su 55.00mnm, {to predstavlja prose~no 10.0 m iznad kote podine na izu~avanomregionu Velikog Ratnog Ostrva.


135

Slika 6.2.10. - Eksploataciona {ema - varijanta I


136

Slika 6.2.11. - Eksploataciona {ema - varijanta II


137

Slika 6.2.12. - Eksploataciona {ema - varijanta III


138

Slika 6.2.13. - Eksploataciona {ema - varijanta IV


139

Slika 6.2.14. - Eksploataciona {ema - varijanta V


140

Slika 6.2.15. - Eksploataciona {ema - varijanta VI


141

Na osnovu rezultata ispitivanja varijanti eksploatacionih {ema dat je uporednipregled novouklju~enih vodozahvatnih sistema sa postoje}im bunarima i dobijenimukupnim koli~inama vode sa izu~avanog regiona Velikog Ratnog Ostrva (tabela 6.2.2.).

6.2.6. Zaklju~ak

Na osnovu raspoloìvih podataka, sprovedenih studijskih istra`nih radova,odnosno u finalu hidrodinami~kih istraìvanja, moè se zaklju~iti slede}e:

− Dokazana je direktna hidrodinami~ka veza postoje}eg izvori{ta na U{}u("Ranney bunari" RB-I, RB-II i RB-IV) i regiona Velikog Ratnog Ostrva.Ovo je uslovilo da su sve eksploatacione {eme sadràle takva varijantnaispitivanja koja su omogu}ila dobijanje podataka o ukupnom pove}anjukapaciteta sa izu~avanog regiona pri pove}anju broja vodozahvatnihsistema, cevastih ili bunara sa horizontalnim drenovima na VelikomRatnom Ostrvu, odnosno novoprojektovanih bunara na desnoj obalirukavca Dunava (bunari RB-54, RB-55 i RB-56).

− Koli~ina vode koja se infiltrira du` celog rukavca u poroznu sredinu, reda

veli~ine 20-30 l/s, ukazuje na postojanje prakti~no zatvorenog kontaktarukavca Dunava sa poroznom sredinom. Iz ovog proizilazi da, satehni~ko-ekonomskog aspekta, izrada bunara RB-54, RB-55 i RB-56 nijeopravdana.

− Sa Velikog Ratnog Ostrva procenjuju se koli~ine podzemnih voda koje semogu zahvatiti, a koje ne bi uticale na opadanje aktivnih bunara na U{}u,reda veli~ine 800 l/s. Kod izbora konstrukcijeza zahvatanje, vode}i ra~unao granulometrijskom sastavu zrnastog materijala izdani, izvr{i}e se izborizme|u cevastih bunara i bunara sa horizontalnim drenovima. Koli~ina od800l/s se moè zahvatiti sa orjentaciono, 40 cevastih bunara ili 6 bunara sahorizontalnim drenovima. Pri proceni eksploatacionih koli~ina sa VelikoRatnog Ostrva pretpostavljeno je da se u naredom periodu ne menja brojbunara na U{}u, odnosno da ne do|e do zna~ajnijih promena u reìmueksploatacije postoje}ih bunara.


142

Tabela 6.2.2. - Varijante ekploatacije reni bunara

Vodozahvat Priroda VARIJANTE EKSPLOATACIJE

(l/s) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

110 91 89 76 81 74 120 98 107 87

-10 -0

-29 -22

RB-II 120 -31 -13

-44 -33

-39

-46

193 179 178 170 173 169 198 184 190 177

-7 -2

-21 -16

? RB-IV 200 -22 -10

-30 -23

-27

-21

46 39 38 36 37 35 49 43 46 40

-5 -1

-11 -7

RB-I 50 -12 -4

-14 -10

-13

-15

ukupne koli~ine vode

dobijene iz starih RB 349 309 305 282 291 278 367 325 343 304

Ukupni gubici vode -21 -61 -64 -88 -79 -92 -3 -45 -27 -66

D. obala RB-54 126 121 89 106 86

rukavca RB-55 91 87 56 77 56

Dunava RB-56 146 90 85 44 75 48

Ukupno 146 307 293 189 258 190

Veliko Cevasti

Ratno bunari 420 800 420 800

Ostrvo Ranney

bunari 994 1313 1049 1429

Ukupno 146 307 713 989 1252 1503 420 800 1049 1429

Ukupno stari+novopro-

dobijene jektovani bunari 495 616 1018 1271 1543 1781 787 1125 1392 1733

koli~ine realno pove}a-

vode nje kapac. izv. 125 246 649 901 1173 1411 417 755 1022 1363


143

6.3. REZULTATI HIDRODINAMI^KIH ISTRA@IVANJA U VEZIPRO[IRENJA KAPACITETA IZVORI[TA PODZEMNIH VODA"NOVO ZMIRNEVO" - BITOLJ

6.3.1. Uvod

Grad Bitolj za potrebe vodosnabdevanja u periodu izu~avanja (1978 - 1979.godine), koristio je dva izvori{ta, izvori{te povr{inskih voda sa Pelistera i izvori{tepodzemnih voda sa regiona "Novo Zmirnevo". Kori{}enje povr{inskih voda sa Pelisterapredstavljalo je osnovu vodosnabdevanja grada Bitolja, a duìna trajanja angaòvanjaovog sistema u toku godine je bila u direktnoj vezi sa klimatsko - meteorolo{ko -hidrolo{kim uslovima odgovaraju}eg slivnog podru~ja ovog izvori{ta.

Zahvatanjem podzemnih voda sa izvori{ta "Novo Zmirnevo" pokrivao sepostoje}i deficit u snabdevanju vodom grada Bitolja, u svim periodima smanjenihdotoka povr{inskih voda sa Pelistera.

Kapacitet izvori{ta "Novo Zmirnevo" bio je limitiran sa aspekta koli~ine vode,a i hidrohemijski uslovi na ovom izvori{tu su se nalazili na granici propisa za mogu}nostdirektne upotrebe vode za vodosnabdevanje bez prethodnog tretmana. Tada, postoje}iprirodni uslovi na novom izvori{tu sa aspekta koli~ina vode i hidrohemijskih osobinadavali su izvori{tu "Novo Zmirnevo" rang privremenog - prelaznog re{enja u sklopukoncepcije dugoro~nog snabdevanja vodom grada, izgradnjom sistema "Streèvo", {to jei od strane stru~nih slu`bi Vodovoda Bitolj bilo akceptirano.

I u uslovima trajnog prelaska na eksploataciju sistema "Streèvo" zavodosnabdevanje grada Bitolja, postoje}e izvori{te "Novo Zmirnevo", sa svojimraspoloìvim kapacitetom, predstavlja}e odre|eni potencijal sa kojim grad uvek moèraspolagati.

Vode}i ra~una o vremenu potrebnom za realizaciju sistema "Streèvo" ievidentnim naraslim potrebama za vodom, pristupilo se odre|enim terenskim istudijsko istra`nim radovima na {irem regionu izvori{ta "Novo Zmirnevo" u ciljupro{irenja kapaciteta izvori{ta podzemnih voda i definisanja realnih mogu}nostiizvori{ta sa aspekta koli~ina vode i vremena eksploatacije.

Pored izvr{ene obrade i analize raspoloìvog fonda podataka (geolo{ko -hidrogeolo{ki, hidrodinami~ki, hidrohemijski i podaci o eksploataciji izvori{ta) izraènisu i odre|eni terenski radovi. Izra|eno je 10 sonda`no - istra`nih bu{otina, 5 novihopitno - eksploatacionih bunara sa sprovedenim testovima crpenja i organizovano jeuzimanje uzoraka i izrada hemijskih analiza vode.

6.3.2. Analize reìma i efekata eksploatacije izvori{ta

Na izu~avanom regionu izvori{ta "Novo Zmirnevo" u eksploataciji se nalaziloukupno 8 bunara promenljivih kapaciteta od 7 do 30 l/s sa odgovaraju}im depresijamaod 6 do 15 m (slika 6.3.1).


144


145

Rad svih bunara na izvori{tu bio je izrazito diskontinualan po vremenu radausled svakodnevnog uklju~enja i isklju~enja pojedinih bunara prema potrebamaprestanka rada u zimskim mesecima i prelaska na kori{}enje sistema povr{inskih vodasa Pelistera ili havarija crpki kojih je u analiziranom periodu bilo u znatnom broju(slika 6.3.2). Ukupne zapremine vode zahva}ene iz podzemlja, dobijene na osnovupodataka o ~asovima rada pumpnih agregata u svakom bunaru, prikazane su u tabeli6.3.1.

Tabela 6.3.1. Ukupne zapremine vode zahva}ene iz podzemlja, dobijene naosnovu podataka o ~asovima rada pumpnih agregata usvakom bunaru

Analizirana godinarada

1974. 1975. 1976. 1977. 1978.

Koli~ine potisnutevode u 1 000 m3

651 1 754 11 063 842 879

Za analizirani vremenski period izvr{ena je obrada svih raspoloìvihpodataka o promenama nivoa podzemnih voda kod postoje}ih bunara, kao i obradasvih raspoloìvih podataka o promenama nivoa podzemnih voda na postoje}impijezometrima uè i {ire zone izvori{ta. Ukupno su analizirane oscilacije na 35osmatra~kih pijezometara.

U zavisnosti od poloàja pojedinih parametara u odnosu na postoje}eproizvodne bunare, promene nivoa podzemnih voda se, na osnovu obra|enih podatakakre}u u granicama od 1 do 9 m. Posmatraju}i oscilacije nivoa podzemnih voda uanaliziranom vremenskom periodu od 1975. do 1978. godine, iako nisu postojalakontinualna, ve} samo povremena osmatranja (jedan mesec u 1975. godini, tri meseca1976. i osam meseci 1978. godine), moè se zaklju~iti da ne postoji trend generalnogsniènja nivoa, odnosno iscrpljenja izdani za odre|eni kapacitet rada izvori{ta uanaliziranom periodu (zapremina iscrpljene vode data je u tabeli 6.3.1). Tako|e jeevidentno da u uslovima rada vodozahvatnih objekata dolazi do privremenog sniènjanivoa podzemnih voda reda veli~ine 1 do 9 m (u zavisnosti od udaljenosti pijezometraod bunara u radu), s tim {to se posle prestanka rada bunara nivoi podzemnih vodavra}aju, posle odre|enog perioda, na po~etna kvazistacionarna stanja. Iz ovog se moèzaklju~iti da su parametri doticaja koji uti~u na obnavljanje rezervi podzemnih voda uuslovima ovakvog diskontinualnog rada izvori{ta, vode}i ra~una o vremenu rada iiscrpljenim koli~Inama vode, sigurno ve}i od koli~ina zahva}enih crpenjem iz izdaniregiona "Novo Zmirnevo".

U okviru daljih analiza postoje}ih podloga izvr{ena je obrada svihraspoloìvih podataka o hidrohemijskim karakteristikama podzemnih voda izvori{ta"Novo Zmirnevo" sa punktova bunara i istra`no - sonda`nih bu{otina.

Analizom ovih podataka moè se konstatovati postojanje nehomogenih zonana izu~avanom regionu sa razli~itim hidrohemijskim karakteristikama. Na primer,sadràj gvo`|a kre}e se u granicama od 0.0 mg/l do preko 40.0 mg/l, dok se sadràjmangana kre}e u granicama od 0.0 mg/l do 4.0 mg/l.

O ovome je vo|eno ra~una u toku procesa projektovanja i realizacijepredvi|enih istra`nih radova.


146

Slik

a 6.

3.2.

- Pr

ikaz

rad

a bu

nara

na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju


147

6.3.3. Izvr{enje terenskih istra`nih radova, izrada sonda`no -istra`nih bu{otina i eksploatacionih bunara sa obradompodataka probnog crpenja

Na osnovu izra|enog programa dopunskih istra`nih radova i projekta zaizradu eksploatacionih bunara na izvori{tu "Novo Zmirnevo", Komunalno pretprijatie"Vodovod i banji" - Bitola, angaòvalo je posebnog izvo|a~a, preduze}e "Geotehnika" izZagreba za realizaciju predvi|enih radova.

Izrada 10 sonda`no - istra`nih bu{otina na izvori{tu "Novo Zmirnevo" -Bitolj, realizovana je u periodu maj - juli 1978. godine, dok je izrada 5 noviheksploatacionih bunara sa odgovaraju}im testovima probnog crpenja realizovana uperiodu avgust - novembar 1978. godine. Lokacije sonda`no - istra`nih bu{otina i noviheksploatacionih bunara date su na situaciji (slika 6.3.1).

Na osnovu litolo{kih profila novoizvedenih sonda`no - istra`nih bu{otinamoglo se zaklju~iti slede}e:

− Krovinu, peskovito - {ljunkovito - glinovitih aluvijalnih sedimenata, ~inepeskovite gline, mo}nosti 1 - 3 m, koje se sa hidrogeolo{kog aspekta mogusmatrati slabije propusnim slojem.

− Peskovito - {ljunkovito - glinovita izdan, mo}nosti oko 40 m, mestimi~no jeprotkana glinenim so~ivima ograni~enih prostranstava pruànja. Debljineovih so~iva su u ve}ini slu~ajeva jedan metar i manje. Koeficijentineravnomernosti peskovito - {ljunkovito - glinovitog akvifera kre}u se ugranicama od U=5-15. Ovaj sloj sa aspekta postavljanja vodozahvatnihobjekata ima dominantan zna~aj.

− Ispod peskovito - {ljunkovito - glinovite izdani prostiru se glinovito - peskovitislojevi sa mestimi~no krupnim frakcijama {ljunka ~iji je koeficijentneravnomernosti U>15. Mo}nost ovog sloja iznosi vi{e od 10 m i sa aspektazahvatanja podzemnih voda predstavlja slabiju vodonosnu sredinu.

Posmatraju}i rezultate litolo{kih profila novoizvedenih sonda`no - istra`nihradova, u sklopu postoje}ih rezultata ranije sprovedenih hidrogeolo{kih istra`nihradova, moè se konstatovati zadovoljavaju}e slaganje.

U toku izrade sonda`no - istra`nih bu{otina, na svakih 5 - 10 m po dubinibu{otine uzimani su uzorci vode i izvr{ene su hemijske analize ovih uzoraka.

Ukupno su izvr{ene 63 hemijske analize. Rezultati ovih analiza ukazuju napostojanje razli~itih zona na podru~ju izvori{ta "Novo Zmirnevo" sa aspektahidrohemijskog sastava. Analizom sadràja gvo`|a i mangana kao kriti~nih parametaraovog izvori{ta sa aspekta direktnog potiskivanja vode u grad, bez prethodnog tretiranja,dobijene su vrednosti sadràja gvo`|a i mangana, Fe=0.0 mg/l, Mn=0.03 mg/l zabu{otinu IB-9, odnosno Fe=13.0 mg/l, Mn=1.0 mg/l za bu{otinu IB-7.

Izborom 5 najpovoljnijih zona, prvenstveno sa aspekta hidrohemije,definisane su mikro lokacije za izradu 5 novih eksploatacionih bunara na izvori{tu"Novo Zmirnevo".

Svi bunari, sa odgovaraju}im ispitivanjima, izvedeni su u vremenskomperiodu avgust - novembar 1978. godine. Hidrauli~ke karakteristike bunara kre}u se odQ=15 l/s pri depresiji S=4 m za bunar EB-8 do Q=16 l/s pri depresiji S=11 m za bunarEB-11. [ema tipske projektovane, odnosno izvedene bunarske konstrukcije, data je naslici 6.3.3.


148

Na osnovu podataka probnog crpenja (za svaki bunar sprovedeno je probnocrpenje sa tri sniènja u trajanju od 36 ~asova i registrovanje povratka nivoa u trajanjuod minimum 12 ~asova), pristupilo se analizi dobijenih podataka i odre|enoj obradirezultata probnog crpenja, a sve u cilju dobijanja prvih - polaznih elemenata za finalnuobradu rezultata probnog crpenja primenom hidrodinami~kog modela.

Koriste}i dobijene rezultate preliminarne obrade i na osnovu sprovedenihhidrodinami~kih prora~una primenom elektronskog ra~unara utvr|ene su realnehidrodinami~ke karakteristike porozne sredine za lokalitete novoizvedenih bunara naizvori{tu "Novo Zmirnevo".

Proces hidrodinami~kog prora~una obuhvatao je slede}e:

− Zadavanje ulaznih podataka: realni hidrogram sprovedenog testa crpenjana testiranom bunaru, karakteristike porozne sredine i geometrijskekarakteristike bunara u realnom rasponu rezultata dobijenih prethodnomobradom, kao i simuliranje reìma rada postoje}ih bunara na izvori{tu.

− Tariranje modela: usagla{avanje ra~unskih podataka sa vrednostimaregistrovanim u prirodi uz variranje razli~itih kombinacijahidrodinami~kih karakteristika porozne sredine.

− Finalni prora~un: utvr|ivanje realnih hidrodinami~kih karakteristikaporozne sredine za lokalitet svakog bunara.

Prikaz finalne hidrodinami~ke obrade podataka probnog crpenja sareprezentativnim karakteristikama porozne sredine, za jedan od 5 novoizvedenihbunara dat je na slici 6.3.4.

Dobijene vrednosti vodoprovodnosti T i specifi~ne izda{nosti ε za lokalitetenovoizvedenih bunara, generalno su istog reda veli~ine sa vrednostima utvr|enim utoku prethodnih studijsko - istra`nih radova.

S obzirom na lokacije novoizvedenih bunara koje se nalaze bliè perifernimzonama izvori{ta, dobijene ne{to niè vrednosti vodoprovodnosti i specifi~ne izda{nostimogu se smatrati logi~nim.

Realne hidrodinami~ke karakteristike porozne sredine za lokalitetenovoizvedenih bunara date su u tabeli 6.3.2.

Tabela 6.3.2. Realne hidrodinami~ke karakteristike porozne sredine zalokalitete novoizvedenih bunara

Bunar EB-7 EB-8 EB-9 EB-10 EB-11vodoprovodnost

T x 10-3 m2/s3.0 4.0 3.0 2.0 1.3

spec izda{nost 0.005 0.03 0.001 0.001 0.01


149

Slika 6.3.3. - [ema tipske projektovane bunarske konstrukcije


150

Slik

a 6.

3.4.

- R

ezul

tati

hidr

odin

ami~

ke o

brad

e bu

nara

EB

-8 n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju


151

Na osnovu rezultata sprovedenih terenskih radova na testiranjunovoizvedenih bunara, kompjuterskom obradom dobijenih podataka crpenja iutvr|ivanjem realnih hidrodinami~kih karakteristika porozne sredine, definisani supo~etni radni kapaciteti svakog novog eksploatacionog bunara posebno. Ovi radnikapaciteti dati su u tabeli 6.3.3.

Tabela 6.3.3. Po~etni radni kapaciteti novih eksploatacionih bunara

Bunar EB-7 EB-8 EB-9 EB-10 EB-11proticajQ (l/s)

9.9 - 16.0 10.0 - 15.0 13.0 - 15.2 8.6 - 14.7 14.0 - 15.8

depresijaS (m)

5.1 - 7.8 2.6 - 4.0 6.2 - 7.2 5.9 - 10.6 10.4 - 11.1

Sa ovako definisanim po~etnim kapacitetima svakog novog eksploatacionogbunara pristupilo se varijantnim hidrodinami~kim prora~unima rada ~itavog izvori{ta,menjaju}i duìnu intervala rada (uklju~enje - isklju~enje sistema) i kapaciteta samogizvori{ta, a sve u vremenskom periodu od 3.5 i vi{e godina.

Hidrodinami~ki prora~un razli~itih eksploatacionih {ema sproveden jeprimenom matemati~kog modela {ireg izu~avanog regiona "Novo Zmirnevo".

6.3.4. Analiza podloga i podataka za izu~avano podru~je "NovoZmirnevo" sa gledi{ta izrade matemati~kog modela izdani

Izu~avani region "Novo Zmirnevo" povr{ine oko 370 ha predstavlja zapadniobod Pelagonijske kotline, a istovremeno podru~je donjeg toka reke [emnice (slika6.3.1).

Podru~je "Novo Zmirnevo" obuhva}eno izu~avanjem je izdeljeno nakvadratnu mreù, veli~ine kvadrata 40 x 40 m, pri ~emu je uzeto da svaki elementpredstavlja homogenu celinu sa fizi~kog i hidrodinami~kog aspekta.

Svakom kvadratu, odnosno polju modela mogu}e je zadati odgovaraju}ehidrodinami~ke karakteristike, odnosno odgovaraju}e grani~ne uslove.

Ukupna povr{ina izu~avanog podru~ja obuhva}ena modelom reprezentovanaje sa 2 325 polja (slika 6.3.1).

Punktuelne vrednosti vodoprovodnosti T i specifi~ne izda{nosti ε koje suutvr|ene na bazi sprovedenih testova probnog crpenja i dobijenih informacija zalokalitete svih postoje}ih i novoizvedenih bunara, posluìle su kao polazne vrednosti uprocesu izrade i tariranja matemati~kog modela izu~avane izdani.

Vrednosti vodoprovodnosti T kretale su se u granicama od T=1.0 x 10-3 m2/sdo T=15.0 x 10-3 m2/s, dok su se vrednosti specifi~ne izda{nosti kretale od ε=0.002 doε=0.10.

Za matemati~ki model izu~avanog regiona "Novo Zmirnevo" kao grani~niuslovi u procesu tariranja modela na uzvodnom i nizvodnom delu reke [emnice uzetesu vrednosti srednje mese~nih nivoa podzemnih voda. Severna i ju`na granicaizu~avanog regiona, koje predstavljaju krajnje obodne delove doline reke [emnice,reprezentovane su na modelu kao vodonepropusne granice (T=0), odnosno strujnelinije (ψ=const).


152

Tok reke [emnice, na osnovu analize oscilacija nivoa podzemnih voda naodgovaraju}im pijezometrima i odgovaraju}ih nivoa same reke, na modelu je samodelimi~no (u svom gornjem toku) reprezentovan kao posebna kontura napajanja.

Podzemni doticaji, koji u prirodi sa obodnih vi{ih regiona prihranjujuizu~avano podru~je, posebno su prikazani odgovaraju}im dotokom po konturi modela.

Na izu~avanom regionu "Novo Zmirnevo" uzete su sumarne mese~nevrednosti infiltracije od padavina i evapotranspiracije i reprezentovane su kao odre|eniproticaj po svakom polju modela.

Postoje}a eksploatacija podzemnih voda izu~avanog regiona simulirana je namodelu, u procesu tariranja, kao diskontinualan rad grupe bunara na osnovu postoje}ihpodataka o vremenu njihovog rada i odgovaraju}im kapacitetima (ukupna proizvodnjaoko 60 l/s, u trajanju od oko 6 meseci godi{nje).

6.3.5. Matemati~ki model, tariranje modela

Koncepcija hidrodinami~ke studije izu~avanog podru~ja "Novo Zmirnevo"sastojala se u primeni matemati~kog modela kao instrumenta sinteze svih raspoloìvihpodloga. Matemati~ki model koji je kori{}en u prora~unima reìma podzemnih voda iprora~unima razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda sa izvori{ta"Novo Zmirnevo", je tako koncipiran da je mogu}e svakom ~voru mreè zadatiodgovaraju}u geometrijsku, hidrolo{ku, hidrogeolo{ku i hidrodinami~ku veli~inu kojaje reprezentativna za diskretizovanu povr{inu.

Hidrodinami~ki prora~un regiona "Novo Zmirnevo" je sproveden naelektronskom ra~unaru.

Tariranje matemati~kog modela izdani sprovedeno je naizmeni~nimhidrauli~kim prora~unima za strujanje podzemne vode u stacionarnim i nestacionarnimuslovima. Prilikom tariranja matemati~kog modela po{lo se od vrednostivodoprovodnosti koje su dobijene na osnovu obrade rezultata probnog crpenjapostoje}ih i novoizvedenih bunara i postoje}ih podloga o geometriji izdani.

U pojedinim fazama menjane su vrednosti vodoprovodnosti pojedinihdiskretizovanh povr{ina, a tako|e su varirane vrednosti parametara vertikalnog bilansa,vrednosti podzemnih doticaja po konturi modela, kao i uloga re~nog toka [emnice saaspekta prihranjivanja postoje}e izdani.

U okviru procesa tariranja modela uskla|ena je hidrogeolo{ka strukturaizu~avanog podru~ja sa analognim veli~inama na modelu, pri ~emu je kao indikatorkontrole kori{}eno oko 40 pijezometara raspore|enih po celom podru~ju.

S obzirom na raspoloìvi fond podataka osmatranja nivoa podzemnih voda(jedan mesec u 1975. godini, tri meseca u 1976. godini i osam meseci u 1978. godini), uprocesu tariranja modela, za uslove stacionarnog stanja usvojeni su nivoi registrovani uprirodi na dan 01.06.1978. godine, dok su u procesu tariranja modela u uslovimanestacionarnog stanja kori{}eni podaci osmatranja nivoa podzemnih voda upijezometrima u najduèm periodu osmatanja, maj - decembar 1978. godine.

Proces tariranja modela smatrao se okon~anim u uslovima kada se reìmstrujanja na modelu usaglasio sa reìmom strujanja u prirodi.

Na osnovu sprovedenog postupka tariranja modela dobijene sureprezentativne vrednosti nivoa podzemnih voda na ~itavom izu~avanom regionuizvori{ta "Novo Zmirnevo".

Uporedni podaci nivoa podzemnih voda za usvojene kontrolne ta~ke(ukupno oko 40 kontrolnih ta~aka) registrovani u prirodi 01.07.1978. godine, i


153

odgovaraju}i podaci dobijeni hidrodinami~kim prora~unima u stacionarnim uslovimadati su na slici 6.3.5.

Rezultati tariranja modela u nestacionarnim uslovima za nekolikokarakteristi~nih pijezometara prikazani su na slikama 6.3.6 i 6.3.7.

Tariranjem matemati~kog modela izdani "Novo Zmirnevo" dobijeni sureprezentativni podaci o rasporedu vodoprovodnosti izu~avanog podru~ja (slika 6.3.8).

Usvojene vrednosti vodoprovodnosti izu~avanog podru~ja kre}u se ugranicama od T=1.0 x 10-3 m2/s do T=15.0 x 10-3 m2/s.

Podru~je sa vi{im vrednostima vodoprovodnosti nalazi se u srednjem deludoline reke [emnice, dok idu}i prema obodima doline (prema severu i jugu doline)vrednosti vodoprovodnosti se smanjuju.

Na osnovu rezultata dobijenih tariranjem matemati~kog modela moè sezaklju~iti da je podzemni doticaj, koji u izu~avano podru~je dolazi kroz aluvion izpravca zapada, reda veli~ine 4 - 16 l/s, a postoje i bo~ni podzemni doticaji nastaliinfiltracijom sa obodnih ju`nih padina dolina reke [emnice, reda veli~ine 5 - 18 l/s.

Podzemni oticaj sa izu~avanog podru~ja, na osnovu rezultata dobijenihtariranjem matemati~kog modela je reda veli~ine 7 - 16 l/s (slika 6.3.9).

Kao rezultati tariranja matemati~kog modela dobijene su rezultantnevrednosti parametra vertikalnog bilansa, prose~ne veli~ine vrednosti infiltracije kaoproticaji od 0.006 l/s po diskretizovanom polju modela (slika 6.3.9).

Prose~na vrednost infiltracije od padavina za celo podru~je "Novo Zmirnevo"je reda veli~ine 18 %. Ukupna koli~ina vode koja se formira infiltracijom na celompodru~ju obuhva}enom modelom je reda veli~ine 14 l/s.

Ovako istarirani matemati~ki model posluìo je kao osnova zahidrodinami~ke prora~une razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih vodasa izvori{ta "Novo Zmirnevo".


154

Slik

a 6.

3.5.

- K

arta

rep

reze

ntat

ivni

h vr

edno

sti p

ijezo

met

arsk

ih n

ivoa

dob

ijeni

h ta

rira

njem

mat

emat

i~ko

g m

odel

a

na iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju


155

Slik

a 6.

3.6.

- D

ijagr

am n

ivoa

pod

zem

nih

voda

na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju


156

Slik

a 6.

3.7.

- D

ijagr

am n

ivoa

pod

zem

nih

voda

na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju -

(deo

II)


157

Slik

a 6.

3.8.

- K

arta

rep

reze

ntat

ivni

h vr

edno

sti v

odop

rovo

dnos

ti na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju


158

6.3.6. Eksploatacione {eme

Na istariranom matemati~kom modelu izvori{ta "Novo Zmirnevo" sprovedenisu hidrodinami~ki prora~uni slede}ih eksploatacionih {ema, i to:

− Prora~un zahvatanja koli~ine od 75 l/s u diskontinualnom radu (izvori{teradi 6 meseci u godini). Ovakav na~in zahvatanja adekvatan jekontinualnom radu izvori{ta sa kapacitetom od 37.5 l/s (slika 6.3.10).

− Prora~un zahvatanja koli~ine od 134 l/s u diskontinualnom radu (izvori{teradi 6 meseci u godini). Ovakav na~in zahvatanja adekvatan jekontinualnom radu izvori{ta sa kapacitetom od 68 l/s (slika 6.3.11).

− Prora~un zahavatanja koli~ine od 209 l/s u diskontinualnom radu(izvori{te radi 6 meseci u godini). Ovakav na~in zahvatanja adekvatan jekontinualnom radu izvori{ta sa kapacitetom od 104.5 l/s (slika 6.3.12).

Date eksploatacione {eme su bile u direktnoj zavisnosti od dobijenihrezultata tariranja matemati~kog modela, rezultata postoje}e eksploatacije izvori{ta,kao i realnih mogu}nosti pove}anja kapaciteta postoje}eg izvori{ta sa aspekta koli~ina,uz respektovanje dikontinualnosti rada samog izvori{ta. Ovo poslednje je uslovljenosamim karakterom i tretmanom reìma eksploatacije izvori{ta "Novo Zmirnevo".

Zahvatanje koli~ine od 75 l/s (slika 6.3.10) u diskontinualnom radu (izvori{teradi 6 meseci u godini), podrazumeva proizvodnost pojedinih bunara na izvori{tu, kakoje prikazano u tabeli 6.3.4.

Tabela 6.3.4. Kapaciteti pojedina~nih bunara za ukupnu koli~inu zahvatanjaod 75 l/s

Bunar EB-1 EB-2 EB-3 EB-4 EB-5proticaj Q (l/s) 15 15 15 15 15

Eksploatacija izdani izvori{ta "Novo Zmirnevo" od 75 l/s u diskontinualnomradu ne uti~e na trajno obaranje nivoa (u odnosu na registrovani nivo podzemnih voda1974 - 1978. godine) podzemnih voda.

Postoje sezonska sniènja nivoa podzemnih voda, me|utim, ni posle 5 godinaeksploatacije na 12 kontrolnih mesta izu~avanog regiona nema indicija o trendu trajnogsniènja nivoa (u odnosu na registrovani nivo podzemnih voda 1974 - 1978. godine)podzemnih voda, slike 6.3.13, 6.3.14 i 6.3.15.

Zahvatanje koli~ine od 134 l/s (slika 6.3.11) u diskontinualnom radupodrazumeva slede}u proizvodnost pojedinih bunara na izvori{tu (tabela 6.3.5).

Tabela 6.3.5. Kapaciteti pojedina~nih bunara za ukupnu koli~inu zahvatanjaod 134 l/s

Bunar EB-1 EB-2 EB-3 EB-4 EB-5proticaj Q (l/s) 15 15 15 15 15Bunar EB-7 EB-8 EB-9 EB-10 EB-11proticaj Q (l/s) 12 15 12 10 10


159

Slik

a 6.

3.9.

- K

arta

rep

reze

ntat

ivni

h vr

edno

sti p

aram

etar

a bi

lans

a do

bije

nih

tari

ranj

em m

atem

ati~

kog

mod

ela

na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju


160

Slik

a 6.

3.10

. - P

rogn

oza

zahv

atan

ja k

oli~

ine

vode

od

75 l/

s na

izvo

ri{t

u "N

ovo

Zm

irne

vo" u

Bito

lju


161

Slik

a 6.

3.11

. - P

rogn

oza

zahv

atan

ja k

oli~

ine

vode

od

134

l/s n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju


162

Slik

a 6.

3.12

. - P

rogn

oza

zahv

atan

ja k

oli~

ine

vode

od

209

l/s n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju


163

Eksploatacija izdani izvori{ta Novo Zmirnevo od 134 l/s u diskontinualnomradu, dovodi do pojave nadeksploatacije izdani i odre|enog sniènja nivoa podzemnihvoda koji u periodu od 5 godina eksploatacije iznosi oko 1.4 m godi{nje (slike 6.3.13,6.3.14 i 6.3.15).

Prognoza generalnog obaranja nivoa podzemnih voda za varijantudiskontinualne eksploatacije od 134 l/s u duèm trajanju od 5 godina je prakti~no istogreda veli~ine i iznosi oko 1.4 m godi{nje (npr. posle eksploatacije od 10 godinageneralno sniènje nivoa podzemnih voda bi}e reda veli~ine 14 m).

Zahvatanje koli~ine od 209 l/s (slika 6.3.12) u diskontinualnom radupodrazumeva slede}u proizvodnost pojedinih bunara na izvori{tu (tabela 6.3.6).

Tabela 5.6. Kapaciteti pojedina~nih bunara za ukupnu koli~inu zahvatanjaod 134 l/s

Bunar EB-1 EB-2 EB-3 EB-4 EB-5proticaj Q (l/s) 15 15 15 15 15Bunar EB-7 EB-8 EB-9 EB-10 EB-11proticaj Q (l/s) 12 15 12 10 10Bunar 2225 2129 3531 3734 3937proticaj Q (l/s) 15 15 15 15 15

Eksploatacija izvori{ta "Novo Zmirnevo" od 209 l/s u diskontinualnom radudovodi do pojave nadeksploatacije izdani i generalnog sniènja nivoa podzemnih vodakoje je reda veli~ine 8.0 m godi{nje, slike 6.3.13 do 6.3.15.

U kasnijim fazama eksploatacije izvori{ta moè do}i do pove}anja vrednostispecifi~ne izda{nosti (ε>0.05), {to }e uticati na ublaàvanje trenda opadanja nivoapodzemnih voda u odnosu na datu prognozu.

Kod ispitivanja ove varijante, posle dve godine od po~etka ovakvog reìmaeksploatacije, usled nerealno velikih depresija u bunarima do{lo je do automatskogisklu~enja pojedinih bunara, {to je dovelo do smanjenja trenda obaranja nivoapodzemnih voda (slike 6.3.13 do 6.3.15). O~igledno je da ova varijanta eksploatacijespada u ekstremnu varijantu zahvatanja, koja jedino ima odre|enog zna~aja sa aspektasagledavanja mogu}nosti izvori{ta "Novo Zmirnevo".

Napominje se da su u pojedinim periodima budu}ih ekstremno su{nih ilivla`nih sezona mogu}a odre|ena odstupanja, u pojedinim vremenskim intervalima, oddate prognoze promena nivoa podzemne vode.

Me|utim, ove periodi~ne mogu}e izmene ne bi trebale bitno da uti~u navi{egodi{nje prikazane trendove opadanja nivoa podzemnih voda za usvojeneeksploatacione {eme.

Analizom raspoloìvih rezultata sprovedenih ispitivanja sa aspekta koli~ina ivremena eksploatacije, o~igledno je da eksploataciona {ema zahvatanja koli~ine od 134l/s diskontinualno (6 meseci rada u toku godine) predstavlja sa tehni~kog aspektarealno re{enje pro{irenja kapaciteta izvori{ta "Novo Zmirnevo".

Prema ovoj varijanti, usvajaju}i odre|enu pojedina~nu proizvodnjupostoje}ih i novoizvedenih bunara (tabela 6.3.5) izvr{ena je tehni~ka analiza elemenataza opremu bunara i za izradu projekta sistema za dopremu vode u sabirne cevovode.


164

Slik

a 6.

3.13

. - E

fekt

i rad

a iz

abra

nih

eksp

loat

acio

nih

{em

a na

re`

imu

rada

pod

zem

nih

voda

n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju


165

Slik

a 6.

3.13

. - E

fekt

i rad

a iz

abra

nih

eksp

loat

acio

nih

{em

a na

re`

imu

rada

pod

zem

nih

voda

n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju

(de

o II

)


166

Slik

a 6.

3.13

. - E

fekt

i rad

a iz

abra

nih

eksp

loat

acio

nih

{em

a na

re`

imu

rada

pod

zem

nih

voda

n

a iz

vori

{tu

"Nov

o Z

mir

nevo

" u B

itolju

(de

o II

I)


167

6.3.7. Zaklju~ak

Postoje}i prirodni uslovi sa aspekta koli~ina vode i hidrohemijskih osobina,daju izvori{tu "Novo Zmirnevo" rang privremenog - prelaznog re{enja u sklopukoncepcije dugoro~nog snabdevanja vodom grada Bitolja izgradnjom sistema"Streèvo". Vode}i ra~una o vremenu potrebnom za realizaciju sistema "Streèvo", kao inaraslim potrebama za vodom, istra`nim i sudijskim radovima na regionu izvori{ta"Novo Zmirnevo" izvr{ena su ispitivanja u cilju pro{irenja izvori{ta i definisanja realnihmogu}nosti izvori{ta sa aspekta koli~ina vode i vremena eksploatacije.

Matemati~ki modeli su kori{}eni kod obrade podataka crpenja sanovoizvedenih bunara u cilju definisanja reprezentativnih punktuelnih informacija zalokalitete ovih bunara, kod prora~una reìma podzemnih voda i prora~una razli~itiheksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda sa izvori{ta "Novo Zmirnevo".

Primenom matemati~kog modela dobijene su hidrodinami~ke karakteristikelokaliteta pojedinih bunara, kao i reprezentativni podaci o vrednostimavodoprovodnosti i parametrima bilansa (infiltracija, podzemni doticaj i oticaj itd.) zaizu~avano podru~je "Novo Zmirnevo".

Na matemati~kom modelu izvori{ta "Novo Zmirnevo" sprovedeni suhidrodinami~ki prora~uni razli~itih eksploatacionih {ema.

Date eksploatacione {eme bile su u direktnoj zavisnosti od dobijenihrezultata tariranja matemati~kog modela, rezultata postoje}e eksploatacije izvori{ta,kao i realnih mogu}nosti pove}anja kapaciteta postoje}eg izvori{ta sa aspekta koli~ina,uz respektovanje diskontinualnosti samog izvori{ta.

Ovo poslednje je uslovljeno samim karakterom i tretmanom reìmaeksploatacije izvori{ta "Novo Zmirnevo".

Analizom raspoloìvih rezultata sprovedenih ispitivanja sa aspekta koli~ina ivremena eksploatacije o~igledno je da eksploataciona {ema zahvatanja koli~ine vode odoko 130 l/s diskontinualno (6 meseci rada u toku godine) predstavlja sa tehni~kogaspekta realno re{enje pro{irenja kapaciteta izvori{ta "Novo Zmirnevo" - Bitolj.

Eksploatacija izdani na izvori{tu "Novo Zmirnevo" od oko 130 l/s udiskontinualnom radu dovodi do pojave odre|enog sniènja nivoa podzemnih voda,koji u periodu od 5 godina eksploatacije iznosi 7.0 m, odnosno oko 1.4 m godi{nje.

Sa postoje}eg izvori{ta "Novo Zmirnevo" u rangu privremenog - prelaznogre{enja moè se, do realizacije sistema "Streèvo", u sklopu dugoro~nog snabdevanjavodom grada Bitolja u diskontinualnom radu (izvori{te radi 6 meseci u godini),zahvatati 130 l/s, ili 65 l/s u kontinualnom radu preko cele godine.

Uzimaju}i za krajnu granicu tehni~kih mogu}nosti eksploatacije predstavljauslov kada generalno obaranje nivoa podzemnih voda postane ve}e od 20 m, onda }eperiod eksploatacije izvori{ta "Novo Zmirnevo" u uslovima pove}ane eksploatacijeiznositi 15 - 20 godina (kontinualno zahvatanje preko cele godine od 65 l/s, odnosnodiskontinualno zahvatanje sa radom izvori{ta od 6 meseci u godini kapacitetom 130 l/s).


168

6.3.8. Zavr{ne napomene

Na osnovu rezultata izvr{enih terenskih i studijskih istra`nih radova ihidrodinami~kih modelskih ispitivanja, primenom matemati~kog modela izra|ena jeodgovaraju}a tehni~ka dokumentacija po kojoj su bunari na izvori{tu "Novo Zmirnevo"krajem 1978. godine, uklju~eni u eksploataciju.

Od 1978. godine do novembra 1983. godine, izvori{te Novo Zmirnevokori{}eno je za potrebe vodosnabdevanja grada Bitolja.

U tom periodu na izvori{tu je u skladu sa datim re{enjem u rad uklju~eno 10bunara i to:

− stari bunari EB-1, EB-2, EB-3, EB-4 i EB-5− novoizgra|eni bunari: EB-7, EB-8, EB-9, EB-10 i EB-11.

Prema zaklju~cima izvr{enih ispitivanja, bunari su opremljeni odgovaraju}imcrpnim agregatima i prose~no su proizvodili u periodu rada ukupnu koli~inu od 120 -140 l/s, odnosno prose~no oko 12 - 14 l/s po bunaru.

Sa ovim kapacitetom od 120 - 140 l/s, izvori{te je radilo svake godine usu{nom periodu prose~no oko 6 meseci.

Kvalitet vode koji je zahvatan sa izvori{ta bio je u granicama kvaliteta vodeza pi}e.

Novembra meseca 1983. godine, izvori{te "Novo Zmirnevo" je zbogpriklju~enja vodovoda Bitolj na sistem "Streèvo", isklju~eno iz eksploatacije.

Objekti i oprema na izvori{tu su konzervirani, me|utim ono sa svojimraspoloìvim kapacitetom predstavlja potencijal i rezervu koju grad Bitolj moè usvakom trenutku aktivirati.

ANALIZA OSNOVNIH PARAMETARA I KRITERIJUMI ZONA SANITARNE ZA[TITE

169

7. ANALIZA OSNOVNIH PARAMETARA I PREDLAGANJEOSNOVNIH KRITERIJUMA ZA DEFINISANJE ZONASANITARNE ZA[TITE

ôvek, proizvodnja i civilizacija toliko su zavisni od vode, tako da se ìvot nebi mogao zamisliti bez nje.

Ljudsko telo sadrì 60 - 70 % vode. Organizmu u umerenim klimatskimpodru~jima za odvijanje biolo{kih procesa i termoregulacije neophodno je 2.5 l vode nadan, u toplim krajevima 5 do 10 litara, a radnicima kod visokih pe}i i drugim ekstremnotoplim uslovima neophodno je obezbediti i do 15 l vode.

Sa razvojem dru{tva i civilizacije, paralelno je rasla potreba za vodom, odskromnih 15 litara, za obezbe|enje minimalnog standarda, do nekoliko stotina litara,po stanovniku dnevno.

Me|utim raspoloìve koli~ine vode na zemlji su ograni~ene. Na zemlji seraspolaè sa 2 x 1018 tona vode. Najve}i deo se nalazi u morima i okeanima. Koli~inavode na kopnu iznosi 23 miliona km3 uglavnom u neupotrebljivom stanju u obliku leda,a svega pola miliona km3 vode se nalazi u rekama i jezerima, a u atmosferi se nalazi 13hiljada km3 vode. Va`no je ista}i da voda na kopnu nije ravnomerno raspore|ena, teneka podru~ja raspolaù sa dovoljnim koli~inama vode, a druga oskudevaju. Iz istorijese vidi da su se zapaène civilizacije razvile pored reka i jezera.

Stoga je problematika obezbe|ivanja potrebne koli~ine vode po stanovniku,jedan od osnovnih problema i prioriteta dana{njice, a bi}e najverovatnije prioritet brojjedan ~ove~anstva u budu}nosti.

7.1. UVOD

Procesi i pojave koji dovode do zaga|enja podzemnih voda mogu da buduveoma razli~iti po svojoj prirodi i na~inu manifestovanja. U tom smislu se razlikujuprirodni i ve{ta~ki nastali procesi koji dovode do zaga|ivanja izdanskih voda. Oviprocesi su posebno nagla{eni u ve{ta~ki nastalim uslovima usled delatnosti ~oveka,po~ev od njihove pojedina~ne ìvotne aktivnosti do veoma sloènih aktivnosti u okviruprivredne delatnosti.

Po vremenu trajanja, zaga|ivanje moè biti stalno (kontinualno) ipovremeno, sa formiranjem stalnih ili povremenih izvora (àri{ta) zaga|ivanja.

Po poreklu materije, zaga|iva~i mogu da budu produkti:

1. Fizi~ko-mehani~kih procesa, pa se kao takvi direktno ili indirektnoodraàvaju na fizi~ka svojstva vode preko kojih se i odre|uje njihov uticajna pomenuta svojstva vode,

2. Hemijskih i fizi~ko-hemijskih procesa, organskog ili neorganskogkaraktera koji uslovljavaju odgovaraju}a hemijska svojstva vode,

3. Biolo{kih procesa ~iji produkti i aktivnost ìvog sveta bitno mogu danaru{e ili da uslove kvalitativna svojstva vode (mikroflora i fauna),odnosno predstavljaju izvor organskih materija u vodi. U tom pogleduposebno mesto ima bakteriolo{ko zaga|enje.


170

U odnosu na sredinu gde se odvijaju procesi zaga|ivanja ~ovekove sredine,moè se govoriti o zaga|ivanju vazduha ili atmosfere (aerozaga|ivanje), zemlji{ta,odnosno ~vrstih delova zemljine kore (na povr{ini ili na odre|enoj dubini) i ozaga|ivanju voda, povr{inskih i podzemnih kao hidrozaga|enje.

U odnosu na fizi~ko stanje zaga|iva~a, oni mogu biti u gasnom, gasno-te~nom, gasno-~vrstom, te~nom, te~no-~vrstom i ~vrstom stanju.

Po stepenu aktivnosti se razlikuju materije ili komponente (zaga|iva~a) odveoma aktivnih, preko vi{e ili manje aktivnih , do inertnih ili veoma slabo aktivnihzaga|iva~a u odnosu na vodu i vodonosnu sredinu.

Po trajanju te aktivnosti, zaga|iva~i mogu da imaju odre|eno ili trajno vremedelovanja sa povremenim ili trajnim posledicama njihovog prisustva.

Po intenzitetu {tetnosti se izdvajaju razli~iti tipovi ili grupe zaga|iva~a, po~evod onih koji su toksi~ni i u najmanjim koli~inama (stalno ili povremeno), koji senazivaju toksi~nim zaga|iva~ima, ili bakteriolo{ki i virusni zaga|iva~i koji sami za sebeisklju~uju upotrebu vode za pi}e. Zatim slede zaga|iva~i koji u znatnoj meri umanjujukvalitativna svojstva vode i ekonomi~nost njene primene u odre|ene svrhe: pove}anamineralizacija, tvrdo}a, sadràj pojedinih komponenata i dr., pa do komponenata kojeodre|uju upotrebljivost voda za odre|ene otrebe. U tom pogledu se prakti~no mogurazlikovati zaga|iva~i koji isklju~uju mogu}nost primene zaga|enih voda uop{te izaga|iva~e koji u odre|enom obimu mogu da budu prisutni u zaga|enim vodama kojese koriste za odre|ene potrebe.

U dosada{njoj praksi je utvr|eno da kod ve}ine zaga|iva~a, ve} posle prvihnekoliko metara infiltracije kroz slojeve stenske mase (u uslovima vremenskiograni~enog - "paketnog" uno{enja u izdan), dolazi do smanjenja koncentracije, kodnekih ~ak i do dozvoljene granice.

Nasuprot tome, neki pak ostaju neutralni ili ~ak pove}avaju svojukoncentraciju po putu i vremenu. Procesi koji uslovljavaju takvo razli~ito pona{anje,odnosno diktiraju zakonitosti transporta i transformacije zaga|uju}ih materija uizdanskoj ili nadizdanskoj zoni, su veoma sloèni i zavise od velikog broja faktora.

U tom smislu je konstatovano da migraciju zaga|uju}ih materija uslovljavanekoliko ve}ih grupa ~inilaca, koji su svrstani u ~etiri velike grupe, kako je prikazano nanarednoj slici 7.1.1. (po S. Vujasinovi}u).

Ovde su preko hidrogeolo{ke {eme mehanizama i uslovljenosti migracije datinajva`niji ~inioci koji uti~u na migraciju i to: uslovi na izvoru zaga|enja, hidrodinami~kiuslovi toka, hidrogeolo{ki uslovi sredine i fizi~ko-hemijski uslovi uzajamnog dejstva.Njihov zna~aj i uloga u transportu zaga|enja variraju od slu~aja do slu~aja, iako semoè re}i da su hidrodinami~ki uslovi toka i uslovi na izvoru zaga|enja naj~e{}edominantni u procesu {irenja zaga|iva~a u izdani, a hidrogeolo{ki uslovi sredine, safizi~ko-hemijskim me|udejstvom ~vrste i te~ne faze, dominantni u procesusamopre~i{}avanja zaga|enih izdanskih voda.

Kako je ve} re~eno, migracija zaga|iva~a kroz hidrogeolo{ku sredinu zavisiod mnogobrojnih faktora kojima se mora posvetiti du`na pa`nja, kako je navedeno unastavku.


171

• Hidrodinami~ki reìm izdani(prirodni-ve{ta~ki, stacionarno-nestacionarno strujanje,laminarno-turbulentnostrujanje, superpozicijastrujanja itd.)

• Hidrodinami~ki reìm te~nihzaga|iva~a

• Hidrodinami~ke osobensti uzoni kontakta zaga|iva~a ipodzemnih voda

HIDRODINAMI^KI USLOVI

FIZI^KI I HEMIJSKIPROCESI

KARAKTERISTIKEHIDROGEOLO[KE SREDINE

KARAKTERISTIKEZAGA\IVAÂ

• Molekularna difuzija• Hidrodinami~ka disperzija• Apsorpcija, desorpcija• Jonska izmena• Rastvaranje• Oksidacija, redukcija• Kristalizacija• Izdvajanje gasova• Izmena toplote• Ostali hemijski procesi• Taloènje• Zadràvanje u slepim

porama• Razblaìvanje vode• Bihemijski procesi• Radioaktivno raspadanje

• Strukturno-litolo{ki sastav(debljina slojeva, strukturnipoloàj i osobenosti razli~itih~lanova, osobenost facijalnihpromena i dr.)

• Granulometrijski sastavlitolo{kih ~lanova

• Struktura i tip poroznosti• Filtracione karakteristike i

filtracioni efekti• Minerolo{ko-petrografski

sastav• Fizi~ka svojstva sredine (t°C,

toplotna provodnost,elektricitet i dr.)

• Hidrohemijska svojstva sredine(naro~ito nadizdanske zone)

• Humusne materije• Organogeni sedimenti i

recentne barske tvorevine• Hemijski i fizi~ki sastav

nezaga|enih podzemnih voda• Klimatski faktori (temperatura,

padavine, isparavanje i drugo.)• Ostale karakteristike

• Vrsta i tip zaga|iva~a• Poreklo zaga|iva~a

(fizi~ko, mehani~ko,hemijsko, bakteriolo{ko,radiolo{ko i dr.)

• Toksi~nost zaga|iva~a• Fizi~ko stanje zaga|iva~a• Gravitacioni faktor te~nih

zaga|iva~a (gustinaviskoznost)

• Stepen aktivnostizaga|iva~a

• Trajanje aktivnosti• Oatale karakteristike

Slika 7.1.1. - Grupisanje zaga|iva~a podzemnih voda

migracija zaga|iva~akroz hidrogeolo{ku

sredinu

(promene koncentracijezaga|iva~a po putu i

vremenu)


172

7.1.1. Za{titne zone

Formiranje za{titnih zona zasniva se na zakonskim propisima: Zakonu ovodama i Pravilniku o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevanje vodom za pi}e (Slu`beni glasnik SR Srbije, br. 33/78).

Oba navedena propisa uglavnom predvi|aju tri zone sanitarne za{tite:

− naposrednu zonu sanitarne za{tite− uù zonu sanitarne za{tite− {iru zonu sanitarne za{tite

Zone sanitarne za{tite se razlikuju po prostoru oko izvori{ta, koji zauzimaju,kao i po merama koje se sprovode u okviru njihovih granica.

Prema odredbama zakonskih propisa jasno je definisana samo neposrednazona sanitarne za{tite, tako {to je prostorno definisana, a i propisane su mere koje sesprovode u okviru njenih granica.

Uà zona sanitarne za{tite, koja je veoma zna~ajna za za{titu akumulacija ipodzemnih voda od posebnog interesa, ostala je prostorno nedefinisana, {to je stvaralovelike te{ko}e prilikom njenog odre|ivanja i projektovanja.

U periodu pre dono{enja zakona o vodama i pravilnika o odre|ivanju iodràvanju zona i pojaseva sanitarne za{tite, nije se raspolagalo sa dovoljno adekvatnihistraìva~kih podataka, koji bi omogu}ili definisanje zona sanitarne za{tite izvanneposredne zone sanitarne za{tite.

Drugi faktor predstavlja zavisnost navedenih zona sanitarne za{tite od vrsteizvori{ta na kome je zasnovano vodosnabdevanje.

Oba navedena faktora nisu dozvoljavala konkretizaciju i redosled poteza imera, te je re{avanje dimenzija uè zone sanitarne za{tite ostalo otvoreno pitanje.

Usled navedenih nedostataka u zakonskim propisima za projekat zonasanitarne za{tite sluìli su istraìva~ki rezultati, koji su se pojavili u literaturi, ili sekoristilo sakupljeno li~no iskustvo na ~ijim se temeljima moè prostorno definisati uàzona sanitarne za{tite.

Kriterijumi za projektovanje za{titnih zona uglavnom su se temeljili nanau~nim iskustvima.

Iz ~lanova 3, 4 i 5 ovog Pravilnika vidi se da se projektovanje zona sanitarneza{tite mora ostvariti na bazi istra`nih radova o hidrogeolo{kim karakteristikamaterena na kome se izgra|uje objekat za snabdevanje vodom za pi}e.

Stru~ni kriterijumi ukazuju na potrebu razli~itog prostornog pristupa priformiranju za{titnih zona izvori{ta u aluvionu, izvori{ta zasnovanog na dubinkskimvodama, izvori{ta u kra{kim podru~jima, kao i izvori{ta na akumulacijama. Za{titnezone na izvori{tima zasnovanim na povr{inskim vodotokovima je skoro nemogu}eformirati, po{to bi zahtevala ogromne teritorije za postavljanje za{titnih zona.

Postoje}a zakonska regulativa ne re{ava za{titu u karstu, zbog ~ega trebakoristiti li~no iskustvo, koje adekvatno ukazuje na na~in za{tite izvori{ta u timpodru~jima, a koje moè da posluì za dopunu propisa o za{titnim zonama izvori{tavodosnabdevanja.


173

7.1.2. Zakonske obaveze

Prvi zakon o za{titi izvori{ta vodosnabdevanja, odnosno o za{titnim zonama,pojavio se u Srbiji 1948. godine, a pravilnik 1950. godine.

Ti zakonski propisi su bili veoma komplikovani i nedovoljno primereni na{ojsituaciji, jer su pisani po ugledu na ruske sanitarne propise, neprimenljive u na{imuslovima. Stoga skoro tri decenije se nije mnogo vodilo ra~una o sanitarnoj za{titi, svedo pojave Zakona o iskori{}enju i za{titi izvori{ta vodosnabdevanja (Sl. glasnik SRSrbije, br. 27/77). Tim zakonom je napravljen preokret u orijentaciji budu}egsnabdevanja vodom za pi}e, po kome se teì{te sa podzemnih voda preme{ta naakumulacije, za koje nije postojalo neko bogato li~no iskustvo. Verovatno zato {to sepretpostavljala laka kontaminacija akumulacija jer su one stagniraju}e povr{inske vode,lako pristupa~ne, {to je povla~ilo potrebu njihove za{tite.

Uvaàvaju}i potrebe za{tite u Zakonu o iskori{}avanju i za{titi izvori{tavodosnabdevanja, u ~lanovima od 10. do 21. su sadràne odredbe kojima se reguli{eza{tita.

U ~lanu 10. Zakona se postavlja potreba za{tite izvori{ta, radi o~uvanjakvaliteta vode.

U ~lanu 11. Zakona se predvi|a obaveza formiranja neposredne, uè i {irezone sanitarne za{tite, koja moè da se primeni na sva izvori{ta, a za akumulacije sepredvi|a, u okviru uè zone, pojas oko akumulacije od 500 m {irine od najvi{eg nivoavodostaja. U ovom ~lanu se posve}uje pa`nja akumulacijama, te se predvi|a da sezajedno sa dokumentacijom o izgradnji brane dostavljaju i podaci o formiranjuneposredne u uè zone sanitarne za{tite, {to se pokazalo veoma korisnim, te su sveprojektovane akumulacije imale projekat ili studiju o zonama sanitarne za{tite. Osimpojasa od 500 m oko akumulacije, kao zone sanitarne za{tite za izvori{ta ne daju seprostorni okviri, kojima bi se odredile dimenzije predvi|enim zonama za{tite iz ~lana11. Zakona.

U ostalim ~lanovima Zakona daju se uglavnom mere, koje se morajupo{tovati u zonama sanitarne za{tite.

Ovaj nedostatak se donekle korigovao obavezom dobijanja odobrenja zagradnju objekata u zonama sanitarne za{tite, uz saglasnost organa uprave nadle`nog zaposlove sanitarne inspekcije, koji su od investitora traìli i projekat za{titnih zona, preizdavanja dozvole za gradnju.

Nadzor nad izvr{avanjem zakonskih propisa vr{e op{tinski i republi~kiinspekcijski organi (gra|evinski i sanitarni).

U me|uvremenu se 1960. godine pojavio na saveznom nivou Pravilnik ohigijensko tehni~kim merama za za{titu vode za pi}e (Sl. list FNRJ, br. 44/60), koji uosnovi predstavlja pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e, jer su u njemusadràne norme za mikrobiolo{ke i fizi~ko-hemijske karakteristike vode za pi}e.

Samo se u ~lanu 7. ovog Pravilnika zahteva da "javno izvori{te mora bitiza{ti}eno od slu~ajnog ili namernog zaga|ivanja, koje moè {tetno uticati na higijenskuispravnost, ili kvalitet vode za pi}e, propisan ovim pravilnikom". Ovim ~lanom sepredvi|a da organizacije, koje upravljaju vodnim objektima, ispituju teren radipronalaènja nedostataka koji mogu biti uzrok zaga|enja, te da mogu i otklanjatiutvr|ene nedostatke, ili zahtevati od odgovornih lica, koja su nedostatkeprouzrokovala, da nedostatke i otklone.


174

Tako|e se u ~lanu 7. Pravilnika predvi|a uspostavljanje zona sanitarneza{tite, ali se istovremeno ne predvi|a bilo kakva obaveza o konstrukciji zona sanitarneza{tite.

^lan 8. Pravilnika predvi|a sanitarne mere, izme{tanje |ubri{ta i drugihzaga|iva~a u slu~ajevima individualnih vodnih objekata.

Vaè}i propisi o zonama sanitarne za{tite

Zakon o vodama (Sl. glasnik SR Srbije, br. 46/91) op{irno tretira za{tituvoda.

Od ~lana 53. do 63. se defini{e da "Za{tita voda od zaga|enja sprovodi se radiomogu}avanja ne{kodljivog i nesmetanog kori{}enja voda, za{tite zdravlja ljudi,ìvotinjskog i biljnog sveta i za{tita ìvotne sredine".

Savremena formulacija potrebe za{tite voda u kojoj se za{tita zdravlja stavljau prvi plan, a u {iri plan za{tita ìvotne sredine, kao imperativno ima obele`je poslednje~etvrtine dvadesetog veka.

Za{tita voda od zaga|ivanja sprovodi se u skladu sa planom o za{titi voda odzaga|ivanja. Koncepcija za uvo|enje plana za za{titu voda ima za cilj da se za{tita nesprovodi ad hoc, prema akcedentnim situacijama, ili kada se jave posledice u viduepidemije, ili opasnosti od delovanja opasnih i toksi~nih materija, ve} da se smi{ljenooceni problem, utvrde prioriteti, obim intervencija, projekti i sredstva za njihovoizvo|enje.

Pa`ljivom analizom ~lanova Zakona o za{titi voda pada u o~i da se najve}apa`nja posve}uje zaga|enju povr{inskih voda, kao {to su mere spre~avanja iliograni~avanja uno{enja opasnih i {tetnih materija u povr{inske vode, mere zaspre~avanje odlaganja otpadnih i drugih materija na podru~jima na kojima to moèuticati na pogor{anje kvaliteta voda, kao i mere za pre~i{}avanje zaga|enih voda (~lan54.). Tako|e, predvi|eni su rokovi za smanjenje zaga|enja voda.

Mere za za{titu vodotokova su veoma va`ne, jer oni dobrim delom uti~u naodràvanje nivoa podzemnih voda u aluvionu, a u kra{kim terenima poniru delimi~no,ili u celini, u podzemlje, kada se procesi samopre~i{}avanja usporavaju sa pove}anjemrizika od kontaminacije kra{kih izvori{ta.

Radi za{tite vodotokova posebnim ~lanom Zakona o vodama zahteva seklasifikacija i kategorizacija voda. Ovim aktom se odre|uju granice za pojedineparametre klasa, a kategorizacija vodotoka razvrstava vodotoke i jezera, ili njihovedelove, prema kvalitetu vode, koji treba da se odrì radi obezbe|enja potrebastanovni{tva i razvoja privrede. To tako|e predstavlja meru za za{titu izvori{tavodosnabdevanja.

^lanom 56. Zakona predvi|a se zabrana upu{tanja u vodotokove opasnihmaterija u obimu u kome }e prekora~iti dozvoljene granice, a posebno treba ista}izabranu kori{}enja nekada{njih bunara za snabdevanje vodom za pi}e za ispu{tanjeupotrebljenih voda, ili kao septi~kih jama.

U ~lanovima 57. i 58. Zakona se obezbe|uje sistematsko pra}enje stanjazaga|enosti voda, ovla{}uje Hidrometeorolo{ki zavod Srbije za pra}enje zaga|enostipovr{inskih i podzemnih voda, kao i na~in podno{enja izve{taja.

^lanovima od 59. do 63. Zakona predvi|a se merenje otpadnih voda kojepojedina preduze}a ispu{taju u vodotokove, ili kanalizaciju za otpadne vode. Ministripoljoprivrede, zdravlja i za{tite ìvotne sredine imaju ovla{}enja da propisuju uslovekoje treba da ispuni organizacija, koja vr{i ispitivanja otpadnih voda.


175

Tako|e je zna~ajno re}i da su preduze}a koja zaga|uju otpadnim vodamaprirodne recipijente du`na da u slu~ajevima akcedenata preduzmu potrebne mere zaspre~avanje zaga|enja.

Treba ista}i i da se ~lanom 62. predvi|a obaveza preduze}a, koja ispu{tajuotpadne vode u recipijente, da smanjuju i spre~avaju zaga|ivanje voda.

Iz svega iznetog se vidi veliki broj mera kojima se za{ti}uju podzemne ipovr{inske vode, koje doprinose smanjivanju rizika od zaga|ivanja izvori{tavodosnabdevanja, ali se konkretno ne predvi|aju mere i prostorna za{tita izvori{ta zasnabdevanje vodom za pi}e, mada je logi~no da se u delu o za{titi voda obuhvati deokoji se odnosi na za{titu izvori{ta vodosnabdevanja. Stoga }e se analizirati obavezenavedene u poglavlju kori{}enja voda.

U ~lanu 43. navodi se da izvori{ta, koja se po koli~ini i kavlitetu vode mogukoristiti, ili se koriste za snabdevanje vodom za pi}e, moraju biti za{ti}ena od namernogili slu~ajnog zaga|ivanja i drugih uticaja, koji mogu nepovoljno delovati na izda{nostizvori{ta i na zdravstvenu ispravnost vode.

Mere za{tite, iz stava 1. ovog ~lana, za izvori{ta i druge objektevodosnabdevanja odre|uju se vodprivrednom osnovom i prostornim planom. Po{to seprostorni plan i vodoprivredna osnova rade od strane javnih komunalnih preduze}a zasnabdevanje vodom za pi}e, to se ni prostornim planom, ni vodoprivrednom osnovom,ne mogu celishodno re{iti problemi za{titnih zona, stoga {to zone, u pogledu prostorneobuhvatnosti i mera, moraju biti detaljno razra|ene. Stoga bi bilo bolje da se za{titnezone re{avaju posebnom studijom i projektom, u koliko situacija na terenu to nalaè.

Obaveza formiranja zona sanitarne za{tite mora da bude vezana za javnakomunalna preduze}a, koja upravljaju objektima za snabdevanje vodom za pi}e.

^lanom 45. se predvi|aju tri zone sanitarne za{tite: {ira, uà i zonaneposredne za{tite. U ovom ~lanu samo se defini{e uà zona sanitarne za{titeakumulacije, me|utim, nema bliìh obaveza kod izvori{ta zasnovanih na podzemnimvodama, bilo na kori{}enju vodonosnih slojeva aluviona, karstnih voda, ili dubinskihvoda.

"Podru~je uè zone za{tite i zone neposredne za{tite sa reìmimaorganizacije, ure|enja i kori{}enja prostora u uòj i {iroj zoni za{tite, utvr|uju seprostornim, odnosno urbanisti~kim planivima, u skladu sa hidrogeolo{kim i drugimsvojstvima zemlji{ta".

Iz iznetih podataka o za{titnim zonama izvori{ta vodosnabdevanja, zapaà seda se one grade u skladu sa hidrolo{kim uslovima, ali se ne daju bliè odredbe o na~inuformiranja za{titnih zona.

Ta okolnost zahteva stru~nu obradu ovog problema i izno{enja pona{anjapojedinih biolo{kih ili hemijskih polutanata, kao i pona{anja geolo{kih formacija ukojima se voda nalazi, kao i puteva koji vode kroz poroznu sredinu do vodonosnihslojeva.

Poznavanje ovih elemenata omogu}uje pravilni pristup problemu zadostizanjem kvelitetne vode za pi}e, uz istovremeno izbegavanje preterivanja urezervisanju obima zemlji{ta za prostornu za{titu, kao ni preteranim zahtevima upogledu reìma u jednoj od predvi|enih zona za{tite. Naàlost, podaci navedeni uZakonu o vodama, nisu ni iz bliza dovoljni za odre|ivanje za{titnih zona.


176

Pravilnik o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarneza{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e

Uvo|enjem gr~ke re~i "zona" omogu}eno je da se precizno defini{e zona ipojas. U na{em jeziku re~ zona zna~i deo neke celine, {to je usvojeno u urbanizmu(industrijska zona, sanitarna zona). U italijanskoj praksi je tako|e uvedena gr~katerminologija (zona industrijale). Sama re~ zona na gr~kom jeziku zna~i pojas.

Pravilnik je done{en zbog blièg obja{njenja na~ina odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e.

Odredbe ovog Pravilnika odnose se na za{titu izvori{ta, drugih objekatavodovodnog sistema, kao {to su ure|aji za pre~i{}avanje vode, rezervoari i vodovodnecevi, odnosno magistralni cevovodi.

Obuhvatanje i samih cevovoda je proisteklo iz iskustva o pojavama veomamasovnih epidemija, zbog bliskosti odnosa kanalizacionih i vodovodnih cevi. Velikaepidemija trbu{nog tifusa u Valjevu bila je posledica nepovoljnog odnosa blizinevodovodnih cevi i kanalskog sadràja sa ljudskim izmetom.

U terminologiji prostora za{tite uvedena su ~etiri pojma:

− zona neposredne za{tite (zona strogog reìma)− uà zona za{tite (zona ograni~enja)− {ira zona za{tite (zona nadzora)− pojas za{tite (prostor oko cevovoda)

^lan 3. Pravilnika jasno ukazuje na potrebu opse`nih ispitivanja radiprojektovanja za{titnih zona, {to u su{tini predstavlja osnovnu koncepciju formiranjaza{titnih zona, {to je doslovno formulisano kao "Zone i pojasevi sanitarne za{tite injihova povr{ina odre|uju se na osnovu tehni~ke dokumentacije o vrsti i izda{nostiizvori{ta, vrsti objekata, na~inu zahvatanja vode, sanitarno tehni~kom ure|enju tla,strukturi, konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.

Zona neposredne za{tite

Zone neposredne za{tite je veoma lako odrediti, po{to je prostor okoizvori{ta i drugih objekata vodovodnog sistema jasno definisan zahtevom od 10 m odobjekta, ~ime se ograni~ava pristup samom objektu koga treba za{titi (~lan 5., stav 3.Pravilnika).

Kod postoje}ih rezervoara u gradovima, od kojih su neki rezervoari u samomgradskom tkivu, nekada nije mogu}e obezbediti ni taj minimalni zahtev od 10 m. Stogabi u tim, kao i sli~nim slu~ajevima, zahtevati tehni~ke mere za{tite, kojima se spre~avasvaki zlonamerni pristup.

U neposrednoj zoni za{tite dozvoljen je pristup licima zaposlenim uvodovodu, koja su pod zdravstvenim nadzorom. Druga lica, koja radi usavr{avanja iliupoznavanja sa vodovodnim objektom pose}uju vodovodni objekat, moraju to ~initi uprisustvu predstavnika vodovoda, koji }e voditi ra~una o eventualnom slu~ajnomugroàvanju vode za pi}e. Tako|e, treba da se vodi evidencija poseta vodnimobjektima.

Ina~e u okviru neposredne zone za{tite dozvoljen je samo senokos, iliukrasno rastinje, sa ve}im estetskim efektom zbog zna~aja objekta.


177

Kod kori{}enja podzemnih voda, u neposrednoj zoni sanitarne za{tite, ukoliko postoje stabla visokog rastinja, ne bi ih trebalo se}i pre isteka biolo{kog krajaprisutne vrste, ali nova stabla visokog rastinja ne bi trebalo postavljati zbog stvaranjakomunikacija sa povr{inom tla i mogu}eg ugroàvanja kvaliteta vode na samomvodozahvatu. Kod sasecanja stabla po~inje trulenje korena i kod negativnog pritiska uzoni depresije dolazi do njihovog otkidanja i prodora u zahva}enu vodu (primer:neposredna za{tita izvori{ta za snabdevanje vodom â~ka iz sada starog vodovodnogsistema).

Primena ve{ta~kih |ubriva ili pesticida nije dozvoljena u neposrednoj zoniza{tite samo kod izvori{ta, me|utim kod rezervoara, crpnih stanica i vodotornjevazabrana kori{}enja ovih hemikalija nema svrhe, jer se voda u rezervoarima nalazi podpozitivnim pritiskom i bez mogu}nosti usisavanja nepoèljnih sastojaka.

Uà zona sanitarne za{tite

Uà zona sanitarne za{tite je zona ~ije projektovanje stvara najvi{e pote{ko}azbog elemenata, koji se ne mogu odrediti bez poznavanja karakteristika tla i osobinabiolo{kih i hemijskih polutanata, koji eventualno mogu da ugroze izvori{te.

Po ~lanu 6. Pravilnika "Uù zonu za{tite ~ini povr{ina zemlji{ta podsanitarnim nadzorom, na kojoj nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje ure|ajai vr{enja radnji, koje na bilo koji na~in mogu zaga|ivati vodu, pa mora biti vidnoozna~ena.

Ono {to je najva`nije to je odre|ivanje povr{ine, mesta i oblika uè zoneza{tite. Pravilnik o tome kaè: "Povr{ina uè zone za{tite mora biti tolika da obezbediza{titu voda od mikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|enja".

U ovom slovu Pravilnika iskazani su ciljevi koji treba da se ostvare sa uòmzonom za{tite, ali se ne navode postupci i metode, kojima bi se ti ciljevi ostvarivali.

Ogra|ivanje uè zone za{tite nije uvek mogu}e, ponekad zbog velike {irinekompleksa zone, me|utim, kod vodozahvata u terenima gde ne postoji za{titnihorizontalni sloj, treba uù zonu za{tite ograditi zbog lakog prodiranja zaga|enja upovr{inske slojeve tla. Tako je u slu~ajevima lokalnog snabdevanja vode omladinskihnaselja kod radnih akcija na izgradnji puteva i industrijskih objekata, gde nije postojaoza{titni sloj, voda pokazivala pove}ani ukupan broj aerogenih mezofilnih bakterija.Kada je okolina nortonovih crpki, koje su sluìle za snabdevanje vodom omladinskihnaselja, dezinfikovana hlornim kre~om, bakterije su i{~ezle. Posle nekoliko danabakterije su se u podzemnoj vodi opet pojavile.

Ovaj primer otkriva da vodonosni slojevi bez za{titnog sloja, zahtevajuposebnu pa`nju, po{to mikroorganizmi lako prodiru do podzemnih voda, a to ukazujeda zaga|iva~i hemijske prirode mogu jo{ lak{e dospeti do vodonosnih slojeva.

U ~lanu 6. Pravilnika ovaj problem se isti~e slede}om formulacijom: "Kodzahvata podzemne vode prvog izdana bez za{titnih slojeva, ako se voda posebno nepre~i{}ava na instalacijama, sem dezinfekcije, deo uè zone za{tite ogra|uje se zajednosa zonom neposredne za{tite. Povr{ina ovog dela zone, koja se ogra|uje, zavisi odveli~ine depresivnog levka pri maksimalnom crpljenju vode".

Evidentno je da se u uòj zoni sanitarne za{tite kod izvori{ta iz prve izdanibez za{titnog sloja, ne moè koristiti ni azotno |ubrivo, ni pesticidi, jer u tim geolo{kimkarakteristikama mogu lako da dospeju do podzemne vode, prelaze}i dozvoljenegranice za nitrate i pesticide u vodi za pi}e.


178

U tim slu~ajevima, koji se ~esto sre}u u aluvijalnim formacijama, nijedovoljno primeniti restrikcije na zonu depresivnog levka, ve} se mora izvr{iti prora~unrazblaènja mogu}ih koli~ina nitrata i pesticida, une{enih u podzemne vode, kao ikoli~ine vode kojim se podzemlje napaja infiltracionom vodom. Ukoliko se iz togodnosa utvrdi ravnoteà izme|u prispelih nitrata i pesticida i novih koli~ina vode, ondase u zoni van depresivnog levka mogu koristiti ve{ta~ka |ubriva i pesticidi.

Obi~no je u rekama nizak nivo nitrata, sli~no kao kod ki{nice, koja tako|esadrì male koli~ine nitrata.

[ira zona sanitarne za{tite

Prema ~lanu 4. Pravilnika, {ira zona za{tite definisana je na~inomodre|ivanja: "[ira zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta i obuhvata teritoriju, ili deoteritorije slivnog podru~ja izvori{ta, ili teritoriju koja sluì za napajanje izvori{ta".

Ova formulacija zahteva stru~ni hidrogeolo{ki pristup radi utvr|ivanjaslivnog podru~ja izvori{ta.

Kod povr{inskih voda, odre|ivanje slivnog podru~ja je relativno jednostano imoè se lako odrediti na osnovu pregleda uzvodnog reljefa terena. Odre|ivanje slivnogpodru~ja podzemnih voda mora da radi stru~njak, hidrotehni~ar ili hidrogeolog, kakobi se ostvarila pravilna determinacija podzemnog slivnog podru~ja. Treba uzeti u obzirdubinu vodnosnog sloja, prisustvo horizontalnih za{titnih slojeva, vrstu i karakteristikehumusa. Zahteva se i poznavanje brzine toka podzemnih voda. Od brzine toka zavisipre|eni put od mesta zaga|enja do vodozahvata, za koji je potrebno odre|eno vereme.Na osnovu tih podataka moè se izra~unati dinamika i{~ezavanja mikroorganizama,kao i razblaènje prispelih stranih materija, ili njihovo i{~ezavanje usled jonske izmeneapsorpcijom, odnosno adsorpcijom.

U ~lanu 7. Pravilnika se u {iroj zoni za{tite zabranjuje izgradnja industrijskih idrugih objekata, ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kog procesaproizvodnje, mogu zagaditi izvori{ta. Iz ove zabrane izuzeti su objekti od posebnoginteresa za odbranu zemlje.

Pojas za{tite oko glavnog cevovoda

Za{titni pojas oko glavnog cevovoda iznosi sa svake strane najmanje po 2.5m.

U ~lanu 8. Pravilnika se kaè: "U pojasu za{tite nije dozvoljena izgradnjaobjekata, postavljanje ure|aja i vr{enje radnji, koje na bilo koji na~in mogu zagaditivodu, ili ugroziti stabilnost cevovoda".

Regulisanje za{tite cevovoda ima zna~aja zbog toga {to cevi sa vremenomstare i veoma ~esto korodiraju ili pucaju, te se moraju o{te}eni delovi zameniti. Teradnje zahtevaju zatvaranje vode za neke delove naselja gde se stvara negativni pritisak,usled mogu}nosti usisavanja kontaminiranog sadràja, sa mogu}no{}u epidemije.

Kod rekonstrukcije ulice u Mirijevu i zaga|enja cevi sa kontaminiranomzemljom, do{lo je do epidemije dizenterije u mirijevskoj {koli sa nekoliko stotinaobolelih.


179

7.1.3. Stru~ni osvrt na za{titne zone

Forsiranje za{titnih zona ima za cilj da spre~i zaga|enja, koja mogu izazvatiakutna oboljenja ili hroni~na trovanja pri uno{enju otrovnih materija, koje seakumuliraju u organizmu.

Najdrasti~niji su brojni primeri posledica zaga|enja vode patogenimmikroorganizmima, koji se ravnomerno prenose vodovodnom mreòm, izazivaju}iakutne infektivne bolesti po ~itavom gradu, sa velikim brojem obolelih od 5-50 %stanovni{tva. Stoga se zone sanitarne za{tite formiraju da bi spre~ile kontaminacijuvode.

Za{titne zone imaju dve komponente: jedna je prostorna, a drugarestriktivna. Obe se moraju adekvatno ostvarivati za bezbedno kori{}enje prirodnihizvori{ta vodosnabdevanja.

Zona neposredne za{tite

Zona neposredne za{tite se formira oko objekata vodosnabdevanja, po~ev{iod izvori{ta do rezervoara, vodotornjeva, prekidnih komora, kao i oko ure|aja zapre~i{}avanje vode.

Primarni zadatak zone neposredne za{tite je u tome da se spre~i slu~ajno ilizlonamerno zaga|enje vode na samom izvori{tu, odakle se voda razvodi po naselju,domovima i drugim potro{a~ima.

Ranije je u ve}em obimu vladao strah od diverzije i namernog zaga|enjavode za pi}e, {to nije bilo isklju~eno za vreme mutnih me|unarodnih i drugihkonflikata.

Me|utim, slu~ajna zaga|enja su mogu}a ba{ u neposrednoj za{titnoj zoni.Opisan je slu~aj jedne ène klicono{e trbu{nog tifusa, koja se zaljubila u jednogtehni~ara zaposlenog na postrojenju za vodu za pi}e. Ona ga je pose}ivala na radnommestu i jednog dana je izbila hidri~na epidemija izazvana istom klicom koja jevegetirala kod prijateljice radnika na postrojenju.

Zbog ovakvih slu~ajeva zahteva se da radnici uposleni na vodovodu budupregledani na klicono{tvo u periodu od 6 meseci.

Tako|e je potrebna kontrola posetioca vodovodnim objektima. Na ulazu uobjekte treba da postoji vratar, koji }e obavezno da evidentira posetu sa uno{enjempodataka u knjigu posete, sa imenima, zanimanjima, ciljevima posete i vremenuzadràvanja u objektu.

Ograda od 10 m od objekta, ima zna~aj barijere kojom se spre~va bliìpristup slu~ajnih prolaznika. Ograda nije adekvatna za{tita protiv zlonamernogzaga|enja, jer se formalno postavlja sa bodljikavom ìcom, pri ~emu je izme|u jednogili drugog odstojanja mogu}e ostvariti lak ulazak u objekat. Stoga se solidnom kapijom,sa visokim prozorima, moè spre~iti mogu}nost ulaska stranih lica u objekat.

Prema tome, tamo gde se neposredna zona sanitarne za{tite ne poklapa sauòm zonom, odstojanje od 10 m ne bi trebalo pove}avati.


180


Uà zona sanitarne za{tite ima presudan zna~aj za za{titu podzemnih voda.Kod arte{kih voda uà zona nema klju~ni zna~aj, kao kod kori{}enja voda iz prve ilidruge freatske izdani. Kod ovih izvori{ta uà zona sanitarne za{tite ne zahtevaobezbe|enje velikih kompleksa zbog sporog kretanja podzemne vode, a u timslu~ajevima i spontane autopurifikacije, odnosno izumiranja mikroorganizama zavreme toka vode prema vodozahvatu.

Eksperimenti su pokazali da bakterije i virusi u sterilnom zemlji{tu ìve 6meseci, a u obi~nom 3 meseca. Sa sanitarnog aspekta uvaàva se period od 6 mesecizbog mikrobiolo{ke abondance u podzemnim vodama i odsustva mikrobiolo{kogantagonizma.

Kod hemijske kontaminacije tla i eventualno podzemnih voda postoje dvaoblika kontaminacije: jedan spada u oblast mikrozaga|enja, kada adsorpcija i zamenajona moè da do|e do izraàja, me|utim, kod masovnog zaga|enja reaktivne osobinezemlji{ta se iscrpljuju i javlja se manifestno zaga|enje izvori{ta vodosnabdevanja.

Poznato je da su na{e vode za pi}e izuzetno siroma{ne sa fluorom, iako gamorska voda sadrì u koli~ini od 0.8 - 1.4 mg/l, a u zemlji se nalazi u koli~ini od 0.032%.Minimalne koli~ine fluora u vodi su posledica slabe rastvorljivosti naj~e{}eg mineralafluora u tlu, kalcijum fluorida (CaF2). Kod ostalih jedinjenja fluora u tlu poznata jezamena jona do stabilnog i slabo rastvorljivog CaF2. Ove reakcije se iscrpljuju kod ve}ihkoli~ina fluorovih jedinjenja.

Poznat je slu~aj zaga|enja izvori{ta za vodosnabdevanje vodom Kladova,zbog nedozvoljene lokacije pogona zaje~arskog kristala u Kladovu, koji se nalaziouzvodno od kopanih bunara za snabdevanje vodom Kladova. U pogonu kristala sejavljala otpadna voda sa sadràjem natrijum-siliko fluorida (Na2SiF4), koja je ispu{tanau jedan solidno izgra|eni betonski bazen. Me|utim, po{to fluor spada u najreaktivnijajedinjenja (najelektrofilniji element u prirodi), to je Na2SiF4 skoro rastvorio betonskodno, pa je otpadna voda sa sadràjem Na2SiF4 prodirala u podzemlje. Posle nekolikogodina do{lo je do porasta sadràja fluora u bunarima za snabdevanje vodom Kladova.

Ovo je jedan od eklatantnih primera nepo{tovanja propisa o zonamasanitarne za{tite, iako je u vreme izgradnje fabrike postojalo iskustvo o za{titnimzonama i propisi, koji su zabranjivali izgradnju hemijskih industrijskih objekata,odnosno objekata koji mogu zagaditi izvori{te za snabdevanje vodom za pi}e.

Da je ovaj objekat izgra|en nizvodno od izvori{ta, do zaga|enja izvori{ta nebi do{lo.


Drugi primer sa su{arom uglja u Vreocima ukazuje da je fenol iz otpadnihvoda ovog objekta prodro u reni bunare beogradskog vodovoda. Fenol nije konstatovanposle izgradnje ure|aja za pre~i{}avanje.

To zna~i da se adekvatnim tehni~ko tehnolo{kim merama moè spre~itizaga|enje izvori{ta.

Iz ovoga proizilazi da se i o lokaciji objekata u {iroj zoni sanitarne za{titemora voditi ra~una. To je naro~ito zna~ajno za bunare u priobalju ve}ih reka.

êsto, neki razlozi diktiraju postavljanje osetljivih objekata u {iroj zonisanitarne za{tite, kao nalazi{ta mineralnih sirovina i drugo. U ovakvim slu~ajevimaposebna pa`nja se mora posve}ivati adekvatnoj izgradnji ure|aja za pre~i{}avanje


181

otpadnih voda, sa dobro obu~enim kadrovima za rukovanje tehnologijompre~i{}avanja.

U ovom slu~aju sanitarni i inspekcijski nadzor nad radom ure|aja je odizuzetne va`nosti, te se stoga {ira zona moè jo{ nazvati i zonom nadzora.

U okviru nadzora spada stalno pra}enje dru{tvenih planova razvoja podru~jau kome se nalazi izvori{te za snabdevanje vodom za pi}e, radi spre~avanja planiranja iizgradnje inkopatibilnih objekata u {iroj zoni za{tite.

U ovoj zoni treba voditi ra~una o prostornom planiranju i nastojati da seizgra|uju uglavanom pogoni, koji svojom delatno{}u ne}e zaga|ivati povr{inske ipodzemne vode.

Primer za ovo navo|enje je situacija sa rudnikom olova i cinka "Novo Brdo",~ije se jamske vode ispu{taju u reku Prilepnicu. Jamske vode su sadràle velike koli~ineolova, me|utim, posle 2 km od toka reke, olovo se vi{e nije moglo konstatovati.

Za sva hemijska jedinjenja nema dovoljno iskustava i istraìvanja o njihovompona{anju u biosferi, odnosno hidro i litosferi.

Nasuprot jedinjenjima olova, jedinjenja ìve i arsena lako prodiru kroz tlo. Uslu~aju pove}anog sadràja ìve i arsena u reci Savi ti elementi su konstatovani i u renibunarima.

Najverovatnije da stepen rastvorljivosti pojedinih elemenata i jedinjenjaimaju uticaja na prodiranje kroz poroznu sredinu.

Molekul fenola je malo ve}i od molekula vode, te kroz tlo prodire sli~novodi.

Jedinjenja olova su nerastvorljiva u neutralnoj sredini, te te{ko dospevaju doizvori{ta.

Jedinjenja ìve su rastvorljiva, naro~ito u obliku organski vezane ìve, ~ija jerastvorljivost hiljadustruko ve}a od rastvorljivosti neorganskih jedinjenja ìve, te jerazumljivo da lak{e prodire kroz tlo.

Iz iznetih primera se vidi da su mere u zoni nadzora od izuzetnog zna~aja zaza{titu izvori{ta vodosnabdevanja.

7.1.4. Karakteristike zaga|iva~a

Evidentiranje i utvr|ivanje povr{inskih i drugih zaga|iva~a podzemnih voda iupoznavanje njihovih osnovnih karakteristika i svojstava, kojima uti~u na degradacijukvaliteta izdani predstavlja prvi uslov za ostvarivanje sistema za{tite podzemnih voda upodru~ju koje se tretira. Analiza zaga|iva~a uglavnom podrazumeva posmatranjeparametara koji iskazuju njihovu koncentraciju u podzemnim vodama, kroz ~ijupromenu se posmatra stepen zaga|enja. Me|utim, poznavanjem i procesa kojima suizloèni na putu ka izdani i u izdani, doprinosi se kompletnijem tuma~enju migracijezaga|enih podzemnih voda. Zato je potrebno veoma detaljno prou~iti osnovne fizi~ko-hemijske karakteristike posmatranog zaga|iva~a i sve uslove u kojima zaga|iva~ deluje,pre svega radi boljeg sagledavanja njegove transformacije kroz izdansku ili nadizdanskuzonu stenske mase.


182

Fizi~ki i hemijski procesi

Kao {to je poznato, zaga|iva~i (zaga|ene vode) su u aktivnom uzajamnomodnosu sa prirodnim (postoje}im) podzemnim vodama i sredinom (stenama), a tauzajamnost se manifestuje preko procesa koji je prate i odre|uju stepen zaga|enja uvremenu i prostoru.

Najva`niji od tih procesa su: molekularna difuzija, hidrodinami~ka disperzija,fizi~ka i hemijska apsorbcija, apsorbcija mikroorganizama, desorbcija, jonska izmena,rastvaranje stena, radiaktivno raspadanje, taloènje, filtracioni efekti i drugi hemijski ibiohemijski procesi.

Karakteristike hidrogeolo{ke sredine

Poznavanje ove, veoma bitne grupe ~inilaca koji vladaju na nekom terenu, jeneizbe`no kada se radi o bilo kakoj vrsti hidrogeolo{kih istraìvanja, a pogotovo kada jeu pitanju za{tita podzemnih voda.

U grupu karakteristika hidrogeolo{ke sredine spadaju pre svega: strukturno-litolo{ki sastav (debljina slojeva, strukturni poloàj i osobenosti razli~itih ~lanova,osobenost facijalnih promena i dr.), granulometrijski sastav litolo{kih ~lanova,struktura i tip poroznosti, filtracione karakteristike i filtracioni efekti, minerolo{ko-petrografski sastav, fizi~ka svojstva sredine (t°C, toplotna provodnost, elektricitet i dr.),hidrohemijska svojstva sredine (naro~ito nadizdanske zone), hemijski i fizi~ki sastavnezaga|enih podzemnih voda i klimatski faktori (temperatura, padavine, isparavanje idrugo.).

Hidrodinami~ki uslovi

Osnovni proces koji dominantno uti~e na duìnu i brzinu rasprostranjenjazaga|enja u vodonosnoj sredini predstavlja prenos zaga|iva~a filtracionim tokom(konvektivni prenos). On je posledica hidrauli~kog gradijenta koji ili postoji u prirodiili je ve{ta~ki izazvan u naru{enim uslovima toka. Uticaj apsorbcije, desorbcije,rastvaranja, difuzije i drugih fizi~ko-hemijskih procesa koji prate kontakt zaga|enihvoda i "~istih" podzemnih voda u stenama, manifestuje se, obrazovanjem prelazne zoneili zone me{anja na samom kontaktu i svodi se na stalno ili povremeno prisustvo tezone, koja moè imati promenljivu veli~inu. U uslovima postojanja stalnog àri{ta(kontinualnog zaga|enja), filtracioni tokovi sredine diktiraju {irenje zaga|enja, a ostaliprocesi imaju sporednu ulogu.


183

7.2. KRITERIJUMI ZA ODRE\ENE TIPOVE IZVORI[TA

7.2.1. Uvod

Formiranjem zona sanitarne za{tite izvori{ta za vodosnabdevanje ivodoprivrednih objekata nastoji se da se prostornim merama i merama ograni~enja izabrane spre~e antropogeni uticaji na koli~inu i kvalitet vode za pi}e.

Obrazovanje zona sanitarne za{tite regulisano je Zakonom o vodama (Sl.Glasnik SRS br. 49/89), odnosno Zakonom o vodama (Sl. Glasnik RS br. 46/91) iPravilnikom o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. Glasnik SRS br. 33/78.). ^lanom 81.Zakona o vodama (iz 1989. godine) zahteva se formiranje 3 zone za{tite, {ire, uè ineposredne, u kojima se predvi|aju razli~iti reìmi pona{anja.

^lanom 84. istog zakona, u uòj zoni sanitarne za{tite zabranjuje se otvaranjerudnika i rudarskih radova, skladi{tenja ~vrstih otpadaka, jalovine i sirovina,transportovanje otrova i drugih {tetnih materija, koje mogu trajnije zagaditi povr{inskeili podzemne vode, kao i pove}anje poljoprivrednih i obradivih povr{ina.

U {iroj zoni sanitarne za{tite, ~lanom 85., zabranjuje se izgradnja objekata~ije otpadne vode sadrè opasne i {tetne materije, ostale vrste investicionih objekata u{iroj zoni za{tite, samo ako je u njihovom projektovanju i izvo|enju zavisno odkaraktera i namene objekata obezbe|eno kanalisanje i pre~i{}avanje otpadnih voda,prema tehni~kim propisima.

U {iroj zoni mogu se graditi objekti samo na osnovu odobrenja za gra|enje iprethodno pribavljenog mi{ljenja op{tinskog organa uprave nadle`nog za poslovesanitarne inspekcije.

Zemlji{te u rezervatima izvori{ta vodosnabdevanja moè se koristiti zapoljoprivrednu proizvodnju (ratarstvo, vo}arstvo, vinogradarstvo, sto~arstvo i drugo), i{umarstvo samo ako je obezbe|ena za{tita izvori{ta od zaga|ivanja i drugih {tetnihdejstava, koja u ve}oj meri ili trajnije mogu ugroziti prirodna i tehnolo{ka svojstvapovr{inskih i podzemnih voda.

Zakon o vodama iz 1991. godine kaè se da "Podru~je uè zone i zoneneposredne za{tite sa reìmima organizacije, ure|enja i kori{}enja prostora u uòj i{iroj zoni, utvr|uju se prostornim, odnosno urbanisti~kim planovima u skladu sahidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta" {to predstavlja prili~no uop{tenuformulaciju.

Iz zakonskih obaveza proizilaze mere, koje imaju karakter apsolutnezabrane, kao i mere, koje mogu biti fakultativne ukoliko se dokaè da neke radnje nemogu ugroziti izvori{te vodosnabdevanja, a {to se naro~ito odnosi na celokupnupoljoprivrednu aktivnost.

Prostorne dimenzije sanitarne za{tite zavise od mnogih prirodnih okolnosti iradom stvorenih vrednosti, te zakonom i pravilnikom nisu date dimenzije obaveznihtriju zona sanitarne za{tite. One nisu mogle biti date formulacijama kojim seobuhvataju svi slu~ajevi, ve} se tre}im ~lanom Pravilnika navodi da se zone sanitarneza{tite i njihova povr{ina odre|uju na osnovu dokumentacije o vrsti, izda{nostiizvori{ta, vrsti objekata, na~inu zahvata vode, sanitarnom ure|enju tla, strukturi,konfiguraciji, hidrolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.


184

Pona{anje tla prema stranim materijama

Mikroorganizmi

Zemlji{te u povr{inskom sloju sadrì ogroman broj bakterija i drugih mikro imakroorganizama (tabela 7.2.1.).

Budu}i da se u povr{inskim delovima zemlje nalazi ogroman broj bakterija ivirusa potrebno je sagledati {ta se sa njima de{ava prolaskom kroz tlo. Po Randall-ukoliformne klice mogu da prodru kroz zemlju najdalje do 6 m. Sloj zemlje od 30 cmbroj od 270 000 klica/lit redukuje na 270, {to predstavlja redukciju od 1 000 puta.

Tabela 7.2.1. - Sadràj mikroorganizama u zemlji{tu

Vrsta mikroorganizma broj MO/gBakterije 600 000 000Gljivice 400 000Alge 100 000Virusi 5 000Vrsta mikroorganizma broj MO/dm3

Rizopode i phlagellate 1 500 000Nematode 50 000Colembata 150Insekati puèvi i gliste umanjem obimu

2 - 6

Eksperimenti koji su svojevremeno izvr{eni sa vodom Save, sa 38 000koliformnih klica u litru vode, posle filtracije preko sloja zemlje sa Ade Ciganlije, brojklica je iznosio 160 po litru, {to zna~i da je efekat pre~i{}avanja preko 99%.

Filtracijom Savske vode preko sloja peska od 1 m, sa 240 000 koliformnihklica u litru vode, koliformne klice nisu registrovane (izolovane). Optere}enjefiltarskog sloja podraàva se sa najve}im obimom ki{e od 200 l/m2, kako se u prirodi uvreme ekstremnih ki{a i doga|a.

Radi ilustracije daju se podaci o rezultatima bakteriolo{kog ispitivanja vodereni bunara na Adi Ciganliji iz Studije dvonamenskog kori{}enja Ade Ciganlije u svrhesnabdevanja vodom i rekreacije.

Iz navedenih podataka jasno se vidi uloga porozne sredine na eliminacijuprisutnih mikroorganizama u tlu.

Propustljivost tla je razli~ita u zavisnosti od mnogih faktora, a u prvom reduod granulometrijskog sastava tla. Me|utim, sposobnost propustljivosti tla zavisi i odprisustva sulfata u zemlji{tu.

Zemlji{te sa ve}im sadràjem kalcijum sulfata je propustljivije od zemlji{ta sadominantnim sadràjem bikarbonata kalijuma i natrijuma. U slu~aju okoline Leskovcapored toga {to je bogato bakterijama humusa, tlo raspolaè sa malim koli~inamasulfata, jer su oni sasvim niskog opsega u podzemnoj vodi, a i granulacija tla je povoljnapo{to se nalaze i slojevi gline, te se o~ekuje vrlo dobro odstranjivanje klica privertikalnom poniranju.


185

Fournelle i saradnici su svojim eksperimentima pokazali kretanjebakteriolo{kog zaga|enja u vodonosnom sloju. Oni su pomo}u bu{otine koja jekaptirala vodonosni sloj, ubacivali kulture klica Chromobactericum violaceum zajednosa kulturama Streptococcus-a faecalis-a (suspenzija bakterija od 10 : 1). Kretanjebakterija je pra}eno 371 dan. Brzina toka podzemne vode iznosila je 30 cm/dan.Interesantno je navesti njihovo zapaànje o tome da su se bakterije kretale samo upravcu toka podzemne vode, kao i da je bo~no {irenje zaga|enja bilo veoma malo, 2.4m, dok se uzvodno zaga|enje nije moglo konstatovati. Tako|e treba ista}i da jekretanje bakterija bilo dvaput sporije od kretanja podzemne vode.

U ovom slu~aju bakterije su konstatovane nizvodno na odstojanju od 15 m uvremenu od 70 dana.

Po jednom sli~nom ispitivanju ukazuje se da bakterije mogu da opstanu uvodonosnom sloju 180 dana do njihovog biolo{kog izumiranja.

Nau~na istraìvanja A.A. Kirpi~nikova ukazuju na mogu}nost horizontalnogkretanja bakteriolo{kog zaga|enja od 22 m, a hemijskog 63 m. Po njemu sebakteriolo{ko zaga|enje u vertikalnom pravcu kre}e 70 m, a hemijsko 105 do 124 m.Tako|e treba podvu}i da se u ovim radovima ne daju hidrogeolo{ke karakteristike tla.

Tabela 7.2.2. - Sadràj klica u bunarskoj vodi

datum vrsta OZNAKA RENI BUNARAispitivanja klica 18 13 12/3 12/1 926.5.75. kolif./l

ukupni broj/ml00

00

00

00

00

24.6.75. kolif./lukupni broj/ml

00

00

00

00

00


0300

0600

0700

0800

0500


025

035

00

00

00


016

00

00

00

00


00

00

00

00

00


018

04

00

00

00


04

0400

00

00

00


00

026

00

00

00


00

014

03

06

00


00

00

00

00

00


186

Kontaminacija tla virusima

Sanitacijom i primenom antibiotika, crevna bakteriolo{ka oboljenja se mogulako kontrolisati, me|utim protiv virusa jo{ nije otkriven efikasan lek, te se lu~enjevirusa od strane obolelih i virusono{a nije promenilo. Kao ilustracija moè da posluìpodatak da je u SAD od svih hidri~nih epidemija u 57% slu~ajeva etiolo{ki agenspripadao nekoj grupi crevnih virusa.

Treba ista}i da se danas zna za oko 100 vrsta enterovirusa, koji se mogu na}iu tlu i vodi. Ne treba izgubiti iz vida da su virusi 1 000 puta manjeg dijametra odbakterija i da se logi~no o~ekuje njihovo vertikalno i horizontalno kretanje na ve}aodstojanja.

Po Sobsey-u, u 100 ml kanalske vode nalazi se od nekoliko do 1 000 virusnihjedinica. U zemlji{tu se procenjuje da se nalazi 5 000 virusa na gram zemlje.

E. F. Landry sa saradnicima je pokazao izuzetnu apsorptivnu mo} zemlji{taprema virusima. Ispitivanja je izvr{io sa virusima iz sanitarnih kanalskih voda. On jenalivao zemlji{te kanalskim vodama, brzinom reda veli~ine 1 cm/h. Posle toga je nasvakih 5 cm dubine uzimao uzorke tla za izolovanje virusa na kulturi tkiva. Timispitivanjima je utvrdio da se 77% virusa apsorbovalo na dubini od svega 5 cm.Dodatnih 11% apsorbovalo se na 10 cm dubine, a 96% do 25 cm dubine. Slede}ih 4%bilo je uniformno raspore|eno do dubine od 50 cm.

Iste rezultate je dobio sa otpadnim vodama i sa ki{nicom, {to potvr|ujenezavisnost apsorpcionog efekta tla od efluenta. Tako|e je zna~ajno ista}i da se nadubini od 75 cm moè na}i samo jo{ 0.22 % virusa.

Ova ispitivanja izvr{ena u odre|enim ekolo{kim okolnostima ne dajupodatke o eventualnim ponovljenim eksperimentima zalivanja virusima i sa obilnijimnalivanjem. Me|utim, iz sli~nih ispitivanja drugih autora potvr|uje se velikaapsorptivna mo} zemlji{ta prema virusu polio.

CH. J. Hurst i saradnici ispitivali su uticaj razli~itih faktora na preìvljavanjevirusa u zemlji. Ispitivali su: virus coxsacki A9, B3, eshovirus 1, polio virus 1, rotavirusSA 11 i bakteriofag T2 i MS. Dinamika inaktivacije virusa statisti~ki je obra|ena u vezisa na~inom inkubacije i karakteristikama zemlji{ta kao {to su: temperatura, koli~inavlage u zemlji{tu, prisustvo aerobnih mikroorganizama, stepen virusne apsorpcije uzemlji, sadràja fosfora, aluminijuma i pH zemlji{ta.

Dobijeni su slede}i rezultati: inaktivacija virusa se ubrzava sa porastomtemperature, a njihovo preìvljavanje je kra}e u prisustvu aerobnih klica u tlu.Nesterilno tlo sa aerobnim klicama skra}uje vreme preìvljavanja virusa, a aerobnostanje ima razorni efekat na viruse.

Aerobni mikroorganizmi, koji se nalaze bilo u otpadnim vodama ili u tlu, neubrzavaju izumiranje virusa. Vla`nost tla ima relativno mali efekat od svega 15%, a kodpotpune zasi}enosti vlagom zemlji{ta efekat je 25%. Moè se re}i da vla`nost tla nije ulinearnoj korelaciji sa preìvljavanjem virusa. Preìvljavanje virusa se produàva sapreteranim vlaènjem, {to zna~i da te~na faza otpadnih voda mora pa`ljivo da se koristiprilikom oro{avanja obradivih povr{ina. Apsorpcija je ve}a kod nièg pH. Odaluminijuma samo rastvorljiva forma ima zna~ajniji efekat na smanjenje boravka virusau tlu, a ne zavisi od celokupnog aluminijuma. Aluminijum je mnogo efikasniji upore|enju sa solima magnezijuma i kalcijuma.

Po Bagdasarijanu, virusi mogu najduè da preìvljavaju sli~no bakterijama. Usterilnom tlu 180, a u nesterilnom 90 dana. Izgleda da zemlji{te naro~ito glinovitodeluje toksi~no na preìvljavanje virusa, koje je u Hurst-ovim ispitivanjima oko mesec


187

dana. Iz iznetog se vidi da sa sanitarnog gledi{ta zemlji{te ima znatno bolji efekat uapsorpciji virusa nego bakterija.

Efekat tla prema hemijskim materijama

Zemlji{te raspolaè izrazitom apsorbtivnom sposobno{}u. Ona semanifestuje preko vi{e prirodnih reakcija:

− Mehani~ka apsorpcija se zasniva na zadràvanju korpuskularnih materijau lavirintu prisutnih pora,

− Fizi~ko - hemijska apsorpcija se zasniva na izmenjivanju jona, koje moèda preobrazi neke jako rastvorljive i toksi~ne materije u nerastvorljive imanje toksi~ne,

− Hemijska apsorpcija se sastoji u hemijskoj reakciji tla sa stranimmaterijama i rastvorima, {to rezultuje stvaranjem druge vrste jedinjenja sarazli~itim osobinama. Iz natrijum hlorida stvara se kalcijum hlorid a iznatrijum fosfata stvaraju se nerastvorljivi aluminijum i gvo`|e fosfat.

− Biolo{ka apsorpcija se sastoji iz aktivnosti mikroorganizama, uglavnomheterogenih saprofita, koji razgra|uju organsku materiju, pri ~emu se25% te materije tro{i za reprodukciju mikroorganizama, a 75% kaoenergetski rashod u metabolizmu. Iz ovoga proizilazi da se delovanjemmikroorganizama prisutna organska materija transformi{e u bakterijskeforme samo u jednoj ~etvrtini prisutnih organskih materija na ~emu sezasniva mineralizacija organskih materija u tlu.

Mikroorganizmi mogu da apsorbuju razli~ite elemente. Fosfati se veomadobro apsorbuju, a nitrati i nitriti slabo. Mimo procesa apsorpcije nitrata i nitrita uzemlji{tu postoji poseban azotni ciklus od sanitarnog zna~aja o kome }e kasnije bitire~i. Mora se voditi ra~una da se oksidativno - reduktivni procesi vr{e samo u suvim idobro aerisanim zmlji{tima, za razliku od vla`nih koja nemaju ovu osobinu. O tome semora voditi ra~una pri formiranju zona sanitarne za{tite, radi spre~avanja eventualnogprodora zaga|enja sa povr{ine tla. Pri razmatranju mogu}nosti prodora raznih materijasa povr{ine do vodonosnog sloja, procena }e se izvr{iti na osnovu karakteristika sirovevode, koja se crpkama zahvata u ve}im koli~inama, stvaraju}i ve}u depresiju kojom semenja pravac toka podzemne vode sa pove}anjem osetljive zone za{tite. Rezultatihemijskih analiza vode mogu indirektno da ukaù na stepen prirodne za{titepodzemnih vodonosnih slojeva.

Organske materije

Po hektaru zemlje, prose~no se nalazi 25 tona organskih materija. Organskamaterija je u stalnom kruènju, spontano se stvara u neprekidnom procesu i isto takoraspada. Na huminske materije otpada od 10 do 15 %, a 80 do 90% organske materijeje poreklom od korena biljaka i ìvotinjskih ostataka koji su tako|e podlo`ni truljenju.Huminske materije se stvaraju specifi~nim procesom koji jo{ do kraja nije rasvetljen, aostale organske materije u tlu normalno sadrè ugljene hidrate, belan~evine, masti,{e}ere, skrob i celulozu. Ove organske materije uklju~uju}i huminsku i fulvo kiselinuslabo se rastvaraju u vodi te kao koloidi u sasvim malim koli~inama dospevaju do


188

podzemnih voda, osim u slu~aju direktne komunikacije (prodora zaga|enja kroz bunar)ili odsustva za{titnog vodonepropusnog glinovitog sloja.

Za utro{ak kalijum permanganata za oksidaciju organskih materija donete supostoje}e norme po Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. list 33/87.

− za fla{iranu vodu do 5 mg/l− za pre~i{}enu vodu do 8 mg/l− za nepre~i{}enu do 12 mg/l− za vodu sa huminskim materijama do 20 mg/l

Sude}i po dobijenim vrednostima utro{ak kalijum permanganata je veomamali {to zna~i da je podzemna voda u ovom podru~ju za{ti}ena od prodora organskihmaterija u vodonosni sloj prirodnim uslovima (prisustvom vodonepropusnog glinovitogsloja u podini kaptirane subarteske izdani).

Zasi}enost od nitrata

Po Sepp-u nitrati u tlu su poreklom iz 6 izvora:

1. oksidacija organskih materija,2. mineralna |ubriva,3. te~ne otpadne vode,4. geolo{ki depozit,5. taloènje iz atmosfere i6. bakteriolo{ka fiksacija.

Organske materije ima oko 50 gr u kg zemlje i ona se nalazi u stalnomraspadanju i obnavljanju, tako da iz ovog procesa raspadanja organskih materija sasadràjem azota kao krajnji produkt nastaju nitrati.

\ubrenjem se po hektaru, u zavisnosti od mogu}nosti i navika, dodaje od 110do 470 kg ve{ta~kog |ubriva. Pri ve{ta~kom |ubrenju sa vi{kom azota nemafitotoksi~nih delovanja pa se nitrati dovoljno nekontrolisano koriste kao ve{ta~ko|ubrivo. Od dodate koli~ine samo tre}ina nitrata se utro{i od strane biljaka pa postojiopasnost od kumulacije.

Te~ne otpadne vode sadrè 40 do 50 mg/l nitrata te mogu biti zna~ajan izvornitrata prilikom kori{}enja za navodnjavanje irigacijom ili oro{avanjem.

Geolo{kim depozitom se zemlji{te tako|e oboga}uje nitratima u vidupra{ine, koja se skida sa povr{ine tla bogatog nitratima.

Iz atmosfere se po hektaru taloì od 1.5 do 16 kg nitrata godi{nje.Bakteriolo{kom fiksacijom iz atmosfere se stvara do 400 kg/ha nitrata.

Poznato je da deset vrsta heterotrofnih bakterija fiksiraju azot iz atmosfere u nitrate.Od aerobnih bakterija azotobacter je najpoznatiji pionir stvaranja nitrata, odanaerobnih grupa izdvajaju se clostridiae, a i {est vrsta algi koje prebivaju u zemlji imogu da koriste atmosferski azot za stvaranje nitrata.

U zemlji obi~no ima oko 50 mg nitrata na kg, me|utim ima zemlji{ta sasadràjem nitrata i preko 1 grama.

Nitrati su jako filtrabilni i prodiru do podzemne vode bez apsorpcije,me|utim glineni sloj ih ne propu{ta u ve}em obimu.


189

U nekim slu~ajevima nitrati ipak mogu da prodru i do subarteskih i arteskihizdani. Obi~no dublji bunari sadrè manje nitrata. Mehanizam njihove redukcijezasniva se na delovanju autotrofnih mikroorganizama, koji za svoju reprodukciju tro{emineralne materije. Ti mikroorganizmi koriste nitrate iz poniru}e vode za svojuishranu, smanjuju}i njihovu koli~inu u podzemnoj vodi. U peskovitom tlu, u kome sevoda ne zadràva, zbog odsustva vlage slabo se razvijaju autotrofne bakterije iz ~egaproizilazi i slabija potro{nja nitrata i pove}an sadràj nitrata u podzemnoj vodi.

Kroz praksu je utvr|eno da atmosferske vode ne pove}avaju sadràj nitrata upodzemnoj vodi. Me|utim, poznat je pove}an sadràj nitrata u podzemnoj vodi poredure|aja za pre~i{}avanje sanitarnih otpadnih voda. Opisani su neki slu~ajevi sasadràjem nitrata (kao N) u vodi bunara od preko 45 mg/l.

Zbog potro{nje ve{ta~kog |ubriva u ve}em obimu preti opasnost odpove}anja koncentracije nitrata u podzemnim i povr{inskim vodama.

− Sadràj nitrata u Temzi je porastao od 4 na 9 mg/l.− U rekama u Japanu sadràj nitrata je porastao od 1.9 do 9.1 mg/l.− U SAD u nekim rekama sadràj nitrata je porastao do 45 mg/l.

U nas su poslednjih decenija nitrati u Dunavu porasli za 2 mg/l. Neke vode uoklini Poàrevca, Smedereva, î}evca, Lipljana imaju znatno pove}ane koli~ine nitrata,~ak do 100 mg/l.

Po grlu rogate stoke teìne od 450 kg izlu~uju se ekskreti koji sadrè 43 kgazota/god. Iz toga proisti~e da farma od 320 grla daje ekvivalentni otpad jednak graduod 260 000 stanovnika.

Prirodno |ubrivo od 7 do 8 grla dovoljno je za |ubrenje 1 ha zemlje.Nitrifikacija i denitrifikacija najbolje se odvija na temperaturi od 9 do 20°C.

Pri temperaturi od 6°C proces denitrifikacije i nitrifikacije se znatno usporava, apotpuno prekida na temperaturi od 0°C.

Oro{avanjem njiva sa 50 m3 oseke, nitrati se u zemlji{tu na 70 cm dubinena|u u koli~ini od 249 kg/ha.

Iako su nitrati izuzetno filtrabilni oni se ne mogu koristiti kao indikatori vezaizme|u jedne i druge sredine zbog toga {to se u podzemnoj vodi u prvo vremenejednako raspore|uju, pa se i zbog toga nalaze u razli~itim koli~inama nekad i kodveoma bliskih objekata i {to se pri prolazu kroz tlo koriste od strane autotrofnihbakterija.

Hloridi

Prisustvo hlorida u vodi za pi}e nije toksi~no, jer je dnevna potreba ~oveka zanatrijum hloridom reda 5 000 mg. Hloridi su me|utim veoma dobri indikatorihemijskog organskog zaga|enja vode, jer se izlu~uju putem bubrega u koli~ini od 15g/dan.

Izlu~uje se ona potrebna koli~ina, koja se prema navici unosi u organizam usvakodnevnom ìvotu.

Hloridi su stabilne materije, soli hlorovodoni~ne kiseline, postojani u spoljnojsredini, a tako|e i jako filtrabilni, te se koriste kao indikatori komunikacija izme|urazli~itih sredina.


190

Dozvoljene granice za hloride zasnovane su na njihovom uticaju naorganolepti~ke osobine vode (ukus), koja se ve} prime}uje kod 250 do 500 mg/l.

Sli~no je pona{anje i u pogledu koncentracije sulfata.

Ostatak posle uparenja - rastvorene materije

Na ostatak posle uparenja se u analizi mnogo ne obra}a pa`nja, jer tajparametar nije selektivan, ve} je rezultat svih prisutnih materija, koje se uglavnomnalaze u rastvorenom i delimi~no u suspendovanom stanju. Me|utim, suvi ostatak jeglavni parametar za procenu stepena mineralizacije mineralnih voda. U poslednjevreme njemu se pridaje zna~aj i kod vode za pi}e, te se zahtevi za obim mineralizacijepitke vode sve vi{e pribliàvaju normi od 500 mg/l. Me|utim, kod procene kvalitetapodzemne vode, ovaj parametar je ~esto zanemarivan. U poslednje vreme njemu sepridaje vi{e pa`nje, a kod podzemnih voda moè da posluì kao indikator prate}egzaga|enja, naro~ito ako iz godine u godinu rastu dobijeni rezultati.

Te{ki metali

Od metala, analizom su naj~e{}e obuhva}eni gvo`|e i mangan i kao ~estisadràji u podzemnim vodama, zbog njihove rastvorljivosti u vodi. Oni su esencijalnielementi i u koli~ini ispod MDK nisu opasni po zdravlje. Od te{kih metala se naj~e{}eispituje olovo, te }e se u ovom delu isti~e da se u zemlji{tu nalazi veliki broj te{kihmetala i drugih mikroelemenata, ali zahvaljuju}i odre|enim okolnostima u vodi seretko susre}u.

Ve}ina olovnih jedinjenja nije rastvorljiva u vodi. Jedino su rastvorljivi olovonitrat i olovo acetat. To doprinosi da se u podzemnim vodama ili ne na|e ili je utragovima, odnosno u okvirima dozvoljenih granica. Ovome doprinosi i bazi~nareakcija tla. U slu~ajevima kisele reakcije olovo je rastvorljivije a {to se vidi iz priloènetabele 7.2.3.

Tabela 7.2.3. - Zavisnost rastvorljivosti olova od pH

pH rastvorljivost olova

6.5 100 µg4 10 000 µg

Iz atmosfere se istaloì 25 grama olova godi{nje po hektaru zemlje. Kodfrekventnih saobra}ajnica pri kori{}enju olovnog benzina u blizini saobra}ajnica seistaloì 129 grama olova po ha.

Taloènje olova u blizini saobra}ajnica vodi poreklo od kori{}enja tetraetilolova koje se dodaje benzinu u koli~ini od 1.2 do 1.4 ml po litru benzina radi pove}anjaoktanskog broja.

Norma za vodu za pi}e je 0.05 mg/l olova, a za povr{inske vode 0.1 mg/l.Organsko olovo u vidu tetraetil olova koji se dodaje benzinu je opasniji otrov odelementarnog olova, i za njega je norma mnogo stroà i iznosi 0.0002 mg/l upovr{inskim vodama, a u vodama za pi}e se ne dozvoljava.


191

Sa havarijom prilikom pretakanja benzina na èlezni~koj stanici Leskovac, akoja se dogodila 18. januara 1979. godine bilo je i tetra etil olova, {to je ugrozilokompleks bunara nizvodno od mesta havarije.

Spojevi ìve i arsena su jako filtrabilni te o tome treba voditi ra~una prilikommera ograni~enja u uòj zoni sanitarne za{tite. Radi ilustracije daju se podaci omikroelementima u zemlji{tu.

O. K. Dobroljubski navodi statisti~ki obra|ene podatke o sadràjumikroelemenata (u mg/kg humusa) velikog broja uzoraka uzetih u Ukrajini sa teritorijeod 250 000 ha zemlji{ta (tabela 7.2.4.).

Tabela 7.2.4. - Sadràj mikroelemenata u humusu Ukrajine

Element Koncentracija(mg/kg)

ukupni bor 14 ± 0.63ukupni vanadijum 58 ± 2ukupni hrom 57 ± 0.9ukupni mangan 753 ± 9ukupno gvo`|e 30 640 ± 320ukupni kobalt 11.12 ± 0.16ukupni nikal 33 ± 0.6ukupni bakar 30 ± 0.51ukupni molibden 3.21 ± 0.09

Olovo se prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji nalazi u zemlji{tu usadràju od 5 do 25 mg/kg. Fosfatne stene mogu da sadrè i preko 100 mg/kg olova(tabela 7.2.5.).

Tabela 7.2.5. - SZO sadràj u zemlji{tu

TIP sadràj Pb (mg/kg)vulkanske steneultrabazaltne 0.3 - 16bazaltne 0.06 - 113andezite 0.5 - 5.8granite 0.2 - 13.8sedimentne stenekre~njak 0.1 - 20pe{~ari 0.6 - 120glina 0.3 - 490fosforitni 0.4 - 188

Prema pravilniku o maksimalno dozvoljenim koli~inama opasnih materija uzemlji{tu u nas, dozvoljene su slede}e koli~ine izraène u mg/kg (tabela 7.2.6.).


192

Tabela 7.2.6. - MDK u zamlji{tu te{kih metala

Element MDK(mg/kg)

olovo 100arsen 25hrom 100nikl 50ìva 2kadmijum 3fluor 300bakar 100cink 300

Mulj iz otpadnih voda sadrì veliki broj elemenata kao {to su: aluminijum,bor, kadmijum, hrom, bakar, gvo`|e, ìva, nikal, olovo i mangan, koji su toksi~ni ilipotencijalno toksi~ni za ~oveka i ìvotinje, a u odre|enim koli~inama i za biljni svet.

Po mi{ljenju Chaney-a, Leper-a i Page-a, bor, kadmijum, nikl i cink mogupredstavljati problem u prinosu poljoprivrednih kultura.

Kadmijum je posebno opasan jer moè da se ugradi u lanac ishraneanimalnog sveta. Bakar i cink, ina~e esencijalni elementi za ~oveka, toksi~ni su za biljkekada se na|u u pove}anim koli~inama, {to se de{ava kod sukcesivnog i nekontrolisanogkori{}enja mulja sa ure|aja za pre~i{}avanje otpadnih voda i njihovog nagomilavanja uzemlji{tu.

Petterson je objavio 24 slu~aja podbacivanja u ètvi zbog o{te}enja biljkiusled kori{}enja mulja otpadnih voda za |ubrenje.

Tako|e je naveo podbacivanje u proizvodnji ìta i paradajza u slu~ajevimakad je sadràj cinka u zemlji{tu bio preko 66 mg/kg pa do 1 500 mg/kg.

S obzirom na nerastvorljivost metala u tlu, biljke svojim lu~enjem u okolinikorena stvaraju rastvorljive oblike metala sa mogu}no{}u apsorpcije. Zbog toga sesadràj metala na njihovu resorpciju ispituje sa 0.5 N sir}etne kiseline.

Isti autor je naveo da je zapazio o{te}enje paradajza kod koli~ine nikla od 20mg/kg i pH zemlji{ta od 5.8 do 6.7. Navode}i da nema dovoljno podataka o toksi~nostiza biljke.

Iz iznetog proizilazi da se mulj dobijen sa ure|aja za pre~i{}avanje otpadnihvoda sa velikom dozom opreznosti moè da se koristi u poljoprivredi, a jo{ ve}om uuòj zoni sanitarne za{tite.

U stavu, po ovom pitanju za uù zonu sanitarne za{tite preporu~uje se da semulj ne koristi, a sobzirom na relativno dobru za{ti}enost dubokih arteskih voda,kori{}enje bi se moglo dozvoliti uz striktne mere predostro`nosti, kao {to su:

− kontrola mikrobiolo{kog sadràja naro~ito na prisustvo patogenihbakterija,

− kontrola sadràja te{kih metala u mulju i zemlji{tu,− kontrola utro{ka te{kih metala od strane biljaka, njihov raspored u

delovima biljke i plodovima sa redukcijom u tlu, radom biljaka i− kontrola fitotoksi~nosti mulja posle sukcesivne primene.


193

7.3. IZDANI RE^NIH ALUVIJONA

Analize kvaliteta voda sa bakteriolo{kog i fizi~ko-hemijskog aspekta imajuizuzetan zna~aj za racionalan i tehni~ki opravdan i verifikovan pristup definisanjusanitarnih zona za{tite. Rezultati ovih analiza daju uvid u kompletnu i realnu slikustanja izvori{ta sa aspekta mogu}nosti zaga|enja kao i transformacije zaga|enja naputu zona napajanja, porozna sredina, vodozahvatni objekti.

Prilikom ocene parametara kvaliteta upore|enje je vr{eno sa vaè}imzakonom propisanim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ,br. 33/87).

7.3.1. Bakteriolo{ke analize

Stepen kvaliteta vode ostvaruje se kod maksimalnog zaga|enja povr{inskihslojeva tla, primenom stajskog |ubriva i normalno u uslovima intenzivne poljoprivredena ovom ina~e veoma kvalitetnom zemlji{tu.

Za{titni sloj gline povlatnog sloja igra zna~ajnu ulogu hermetizacijevodonosnog sloja i njegove prirodne za{tite od bilo kakvog zaga|enja.

Kod bo~nog zaga|enja na mestu prihranjivanja podzemnih voda, koje je uvezi sa obli`njiom rekom, treba analizirati podatke o analizama bakteriolo{kogkvaliteta povr{inske vode aluvijalnog podru~ja, odrediti broj koliformnih klica, kao iukupni broj svih klica u 1 ml vode.

Bakteriolo{ko zaga|enje povr{inske vode aluvijona naj~e{}e je fekalnogporekla. Sadràj mikroorganizama na konkretnom vodozahvatu aluvijalnih podzemnihvoda je posledica uticaja samog tla, odnosno njegovih geohemijskih karakteristika. Uslu~aju podzemne vode aluvijalnih izdani ~esto se susre}e visok sadràj kalcijuma imagnezijuma, koji grade kalcijum i magnezijum sulfate, koji imaju znatno ve}uapsorpciju soli od kalijuma i natrijuma, ~ime se voda izvori{ta moè dobro za{titi odbo~nog zaga|enja.

Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 33/87)propisana norma od 100 aerobnih mezofilnih bakterija.

Odsustvo koliformnih klica u uzorku podzemne vode aluvijalne izdaniukazuje na visok stepen prirodnog pre~i{}avanja podzemne vode i dobru prirodnuza{titu voda izvori{ta povr{inskim geolo{kim slojevima.

7.3.2. Fizi~ko-hemijske analize

Analize kvaliteta vode sa fizi~ko-hemijskog aspekta ura|ene su poparametrima kvaliteta, uz detaljno obja{njenje procesa koji su vezani za pojedineparametre, sa pore|enjem sa normama prema vaè}em Pravilniku o higijenskojispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 33/87) i prikazom promene odre|enogparametra na putu zona napajanja, porozna sredina, vodozahvatni sistemi.

Temperatura

U pogledu temperature, uspostavljene su zakonom propisane norme od 8°Cdo 12°C.


194

Mutno}a

Zakonska norma za mutno}u za pre~i{}ene vode je 5° a za nepre~i{}ene 10°NTU.

Boja

Voda sa izvori{ta podzemnih voda aluvijalnih izdani uobi~ajeno nijeobojena, tako da ova izvori{ta uglavnom zadovoljavaju u pogledu ovog parametrakvaliteta.

Miris i ukus

Uzorci vode podzemnih voda alivijalnih izdani naj~e{}e su bez ikakvog mirisai ukusa, kako je propisano zakonom.

pH reakcija vode

pH vode treba da se kre}e u granicama propisanim Pravilnikom, od pH = 6.8do pH = 8.5. Ovaj parametar nema neki ve}i zdravstveni zna~aj, ni igra zna~ajnu uloguu tehnologiji vode, naro~ito pri procesu koagulacije, a tako|e je i od posebnog zna~ajaza efikasnost dezinfekcije vode.

Ukoliko je pH niì, efikasnost dezinfekcije hlorom je bolja. Dejstveni principkod dezinfekcije hlorom je hipohlorasta kiselina HOCl.

Iz tabele 7.3.1. se vidi uticaj pH na prisustvo hipohloraste kiseline.

Tabela 7.3.1. - Uticaj pH na dezinficijent HOCl

pH 4 5 6 7 8 9 10 11%HOCl 100 99.7 96.8 75.2 23.2 2.9 0.3 0.08

Pri porastu pH i vreme delovanja hlora se znatno produùje.Pri pH preko sedam i kod ve}eg optere}enja vode organskim materijama

stvaraju se hloramini i to uglavnom monohloramini sa slabim dezinfikacionim efektom.Brzi efekat hlora o~ekuje se kod sekundarnog prodora zaga|enja u razvodnoj mreì.

Kod pH preko 8, ovaj rezidualni efekat hlora moè da izneveri.

Nitrati

Nitrati su veoma filtrabilni, veoma lako prodiru kroz tlo, a veoma te{ko seuklanjaju iz vode. Zbog toga je neophodno posvetiti posebnu pa`nju kretanju nitrata iblagovremeno preduzeti potrebne mere. Ova opreznost prema nitratima proisti~e izneprijatnog saznanja da oni mogu da izazovu te{ka trovanja dece.

U slu~aju da se iz dobijenih podataka zapaà tendencija porasta sadràjanitrata iz godine u godinu, potrebno je utvrditi poreklo tendencije porasta nitrata radiblagovremenog preduzimanja mera i spre~avanja mogu}eg isklju~enja izvori{ta izsistema za vodosnabdevanje.

Voda se na putu do tla oboga}uje azotom iz atmosfere. Analizom ki{nice isnega u periodu od po~etka marta do decembra 1978. godine (S. \or|evi}, V.


195

Naumovi}) utvr|eno je da ki{nica sadrì od 0.8 do 2.7 mg/l azota. U letnjem periodusadrì ve}e koli~ine od onih u zimskim mesecima.

Iz ovoga proizilazi da se tlo iz atmosfere relativno malo oboga}uje azotnimspojevima. Glavni izvor nitrata su procesi nitrifikacije koji se odigravaju u tlu i posebnoorgansko zaga|enje. Nitrate sintetizuju bakterije iz grupe azotobacter isulfitoreduciraju}i mikroorganizmi, zatim 6 vrsta plavo-zelenih algi i drugih 10 000vrsta mikroorganizama. Nitrati su krajnji raspadni produkti belan~evina.

Sinteza nitrata u tlu moè iznositi preko 200 kg/ha, me|utim postoji i procesdenitrifikacije, koji nije u ravnoteì, ve} je za oko 10% manjeg obima od nitrifikacije.Ravnoteì doprinosi potro{nja nitrata od strane biljnih kultura. Me|utim, biljke koristesamo od 25% do 85% prisutnog nitrata u zemlji{tu, u zavisnosti od vrste vegetacije ina~ina primene agrotehni~kih i agrohemijskih metoda. Iz tih podataka se moèproceniti mogu}nost nagomilavanja nitrata u tlu.

Zemlji{te obi~no sadrì do 50 mg/kg nitrata a nekada i vi{e stotina mg/kg.Povr{inske vode sadrè relativno malo nitrata, kao {to se moè zaklju~iti

prema podacima za Veliku Moravu prikazanim u tabeli 7.3.2.

Tabela 7.3.2. - Koncentracija nitrata u reci Velika Morava kodLjubi~evskog mosta

NITRATI (mg/l) - Velika Morava, Ljubi~evski mostGodina 1989 1990 1991 1992Srednja vrednost 2.1 1.9 2.45 2.24

Iz iznetih podataka se vidi da je sadràj nitrata u vodi Velike Morave niì odsadràja registrovanog na izvori{tima {to navodi na zaklju~ak da voda Velike Moravenema presudni uticaj na sadràj nitrata u podzemnij vodi.

Usled navedenih procesa nitrifikacije i denitrifikacije u tlu, sadràj nitrata upodzemnoj vodi iznosi od 3 - 5 mg/l, {to bi se smatralo kao uobi~ajena pojava. Maloprekora~enje se moè tolerisati do koli~ine od 7 mg/l kao krajnje granice, dok njenoprekora~enje zahteva utvr|ivanje uzroka porasta sadràja nitrata.

Intenzivnim |ubrenjem poljoprivrednih kultura dolazi do pove}anja sadràjanitrata i u povr{inskim i u podzemnim vodama. Naime, ve{ta~ko |ubrivo se obi~nokoristi u koli~ini od 200 do 350 kg/ha, ali se sve ne utro{i od strane biljaka.

Po K. Schmidt-u, u koliko se èleli spre~avanje porasta nitrata u podzemnojvodi, mora da se uspostavi prirodna ravnoteà izme|u oboga}ivanja njiva azotnim|ubrivom i potro{nje od strane poljoprivrednih kultura. Pri ovim kalkulacijama trebauzeti u obzir i obimnost toka podzemnih voda, {to je ~esto uzrok relativno niskogsadràja nitrata u podzemnoj vodi.

Olsen i saradnici izvr{ili su eksperiment variranjem koli~ine nitrata ugranicama od 112 do 336 kg/ha i utvrdili da su najbolje prinose dobijali sa112 kg/ha, ~ime je trostruko smanjen rizik od prodiranja nitrata u podzemlje.

Prema drugim autorima, utvr|eno je da ni kod primene koli~ine od157 kg/ha ne dolazi do porasta sadràja nitrata u podzemnim vodama.

Navedene eksperimente treba uzeti kao primere racionalnog postupanjaprilikom odre|ivanja potrebne koli~ine azotnog |ubriva za primenu u poljoprivredi.

Pra}enje kretanja nitrata moè se ostvariti lizimetrijskom metodom sautvr|ivanjem potrebe redukcije koli~ine nitrata u agrikulturi pre pojave nitrata u


196

vodama. Ova metoda je izvodljiva i pored velike filtrabilnosti nitrata i nije preteranosloèna, tako da bi bilo poèljno obu~iti odre|ene stru~njake vodovoda za tu vrstukontrole, ~ime bi se postiglo osiguranje uspe{ne ètve uz kvalitetnu vodu za pi}e.

Iz tih razloga, na ovom mestu se predlaè slede}e:

− kontrolisati sadràj nitrata u zemlji{tu gravitacionog podru~ja, pre i posle|ubrenja i na kraju vegetacionog perioda.

− proceniti bilans azota i u skladu sa tim izvr{iti racionalizaciju |ubrenja usmislu odre|ivanja potrebnih koli~ina nitrata.

U koliko i posle primene navedenih mera do|e do porasta nitrata, onda, na{irem podru~ju koje moè uticati na kvalitet podzemne vode, treba izvr{iti promenubiljnih vrsta, sa orijentacijom na leguminoze.

Na kraju treba isti}i da predloène mere ni u kom slu~aju ne podrazumevajuisklju~enje zemlji{ta za poljoprivredne svrhe, ve} samo racionalizaciju primene |ubriva,{to bi zna~ilo da se sa malom brigom mogu posti}i zadovoljavaju}i rezultati.

Nitriti

Nalaz nitrita u podzemnoj vodi govori o sveèm organskom zaga|enju.Udruèn nalaz sa E. coli potvr|uje sveè fekalno zaga|enje.

Ukoliko nitriti nisu na|eni u podzemnoj vodi to je posledica ~injenice danema uticaja fekalnog zaga|enja na podzemnu vodu, jer je proces oksidacije nitritavremenski istog opsega sa periodom izumiranja patogenih mikroorganizama.

U slu~aju nepostojanja nitrita, sledi zaklju~ak da ukupno konstatovani nitratiu vodi nisu proteinskog porekla, ve} da poti~u od azotnog |ubriva.

Amonijak

Nepostojanje amonijaka u podzemnoj vodi ima vrlo sli~no zna~enje kao i uslu~aju nepostojanja nitrita.

Sve ovo ide u prilog povoljnoj oceni prate}eg kompleksa azotovih spojeva uvodi, uz potvrdu da se u slu~aju ovih izvori{ta radi o dobro za{ti}enoj vodi i o zavr{enimprocesima mineralizacije.

Budu}i da u podzemnim vodama aluvijalnih izdani naj~e{}e nema ni gvo`|a,to ne postoji mogu}nost redukcije nitrata u amonijak.

Utro{ak kalijum permanganata

Utro{ak kalijum permanganata ukazuje na potrebnu koli~inu oksidacionogsredstva za oksidaciju organskih materija biljnog ili ìvotinjskog porekla, veoma sloènegra|e.

U slu~aju visokog utro{ka kalijum permanganata i te{ko}a oko njegovogsmanjenja, pristupa se utvr|ivanju prirode organskih materija, radi dobijanja podatakao eventualnom prisustvu toksi~nih komponenti ili utvr|ivanja mogu}nosti kori{}enjatakve vode. Zna~aj utro{ka kalijum permanganata postaje veoma aktuelan od 1974.godine, kada se otkriva formiranje isparljivih ugljovodonika prilikom hlorisanja vode,{to je uticalo na poo{travanja kriterijuma za utro{ak kalijum permanganata za vodu za


197

pi}e, pomeraju}i dozvoljene granice od 12 mg/l na 8 mg/l za pre~i{}ene vode, odnosno12 mg/l za nepre~i{}ene vode.

Kada su dobijeni rezultati analize utro{ka kalijum permanganata ispoddozvoljenih granica, iz rezultata se moè zaklju~iti da ne postoji tendencija porastazaga|enja organskim materijama, pa se dobijeni rezultati mogu veoma povoljnooceniti.

Suprotno, kada su dobijeni rezultati analize utro{ka kalijum permanganataiznad dozvoljenih granica, iz rezultata se moè zaklju~iti da postoji tendencija porastazaga|enja organskim materijama, pa se dobijeni rezultati mogu nepovoljno oceniti.

Hloridi

Hloridi mogu biti organskog ili neorganskog porekla. Daju slan ukus vodi iujedno nisu toksi~ni, tako da je norma dosta visoka i pribliàva se granici od200 mg/l.

Ipak je va`no konstatovati da ve}i porast sadràja hlorida moè da zna~izaga|enje, naj~e{}e poreklom od ljudskih i ìvotinjskih ekskreta (~ovek dnevno samokra}om izlu~i 10 do 16 g hlorida). Porast hlorida moè biti i u vezi sa industrijskimzaga|enjem.

Sulfati

Sulfati su obi~no vezani za zemno-alkalne metale i nemaju ve}i higijenskizna~aj, ali znatno uti~u na ukus vode.

Dozvoljena koli~ina sulafata izvori{ta iznosi 200 mg/l.

Gvo`|e

Gvo`|e u podzemnoj vodi je veoma zna~ajno jer menja fizikalni izgled vode,a povi{eni sadràj zahteva izgradnju skupih sistema za deferizaciju.

Zakonom propisana maksimalno dozvoljena koncentracija gvo`|a u vodi zapi}e iznosi 0.3 mg/l.

Ostatak isparenja

Ovaj parametar je zna~ajan zbog toga {to je Pravilnikom o higijenskojispravnosti vode za pi}e ograni~en sadràj mineralnih materija u vodi za pi}e zanepre~i{}ene vode 1000 mg/l, odnosno 800 mg/l za pre~i{}ene vode.

Elektri~na provodljivost

Ovaj parametar indirektno predstavlja li~nu kontrolu hemi~ara o ta~nostiutvr|enih koli~ina mineralnih materija u vodi, a njegove norme su izba~ene iz vaè}egPravilnika. Naime, zbog lo{eg iskustva sa ovim parametrom, koji je ~esto iskakao izdozvoljenih granica predvi|enih Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl.list SFRJ br 33/87), i kod ostalih povoljnih rezultata hemijske analize vode za pi}e, aradi izbegavanja nedoumica, Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika ohigijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 13/91) ovaj parametar jeizostavljen.


198

Tolerantne granice-preporuka, za ovaj parametar iznose: za pre~i{}ene vode500 µS/cm, odnosno 600 µS/cm za nepre~i{}ene vode.

U slu~ajevima kada je suvi ostatak ispod dozvoljenih granica, a tako|e je iniska potro{nja kalijum permanganata, onda pove}ana elektri~na provodljivost ukazujena dominaciju mineralnih materija u suvom ostatku.

I ovaj primer ukazuje da nalaz za elektri~nu provodljivost stvara zabunu.

Te{ki metali

Broj anliza uzoraka vode na te{ke metale, je uobi~ajeno mali, po{to senaj~e{}e u uzorcima podzemne vode aluvijalnih izdani ne registruju te{ki metali.

Pesticidi

Kao i u slu~aju te{kih metala, analizira se i mali broj uzoraka vode napesticide.

Pitkost vode izvori{ta

Tabela 7.3.3. - Klasifikacija pitke vode prema sadràju

Klasa pitke vode Jedinica SadràjVeoma pitke vodesoli tvrdo}e °dH do 20kalcijum mg/l do 80magnezijum mg/l do 12natrijum i kalijum mg/l do 30hloridi mg/l do 50sulfati mg/l do 50Prili~no pitke vodesoli tvrdo}e °dH do 50kalcijum mg/l do 110magnezijum mg/l do 125natrijum i kalijum mg/l do 60hloridi mg/l do 200sulfati mg/l do 70Srednje pitke vodesoli tvrdo}e °dH do 100kalcijum mg/l do 300magnezijum mg/l do 150natrijum i kalijum mg/l do 110sulfati mg/l do 110

Pitkost vode je individualna kategorija. Ipak, na osnovu sadràja razli~itihmakroelemenata, alkalnih i zemno-alkalnih metala, katjona i anjona stvara se utisak ocelokupnoj organolepti~koj impresiji.


199

Njaterlot je za procenu kvaliteta vode uzeo u obzir slede}e sastojke i to:tvrdo}u, sadràj kalcijuma i magnezijuma, koli~inu kalijuma i natrijuma, kao i koli~inuhlorida i sulfata.

Klasifikacija voda u pogledu pitkosti nije zakonski regulisana, ve} se na ovommestu daje klasifikacija voda prema navedenom autoru (tabela 7.3.3).

R|ave vode za pi}e sadrè sastojke preko navedenih granica za srednjepitke vode.

7.4. DUBOKE IZDANI

Ni u Zakonu ni u Pravilniku se ne daju bliè informacije o formiranju zonasanitarne za{tite oko vodnih objekata - bunara, kojima se zahvata voda iz dubokihsubarteskih i arteskih izdani.

Od podataka o izvori{tima raspolaè se sa geolo{kim karakteristikama terenaoko izvori{ta, veli~inom depresionog levka i pravcem i brzinom toka podzemne vode,kao i rezultatima higijenskog ispitivanja vode iz pomenutih izvori{ta od vremenanjihovog otvaranja.

Iz dosada{nje prakse, stvorili su se kriterijumi za formiranje zona sanitarneza{tite oko izvori{ta zasnovanih na akumulacijama, re~nim tokovima i vodozahvataplitkih vodonosnih slojeva (izdani sa slobodnim nivoom).

Me|utim, kod dubokih bunara koji kaptiraju artesku izdan do sada nisupostojale ~vrste koncepcije, a naro~ito zbog toga {to se na osnovu relativno retkihpublikacija zapaà da se duboki vodonosni slojevi (pod odre|enim pritiskom) nepona{aju isto kao i plitki (sa slobodnim nivoom). Za{ti}enost izvori{ta koja kaptirajuduboke slojeve se ne moè ceniti samo na osnovu koeficijenata filtracije glinovitihslojeva koji se nalaze u povlati ve} i na osnovu jo{ dovoljno nejasnih prirodnih procesaaktivne reakcije zemlji{ta prema mikrobiolo{kim, fizi~kim i hemijskim polutantimakojima se {tite duboki vodonosni slojevi.

Koncepcija za{tite izne}e se na osnovu dosada{njih iskustava kao i dostupnestrane literature i veoma zna~ajnih istraìvanja kojima se osvetljava pristup ovomproblemu, a rezultati istraìvanja }e posluìti kao dokaz za pojedine stavove ukoncepciji dimenzije prostora i predloènih mera, postupaka i pona{anja.

7.4.1. Osnove za formiranje zona sanitarne za{tite izvori{tapodzemnih voda koja kaptiraju duboke izdani

Pri formiranju zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda nailazi se namnoge pote{ko}e zbog jo{ uvek nedovoljno poznatih uticaja prirodnih sadràja tla nastrane materije, a me|u njima i na biolo{ka i hemijska zaga|enja na putu od povr{ineterena do vodonosnih slojeva.

Pored toga, za{tita zavisi i od uslova prihranjivanja podzemnih voda isanitarnog stanja okoline iznad vodonosnih slojeva.

Poznavanje ovih faktora i njihovo pravilno tuma~enje omogu}ujedeterminaciju prostornih okvira zona sanitarne za{tite i razradu potrebnih mera uokviru njihovih granica.

Podzemne vode se obrazuju naj~e{}e na bazi atmosferskih padavina, aizda{nost zavisi od promera i poroznosti vodonosnog sloja.


200

Voda se na putu od zone prihranjivanja podzemne izdani pa do potro{a~aosloba|a izvesnih zaga|enja, ali moè da primi i neke materije iz tla, moè bitiza{ti}ena od povr{inskog zaga|enja, ali se prirodna za{tita ne moè uvek ostvariti.

Za zauzimanje meritornih stavova neophodna su opse`na istraìvanja sakojima se u ovoj fazi obrade problema ne raspolaè, me|utim poku{a}e se da se na bazipodataka o kvalitetu vode iz arteskih bunara Leskovca i literaturnih podataka do|e dopredloga prostornih dimenzija zona sanitarne za{tite.

Postoje i negativna iskustva u pogledu za{titne mo}i tla. Po Filatovu, sugline igline se ne mogu smatrati potpuno nepropusnim sredinama. Kako se duboke izdaniprihranjuju vodom u nekoj udaljenoj oblasti, samopre~i{}avanje zavisi od poroznostisredine i puta od zone prihranjivanja do mesta vodozahvata.

Mogilovskij navodi dva negativna primera za{tite arteskih voda. Prva grupabunara kaptirala je vodonosni sloj koji se nalazio na dubini od 72 do 90 m. Vodonosnisloj je bio debljine 20 m prekriven jurskim glinama debljine od 7.6 do 12 m.

U neposrednoj blizini ovih bunara bila su 4 pijezometra iz vremena izvo|enjaistra`nih radova a ~ija je dubina od 15 do 17 m i koji su se koristili za osmatranjekvaliteta podzemne vode. Rezultati hemijskih analiza pregledani su za period od 15godina i konstatovalo se da je do{lo do promena kvaliteta vode.

U po~etku eksploatacije voda je sadràvala 4 - 11 mg/l hlorida, 22.8 mg/lsulfata sa suvim ostatkom od 295 mg/l.

Posle 15 godina eksploatacije voda je sadràvala 41 do 129 mg/l hlorida,sulfata 112 do 263 mg/l, a suvi ostatak posle uparenja kretao se od 531 do 831 mg/l.Sadràj amonijaka je porastao od 1 do 8 mg/l. U periodu od 15 godina hloridi su sepove}ali za 11 puta, sulfati za 12, a suvi ostatak za 3 puta.

Naàlost autor nije poku{ao da objasni razloge navedenih promena kvalitetavode. Naro~ito je bilo potrebno objasniti mogu}u ulogu prisutnih pijezometara.

S. A. Ozarev tako|e navodi promenu kvaliteta arteske vode pri forsiranojeksploataciji vodonosnih slojeva sa stvaranjem velike depresije.

U ovom primeru crpenje vode se pove}alo od 4 000 m3/dan (46 l/s) na 41 500m3/dan (480 l/s), {to je dovelo do pada pijezometarskog nivoa za 13 m, a {to je tako|erezultovalo sa pove}anjem ostatka posle uparenja sa 145 na 501 mg/l i tvrdo}e od 6.5na 21.7°dH.

Platnjikov tako|e navodi primer promene kvaliteta koji se manifestovaopove}anjem tvrdo}e vode od 8.2 do 41.6°dH, kalcijum oksida od 45.5 do 237.5 mg/l,hlorida od 5.8 do 113.4 mg/l i sulfata od 10.8 do 103.2 mg/l.

Iako kod ovih promena kvaliteta i porasta koncentracije navedenih materija,nije do{lo do prekora~enja dozvoljenih granica, sem amonijaka i pored nedostatkabliìh analiza navedenih pojava, to nam iskustvo pokazuje da se pra}enjem kvalitetavode u jednom duèm periodu moè sagledati eventualna promena dobijenih rezultatai uticaj biosfere na kvalitet arteskih voda, kao i na efikasnost za{titnih zona.


201

7.4.2. Kriterijumi za odre|ivanje zone neposredne sanitarne za{tite

Zakonom o vodama, ~lanom 73. predvi|a se da izvori{ta, koja sluè zasnabdevanje vodom za pi}e moraju biti za{ti}ena od namernog ili slu~ajnog zaga|ivanjai od drugih uticaja, koji mogu nepovoljno delovati na zdravstvenu ispravnost vode ili naizda{nost izvori{ta.

Iz ove obaveze proistekao je i Pravilnik o na~inu odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e. ^lanom 4 i 5odre|uje se na~in formiranja neposredne zone sanitarne za{tite.

Zona neposredne za{tite se {titi solidnim ogra|ivanjem sa spre~avanjempristupa ne samo stranim licima ve} i ìvotinjama.

Veli~ina prostora zone neposredne sanitarne za{tite regulisana je ~l. 5.Ogra|ivanje je veoma va`no kod izvori{ta u ravni~arskom kraju, a najmanji prostor je10 m od vodozahvatnog objekta.

U ovoj zoni |ubrenje se moè vr{iti povremenom sadnjom deteline, akori{}enje ve{ta~kog ili stajskog |ubriva je zabranjeno, kao i drugih vrsta organskih|ubriva.

Ukoliko u ovoj zoni postoji visoko rastinje ne bi ga trebalo se}i, a tako|e nebi trebalo saditi novo, naro~ito ono sa dubokim korenovima.

Trava i dekorativno bilje u ovoj zoni su preporu~ljivi kako sa sanitarnog takoisto i sa estetsko kulturnog stanovi{ta.

U svim objektima zone neposredne sanitarne za{tite zabranjen je pristupstranim licima, a pri dolasku zaposlenog kadra mora se uredno voditi knjiga poseta.

Posebno se mora voditi briga o mogu}im komunikacijama izme|upovr{inskih slojeva tla i crpnih postrojenja.

Treba izgraditi i odràvati poseban ure|aj (slavinu na glavi bunara) zazahvatanje sirove vode za mikrobiolo{ku i hemijsku kontrolu.

U ovim objektima mogu se postaviti ure|aji za dezinfekciju vode. Ukoliko ublizini postoji vi{e bu{enih bunara, onda se zajedni~kom ogradom moè formiratineposredna zona sanitarne za{tite.

7.4.3. Kriterijumi za odre|ivanje uè zone sanitarne za{tite

Uà zona sanitarne za{tite formira se radi kontrole svih objekata koji senalaze na teritoriji uè zone sanitarne za{tite, ili formiranja odluke za uklanjanje nekihobjekata, koji svojim karakterom mogu da ugroze kvalitet vode izvori{tavodosnabdevanja, odnosno nemaju karakter vodoprivrednih objekata.

Postoje}im propisima se ne daje preporuka o veli~ini i obliku zone sanitarneza{tite za izvori{ta zasnovana na kori{}enju dubokih subarteskih izdani, te }e senastojati da se na osnovu raspoloìvih podataka izvr{i odre|ivanje granica uè zonesanitarne za{tite.

Prema preporukama za formiranje zona sanitarne za{tite u ranijemSovjetskom Savezu stoji da se zone sanitarne za{tite formiraju bez obzira na karaktergeolo{kih formacija iznad vodozahvata. Veli~ina ove zone odre|uje se na bazipostoje}eg sanitarnog iskustva i prakse.

Bakterije, koje se na|u u vodama duboke subarteske izdani, ukoliko onasadrì organske materije u ve}em obimu, nitrate i amonijak, mogu na tim hranljivimmaterijama da egzistiraju i to u ve}em obimu, me|utim kod malih koli~ina ovihhranljivih mineralnih materija bakterije mogu da preìve 180 dana. Rastojanje od


202

izvora zaga|enja do vodozahvata se odre|uje prema brzini toka podzemne vode ipotrebnog vremena izumiranja bakterija.

A. S. Belicki recimo zahteva kriterijum odre|ivanja uè zone sanitarne za{titeu pojasu za koji je potrebno vreme filtracije od mesta zaga|enja do vodozahvata utrajanju od 400 dana, ali je ovaj kriterijum u na{im uslovima nemogu}e ostvariti.

U slu~aju kada nije mogu}e prostorom za{titi izvori{te, onda u timslu~ajevima treba razraditi sanitarne mere, kojima se obezbe|uje odràvanjeodre|enog reìma omogu}uju}i spre~avanje stvaranja àri{ta izvora zaga|enja izvori{taza snabdevanje vodom za pi}e (A. S. Belicki).

I u ovom slu~aju treba odrediti granicu pojasa zbog toga {to u odre|enimuslovima i udaljeni izvori zaga|enja mogu imati uticaja na izvori{te. Svakako da i uovim okolnostima karakteristike geolo{kih slojeva imaju presudnu ulogu, odnosnoprisustvo za{titnog nepropusnog sloja ili masovni izvor zaga|enja.

U slu~aju podzemne vode Leskova~kog polja vidi se da ona leì ispodgradskog atara i ispod mnogih stambenih i industrijskih objekata. Zbog ovoga kvalitetvode za pi}e u ovom izvori{tu zavisi od hidrogeolo{kih prilika.

Prema Mogilovskom, uà zona sanitarne za{tite treba da obuhvati povr{inukoja je 30 do 50 m u pre~niku {ira od depresionog levka. Ova koncepcija je logi~na,me|utim kad se taj koncept prenese na objektivno stanje po pitanju podzemnih voda,onda se dolazi do zaklju~ka o tome da se na primer ceo grad Leskovac nalazi u uòjzoni sanitarne za{tite. Onda odgovor na ovo sloèno pitanje daljeg kori{}enjapostoje}eg izvori{ta vodosnabdevanja nije jednostavan. Po{to se u uòj zoni sanitarneza{tite dozvoljava prisustvo samo vodoprivrednih objekata, onda se principijelno ovoizvori{te ne bi moglo koristiti zbog ne zadovoljavanja zakonskih propisa o ~emu }eodlu~ivati nadle`ni organ vodoprivredne i sanitarne inspekcije. Me|utim, na bazisprovedene analize dobijenih rezultata hemijskog pregleda vode iz postoje}ih bunara,kojima se zahvata podzemna voda iz subarteskih slojeva, moglo bi se re}i da su vodesubarteske izdani dobro za{ti}ene nepropusnim glinovitim slojevima i da se bunari nenalaze eventualno u blizini zone isklinjavanja za{titnih slojeva, a i ukoliko se i nalaze,onda je put povr{inske vode do kaptirane izdani dovoljan da reducira negativni uticajpovr{inskih atmosferskih ili re~nih voda.

Iz ovih razloga mogla bi se dati saglasnost za dalje kori{}enje ovog izvori{tauz neophodne mere predostro`nosti naro~ito sa grupom bunara, koja se nalazinizvodno na toku podzemne vode iz pravca industrijske zone Leskovca.

Industrija je ozbiljan zaga|iva~ voda uop{te, odnosno bunari B-7, B-8, i B-9leskova~kog izvori{ta su ugroèni. Prema ovoj grupi bunara se predlaè posebnapredostro`nost zbog pove}ane elektroprovodljivosti, suvog ostatka i hlorida. Tiparametri nisu prelazili u maksimalnom nalazu dozvoljene norme, ali maksimalnevrednosti za suvi ostatak iznosile su: 985 mg/l, elektroprovodljivost 1040 µScm-1 ihloride 188.4 mg/l. Ove vrednosti su blizu dozvoljenih granica, pa zasluùjuodgovaraju}u pa`nju, izuzimaju}i elektroprovodljivost, koja je prelazila dozvoljenugranicu. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vodeza pi}e norma za elektri~nu provodljivost je izostavljena, ali je obavezno pra}enjeelektroprovodljivosti zbog uo~avanja mogu}ih promena u mineralizaciji vode. Topra}enje iako nije izazvalo ve}u uznemirenost ono je ukazalo na potrebnu opreznost.

Bunar B-10, koji je malo po strani ne pokazuje te uo~ene tendencije.Po{to dislokacija uzvodnih objekata nije mogu}a, onda moraju da se

obezbede adekvatne mere za{tite da bi se obezbedila potrebna sigurnost u pogledukvaliteta vode za pi}e. U SAD se ovim dvema metodama pristupa re{avanju problema,


203

dok se u Rusiji zbog velikog prostranstva zemlje prioritet daje prostornoj za{titi, koja seodlikuje ve}im stepenom sigurnosti.

Na osnovu svega iznetog, tehni~ki je najopravdanije odre|ivanje za{titnezone odgovaraju}im reìmom odràvanja inkriminisanih objekata u uòj zoni sanitarneza{tite. Preporuka za ovu meru proisti~e iz iskustva drugih razvijenijih zemalja. Navodise da kod sumnjive horizontalne za{tite dolazi do znatnog porasta suvog ostatka posleuparenja i kod arteskih bunara. Suvi ostatak je porastao od 260 na 1 030, a hloridi od 1na 315 mg/l. Suvi ostatak vodi poreklo od materija rastvorenih u vodi, a hloridi, kaojako filtrabilni su tako|e u rastvorenom obliku. Prema tome ova dva parametra supouzdani traseri mogu}e veze voda dubokih subarteskih izdani sa povr{inom terena.

Ova preporuka i postupak olak{ava krajnje pre~i{}avanje na jednom mestu.Me|utim, sa gledi{ta za{tite izvori{ta, bolje je kanalisanje industrijskih voda i njihovoispu{tanje u kanalizaciju sa pre~i{}avanjem na jednom mestu nizvodno od kapta`nihbunara i izvan eventualnog depresionog levka.

Ukoliko se orijentacija usmeri u pravcu prethodnog pre~i{}avanja, onda semoraju preduzeti sve mere predostro`nosti za spre~avanje prodora sirovog ili delimi~nopre~i{}enog sadràja u tlo i podzemnu vodu i to:

− Dalja izgradnja industrijskih objekata van zone depresionog levka inizvodno od grada.

− Stambenu izgradnju razvijati van zone uticaja na podzemne vode.

Kori{}enje zemlji{ta za poljoprivredne svrhe uuòj za{titnoj zoni

Kori{}enje zemlji{ta u uòj zoni sanitarne za{tite u poljoprivredne svrhe nijezabranjeno, ali u slu~aju potrebe moè se ograni~iti upotreba |ubriva, pesticida, aposebno herbicida koji se upotrebljavaju za borbu protiv korova, ~ime se ostvarujeneposredni kontakt sa zemlji{tem, ~lan 6. Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. gl. br.33/78).

Za |ubrenje se koriste uglavnom nitrati i fosfati sa stimuliraju}immikroelementima.

Nitrati

Kori{}enje nitrata veoma je osetljivo zbog mogu}nosti zaga|enja podzemnevode i zbog njihovog veoma te{kog uklanjanja.

Zemlji{te se prirodnim putem oboga}uje nitratima. Sa atmosferskimpadavinama se istaloì oko 15 kg nitrata na 1 ha. Bakterijskom aktivno{}u se iz azotasintetizuje oko 400 kg nitrata po hektaru, a ve{ta~kim |ubrivom se unese od 110 do 470kg/ha.

Iz iznetih podataka se vidi da se moè uticati samo na kori{}enje nitratnog|ubriva. Obi~no se nitratno |ubrivo daje u vi{ku, a biljke u vegetacionom perioduutro{e samo tre}inu. Iz na{eg ranijeg iskustva zapazili smo da iz godine u godinu rastesadràj nitrata u podzemnim vodama isklju~ivo zbog nekontrolisanog kori{}enja nitratakao |ubriva.

Kod racionalne primene ve{ta~kog |ubriva omogu}ava se maksimalni prinosi spre~ava porast nitrata u podzemnim vodama. W. Kaufman navodi slu~ajeve


204

neracionalnog kori{}enja nitratnog |ubriva sa porastom nitrata u plitkoj izdani do 210mg/l, a da pritom koncentracija nitrata u seoskim bunarima koji su kaptirali dubljeizdani, nije prelazila preko dozvoljenih granica. Me|utim, ovaj primer ne moè se uzetikao pravilo, jer sadràj nitrata zavisi od prirode zemlji{ta. Nitrati kroz sterilno tloprolaze nepromenjeni.

Poljoprivrednim poukama moè se uticati na racionalnu primenu nitrata.Kao primer navodi se preporuka M. T. Tahirova, B. A. Pulatova i I. O. Hasanova otome da se kod kori{}enja 100 kg nitrata, 100 kg fosfata i 50 kg kalijuma po haostvaruje pove}anje sadràja vitamina C u paradajzu, kao i koli~ina {e}era. Porastvitamina C se ostvaruje za 18 do 20 %, a {e}era za 39 do 45 %. Kod pove}ane primene|ubriva postiè se suprotni efekat.

Fosfati

Fosfati obi~no u zemlji{tu ostvaruju nerastvorljiva jedinjenja i nepredstavljaju ve}u opasnost za podzemne vode, te se mogu koristiti u za{titnoj zoniizvori{ta zasnovanim na podzemnoj vodi. Nasuprot ovom stavu fosfati predstavljajuizuzetnu opasnost po kvalitet povr{inskih voda, jer u najmanjim koli~inamastimulativno uti~u na razvoj algi sa degradacijom kvaliteta vode, oboga}uju}i jeorganskim materijama.

Pesticidi

Pote{ko}e u pogledu kori{}enja pesticida predstavlja uobi~ajena praksadozvoljavanja kori{}enja pesticida prema njihovom delovanju prema {teto~inama,me|utim njihova ekolo{ka strana je u drugom planu.

Druga pote{ko}a je u tome {to se na trì{tu nalazi veliki broj vrsta pesticidasa razli~itom ta~no{}u i razli~itom karencom. Do 1972. godine kao pesticid se naj~e{}ekoristio DDT, koji nije bio tako izrazito toksi~an za ~oveka, ali je izuzetno bio efikasankao insekticid i ekolo{ki isto tako postojan. Zabrana DDT usledila je zbogepidemiolo{kih saznanja o mogu}em kancerogenom dejstvu i nagomilavanja u jetri,masnom tkivu i mozgu sa mogu}om pojavom raka jetre. U tlu je podloànmikrobiolo{koj dekompoziciji u relativno kratkom vremenu od oko 2 meseca. Ukolikoprodre dublje, moè da opstane u tlu i do 40 godina u nepromenjenom stanju, a nekiautori tvrde da taj period iznosi i do 400 godina. Kod nas je dozvoljena njegovaupotreba samo u slu~ajevima invazije {umskih kompleksa nekim opasnim insektima.Po{to u Leskovcu i okolini nema velikih {umskih kompleksa time se opasnost odhemijske upotrebe organo-hlornih pesticida donekle smanjuje.

U uòj zoni sanitarne za{tite primena organohlornih pesticida je ograni~ena,a organofosforni pesticidi se mogu kontrolisano koristiti.

Razumljivo je da se regulisanje primene pesticida u uòj zoni sanitarneza{tite odnosi na vrstu kori{}enih pesticida i na koli~inu po hektaru.

Pesticidi mogu da do|u u kontakt sa tlom u slu~aju primene herbicida i uslu~aju pojave atmosferskog taloga neposredno posle prskanja vo}a i drugihpoljoprivrednih kultura. Putem ki{e pesticidi jednim delom dolaze u povr{inske vode adrugim delom dolaze u kontakt sa tlom gde bivaju apsorbovani od strane ~estica tla iorganskih materija.


205

Opisan je prodor pesticida u bunare do dubine od 15 m, ali se tvrdi da su tibunari bili otkriveni (neza{ti}eni) i da su se pesticidi na{li u podzemnoj vodi prodoromiz vazduha direktno kroz konstrukciju bunara.

H. P. Nikolson je naveo podatak o tome da je u podzemnoj vodi na{ao 1 mgpesticida na trilion delova vode, {to predstavlja izuzetno malu koli~inu koja je ekolo{kii zdravstveno bezopasna.

On tako|e navodi da bi pesticidi eventualno mogli da prodru do podzemnihvoda u peskovitom tlu siroma{nom u organskim materijama. Prema T. M. Petrovu i K.V. Novoìlovu od primenjene koli~ine pesticida u zemlju dospeva 14 %, a kod kupusa~ak 20 do 40 %, a kod ribizli 5 do 8 %.

Dubina prodora pesticida u tlo zavisi od rastvorljivosti preparata u vodi.Rastvorljivi organofosforni pesticidi prodiru u tlo do dubine od 30 cm, a nerastvorljivijido 5 cm.

Iz tabele 7.4.1. o korelaciji izme|u rastvorljivosti u vodi i prodora u tlo vidi seda i kod dobre rastvorljivosti pesticidi ne prodiru duboko.

Tabela 7.4.1. - Prodor pesticda u tlo

Vrsta pesticida Rastvorljivost(mg/l)

Dubina prodora(cm)

% prodora

Hlorofos 12 300 20 - 30 do 20Fosfamid 3 900 13 - 30 2 do 4Sajfos 1 000 10 - 15 9 - 16Karbofos 145 10 - 15 5 - 8Metation 30 10 - 15 1 - 3Dursban 2 5 -10 manje od 1

N. Popovi~ navodi da je kod primene 0.5 do 0.6 kg/ha organofosfornogpesticida rastvorenog u 500 m3 po ha, pri prskanju kultura svakog drugog danautvr|eno njegovo prisustvo u vodi na dubini od 1.5 m. S druge strane, pri prskanjuorganohlornih pesticida nakon 5 dana nije utvr|eno njihovo prisustvo na dubini od 1.5m.

Budu}i da je karenca kod organofosfornih pesticida 14 dana, prskanje se nesme vr{iti svakog drugog dana ve} jednom na dve nedelje, a iz toga se moè zaklju~itida se i kod njegovih nalaza pesticidi ne konstatuju na ve}im dubinama.

Iz ovog proizilazi da kod racionalnijeg kori{}enja pesticida nema opasnostiod dubljeg prodora i dospevanja do vodonosnih slojeva izvori{ta za vodosnabdevanjeLeskovca.

Iz iznetog proizilazi da se pesticidi mogu koristiti u uòj zoni sanitarneza{tite, ali i da se ~e{}e vr{i instrukcija o njihovoj primeni. U SAD se radi za{titeizvori{ta vodosnabdevanja formira odbor na nivou naselja vode}i ra~una da u tomodboru budu angaòvani stru~njaci iz poljoprivrede, hidro inìnjeri, lekari, hemi~ari,profesori i u~itelji. Veoma je va`no ista}i da je angaòvanje u~itelja i profesora u raduodbora sra~unato na preno{enje znanja i ste~enog iskustva na u~enike.

Va`no je ista}i potrebnu saradnju sa poljoprivrednim apotekama u pogleduevidencije prodaje vrste i koli~ine pesticida i ostvarivanje isklju~ivanje primeneorganohlornih preparata.


206

Bilo bi preporu~ljivo da se i pored slabog prodiranja pesticida kroz tlo,magacini sa ve}im koli~inama ovih preparata ne lageruju u uòj zoni sanitarne za{tite.

Iz iznetog svetskog iskustva o odnosu pesticida prema podzemnim vodama,primenu pesticida ne bi trebalo isticati kao izuzetni rizik po snabdevanje vodom za pi}ei da je odnos prema podzemnoj vodi razli~it od onoga prema namirnicama.

Pona{anje pesticida prema povr{inskoj vodi tako|e je razli~ito, te iskustvo sapovr{inskim vodama ne bi trebalo poistove}ivati sa rizikom prema podzemnim vodama.

Kori{}enje te~ne i ~vrste faze ekskreta doma}ih ìvotinja

U uòj zoni sanitarne za{tite ne bi trebalo koristiti te~ne i ~vrste faze ekskretadoma}ih ìvotinja za navodnjavanje polja u uòj zoni sanitarne za{tite iz razloga kojiproisti~u iz rizi~nog sadràja ovih otpadnih materija, mikrobiolo{ko optere}enje jeozbiljno, a i hemijski sadràj moè biti opasan. Prisutni te{ki metali mogu vremenom dadovedu do fitocidnog dejstva.

Prema S. V. Golovinu kretanje bakterija u te~nom delu otpadnih voda safarme svinja u lagunama i u prvoj i drugoj fazi pre~i{}avanja ukazuje da u svim fazamamikroorganizmi zadràvaju svoju vitalnost, o ~emu treba voditi ra~una u uòj zonisanitarne za{tite, posebno zbog obilnog prisustva patogenih klica.

Tabela 7.4.2. - Broj mikroorganizama u gramu ìvotinjskog |ubriva

Mikroorganizmi ^vrsta faza Kompost posletretiranja

Posle stajanja odmesec dana

Bakterije 3.5 x 108 2.4 x 105 2.4 x 106

Amonoficiraju}e 3.1 x 107 3.6 x 105 1.2 x 105

Acidofilne 2.7 x 107 3.4 x 105 1.2 x 105

Celulozo razaraju}e 1 x 103 1 x 103 do 1 x 105

Nitrificiraju}e 0 0 1 x 102

Aktinomicete 4 x 104 2.1 x 104 do 3 x 107

Gljive 6 x 104 7.2 x 103 do 4 x 106

Mezofili 4 x 108 3.7 x 104 1.7 x 106

Termofili 2.8 x 104 1.3 x 106

Koliformne 1 x 106 1 x 102 1Proteus 1 x 10-6 1 x 10-2 1Jaja helminta 20 0 0Jaja muva 20 do 80 0 0

Iz iznetih podataka se vidi da se i posle ovih oblika tretiranja zadràvaprili~no veliki broj klica, a posebno se isti~e prisustvo patogenih salmonela.


207

Tabela 7.4.3. - Broj klica posle pre~i{}avanja u lagunama

Broj bakterija I faza II faza III fazaUkupan br. bakter. u ml (343 ± 75) x 105 (127 ± 55) x 105 (88.1 ± 39) x 104

Koliformne klice u l (146 ± 52) x 106 (227 ± 84) x 105 (64 ± 26.1) x 105

Indeks E. coli (130 ± 42) x 106 (140 ± 54) x 105 (75.2 ± 30) x 104

Indeks Strep. faecalis (357 ± 13) x 106 (166 ± 64) x 106 (15.5 ± 6.2) x 105

Indeks salmonela (1.422 ± 0.231) (1.168 ± 1.178) (0.81 ± 0.16)

Pod indeksom klica podrazumeva se njihov broj u jednom litru materije.U radu se ne daju bliì opisi sistema za pre~i{}avanje, pa se ne moè odrediti

vreme zadràvanja otpadnih materija, naro~ito u tre}oj te~noj fazi u laguni.Interesantno je da je laguna bila podeljena na tri dela i da su se u svim delovimanalazile salmonele. U po~etku se moglo izolovati 14 tipova salmonela, a na kraju tre}egdela lagune samo 2.

Ovaj nalaz je pou~an u tome da se u uòj zoni za |ubrenje ne bi trebaokoristiti otpadni materijal iz farmi, naro~ito u delu bliskom neposrednoj zoni sanitarneza{tite. Ukoliko vi{i razlozi diktiraju njihovu primenu onda je neophodno obezbeditiodstojavanje, odnosno zadràvanje u lagunama u trajanju od preko 33 dana {to dajemogu}nost da patogene klice izumru ili pak primeniti dezinfekcione metodeuni{tavanja opasnih mikroorganizama.

Ovaj stav vaì isto i za kori{}enje stajskog |ubriva poreklom od svinja igoveda, po{to su te ìvotinje u op{toj populaciji nosioci salmonele. Zbog ovoga trebanastojati na jednostavnim postupcima drànja stajskog |ubriva uz obezbe|ivanjeodstojavanja od 180 dana. U protivnom zabraniti kori{}enje i ovog prirodnog |ubriva uuòj zoni sanitarne za{tite.

7.4.4. Kriterijumi za odre|ivanje {ire zone sanitarne za{tite

^lanom 2 i 7 Pravilnika o odre|ivanju i odràvanju zona i pojaseva sanitarneza{tite dati su okviri o na~inu formiranja ove zone. Ona predstavlja uglavnom nizraznih mera u ve} definisanom prostoru slivnog podru~ja ili zone prihranjivanjapodzemnih izdani, a u cilju o~uvanja kvaliteta podzemne vode i zdravlja korisnika.

[ira za{titna zona u stvari predstavlja rezervat u kome vladaju posebnipropisi, o kojima brinu razni organi vodoprivredne i sanitarne inspekcije.

[ira zona je u stvari prostor u kome se vr{e osmatranja onoga {to se de{ava ispre~ava da se ne desi ono {to moè da ugrozi kvalitet vode za pi}e.

Na podru~ju {ire zone sanitarne za{tite se prati:

− kretanje zaraznih bolesti i preduzimaju se mere za spre~avanje njihovog{irenja i pojava epidemija - naro~ito crevnih zaraznih bolesti,

− prati se uzgoj doma}ih ìvotinja i otklanjanje njihovih ekskreta,− prati se higijensko stanje u naseljima u {iroj zoni sanitarne za{tite sa

podsticanjem planova za njihovo ure|enje,− prati se rad i ispu{tanje otpadnih voda preduze}a u {iroj i uòj zoni

sanitarne za{tite,− kontroli{e se rad ure|aja za pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda,


208

− vr{i se redovna kontrola kvaliteta otpadnih voda pre i posle pre~i{}avanja,− prati se kvalitet voda lokalnih reka− prate se razvojni planovi podru~ja u zoni sanitarne za{tite sa

usmeravanjem razvoja podru~ja u skladu sa za{titom izvori{tavodosnabdevanja,

− formiraju se organizacije za za{titu izvori{ta vodosnabdevanja,− radi se na pravilnim informacijama i na ekolo{kim porukama za o~uvanje

izvori{ta vodosnabdevanja.

7.5. KARSTNE IZDANI

7.5.1. Karakteristike karstnih izdani sa gledi{ta zona sanitarneza{tite

U karstnim podru~jima, atmosferska voda ne prolazi u svim delovima karstapreko solidnog sitnozrnog pokriva~a sa poznatim efektom eliminisanja korpuskularnihzaga|enja, ve} direktno dospeva do vodonosnih slojeva koji nemaju granulisaneprepreke, ve} voda razli~itim pukotinama i hodnicima nesmetano te~e bez prirodnefiltracije. Po{to su podzemni odnosi tokova vode i karstnog skeleta razli~iti, to nepostoje istraìvanja koja bi dala ta~ne odgovore na skrivene hidrogeolo{ke odnosekarstnog terena. Postoji i mi{ljenje da se zaga|enje kod epidemija u karstnimpodru~jima doga|a u blizini izvori{ta na bazi iskustva u epidemijama trbu{nog tifusa ukarstnim predelima Dalmacije i Istre (Emili H.). Na{e iskustvo ukazuje i na mogu}nostpojave epidemije i kod udaljenih zaga|enja podzemnih voda (Valjevo, Boljevac).

Sagledavanje ovog zamr{enog problema zasniva se na na{em iskustvu sapromenom kvaliteta vode karstnih izvori{ta za vreme atmosferskih padavina i saznanjao pona{anju mikroorganizama u vodi. Postoje dve hipoteze o hidrogeolo{kom stanju ukarstnom podzemlju:

1. Povr{inska voda prodire u pukotine i dolazi do razli~itih prirodnihkanala i nesmetano izbija na povr{inu naj~e{}e kao izda{no vrelo.

2. Voda ponire prirodnim kanalima, ali se tok prekida postojanjempodzemnih pe}inskih akumulacija, koje se pune dovodom sa jednestrane, a voda iz podzemne akumulacije odvodi sa suprotne strane sazadràvanjem, koje omogu}uje izumiranje bakterija i virusa.

U prvom slu~aju voda na izvori{tu naj~e{}e je bakteriolo{ki neispravna, jermikrobiolo{ka zaga|enja dospevaju do izvori{ta nepromenjena ili neznatno izmenjena,{to ne daje dovoljno garancije za epidemiolo{ku sigurnost izvori{ta.

U slu~aju podzemne akumulacije mogu postojati dve mogu}nosti, jedna jeakumulacija sa alimentacijom na jednom kraju i odvodnjavanjem na drugom, iakumulacija hranjena sa svih obodnih delova podzemnog jezera. U prvom slu~aju vodaje mikrobiolo{ki bezbedna, a u drugom nije. Stalna bakteriolo{ka ispravnost vodeukazuje na prvi slu~aj, a povremena neispravnost na drugi slu~aj.


209

7.5.2 Konstrukcija zona sanitarne za{tite u karstnim izdanima

Na osnovu iznetih ~injenica iz istraìva~kog rada po pitanju karstnih voda,moglo bi se re}i da bi prvo trebalo utvrditi slivno podru~je sa kojeg se karstna izdanprihranjuje, na bazi geomorfolo{kih analiza, utvrditi koli~inu vode sa te povr{ine radiprovere koli~ine sa faktorom oticanja. Pri tom treba uzeti u obzir i druge sli~ne ilimanje izvore koji bi mogli usled grananja pukotina u podzemlju da odvode sakupljenuvodu. zatim uzeti u obzir brzinu toka podzemne vode, vreme za koje voda dospe doizvori{ta i vreme opstanka virusa i bakterija u vodi.

D V t= ⋅

D - daljina u km ili u mV - brzina toka podzemne vode na dan u kmt - vreme za koje virusi izumiru u vodi

Ako uzmemo da je brzina toka podzemne vode 120 m/~as. Za 24 ~asa vodapre|e 2 880 m ili 2.88 km. Najduè vreme preìvljavanja virusa u vodi je 28 dana. Ondaproizilazi da bi za autopurifikaciju bilo potrebno obezbediti 78 km, {to je te{koostvarljivo osim ukoliko se ne radi o nenastanjenom pustom planinskom podru~ju, a {toje izuzetno retka okolnost. Me|utim, postoje i takva podru~ja kao {to su tereni [arPlanine i vrela sa kojih se snabdeva Prizren.

Ukoliko nije mogu}e ostvariti prostornu za{titu onda se odlu~iti za jednu odtehnolo{kih mera (tabela 7.5.1):

Tabela 7.5.1 - Tehnolo{ke mere kod zona sanitarne za{tite

Izgled vode Potreban tretmanVoda bistra bez koliformnihklica i E. coli

Obi~no hlorisanje

Voda se ne muti, bistra,prisutne koliformne klice bez E.coli

Hlorisanje sa malo pove}anomdozom hlora

Voda se ne muti, prisutnekoliformne klice i E. coli

Hiperhlorisanje sa amonizacijom iozonizacija

Voda se kratkotrajno mutimanje od jednog dana

Isklju~enje vodovoda, pove}anrezervoarski prostor, ostalipostupci prema mikrobiolo{komnalazu

Voda je zamu}ena vi{e odjednog dana

Filtracija ili kompletnopre~i{}avanje

Iz iznetog se vidi da se prostorno ne moè obezbediti sigurnost izvori{ta, ve}se ta mera mora ostvariti drugim metodama, koje se sastoje u otkrivanju mogu}ihdirektnih komunikacija povr{ine tla sa karstnim izdanima i izvr{iti njihovo blindiranje,stalno pratiti planiranje razvoja i izgradnje kako u uòj, tako isto i u {iroj zoni sanitarneza{tite. Izbe}i izgradnju nekih objekata koji bi mogli biti pretnja kvalitetu vode, saniratiobjekte i pojave koje ugroàvaju izvori{te i ograni~iti primenu pesticida i |ubriva.


210

Epidemije u karstnom podru~ju su se doga|ale na rastojanju i do 10 km od izvori{ta.Zbog toga je mnogo bolje posvetiti pa`nju sanaciji terena i naselja nego prostornimkompleksom ostvariti pseudo za{titu.

Ukoliko se voda muti u vremenu kra}em od jednog dana onda obezbeditiautomatsko isklju~enje dovoda za vreme dok traje mutno}a. Za te svrhe postojeodgovaraju}i ure|aji i iskustvo u na{oj praksi.

Automatsko isklju~enje se pode{ava prema karakteristikama vode. Kad jevoda veoma bistra sa niskim stepenom mutno}e pri rutinskoj kontroli vode, onda seisklu~enje ostvaruje kod 10° ili 1.2 NTU. Me|utim, paralelno sa mutno}om trebapratiti i mikrobiolo{ki kvalitet. U ovom slu~aju ne bi se mogao usvojiti standard od 5NTU za vodovode ispod 5 000 stanovnika, jer se isklju~ivanje vode iz sistema zahtevazbog eventualnog mikrobiolo{kog zaga|enja, a mutno}a je samo u tom slu~aju brzindikator. Mikrobiolo{ki kriterijum je presudan u slu~aju zamu}enja. Ukolikozaga|enje i mutno}a vode duè traju u tom slu~aju je neophodno obezbediti sistem zakompletno pre~i{}avanje ili samo direktnu filtraciju, {to zavisi od karakteristikazamu}enja. Ukoliko je voda stalno bistra, a mikrobiolo{ko optere}enje preko 1 000koliformnih klica u litru ili 1 000 u mililitru aerobnih mezofilnih bakterija, ondaobezbe|enje mikrobiolo{kog standarda treba ostvariti pove}anim dozama hlora iliobezbe|enjem bazena sa retencijom od najmanje jednog ~asa.

U ovim slu~ajevima mogu}e je instalirati sistem sa hiperhlorisanjem idehlorisanjem. Dehlorisanje se moè vr{iti sa amonijakom ili amon hloridom {topredstavlja veoma jeftin tehnolo{ki postupak, jer jedan deo amonijaka u proseku vezuje4 dela hlora, a jedan deo amon hlorida (ni{adora) vezuje 8 delova hlora. Me|utim, ovijeftini dehloratori zahtevaju period od 2 ~asa za vezivanje sa hlorom. Ukoliko jevodozahvat udaljen od potro{a~a, taj metod je lako izvodljiv. Ukoliko je izvori{te blizupotro{a~a, onda za dehlorisanje treba koristiti sumpor dioksid, jer se vezuje sa hloromu vremenu od 10 minuta, a dozira se sli~no gasnom hlorinatoru.

Dezinfekcija kao mera za{titeNa bakterije hlor deluje veoma ubita~no u prvim sekundama kontakta, a za

one otpornije na hlor potreban je kontakt od 20 do 30 minuta.Kod virusa je delovanje zavisno od vrste virusa.Neki virusi pod uticajem hlora stradaju posle ekspozicije od 2.7 do 10

minuta, dok je drugima neophodan kontakt od jednog pa ~ak i do 2 ~asa.Treba imati u vidu da su laboratorijski sojevi otporniji od virusa u prirodi i da

bi za njih eventualno i manje vreme ekspozicije bilo dovoljno za inaktivaciju virusa.Coin izoluju}i viruse iz Pariskog vodovoda, navodi da u slu~ajevima kad je u mreì bilovi{e od 0.2 mg/l hlora, nije izolovao viruse. Primenu dezinfekcionih sredstava zauklanjanje virusa iz vode je veoma va`no jer je to poslednja za{titna mera, po{to brzifiltri uklanjaju viruse samo u obimu od 50 %.

Nalaz Coin-a u ispitivanju vode Pariskog vodovoda mora se povu}ianaliti~kom razmatranju radi stvaranja kona~nog mi{ljenja. Iako je u vodi bilo 0.2rezidualnog hlora u tom podatku nije procenjeno vreme mogu}eg kontakta hlora savirusima. Po{to je mreà pariskog vodovoda veoma duga, to je mogu} duì vremenskikontakt, {to ne mora biti slu~aj sa na{im uslovima. U na{em iskustvu je bilo prilike dase pregledaju rezultati bakteriolo{ke analize vode vodovoda u Valjevu i svakog dana surezultati bili bakteriolo{ki ispravni. Naj~e{}e se mikroorganizmi nisu mogli izolovati.Me|utim, i pored takvog nalaza u gradu je registrovana virusna epidemija. Tako|e sedogodilo da su svi uzorci vode iz starog vodovoda u Gnjilanu bili ispravni, a u gradu sejavila hidri~na epidemija hepatitisa sa 600 obolelih.


211

Tabela 7.5.2 - Vreme u minutima potrebno za inaktivaciju humanih virusa sa0.5 mg hlora/litar, na temperaturi +2°C i pH 7.8

Vrsta virusa Vreme uminutima

Vrsta virusa Vreme uminutima

Reo 1 2.7 Echo 8 13.0Reo 3 4.0 Echo 11 14.0Reo 2 4.2 Polio 1 16.2Adeno 3 4.3 Echo 29 20.0Coxacki B 2 6.5 Adeno 12 23.5Coxacki A 9 6.8 Echo 1 27.0Coxacki B 4 7.0 Polio 3 30.0Echo 7 7.1 Coxacki B 3 35.0Echo 5 8.0 Coxacki A 5 39.5Coxacki B 1 8.5 Polio 2 40.0Echo 9 12.0 Echo 12 60.0Adeno 7 12.5 Coxacki A 6 120.0

Ovi podaci se navode radi opreznosti pri re{avanju virusne kontaminacijevode. Isti~e se da je ozon mnogo efikasniji prema virusima u odnosu na hlor. On ukoncentraciji od 0.5 mg/l u vremenu od 4 minuta ubija viruse.

Iz ovoga proisti~e stav po kome je dezinfekcija vode poreklom sa karstnogterena jedna od najcelishodnijih mera za{tite, po{to se prostornim merama ne moguobezbediti potrebni ciljevi zadovoljavaju}eg standarda vode za pi}e.

7.5.3. Za{titne zone u karstnim podru~jima

Na{a zemlja obiluje karstnim predelima u kojima je sistem snabdevanjavodom za pi}e baziran na karstnim vrelima. Od ve}ih gradova i mesta u Srbiji, ~ijevodosnabdevanje bazira na karstnim vrelima, mogu se navesti: Boljevac, Zaje~ar, Bor,Golubac, Ni{, Pirot, Babu{nica, Valjevo, Sjenica, Para}in, Pe}, Prizren, Uro{evac idrugi.

U karstnom podr~ju voda brzo prodire do vodonosnih slojeva, {ljunka ilidrugih struktura porozne sredine.

Karstni predeli raspolaù brojnim pukotinama, koje su povezane sapodzemnim tokovima. Zaga|ena povr{inska voda prodire bez pre~i{}avanja direktno upodzemne vodene tokove. Pri tome izostaje prirodna filtracija oboga}ivanja vodekorisnim sadràjima, bez uklanjanja {tetnih biolo{kih elemenata. Smanjenje brojamikroorganizama zasnovano je na njihovom prirodnom izumiranju.

U podzemlju karstnih predela voda te~e veoma brzo, oko 100 km/dan, a ~estoi brè. Zaga|enje patogenim klicama moè se prenositi sa velike udaljenosti iugroàvati zdravlje korisnika.

Voda karstnih izvori{ta ~esto se muti, po ~emu ne odgovara standardimavode za pi}e. U vreme zamu}enja sistem se isklju~uje, te se u mreì javljaju opasninegativni pritisci. U vreme zamu}enja naselja ostaju bez vode, {to je jedan od zna~ajnihnedostataka karstnih izvori{ta.


212

Zbog svih nedostataka, ustaljeni kriterijumi za za{titu izvori{tavodosnabdevanja nisu primenljivi u karstnim terenima.

Uà zona za{tite obuhvata vi{e destina kilometara, a {ira zona za{titeobuhvata ceo karstni sliv. Za za{titnu zonu se ozna~avaju velika prostranstva, koje je~esto jako oteàno, ili ~ak nemogu}e nadgledati, ~ime bi se obezbedila potrebnabezbednost izvori{ta.

Postoje}i zakonski propisi ne prave razliku u odnosu na tip izvori{ta, te ikarstna izvori{ta moraju imati zone za{tite. U zakonu se striktno ne odre|uju dimenzijezona, ve} se zahteva ona povr{ina, koja obezbe|uje potrebnu za{titu, osim neposrednezone za{tite, koja je u svim podru~jima ista i obuhvata 10 m od objekta.

Ostale zone za ostvarivanje procesa auto purifikacije zahtevaju povr{inu kojase rasprostire na vi{e desetina kilometara. Ova povr{ina se mora stru~no definisati iodràvati reìm, koji trajno ne}e ugroàvati izvori{te za snabdevanje vodom za pi}e.

Izvori{ta se u karstnim podru~jima moraju {tititi jer se ne raspolaè boljimnalazi{tima.

Osnovni nedostaci karstnih izvori{ta se sastoje u tome {to voda direktnoprodire u podzemlje bez filtracije, odnosno bez otklanjanja nepoèljnih sadràja,naro~ito sadràja mikroorganizama, me|u kojima mogu biti patogeni izaziva~i raznih,~esto i opasnih bolesti.

− voda od mesta ulaska u podzemlje, do mesta izdani, prolazi za relativnokratko vreme, nedovoljno za biolo{ko odumiranje prisutnihmokroorganizama

− u karstnim uslovima voda brzo prodire u podzemlje bez uticaja sun~evihradijacija i nepovoljnog efekta na biolo{ke manifestacije organizama

− mikroorganizmi zadràvaju vitalnost, sposobni su da se reprodukuju i daizazovu patogene manifestacije kod ljudi i ìvotinja, omogu}uju}i da i malibroj prodrlih mikroorganizama ulaskom u organizam izaziva oboljenje

− tokovi podzemnih voda u karstu ne prolaze kroz granulisane formacije,zbog ~ega izostaje mehani~ko smanjenje zaga|enja

− voda u izvori{tu se povremeno muti, drasti~no menjaju}i fizi~kekarakteristike vode, bez mogu}nosti kori{}enja za ljudsku upotrebu iproizvodnju, kao i obradu namirnica namenjenih trì{tu

− zamu}enje moè dugo da traje, pri ~emu naselje ostaje bez vode, izlaù}ise velikim tro{kovima snabdevanja stanovni{tva vodom putem cisterni

− mutna voda onemogu}ava dezinfekciju normalnim dozama hlora,zahtevaju}i hiperhlorisanje ure|aja, rezervoara i mreè, {to zahteva vremesa produàvanjem perioda isklju~ivanja vodovoda iz upotrebe

− stvara se nezadovoljstvo gra|anaIz iznetih slabosti vode u kastnim podru~jima, mora se postaviti pitanje o

tome {ta se mora uraditi radi obezbe|enja sigurnog snabdevanja vodom na timpodru~jima.


213

Neposredna za{titna zona karstnih izvori{ta

Uzimaju}i u obzir svrhu neposredne za{tite, kojom se spre~ava slu~ajno, ilinamerno zaga|enje vode, zaklju~uje se da se osnovni ciljevi mogu ostvariti sa za{titomod 10 m od objekta, ali solidno postavljenom. Pro{irivanjem pojasa za{tite se ne dobijamnogo, jer, ma koliko obezbedili {iroku povr{inu oko izvori{ta, ne postoji sigurnost dasmo sve slabe ta~ke otklonili.

Za razliku od drugih terena, u zoni neposredne za{tite u karstu treba dobropregledati stenski masiv i zbog sumnje na eventualne pukotine bilo bi najbolje da se,izvr{i za{tita poplo~avanjem povr{ine neposredne za{tite, kao i sa odvodom povr{inskevode nizvodno od izdani.

Ostale mere predostro`nosti u zoni neposredne za{tite treba sprovoditi kaokod ostalih tipova izvori{ta: evidencija poseta, obuka kadrova, sanitarni pregledizaposlenih na klicono{tvo.

Naro~itu pa`nju treba obratiti na izgradnju WC u zoni neposredne za{tite.Oni moraju biti solidno izgra|eni i potpuno nepropusni. Najbolje je izgraditi savremeniWC sa odvodom vode nizvodno od mesta izvori{ta u nepropusnu lagunu, ili sare{avanjem problema dispozicije ljudskih ekskreta uposlenih jednim od celishodnih ibezbednih na~ina.

Uà zona za{tite

U zakonskim propisima uà zona za{tite obuhvata povr{inu na kojoj se nabilo koji na~in moè zagaditi podzemna voda. Prema tome, uà zona u karstnompodru~ju obuhvata veliku povr{inu. Ona se mora stru~no odrediti angaòvanjemodgovaraju}ih stru~njaka sa legalizacijom odluke o uòj zoni sanitarne za{tite.

Postavlja se pitanje o blindiranju eventualnih komunikacija. Svakoblindiranje spre~ava prodor vode u podzemlje, pove}avaju}i njeno oticanje. Masovnoblindiranje moè drasti~no da smanji izda{nost izvori{ta, sklonog zna~ajnimoscilacijama u izda{nosti tokom godine. Zbog toga blindiranje treba vr{iti poroznimmaterijalom koji propu{ta vodu u smanjenom obimu, ali je pre~i{}ava. Treba voditira~una da gornji sloj bude prekriven humusom, jer igra zna~ajnu ulogu u pre~i{}avanjuvode.

Izgradnju proizvodnih objekata, koji mogu zaga|ivati izvori{te, treba spre~iti,a u koliko to nije mogu}e, naro~ito sa objektima od zna~aja za odbranu zemlje, ondaotpadne vode treba bezuslovno re{avati recirkulacijom.

[to se ti~e sanitarnih otpadnih voda, treba imati u vidu da one moguzna~ajno ugroàvati karstno izvori{te, stoga, kada se to pitanje re{ava individualno,septi~ke jame moraju biti nepropusne. Turnus punjenja bazena iznosi 6 meseci, za kojevreme se izvr{i mineralizacija organskih materija, izbegavaju}i ispu{tanje ljudskihekskreta u prirodne odvodnike na karstnom terenu.

U koliko se uzvodno od izvori{ta nalazi naselje u uòj zoni za{tite, potrebnoje pre~i{}avati otpadne vode. Pre~i{}avanje mora imati tercijalni karakter, uzevakuaciju upotrebljenih voda tek posle pe{~ane filtracije.

Eksperimet sa virusom Coxsacki A-13 pokazuje da se posle svake etapepre~i{}avanja vode virus moè da izoluje, osim posle propu{tanja pre~i{}ene otpadnevode kroz pe{~ani filter.

Preko sredstava javnog informisanja u karstnim terenima treba skretatipa`nju gra|anima na potrebu ~uvanja vlastitog izvori{ta vodosnabdevanja.


214

U karstnim podru~jima postoji opasnost od primene za{titnih sredstava upoljoprivredi.

Organohlorni preparati su veoam postojani u prirodi, te se oni ne mogukoristiti u karstnom podru~ju. Tako|e, treba izbegavati primenu pesticida u ki{nomperiodu, odnosno kada se po prognozi predvi|a obilna ki{a.

Primenu ve{ta~kih |ubriva ne treba braniti zbog niskog sadràja nitrata ukarstnim vodama, bez tendencije njihovog porasta u eksploataciji izvori{ta.

Sveà voda razblaùje prispele nitrate i fosfate, a teren ne dozvoljavaakumulaciju nitrata i obimniju bakterijalnu sintezu atmosferskog azota.

Pored svih predostro`nosti ova izvori{ta su neprestani izvor opasnosti pokvalitet vode.

[ira za{titna zona

U {iroj zoni za{tite, koja se u ovim terenima moè poklapati sa uòm, vaèsva ograni~enja izneta za uù zonu za{tite.

U obe zone treba budno pratiti i hitno preduzimati protivepidemijske mere.

7.5.4. Zaklju~ak

Izvori{ta u karstnom podru~ju sa podzemnim akumulacijama i stalnoispravnom vodom i veoma retkim zamu}enjem, mogu se bezbedno koristiti kao sigurnaizvori{ta vodosnabdevanja sa potrebnom predostro`no{}u pra}enja kretanja mogu}ihzaga|enja i blagovremenog preduzimanja potrebnih mera.

Sva izvori{ta u karstnom podru~ju moraju da raspolaù sistemom zaautomatsko isklju~ivanje u slu~aju zamu}enja. Najcelishodnija preporuka je da se vodau karstnom podru~ju pre~i{}ava jednom odgovaraju}om metodom.

Na najve}em broj vodovoda na karstnim terenima se uvidelo da jepre~i{}avanje vode za pi}e racionalnija i jeftinija metoda od nesigurnih mera u zonamasanitarne za{tite.

Kao primeri se mogu navesti vodovodi, koji su uveli postrojenja zapre~i{}avanje karstnih voda: Valjevo, Sjenica, Ni{, Pirot, Ivanjica.

Drugi vodovodi ~uvaju karstna izvori{ta kao rezervna izvori{ta, po{to su seuklju~ili u regionalni sistem snabdevanja vodom za pi}e.

Uvo|enje postrojenja za pre~i{}avanje karstnih voda u vode za pi}e, neisklju~uje obavezu da se zone sanitarne za{tite moraju odrediti i pratiti razvojni procesi,sa spre~avanjem stvaranja nepovoljnih uslova, koji mogu biti kobni po kvalitet vode iizvori{ta vodosnabdevanja.

Ovo je posebno zna~ajno i sa aspekta da ure|aji za pre~i{}avanje vode nisu ustanju da uklone sve vrste zaga|enja, kao ni velike koli~ine uobi~ajenih polutanata.


215

7.6. PARAMETRI ZAGA\ENJA

7.6.1. Uticaji od mikrobiolo{ke kontaminacije

U evoluciji ìvota na zemlji ìvi svet egzistira u zamr{enim me|usobnimodnosima, naj~e{}e zasnovanim na me|usobnom antagonizmu.

ôveku, kao i ostalim najrazvijenijim vrstamal najopasniji antagonisti sumikroorganizmi, me|u kojima se nalaze patogeni, koji napadaju ljude prodorom uorganizam izazivaju}i bolest i smrt.

Trebalo je da pro|e mnogo vremena da se utvrdi postojanje ovakvih odnosa.Engleski lekar le~e}i obolele od trbu{nog tifusa i drugih crevnih zaraza prvi je 1849.godine utvrdio da se crevne zarazne bolesti {ire putem vode. Ovu hipotezu su dokazalitek Paster i Koh 1892. godine izoluju}i iz vode vibrio kolere za vreme epidemije kolereu Hamburgu. Luj Paster je jednu deceniju posle Show-a utvrdio da proces alkoholnogvrenja nije hemijske ve} biolo{ke prirode. U oblasti humane patologije izolovao jeuzro~nika antraksa 1877. godine, a vibrio kolere 1880. godine.

ôvek je bez poznavanja biolo{kih odnosa u biosferi stradao od bolesti iveoma kratko ìveo. Ceni se da je zbog takvih okolnosti u Evropi za vreme KarlaVelikog bilo samo 50 miliona stanovnika. U Srbiji u doba Prvog ustanka 1804. godinebilo je samo 500 hiljada Srba. Ovoj biolo{koj apopulaciji doprinosile su najvi{eepidemije zaraznih bolesti, a me|u njima su na prvom mestu bile crevne zaraze.

Tek po~etkom ovog veka posumnjalo se da pored bakterija postoje jo{ dalekomanji mikroorganizmi, koji mogu izazvati razna i veoma te{ka oboljenja, jer sefiltriranjem patolo{kog materijala kroz porcelanske filtre utvrdila infektivnostproce|enog substrata. Trebalo je skoro jedno stole}e da se ve{ta~ki na specijalnimpodlogama izoluju virusi 1949. godine (Enders).

Opasnost od preno{enja zaraznih bolesti bila je ogromna, jer su se tek 1935.godine pojavili sulfonamidi za le~enje samo nekih gram pozitivnih bakterija, a tek posledrugog svetskog rata nastupila je antibioti~ka era kad se bakterijska oboljenja mogule~iti antibioticima. Nasuprot tome, za virusne bolesti, koje se tako|e prenose vodomza pi}e jo{ nisu otkriveni uspe{ni lekovi, te i danas je prisutna velika zabrinutost i strahod virusnih epidemija.

Tako|e je utvr|eno da se vodom mogu prenositi izvesni paraziti za kojetako|e nema efikasnih lekova. U SAD se danas registruje najve}i broj epidemijaizazvanih Gardi-om intestinalis, koje su veoma otporne prema biocidnom dejstvu hlora.

Voda je ~ista prilikom njenog stvaranja (sinteze), kao i u atmosferi, gde senalazi usled isparavanja prete`no sa velikih okeanskih i morskih povr{ina, a formira sekao te~na faza putem kondenzacije. Prolaskom kroz vazduh ona se minimalno zagadiraznim gasovima bakterijama, a u zaga|enom vazduhu apsorbuje te{ke metale i drugetoksi~ne supstance.

@iva isparava sa zemljine povr{ine u obimu od 15 000 tona godi{nje, tekoli~ina ìve od 0.1 do 0.2 mikrograma u naj~istijoj vodi predstavljaju prirodni fon ovogte~nog, ina~e veoma toksi~nog, metala. Tako|e je utvr|eno da voda otopljenog snegabez kontakta sa zemljom sadrì oko 2 mg/l nitrata.

Voda u kontaktu sa zemljom enormno se zaga|uje, jer u tlu egzistira velikibroj razli~itih mikroorganizama bakterija, virusa i parazita, {to se vidi iz tabele 7.6.1.


216

Tabela 7.6.1 - Mikroorganizmi u zemlji{tu

Mikroorganizmi broj u g zemlje teìna u kg/haBakterije 600 000 000 10 000Gljivice 400 000 10 000Alge 100 000 140Mikroorganizmi broj u dm3 teìna u kg/haRizopoda, Flagelata, Cilliata 1 500 000 000 370Nematodes 50 000 50Collembola 200 6Acarina 150 4Oligohaeta 20 15Stonoge 14 50Insekti 6 17Mollusca 5 40Ki{ne gliste 2 4 000

UKUPNO: 25 000 kg/ha

Ovi mikroorganizmi obezbe|uju sloènu biocenoti~nu zajednicu tla u komepostoji mogu}nost razgradnje i mineralizacije organskih materija sa stvaranjempovoljnih uslova za razvoj biljnog sveta. Sve ove mikroorganizme voda ne sme dasadrì, ili ih moè sadràti u minimalnim koli~inama, najvi{e do 10 u ml.

Voda na putu do vodopropusnih slojeva postepeno se osloba|amikroorganizama u zavisnosti od hidrogeolo{kih karakteristika tla, granulacije i vrstezemlji{ta.

Iz iskustva se saznaje da se mikroorganizmi kojima se voda obogatila ukontaktu sa gornjim slojevima tla uklanjaju posle prolaska kroz sloj zemlje od 6 m.Zbog toga se smatra da su pli}i vodozahvati podzemnih voda neza{ti}eni od mogu}ihzaga|enja sa povr{ine i voda od takvih objekata ukoliko se tehnolo{kim tretiranjem neuskladi sa higijenskim zahtevima moè biti opasna po zdravlje. Kod formiranja za{titnihzona u tim slu~ajevima treba voditi ra~una o vremenu izumiranja klica prihorizontalnom transportu.

Tabela 7.6.2. - Vreme opstanka patogenih mikroorganizamau povr{inskim vodama

Vrsta mikroorganizma Vrsta vode Duìna opstanka(dan)

Bacil dizenterije - 7 do 12

Salmonella typhidestilovana vodaobi~na vodavoda zaga|ena sa E coli

42216

Vibrio choleraedestilovana vodabunarska vodare~na i jezerska voda

1-450-7018-20


217

U zemlji{tu bakterije i virusi ìve pribli`no u istom vremenskom opsegu od90 do 180 dana, u zemlji{tu sa normalnom florom i faunom 90 dana, a u sterilnomzemlji{tu 180 dana (Bagdasarijan).

U podzemnim vodama preovla|uje asepti~no stanje, pa ukoliko do|e dozaga|enja podzemnih voda treba uvaàvati faktor preìvljavanja mikroorganizama od 6meseci.

Tabela 7.6.3. - Mikroorganizmi u ki{nici po Miquel-u

Mesto uzorkovanja(vrsta padavine)

broj bakterijau ml uzorka

Van naselja (ki{nica) 4.3Pariz (ki{nica) 10.0Sneg 34 - 463

Ve}i broj klica u snegu se nalazi zbog toga {to se sne`ne pahuljice pona{ajusli~no pahuljicama aluminijum sulfata u vodi.

Na preìvljavanje uti~u razni ekolo{ki faktori. Sun~eva radijacija negativnouti~e na preìvljavanje mikroorganizama. Koliformne klice u morskoj vodi kodintenzivne sun~eve radijacije ostaju sposobne za reprodukciju samo nekoliko ~asova.

Niska temperatura uti~e na brè izumiranje mikroorganizama. Natemperaturi od oko +4°C mikroorganizmi se razmnoàvaju, ali se njihov broj mnogosporije smanjuje nego na temperaturi od +20°C. Niska temperatura delujekonzerviraju}e na mikroorganizme.

Zbog toga u podzemnim vodama gde je temperatura oko +11°C u na{imuslovima treba ra~unati sa sporijim i{~ezavanjem mikroorganizama.

Bakterije po~inju da propadaju tek na temperaturi od -5°C, ali u celini neizumiru. U ledu se broj bakterija smanjuje i ubrzava izumiranje klica bez mogu}nostirazmnoàvanja.

Broj klica trbu{nog tifusa u ledu se posle 3 ~asa smanjuje za 40 %, a za 2nedelje 98 %. @ivot klica trbu{nog tifusa je tri puta vremenski kra}i u ledu nego u vodina sobnoj temperaturi.

Nasuprot bakterijama virusi bolje podnose i niske i visoke temperature. Uslu~aju hidri~nih epidemija virusnog porekla, one se teè suzbijaju i duè traju.

Tabela 7.6.4. - Uticaj sun~eve radijacije na broj bakterija

Vreme uzorkovanja / doba dana

broj bakterijau ml

5 00 - jutro 3708 00 - pre podne 32019 30 - posle podne 1462130 - ve~e 270

Sun~eva radijacija redukuje broj klica u vodi, ali ih ne elimini{e {to zna~i dase sun~evom energijom ne moè eliminisati epidemiolo{ka opasnost.


218

Tabela 7.6.5. - Uticaj temperature vode na duìnu opstanka klicatrbu{nog tifusa u vodi

Temperaturavode u °C

% preostalih klica poslenedelju dana

potpuno i{~ezavanjeklica (broj nedelja)

0 46 95 14 7

10 0.07 518 0.04 4

Iz tabele se vidi da je potrebno 4 nedelje za potpuno i{~ezavanje klica. Moèse re}i da ina~e dosta osetljiva klica trbu{nog tifusa moè dugo da opstane u spoljnojsredini i da zadrì sposobnost reprodukcije. Treba ista}i za izazivanje bolesti nekad jepotrebno veoma mali broj klica. Misli se da samo jedna klica trbu{nog tifusa kodosetljivih lica moè da izazove bolest.

Klice izaziva~i crevnih zaraznih bolesti veoma su osetljive na pH vode ilizemlji{ta. Klica trbu{nog tifusa se najbolje razvija na pH 6.8 do 7.2. Ve}a kiselost ilibazi~nost ubija klice izaziva~e crevnih zaraza. Zbog toga u nekim krajevima nemahidri~nih epidemija kao posledice nepovoljnog pH za patogene bakterije. E coli jeotporna na promenu pH. Ona moè da podnese kiselu reakciju do pH 4.5.

Tabela 7.6.6. - pH reakcija zemlji{ta

vrlo jako kisela ispod 4jako kisela 4 - 5srednje kisela 5 - 6slabo kisela 6 - 7neutralna 7slabo alkalna 7 - 8srednje alkalna 8 - 9jako alkalna 9 - 10vrlo jako alkalna preko 10

Najzastupljenije poljoprivredne kulture kod nas su p{enica i kukuruz, zatim{e}erna repa, je~am, detelina, lucerka, konoplja i druge, zahtevaju neutralnu ili slabokiselu sredinu. Proces nitrifikacije tako|e se najbolje odigrava u neutralnoj ili jakobazi~noj reakciji 6.8 do 7.9. Iz ovoga proisti~e zaklju~ak da zemlji{te sa svojomreakcijom u na{em podru~ju svojom naj~e{}om reakcijom ne uti~e biocidno naopstanak mikroorganizama u zemlji{tu.

Mikrobiolo{ki antagonizam

Poznato je da u zaga|enoj sredini patogeni mikroorganizmi brè i{~ezavajunego u septinoj ili mikrobiolo{ki slabo nastanjenoj populaciji. Ako se kulturi klicatrbu{nog tifusa u vodi laboratorijski ubace protozoe zapazi}e se pod mikroskopom ve}ibroj klica tifusa u telu protozoa. U njihovim telima nalazilo se do 25 klica trbu{nog


219

tifusa. U septi~koj jami klice trbu{nog tifusa i{~ezavaju za nedelju dana, dok u ~istojvodi egzistiraju oko 6 nedelja.

Podzemne vode su slabo nastanjene mikrobiolo{kom florom, {to isklju~ujedelovanje antagonizma.

Klimatske prilike

U klimi koja se odlikuje sa duìm periodima su{nih dana i iznenadnimpojavama obilnih ki{a, postoji mogu}nost lak{eg zaga|enja pozemnih voda zbog toga{to u su{nom periodu u povr{nom sloju tla usled nedostatka vode broj protozoa seznatno smanjuje i pore pro{iruju, jer je voda iz organskih materija isparila.

U tim uslovima, koji su u na{im prilikama ~esti, mogu}a su zaga|enjapodzemnih voda.

Za vreme sne`nog pokriva~a i niskih temperatura izostaje zaga|enje sapovr{ine tla. Raspadanje organskih materija je brè na vi{im temperaturama, za svakistepen raspadanje se ubrzava za 5 %.

Virusi u vodi

Primenom antibiotika, makar privremeno, su re{eni problemi bakterijskihoboljenja, dok su virusi prakti~no rezistentni prema antibioticima, te opasnost od njihsve vi{e raste. To je stvorilo mogu}nost boljeg osvetljavanja pona{anja virusa u spoljnojsredini, iz ~ega proizilazi i mogu}nost za{tite od njihovog patolo{kog delovanja naljude. Postoji 100 vrsta crevnih virusa, koji se elimini{u iz organizma fecesom.

Tabela 7.6.7. - Vrste enterovirusa

broj tipova lu~i se fecesom mokra}omAdeno virus 31 + +Polio virus 3 + +Coxacki A 23 + nije poznatCoxacki B 6 + 2, 3, 4EchO 31 + 9, 14Hepatitis 2 + +Reo 3 + +Cytomegalo virus 1 + +Ukupno 100

Svi navedeni virusi se izlu~uju fekalijama, a samo ne{to manji brojmokra}om.

Zbog izuzetno malih dimenzija lako prodiru u vodu, ali se njihovo prisustvo uvodi otkriva tek posle zama{nih laboratorijskih manipulacija uz visoku opremljenostlaboratorije i stru~no dobro pripremljenih kadrova. Analize su skupe i ne rade serutinski, {to stvara pote{ko}e u utvr|ivanju virusne kontaminacije vode.

Virus prenet vodom ~esto ne daje crevne manifestacije, ve} mogu da buduzahva}eni razli~iti organi, kao {to su: mo`dane opne (meningitis), mozak, srce, o~i,


220

koà i dugo. Pri tome treba imati u vidu da za virusna oboljenja jo{ uvek nemaspecifi~nog leka.

Sve dok nije primenjena vakcina protiv de~ije paralize, strah od te bolesti bioje uàsan. Ljudi su izbegavali kupanje u gradskim bazenima i prirodnim vodama i kadsu se oboleli dràli u ve{ta~kim plu}ima zbog paralize disajnih nerava. Kod nas jeepidemija de~ije paralize u ve}em obimu bila 1956. godine.

ôvek se lako inficira virusima. Tri virusne ~estice daju infekciju kod svih licakoja su eksperimentalno unela virus u organizam. Dve ~estice daju infekciju u 57 %.Svi inficirani ne obole, ve} samo osetljive osobe. Vakcine u borbi protiv virusa dajudobre rezultate, vakcinacijom protiv de~ije paralize moè se o~ekivati njenaeradikacija. Za vreme obstrukcije Albanaca na Kosovu u ovoj dekadi, nedolaska nazakazanu vakcinaciju, de~ija paraliza se ponovo pojavila na ovom podru~ju.

Za najve}i broj enterovirusa jo{ uvek ne postoji vakcina, pa se od sanitacijeo~ekuju odgovaraju}i rezultati.

U povr{inskim vodama duìna opstanka virusa zavisi od vrste. Iz narednetabele se vidi vreme preìvljavanja nekih vrsta enterovirusa u re~noj i morskoj vodi.

Tabela 7.6.8. - Preìvljavanje virusa u re~noj i morskoj vodi na t°C od 20 do 25

Vrsta virusa Vreme preìvljavnja(dani)

Vrsta vode

Coxacki B3 2 - 28 re~naEcho 6 3 - 8 re~naPolio I 3 - 20 re~naPolio I 2 - 8 morskaPolio II 5 - 8 morskaPolio III 4 - 8 morska

Imaju}i u vidu na{e uslove u karstnim terenima i okolnosti da na niìmtemperaturama virusi mogu duè da opstanu u vodi, to se moè re}i da postoji opasnostod kontaminacije karstne vode virusima. Za razliku od karstnih terena, zemlji{te,naro~ito ono pokriveno vegetacijom, veoma dobro zadràva viruse, a naro~ito zemlji{tesa primesama gline. Izgleda da glina ima neku vrstu virucidnog delovanja.

Virusi se lak{e izoluju iz vode nego iz ljudskih ekskreta. M.S. Mahdy jeispituju}i povr{inske vode na sadràj virusa u 36% dobijao pozitivne rezultate.Pregledom 31 000 uzoraka fecesa od bolesnika sumnjivim na enterovirusna oboljenja,iz 7 % uzoraka izolovao je viruse za vreme pra}enja od 9 godina. Iz mokra}e jeizolovao viruse iz 12 % uzoraka.

Iz ovih podataka se moè zaklju~iti da su virusi tako|e osetljivi na prisustvodruge mikrobiolo{ke flore. U fecesu se nalazi oko 50 miliona klica u gramu, dok suklice u mokra}i malobrojne.


221

Zdravstvene posledice mikrobiolo{ki zaga|ene vode za pi}e

Voda je za ~oveka preduslov ìvota, progresa i zdravlja, ali ukoliko jezaga|ena moè biti stalni ili potencijalni uzrok nesre}e, bolesti, ponekad i smrti.

Od svih sadràja koji se nalaze u vodi patogeni mikro organizmi sunajopasniji jer izazivaju akutne i veoma opasne bolesti.

Patogeni mikroorganizmi crevnih zaraznih bolesti izlu~uju se u spoljnusredinu od bolesnika ili od klicino{a, koji privremeno ili tokom celog ìvota izlu~ujupatogene mikroorganizme sa te~nim i ~vrstim izlu~evinama.

Ispitivanjima {kolske dece u Atini utvr|eno je da su {kolska deca u 2.4 %lu~ila klice dizenterije. Isti procenat je dobijen ispitivanjem {kolske dece u Beogradu.Zbog epidemije dizenterije u jednom selu u okolini Sjenice, u Sjenici su ispitana{kolska deca na klicono{tvo i utvr|eno je da je 6.9 % dece lu~ilo dizenteri~ne klice, bezmanifestnih znakova u anamnezi.

Po{to patogeni mikroorganizmi izme|u jedne i druge epidemije borave uljudskom organizmu, to pravilnim zbrinjavanjem ljudskih ekskreta mogu}e je prekinutiepidemiolo{ki lanac crevnih zaraznih bolesti. Pojava hidri~nih epidemija redovno jeposledica na{ih gre{aka, zbog toga razmatranje za{tite izvori{ta u sanitaciji predstavljaimperativnu nu`nost. Sli~no je sa izlu~ivanjem virusa u spoljnu sredinu. Danas jepoznato oko sto vrsta virusa, koji napadaju ljudski organizam preko organa za varenje(entero virusa) i oko 400 vrsta animalnih virusa, koji napadaju doma}e ìvotinje. Decadok se prokuè, izlu~uju enteroviruse, koji se mogu na}i i u vodi za pi}e. Prilikomjednog ciljnog ispitivanja vode pariskog vodovoda utvr|eno prisustvo virusa u 19uzoraka.

Po{to higijenske prilike u mnogim zemljama nisu na visini, to se jo{ uvekjavljaju oboljenja preneta vodom za pi}e. Svetska zdravstvena organizacija navodi da usvetu svake godine oboli 500 miliona ljudi, a umre oko 10 miliona ljudi od crevnihzaraznih bolesti kod kojih voda ima neposrednu ili posrednu ulogu. Ova procena jeizvr{ena na osnovu analiza zdravstvene situacije u pojedinim zemljama, me|utim tabrojka je znatno ve}a, jer se zarazne bolesti ne prijavljuju uredno. Po jednomfrancuskom ispitivanju broj zaraznih bolesti je 30 puta ve}i od prijavljenih, a poengleskim istraìvanjima izvr{enim 1998. godine, broj zaraznih oboljenja je 20 puta ve}iod prijavljenih.

Procenjuje se da svega 25 do 30 % ljudi na svetu koriste higijenski ispravnuvodu za pi}e. U nerazvijenim zemljama broj obolelih od crevnih zaraza je 100 puta ve}inego u zemljama u kojima je snabdevanje vodom za pi}e re{eno na zadovoljovajau}ina~in.

U ljudskim prebivali{tima nije povu~ena striktna granica izme|u vode za pi}ei dispozicije ljudskih ekskreta, te i najrazvijenije zemlje nisu po{te|ene epidemija. PoGrauman-u i McCab-u u proseku se svake godine u SAD-u utvrdi po 14 epidemijahidri~nog porekla sa po 1 600 obolelih i sa jednim smrtnim slu~ajem. Svake dekade sebroj epidemija i broj obolelih smanjuje zbog sve ve}e brige oko za{tite voda i primenekvalitetnije tehnologije tretmana voda.

U periodu od 1946. do 1970. godine, uzro~nici epidemija uglavnom supripadali uobi~ajenim vrstama klica, me|utim u poslednjoj deceniji registruju seepidemije hidri~nog porekla ~iji je uzro~nik Giardia intestinalis u 57 % epidemija. Kodnas se godi{nje registruje po 2-3 epidemije, a raspolaè se sa analizom za period 1968-79. godine u kome su registrovane 23 epidemije sa 5 367 obolelih.


222

Tabela 7.6.9. - Epidemije izazvane prodorom klica u vodi

Kontakt sa vodom Broj epidemija Broj obolelihbunari 7 411izvori 3 103vodovodi 13 4 853

Uzro~nici Broj epidemija Broj obolelihTyphii abdominalis 5 186Shigellae 7 3546Enterocolitis 4 728Virus hepatita A 7 907Ukupno 23 5387

Iz tabele 7.6.9 se vidi da je u 5 epidemija uzro~nik bila klica trbu{nog tifusa, ada su najve}i broj epidemija sa najve}im brojem obolelih izazvale dizinteri~ne klice.Tako|e je interesantno da je i broj epidemija hepatitisa tako|e u porastu. Navodi se dase kod nas registruju epidemije izazvane crevnim parazitima, kao {to je to slu~aj udrugim zemljama.

U podru~ju Poàrevca gde je snabdevanje vodom poreklom iz podzemnihvoda, nije bilo hidri~nih epidemija, a snabdevanje vodom vodovodima sa izvori{tem nakarstnom podru~ju de{avaju se epidemije, kao i u blizini Poàrevca (Golubac).

Epidemija trbu{nog tifusa u Pri{tini

Epidemije izazvane posredstvom vodovodske vode posledice su te{ko}a upogledu uspostavljanja za{titnih zona izvori{ta, a u mnogim epidemijama ljudski faktorje igrao zna~ajnu ulogu.

Primer epidemije trbu{nog tifusa u maju 1962. godine u Pri{tini je veomailustrativan. Stari pri{tinski vodovod je bio zasnovan na kori{}enju podzemnih vodaaluviona reke Pri{tevke. Aluvion je bio heterogen, izme{an u slojevima od po 10 cm sasitnim peskom, a iznad njega krupnozrni {ljunak pome{an sa oblutcima u pre~niku i do10 cm. Slojevi su se jasno videli na use~enim obalama reke Pri{tevke. Grad je uposleratnom periodu po~eo naglo da raste i ose}ala se nesta{ica vode. Da bi se pove}aokapacitet izvori{ta na jednom meandru na 3 m dubine, neposredno pored rekepostavljena je perforirana galerija u vidu }irili~nog slova G, prate}i prirodnu krivinureke. Razumljivo da navedeni geolo{ki profil aluviona nije mogao da obezbedi efikasnufiltraciju vode, ve} sa prvim ki{ama bakteriolo{kim pregledom je utvr|en pove}an brojkoliformnih klica, koji je u suvom periodu iznosio nekoliko desetina u litru, a za vremeki{nog perioda broj je bio relativno visok, registrovano je i po 2 400 koliformnih klica ulitru. Zavod za za{titu zdravlja u Pri{tini odmah je obavestio sanitarnu inspekciju,Skup{tinu Op{tine i direktora vodovoda jo{ u novembru mesecu 1961. godine. Po{to sesa epidemiolo{ke ta~ke gledi{ta u Pri{tini nije ni{ta posebno de{avalo, na dopis se nijereagovalo. Pove}ano oboljevanje se nije konstatovalo, jer reka Pri{tevka u tom periodunije sadràvala patogene klice. Me|utim, kada je u prole}e 1962. godine u selo Lukare,prvo uzvodno naselje od vodozahvata, do{ao u goste jedan klicono{a trbu{nog tifusa,klice trbu{nog tifusa prolazile su kroz heterogeni sloj pored postavljene galerije i savodom razno{ene distributivnom mreòm. U to vreme se na nesre}u, iz nehata,


223

prekinulo se sa hlorisanjem vode, i epidemija je u maju 1962. godine naglo izbila sa 1300 obolelih. U ovom slu~aju pravilna za{titna zona nije mogla da se uspostavi zbogneposrednih odnosa toka reke i poloàja galerije.

Epidemija u Valjevu

Valjevo danas raspolaè savremenim vodovodom za kompletno pre~i{}avanjevode i kod pravilne primene tehnologije pre~i{}avanja epidemije su potpuno isklju~ene.Me|utim, pre izgradnje novog vodovoda, raspolagalo se sa skromnim ure|ajima zapre~i{}avanje vode, ~iji je kapacitet bio ispod potreba grada. Izvori{te zvano "Paklje" na9 km od Valjeva je u izrazitom karstu, a u slivnom podru~ju se nalazi bezvodno seloLeli}i, gde se potreba u vodi obezbe|ivala specijalnim drvenim buradima koje sumagarci prenosili sa udaljenih izvora.

Voda sa ovog izvori{ta naj~e{}e je bila bistra, a posle ve}ih padavina ona semutila, pa su zbog toga izgra|eni ure|aji za kompletno pre~i{}avanje. Radi u{tede uhemikalijama u periodu bistre vode tehnolog je izostavio dodavanje aluminijum sulfatai voda se posle filtracije i hlorisanja dostavljala potro{a~ima. Me|utim, poznato je davirusi bez koagulacije ne mogu da se uklone iz vode (pe{~ani filtri su bez koagulacijeskoro neefikasni, jer 90 % virusa lako prolazi kroz njih), a hlor nije imao dovoljnovremena da uni{ti prisutne viruse u finalnoj vodi, po{to su potro{a~i bili priklju~eni namalom odstojanju od izlaza vode iz rezervoara. Ovo je bila epidemija virusnog poreklasa 343 obolela. U epidemiji nije obolelo jo{ i vi{e lica zbog redovnog hlorisanja vode,koje je ipak doprinelo da epidemija ne dobije {ire razmere.

Virusna epidemija u Boljevcu

Boljevac se snabdevao vodom direktnim zahvatanjem vode jednog karstnogvrela na obroncima kompleksa planine Rtanj, na udaljenosti 9 km od grada. Voda seretko mutila i na izvori{tu je postavljen hipohlorinator za dezinfekciju vode sarastvorom natrijum hipohlorita. Po{to se za dezinfekciju upotrebljava 1-2 % rastvornatrijum hipohlorita, to je bilo neophodno ~esto menjati rastvor, {to je stvaralopote{ko}e kod komunalnog preduze}a Boljevca sa ~estim vi{ednevnim prekidima uhlorisanju. Na samom izvori{tu nije postojalo deùrstvo niti je bilo stalno zaposlenogradnika. Skromna kapta`na gra|evina sa ku}icom bila je pusta i neza{ti}ena. Nekolikokilometara od vodozahvata, na planini Rtanj, nalazilo se de~ije odmarali{te sme{teno uìvopisnom ambijentu. U letovali{te su dolazila deca iz raznih krajeva na{e zemlje.Letovali{te je bilo savremeno opremljeno teku}om vodom, a dispozicija fekalnihmaterija re{ena je putem septi~ke jame.

Epidemiolo{ka situacija u Boljevcu je bila uobi~ajena sve dok nisu nastupilidani letnjeg raspusta kada se letovali{te na Rtnju popunilo. Ubrzo su masvno po~ele dase javljaju dijaree kod stanovni{tva Boljevca. Epidemiolozi Zavoda za za{titu zdravlja uZaje~aru po eksplozivnoj pojavi i po tome {to su slu~ajevi sa diarealnim simptomimabili raspore|eni po ~itavom gradu, zaklju~Ili su da se radilo o hidri~noj epidemijiizazvanoj vodovodskom vodom. Bakteriolo{kim ispitivanjem vode i stolice obolelih nijeutvr|en uzro~nik epidemije, to je ukazalo na eventualnu virusnu etiologiju diarealnihsimptoma u gradu.

Inspekcijskim pregledom je utvr|eno da je septi~ka jama de~ijeg odmarali{tabila prepuna i sadràj se izlivao po povr{ini i sa ki{om dospeo u pukotinske vode ukarstnom masivu planine Rtanj, odnosno do izvori{ta vodosnabdevanja Boljevca,


224

odakle je voda bez ikakvog tretiranja stavljana gra|anima na kori{}enje sa time sepodrazumeva da je izostalo i hlorisanje. S obzirom na brzo izbijanje epidemije podolasku dece u Rtanjsko letovali{te moè se zaklju~iti da u karstnom podzemljuizvori{ta Boljevca nema ve}ih rezervoara i da za vreme boravka virusa u vodi nije do{lodo slabljenja njihove vitalnosti i patogenosti, izazivaju}i epidemiju sa preko 600registrovanih slu~ajeva.

Prema F. Horstall-u i I Tamm-u, deca lu~e enteroviruse iz organa za varenjeprema uzrastu.

Tabela 7.6.10.- Lu~enje virusa od strane dece

starost (god) % lu~enja1-4 5.25-9 2.610-14 0.2ukupno 8.0

Epidemija dizenterije u Sjenici

Epidemija dizenterije u Sjenici u novembru 1981. godine, izazvana Shigell-om Flexner VI, javila se u ovom planinskom gradu na nadmorskoj visini od oko 1 000m. Grad je brojao oko 10 000 stanovnika, a u epidemiji je obolelo njih 1 300.

Snabdevanje vodom zasnovano je na kaptaì jednog izda{nog izvora, kojidirektno izvire iz stene. Po{to se voda sa ovog izvori{ta povremeno mutila, izgra|eni suure|aji za kompletno pre~i{}avanje. Pre izbijanja epidemije, do{lo je do promenehemijskog tehni~ara, jedinog stru~nog lica za vo|enje tehnologije pre~i{}avanja vode.Na radnom mestu pre~i{}avanja vode zaposlen je drugi tehni~ar kvalifikovan za rad utekstilnoj industriji. Svakako da je on prilikom primopredaje du`nosti bio upoznat sazadacima, me|utim nije davao zna~ajniju pa`nju dezinfekciji vode posle filtracije. Nijeblagovremeno nabavio novu bocu sa hlor gasom, te voda nije bila hlorisana oko nedeljudana. Pregledom geografskih karata 1 : 50 000 posumnalo se da je re~ica koja prolazipored sela Trijebina u vezi sa izvorom u Sjenici. Re~ica posle 2 km toka nizvodno odsela ponire, kasnije se javlja u vidu sna`nog karstnog vrela na periferiji Sjenice.

Interesantno je da u selu Trijebinje nije registrovan ni jedan slu~ajdizenterije, dok su u ostalim selima u okruènju Sjenice bili registrovani pojedina~nislu~ajevi dizenterije.

[kola u selu Trijebinje sa 400 u~enika, raspolagala je sa poljskim WC-om isepti~kom jamom ~iji je preliv odvo|en u reku Trijebinju. Pregledom {kolske deceutvr|eno klicono{tvo u 6.9 % identi~nih klica izolovanih iz sirove vode Sjeni~kog vrela istolice obolelih.

Neophodno je ista}i da se zaga|enje desilo na odstojanju od 10 km od mestakori{}enja vode, i u su{tini ovo nije bio vodozahvat izvorske vode, ve} re~ne, koja jeponiranjem nastavila da te~e kroz karstni teren kao ponornica. Reka je ina~e planinskai nije bila mnogo zaga|ena. Antagonizam biolo{ke populacije u re~noj vodi u ovomslu~aju nije dolazio do izraàja te su dizenteri~ne klice zadràle visoku vitalnostizazivaju}i masovnu epidemiju.

Interesantno je navesti da su dizenteri~ne klice izolovane iz vode poslekoagulacije i posle filtracije ~ak iz peska filtarske pumpe.


225

Slu~aj karstnog izvori{ta za vodosnabdevanje Para}ina i ]uprije

Ova dva grada do skora su za snabdevanje vodom isklju~ivo koristila sifonskokarstno izvori{te u selu Izvor iznad koga se na bregu nalazi jedan ènski manastir ukome se vodi briga o umno i fizi~ki zaostaloj deci. Manastir se nalazi u vrlo osetljivimodnosima sa izvori{tem u bliskoj uòj zoni sanitarne za{tite. Izvori{te je izda{no sa 200l/s od ~ega Para}in koristi 120 l/s, a ]uprija 80 l/s. Isti~e se da ovo izvori{te uglavnomdaje ispravnu vodu za pi}e. Jedno vreme su se konstatovale koliformne klice, koje sui{~ezle posle blindiranja izvesnih inkriminisanih vrta~a.

U junu 1969. godine bilo je izuzetnih padavina na teritoriji Srbije, te supojavom bili zahva}eni Para}in, ]uprija, Jagodina, a naro~ito izuzetnom poplavom jebio zahva}en Aran|elovac, kad se reka Kubur{nica izlila i tekla glavnom ulicom. tada jepalo 200 l vode po m2. Akumulacija iz koje se Aran|elovac snabdevao vodom bila jezasuta nanosom, a voda obojena zagasito braon bojom. Ista atmosferska stihijazahvatila je i Para}in i okolinu izvori{ta u selu Izvor. Voda ina~e sifonskog izvora sezamutila. Snabdevanje vodom sa ovog izvori{ta se obustavilo i voda je vi{e putamikrobiolo{ki i hemijski pregledana. Nalaz je bio iznena|uju}i. Boja je bila mutna i nijeodgovarala za pi}e, me|utim bakteriolo{ki pregled vode bio je povoljan. Voda je bila~ak sterilna.

Ovo je navelo na zaklju~ak da u podru~ju Homoljskih planina postoji velikopodzemno jezero u kome je voda dolazila sa jedne strane izazivaju}i pokretanjeistaloènog mulja uglavnom kre~nja~kog porekla bez da direktno zahvata odvodni krakpodzemnog jezera. Mulj je stajao duè od ìvotnog opsega bakterija u vodi.

Da bi se ova hipoteza potvrdila predloèno je da se svakodnevno meritemperatura vode u toku godine dana. Pregledom podataka o rezultatima izmerenetemperature utvr|eno je da je voda najhladnija u junu mesecu. Iz ovoga se zaklju~ujeda da se u junu dobija voda iz zimskog perioda. Ovaj primer karstnog izvori{ta ukazujena povoljne okolnosti na postojanje prirodne za{tite karstnog izvori{ta, {to treba imatiu vidu prilikom odre|ivanja zona sanitarne za{tite.

Multikauzalna epidemija u Dimitrovgradu avgusta 1989. godine

Dimitrovgrad se snabdevao vodom iz bunara pored Ni{ave. Reka je jednimkrakom dolazila skoro do betonskog zida kapta`nog bunara. Voda je ~esto bilaneispravna te se za snabdevanje vodom grada kaptiralo jedno izda{no planinsko vrelo,koje je davalo kvalitetnu vodu. Me|utim, 1989. godina je bila izuzetno su{na, te su svaizvori{ta drasti~no smanjivala izda{nost. Novo gradsko izvori{te je bilo ugroèno su{om,izda{nost se smanjila na ispod 50 %. U gradu se ose}ala velika nesta{ica vode. Da bi sekriza u koli~ini vode nekako smanjila, vodovod se odlu~io da uklju~i napu{teni bunarpored Ni{ave. Iako su predstavnici vodovoda tvrdili da su paralelno sa uklju~ivanjembunara uveli i hlorisanje hipohlorinatrom, sude}i po broju obolelih u gradu, tvrdnja sene bi mogla prihvatiti, jer je u epidemiji obolelo oko 50 % stanovni{tva (u hidri~nojepidemiji obi~no oboli 5-10 % stanovni{tva). U epidemijama gde je medijum prenosainfektivnog agensa hrana, oboljevanje je oko 30 %. Zna~i da je invazija klica bilaizuzetno masivna. U hidri~nim epidemijama sa oboljevanjem do 10 % u vodi se obi~nonalazi oko 500 klica. Eksperimentom na dobrovoljcima je dokazano da kad se uorganizam unese 500 do 1 000 klica trbu{nog tifusa, morbiditet je 5 do 10 %, me|utimkad se u organizam unese milijardu klica bolest se manifestuje kod 100 % jedinki ueksperimentu.


226

Masovno oboljevanje i ~injenica da je epidemija bila izazvana razli~itimmikroorganizmima ukazuju da je izvor zaraze sa {irokog endemskog podru~ja. Naime,radilo se o su{nom letnjem mesecu avgustu kad su radnici (uglavnom Turci) dolazili izzapadnih zemalja gde rade ili se tamo vra}ali, {to je dovelo do velike gu`ve nagrani~nom prelazu. Pojedinci su morali da ~ekaju i ceo dan. Na prelazu nije bilohigijenskog sanitarnog ~vora te su tranzitni putnici defecirali u vrbaku pored Ni{ave.Kada je 13. avgusta pala ki{a, ona je fekalni sadràj unela u re~ni tok. Po{to su radniciiz raznih krajeva Turske, oni su dolazili sa raznih endemskih podru~ja, {to je rezultiralosa pojavom epidemije izazvane sa vi{e vrsta klica crevnih zaraznih bolesti.

Postavlja se pitanje za{to je uklju~eni bunar dao tako opse`nu epidemiju kadje ranije vi{e godina bio u upotrebi bez epidemijskih pojava.

Poznato je da voda u bunarima pri po~etku pu{tanja u rad daje nepovoljnebakteriolo{ke rezultate, i to u trajanju od 15 do 30 dana. Za to vreme se razvijaantagonisti~ka flora, a naro~ito protozoe, koje aktivno uni{tavaju patogenemikroorganizme. Ukoliko se prestane sa radom bunara pa se bunari ponovo puste upogon, opet }e se javiti bakteriolo{ka neispravnost. U slu~aju stalnog rada bunara ne bido{lo do prodora patogenih klica. Za{titna zona ovog bunara nije postojala, jer je vodaNi{ave bila u neposrednoj blizini. Aluvion nije bio dubok te je komunikacja izme|uvode i Ni{ave i kapta`nog bunara bila neposredna. Kad je u pitanju uloga za{titne zonei njene dimenzije u ovom slu~aju ona bi morala da se prostire do same granice, pa ~ak isa susednom Bugarskom ostvariti dogovor o za{titi Ni{ave ba{ zbog mogu}nostikori{}enja priobalnog bunara za snabdevanje vodom za pi}e. Izgleda da je i lokacijasamog bunara nepovoljna i da su se sa gledi{ta kvaliteta vode, a ne samo izda{nosti,mogla na}i povoljnija re{enja.

Razmatranja navedenih epidemija u vezi sa zonama sanitarne za{tite

Epidemija trbu{nog tifusa u Pri{tini

Za{titna zona je postojala, me|utim ona nije stru~no re{ena zbog toga {toreka Pri{tevka kao glavni izvor obnove vode u aluvionu nije stavljena pod sanitarninadzor. Primitivni nu`nici u selu Lukaru su prelivi i njihov nepoèljni sadràj sa ki{omuno{en u vodonosni sloj. Gre{ka je projektanta {to je podzemnu galeiju postavio sasvimblizu korita reke u heterogenom aluvionu sa slabim efektima krupnozrne poroznesredine. U ekstremnim slu~ajevima hlorisanje nije bilo dovoljno da uni{ti veliki brojprodrlih bakterija. Radi kori{}enja ovog izvori{ta izgra|eni su filtri koji su se koristilisve do izgradnje vodovoda Badovac.

U slu~aju saniranja sanitarnih prilika u selu Lukaru sa izgradnjom higijenskihnu`nika ili nu`nika koji se ne bi prelivali, epidemija bi se izbegla. Ona je svakakovi{estruko prema{ila tro{kove sanacije sela. Bilo je mnogo jeftinije sprovesti sanacijunego le~iti bolesnike sa naknadom tro{kova za vreme bolovanja.

U ovom primeru je do{la do izraàja nedovoljna briga o merama u {iroj zonisanitarne za{tite.

Epidemija infektivnog hepatitisa u Gnjilanu 1966. godine

Epidemija je izbila u januaru 1966. godine zbog toga {to je izvori{te starogturskog vodovoda bilo na privatnoj njivi i potpuno neobeleèno. Nalazilo se u njivi naoko 1 m dubine, a preko kaptaè je postavljena jedna plo~a preko koje je nasuta zemlja


227

koja je u kontinuitetu sluìla za obra|ivanje. U novembru je vlasnik njive na|ubrio tlefekalnim sadràjem iz svog nu`nika. Prethodno su oba supru`nika obolela od ùtice.Voda je gravitacijom dovo|ena do periferije grada, gde je postavljen hipohlorinator, ave} na 100 do 200 m od mesta hlorisanja bile su javne ~esme sa kojih su neki gra|anikoristili vodu za pi}e. Voda se bakteriolo{ki pregledala u Vranju i svi rezultati su biliispravni.

U ovom slu~aju da je izvori{te imalo samo neposrednu zonu sanitarne za{titesa izdignutom kaptaòm iznad povr{ine terena, spre~ilo bi se slivanje atmosferske vode.Posle su{nog decembra 1965. godine, u po~etku januara je pala ki{a i unela virus ukaptaù. Interesantno je ista}i da je do atmosferskog taloga u januaru virus vegetirao utlu njive 1.5 do 2 meseca, zadràvaju}i patogenu sposobnost.

Dezinfkcija vode je imala simboli~an zna~aj, jer vreme nije bilo dovoljno dauobi~ajena doza hlora uni{ti prisutne viruse u vodi. Bakterije su me|utim kao osetljivijena dejstvo hlora stradale te je iz tog razloga voda bakteriolo{ki bila ispravna. Trebanapomenuti da je transport vode do Vranja trajao najmanje 1 do 2 ~asa {to je dalodovoljno vreme za njihovu devitalizaciju. Uzorci vode za bakteriolo{ku analizu nisuuzimani sa dodatkom natrijum sulfata, koji bi vezao hlor i verovatno bi u tom slu~ajubakteriolo{ki nalaz bio nepovoljan. Nedostatak zone sanitarne za{tite i ljudski faktordoveli su do izbijanja epidemije.

Epidemija infektivnog hepatitisa u Resniku

Epidemija infektivnog hepatitisa u Resniku, selu pored Beograda, 1973.godine desila se zbog toga {to je Beogradski vodovod vr{io zemljane radove radipostavljanja cevi za pro{irenje vodovoda. Tom prilikom je ve{ta~ki poremetio geolo{keodnose, omogu}iv{i slivanje fekalnog sadràja u tlo koje je komuniciralo sa izvori{temvode za javno snabdevanje gra|ana Resnika. Ovo tako|e predstavlja tipi~an primernepo{tovanja zona sanitarne za{tite.

Da nije bilo zemljanih radova ne bi do{lo do epidemije ili da su se preduzeledruge mere za{tite od izlivanja fekalnog sadràja u ve{ta~ki stvorene komunikacije.


228

7.6.2. Uticaji od hemijskih zaga|enja

Po mi{ljenju J. J. Geraghty-a i D. W. Miller-a najve}i problem zaga|enjapodzemnih voda je postepena podmukla degradacija podzemnih voda, koja je posledicaaktivnosti ljudskog dru{tva, {to je sve izraènije sa razvojem nauke, tehnike itehnologije, naj~e{}e na povr{ini tla.

Ove posledice izazivaju, pre svega, bezbrojni otpaci, koji se, bilo odloènidirektno na povr{inu tla, ili nestru~no odloèni, bilo akcedentno odloèni, posredstvomatmosferskih padavina, naj~e{}e delimi~no (rastvaranje dela mase, hidroliza dela mase isli~no), re|e kompletno (neke rastvorne soli te{kih metala i sli~no) prodiru u dubljeslojeve tla, sa eventualnim zaga|ivanjem podzemne vode.

Ovakve degradacije u SAD dostiù i milionske dimenzije.Na sre}u, naj~e{}e, ovi brojni zaga|iva~i, usled manjih proizvodnih kapaciteta

industrijskih i drugih objekatra, koji odlaù ovakav otpad, uobi~ajeno pojedina~no nedostiù ogromne razmere, te autopurifikacija moè da odigra zna~ajnu ulogu.

Zaga|enje podzemnih voda se razlikuje od zaga|enja povr{inskih voda. Kodpovr{inskih voda zaga|iva~i su vidljivi, a direktnim uzorkovanjem povr{inske vodeposle izliva zaga|uju}e materije utvr|uju se vrsta i obim negativnog uticaja zaga|enja,sa mogu}no{}u za brze intervencije i sanacije na zaga|enoj povr{inskoj vodi.

U slu~aju zaga|enja podzemne vode situacija je druga~ija.Kontaminacija podzemnih voda se naj~e{}e redovnom kontrolom vode ne

otkriva, po{to se eventualne zaga|uju}e materije ne nalaze na spisku analiza iz rutinskekontrole podzemnih voda, pa kada se zaga|enje podzemne vode otkrije, onda je ~estosuvi{e kasno da se ne{to uradi.

Stoga je opravdano kod problematike zaga|enja podzemnih voda bitipredostroàn i delovati preventivno na za{titi podzemnih voda od zaga|enja.

Zaga|iva~i podzemnih voda su svi koji su konstatovani i kod zaga|enjapovr{inskih voda i zemlji{ta. Izvori zaga|enja (slika 7.6.1.) obuhvataju sve struktureizgra|ene ljudskim radom, me|u kojima su:

1. septi~ki tankovi i pomijare 2. sanitarne deponije 3. povratna irigacija 4. sanitarne i industrijske lagune 5. rasuti izvori 6. ukopane kanalizacione cevi i bazeni sa otpadom 7. rudarska aktivnost 8. agrikulturna aktivnost 9. so za posipanje zale|enih puteva10. irigacija sa otpadnim vodama i dr.

Pored navedenih zaga|enja, ~esto i zaga|ene povr{inske vode mogu krozpriobalje da zaga|uju podzemnu aluvijalnu vodu.

Tako|e i slana voda pored mora moè da zagadi vodonosne slojeve.


229

Slik

a 7.

6.1.

- [e

mat

ski p

rika

z pu

teva

zag

a|en

ja p

odze

mni

h vo

da


230

Opasnost od industrijskih otpada

Industrijski objekti ispu{taju otpadne vode u povr{inske tokove, ili ukanalizacione sisteme, sa ili bez prethodnog pre~i{}avanja.

Naj~e{}e se u praksi vr{i odre|eni predtretman industrijskih otpadnih voda,pre ispu{tanja u recipijent. Ovi predtretmani, kako po kvalitetu, tako i po kvantitetu,uobi~ajeno ne zadovoljavaju potrebe recipijenata, tako da industrijske otpadne vode,posebno one koje imaju procesne otpadne vode (otpadne vode iz proizvodnih procesa),zaga|uju povr{inske vode.

âk i pre~i{}ene industrijske otpadne vode sadrè zaga|uju}e materije, kojemogu da se akumuliraju u mulju kod izliva u povr{inske vode, odakle prodiru upodzemne vode. Posebno je aktuelan ovaj aspekt kod akumulacije soli te{kih metala umulju.

Zna~ajno ve}i problem od industrijskih otpadnih voda iz industrijskihobjekata predstavljaju otpadne te~nosti, otpadni izluèni koncentrati i otpadni muljevi,koji mahom spadaju u kategoriju opasnog otpada.

Iako je pitanje tretmana opasnog otpada kod nas zakonski regulisano, praksapokazuje da se opasan industrijski otpad, ili nestru~no lageruje na lokaciji samogobjekta, ili se odbacuje na sanitarne deponije, depresije, kanale, pa ~ak i direktno upovr{inske vode.

Na ovaj na~in se mogu zaga|ivati podzemne vode veoma opasnimmaterijama, bilo direktno irigacijom sa deponija, smetli{ta, depresija i sli~nih lokacijagde se otpad odlaè, bilo posredno, preko zaga|ivanja povr{inskih voda.

Industrijski objekti spadaju u naj~e{}e izvore zaga|ivanja podzemnih voda.

Opasnost od deponije ~vrstog otpada

Najve}i broj postoje}ih deponija, koje uobi~ajeno nisu gra|ene premapravilniku o lokaciji i ure|enju sanitarnih deponija za ~vrsti otpad, ve} predstavljajumanje ili vi{e ure|ena smetli{ta, osim minimalnog broja izuzetaka, ugroàva podzemnevode.

Ki{a i druge atmosferske padavine natapaju deponovani otpad, deo materijarastvaraju, a deo hidrolizuju, ~ime se odre|eni sadràji zaga|uju}ih materija sadeponija vertikalnim poniranjem atmosferskih voda dopremaju do podzemnih voda.Procedne vode sa deponija ~vrstih materija sadrè pove}ane koli~ine: hlorida, gvo`|a,olova, bakra, natrijuma, nitrata, kao i veoma veliki broj organskih materija.

Kod nekih deponija u procednim vodama se mogu na}i i: kadmijum, hrom,halogeni derivati ugljovodonika, neki organski polimeri (polivinil) i sli~no.

Industrijski ~vrsti otpad i muljevi, koji se skoro svuda odlaù na sanitarnedeponije i smetli{ta, mnogostruko uve}avaju sadràj zaga|uju}ih materija u procednojvodi koja vertikalnim poniranjem zaga|uje podzemne vode, ne samo po kvalitetu (novezaga|uju}e materije), ve} i po kvantitetu (uve}avanje koncentracija uobi~ajenihzaga|uju}ih materija u procednoj vodi).

Stoga se na dnu deponija treba postaviti hidroizolacioni sloj, a oko deponijesabirne kanale za slivne vode. Procedne vode sa deponija, zajedno sa slivnim vodama sadeponija, se trebaju sakuplajti i tretirati u sistemu laguna na deponijama, pre izlivanjau recipijente, naj~e{}e povr{inske vode.


231

Septi~ke jame i ure|aji za pre~i{}avanje otpadnih voda

Uzimaju}i u obzir da se nalazimo u periodu kada se brojni izvori po selimakaptiraju i cevima dovode do doma}instava, koja nemaju kanalizaciju, to se pove}avakoli~ina potro{ene vode, a ujedno i pove}ava rizik od zaga|enja podzemnih voda.

Najopasniji oblik zaga|enja podzemnih voda je upu{tanje upotrebljenihotpadnih voda u nekada{nje bunare, ~ime se neposredno zaga|uju vodonosni slojevi.

Septi~ke jame su naj~e{}e propusne, bilo usled nestru~ne izrade, bilo uslednestru~nog odràvanja i propadanja tokom vremena, te i one predstavljaju izvorzaga|ivanja podzemnih voda vertikalnim poniranjem izliva iz jama.

Obim mogu}eg zaga|enja od septi~kih jama se procenjuje na osnovu brojastanovnika posmartrane urbane sredine.

Smatra se da se zaga|enje septi~kih jama kod nas, za teritoriju van Kosova iMetohije, moè proceniti na oko 50% stanovni{tva, {to iznosi oko 4 miliona stanovnika.

Ova procena daje slede}e godi{nje zaga|enje, koje se upusti u vodotok ili natlo, ~ime dopire do podzemnih voda (tabela 7.6.11.):

Tabela 7.6.11. - Zaga|enja od septi~kih jama (ljudskih izlu~evina)

Zaga|uju}e supstance Jed. Sadràjmineralne materije t 146 000organske materije t 200 750

Prose~ni sadràj azota i fosfora u organskoj materiji ljudskih izlu~evina,Prema Hoffman-u, dat je u tabeli 7.6.12.

Tabela 7.6.12. - Sadràj azota i fosfora u ljudskim izlu~evinama

u izmetu u mokra}iazot 1.30 0.80fosfor 1.15 0.15

Dnevno ~ovek prose~no izlu~i od 125 - 389 milijardi klica, kao i 10 - 15 grhlorida.

Navedeni sastojci vertikalnim poniranjem prodiru kroz tlo do podzemnihvoda. Koliko }e ih sti}i do podzemnih voda, zavisi od geolo{kih karakteristika tla. Usvakom slu~aju, ovi izvori u neasaniranim uslovima prete polako da dospeju dopodzemne vode.

Ni sve zgrade iz gradskih sredina nisu priklju~ene na kanalizaciju u velikombroju gradskih naselja kod nas. Tako se moè re}i da }e se u podzemlje ispu{tatiekskreti od oko 5 000 000 ljudi u na{oj zemlji, bez teritorije Kosova i Metohije.

I u gradskoj sredini sa kanalizacijom tako|e postoji rizik od zaga|ivanjapodzemnih voda ekskretima ljudi.

Prvo, manji broj gradova ima izgra|ena postrojenja za pre~i{}avanje otpadnihvoda kod nas (Kragujevac, Aran|elovac, Gornji Milanovac, ]uprija, Pirot, ...), dok ve}ibroj gradskih sredina, pa ~ak i velikih urbanih sredina, nema postrojenje zapre~i{}avanje kanalizacionih voda (Uìce, â~ak, Kraljevo, Ni{, ...).


232

Drugo, postoje}a postrojenja za pre~i{}avanje kanalizacionih voda kod nasrade sa ve}im ili manjim problemima, koje su naj~e{}e prirode nedostaju}e ilineodgovaraju}e opreme, a re|e konstrukcione prirode, tako da i kanalizacioni sistemi ugradovima sa izgra|enim postrojenjima, delimi~no posredno ugroàvaju podzemnevode, bilo preko ugroàvanja povr{inskih voda, bilo preko kanalizacionih akcedentnih idrugih izlivanja na tlo.

Zaga|ivanje podzemnih voda preko povr{inskih voda ne mora biti du` celogtoka, ve} je uobi~ajeno izraèno na pojedinim delovima toka povr{inskih voda, kojimogu biti i zna~ajnije udaljeni od izvora zaga|ivanja povr{inskih voda. Tako jezabeleèn jedan slu~aj u SAD, da je neprimetno zaga|ivana nitratima podzemna vodau jednom gardu, a zaga|ivanje je otkrivene tek posle slu~aja trovanja nitratima jednogdeteta iz novonaseljene porodice u tom gradu. Uzvodno od ovog grada je drugometropolitensko naselje sa brzim porastom populacije ispu{talo svoje otpadne vodeposle pre~i{}avanja.

Pre~i{}avanjem otpadnih voda nitrati se neznatno smanjuju, te se saporastom naseljenosti pove}avala koli~ina ispu{tenih nitrata. Po{to su nitrati veomafiltrabilni, to su oni postepeno prodirali u podzemlje, odakle se kopanim bunarimazahvatala voda, koja je u vreme izgradnje bunara bila higijenski ispravna, pa se beztretmana stavljala gra|anima na kori{}enje. Kako je bunarska voda u po~etku bilahigijenski ispravna, iako je bunarska voda redovno kontrolisana nije obra}ena dovoljnapa`nja na porast sadràja nitrata.

Tek kada je jedno odoj~e na ve{ta~koj ishrani sa te{kim simptomima gu{enjadubokog disanja i plavom bojom koè preneto u bolnicu konstatovano je trovanjenitratima. Adekvatnom terapijom dete je spa{eno, a pregledom analiti~kih izve{tajakvaliteta bunarske vode konstatovan je sadràj nitrata od 33 mg/l u bunarskoj vodi.

Kanalizacione cevi nisu nepropustljive, pa su se, kako kod nas, tako i u svetu,dogodile mnoge epidemije hidri~nog porekla zbog ukr{tanja kanalizacionih ivodovodnih cevi.

Gerthi i Miller navode da u SAD postoji 1 000 000 km kanalizacionih cevi,koje odvode oko 60 000 000 m3 kanalizacionoig sadràja na dan. U funkciji su preko 22000 ure|aja za pre~i{}avanje sanitarnih otpadnih voda.

Oko 7 500 000 m3 efluenta iz ure|aja za pre~i{}avanje se ispu{ta u tlo.Naj~e{}e se podzemna voda ne kontroli{e na uticaj zaga|iva~a (samo je oko 1%postavljenih ure|aja za pre~i{}avanje pod ovakvom kontrolom).

Dispozicija mulja sa ure|aja za pre~i{}avanje

Zbog malobrojnih ure|aja za pre~i{}avanje otpadnih voda kod nas,dispozicija otpadnog mulja je manji problem, ali sa ekolo{kim i komunalnim razvojemse moè o~ekivati zao{travanje ovog problema. U SAD se nakupi oko 3 500 000 tonasuvog mulja godi{nje, ~ija dispozicija zabrinjava.

Mulj sa postrojenja za pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda, tako|epredstavlja ozbiljan problem za zaga|enje podzemnih voda.


233

Sto~ne farme i gajenja doma}ih ìvotinja

Srbija je oduvek bila zna~ajna poljoprivredno sto~arska zemlja, poznata posvom izvozu mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda. Broj doma}ih ìvotinja koje segaje u centralnoj Srbiji je veliki (tabela 7.6.13).

Tabela 7.6.13. - Uzgoj doma}ih ìvotinja u centralnoj Srbiji

Konji Goveda Ovce Svinje @ivina81 383 1 459 781 2 263 748 2 876 848 10 523 063

Koli~ina otpadaka od doma}ih ìvotinja zavisi od na~ina uzgoja i prostirke odslame, koja se upotrebljava u individualnom uzgoju, a naro~ito zavisi od na~ina ishrane.Statistika sto~nog |ubreta je data u tabeli 7.6.14.

Tabela 7.6.14. - Gidi{nja produkcija sto~nog |ubreta

Vrsta doma}e ìvotinje Godi{nja produkcija sto~nog|ubreta (m3/god po grlu)

Goveda 14 - 15Konji 10Svinje 3.5Ovce 2.5

Postoje tri na~ina zaga|enja podzemnih voda od uzgoja doma}ih ìvotinja,naro~ito pri nedovoljnoj brizi o odlaganju i drànju ìvotinjskih ekskreta.

1. Infiltracija kao posledica atmosferskog taloga sa mesta uzgoja stoke2. Infiltracija kao posledica atmosferskog taloga sa mesta odlaganja stajskog

|ubreta3. Infiltracija preko dna i po bokovima laguna, koje se naj~e{}e koriste pri

tretmanu stajskog otpada

Osnovne zaga|uju}e materije u ovom otpadu su:

− fosfati− hloridi− nitrati

Kao povremene zaga|uju}e materije mogu biti i te{ki metali, po{to se onivi{e koncentruju u stabljikama (slama, seno, kukuruzna stabljika iz silaè i sl.) u suvojsupstanci, nego u plodovima.

Na govedarskoj farmi se pri uzgajanju goveda od 120 - 150 dana proizvedepola tone |ubreta kao suva supstanca.


234

Dispozicija rudni~kih otpadaka

Sve forme rudarskih aktivnosti mogu da stvore produkte ili stanje, kojedoprinosi zaga|enju podzemnih voda, bilo postepeno, ili u slu~ajevima akcedenata.

Zaga|enja su mogu}a bilo pri podzemnim, bilo pri povr{inskimeksploatacijama, nagomilavanjem ruda ili jalovina, kao i iz laguna. U rudarskimuslovima podzemne vode su kisele sa pove}anom sposobno{}u rastvaranja metala.Tako kod o{te}enja nastalih eksploatacijom ruda, naro~ito prilikom miniranja, vodaoboga}ena te{kim metalima lako prodire u dublje slojeve, ulaze}i u slojeve podzemnihvoda.

Rudnici uglja su najbrojniji i sa najve}im eksploatacionim obimom. Samo seu kolubarskim kopovima godi{nje izvadi po 23 000 000 tona uglja, a da se ne govori oraznovrsnosti, kapacitetima i obimima eksploatacija obojenih metala kod nas.

Osnovni toksi~ni proizvodi obojenih od eksploatacije ruda crnih i metala suolovo i bakar, pored kojih se proizvodi i niz drugih, ~ak veoma toksi~nih metala, kao {tosu ìva, kadmijum, nikal, hrom i drugo.

Rudnici obojenih metala kod nas su najve}i u Evropi. Zbog sve siroma{nijerude radi eksploatacije prekopavaju se ~itava brda, {to izaziva promene prirodnihgeografsko-geolo{kih odnosa sa mogu}im zaga|enjima podzemnih voda.

U podzemnoj eksploataciji olova i cinka na planini Rudnik, usled nedovoljnebrige oko izgradnje higijenskih nu`nika u podzemnim eksploatacionim hodnicima,do{lo je do zaga|enja izvori{ta za snabdevanje vodom naselja Rudnik dizenteri~nimklicama, {to je dovelo do masovne hidri~ne epidemije u rudarskom naselju.

Tako|e, voda za snabdevanje naselja Rudnik, na planini Rudnik, sadrìpove}ane koli~ine arsena.

Hrpe na odlagali{tima jalovine, koja moè biti i u ka{astom obliku, ili seostatak te{kih metala moè ekstrahovati iz jalovine ki{nicom, koja je skoro uvek kisela,pa moè ekstrahovati te{ke metale, poniranjem ki{nice u zoni jalovi{ta se zaga|ujepodzemna voda te{kim metalima.

Zaga|enje Drine sa jalovinom iz rudnika obojenih metala u okolini Bratuncai Srebrenice u Bosni, usled popu{tanja brane, zagadilo je tokove Save i Dunava, a uLjuboviji je izbila hidri~na epidemija usled isklju~ivanja vodovoda, zbog opasnosti odzaga|enja podzemnih voda.

Obale nekada zlatnog Peka su opustele usled prodora te~ne jalovine izrudnika Majdanpek, izmenjena je prirodna sredina i ugroèna je podzemna voda du`celog toka reke Pek.

Eksploatacija naftonosnih polja

Dispozicija zauljene podzemne vode pri eksploataciji nafte i zemnog gasapredstavljaju najve}u opasnost od zaga|enja podzemnih voda u podru~jimaeksploatacije nafte.

Iskustvo u svetu ukazuje da se u prvo vreme nije mnogo vodilo ra~una ozaga|ivanju sredine, pa se zauljena voda ispu{tala u vodotokove, zatim dràla ubrojnim lagunama do isparenja vode, a tek u ekolo{koj eri dolazi do vra}anja takvevode kroz eksploatacione bu{otine na mesto postanka, ili se ove otpadne vode ispu{tajuposle separacije ulja iz vode.


235

Pri svim navedenim manipulacijama dolazilo je do zaga|ivanja podzemnihvoda. Pri tome treba imati u vidu da ovaj problem kod nas, a i u svetu, nije celishodnore{en.

Zaga|enje podzemnih voda je prisutno na {irem podru~ju naftonosnihbazena. Male koli~ine nafte su prisutne u podzemnim vodama ju`nog Banata, narastojanjima do 100 km od istra`nih i eksploatacionih bu{otina.

Nafta se nalazi na velikim dubinama, i po nekoliko kilometara, te su uvek naspojevima cevi mogu}a isticanja, a nalaz nafte u vodama za pi}e u okolini mestadobijanja nafte, kao i na udaljenim krajevima od mesta dobijanja, ukazuje na stvaranjezaga|enja od ovih aktivnosti.

Uvek postoji opasnost da prodor nafte u podzemlje, izmenomorganolepti~kih osobina podzemnih voda, degradira podzemne vode do granica, koje ihisklju~uju kao izvori{te za snabdevanje sa vodom za pi}e.

Kod nas se ne raspolaè bliìm podacima o obimu zaga|enja podzemnihvoda naftom i naftnim derivatima, koji poti~u od iscurenja ili havarija na ukopanimrezervoarima benzinskih pumpi, kotlarnica na dizel gorivo i mazut za zagrevanjestambenih objekata, industrijskih kotlarnica i pe}i na te~no gorivo i sli~no.

U 20 dràva SAD izvr{ena su ispitivanja razloga napu{tanja kori{}enjabunara za snabdevanje vodom za pi}e. Naj~e{}i razlog napu{tanja izvori{ta zasnovanihna podzemnim vodama su bila zaga|enja naftom i naftnim derivatima.

Kod nas je napu{ten bunar za snabdevanje vodom u Bogati}u usledzaga|enja iz rezervoara mazuta kotlarnice u {kolskom objektu.

Tako|e je poznat slu~aj kada je prehrambena industrija "[ap~anka" moralada napusti vlastiti bunar za vodosnabdevanje, po{to je pogon za proizvodnju pesticidauzvodne industrije "Zorka" zagadio podzemnu vodu uno{enjem pesticida u podzemljevertikalnim poniranjem sa atmosferskim padavinama.

Upotreba kuhinjske soli za odmrzavanje puteva predstavlja veliki uzrokdegradacije kvaliteta podzemnih voda. Ciljna ispitivanja u Pensilvaniji su otkrila 236slu~ajeva zaga|enja podzemnih voda, nastala usled ovog uzroka.

Zemljotresi

Zemljotresi izazivaju pomeranje tla na {irim podru~jima oko epicentratrustnih udara, u manjem ili ve}em obimu.

U Aleksandrovcu je posle zemljotresa do{lo do zamu}ivanja vode, ~ije jebistrenje trajalo nekoliko dana. To je znak da je do{lo do poreme}aja strukturezemlji{ta sa stvaranjem komunikacije podzemne vode sa povr{inom.

U koliko je izvori{te u za{ti}enoj zoni, onda zamu}enje ne}e biti pra}enoklicama indikatora fekalnog zaga|enja, a naro~ito patogenim klicama.

Iskustvo posle zemljotresa, koji je zadesio Anhoridj na Aljasci, ukazuje daposledice zemljotresa mogu biti veoma ozbiljne. Posle navedenog zemljotresa nije bilonormalizovanja geolo{kih slojeva, te se izvori{te zasnovano na kopanim bunarimamoralo napustiti i potraìti novo sigurnije re{nje. Za takve intervencije je neophodnozna~ajno veliko vreme, pri ~emu su naselja ostala bez savremenih na~ina snabdevanjavodom za pi}e, {to je stvaralo sekundarne rizike.

Zemljotresi o{te}uju i cevovode, naro~ito od cement-azbestnih cevi.Slu~aj zemljotresa u Crnoj Gori 1969. godine potvrdio je slabost ovog

materijala na pomeranje tla, pa se moralo pristupiti opse`nim gra|evinskim radovimada bi se izvr{ila zamena izlomljenih vodovodnih cevi.


236

Sli~no se de{ava i sa kanalizacionim cevima, ~ije je o{te}enje teè primetiti.U Zemunu je 1974. godine, zbog napuklih kanalizacionih instalacija, do{lo do

kva{enja tla, smanjenja njegove nosivosti i do ru{enja ~etvorospratne zgrade.Ukoliko je izvori{te vode nastanjeno radnicima, onda strogo treba voditi

ra~una o kanalizacionim instalacijama i izgradnji eventualnih septi~kih jama, kako bi seu slu~aju zemljotresa spre~ilo neko neprijatno iznena|enje.

U svakom slu~aju treba po{tovati pravilnik o izgradnji na trusnimpodru~jima, jer su zemljotresi, naàlost, pratilac svih generacija, sa katastrofalnimposledicama.

Ove 1999. godine u septembru mesecu su se dogodili katastrofalnizemljotresi u Turskoj, u okolini Atine, u Japanu i na Tajlandu, za koga se navodi da jenajteì u poslednjih deset godina.

Verovatno je da }e stru~no nau~ne analize navedenih katastrofa osvetliti iproblem uticaja na izvori{ta za snabdevanje vodom.

Uticaj upijaju}ih bunara na izvori{ta vodosnabdevanja

U Beloj Crkvi, prilikom zaga|enja vode individualnih bunara, Bela Crkvanije imala centralno snabdevanje vodom.

Bolnica u gradu je imala svoj bunar za snabdevanje vodom, pa je zaodvo|enje upotrebljenih voda izradila upijaju}i bunar, postavljen u krugu bolnice, naudaljenosti od 50 m od individualnih ku}a sa druge strane ulice. Paralelno sa ku}ama ibolnicom tekao je Dunav, te je podzemna voda iz upijaju}eg bunara tekla ka Dunavu,odnosno prema ku}ama. Podzemna voda se nalazila na dubini od 8 m, a upijaju}i bunarje dopirao do dubine od 7 m. Odstojanje od dna upijaju}eg bunara do najvi{eg nivoapodzemne vode iznosilo je 1 m.

Ve{ernica u bolnici je vode od pranja rublja uz upotrebu deterdènataupu{tala u upijaju}i bunar. Vlasnici okolnih individualnih bunara, njih 8, àlili su se napojavu pene u svojim bunarima. Pena je bila veoma obilna.

Deterdènti su veoma postojani u spoljnoj sredini, slabo se degradiraju, a upodzemlju ostaju trajno. Oni u koli~ini od 0.5 mg/l stvaraju penu, degradiraju}iupotrebu vode za pi}e.

Ovi deterdènti nisu jako toksi~ni. Doza od oko 0.1-0.5 mg na dan nije imala{tetan efekat. Kod pasa, koji su dobijali sa hranom deterdènt u koli~ini od 0.05-0.1 mgdnevno, tokom godine dana nisu zapaène bilo kakve toksi~ne promene. Kod riba sezapaàju o{te}enja kod unosa deterènata u koli~ini od 6 mg na dan.

Deterdènti (alkilbenzoesulfonati) izazivaju promene mirisa i ukusa vode.Samo 5% ljudi ose}aju promene ukusa vode kod 16 mg, a 50% kod 60 mg/ldeterdènata u vodi.

Po{to se nije moglo utvrditi vreme, a ni dokazati da je bolni~ki bunaruzro~nik zaga|enja individualnih bunara, to je upotrebljen fluorescein, kao marker ikonstatovana je pojava fluoresceina u individualnim bunarima posle mesec dana odispu{tanja obeleène supstance u upijaju}i bunar u krugu bolnice.

Zaga|enje i propagiranje deterdènata iz upijaju}eg bunara u krugu bolnicesu imali klasi~an oblik lepeze sa maksimalnim zaga|enjem u dva centralna individualnabunara i smanjenjem zaga|enja u bunarima levo i desno od njih.

Razumljivo je da su navedeni individualni bunari bili izgubljeni kao izvorivodosnabdevanja u gardu.


237

Bolnica je dovo|enjem vode iz svog bunara uzvodno od upijaju}eg bunarare{ila spor sa gradom.

Akcedentna zaga|enja podzemnih voda

Usled intenzivne motorizacije potro{nja nafte je u stalnom porastu, te semilioni tona nafte prevoze morskim i suviozemnim putevima, {to predstavlja rizike odakcedenata, ~esto i velikih razmera (veliki prekookeanski tankeri). Godi{nje se u moraispusti oko 3 000 000 tona nafte.

Akcedenti sa naftom kod nas su se naj~e{}e de{avali prilikom transportanafte, ili nestru~nog rukovanja sa rezervoarima nafte.

Ispu{tanjem 150 tona mazuta u Vrbas uzvodno od izvori{ta vodosnabdevanjaBanja Luke iz jednog vojnog objekta, kada je vojnik, umesto da zatvori, ventil zazatvaranje rezervoara okrenuo u pogre{nom pravcu, {to je izazvalo isticanje mazuta.Akcedent se dogodio u decembru 1976. godine i izazvao je veliku zabrinutost zasudbinu izvori{ta vodosnabdevanja Banja Luke, jer se nije raspolagalo iskustvima samerama, koje treba preduzimati u takvim akcedentnim situacijama.

Oktobra 1978. gidne prevrnula se auto cisterna sa naftom i tom prilikom seceo sadràj akcedentno izlio u reku Volujac, koja prolazi pored kapta`nih bunara zasnabdevanje vodom Uìca (stari vodovod, napu{ten posle izgradnje akumulacijeVrutci).

Januara 1979. godine na èlezni~koj stanici u Leskovcu vr{ilo se pretakanjebenzina iz vagon cisterni u lokalne rezervoare "Jugopetrola". U to vreme vr{eni su igra|evinski radovi buldoèrima, pri ~emu je do{lo do kidanja podzemnih cevi, koje suvodile od èlezni~ke stanice do rezervoara, te je tom prilikom do{lo do izlivanja 228000 litara benzina u podzemlje, koji je pored ugljovodonika, kao aditiv u koli~ini od1.5%, sadrào i tetraetil olovo, odnosno 3 420 litara antidetonatora, koji je ina~e znatnotoksi~niji od elementarnog olova.

Mesto izliva benzina nalazilo se izme|u dve izvori{ne zone grada Leskovca,pa je postojala mogu}nost akcedentnog zaga|enja jednog od njih. Me|utim, do danas,posle 20 godina od akcedenta, nije se osetio prodor benzina u podzemne vode,zahvaljuju}i ~injenici da se voda u zoni Leskovca dobija iz dubokih slojeva, te da jeza{titni sloj tla spre~io prodor benzina do podzemne vode koja se eksploati{e.

Prilikom intervecije u cilju va|enja benzina iz podzemlja stvaranjem otvora uzemlji{tu gde se benzin sakupljao u podzemlju, zauljena voda je ispu{tana u Ju`nuMoravu, {to je stvaralo sekundarne probleme zaga|enja vodotoka, sa drugimneprijatnim pojavama, mogu}e zaga|enje aluviona, gubitak vode Ju`ne Morave zaribolov i rekreaciju, navodnjavanje i sli~no. Sre}na okolnost za rekreaciju inavodnjavanje je bila to {to se udes dogodio u januaru mesecu.

Tre}eg Jula 1982. godine tri vagon cisterne su se prevrnule nizvodno odKosjeri}a, pri ~emu se izlilo oko 100 000 litara kreozotnog ulja, namenjenogimpregnaciji èlezni~kih pragova u Kola{inu.

Udes se desio u priobalju reke Skrapeà, koja sluì za napajanje vodonosnihslojeva izvori{ta za snabdevanje vodom Poège, dok je svojim ulivom u sliv ZapadneMorave ugroàvano i vodosnabdevanje â~ka, koji je koristio vodu iz akumulacije naZapadnoj Moravi, za oboga}ivanje eksploatacionih bunara.


238

Mesto Lu~ani je u to vreme direktno koristilo tok reke Morave, kao izvori{tevode za pi}e, posle odre|enog tretmana, koji nisu bili u stanju da uklone kreozotnoulje.

Imaju}i u vidu sve navedene opasnosti, direktor vodovoda u Poègi je popreporuci odlu~io da svu natopljenu zemlju kamionima prenese na deponiju sastenovitom za{titom i glinom, gde bi se raspadanje kerozitnog ulja odigralo bez uticajana povr{inske i podzemne vode. Ovaj problem je time celishodno i najracionalnijere{en.

Navedeno prevrtanje vagon cisterni se odigralo u {iroj zoni sanitarne za{titeizvori{ta za snabdevanje vodom Poège, Lu~ana, â~ka, a nizvodno i Trstenika, ~ime seisti~e va`nost predostro`nosti u zoni sanitarnog nadzora.

Krajem decembra 1982. godine se desio najteì udes ovog tipa po obimu,usled havarije voza sa 12 vagon cisterni dizel goriva (D1 i D2), kada je teretni voz saneprilago|enom brzinom u{ao u èlezni~ku stanicu Uì~ka Poèga, {to je dovelo doprevrtanja kompozicije i izlivanja 700 000 litara (oko 587 tona) dizel goriva.

Da nesre}a bude ve}a, èlezni~ka stanica u Uì~koj Poègi je locirana u uòjzoni sanitarne za{tite izvori{ta Uì~ke Poège, sa pravcem kretanja vode premakapta`nim bunarima, {to je pretilo velikim zaga|enjem podzemne vode i kapta`nihbunara (slika 7.6.2.).

Izlivena nafta je zagadila vodu reke Skrape`, koja proti~e na 300 m od mestaizliva dizel goriva, zatim tlo i podzemnu vodu, ~ime je ugroèno, u to vreme jedinoizvori{te Uì~ke Poège, tako|e udaljeno oko 300 m od mesta izlivanja dizel goriva.

Posle havarije jedan deo dizel gopriva je evakuisan (pokupljen) iskopanimjamama du` pravca toka razlivenog goriva.

Od neevakuisanog goriva jedan deo se razlio po {ljunkovitoj podlozi stanice,a drugi deo je otekao povr{inski u obli`nju depresiju, zapadno od koloseka, odakle jekroz polupropusan humus i kroz zidove i dno iskopanih sabirnih jama dospeoponiranjem do vodonosnog sloja, {to je konstatovano velikom koncentracijom goriva uvodi obli`njeg pijezometra. U podzemlju se gorivo raspodelilo u podzemnoj vodi u{irem podru~ju, na oko 150-300 m udaljenosti od najblièg dela vodozahvatnog objektavodovoda u Uì~koj Poègi.

Kako je havarija obuhvatala veliku povr{inu tla, to bi odkop i odno{enjenalivene povr{ine zaga|ene zemlje obustavio saobra}aj na pruzi Beograd - Bar iizazvao poreme}aj prirodne strukture tla, ~ime bi se izvori{ta izlagala novim, jo{ ve}imrizicima.

Posle uo~avanja ovog problema izvr{eno je blindiranje kanala glinom, kakobi se zaustavio tok dizel goriva u reku, ~ime se spre~ilo oticanje goriva ka Lu~anima iâ~ku, te ugroàvanje drugih izvori{ta, nizvodno od mesta havarije.

Posle se pristupilo hidrotehni~kim merama za{tite izvori{ta zahvatom vode izSkrapeà, sa podizanjem nivoa podzemnih voda ispod mesta izliva, sa spre~avanjemprodora dizel goriva sa mesta havarije ve{ta~ki stvorenom vodenom zavesom. Vodenazavesa se sastojala od tri duga~ke jame - rova, ukupne duìne oko 250 m.


239

Slika 7.6.2. - [ema akcedenta na èlezni~koj stanici Uì~ka Poèga


240

Zaga|enje dizel gorivom se kretalo u dve faze (slika 7.6.3.).

− Faza I - nerastvorena nafta - zaga|enje se kretalo naniè kroz litolo{keslojeve dok nije dostiglo nivo podzemnih voda, kada po~inje izlivanje dizelgoriva po povr{ini podzemne vode, prete`no u pravcu njenog toka, ~imese obrazuje "zaga|eno tlo" nerastvorenim dizel gorivom.

− Faza II - rastvorena nafta - podzemna voda rastvara naftu koja jenerastvorena dospela kroz tlo do njene povr{ine, te je tako rastvorenutransoportuje u pravcu svog toka, konvektivnim mehanizmom,fenomenima difuzije i disperzije, kao i apsorpcijom nafte na ~esticama. Uovoj fazi se nafta delimi~no rastvara (do 50 mg/l vode). Propagacijazaga|enja je tim brà ukoliko ne postoje ~estice koje mogu apsorbovatigorivo, kao {to je recimo krupan {ljunak.

Osim dizel goriva u pijezometrima su registrovani i prate}i fenoli.

Slika 7.6.3. - [ematski prikaz razvoja fronta zaga|ene faze

Obim {tetnog efekta se mogao sagledati iz ~injenice da se izvori{te moralo{titi ~itavu jednu deceniju, sve dok se nije pre{lo na snabdevanje vodom iz sistema"Rzav", ina~e bi za{tita morali biti nastavljena i trajati neodre|eno dugo.

Ovo je eklatantan primer va`nosti po{tovanja zahteva o za{titnim zonamaizvori{ta vodosnabdevanja.

U drugoj polivini decembra 1984. godine do{lo je do o{te}enja jednogvagona cisterne sa ksilolom na ranìrnoj stanici u Maki{u, kojom prilikom je isteklooko 45 tona ksilola.

Kompletna koli~ina ovog, ina~e veoma otrovnog zaga|iva~a, veoma brzo seinfiltrirala u tlo i dospela do podzemne vode. Zona se nalazila u blizini izvori{tabeogradskog vodovoda "Maki{", koje se sastojalo od kopanih bunara i reni bunara upriobalju reke Save.

Najve}i deo podine maki{ke izdani, kvartarnog peskovito-{ljunkovitog iglinovitog sedimenta, ~ine laporovite gline, koje su u zoni izliva bile na dubini od 20-26m, ~ine}i tako vodonepropusni sloj od propustljivih kvartarnih sedimenata. Iznadtercijarnh glina su se nalazili slojevi peskovito-{ljunkovitih sedimenata, {to je doprineloda izliveni ksilol, koji je infiltrirao kroz tlo, veoma przo prodre do vodonosnog sloja.


241

Slika 7.6.4. - [ema rasprostiranja zaga|enja ksilolom na tlu maki{ke izdani


242

Povlata je sastavljena od aluvijalnog sedimenta, debljine oko 12 m, koji seodlikovao slabijom vodopropustljivo{}u, tako da je usporio infiltriranje ksilola u tlo.

Tako se zaga|enje tla ksilolom {irilo vi{e po povr{ini tla, {to je pra}enoistraìvanjima i laboratorijskim analizama po fazama (slika 7.6.4.), nego po dubini tla,{to je omogu}avalo evakuaciju ksilola sa zaga|enom vodom intenzivnim crpljenjem iz"dèpova" vode zaga|ene ksilolom tokom perioda od dva meseca.

Zna~ajan doprinos je davala i apsorpcija ksilola u slojevima u tlu, pri ~emu se~esto nije moglo razdvojiti rastvaranje ksilola u vodi od apsorpcije u materijalu slojevakroz koji je voda sa ksilolom prolazila.

Tako se ipak zaga|enje nije previ{e pro{irilo, te je izbegnuta velika ekolo{kakatastrova u zoni vodosnabdevanja Beograda maki{ke izdani.

Avgusta 1979. godine do{lo je do izlivanja 100 tona mazuta u reku Savu izpogona termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Izlivanje je izazvalo te{kudegradaciju celog toka reke Save, sa neopisivim zauljivanjem obala reke, lepljivomgustom crnom ka{astom masom, sa odvratnim utiskom izgleda degradirane prirodneceline.

Uzimaju}i u obzir ~injenicu da se 40% nafte i naftnih derivata na|e napovr{ini i u mulju, a 20% se nalazi emulgovano u vodi, emulgacija se ostvaruje tokom 4~asa.

Na izgled nerastvorna nafta i njeni derivati se rastvaraju u vodi i po 700 mg/l,{to stvara velike pote{ko}e prilikom pre~i{}avanja vode, jer se klasi~nim postupcimatretmana vode nafta ne moè iz vode ukloniti.

Ovime je bilo ugroèno kori{}enje savske vode u pogonu na Belim Vodama,za preradu vode za pi}e, a vodovod u Vin~i mesec dana posle havarije je bio isklju~en,{to je remetilo normalan ìvot stanovni{tva, uz velike tro{kove snabdevanja gra|anstvavodom za pi}e cisternama.

U prvoj polvini decembra 1993. god. do{lo je do akcedentnog izlivanjaavionskog goriva u duèm vremenskom periodu (oko dve nedelje), prilikom istakanjaavionskog goriva iz jednog u drugi rezervoar u Vitanovcu kod Kraljeva.

Ukupna koli~ina izlivenog kerozina u zemlji{te je iznosila oko 540 tona.Kompletna koli~ina se vrlo brzo i neprimetno infiltrirala u tlo niz padinu, pri

~emu se deo vezivao zaglinovito peskovite naslage, a drugi deo pro{ao ispod pruge iputa u polje do izdani formirane oko aluvijalnih naslaga, koje spadaju u aluvion VelikeMorave.

Povr{ina koja se morala obuhvatiti istraìvanjem zaga|enja je iznosila oko 50hektara.

Istra`na bu{enja su pokazala veliko prekora~enje sadràja zaga|iva~a upodzemnim vodama i tlu u pravcu kretanja podzemnih voda, dok se uve}anje sadràjau samoj reci Velikoj Moravi nije moglo sa sigurno{}u pripisati ovom akcedentu, po{toje u tom delu bilo i ranije uobi~ajena pojava.

Kasnija istraìvanja su pokazala da je kompletno polje u pravcu tokapodzemnih voda, bilo zaga|eno gorivom, a posebno je bilo kriti~no sa seoskimbunarima na tom pravcu.

Poslednja istraìvanja su pokazivala pad koncentracije zaga|enja.Problem je re{avan crpljenjem zaga|ene vode kerozinom pomo}u dva crpna

bunara na pravcu pruànja zaga|enja, kao i formiranjem vodene za{tite ("hidrauli~kezavese"), podizanjem nivoa podzemne vode u vidu kombinacije rovova i drena`nihbunara na pravcu pruànja zaga|enja.


243

Krajem novembra 1983. god. osetio se jako neprijatan miris i ukus u vodiKru{eva~kog vodovoda. Vodovod je morao biti isklju~en iz upotrebe.

Analizom vode za pi}e je utvr|eno da voda sadrì 6 µg/l fenola.Osnovni uzrok je leào u ~injenici da se, usled velike i brze urbanizacije

Kru{evca, moralo pre}i na povr{insku infiltraciju kapta`nih bunara vodom iz ZapadneMorave.

Fenol od otpadnih voda iz termoelektrana u Obli}u je dospevao u Ibar prekoreke Sitnice, a poreklo fenola je od prelivanja prilikom nestru~nog ispiranja pe{~anihfiltera za mehani~ko rafinisanje fenola, koji se kao proizvod termoelektrana izvozio uAustriju.

Fenol je preko zemlji{ta dospevao u Sitnicu, {to se naro~ito manifestovalo uki{nim periodima, kada su i udari fenola u Ibru bili najve}i.

Zbog visoke autonomnosti Kosova i Metohije u tom periodu, republi~kainspekcija nije mogla mnogo u~initi na sanaciji ovog detektovanog problema, aKru{evac je bio posebno ugroèn, u odnosu na Kraljevo zbog prfimene oboga}ivanjabunara infiltracijom vode direktno iz Zapadne Morave.

Hroni~no zaga|ivanje kru{eva~kog vodovoda fenolom trajalo je vi{e od 2godine.

Sli~ni akcedenti u svetskim razmerama

Frankfurt, isto~no pristani{te (dizel gorivo)

Iz dva rezervoara koja se nalaze pripojeni jedan uz drugi, u toku nekoliko satiisteklo je u zrnastu poroznu sredinu oko 24.3 m3 dizel goriva kroz nekoliko otvora nadnu rezervoara.

Dizel gorivo je do{lo do nivoa podzemne vode koji se nalazio samo 1.5 mniè od dna rezervoara i prelivanjem prekrilo odre|enu povr{inu iznad nivoapodzemnih voda.

Odre|ena koli~ina dizel goriva doprla je i do glinenih formacija koje imajuslaba filtraciona svojstava, preko postoje}ih istra`nih bu{otina koje su probile glinenuformaciju.

Tek 9 dana od nastanka nezgode mogao je da se pusti u rad jedan crpnibunar (B-6, slika 7.3.4). Depresiono sniènje je bio malo, sa ciljem zahvatanja tokomcrpenja samo dizel goriva.

U toku 22 dana iscrpljeno je zajedno 33 m3 dizel goriva i vode. Udeo dizelgoriva je iznosio oko 16 do 19 m3 a to je otprilike iznosilo 70% ukupne istekle koli~inedizel goriva.

Maksimalno razlivanje dizel goriva po povr{ini podzemne vode iznosilo je nanivou procene oko 590 m2.

Ukoliko se dovede u vezu koli~ina dizel goriva koje je ostalo na povr{inipodzemne vode posle obustavljanja radova na ispumpavanju, onda se orijentacionimprora~unom dobija debljina preostalog sloja dizel goriva od oko 9 do 14 mm.

Oblast upijanja, prete`no peskoviti {ljunak zrnaste sredine sadrào je oko 26do 41 litara dizel goriva po kubnom metru nevezanog zemlji{ta i to 590 dana poslenastanka havarije.


244

Ogledi na terenu Neudorf, okrug Bruchal (lo` ulje)

a) [irenje ulja kao fazaU {ljunkovite peskove donje terase Rajne bilo je uliveno 3.0 m3 ulja za

loènje EL, u rov izgra|en popreko na pravac te~enja podzemne vode. Rov je duìne4m i {irine 1m izveden direktno iznad povr{ine podzemne vode koja se nalazi slobodna,0.8 m ispod povr{ine terena (Bartz I. i Klass W. 1968).

Ulje se ra{irilo pre svega u pravcu pada podzemne vode. Posle 4 meseca jebio dostignut skoro maksimum {irenja sa udaljenjem od 16 metara nizvodno od mestaubacivanja. Posle trajanja {irenja od 1 do 2 godine ulje je putovalo samo na nekolikomesta kroz lokalne nehomogene partije porozne sredine jo{ 1 do 2 m dalje, mada su nakontrolnim bu{otinama u domenu uljnog tela jo{ postojala oboga}enja uljem od 0.5 miznad nivoa podzemne vode (slika 7.6.5.).

b) [irenje rastvorenih materijaIstraìvanja o {irenju rastvorenih materija su pokazala da uzorci vode, koji su

bili uzeti ispod uljnog tela pri ekstarkciji sa pentanom i narednim odre|ivanjempomo}u hromatnih stubova kao i pomo}u gasnohromatskih kontrolnih ispitivanja, nisupokazala vi{i sadràj ugljovodonika nego {to su postojala u nezaga|enoj oblastipodzemne vode. Nasuprot tome ispitivanja su omogu}ila da se jasno uo~i kretanjerastvorenih materija sa podzemnom vodom. Vremenski razvoj pogor{anja ukusa da sevidi iz slike 7.6.6.

Slika 7.6.5. - Opit na terenu Neudorf

1 - [irenje ulja kao faze 2 - mesto upijanja, posle 4 dana 3 - posle 9 dana4 - posle 4 meseca, dostignut maksimum 5 - pravac podzemne vode (brzinav=1.5 m/dan)


245

Slika 7.6.6. - Opit na terenu Neudorf

1. - pogor{anje ukusa od rastvorenih materija 2 - ulje ka faza, 3 - mestoupijanja posle devet dana 4 - posle jednog meseca 5 - posle 4 mesecadostignut je maksimum, kasnije je opadalo 6 - pravac te~enja podzemnevode, brzina (v=1.5m/dan)

êtiri meseca posle upijanja ulja moglo se da dokaè pogor{anje mirisa iukusa do oko 160 m niè od mesta upijanja. Posle ovog vremena pogor{anje mirisa iukusa je stagniralo. Posle dvogodi{njeg trajanja upijanja granica pogor{anja mirisa iukusa je oscilirala izme|u 50 i 80 m niè od mesta upijanja. Neposredno kod uljnog telapostojale su jo{ visoke vrednosti praga mirisa i ukusa. U oblasti ovih visokih vrednostimoglo je da se utvrdi opadanje sadràja kiseonika, porast hemijske potro{nje kiseonikakao i pojava nitrita i fenola u podzemnoj vodi. U datom slu~aju nije moglo da se utvrdimerljivo pogor{anje kvaliteta vode bunara izgra|enog na 200 m niè od mesta upijanja.

Chateauneuf, kanton Wallis (lo` ulje)

U toku od oko 14 ~asova, kroz nekoliko cevnih ogranaka za punjenje, najednoj stanici za pretakanje ulja, isteklo je vi{e od 1300 m3 lakog ulja za loènje i upilose za relativno kratko vreme u okolno zemlji{te. Relativno malo rasprostiranje odmesta infiltracije ulja govori o brzom upijanju, kao i dejstvo postoje}eg kanala koji jeovo pospe{io. Sve je ovo dovelo da se ulje upije do nivoa podzemne vode 4 m ispodpovr{ine terena i da se po njoj dalje ra{iri u horizontalnom pravcu.

Horizontalno {irenje ulja je bilo uglavnom pod uticajem geolo{kog sastavazrnaste sredine. Glavni pravac {irenja ne{to odstupa od pravca toka podzemne vode.

Kao prva hitna mera saniranja unutar zone uljne faze iskopano je vi{e jamagde se slivalo ulje i posebnim crpkama zahvatalo i iz kontaminirane zone odlazilo.Ovim je postignuto da se brzo evakui{e odvojeni deo ulja i spre~i njegovo intenzivnoprodiranje u zrnasto poroznu sredinu.


246

Kasnije umesto otvorenih jama izgra|ena su tri bunara B-1, B-2 i B-3pre~nika 800mm sa crpkama u stalnom pogonu. [irenje ulja, 7 meseci posle udesa ni najednom mestu nije pre{lo granicu od 150 m. Zapremina uljnog tela kontaminiranezrnaste sredine je ocenjena na 35000 m3.

O {irenju zone rastvorenih materija na nivou postoje}ih rezultata ne mogu sedati nikakvi pouzdani podaci. Dalja pogor{anja kvaliteta podzemne vode odnosno{irenje kontaminacije moglo da se utvrdi godinu dana posle havarije uz naravnokontinualni rad izvedenih sanacionih bunara.

Geolo{ki profil je pribli`no upravan na pravac te~enja podzemne vode.Podvla~i se da su bunari bili tako postavljeni da obuhvataju celu oblast podzemne vodekontaminiranog regiona.

Koblenz, Bubenheimer (dizel gorivo)

Kroz otvor veli~ine 1 cm2 na donjoj strani jednog rezervoara je verovatnoisteklo i upilo se u toku nekoliko nedelja 17 m3 dizel goriva. Posle izgradnje rezervoarana dnu jame izvedene su bu{otine 1 i 2. Rezervoar, mesta bu{enja sa litolo{kimprofilom dat je na slici 14. Masa ulja je bila ragistrovana jasno u domenu slojeva peskaplovu}ca na 4.2 do 7.6 m ispod povr{ine terena, naro~ito u fino peskovitim slojevima.

Krive granulometrijskog sastava 3, 4, 5, 6 i 7 svih slojeva su jako razvu~eneprisutan veliki stepen neravnomernosti.

Registrovan sadràj ulja iznosi za uzorke 3 i 7 oko 6 l/m3, za uzorke 4 i 5 oko32 l/m3 a za uzorak 6 oko 156 l/m3. Naslage peska i {ljunka donje terase su pokazalesamo tragove ulja, dublji slojevi su bili bez ulja. Rezultati ispitivanja na miris ikvantitativno odre|ivanje sadràja ulja su se poklapali u velikoj meri. I manji sadràjiulja mogli su da se jasno dokaù preko mirisa. Jedino tragovi nisu mogli vi{e da seobuhvate (probom na miris).

Opit pumpanja bu{otine pri kome je filterski deo bio u domenu nivoapodzemne vode, davao je u toku nekoliko ~asova vodu koja sadrì ulje. Ve} posle 2dana voda je bila ipak besprekorna u pogledu ukusa. Dva pogonska sanaciona bunarana samo 20 odnosno 25 m postavljena su sa obe strane mesta zaga|enja (posmatrano upravcu te~enja podzemne vode iz kojih je crpljena voda neprekidno izme|u 5 i 15 m3na dan nisu pokazivala pogor{anje ukusa ni nekoliko godina posle nastanka udesa. Uljeje dakle skoro potpuno ostalo da lebdi u oblasti upijanja. Samo o~igledno mali deo jedospeo do nivoa podzemne vode a postoji predpostavka da je isti bio "uvu~en" krozbu{otinu broj 1.

Efekti nafte u vodi na ìvi svet

Nafta nije toksi~na materija, po{to je LD50 = 28 g/kg telesne teìne, ali jeekolo{ki veoma neprijatna, po{to nafta, a jo{ i vi{e naftini derivati izazivaju jakoneprijatnu promenu mirisa i ukusa vode, ~ak i u malim koli~inama (tabela 7.6.15.).

Pri koncentraciji nafte od 0.25 mg/l u re~noj vodi riba dobija neprijatan mirisposle 24 ~asa boravka u zaga|enoj vodi, a kod 1 mg/l odmah. Posebno su osetljivepastrmke, koje mogu da stradaju u uzgajali{tima


247

Tabela 7.6.15. - Pojava mirisa i prag ose}aja kod nafte i naftinih derivata

Zaga|iva~ Prag ose}ajamirisa (mg/l)

Sirova nafta 0.1 - 0.5Mazut 0.22 - 0.5Rafinisana nafta 1.0- 2.0Dizel gorivo 0.0005Benzin 0.00005

Indirektno, nafta i njeni derivati deluju na vi{i akvati~ni ìvot degradiraju}e,time {to deluju toksi~no na zoo i phytoplancton i embrione riba.

Zooplankton strada kod koncentracija nafte od 0.1 mg/l, Bentos kod 1.4 mg/l,a ukupni plankton kod 1.0 mg/l.

KOMPLETNI PRIMERI DEFINISANJA ZONA SANITARNE ZA[TITE

248

8. KOMPLETNI PRIMERI DEFINISANJA ZONASANITARNE ZA[TITE, PRIMENOMHIDRODINAMI^KIH MODELA, METODOMTRASIRANJA ÊSTICA

8.1. IZVORI[TE GRADA PO@AREVCA

8.1.1. Uvod

Grad Poàrevac se danas snabdeva vodom za pi}e iz dva izvori{ta podzemnihvoda "Meminac" i "Klju~ 1". Voda dobijena iz ovih vodozahvatnih sistema koja seisporu~uje gradu pokazuje visok stepen sanitarne ispravnosti ve} duì niz godina ikoristi se za snabdevanje stanovni{tva i industrije bez ikakvog prethodnog tretmana,osim obaveznog hlorisanja. I pored toga {to se ova dva izvori{ta nalaze u eksploatacijive} duì niz godina, ova izvori{ta danas nisu na propisan na~in za{ti}ena definisanjemzakonom obaveznih sanitarnih zona za{tite i njihovim uno{enjem u katastarske iurbanisti~ke planove.

Na osnovu na{ih i svetskih iskustava, za dobijanje sanitarno ispravne vodeotvaranjem novog izvori{ta orjentaciono vreme potrebno za realizaciju je reda veli~ine10 godina. U ovom periodu uklju~eni su nu`ni radovi vezani za planiranje, istraìvanje,projektovanje, izgradnju, opremanje i pu{tanje u pogon. Iz tih razoga postoje}aizvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" imaju izuzetan zna~aj za uredno vodosnabdevanje gradaPoàrevca kao jedine realne alternative vodosnabdevanja u periodu slede}ih 10 - 15godina. Ovo je bio osnovni razlog pristupanja izradi Projekta sanitarne za{tite izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1" u Poàrevcu.

Uvo|enjem projektovanih zona sanitarne za{tite u nu`ne normativne akte,dobi}e se uslovi da se i u narednom periodu obezbedi sanitarna ispravnostvodosnabdevanja potro{a~a u Poàrevcu. I dalje slede}i na{a i svetska iskustva, i uuslovima prelaska na regionalne sisteme vodosnabdevanja u Srbiji, gde }e biti uklju~eni Poàrevac, sigurno da postoje}a izvori{ta "Meminac" i "Klju~" treba zadràti kaorezervna izvori{ta jer }e time grad Poàrevac dobiti punu sigurnost kod re{avanjaproblema vodosnabdevanja svojih potro{a~a.

Na osnovu ugovora zaklju~enog izme|u Javnog komunalnog preduze}a"Poàrevac" iz Poàrevca, kao naru~ioca i Preduze}a za inènjering, projektovanje iizvo|enje "Balby International" iz Beograda kao izvr{ioca (projektanta), "BalbyInternational" je uradio Projekat sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" i "Klju~" uPoàrevcu.

Za kontrolu i reviziju "u hodu" pri izradi predmetnog projekta naru~ioc jeovlastio Gra|evinski fakultet u Beogradu - odsek za hidrotehniku.

Specifi~nost postoje}ih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" u smislu njihovogokruènja industrijskom zonom, drumskim i èlezni~kim saobra}ajnicama,poljoprivrednnim zemlji{tem i primicanjem stambenih zona (slika 8.1.1.), nalagala jeposeban pristup u projektovanju zona sanitarne za{tite.


249

Slik

a 8.

1.1.

- L

okac

ija iz

vori

{ta

"Mem

inac

", "K

lju~

1" i

pote

ncija

lnog

izvo

ri{t

a "K

lju~

2"


250

Osnovna koncepcija u pristupu izradi sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" i"Klju~", vode}i ra~una o postoje}em stepenu izgra|enosti objekata, bila je obezbe|enjekoegzistencije izvori{ta vodosnabdevanja i postoje}ih objekata u okruènju; industrije,poljoprivrede, drumskih i èlezni~kih saobra}ajnica i stambeno-komunalneinfrastrukture. Projektom sanitarne za{tite trebalo je definisati realne mere za{tite ~ijaprimena, kroz uvo|enje pravne regulative i dopunu zakonskih normativa, obezbe|uje idalje ispravno i sanitarno bezbedno funkcionisanje postoje}ih izvori{ta uzrespektovanje prava na egzistenciju i rad postoje}ih objekata industrije, poljoprivrede,drumskih i èlezni~kih saobra}ajnica i stambeno-komunalne infrastrukture.

Realan prilaz ovako postavljenom problemu, ostvaren je pored ostalog istavljanjem akcenta na bakteriolo{ki i hemijski aspekt vode koja napaja izdan, zatimvode koja proti~e kroz izdan i kona~no vode koja se isporu~uje potro{a~ima a koja jezahva}ena postoje}im izvori{tima.

Polaze}i od osnovne koncepcije iznalaènja uslova koegzistencije izvori{ta iindustrijskih objekata, drumskih i èlezni~kih saobra}ajnica, poljoprivrednih povr{ina istambenih zona, kao i utvr|enih pokazatelja bakteriolo{kih i hemijskih svojstava vodena putu, Velika Morava, podzemna sredina, vodozahvatni sistemi, pristupilo se izradiprojekta sanitarne za{tite uz respektovanje zakonskih propisa koji se odnose nasanitarnu za{titu izvori{ta kroz uspostavljanje i odràvanje neposredne, uè i {ire zoneza{tite.

Pridràvaju}i se osnovne koncepcije u odre|ivanju zona sanitarne za{titerespektuju}i budu}u koegzistenciju izvori{ta i postoje}ih objekata, izradi projektasanitarne za{tite prethodili su:

1. Izrada katastra zaga|iva~a po grupama;

− Stanovni{tvo− Poljoprivreda− Industrija− Vodotoci− Saobra}ajnice− Deponije

2. Kratak opis postoje}eg stanja vodozahvatnih sistema

3. Analiza hidrogeolo{kih karakteristika terena

4. Analize kvaliteta voda

− Bakteriolo{ke− Hemijske

5. Analize karaktera zaga|iva~a i mogu}nosti zaga|enja podzemnih voda

Prilikom izrade projekta sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" i "Klju~", a ucilju {to realnijeg i objektivnijeg sagledavanja i {to adekvatnijeg re{avanja navedeneproblematike, projektanti su intenzivno sara|ivali sa predstavnicima JKP "Poàrevac",zavodom za urbanizam op{tine Poàrevac, hidrometeorolo{kom stanicom Poàrevac,


251

industrijskim preduze}ima u Poàrevcu kao i sa regionalnim zavodom za za{tituzdravlja ~iji su rezultati bakteriolo{kih i hemijskih analiza voda bili od velike koristi.

Pri izradi projekta, projektanti su uzeli u obzir sva prethodna pozitivna inegativna iskustva postoje}ih zona sanitarne za{tite {irom zemlje kao i odgovaraju}ezakonske propise iz razmatrane oblasti.

Pravni osnovi za formiranje zona sanitarne za{tite postavljeni su u Zakonu ovodama (Sl. gl. RS. br. 46/91) ~lanovi 43, 45, 46, 47, i 56 i Pravilniku o na~inuodre|ivanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e(Sl. gl. SRS br. 33/78).

^lan 43 Zakona o vodama stav 1 imperativno zahteva za{titu izvori{tavodosnabdevanja od namernog ili slu~ajnog zaga|enja, ostavljaju}i da se stru~nimistra`nim radovima odredi na~in ostvarivanja ove obaveze.

Kada se proverenim metodama utvrdi prostor i sigurni na~in za{tite izvori{ta,onda se on unosi u vodoprivrednu osnovu i prostorni plan, kao definitivna namenapovr{ina. ^lanom 43 Zakona o vodama i ^lanom 2 Pravilnika o na~inu odre|ivanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e predvi|aju setri zone sanitarne za{tite: {ira, uà i neposredna. ^lan 3 Pravilnika odre|uje na~inodre|ivanja zona i pojaseva sanitarne za{tite na osnovu dokumentacije o vrsti iizda{nosti izvori{ta, vrsti objekta, na~inu zahvatanja vode, sanitarno-tehni~kogomure|enju tla, strukturi i konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.

^lanom 4 Pravilnika, odre|uju se objekti koje treba za{tititi, a to su: izvori,bunari, zahvati na rekama, jezera i akumulacije, crpne stanice, instalacije za popravkukvaliteta vode, rezervoari i komore za prekid pritiska.

^lanom 5. Pravilnika odre|uje se na~in formiranja neposredne sanitarneza{tite, kojom se obuhvataju, gore navedeni objekti sa ogradom od ~vrstog materijala,kojom se uglavnom spre~ava namerno i zlonamerno zaga|enje. Ograda se postavlja 10m od za{ti}enog objekta. Oko vodotornjeva i rezervoara kod kojih se drugim meramaobezbe|uje potrebna za{tita nije potrebna ograda oko objekta u zoni neposredneza{tite.

Stru~na analiza i projekat sanitarne za{tite izvori{ta treba da obezbedeza{titu od mikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|ivanja, {to sezahteva ^lanom 6. Pravilnika.

Zadovoljenje ovog stava ostvaruje se uòm zonom sanitarne za{tite.Uà zona sanitarne za{tite se dimenzioni{e prema pona{anju zaga|enja,

o~ekuju}i da se prispelo zaga|enje na neki na~in abolira. Kod mikrobiolo{kogzaga|enja vodi se ra~una o tome da mikroorganizmi za vreme dospevanja od mestazaga|enja do mesta kori{}enja vode, odnosno vodozahvata izumru. To je slu~aj kodzahvata podzemnih voda, dok kod zahvata na povr{inskoj vodi zahteva se redukcijaklica do broja druge klase, ra~unaju}i da se taj obim zaga|enja moè da savladasavremenim ure|ajima za pre~i{}avanje. Hemijsko zaga|enje mora da se razblaì donormi.

Odre|ivanje uè zone santarne za{tite u stvari predstavlja veoma sloènstru~ni zadatak, koji mora da se objektivizira i zasnuje na ste~enom nau~nom iskustvu,istraìvanjima i reìmom predvi|enim projektom.

Uà zona sanitarne za{tite je od izuzetnog zna~aja za izvori{ta zasnovana napodzemnim vodama, zato {to se podzemna voda naj~e{}e bez pre~i{}avanja stavljastanovni{tvu na kori{}enje. U slu~aju zaga|enja, naselje koje se snabdeva vodom saugroènog izvori{ta moè se na}i u bezizlaznom stanju. Zaga|ena voda ne moè se


252

koristiti za pi}e, ure|aji za pre~i{}avanje ne postoje, ostaje kao mogu}nost snabdevanjevodom putem cisterni, najskuplja i ne bez rizika metoda.

[ira zona sanitarne za{tite, kod akumulacija i vodozahvata na teku}imvodama, obuhvata ~itav sliv. Kod vodozahvata podzemnih voda u slu~ajevima kad seutvrdi da je prihranjivanje podzemlja bazirano na re~nim tokovima, onda se i o tomelementu mora voditi ra~una sa uvaàvanjem procesa autopurifikacije u vodotocima,koji su tako|e sloèni.

8.1.2. Analize hidrogeolo{kih karakteristika, vodozahvatnih sistema ieksploatacionih karakteristika izvori{ta "Meminac" i "Klju~"

Raznovrsnim, ~esto detaljnim hidrogeolo{kim istraìvanjima, kako zapotrebe iznalaènja najpovoljnijih lokacija za nova izvori{ta ("Klju~ 1","Klju~ 2" i "Petka"), tako i za potrebe za{tite njihovih voda od zaga|enja brojnimpotencijalnim zaga|iva~ima u okruènju, pa i za druge potrebe (rekonstrukcijaBreànskog kanala, pra}enje uticaja talo`nih polja {e}erane na podzemne vode idrugo), dosta pouzdano su definisani osnovni hidrogeolo{ki uslovi terena ihidrogeolo{ke karakteristike pojedinih (bitnijih) litolo{kih celina u aluvijonu ~itavogdesnog zaobalja donjeg toka Velike Morave, od linije Prugovo-Skobalj pa sve doDunava.

Analiza geolo{kog sastava terena Geolo{ko-litolo{ki sastavterena u {irem prostoru vodozahvatnih sistema

îtav prostor aluvijalne ravni Velike Morave izgra|en je sedimentimaaluvijuma veoma uniformnog litolo{ko-granulometrijskog sastava uz manje promenedebljine u nizvodnom pravcu, prema Dunavu i uz Poàreva~ku gredu.

U okviru ovako identifikovanog prostora zastupljeni su sedimenti neogene ikvartarne starosti, od kojih su naslage neogena razvijene u prostoru Poàreva~ke gredea kvartarne uglavnom u aluvijalnoj ravni Velike Morave.

Neogen

Neogen je otkriven u o{trom odseku Poàreva~ke grede koga u pojasukontakta sa aluvijalnom ravni na ve}em prostoru pokrivaju proluvijalne glinovito-peskovite tvorevine (slike 8.1.2., 8.1.3. i 8.1.4.).

Ina~e neogen je zastupljen facijom peskovitih glina sa proslojcima i slojevimauglja, peskova i pe{~ara kao i peskovitih laporaca. Donji deo ove serije pripada panonua gornji pontu.

Neogene gline i peskovi sa ugljem zastupljeni su i u podini aluvijona VelikeMorave.


253

Slik

a 8.

1.2.

- G

eolo

{ki p

rese

k lo

kaci

je P

oàr

eva~

ke g

rede

- pr

ofil

1-1'

i 2-

2'


254

Slik

a 8.

1.3.

- G

eolo

{ki p

rese

k lo

kaci

je P

oàr

eva~

ke g

rede

- pr

ofil

3-3'

i 4-

4'


255

Slik

a 8.

1.4.

- G

eolo

{ki p

rese

k lo

kaci

je P

oàr

eva~

ke g

rede

- pr

ofil

5-5'

i 6-

6'


256

Kvartar

Kvartar je predstavljen (u dolinskoj ravni Velike Morave) raznovrsnimsedimentima aluvijalnog i znatno manje eolskog porekla. Neposrednu povr{inu terena~ine pre svih lesoidne gline, alevritske gline i glinoviti peskovi. Ove naslage sudelimi~no vodopropusne a debljina im se nalazi u granicama od 2 do preko 7 m. Ispodovih glinovito peskovitih naslaga nalaze se {ljunkovi, peskovi, peskoviti {ljunkovi i{ljunkoviti peskovi debljine u granicama od 10 m do preko 25 m. U ovom mo}nomkompleksu peskovito - {ljunkovitih naslaga samo mestimi~no se na|e po koji proslojakili so~ivo gline, a u podini tanji slojevi ùtih peskova koji su ponekad i zaglinjeni.

[ljunkovito - peskovite naslage aluvijona su promenljive granulacije kako poprostoru tako i po vertikalnom profilu.

Podinu aluvijalnim peskovitim {ljunkovima ~ine raznovrsne gline, ugalj ipeskovi kao i peskovite gline.

Hidrogeolo{ka svojstva terena u {irem prostoruvodozahvatnih sistema

Posebnu specifi~nost stena u smislu njihove vodopropusnosti, kako uneposrednim prostorima vodozahvatnih sistema tako i prakti~no u ~itavom prostorualuvijalne ravni ~ini njihova uniformnost.

Izme|u Velike Morave, Dunava, Poàreva~ke grede i daleko uzvodno, jasnose u vertikalnom profilu izdvajaju tri serije stena razli~itih po hidrogeolo{kimfunkcijama. Na ~itavom ovom prostoru, litolo{ko - granulometrijski sastav stena jejednolik - uniforman, u podini predstavljen vodonepropusnim neogenim tvorevinama -glinama i sli~nim tvorevinama; u povlati (povr{ini terena) lesoidnim i glinovito-peskovitim sedimentima delimi~ne vodopropusnosti; i izme|u ove dve serije,vodonosnim peskovitim {ljunkovima veoma izraène vodopropusnosti. Ovakav redsedimentacije sedimenata aluvijuma na ~itavom prostoru desnog zaobalja VelikeMorave je veoma identi~an, i izuzimaju}i manja odstupanja u debljini vodonosnog(izdanskog) sloja, nema prakti~no nikakve razlike u hidrogeolo{kim svojstvima svakoglitolo{kog ~lana ponaosob.

Povr{ina terena je prakti~no paralelna sa gornjom pa i donjom povr{inomvodonosnog sloja odnosno povr{inom vodonepropusne podine neogenih glina. Prematome, u ovako uravnjenom prostoru, izdanske vode u {ljunkovitim naslagama dobrevodopropusnosti me|usobno intenzivno komuniciraju i kre}u se slobodno po ~itavomprostoru zahva}enom aluvijalnim sedimentima. U ovakvim hidrogeolo{kim uslovima inajmanje usporavanje ili obaranje nivoa podzemne vode u nekom od delova aluvijalneizdanske sredine, daleko se odraàva na nivo podzemne vode susednih delova izdani.Usporavanje - izdizanje vodostaja Dunava izgradnjom akumulacije na \erdapuodraàva se veoma daleko na podzemne vode, izdiè ih daleko od obale premaPoàrevcu. Identi~ni je slu~aj i sa vodozahvatnim sistemima "Meminac", "Klju~" i "MIP"u okviru kojih se crpenjem voda formiraju depresioni levkovi nivoa podzemnih voda ~ijiuticaji se prostiru i preko 800 m oko vodozahvata. Ukoliko je vodopropusnost izdanskesredine ve}a utoliko je radijus uticaja (depresioni levak) ve}i a vrednost koeficijentafiltracije peskovitih {ljunkova na {irim prostorima izvori{ta su reda 5×10-1 cm/s i ve}i.

Sa druge strane, akumuliranje voda u ovoj prostranoj izdani je veomapovoljno. Naime, ova izdan je potpuno otvorena prema vodotoku Velike Morave, ~imeje omogu}ena veoma intenzivna infiltracija povr{inskih voda (re~ne vode) u izdan i


257

obrnuto, odnosno na taj na~in je ostvarena veoma intenzivna vodozamena.Napomenuto je ve} da u prostoru aluvijalne ravni povr{inu terena izgra|uju raznovrsnedelimi~no vodopropusne stene (lesoidne gline, peskovite gline i sli~no) ~ije se vrednosti"K" filtracije naj~e{}e nalaze u granicama od 4×10-4 do 5×10-5 cm/s. Ovakve vrednostifiltracije uz veoma dobru uravnjenost terena omogu}avaju infiltriranje pove}anihkoli~ina padavina. Prema tome, pored doticaja izdanskih voda u ove prostore sa stranei njihovo akumuliranje u peskovite {ljunkove izdani, doticanje voda u ovu vodonosnusredinu ostvaruje se u zna~ajnom obimu i na ra~un padavina a preko povlatnog slojaizdani ~ija vodopropusnost to omogu}ava.

Neogene naslage u podini vodonosnog sloja su uglavnom predstavljeneglinama, pa je dalje kretanje podzemnih voda prema dubini prakti~no onemogu}eno.Obzirom na ovakve strukturne odnose i poloàj slojeva razli~ite vodopropusnosti u{irim prostorima vodozahvatnog sistema, generalno kretanje podzemnih vodaorjentisano je u smeru nagiba vodonepropusne podine kao i u smeru oticanja glavnedrena`ne arterije ~itave doline - reke Velike Morave, dakle prema severu sa blagimzaoktretom (u ovom delu doline) prema severozapadu.

Dakle, oticanje podzemnih voda u osnovi reguli{e pre svega vodotok VelikeMorave a zatim Dunav. Svi ostali manji povr{inski vodotoci nemaju neki bitniji zna~ajza usmeravanje strujanja podzemnih voda.

Iz izloènog se jasno uo~ava da je izdan {irih prostora vodozahvatnih sistemaneograni~ena u tri smera; prema severu, zapadu i jugu. Samo prema istoku naudaljenosti od 2 - 3 km izdan je ograni~ena, odnosno prema otseku Poàreva~ke gredeisklinjava. U ovom delu, du` linije kontakta aluvijalne ravni sa noìcom Poàreva~kegrede nastaje odsek a zatim pojas grede, podina aluvijalnih naslaga u zaravni izbija napovr{inu terena i gradi ~itav kompleks vi{eg (brdovitog) dela terena. Ovaj morfolo{kiveoma razu|en deo terena izgra|uju neogene gline, peskovite gline i ugalj sakoli~inama podzemne vode u njima koje bitnije ne mogu da uti~u na bilans voda uvodonosnoj izdanskoj sredini. Prema tome, vode iz prostora Poàreva~ke grede, bilopodzemne ili povr{inske, nemaju posebnog zna~aja za ukupne koli~ine voda u aluvijonuVelike Morave. Ovo pre svega zbog toga {to je prostor zahva}en Poàreva~komgredom veoma mali, izgra|en prete`no od glina pa su i koli~ine padavina koje oti~uprema dolinskoj zaravni u osnovi zanemarljive.

Filtracione karakteristike terena

Analizom granulometrijskog sastava jasno se isti~u dve odnosno tri serijesedimenata u {irim prostorima izvori{ta (slike 8.1.2., 8.1.3., 8.1.4., 8.1.5. i 8.1.6.), i to:

− povlatne pra{inaste i peskovite (lesoidne) gline kao i gline zatvorenomrke boje,

− {ljunkovi i peskoviti {ljunkovi (vodonosni sloj),− gline i peskovito-{ljunkovite gline i ugalj (podina vodonosnog sloja).


258

Slik

a 8.

1.5.

- H

idro

geol

o{ki

pro

fil iz

vori

{ta

"Mem

inac

"'


259

Slik

a 8.

1.6.

- H

idro

geol

o{ki

pro

fil iz

vori

{ta

"Klju

~ 1"

'


260

Prema stepenu vodopropusnosti, sedimente u prostorima izvori{ta podelilismo na:

− delimi~no vodopropusne (povlatne naslage),− vodopropusne (vodonosni sedimenti),− vodonepropusne (podinske naslage).

U vodopropusne sedimente uvr{}eni su {ljunkovi i peskoviti {ljunkovi -vodonosni sloj (izdanska sredina). Ovaj sloj je otvoren prema Velikoj Moravi na celojduìni toka, pa je obzirom na svoj visinski poloàj prema Velikoj Moravi stalno zasi}envodom. Nivo vode je slobodan u duèm periodu godine, a samo u kra}im periodima ina manjim prostorima je pod manjim pritiskom.

Obzirom na poloàj vodonosnog sloja prema Velikoj Moravi svakako da sevoda iz Velike Morave intenzivno infiltrira i hrani ovu izdan veoma bogatu vodom.

Naglasili smo da zbog specifi~nih geolo{kih - hidrogeolo{kih uslova imorfologije terena u zoni Poàreva~ke grede iz ovog prostora ne doti~u zna~ajnijekoli~ine podzemnih voda. Me|utim, prema jugu, uz Veliku Moravu, litolo{ko -granulometrijski sastav aluvijalnih naslaga je veoma identi~an prostoru aluvijona priizvori{tima, to obzirom na uslove i mogu}nost hranjenja ove vodom bogate izdani odstrane Velike Morave, sigurno je da zna~ajne koli~ine podzemne vode doti~u iz ju`nihdelova aluvijalne izdani u prostor izvori{ta.

U cilju pouzdanije ocene vodopropusnosti sedimenata u vodonosnom ipovlatnom sloju, pored odre|ivanja vrednosti koeficijenata filtracije preko podatakalaboratorijskih ispitivanja granulometrijskog sastava materijala - uzoraka iz istra`no-osmatra~kih bu{otina, izvedeni su i brojni opiti crpenja bunara kao i opiti nalivanjavode u raskope, na osnovu kojih podataka su sra~unate vrednosti "K" filtracije.

Prora~un "K" filtracije za povlatni glinoviti sloj ukazuje na relativno visokedobijene vrednosti (reda 3×10-4 do 2×10-5 cm/s) {to govori da i ove naslage sadrè uzna~ajnoj koli~ini peskovitu komponentu, {to ih svrstava u grupu delimi~novodopropusne stene (slike 8.1.2, 8.1.3., 8.1.4., 8.1.5. i 8.1.6.).

Vrednosti koeficijenata filtracije neogenih (podinskih) glina i peskovitih glinanalaze se u granicama od 2×10-4 do 2×10-6 odnosno 2×10-7 cm/s, {to je uticalo da budusvrstani u grupu vodonepropusnih stena, gde pripadaju i ugljevi.

Koeficijenti filtracije vodonosnih peskovitih {ljunkova i peskova se nalaze ugranicama od 1.9×10-3 do 9×100 cm/s. Ovako visoke vrednosti "K" filtracije karakteri{usedimente u izdanskoj sredini kao veoma propusne sa visokim mogu}nostimakomunikacija voda (slike 8.1.2., 8.1.3., 8.1.4., 8.1.5. i 8.1.6.).

Reìm povr{inskih i podzemnih voda

Me|usobni odnosi povr{inskih i podzemnih voda, odnosno stepenvodozamene reka-izdan, u neposrednoj je zavisnosti od litolo{ko-granulometrijskogsastava odnosno hidrogeolo{kih svojstava izdanske sredine, od stepena kolmiranostikorita reke, od me|usobnih poloàja izdani i vodozahvata i drugo, {to se jasno uo~avapreko izvedene analize tih odnosa.

Podzemne vode u izdani aluvijona usmerile su svoje oticanje (generalno) usmeru te~enja vodotoka uz lokalne i povremene promene {to je pak u zavisnosti odhidrogeolo{kih svojstava sredine kroz koju oti~u vode, vodostaja reke, nivoa podzemnevode, nagiba vodonepropusne podine i drugo.


261

Slika 8.1.7. - Nivo podzemnih voda


262

Za vreme niskih vodostaja vodotoka, podzemne vode oti~u uglavnom usmeru paralelno vodotoku uz skretanje prema reci (slika 8.1.7.). Za vreme visokihvodostaja reke, generalno, podzemne vode teku tako|e paralelno vodotoku uzskretanje od reke kada se vode iz reke infiltriraju u izdan priobalja.

Smer kretanja podzemne vode u {irem prostoru izvori{ta "Klju~", u odnosuna vodotok Velike Morave, je promenljiv po vremenu i u neposrednoj je zavisnosti odvodostaja V. Morave i nivoa podzemne vode {ireg prostora od vodostaja V. Morave inivoa podzemne vode {ireg prostora izvan pojasa neposrednog zaobalja. U osnovi, teodnose karakteri{u slede}i uslovi:

− Ako je vodostaj Velike Morave u ne{to duèm prethodnom periodu (dvado tri meseca) nizak, a njemu je i prethodno bio identi~an i poloàj nivoapodzemne vode, smer te~enja podzemne vode je uglavnom paralelanvodotoku uz zapaèno skretanje prema izvori{tima "Meminac" i "Klju~"{to je pre svega uzrokovano naglim skretanjem toka reke od nizvodnog upopre~ni smer doline reke.

− Izvori{te "Klju~ 1" je danas samo intenziviralo cirkulaciju podzemne vodeiz V. Morave prema vodozahvatnom sistemu, ina~e je ovo te~enjeuzrokovano prirodnim uslovima i odnosima.

− Cirkulacija vode iz reke, odnosno infiltracija re~ne vode nije bitnijepove}ana izgradnjom izvori{ta "Klju~ 1" na deonici Velike Morave odLjubi~evskog mosta uzvodno, prema jugu. Ovo stoga {to je ovaj deo tokaVelike Morave regulisan i obale su dugi niz godina stabilne {to jeuzrokovalo kolmiranje korita i obala i na taj na~in zna~ajno umanjiloinfiltraciju vode iz reke. Najve}a koli~ina vode koja doti~e u izvori{te"Klju~ 1" infiltrira se iz Morave u uzvodnom delu toka, izvan regulisanogkorita, tamo gde su obale sveè i nezamuljene, gde se podlokavanjem~esto odvaljuju i odnose, kada ponovo postaju veoma vodopropusniizdanski sedimenti u obali reke.

− Pri duèm trajanju visokog vodostaja Velike Morave, podzemne vodeteku prema severu sa skretanjem prema izvori{tu "Klju~" odnosno"Meminac".

Oscilacije nivoa podzemnih voda vezane su uglavnom za vodostaj VelikeMorave, {to se izme|u ostalog uo~ava i preko veli~ine oscilacija u odnosu na rastojanjeod reke (slike 8.1.8., 8.1.9., 8.1.10. i 8.1.11.). Ova ~injenica je sa druge strane od zna~ajajer se na ovaj na~in u zna~ajnoj meri infiltriraju vode iz vodotoka u izdan i popunjavajurezerve izdanskih voda u aluvijalnim naslagama kako uèg tako i {ireg prostoraizvori{ta "Meminac" i "Klju~". Ova okolnost za izvori{te "Klju~" u slu~aju lo{eg ilipogor{anog kvaliteta vode u Velikoj Moravi ne predstavlja povoljnu okolnost zaprirodno o~uvanje dobrog kvaliteta vode u ovom izvori{tu koje je od obale VelikeMorave udaljeno ne{to ispod 600 m a nalazi se nizvodno na putu kretanja infiltriranevode iz Velike Morave prema vodozahvatnim objektima. Pa ipak, izrazitije kratkotrajnepromene vodostaja vodotoka ne odraàvaju se istovremeno i naglo na nivo podzemnihvoda na ve}oj udaljenosti od obale (slike 8.1.8., 8.1.9., 8.1.10. i 8.1.11.), {to upu}uje nazaklju~ak da i pored izraènih povoljnih hidrauli~kih odnosa povr{inske i podzemnevode, vodozamena je izvesno usporena uo~enim manjim stepenom kolmiranosti korita.


263

Slik

a 8.

1.8.

- O

scila

cija

niv

oa V

elik

e M

orav

e na

loka

ciji

Lju

bi~e

vsko

g m

osta


264

Slik

a 8.

1.9.

- P

rom

ene

nivo

a po

dzem

nih

voda

na

pije

zom

etri

ma

PM-0

i PM

-2


265

Slika 8.1.10. - Nivoi podzemnih voda vodozahvatnog sistma "Meminac" i"Klju~"


266

Slik

a 8.

1.11

. - O

scila

cije

niv

oa p

odze

mni

h vo

da v

odoz

ahva

tnog

sis

tem

a "M

emin

ac" i

:Klju

~"


267

Odre|ena procena stanja nivoa podzemnih voda sprovedena je na osnovumerenja u periodu februara 1994. godine (slika 8.1.10). U periodu ovih merenja nivoapodzemnih voda, ukupni kapacitet izvori{ta iznosio je oko 330 l/s s tim {to je"Meminac" proizvodio oko 120 l/s a "Klju~ 1" oko 210 l/s.

Moè se zaklju~iti da je udeo vode Velike Morave na koli~ine, kvalitet i nivopodzemnih voda u {irem prostoru priobalja dominantan, {to se zapravo pokazuje prekobrojnih rezultata dosada{njih istraìvanja i prikazane funkcionalne zavisnosti nivoapovr{inske i podzemne vode (slika 8.1.11.), kao i indeksa korelacije koji za pijezometarudaljen od vodotoka oko 300 m iznosi 0.90, a za pijezometar udaljen od vodotoka oko600 m iznosi 0.87.

Reìm oscilacija vodostaja Velike Morave kod Ljubi~evskog mosta a na tajna~in i nivoa podzemnih voda za poslednjih desetak godina dobija specifi~no obele`je.Jasno se uo~ava da generalno opadaju kako nivoi podzemnih voda u ~itavoj aluvijalnojravni tako i vodostaji reke Velike Morave, ~ime je zapravo i uzrokovano kontinualnospu{tanje nivoa podzemnih voda (slike 8.1.9. i 8.1.11.).

Ovom evidentno uo~enom pojavom zahva}eni su i prostori izdani odnosnonivoi u vodozahvatnim sistemima, od kojih se to posebno odrazilo na izvori{te"Meminac". Me|utim, sve dok se racionalno budu zahvatale (eksploatisale) vodeposebno u izvori{tu "Meminac" a i izvori{tu "Klju~ 1", uz veoma povoljne hidrogeolo{keuslove izdanske sredine, ne}e biti problema sa eksploatacijom.

Kratak opis postoje}eg stanja vodozahvatnih sistema- istorijat proizvodnje -"Meminac"

Izvori{te "Meminac" se nalazi pribli`no 300 m desno od magistralnog putaLjubi~evo-Poàrevac i nalazi se u redovnoj proizvodnji od otvoranja 1962. godine kadasu izgra|ena prva ~etiri bunara sa crpnom stanicom (slika 8.1.12). Druga grupa od ~etribunara izgra|ena su i nalaze se u eksploataciji od 1974. godine. Kako se izvori{te nalaziu eksploataciji vi{e od 30 godina sigurno je prisutan problem dotrajalosti konstrukcijebunara ~iji su filtarski delovi zbog hemijskih procesa zarasli (bitno smanjiliproizvodnju) ili su im tako|e filtri do te mere razoreni da je prijemna filtracionasposobnost postala zanemarljivo mala. Izvori{te se sastoji od sistema bunara povezanihnategama sa zajedni~kom sabirnom komorom iz koje se voda potiskuje u sistem zavodosnabdevanje Poàrevca. Izgra|ene su dve grupe odnosno dve grane natege od po 4bunara ( B-1 do B-4 i B-5 do B-8) koje su nategama povezane u sabirnu komoru iznadkoje je postavljena crpna stanica (slike 8.1.13, 8.1.14. i 8.1.15.). Kako zna~ajnu koli~inuvode za svoje potrebe koristi i Fabrika {e}era ona je u krugu izvori{ta izradila novucrpnu stanicu za svoje potrebe koja je nategom povezana sa postoje}om sabirnomkomorom. Na izvori{tu je izgra|en i deveti bunar (B-9), udaljen oko 120 m prema putuLjubi~evo-Poàrevac od niza bunara (B-1 do B-8). Bunar B-9 je opremljen sopstvenompumpom i preko veznog {ahta direktno je povezan na potisni cevovod iz "Meminca" zavodosnabdevanje Poàrevca. Iz priloène situacije (slika 8.1.13.) se vidi da se bunarnalazi oko 30 m van sada{nje ograde neposredne za{tite izvori{ta.

Na izvori{tu se osim pomenutih objekata nalaze i drugi prate}i objekti (trafostanica, pomo}ni objekti i sli~no).


268

Slika 8.1.12. - Poloàj izvori{ta i {ema dinamike eksploatacije izvori{ta


269

Slika 8.1.13. - Postavka bunara na izvori{tu "Meminac"


270

Slika 8.1.14. - Profili bunara na izvori{tu "Meminac"


271

Slik

a 8.

1.15

. - [

ema

buna

ra n

a iz

vori

{tu

"Mem

inac

"


272

Konstrukcija bunara na izvori{tu "Meminac" je slede}a: svi bunari su cevni,savr{eni bunari, pre~nik za{titne cevi je 800 mm (odnosno granica zasipa) a unutra{njipre~nik konstrukcije bunara je 300 mm. Bunari su delom kopani a delom bu{eni.Bunarsku konsrtukciju sa~injavaju talo`nik, zatim filter i na kraju nadfiltarskakonstrukcija. Bunari B-1 do B-9 su povezani nategama sa sabirnom komorom. Kodbunara B-9 talo`nik je duìne 6 m, filtar 6 m a nadfiltarska cev 8.5 m.

Prvih deset godina eksploatacije ovog izvori{ta, kada je radio sistem sa ~etribunara (B-1 do B-4) zahvatana je koli~ina od oko 80 l/s vode. U periodu od 1972. god.do 1987. god. sistem je radio sa osam bunara i zahvatana je koli~ina od oko 190 l/svode. Izgradnjom bunara B-9 koji je pu{ten u eksploataciju krajem 1988. godine sakoli~inom od oko 20 l/s ukupna eksploataciona koli~ina ovog izvori{ta pove}ana je naoko 200 l/s.

Trenutna izda{nost izvori{ta "Meminac" je oko 100-120 l/s a po potrebi (leto-jesen) crpi se i 190-200 l/s.

Analizom stanja dela bunara na izvori{tu "Meminac" (bunari B-1 do B-4)ustanovljeno je da je bitno smanjen kapacitet bunara B-1 i B-3 zbog starenja dok bunariB-2 i B-4 imaju o~ekivani kapacitet.

"Klju~ 1"

Izvori{te "Klju~ 1" je udaljeno oko 2 km od izvori{ta "Meminac" i nalazi se upriobalju Velike Morave, uzvodno od Ljubi~eva na udaljenosti od reke oko 600 m(Slika 8.1.16.).

Izvori{te "Klju~ 1" se sastoji od 6 bunara. Pet bunara je izgra|eno iopremljeno 1984. godine i uklju~eno u sistem vodosnabdevanja Poàrevca 1985.godine. Projektovani kapacitet izvori{ta je 200-300 l/s, zavisno od uslova i vremenaeksploatacije. Tokom 1990. godine izveden je i {esti bunar u nizu koji je kasnijeopremljen i povezan u sistem vodosnabdevanja Poàrevca 1992. godine. Izvo|enje ovogbunara je usledilo usled smanjene izda{nosti izvori{ta u odnosu na projektovanu usledtehni~kih i pogonskih problema tokom eksploatacije na pojedinim bunarima. Zbogsmanjenog kapaciteta, dva bunara su van eksploatacije (bunari EB-1 i EB-4). Nakonizgradnje {estog bunara izvori{te je dostiglo projektovani kapacitet (oko 200 l/s).

Konstrukcija bunara na izvori{tu "Klju~ 1" je slede}a: svi bunari su cevni,savr{eni bunari, pre~nik za{titne cevi je 800 mm (odnosno granica zasipa) a unutra{njipre~nik konstrukcije bunara je za prvih 5 bunara 400 mm a za {esti bunar 500 mm.Bunarsku konstrukciju sa~injavaju talo`nik duìne 6 m (osim na bunaru 6 gde je 4 m)zatim filter duìne 7 m za EB-1 i EB-2, duìne 8 m za EB-3 i 10 m za EB-4 i EB-5 i nakraju nadfiltarska konstrukcija duìne 6.5 m. Svi bunari su opremljeni bunarskimpumpama koje potiskuju vodu u zajedni~ki cevovod. Usisne korpe pumpi supostavljene u talo`nicima bunara. Nad konstrukcijom bunara izvedene su savremenebunarske ku}ice. Na izvori{tu je izgra|ena i zgrada kao komandni pult, hlorna i fluornastanica kao i prate}i sadràji.

Ranije odre|ena zona neposredne za{tite izvori{ta je ogra|ena za{titnomogradom.


273

Slik

a 8.

1.16

. - P

osta

vka

buna

ra n

a iz

vori

{tu

"Klju

~ 1"


274

Potencijalno izvori{te "Klju~ 2"

Za potrebe obezbe|enja ve}ih koli~ina vode za pi}e u budu}em periodu, uPoàrevcu je planirano otvaranje novog izvori{ta podzemnih voda na lokaciji "Klju~ 2".Prva istraìvanja ovog lokaliteta po~ela su 1991. godine. Potencijalno izvori{te "Klju~ 2"je locirano nizvodno od Ljubi~evskog Mosta na oko 600 m udaljenosti od vodotokaVelike Morave i oko 1 300 m od aktivnog izvori{ta "Klju~ 1" (slika 8.1.17.). Na lokacijiovog potencijalnog izvori{ta je predvi|ena izgradnja ~etiri bunara na me|usobnomrastojanju od 100 m. Niz bunara je paralelan sa nasipom za odbranu od visokihvodostaja Velike Morave na odstojanju oko 50 m i to u branjenom podru~ju.Dosada{njim istra`nim radovima je ustanovljena velika sli~nost karakteristika ovoglokaliteta sa karakteristikama aktivnog izvori{ta "Klju~ 1".

U sada{njem trenutku na lokaciji potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2" postojeizvedena tri bunara od strane poljoprivrednog gazdinstva "Ljubi~evo" koji se koriste zanavodnjavanje. Kapaciteti ovih bunara su dva po 10 l/s i jedan od 20 l/s.

Ovim projektom sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" i "Klju~" }e bitiobuhva}ena i lokacija potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2" ~ime }e se pravovremenoostvariti uslovi za o~uvanje kvaliteta vode ovog lokaliteta i omogu}iti pro{irenjekapaciteta kada se za to ukaè potreba.

Istorijat eksploatacije

Na poloàj izvori{ta odnosno vodozahvatnih objekata (bunara) uticala su dvaosnovna faktora: kvalitet podzemnih voda u {irem prostoru koji je duì period vremenaosmatran pre odre|ivanja lokacija niza bunara, kao i osnovni doticaj podzemnih vodaod Velike Morave prema zoni vodozahvatnih sistema.

Na osnovu rezultata ranije realizovanih istra`no-studijskih, hidrogeolo{kih ihidrodinami~kih istraìvanja u {iroj zoni izvori{ta vodosnabdevanja Poàrevca"Meminac" i "Klju~", tehni~kih karakteristika vodozahvatnih objekata kao i reìmaeksploatacije, sagledane su odnosno ocenjene neke bitnije vrednosti dinamikepodzemnih voda u zoni ovih izvori{ta.

U dosada{njem periodu, od po~etka organizovanog vodosnabdevanjaPoàrevca 1962. godine, mogu se razlikovati ~etiri etape sa karakteristi~nim stanjimadinamike podzemnih voda i to:

− Period od izgradnje prvog dela (4 bunara) izvori{ta "Meminac" 1962.godine do izgradnje drugog dela (jo{ 4 bunara) na izvori{tu "Meminac"1972. godine.

− Period od izgradnje kompletnog izvori{ta "Meminac" (8 bunara) 1972.godine do izgadnje izvori{ta "Klju~ 1" 1986. godine.

− Period od 1986. godine do 1990. godine kada uporedo rade oba izvori{ta(Izvori{te "Klju~ 1" sa 5 bunara)

− Period od 1990. godine do danas kada oba izvori{ta rade zajedno ali une{to izmenjenim hidrolo{kim uslovima (izvori{te "Klju~ 1" sa 6 bunara od1992. godine).


275

Slik

a 8.

1.17

- L

okac

ija p

oten

cija

lnog

izv

ori{

ta "K

lju~

2"


276

Prvi i drugi period karakteri{e skokovito pove}anje koli~ine zahva}ene vodesa izvori{ta "Meminac" do maksimalnog kapaciteta od preko 200 l/s. Kontinualnozahvatanje koli~ine od oko 180 l/s sa izvori{ta "Meminac" (tokom 1978. godine) izahvatanje oko 30 l/s za potrebe MIP-a (iz sopstvenog bunara) predstavlja prosek ovogperioda. Ovaj obim eksploatacije se nalazi na granici izmene generalnog prirodnogtoka podzemne vode u pravcu paralelno dolini Morave. (Slika 8.1.7.)

U tre}em periodu, pu{tanjem u rad novog izvori{ta "Klju~ 1" 1986. godineomogu}eno je da se u toku 1986. - 1988. godine u izvesnoj meri rastereti izvori{te"Meminac" tako da je njegova proizvodnja od 180 - 200 l/s u 1986. godini smanjena nakoli~inu od oko 140 l/s u 1988. godini. U ovom periodu se ponovo uspostavlja prirodnigeneralni tok podzemne vode u pravcu severa, paralelno sa dolinom Morave saizraènim skretanjem ka izvori{tima "Meminac" i "Klju~ 1".

Slede}i period (sada{nje stanje) karakteri{e promena grani~nih uslovaprihranjivanja vodonosne sredine. Kao {to je ranije navedeno, poslednjih godina dolazido kontinualnog opadanja vodostaja Velike Morave (verovatno kao posledicaprodubljenja korita i nekoliko uzastopnih su{nih godina) {to se odraàva i na generalnoopadanje nivoa podzemnih voda u {iroj zoni izvori{ta (Slika 8.1.9.).

Naime generalna slika strujanja podzemnih voda u uòj i {iroj zoni za{titeoba izvori{ta bitnije nije promenjena uklju~ivanjem u eksploataciju i izvori{ta "Klju~ 1".Jasno se uo~ava da je u proteklom periodu od pu{tanja u eksploataciju prvog delavodozahvatnog sistema Meminac pa do dana{njih dana kada se sa dva izvori{ta vi{e od10 godina zahvataju koli~ine i od preko 360 l/s kontinuitet usmerenja te~enjapodzemnih voda ostao nepromenjen a da se i ne nazire nadeksploatacija podzemnihvoda. Istovremeno se isti~e ~injenica da je generalno nivo podzemne vode u {iremprostoru izvori{ta opao za oko 2.0 m {to je rezultat opadanja (generalno) uvi{egodi{njem ciklusu nivoa (vodostaja) reke Velike Morave (slika 8.1.8.).

Izmenjeni konturni uslovi napajanja izdani doveli su do sniènja nivoapodzemnih voda izdani izvori{ta. O ovome }e se voditi ra~una kod predlaganja merarekonstrukcije rada postoje}ih izvori{ta podzemnih voda grada Poàrevca.

8.1.3. Analize kvaliteta voda

Analize kvaliteta voda sa bakteriolo{kog i fizi~ko-hemijskog aspekta imajuizuzetan zna~aj za racionalan i tehni~ki opravdan i verifikovan pristup definisanjusanitarnih zona za{tite. Rezultati ovih analiza daju uvid u kompletnu i realnu slikustanja izvori{ta sa aspekta mogu}nosti zaga|enja kao i transformacije zaga|enja naputu zona napajanja, porozna sredina, vodozahvatni objekti.

U sklopu ove analize obra|eno je 275 izve{taja o bakteriolo{kom ihemijskom kvalitetu vode sa izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" u periodu od 1989. do1993. godine, zatim 70 izve{taja o bakteriolo{kom i hemijskom kvalitetu vode VelikeMorave za period od 1989. do 1993. godine kao i bakteriolo{ke i hemijske analizekvaliteta vode u Breànskom kanalu. U projektu su, zbog obima, prikazani samorezultati analiza dok se kompletni podaci nalaze kod Projektanta u dokumentacionomfondu projekta.

Prilikom ocene parametara kvaliteta upore|enje je vr{eno sa vaè}imzakonom propisanim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ,br. 33/87).


277

Bakteriolo{ke analize

Bakteriolo{kim analizama vode iz bunara izvori{ta "Meminac" i "Klju~",utvrdi}e se ~injeni~no stanje o mogu}im pretpostavkama i nalaènju vodozahvata uaktivnoj zoni kretanja zaga|enja.

Rezultati bakteriolo{ke analize zbirne vode iz izvori{ta "Meminac" izraènipreko broja svih ìvih klica u 1 ml vode prikazani su u tabeli 8.1.1.

Tabela 8.1.1. - Mikrobilo{ka analiza vode izvori{ta "Meminac" u periodu od1989. - 1993. god.

Broj svih ìvih klica u 1 ml vode - Izvori{te "Meminac" Godina 1989 1990 1991 1992 1993 Broj analiza 38 99 20 63 52 Srednja vrednost 0.24 0.26 0.40 0.41 0.48 Maksimalni broj u ml 2 2 2 2 2 Minimalni broj u ml 0 0 0 0 0

Budu}i da ni u jednoj od 272 analize vode, koliko je ura|eno za pet godinaosmatranja, nije izolovano vi{e od 2 klice, a analize su u tri godine ra|ene jednom dodva puta nedeljno, to nas navodi na zaklju~ak da je izvori{te dobro za{ti}eno i da jeza{ti}enost sa povr{ine i sa strane bo~nog zaga|enja odli~na.

Iz analiza se zaklju~uje i da ni u jednom slu~aju tokom 5 godina nijekonstatovano prisustvo:

− koliformnih klica,− E. coli,− sulfitoreduciraju}ih klica,− Proteus vulgaris,− Streptococcus faecalis.

Ovo zna~i da nije konstatovano prisustvo klica fekalnog porekla ni uuslovima postoje}ih skromnih za{titnih mera, odnosno ograni~enja.

Ovaj stepen kvaliteta vode ostvaruje se kod maksimalnog zaga|enjapovr{inskih slojeva tla, primenom stajskog |ubriva i normalno u uslovima intenzivnepoljoprivrede na ovom ina~e veoma kvalitetnom zemlji{tu.

Za{titni sloj gline povlatnog sloja, koji se ovde nalazi u debljini 4-5 m igrazna~ajnu ulogu hermetizacije vodonosnog sloja i njegove prirodne za{tite od bilokakvog zaga|enja.

[to se ti~e bo~nog zaga|enja na mestu prihranjivanja podzemnih voda, kojeje u vezi sa Velikom Moravom i Breànskim kanalom, moè se objasniti slede}impodacima.

Iz podataka o analizama bakteriolo{kog kvaliteta vode Velike Morave kodLjubi~evskog mosta, broj koliformnih klica iznosio je preko 2.4 miliona u litru, aukupni broj svih klica 3 300 u 1 ml vode.


278

Izolovane su:

− E. coli,− Sulfidoreduciraju}e klostridije,− Aerobacter aerogenes.

Podaci o bakteriolo{kim analizama vode Breànskog kanala tako|e pokazujuizuzetno visok stepen fekalnog zaga|enja {to je posledica ~injenice da je ovaj kanalrecipijent gradskih otpadnih voda. Broj koliformnih klica u kanalu se kre}e od 240 000do 2 400 000 u litru vode a ukupan broj svih ìvih klica u jednom mililitru se kre}e od240 000 do 12 000 000.

Izolovane su:

− E. coli,− Streptococcus faecalis,− Aerobacter aerogenes,− B. Subtilis,− B. Cereus,− B. Pseudomonas aeruginosa i− Citrobacter.

Ovo zaga|enje fekalnog porekla, visokog stepena, Velike Morave iBreànskog kanala, nema uticaja na sadràj mikroorganizama na vodozahvatuMeminac. Ovakav nalaz je verovatno posledica uticaja samog tla, odnosno njegovihgeohemijskih karakteristika. U slu~aju podzemne vode na lokaciji Meminac susre}e sevisok sadràj kalcijuma i magnezijuma, koji grade kalcijum i magnezijum sulfate, kojiimaju znatno ve}u apsorpciju soli od kalijuma i natrijuma. To nas navodi na zaklju~akda je voda izvori{ta "Meminac" dobro za{ti}ena od bo~nog zaga|enja.

Rezultati bakteriolo{kih analiza vode sa izvori{ta "Klju~" u periodu 1989. do1993. godine ni u jednom slu~aju ne pokazuju prisustvo koliformnih klica i drugihindikatora fekalnog zaga|enja. U tabeli 8.1.2. su dati rezultati za ukupan broj ìvihklica u 1 ml vode i to posebno za svaki bunar izvori{ta "Klju~".

Tabela 8.1.2. - Mikrobilo{ka analiza vode izvori{ta "Klju~" prema bunarima.

Broj svih ìvih klica u 1 ml vode - Rezultati za izvori{te "Klju~" Bunar EB-1 EB-2 EB-3 EB-4 EB-5 EB-6 Broj analiza 107 128 117 139 95 10 Srednja vrednost 0.54 0.28 0.38 0.36 0.53 0.50 Maksimalni broj u ml 6 2 4 7 8 2 Minimalni broj u ml 0 0 0 0 0 0

Iz rezultata bakteriolo{kih analiza voda iz bunara izvori{ta "Klju~" vidi se dasu i oni veoma povoljni. Samo u jednom slu~aju (bunar EB-5) je u nehlorisanoj vodiutvr|eno prisustvo 8 klica {to je maksimalan broj za sve bunare. Obzirom da jePravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 33/87) propisananorma od 100 aerobnih mezofilnih bakterija, ovaj nalaz je izuzetno povoljan.


279

Sve navedeno ukazuje na dobru za{ti}enost izvori{ta "Meminac" i "Klju~" odbakteriolo{kog zaga|enja. U tabeli 8.1.3. su prikazani rezultati bakteriolo{kih analizavode iz rezervoara Tulba koji u stvari predstavljaju pokazatelje kvaliteta pome{anevode izvori{ta "Meminac" i "Klju~".

Tabela 8.1.3. - Mikrobilo{ka analiza vode rezervoara "Tulba" u periodu od1989. - 1993. god.

Broj svih ìvih klica u 1 ml vode - Rezervoar TulbaGodina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 35 99 22 63 50Srednja vrednost 0.54 0.29 0.86 0.40 0.24Maksimalni broj u ml 3 8 6 5 3Minimalni broj u ml 0 0 0 0 0

Koliformne klice nisu na|ene ni ujednom uzorku.Navedeni rezultati zadovoljavaju standard Pravilnika o higijenskoj

ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 33/87), a odsustvo koliformnih klica ukazujena visok stepen prirodnog pre~i{}avanja podzemne vode i dobru prirodnu za{titu vodaizvori{ta povr{inskim geolo{kim slojevima.

Fizi~ko-hemijske analize

Analize kvaliteta vode sa fizi~ko-hemijskog aspekta ura|ene su poparametrima kvaliteta, uz detaljno obja{njenje procesa koji su vezani za pojedineparametre, sa pore|enjem sa normama prema vaè}em Pravilniku o higijenskojispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 33/87) i prikazom promene odre|enogparametra na putu zona napajanja, porozna sredina, vodozahvatni sistemi.

Temperatura

U pogledu temperature, prili~an broj analiziranih uzoraka vode sa obaizvori{ta neznatno prelaze zakonom propisane norme (od 8°C do 12°C).

Mutno}a

Zakonska norma za mutno}u za pre~i{}ene vode je 5° a za nepre~i{}ene 10°Fizikalnom analizom vode izvori{ta "Meminac" i "Klju~", utvr|eno je da je

ona bila bistra, odnosno mutno}a se nije mogla konstatovati u skoro 99% analiza.Samo u jednoj analizi vode sa izvori{ta "Meminac", stepen mutno}e iznosio

je 3°, {to je ispod dozvoljenih granica.U slu~aju izvori{ta "Klju~", registrovana je pojava mutno}e u ve}em broju

uzoraka analizirane vode, ali uvek u okviru dozvoljenih granica.


280

Boja

Voda sa izvori{ta "Miminac" i "Klju~" nije bila obojena ni u jednomanaliziranom uzorku, tako da se moè zaklju~iti da ova izvori{ta apsolutnozadovoljavaju u pogledu ovog parametra kvaliteta.

Miris i ukus

Svi analizirani uzorci vode i sa jednog i sa drugog izvori{ta bili su bez ikakvogmirisa i ukusa, ba{ kako je propisano zakonom.

pH reakcija vode

Iako pH vode u granicama propisanim Pravilnikom (6.8 do 8.5), nema nekive}i zdravstveni zna~aj, ipak igra zna~ajnu ulogu u tehnologiji vode, naro~ito priprocesu koagulacije, a tako|e je i od posebnog zna~aja za efikasnost dezinfekcije vode.Ukoliko je pH niì, efikasnost dezinfekcije hlorom je bolja. Dejstveni princip koddezinfekcije hlorom je hipohlorasta kiselina HOCl. Iz tabele 8.1.4. se vidi uticaj pH naprisustvo hipohloraste kiseline.

Tabela 8.1.4. - Zavisnost hipohloraste kiseline od pH

pH 4 5 6 7 8 9 10 11%HOCl 100 99.7 96.8 75.2 23.2 2.9 0.3 0.08

Pri porastu pH i vreme delovanja hlora se znatno produùje. Pri pH prekosedam i kod ve}eg optere}enja vode organskim materijama stvaraju se hloramini i touglavnom monohloramini sa slabim dezinfikacionim efektom. Brzi efekat hlora o~ekujese kod sekundarnog prodora zaga|enja u razvodnoj mreì. Kod pH preko 8, ovajrezidualni efekat hlora moè da izneveri.

U nastavku se daje tabelarni prikaz pH vrednost za sve analizirane uzorkevode sa oba izvori{ta, a u obliku zbirnih uzoraka (tabele 8.1.5. i 8.1.6.).

Tabela 8.1.5. - Analiza pH vode izvori{ta "Meminac" u periodu od 1989. -1993. god.

pH VREDNOST - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 39 100 20 63 53Srednja vrednost 7.256 7.323 7.250 7.294 7.343Maksimum 7.4 7.6 7.5 7.5 7.5Minimum 7.0 7.1 7.1 7.1 7.2


281

Tabela 8.1.6. - Analiza pH vode izvori{ta "Klju~" u periodu od 1989. - 1993.god

pH VREDNOST - Izvori{te "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 76 243 48 126 106Srednja vrednost 7.254 7.306 7.269 7.442 7.409Maksimum 7.5 7.6 7.6 7.8 7.7Minimum 7.0 7.1 7.1 7.1 7.1

Nitrati

Nitrati su veoma filtrabilni, veoma lako prodiru kroz tlo, a veoma te{ko seuklanjaju iz vode. Zbog toga je neophodno posvetiti posebnu pa`nju kretanju nitrata iblagovremeno preduzeti potrebne mere. Ova opreznost prema nitratima proisti~e izneprijatnog saznanja da oni mogu da izazovu te{ka trovanja dece.

Da bi se utvrdila potreba preduzimanja nekih mera, neophodno je utvrditikoli~inu nitrata u vodi izvori{ta za snabdevanje vodom Poàrevca. U narednimtabelama su izneti rezultati analiza vode za nitrate u periodu 1989. - 1993. godine. Utabeli 13 su prikazane koncentracije nitrata u mg/l u zbirnom uzorku sa izvori{ta"Meminac", a u tabelama 8.1.7., 8.1.8., 8.1.9., 8.1.10., 8.1.11. i 8.1.12. i 8.1.13.,koncentracije ovog parametra u svim bunarima izvori{ta "Klju~".

Tabela 8.1.7. - Analiza nitrata vode izvori{ta "Meminac" u perioduod 1989. - 1993. god

NITRATI (mg/l) - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 18 26 12 63 53Srednja vrednost 4.169 4.632 5.632 6.702 6.796Maksimum 4.520 6.780 6.780 8.588 9.040Minimum 3.616 0.678 4.520 0.678 0.904

Tabela 8.1.8. - Analiza nitrata vode izvori{ta "Klju~" za bunar EB-1 u perioduod 1989. - 1993. god

NITRATI (mg/l) - Bunar EB-1 izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 4 15 1 18 14Srednja vrednost 0.510 0.648 1.808 0.741 0.872Maksimum 0.678 0.904 - 0.904 1.130Minimum 0.452 0.226 - 0.452 0.678


282

Tabela 8.1.9. - Analiza nitrata vode izvori{ta "Klju~" za bunar EB-2 u perioduod 1989. - 1993. god

NITRATI (mg/l) - Bunar EB-2 izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 9 11 5 28 18Srednja vrednost 0.653 0.555 0.768 0.743 0.841Maksimum 0.904 0.904 0.904 1.808 1.808Minimum 0.452 0.226 0.452 0.452 0.452

Tabela 8.1.10. - Analiza nitrata vode izvori{ta "Klju~" za bunar EB-3 uperiodu od 1989. - 1993. god







283


NITRATI (mg/l) - Bunar EB-6 izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 0 0 0 3 6Srednja vrednost - - - 0.829 1.243Maksimum - - - 0.904 1.356Minimum - - - 0.678 1.130

Iz iznetih podataka se zapaà tendencija porasta sadràja nitrata iz godine ugodinu kao i porast sadràja nitrata u vodi izvori{ta "Meminac" u odnosu na izvori{te"Klju~". Potrebno je utvrditi poreklo tendencije porasta nitrata radi blagovremenogpreduzimanja mera i spre~avanja mogu}eg isklju~enja izvori{ta iz sistema zavodosnabdevanje grada, {to je i obra|eno u nastavku teksta.

Voda se na putu do tla oboga}uje azotom iz atmosfere. Analizom ki{nice isnega u periodu od po~etka marta do decembra 1978. godine (S. \or|evi}, V.Naumovi}) utvr|eno je da ki{nica sadrì od 0.8 do 2.7 mg/l azota. U letnjem periodusadrì ve}e koli~ine od onih u zimskim mesecima.

Iz ovoga proizilazi da se tlo iz atmosfere relativno malo oboga}uje azotnimspojevima. Glavni izvor nitrata su procesi nitrifikacije koji se odigravaju u tlu i posebnoorgansko zaga|enje. Nitrate sintetizuju bakterije iz grupe azotobacter isulfitoreduciraju}i mikroorganizmi, zatim 6 vrsta plavo-zelenih algi i drugih 10 000vrsta mikroorganizama. Nitrati su krajnji raspadni produkti belan~evina.

Sinteza nitrata u tlu moè iznositi preko 200 kg/ha, me|utim postoji i procesdenitrifikacije, koji nije u ravnoteì, ve} je za oko 10% manjeg obima od nitrifikacije.Ravnoteì doprinosi potro{nja nitrata od strane biljnih kultura. Me|utim, biljke koristesamo od 25% do 85% prisutnog nitrata u zemlji{tu, u zavisnosti od vrste vegetacije ina~ina primene agrotehni~kih i agrohemijskih metoda. Iz tih podataka se moèproceniti mogu}nost nagomilavanja nitrata u tlu.

Da bi se objasnilo poreklo nitrata u vodi izvori{ta "Meminac" i "Klju~" polazise od slede}eg:

Zemlji{te obi~no sadrì do 50 mg/kg nitrata a nekada i vi{e stotina mg/kg.Povr{inske vode sadrè relativno malo nitrata {to se moè zaklju~iti prema

podacima za Veliku Moravu prikazanim u tabeli 8.1.14.

Tabela 8.1.14. - Analiza nitrata vode reke Velika Morava, na lokacijiLjubi~evski most, u periodu od 1989. - 1992. god

NITRATI (mg/l) - Velika Morava, Ljubi~evski mostGodina 1989 1990 1991 1992Srednja vrednost 2.1 1.9 2.45 2.24

Iz iznetih podataka se vidi da je sadràj nitrata u vodi Velike Morave niì odsadràja registrovanog na izvori{tima {to navodi na zaklju~ak da voda Velike Moravenema presudni uticaj na sadràj nitrata u podzemnoj vodi.


284

Usled navedenih procesa nitrifikacije i denitrifikacije u tlu, sadràj nitrata upodzemnoj vodi iznosi od 3 - 5 mg/l, {to bi se smatralo kao uobi~ajena pojava. Maloprekora~enje se moè tolerisati do koli~ine od 7 mg/l kao krajnje granice, dok njenoprekora~enje zahteva utvr|ivanje uzroka porasta sadràja nitrata.

Intenzivnim |ubrenjem poljoprivrednih kultura dolazi do pove}anja sadràjanitrata i u povr{inskim i u podzemnim vodama. Naime, ve{ta~ko |ubrivo se obi~nokoristi u koli~ini od 200 do 350 kg/ha, ali se sve ne utro{i od strane biljaka.

Po K. Schmidt-u, ukoliko se èli spre~avanje porasta nitrata u podzemnojvodi, mora da se uspostavi prirodna ravnoteà izme|u oboga}ivanja njiva azotnim|ubrivom i potro{nje od strane poljoprivrednih kultura. Pri ovim kalkulacijama trebauzeti u obzir i obimnost toka podzemnih voda, {to je i uzrok relativno niskog sadràjanitrata u podzemnoj vodi izvori{ta"Meminac" i "Klju~".

Olsen i saradnici izvr{ili su eksperiment variranjem koli~ine nitrata ugranicama od 112 do 336 kg/ha i utvrdili da su najbolje prinose dobijali sa112 kg/ha, ~ime je trostruko smanjen rizik od prodiranja nitrata u podzemlje.

Prema drugim autorima, utvr|eno je da ni kod primene koli~ine od157 kg/ha ne dolazi do porasta sadràja nitrata u podzemnim vodama.

Navedene eksperimente treba uzeti kao primere racionalnog postupanjaprilikom odre|ivanja potrebne koli~ine azotnog |ubriva za primenu u poljoprivredi.

Pra}enje kretanja nitrata moè se ostvariti lizimetrijskom metodom sautvr|ivanjem potrebe redukcije koli~ine nitrata u agrikulturi pre pojave nitrata uvodama. Ova metoda je izvodljiva i pored velike filtrabilnosti nitrata i nije preteranosloèna, tako da bi bilo poèljno obu~iti odre|ene stru~njake vodovoda za tu vrstukontrole, ~ime bi se postiglo osiguranje uspe{ne ètve uz kvalitetnu vodu za pi}e.

Tendencija porasta nitrata u podzemnoj vodi poàreva~kih izvori{ta je jasanproces po kome se voda iz Velike Morave, siroma{na nitratima, infiltrira u podzemlje ina putu do vodozahvata - bunara se oboga}uje nitratima, {to je posledica intenzivnehemizacije u poljoprivredi. Uzorci vode sa izvori{ta "Klju~" koje je locirano bliè reciMoravi, pokazuju manje koncentracije nitrata od uzoraka vode sa "Meminca" {to jedokaz da se podzemna voda oboga}uje nitratima prolaze}i kroz podzemnu sredinu.Tako|e se moè primetiti i blag porast sadràja nitrata u bunarima izvori{ta "Klju~" saudaljavanjem od reke Velike Morave, odnosno porast sadràja nitrata direktno jeproporcionalan duìni putovanja podzemne vode kroz poroznu sredinu.

Veoma je povoljna okolnost {to se vode iz izvori{ta "Meminac" i "Klju~"me{aju, ~ime dolazi do razblaènja nitrata iz vode "Meminca", o ~emu svedo~e irezultati hemijske analize iz rezervoara Tulba (tabela 8.1.14.).

Tabela 8.1.14. - Uporedna analiza nitrata vode izvori{ta "Meminac", "Klju~" irezervoara "Tulba" u periodu od 1989. - 1993. god

NITRATI (mg/l) - Period od 1989. do 1993. godineLokalitet "Meminac" "Klju~" Rez. TulbaBroj analiza 172 351 167Srednja vrednost 6.079 0.729 - 1.105 3.466Maksimum 9.040 1.130 - 1.808 6.780Minimum 0.678 0.226 - 0.678 0.678


285

Iz iznetih podataka vidi se povoljan uticaj vode sa izvori{ta "Klju~" na sadràjnitrata u zbirnoj vodi.

Na osnovu analiza uo~en je trend pove}anja sadràja nitrata i u zbirnoj vodi,ali je taj porast jo{ uvek ispod dozvoljenih granica. Ovo je signal za preduzimanje meraza spre~avanje daljeg porasta nitrata.

Iz tih razloga, na ovom mestu se predlaè slede}e:Potrebno je kontrolisati sadràj nitrata u zemlji{tu gravitacionog podru~ja,

pre i posle |ubrenja i na kraju vegetacionog perioda.Neophodno je proceniti bilans azota i u skladu sa tim izvr{iti racionalizaciju

|ubrenja u smislu odre|ivanja potrebnih koli~ina nitrata.Ukoliko i posle primene navedenih mera do|e do porasta nitrata, onda, na

{irem podru~ju koje moè uticati na kvalitet podzemne vode, treba izvr{iti promenubiljnih vrsta, sa orijentacijom na leguminoze.

Na kraju se isti~e da predloène mere ni u kom slu~aju ne podrazumevajuisklju~enje zemlji{ta za poljoprivredne svrhe, ve} samo racionalizaciju primene |ubriva,{to bi zna~ilo da se sa malom brigom mogu posti}i zadovoljavaju}i rezultati. Ove merebi trebalo ugraditi u odluku SO Poàrevac prilikom dono{enja Detaljnog urbanisti~kogplana i Odluke o formiranju zona sanitarne za{tite izvori{ta.

Nitriti

Nalaz nitrita u podzemnoj vodi govori o sveèm organskom zaga|enju.Udruèn nalaz sa E. coli potvr|uje sveè fekalno zaga|enje. Me|utim, u podzemnojvodi izvori{ta "Meminac" (275 uzoraka) i "Klju~" (599 uzoraka), nitriti nisu uop{tekonstatovani, {to zna~i da voda nije fekalno zaga|ena, jer je proces oksidacije nitritavremenski istog opsega sa periodom izumiranja patogenih mikroorganizama. I ovimnalazom se moè potvrditi epidemiolo{ka sigurnost kori{}enja postoje}ih poàreva~kihizvori{ta, jer u odsustvu koliformnih klica u vodi, nitriti nemaju zna~aja.

U slu~aju nepostojanja nitrita, kao {to je slu~aj sa vodama izvori{ta"Meminac" i "Klju~", sledi zaklju~ak da konstatovani nitrati u vodi nisu proteinskogporekla, ve} da poti~u od azotnog |ubriva.

Amonijak

Amonijak nije konstatovan u vodi izvori{ta "Meminac" i "Klju~" ni u jednomuzorku. Njegovo nepostojanje ima vrlo sli~no zna~enje kao i u slu~aju nepostojanjanitrita. Sve ovo ide u prilog povoljnoj oceni prate}eg kompleksa azotovih spojeva uvodi, uz potvrdu da se u slu~aju ovih izvori{ta radi o dobro za{ti}enoj vodi i o zavr{enimprocesima mineralizacije. Budu}i da u ovim vodama nema ni gvo`|a, to ne postojimogu}nost redukcije nitrata u amonijak.

Utro{ak kalijum permanganata

Utro{ak kalijum permanganata ukazuje na potrebnu koli~inu oksidacionogsredstva za oksidaciju organskih materija biljnog ili ìvotinjskog porekla, veoma sloènegra|e. U slu~aju visokog utro{ka kalijum permanganata i te{ko}a oko njegovogsmanjenja, pristupa se utvr|ivanju prirode organskih materija, radi dobijanja podatakao eventualnom prisustvu toksi~nih komponenti ili utvr|ivanja mogu}nosti kori{}enjatakve vode. Zna~aj utro{ka kalijum permanganata postaje veoma aktuelan od 1974.


286

godine, kada se otkriva formiranje isparljivih ugljovodonika prilikom hlorisanja vode,{to je uticalo na poo{travanja kriterijuma za utro{ak kalijum permanganata za vodu zapi}e, pomeraju}i dozvoljene granice od 12 mg/l na 8 mg/l za pre~i{}ene vode, odnosno12 mg/l za nepre~i{}ene vode.

Radi sagledavanja kretanja utro{ka kalijum permanganata za proteklipetogodi{nji period, daju se u tabelama 8.1.15., 8.1.16. i 8.1.17. statisti~ki obra|enipodaci kako sledi.

Tabela 8.1.15. - Utro{ak KMnO4 za vode izvori{ta "Meminac" u periodu od1989. - 1993. god

UTRO[AK KMnO4 (mg/l) - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"

Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 39 100 20 63 53Srednja vrednost 4.638 4.677 4.830 5,066 4.818Maksimum 5.37 6.15 6.32 6.36 6.63Minimum 3.73 3.16 4.10 3.37 3.10

Tabela 8.1.16. - Utro{ak KMnO4 za vode izvori{ta "Klju~" u periodu od 1989.- 1993. god

UTRO[AK KMnO4 (mg/l) - Zbirni rezultati izvori{ta "Klju~"

Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 76 243 48 126 106Srednja vrednost 4.550 4.736 4.742 5.052 4.872Maksimum 6.32 6.32 5.70 6.37 6.36Minimum 3.18 3.16 3.81 4.10 3.4

Tabela 8.1.17. - Utro{ak KMnO4 za vode reke Velika Morava u periodu od1988. - 1992. god

UTRO[AK KMnO4 (mg/l) - Voda reke Velike Morave

Godina 1988 1989 1990 1991 1992Broj analiza 12 12 12 11 12Srednja vrednost 5.46 5.10 5.07 6.73 5.53Maksimum 11.7 10.1 10.1 11.8 6.4Minimum 3.4 3.8 3.0 3.6 3.4

Budu}i da su svi dobijeni rezultati analize utro{ka kalijum permanganata i zaizvori{ta "Meminac" i "Klju~" i za reku Veliku Moravu ispod dozvoljenih granica, kao ito da se iz priloènih rezultata moè zaklju~iti da ne postoji tendencija porastazaga|enja organskim materijama, dobijeni rezultati se mogu veoma povoljno oceniti.


287

Hloridi

Hloridi mogu biti organskog ili neorganskog porekla. Daju slan ukus vodi iujedno nisu toksi~ni, tako da je norma dosta visoka i pribliàva se granici od200 mg/l.

Ipak je va`no konstatovati da ve}i porast sadràja hlorida moè da zna~izaga|enje, naj~e{}e poreklom od ljudskih i ìvotinjskih ekskreta (~ovek dnevno samokra}om izlu~i 10 do 16 g hlorida). Porast hlorida moè biti i u vezi sa industrijskimzaga|enjem. Utvr|ene koli~ine hlorida na izvori{tima "Meminac" i "Klju~" i u vodi rekeVelike Morave su znatno niè od dozvoljenih, {to ukazuje da takvih pojava u ovomslu~aju nema.

Sadràj hlorida u vodi izvori{ta "Meminac" je relativno nizak i kre}e se uokviru uobi~ajenih nalaza za podzemne vode, dok je sadràj hlorida u vodama VelikeMorave i izvori{ta "Klju~" znatno niì, kako je prikazano u tabelama 8.1.18., 8.1.19. i8.1.20.

Tabela 8.1.18. - Analiza hlorida za vode izvori{ta "Meminac" u periodu od1989. - 1993. god

HLORIDI (mg/l) - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 39 100 20 63 53Srednja vrednost 29.54 29.02 30.80 30.03 30.17Maksimum 32.0 32.0 34.0 32.0 34.0Minimum 20.0 12.0 29.0 28.0 23.0

Tabela 8.1.19. - Analiza hlorida za vode izvori{ta "Klju~" u periodu od 1989. -1993. god

HLORIDI (mg/l) - Zbirni rezultati izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 76 243 48 126 106Srednja vrednost 14.28 14.53 15.75 14.38 14.94Maksimum 18.0 20.0 20.0 17.0 18.0Minimum 11.0 10.0 11.0 11.0 9.0

Tabela 8.1.20. - Analiza hlorida za vode reke Velika Morava u periodu od1988. - 1992. god

HLORIDI (mg/l) - voda reke Velike MoraveGodina 1988 1989 1990 1991 1992Broj analiza 1 3 3 3 3Srednja vrednost 9.70 11.40 22.20 19.30 14.57Maksimum - 14.2 36.2 23.8 17.9Minimum - 6.5 12.6 16.6 12.9


288

Treba napomenuti da ove rezultate prati veoma laki porast za poslednjih 5godina, {to ukazuje na potrebu pra}enja daljih tendencija kretanja sadràja hlorida ulitru vode. Ipak, vode sa oba izvori{ta pozitivno se ocenjuju u pogledu ovog parametrakvaliteta.

Sulfati

Sulfati su obi~no vezani za zemno-alkalne metale i nemaju ve}i higijenskizna~aj, ali znatno uti~u na ukus vode. Sulfati su analizirani u veoma malom brojuuzoraka i to za 1989, 1992 i 1993 godinu.

U 1989 godini izvr{ene su dve analize zbirne vode izvori{ta "Meminac",koli~ina sulfata se kretala od 81.30 do 86.45 mg/l. Na lokalitetu izvori{ta "Klju~" suizvr{ene 4 analize a sadràj sulfata se kretao od 31.23 do 41.62 mg/l.

U 1992. godini izvr{ena je jedna analiza za "Meminac", sadràj sulfata jeiznosio 73.62 mg/l. U dve analize na izvori{tu "Klju~" (bunari EB-2 i EB-3)koncentracija sulfata je iznosila 31.02 i 21.58 mg/l.

U 1993. godini izvr{ene su dve analize zbirne vode izvori{ta "Meminac" isadràj sulfata je iznosio 78.74 do 82.36 mg/l. Na lokalitetu izvori{ta "Klju~" su izvr{ene4 analize a sadràj sulfata se kretao od 35.86 do 53.78 mg/l.

Utvr|ene koli~ine na oba izvori{ta su znatno ispod dozvoljene granice kojaiznosi 200 mg/l.

Gvo`|e

Gvo`|e u podzemnoj vodi je veoma zna~ajno jer menja fizikalni izgled vode,a povi{eni sadràj zahteva izgradnju skupih sistema za deferizaciju.

Zakonom propisana maksimalno dozvoljena koncentracija gvo`|a u vodi zapi}e iznosi 0.3 mg/l.

Pra}enjem sadràja gvo`|a u vodama poàreva~kih izvori{ta, tokom 1989.,1990. i 1991. godine nije registrovano prisustvo ovog elementa ni u jednom uzorku. Tek1992. godine dolazi do povremene pojave gvo`|a u vodama oba izvori{ta, s tim {to sukoncentracije ne{to ve}e za uzorke sa izvori{ta "Klju~". Tokom 1993. godine prime}ujese blag porast ovih koncentracija na oba izvori{ta, ali jo{ uvek do dozvoljene granice.

Ostatak isparenja

Ovaj parametar je zna~ajan zbog toga {to je Pravilnikom o higijenskojispravnosti vode za pi}e ograni~en sadràj mineralnih materija u vodi za pi}e zanepre~i{}ene vode 1000 mg/l, odnosno 800 mg/l za pre~i{}ene vode.

Kretanje koli~ina suvog ostatka po godinama vidi se iz niè navedenih tabela.U tabelama 8.1.21. i 8.1.22. su date vrednosti suvog ostatka za uzorke

izvori{ta "Meminac" i "Klju~".


289

Tabela 8.1.21. - Analiza suvog ostatka za vode izvori{ta "Meminac" uperiodu od 1989. - 1993. god

SUVI OSTATAK (mg/l) - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 18 26 12 63 53Srednja vrednost 668.67 685.69 743.83 771.92 777.85Maksimum 746.0 746.0 860.0 836.0 852.0Minimum 578.0 464.0 668.0 468.0 534.0

Tabela 8.2.22. - Analiza suvog ostatka za vode izvori{ta "Klju~" u periodu od1989. - 1993. god

SUVI OSTATAK (mg/l) - Zbirni rezultati izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993

Broj analiza 36 59 24 126 106Srednja vrednost 365.47 446.07 476.83 476.23 468.21Maksimum 512.0 612.0 584.0 740.0 716.0Minimum 278.0 348.0 424.0 316.0 328.0

Prema rezultatima prikazanim u prethodnim tabelama, zaklju~uje se da vodesa oba izvori{ta zadovoljavaju zakonske norme.


Ovaj parametar indirektno predstavlja li~nu kontrolu hemi~ara o ta~nostiutvr|enih koli~ina mineralnih materija u vodi, a njegove norme su izba~ene iz vaè}egPravilnika. Naime, zbog lo{eg iskustva sa ovim parametrom, koji je ~esto iskakao izdozvoljenih granica predvi|enih Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl.list SFRJ br 33/87), i kod ostalih povoljnih rezultata hemijske analize vode za pi}e, aradi izbegavanja nedoumica, Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika ohigijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ, br. 13/91) ovaj parametar jeizostavljen.

Radi te orijentacije daju se podaci o elektri~noj provodljivosti u tabelama8.1.23. i 8.1.24..

Tabela 8.1.23. - Analiza elektroprovodljivosti za vode izvori{ta "Meminac" uperiodu od 1989. - 1993. god

ELEKTROPROVODLJIVOST (µS/cm) - Zbirni uzorak izvori{ta "Meminac"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 18 26 12 63 52Srednja vrednost 671.67 666.08 737.50 747.98 758.79Maksimum 752 758 810 812 831Minimum 603 405 672 619 658


290

Tabela 8.1. 24. - Analiza elektroprovodljivosti za vode izvori{ta "Klju~" uperiodu od 1989. - 1993. god

ELEKTROPROVODLJIVOST (µS/cm) - Zbirni rezultati izvori{ta "Klju~"Godina 1989 1990 1991 1992 1993Broj analiza 36 59 24 126 106Srednja vrednost 375.17 457.56 479.29 455.88 447.42Maksimum 658 684 632 901 686Minimum 269 329 421 305 303

Tolerantne granice-preporuka, za ovaj parametar iznose: za pre~i{}ene vode500 µS/cm, odnosno 600 µS/cm za nepre~i{}ene vode.

Budu}i da je suvi ostatak ispod dozvoljenih granica, a tako|e je i niskapotro{nja kalijum permanganata, onda pove}ana elektri~na provodljivost ukazuje nadominaciju mineralnih materija u suvom ostatku. I ovaj primer ukazuje da nalaz zaelektri~nu provodljivost stvara zabunu.

Te{ki metali

Na osnovu relativno malog broja anliza uzoraka vode sa oba izvori{ta nate{ke metale, zaklju~uje se da u ovim vodama ni jednom nisu registrovani te{ki metali,te da se posmatrana izvori{ta pozitivno ocenjuju sa ovog aspekta.

Pesticidi

Kao i u slu~aju te{kih metala, analiziran je mali broj uzoraka na pesticide.Kod oba izvori{ta nisu konstatovani pesticidi, tako da ovi lokaliteti zadovoljavajuzakonske norme.

Pitkost vode poàreva~kih izvori{ta

Pitkost vode je individualna kategorija. Ipak, na osnovu sadràja razli~itihmakroelemenata, alkalnih i zemno-alkalnih metala, katjona i anjona stvara se utisak ocelokupnoj organolepti~koj impresiji.

Waterlot je za procenu kvaliteta vode uzeo u obzir slede}e sastojke i to:tvrdo}u, sadràj kalcijuma i magnezijuma, koli~inu kalijuma i natrijuma, kao i koli~inuhlorida i sulfata (tabela 7.3.3).

Prema navedenim kriterijumima voda sa izvori{ta "Meminac" spada u grupusrednje pitkih voda zbog sadràja kalcijuma i sulfata, dok voda sa izvori{ta "Klju~"pripada prili~no pitkim vodama zbog znatno boljeg ukupnog kvaliteta.

Zaklju~ak u vezi kvaliteta vode izvori{ta "Meminac" i "Klju~"

Na osnovu detaljno sprovedenih analiza svih bakteriolo{kih i fizi~ko-hemijskih pokazatelja kvaliteta, moè se, bez rezerve, zaklju~iti da oba izvori{tazadovoljavaju zakonom propisane kriterijume i daju vodu veoma visokog kvaliteta. Iztih razloga, neophodno je predvideti sve potrebne mere sanitarne za{tite ovih


291

lokaliteta, kako bi se i u budu}em periodu nastavilo nesmetano vodosnabdevanje gradaPoàrevca kvalitetnom i sanitarno ispravnom vodom za pi}e.

8.1.6. Analiza efekata samopre~i{}avaju}eg dejstva zrnaste poroznesredine sa bakteriolo{kog i hemijskog aspekta

Bakteriolo{ki aspekt

Konkretno, za izu~avana izvori{ta "Meminac" i "Klju~" a na osnovu izvr{enihanaliza bakteriolo{kih pokazatelja utvr|en je visok stepen samopre~i{}avaju}eg dejstvazrnaste porozne sredine sa bakteriolo{kog aspekta.

Hemijski aspekt - ocena vertikalnog i horizontalnog transportazaga|enja kroz povlatni i vodonosni (izdanski) sloj

Ispitivanja transporta zaga|iva~a kroz povlatni i vodonosni sloj mo}nealuvijalne izdani desnog zaobalja donjeg toka Velike Morave u cilju za{tite voda uizvori{tima "Meminac" i "Klju~" realizovana su u vi{e navrata od 1977. do 1991. godine.Ova ispitivanja izvr{ena su za tipove zaga|enja koji se u zna~ajnijem stepenu pojavljujuu okruènju izvori{ta i usmerena su na definisanje uslova i mo}i samopre~i{}avanjasredina kroz koje se zaga|iva~ transportuje na putu od povr{ine terena do nivoapodzemne vode i kroz vodonosni sloj. Dat je akcenat na zaga|iva~e tipa; nafta, fenoli,nitrati i organsko zaga|enje. Parametri sorpcije odre|ivani su po ustaljenojmetodologiji, stati~kom i dinami~kom metodom.

U okviru izvori{ta "Meminac" ispitivanjima transporta zaga|enja (zbogneposredne blizine {e}erane) podvrgnuta je glinovito-peskovita sredina iznadvodonosnog sloja (povlata) kao i vodonosni sloj gde su odre|eni parametri sorpcije namaterijalima zemlji{ta i {ljunkova u ovoj zoni sa razli~ite dubine.

Tipi~ne krive promene relativne koncentracije inertnog trasera i ispitivanogtipa zaga|enja (koncentracija NO3 i organskog zaga|enja tipi~nog za otpadne vodeindustrije {e}era) na materijalima zemlji{ta iz R-18 sa dubine 1.5 i 2.5 m prikazane suna slici 8.1.18.

Ispitivanja sorpcionih karakteristika materijala povr{inskog i vodonosnogsloja (tabela 8.1.26.) ukazuju na znatno ve}e efekte zadràvanja organskog optere}enjau odnosu na sadràj nitrat jona.

Tabela 8.1.26. - Analiza sorpcionih karakteristika uzoraka povr{inskog ivodonosnog sloja

Mesto uzimanja Dubina Utro{ak KMnO4 NO3uzoraka (m) α(1/h) β α(1/h) β

Raskop R-15 0.5 - 1.5 5.0 0.22 2.5 1.95Raskop R-18 1.5 - 2.5 6.1 0.17 3.4 0.95Raskop R-16 0.5 - 1.5 5.4 0.19 2.4 1.50Vodonosni sloj kod P-14 4.0 - 5.0 1.8 2.30 1.8 4.60


292

Dijagram 8.1.1. - Promene relativnih koncentracija

Materijal povr{inskog sloja ima izrazito ujedna~ene karakteristike {topokazuju i koeficijenti filtracije. Ne{to bolji efekti sorpcije, naro~ito za nitrate, dobijenisu za materijale povr{inskog sloja iz dubljeg horizonta 1.5 do 2.5 m.

U {irem prostoru izvori{ta "Klju~" konstatovani su uslovi relativno dobreza{tite podzemnih voda od vertikalne infiltracije zaga|enja. Uslovi koji danas vladajuna ovom prostoru (retka naseljenost, slaba poljoprivredna proizvodnja u prostoruosnovnog doticanja podzemne vode) obezbe|uju relativno dobru za{titu podzemnihvoda od zaga|enja putem vertikalne infiltracije.

U ovom smislu jedini ve}i problem predstavlja radionica za popravku vozila -LJubi~evo. Od zaga|enja u ovom prostoru, do stepena koji je od interesa za kvalitetpodzemnih voda, evidentno je pove}anje sadràja nitrata kao i eventualno nafte injenih derivata iz prostora servisne stanice.

U oviru izvori{ta "Klju~" odre|ivani su parametri sorpcije nitrat jona izpovlatnog sloja. Rezultati ispitivanja pokazuju da su parametri sorpcije znatno bolji uodnosu na odgovaraju}e vrednosti na prostoru izme|u {e}erane i izvori{ta"Meminac"(tabela 8.1.27.).

Analizom podataka vi{egodi{njih osmatranja kvaliteta voda reke VelikeMorave na profilu Ljubi~evski most, konstatovane su zna~ajne koncentracije jonametala. Me|utim, imaju}i u vidu visoke efekte sorpcije ovih metala na ~esticamamaterijala vodonosnog sloja koji su dobijeni ranijim istraìvanjima, moè sekonstatovati da postoji zna~ajan stepen za{tite u pogledu prodiranja ovih tipovazaga|enja u podzemnu vodu. Imaju}i u vidu o~ekivane vrednosti koncentracija ovogtipa zaga|enja u povr{inskim vodama, u perspektivi, moè se o~ekivati da ne}e do}i dopojave ovih u vodi izvori{ta bar ne u koncentracijama koje su od interesa za kvalitetvode za pi}e.


293

Tabela 8.1.27. - Sorpcija nitrata iz povlatnog sloja na izvori{tu "Kju~" i naprostoru izme|u {e}erane i izvori{ta "Memimanac"

Mesto uzimanja Dubina NO3 stati~ki metod NO3 dinami~ki metod

uzoraka (m) α(1/h) β α(1/h) βKod B-27 0.4 - 1.0 2.8 0.55 1.4 0.40Kod B-48 0.2 - 0.8 2.1 0.90 1.3 0.75

Pra}enjem kvaliteta podzemnih voda u priobalju Velike Morave i kvalitetavode u ovom vodotoku do{lo se do zaklju~ka da limitiraju}i zaga|iva~ sa aspekta za{titepodzemnih voda predstavlja sadràj fenola u podzemnoj vodi. Ovaj tip organskogzaga|enja odabran je za analizu kod realizovanih ispitivanja u smislusamopre~i{}avaju}e mo}i izdanske sredine, pre svega zbog niske dopu{tene vrednosti uvodi za pi}e, stalne tendencije pove}anja njegove koncentracije u povr{inskim vodama,niske degradabilnosti i slabih sorpcionih karakteristika. Ispitivanja sorpcije fenola namaterijalu vodonosnog (izdanskog) sloja na lokalitetu izvori{ta "Klju~" dala suvrednosti prikazane u tabeli 8.1.28.

Tabela 8.1.28. - Sorpcija fenola na materijalu izdanskog sloja izvori{ta "Klju~"

Mesto uzimanja Dubina NO3 stati~ki metod NO3 dinami~ki metod

uzoraka (m) α(1/h) β α(1/h) βKod B-27 1.4 - 1.8 1.3 22 - -Kod B-48 1.8 - 2.9 0.9 16 1.4 20.5

Dobijene vrednosti ne obezbe|uju pre~i{}avanje infiltrirane vodefenomenom sorpcije. Iskustva na sli~nim materijalima u uslovima infiltracije upu}ujuna ~injenicu da najve}i deo fenola biva redukovan na uskom infiltracionom pojasu uzsam re~ni tok. O~ito, sorpcione karakteristike suspendovanog materijala koji se taloì usloju peska pri infiltraciji vode daje znatno ve}e efekte.

Od posebnog zna~aja su rezultati laboratorijskih opita vremena prodora teìhzaga|iva~a (nafta i njeni derivati) kroz neporeme}ene uzorke glinovite povlatnesredine sa prostora "Meminca", "Klju~a" i {e}erane. Na osnovu rezultata dobijenihistraìvnjima valja ista}i da je za debljinu od oko 5.0 - 6.0 m povr{inskih glinovitihnaslaga potrebno do 35 ~asova da prosuti naftni derivat (nafta) od povr{ine terenaprodre do izdani i zagadi podzemne vode u prostoru okruènja. Ovako brzo prodiranjenafte kroz ispitivane povlatne glinovite sredine ukazuje da su sorpciona svojstva ovihsedimenata pa i vodonosnih dosta slabo izraèna.

U okviru jedinstvene i veoma uniformne aluvijalne izdanske sredine udesnom priobalju donjeg toka Velike Morave realizovana su dva opita i matemati~kamodeliranja transporta zaga|enja i to za izvori{te "Klju~" i za izvori{te "Petka" -Kostolac.

Realizovanim opitima i matemati~kim modeliranjem dobijene su veomabliske vrednosti parametara transporta zaga|enja za obe opitne deonice uz napomenuda su uz male gradijente pri kontinualnom crpenju iz opitnog bunara dobijene relatvnovelike brzine te~enja zaga|iva~a koja se kretala oko v = 0.0013 m/s sa koeficijentimafiltracije oko K = 6.9×10-3 m/s i koeficijentima disperzije oko D = 0.0013 m2/s.


294

Kao {to se iz rezultata opita pa i matemati~kog modeliranja transportazaga|enja vidi, i to kako kroz vodonosnu (izdansku) sredinu tako i kroz povlatniglinovito-peskoviti sloj, transport zaga|iva~a je sa jasno pove}anom brzinom. Ovakvebrzine te~enja vode i zaga|iva~a omogu}ava povoljan granulometrijski sastav ivodopropusnost kako izdanske tako i nadizdanske sredine, a tako|e i smanjenikapaciteti sorpcije zaga|iva~a od obe litolo{ke sredine. Ovakve karakteristike sredina(vodonosne i povlatne) nisu povoljne za za{titu podzemnih voda od zaga|enja tipafenola.

8.1.4. Zaklju~ak u vezi mogu}ih zaga|iva~a izvori{ta Meminac" i"Klju~" - podloge za definisanje zona i mera sanitarne za{tite -

Uvod

Sprovedene analize, hidrogeolo{ke, bakteriolo{ke, hidrohemijske, ukazuju daje voda koja se isporu~uje potro{a~ima sa izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1", sanitarnoispravna i da se danas kao i ranije u pro{losti stanovni{tvo sa pomenutih aktivnihizvori{ta snabdeva vodom odli~nog kvaliteta. Da bi se ovaj trend urednog i ispravnogvodosnabdevanja odrào i zadrào, potrebno je ista}i po grupama sve mogu}ezaga|iva~e postoje}ih aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" kao i potencijalnogizvori{ta "Klju~ 2", o kojima }e se voditi ra~una kod projektovanja zona i merasanitarne za{tite. Obzirom na lokacije aktivnih izvori{ta podzemnih voda "Meminac" i"Klju~ 1" i potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2", a vode}i ra~una o karakteristikamavodonosne sredine, mogu}e izvore zaga|enja razvrstali smo u slede}e grupe i to:

− INDUSTRIJA - potencijalni izvori zaga|enja iz postoje}ih izvedenihindustrijskih pogona, direktno preko svojih otpadnih i sanitarnih voda iliindirektno preko odvoda Breànskog kanala, i naro~ito dva lokalitetavelikih stovari{ta nafte i njenih derivata,

− BRE@ANSKI KANAL - kao recipijent svih otpadnih voda gradaPoàrevca u uslovima smanjenja proticajnog profila kao posledice neodràvanja,

− SAOBRA]AJNICE - uticaj postoje}ih saobra}ajnica, dva puta ièlezni~ka pruga

− POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA - u {iroj zoni postoje}ih ipotencijalnih izvori{ta,

− STANOVNI[TVO - postoje}e divlje naselje "Meminac" bez regulisanogprikupljanja i odvo|enja otpadnih voda i

− VELIKA MORAVA kao kontura napajanja izdani aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1" i potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2"


295

Industrija

Sa nizvodne strane oba izvori{ta od Ljubi~evskog mosta do grada Poàrevcaizgra|en je ve}i broj industrijskih postrojenja i radionica ~ijim se tehnolo{kimpostupcima produkuju otpadne vode i ulja a ~ijom infiltracijom prema izdani moèuzrokovati veoma te{ka (najteà) zaga|enja podzemnih voda.

U nastavku je dat spisak svih objekata i pogona koji, u odre|enim uslovima,mogu izazvati zaga|enje voda postoje}ih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" i potencijalnogizvori{ta "Klju~ 2".

O navedenim objektima se posebno vodilo ra~una pri definisanju zonasanitarne za{tite i propisivanju mera u okviru tih zona.

Servisna radionica preduze}a "Vodoprivreda", postavljena neposrednopored Ljubi~evskog mosta, izgra|ena je za popravku kamiona (slika 8.1.19.).

Ukoliko se otpadna ulja i nafta ne sakupe u odre|ene rezervoare sa povr{inaprostora radionice pre nego se infiltriraju u podzemlje, ovo najuzvodnije opasno àri{teza zaga|enje podzemnih voda moè za kratko vreme da zagadi izdanske vode izvori{ta"Klju~ 1" kao i poroznu sredinu u zoni potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2" i za preko 15godina onemogu}i eksploataciju podzemnih voda ovih izvori{ta.

Fabrika konditorskih proizvoda "Bambi" (na slici 8.1.19. se vodi podbrojem 5) ima izgra|en sistem za pre~i{}avanje.

Zbog velikog organskog optere}enja otpadne vode neophodna jepermanentna hemiska i biolo{ka kontrola efluenta nakon tretmana na postrojenju zapre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, uodnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}eg sistema zapre~i{}avanje.

Fabrika tekstilnih proizvoda "Moravka" (na slici 8.1.19. se vodi podbrojem 6) svoje otpadne vode ispu{ta u kanalizaciju nakon obrade na ure|aju zapredtretman.

Karakteristike otpadne vode ove industrije su: suspendovane materije (otpacivlakana, prljav{tina iz transporta, ulja i sli~no), koloidne materije (sapuni i deterdèntiza pranje), rastvorene materije (neorganske soli, alkalije, kiseline, oksidaciona iredukciona sredstva) i bojene materije (disperzne i druge boje). Ure|ajem zapredtretman omogu}ava se uklanjanje suspendovanih materija i regulisanje pHvrednosti.

Fabrika ma{ina "Morava" (na slici 8.1.19.se vodi pod brojem 13) svojeotpadne vode nakon predtretmana ispu{ta u gradsku kanalizaciju.

Karakteristika otpadnih voda ove industrije je zna~ajnije u~e{}e neorganskihkomponenti obzirom na kori{}enje ve}eg broja hemikalija (HCl, NaOH, HNO3,sredstva za odma{}ivanje i drugih sredstva koja se koriste u obradi metala). Fabrikaima izgra|en ure|aj za predtretman koji se sastoji od sistema za neutralizaciju(korekcija pH). Obzirom na svoj karakter, sirovine i otpadne vode koje se nalaze ukrugu ove fabrike predstavljaju opasnost u slu~aju akcidentnog izlivanja.


296

Slik

a 8.

1.19

- In

dust

rijs

ka z

ona

u Po

àre

vcu


297

Mlekara "Mlekostig" u Poàrevcu (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 14)nema izgra|en sistem za pre~i}avanje.

Zbog odstupanja kvaliteta efluenta, u odnosu na kvalitet koji je propisan zaotpadne vode koje se upu{taju u sistem kanalizacije, neposredno ugroàvafunkcionalnost gradskog ure|aja za pre~i{}avanje otpadnih voda i time indirektnouzrokuje i lo{iji kvalitet vode u Breànskom kanalu.

Klanica MIP Poàrevac (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 15) kaosavremena industrija mesa obuhvata pogone klanice i pogone prerade mesa i drugihprodukata od mesa.

Koli~ina i sastav otpadnih voda je uslovljen radom ovih pogona i tehnolo{kihprocesa u njima. Otpadne vode sadrè u rastvoru ili u suspenziji ostatke ìve materije,te su prema tome dominantno organskog porekla. Postoje tri sistema kanalizacije:fekalna, industrijska i ki{na.

Fekalna i industrijska kanalizacija se odvode na ure|aj za predtretman(sistem za sedimentaciju) a odatle na gradski ure|aj za pre~i{}avanje otpadnih voda,dok se ki{na kanalizacija odvodi direktno u Breànski kanal.

U tabeli 8.1.2 su prikazane karakteristi~ne vrednosti nekih pokazateljakvaliteta otpadnih voda MIP-a koje se odvode na gradski ure|aj za pre~i{}avanjeotpadnih voda. Zbog velikog optere}enja otpadne vode i slabih efekata postoje}egsistema za predtretman MIP znatno oteàva rad postoje}eg gradskog ure|aja zapre~i{}avanje otpadnih voda.

Tabela 8.1.29. - Kvalitet tretirane vode postrojenja preduze}a MIP

Parametar VrednostMutno}a 100 - 2 000Boja jako obojenaMiris prisutanpH reakcija 7.5 - 7.9Amonijak 1.9 - 7.7 mg/lUtro{ak KMnO4 79.0 - 632.0 mg/l

Suvi ostatak 664 - 1 984 mg/lSuspendovane materije 120 - 2 728 mg/lBPK5 47.99 - 334.20 mg/l

Masti i ulja 24 - 34 mg/l

Dru{tveno preduze}e "Vo}eprodukt" (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem16) ima izgra|en sistem za grubo odstranjivanje mehani~kih ne~isto}a.

Otpadne vode formiraju se u procesu pranja i prerade vo}a. Osnovnooptere}enje ovih voda ~ine otpaci vo}a i povr}a, organske i neorganske kiseline, {e}er iso. Karakteristi~no je da otpadne vode iz fabrika koje se bave preradom vo}a i povr}auglavnom izazivaju optere}enja na postrojenjima za pre~i{}avanje jer ne vr{e dovoljnodobro odstranjivanje krupnih mehani~kih ne~isto}a (ostatci vo}a i povr}a nakonpranja).

Smatramo da se jednostavnim merama i sa ve}im stepenom budnosti u samojfabrici ovaj problem moè uspe{no re{iti bez zna~ajnih materijalnih ulaganja.


298

Fabrika {e}era u Poàrevcu (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 18)produkuje veliku koli~inu otpadnih voda sa veoma visokim koncentracijamasuspendovanih materija organskog i neorganskog porekla. Prose~ne karakteristikeotpadnih voda sa prose~nom potro{njom u pojedinim tehnolo{kim fazama (poprojektu), date su u tabeli 8.1.30.

Tabela 8.1.30. - Otpadne vode fabrike {e}era u Poàrevcu

Voda za transportrepe, plavljenje i

transport

Difuzione vode sapresa za

usitnjavanje

Vode odhla|enja i

kondenzacijeKoli~ina otpadnih voda(u teìnskom % repe)

800 200 20

Ukupna koli~ina suvematerije (mg/l)

10 000 5 000 100

Ukupna organskamaterija (mg/l)

2 000 3 000 50

BPK5 (mg/l) 300 3 000 20

Iz navedenih podataka vidi se da je osnovno optere}enje ovih voda u sadràjuorganske materije kako rastvorene tako i u obliku suspenzija.

Od upotrebljenih voda najve}e optere}enje nose vode posle taloènja udekanteru koje se ponovo koriste i vode sa muljnih polja. Organsko optere}enje ovihvoda iznosi oko 500 mg O2/l. U lagunama se ove vode dalje pre~i{}avaju prirodnomaeracijom.

U slu~aju procurivanja koncentrovanih otpadnih voda u podzemnu vodu,razgradnja organske materije odvija se pod drugim biohemijskim i kineti~kim uslovima(biohemijska razgradnja organske materije iz {e}erana je brz proces,- kinetika ovogprocesa definisana je konstantom brzine koja iznosi λ=0,015 l/dan. Na podru~ju{e}erane konstantovan je sadràj rastvorenog kiseonika u podzemnoj vodi kojiomogu}uje odràvanje aerobnih uslova u uslovima manjih koncentracija organskematerije koje se unose povr{inskim vodama u postoje}im uslovima poljopreivredneproizvodnje.

U slu~aju uno{enja ve}ih koli~ina organske materije vrlo brzo bi se promenilipostoje}i uslovi. Naime, sadràj kiseonika u podzemnoj vodi izdani u blizini {e}erane jereda 5-6 mg O2/l, te budu}i da se nadokna|ivanje vr{i samo infiltriranim vodama, ovajpotencijal kiseonika ne obezbe|uje mogu}nost transformacije ve}ih koli~ina zaga|enja.

Otpadne vode {e}erane predstavljaju potencijalno àri{te za zaga|enje vodeu izvori{tu "Meminac". Na sre}u, ovo obimno zaga|enje se u sada{njim uslovima neprojektuje na kvalitet vode izvori{ta zahvaljuju}i povoljnim hidrogeolo{kim odnosima,to jest ~injenici da se {e}erana nalazi nizvodno od izvori{ta {to se ti~e podzemnog tokavode.

Fabrika sto~ne hrane "Stiànka" (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 17)ima suvi proces proizvodnje.

Ipak preporu~uje se izrada povremene hemiske i biolo{ke kontrole otpadnevode iz sistema kanalizacije. Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, u odnosuna kvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistem kanalizacije,neophodno je izvr{iti izgradnju sisitema za pre~i{}avanje.


299

Preduze}a za skladi{tenje nafte i naftnih derivata, su dva od ukupno 19registrovanih industrijskih postrojenja, auto ku}a "Stig" (slika 8.1.19. redni broj 1) iJugopetrol (slika 8.1.19. redni broj 3).

Od ostalih 17 preduze}a 8 preduze}a poseduje interne rezevoare zaskladi{tenje goriva. Za ostalih 9 preduze}a nisu dobijeni podaci o postojanju rezervoaraza gorivo ali se ovaj podatak treba uzeti sa izvesnom dozom rezerve. Kako veliki brojpreduze}a poseduje svoj sopstveni vozni park (kamioni, ma{ine) to postoji mogu}nostakcidentnog izlivanja goriva ili maziva a samim tim i mogu}nost kontaminacije tla.

U tom smislu neophodna je rigorozna kontrola od strane kako samihpreduze}a tako i nadle`nih institucija, (vodoprivredni inspektorat, nadle`ni za protiv-poàrnu za{titu i sanitarni inspektorat) da vr{e redovne kontrole svih industriskihpostrojenja u indusriskoj zoni Poàrevca radi kontrole sprovo|enja propisa oskladi{tenju i kori{}enju nafte i naftnih derivata.

Posebne mere kontrole moraju se sprovesti na lokalitetu dva stovari{ta, autoku}a "Stig" (slika 8.1.19. redni broj 1) i Jugopetrol (slika 8.1.19. redni broj 3).

Breànski kanal

Industrijske otpadne vode i sanitarne otpadne vode iz Poàrevca, koje seodvode Breànskim kanalom, predstavljaju ozbiljne potencijalne zaga|iva~e podzemnihvoda. Industrijska postrojenja i Breànski kanal se nalaze na nizvodnom delu tokapodzemne vode, koja prihranjuje izvori{te, drugim re~ima potencijalni zaga|iva~i senalaze izvan depresionog levka koji obrazuju izvori{ta za snabdevanje vodom gradaPoàrevca. Imaju}i u vidu ove ~injenice moè se smatrati da se kvalitet vode izvori{tane ugroàva.

U izuzetnim slu~ajevima, industrija i Breànski kanal, mogu da do|u u obzirkao potencijalni zaga|iva~i i to u slu~aju velike su{e, kada bi do{lo do padanja nivoapodzemne vode na izvori{tu "Meminac" u odnosu na nivo podzemne vode u zoniindustrije. Tada bi do{lo do formiranja depresinog levka i eventualno bi mogla dapostoji opasnost da se izvr{i transport zaga|enja podzemnom vodom iz pravcaindustrijske zone i Breànskog kanala ka izvori{tu "Meminac".

Breànski kanal uzvodno, a naro~ito nizvodno sadrì veliki broj koliformnihklica i ogromno organsko zaga|enje. U vodi izvori{ta u toku 5 godina pra}enja kvalitetavode ni u jednom slu~aju nije izolovana koliformna klica, indikator fekalnog zaga|enjaa nije do{lo ni do porasta utro{ka kalijum permanganata kao indirektnog dokazaorganskog zaga|enja.

Ipak, uloga Breànskog kanala kao recipijenta svih otpadnih voda gradaPoàrevca je bitno ugroèna zbog istaloàvanja odnosno velike koli~ine nanosa na dnukanala. Nanos koji je organskog porekla a poti~e iz otpadnih, kanalizacionih, voda kojese ulivaju u Breànski kanal kao recipijent i nanos koji je neorganskog porekla nastaoerozijom okolnog tla smanjuju proticajni profil i oteàvaju odvo|enje vode iz ovogkanala u Veliku Moravu. Ozbiljnu opasnost predstavlja mogu}e izlivanje vode ovogkanala iz zasutog korita i zaga|enje povr{inskih a zatim i dubljih slojeva tla. Iz ovihzona je mogu}e da zaga|enje, u odre|enim uslovima, ugrozi i izvori{te "Meminac".


300

Saobra}ajnice

Pored navedenih mogu}ih zaga|iva~a u uìm i ne{to {irim prostorimavodozahvatnih sistema, u neposrednom njihovom okruènju postoje povoljni uslovi zaiznenadno (indirektno) prosipanje zaga|iva~a (nafte i njenih derivata pa i drugihopasnih materija) u slu~aju prevrtanja prevoznih sredstava pa bilo to nasaobra}ajnicama; Ljubi~evo - Poàrevac, novom kru`nom putu za Petrovac (put br. M-24) ili pak, na èlezni~koj pruzi Poàrevac - Mala Krsna. Sve ove saobra}ajnice prolazepored izvori{ta (vodozahvatnih sistema, sa uzvodne njihove strane popre~no na tokpodzemne vode) ili pak paralelno toku podzemnih voda. Opasnost po zaga|enjeaktivnih izvori{ta vodosnabdevanja "Meminac" i "Klju~ 1" i potencijalnog izvori{ta"Klju~ 2" predstavlja i spiranje soli sa povr{ina kolovoza koja se u velikim koli~inamaposipa na puteve tokom zimskih meseci.

Poljoprivredna aktivnost

Sprovedenim analizama je ustanovljeno da je uzro~nik porasta sadràjanitrata u vodi izvori{ta "Meminac" u stvari nercionalna primena naro~ito azotnih|ubriva na poljoprivrednim povr{inama u {iroj zoni napajanja. Merama u okvirupojedinih zona sanitarne za{tite treba propisati na~in kori{}enja agrotehni~kih mera upoljoprivredi kao i mere kontrole i pra}enja koje }e omogu}iti bezbednostvodosnabdevanja uz o~uvanje visokih poljoprivrednih prinosa.

Stanovni{tvo

Iako neplanski izgra|eno, naselje "Meminac" svojom blizinom i tendencijomdaljeg {irenja predstavlja neposrednu opasnost po zaga|enje izvori{ta "Meminac".Nepostojanje kanalizacionog sistema za prikupljanje i odvo|enje otpadnih voda iz ovezone direktno ugroàva bakteriolo{ku ispravnost vode sa ovog izvori{ta zbogmogu}nosti {irenja zaga|enja iz septi~kih jama.

Velika Morava

Reka Velika Morava predstavlja konturu napajanja aktivnih izvori{tavodosnabdevanja "Meminac" i "Klju~ 1" kao i potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2". U tomsmislu je kvalitet vode ovog vodotoka od izuzetnog zna~aja jer je to sirovina koja seprolaskom kroz zrnastu poroznu sredinu izdani izvori{ta pre~i{}ava a zatimvodozahvatnim objektima aktivnih izvori{ta zahvata i isporu~uje potro{a~ima uPoàrevcu.


301

Zaklju~ak u vezi mogu}ih zaga|iva~a izvori{ta "Meminac" i "Klju~"

Kod projektovanja zona sanitarne za{tite vodi}e se ra~una o respektovanjupropisa koji se odnose na zahtevane uslove po zonama sanitarne za{tite:

− INDUSTRIJA - potencijalni izvori zaga|enja iz postoje}ih izvedenihindustrijskih pogona, direktno preko svojih otpadnih i sanitarnih voda iliindirektno preko odvoda Breànskog kanala, i naro~ito dva lokalitetavelikih stovari{ta nafte i njenih derivata,

ZAHTEV DA SE SVI IZGRA\ENI URE\AJI ZAPREÎ[]AVANJE DOVEDU U ISPRAVNO I FUNKCIONALNOSTANJE KOJE ]E OBEZBEDITI ZAHTEVANI STEPENPREÎ[]AVANJA, IZGRADNJA URE\AJA ZA PREÎ[]AVANJEILI PREDTRETMAN U POGONIMA GDE JO[ NISU IZVEDENI AGDE TO KVALITET OTPADNIH VODA NALA@E I IZGRADNJAOBJEKATA ZA KONTROLU I PRA]ENJE EVENTUALNOG[IRENJA ZAGA\ENJA IZ OBJEKATA ZA SME[TAJ OPASNIHSIROVINA - MATERIJA.

− BRE@ANSKI KANAL - kao recipijent svih otpadnih voda gradaPoàrevca u uslovima smanjenja proticajnog profila kao posledice neodràvanja,

ZAHTEV DA SE OBAVLJA KONTINUALNO Î[]ENJE KOJE ]EGARANTOVATI BESPREKORNO FUNKCIONISANJE KANALA IISKLJUÎTI SVAKU MOGU]NOST PRELIVANJA OTPADNIHVODA IZ KANALA U OKOLNI TEREN.

− SAOBRA]AJNICE - uticaj postoje}ih saobra}ajnica; dva puta ièlezni~ka pruga,

ZAHTEV DA SE PROPI[E SMANJENJE BRZINE KRETANJAVOZILA, IZGRADI ZA[TITNI ZELENI POJAS OKOSAOBRA]AJNICA I SISTEM ZA ODVO\ENJE KI[NIH VODAVAN U@E ZONE ZA[TITE.

− POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA - u {iroj zoni postoje}ih ipotencijalnih izvori{ta,ZAHTEV ZA PROPISIVANJE MERA RACIONALNE IKONTROLISANE PRIMENE VE[TA^KOG \UBRIVA

- STANOVNI[TVO - postoje}e divlje naselje "Meminac" bez regulisanogprikupljanja i odvo|enja otpadnih voda,

ZAHTEV ZA IZRADU KANALIZACIONOG SISTEMA IREGULISANOG ODVO\ENJA OTPADNIH VODA IZ ZONEDIVLJEG NASELJA "MEMINAC".


302

− VELIKA MORAVA kao kontura napajanja izdani aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1" i potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2"

ZAHTEV ZA NASTAVAK PRA]ENJA KVALITETA VODEVELIKE MORAVE SA REGISTROVANJEM EVENTUALNOGTALASA ZAGA\ENJA SPREGNUTO SA PROPISIVANJEM RADAAKTIVNIH IZVORI[TA U NOVONASTALIM USLOVIMA.

8.1.5. Tehni~ko re{enje zona sanitarne za{tite

Definisanje zona i mera sanitarne za{tite i na~ina pona{anja u okviru istihuvedeno je u skladu sa vaè}im Zakonom o vodama (Sl. glasnik Republike Srbije br.46/91), zatim Pravilnikom o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarneza{tite objekata za snabdevanje vode za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), Pravilnikao uslovima koje mora da ispunjava voda za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 26/77),Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti voda za pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87), Pravilnikomo opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode (Sl. list SFRJ br. 3/66) i drugimvaè}im normativima o sanitarno-higijenskim uslovima za izvori{te vode za pi}e.

Zone sanitarne za{tite

Imaju}i u vidu hidrogeolo{ko-hidrodinami~ke i hidrolo{ke kao i druge usloveokruènja izvori{ta "Meminac" i "Klju~", za za{titu vode za pi}e u okviru ovih izvori{taod slu~ajnih, incidentnih ili namernih zaga|enja, a prema ^lanu 2. Pravilnika o na~inuodre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanjevodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78) odredili smo zone i pojaseve za{tite:

− zona neposredne za{tite (zona strogog reìma)− uà zona za{tite (zona ograni~enja)− {ira zona za{tite (zona nadzora)− pojas za{tite

Zona neposredne za{tite odre|uje se oko vodozahvatnog sistema izvori{ta(kompletna crpna stanica sa svim instalacijama), obezbe|uje se ogra|ivanjem (i dalje sepod izvori{tem "Klju~" podrazumeva aktivno izvori{te "Klju~ 1" i potencijalno izvori{te"Klju~ 2").

U ovoj zoni dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu koja supod zdravstvenim nadzorom. Organizacija koja upravlja i koristi objekte zavodosnabdevanje moè izuzetno dozvoliti pristup licima koja se u okviru stru~nogusavr{avanja upoznaju sa radom vodovoda i o istom vodi evidenciju. Dakle, u ovoj zonipotrebno je obezbediti stalnu kontrolu ulaska i kretanja za sva lica.

Zona neposredne za{tite moè se koristiti samo kao senokos ali bez upotrebe|ubriva, pesticida i herbicida ~ija upotreba moè zagaditi vodu.

Uà zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta prema ^lanu 4. i 6. napredpomenutog Pravilnika i nju ~ini povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom. U okviruprostora ove zone ne dozvoljava se izgradnja objekata, postavljanje ure|aja i vr{enjeradnji, koje mogu na bilo koji na~in da zagade vodu i mora biti vidno ozna~ena.


303

Povr{ina uè zone za{tite mora biti tolika da obezbe|uje za{titu vode odmikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|ivanja. Neogra|enozemlji{te ove zone koristi se u poljoprivredne svrhe uz pra}enje kvaliteta vode uosmatra~koj mreì, za ove svrhe projektovanoj-izgra|enoj.

[ira zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta i obuhvata teritoriju ili deoteritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritoriju koja sluì za napajanje (hranjenje)vodom. Prema ^lanu 7. ranije pomenutog Pravilnika u ovoj zoni za{tite zabranjena jeizgradnja industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materijemogu zagaditi vodu u izvori{tu, osim objekata od posebnog zna~aja za za{titu zemlje.

Pojas za{tite uspostavlja se oko glavnih cevovoda ~ija {irina sa svake stranecevovoda iznosi najmanje 2.5 m. U ovom pojasu nije dozvoljena izgradnja objekata,postavljanje ure|aja i vr{enje radnji koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu iliugroziti stabilnost cevovoda.

Zona neposredne sanitarne za{tite

U oba aktivna izvori{ta ("Meminac" i "Klju~ 1") prostori neposredne za{tite(zone strogog reìma) su uspostavljene i ogra|ene pre otvaranja izvori{ta.

Izvori{tu "Meminac" priklju~en je eksploatacioni bunar B-9 ali zbog njegovenaknadne izgradnje i opremanja nije ogra|en i nema neposrednu zonu za{tite.Obzirom na malu udaljenost od postoje}ih objekata i ograde izvori{ta "Meminac",najracionalnije je da se pomeranjem ograde oko vodozahvatnog sistema obuhvati ieksploatacioni bunar B-9. Povr{ina koja bi se zahvatila ogra|ivanje bunara B-9 iznosioko 67 ari. (slika 8.1.13.)

Ograda za izvori{te "Meminac" sa severoisto~ne strane nije postavljena (jo{pri njenoj izgradnji) na neophodnoj udaljenosti od vodozahvatnih objekata - bunara.Imaju}i u vidu pove}anu vodopropusnost povlatnih naslaga u ovom delu izvori{ta uzrelativno malu debljinu, kao i neposrednu blizinu ve} izgra|enih stambenih objekatabez kanalizacije, neophodno je u ovom delu ogradu izvori{ta pomeriti prema istoku zaudaljenje od bunara B-1 na 50 m. Pro{irenje povr{ine ovog dela neposredne zonesanitarne za{tite je oko 60 ari. (slika 8.1.13.)

Ograda oko ovih bunara treba da bude jedinstvena sa ve} formiranom zaizvori{te "Meminac" i da bude indenti~nih karakteristika. Ukupna povr{ina pro{irenjaneposredne zone sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" je oko 1.3 ha.

Ovim pro{irenjem postoje}e neposredne zone sanitarne za{tite omogu}ava seeventualna promena mikrolokacije bunara u sklopu mera rekonstrukcije.

Ukupna povr{ina zone neposredne sanitarne za{tite oko izvori{ta "Meminac"iznosi oko 10.0 ha (slika 8.1.13.) a oko izvori{ta "Klju~" oko 39.0 ha (slika 8.1.16.).


304

Slik

a 8.

1.20

- Z

ona

nepo

sred

ne z

a{tit

e i u

à z

ona

sani

tarn

e za

{tite

izvo

ri{t

a "M

emin

ac" i

"Klju

~ 1"


305

Slik

a 8.

1.21

- Z

ona

nepo

sred

ne z

a{tit

e, u

à z

ona

sani

tarn

e za

{tite

i {i

ra z

ona

sani

tarn

e za

{tite

iz

vori

{ta

"Mem

inac

" i "K

lju~

1"


306

Neposredna zona sanitarne za{tite potencijalnog izvori{ta "Klju~" 2" }e bitiformirana (ogra|ena) po izgradnji ovog izvori{ta. Ograda treba bude na 50 modstojanja oko bunara. Povr{ina ove zone bi iznosila oko 5.0 ha (slike 8.1.20. i 8.1.21.).

Hidrogeolo{ke karakteristike povlatnih glinovitih i izdanskih {ljunkovitihnaslaga uslovili su da prostor neposredne sanitarne za{tite za oba aktivna izvori{ta budene{to ve}i. U zoni strogog reìma nije dozvoljeno gajenje bilo kakvih povrtarskihkultura odnosno kultura uz upotrebu |ubriva; u zoni neposredne za{tite treba zasadititravu.

Odvo|enje otpadnih voda iz ove zone mora biti re{eno na odgovaraju}i na~inodnosno ove vode se moraju odvesti van ograde ove zone.

[ahte bunara i drugi ukopani prostori u okviru vodozahvatnog sistemamoraju biti suvi i ~isti.


Ove zone za{tite aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~" predstavljaju zone uokviru oblasti napajanja izvori{ta, u kojoj su podzemne vode pod direktnim uticajemrada vodozahvatnih sistema. Zahvataju prostor strujnog polja podzemnih voda premavodozahvatnim sistemima, sa pove}anim gradijentima strujnog polja i pove}animfiltracionim brzinama {to posebno pove}ava osetljivost na ubrzanje transportazaga|iva~a kroz ovaj izdanski prostor i na taj na~in smanjuje vreme a time i mogu}nostipreduzimanja racionalnih mera za spre~avanje zaga|enja podzemnih voda u izvori{tu,posebno u slu~ajevima indirektnih zaga|enja (slu~ajnih ili namernih).

Granice ove zone odre|ene su na osnovu rezultata hidrogeolo{ko-hidrodinami~kih ispitivanja, matemati~kog modeliranja transporta zaga|enja i posebnopreko analiza rezultata vi{egodi{nje eksploatacije u oba izvori{ta. Granice uè zone kaoi ostalih zona za{tite izvori{ta "Meminac" i "Klju~" prikazani su na topografskoj kartirazmere 1 : 10 000, na slici 8.1.20..

Uà zona sanitarne za{tite je definisana kao jedinstvena za oba aktivnaizvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1".

Kriterijum pri definisanju granice uè zone sanitarne za{tite prema severu,odnosno severozapadu (to jest nizvodno od oba izvori{ta u odnosu na tok podzemnihvoda) je obuhvatanje depresionog levka vodozahvatnih sistema. Time je onemogu}enotransportovanje zaga|enja sa ove, nizvodne, strane ka izvori{tima. Granica uè zonesanitarne za{tite prolazi trasom od Velike Morave pa sve do [e}erane severnomstranom pruge Mala Krsna - Poàrevac na odstojanju od 150 do 200 m od trase pruge, ito izme|u brojnih industrijskih objekata i vodozahvatnih sistema. Ova grani~na linija jena malom odstojanju od neposrednih zona sanitarne za{tite (na 300 m od ograde"Klju~a 1" i na 400 m od ograde oko "Meminca").

Izuzetno povoljnu okolnost ~ini ~injenica da linija uè zone za{tite sa ovestrane (ka industrijskim objektima) prolazi tako da u ovu zonu nisu uklju~eni postoje}iindustrijski objekti. U slu~aju da je ova granica bila pomerena dalje prema severu iseverozapadu i u uù zonu uklju~ila neke od postoje}ih industrijskih objekata onda bipritisak na nepopunjene prostore bio izuzetno veliki odnosno postojala bi stalnatendencija {irenja objekata industrijske zone sve do neposredne zone sanitarne za{tite.înjenica da granica uè zone za{tite prolazi tako da se u ovoj zoni ne nalazeindustrijski objekti spre~eno je da se industrija {iri ka vodozahvatima i omogu}enopostavljanje o{trijih mera za{tite unutar uè zone i strogih zahteva pra}enja kvalitetapodzemnih voda koje bi mogle dolaziti iz prostora industrijske zone prema izvori{tima.


307

Kriterijum pri postavljanju granice uè zone prema istoku i jugu to jestuzvodno u odnosu na tok podzemnih voda ka izvori{tima je definisan na osnovunajstroèg uslova koji obezbe|uje za{titu od prodora bakteriolo{kog zaga|enja (tabela8.1.31., uslov 11.). Usvojeno vreme zadràvanja od 180 dana potrebno za izumiranjemikroorganizama u uslovima pribli`ne brzine toka podzemne vode od oko 2.0 m/dan seostvaruje na duìni toka od oko 360 m. Udaljenje granice uè zone sanitarne za{tite odizvori{ta, uzvodno u odnosu na tok podzemne vode, odabrano je, vode}i ra~una o brzinii pravcu strujanja podzemnih voda, tako da pruà sigurnu za{titu ~ak i po ovomnajstroèm kriterijumu.

Granica uè zone sanitarne za{tite sa ove strane je postavljena pribli`no poodgovaraju}oj trasi u odnosu na brzinu i pravac strujanja podzemnih voda premavodozahvatnim sistemima kako je prikazano na slikama 8.1.20. i 8.1.21..

Sa zapadne strane, ka Velikoj Moravi, granica uè zone sanitarne za{tite jedu` ovog vodotoka. Povr{ina ovako definisane uè zone sanitarne za{tite iznosi oko 645ha.

Uà zona sanitarne za{tite oko potencijalnog izvori{ta vodosnabdevanja"Klju~ 2", je tako|e predvi|ena kao jedinstvena sa uòm zonom aktivnih izvori{ta. Ovopro{irenje uè zone za potrebe sanitarne za{tite potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2" iznosipovr{inski oko 200 ha a definisano je prema istim kriterijumima kao i za aktivnaizvori{ta. Ovom zonom bi bila obuhva}ena povr{ina {irine oko 1 200 m paralelno tokuVelike Morave na potezu oko 1 500 m nizvodno od Ljubi~evskog mosta. (slike 8.1.20. i8.1.21.)

Osim poljskih puteva kojima je danas premreèn kako uì tako i {iri prostorizvori{ta, posebno je opasno graditi puteve vi{eg reda u ovom prostoru. Na ve}izgra|enim putevima, od kojih pre svega na delu novog kru`nog puta (M-24) od ErgeleLjubi~evo do ìvinarske farme (slika 8.1.17.) treba propisati mere koje }e pruàtibezbednost u slu~aju incidentnog zaga|enja.

I pored ~injenice da je debljina povlatnog ("za{titnog") sloja prili~na-naj~e{}epreko 4 m (izvori{te "Meminac") i ne{to iznad 2 m (za izvori{ta "Klju~ 1" i "Klju~ 2",pove}ana vodopropusnost ovih tvorevina (lesoidne peskovite gline), name}e potrebupreduzimanja niza sanacionih i preventivnih mera u okviru utvr|enih granica uè zoneza{tite izvori{ta.


308

Tabela 8.1.31. - Kriterijumi za postavljanje granice uè zone sanitarne za{tite

Broj Zemlja - autor Uslovi kod postavljanjakriterijuma

Duìna Vreme Napomena

1. SSSR Duìna dovoljna za za{tituod patogenih bakterija

20 - 60 m

2. S. I. êrkinskijE. L. Minkin

Samopre~i{}avanje krozporoznu sredinu

100 dana

3. Khirpicimo~ov Duìna registrovanjabakteri-olo{kih i hemijskihindikatora

22 - 29 m63 - 70 m

Bakteriolo{kiHemijskiindikatori

4. L.Huisman Ve{ta~ko prihranjivanje,peskovite sredine

30 dana

5. Moghlievski Na osnovu eksperimenta 30 - 50 m6. [vedska Uba~eno 500 - 800 klica po

cm3

Na duìni l nisuregistrovane

200 m

7. Nema~ka Voda postaje sterilna naduìni l

20 m 45 dana vinf=0.0188

m/h

8.R. G. ButlerG. T. Orlob

Ph. McGauheyDaljina prodora bakterija 67.5 m

9. Br. Krome Daljina stizanja kolibakterija

30 m Peskoviti{ljunak od0.2 do 0.3mm

10.D. GeorgieskuGh. Brandu{

M. BakoveanuI. Barbu

Vek trajanja bakterija uuslovima podzemnih voda

30 - 50dana

Na osnovuiskustvaieksperimentalnih radova

11. H.J.Fournelie Vreme preìvljavanjabakterija i virusa u tlu

180 dana U sterilnomtlu


Definisanje i odràvanje {ire zone za{tite izvori{ta ima za cilj da za{titi vode uizvori{tima od raznih vrsta zaga|enja u duèm vremenskom periodu. Prema Pravilnikuo na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata zasnabdevanje vodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), {ira zona sanitarne za{titetreba da obuhvata "teritoriju ili deo teritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritorijukoja sluì za napajanje (hranjenje) vodom".

Veli~ina i granice ove zone projektovane su na osnovu ranije realizovanihmatemati~kih modela strujanja podzemnih voda i transporta zaga|enja podzemnihvoda kao i konkretnih rezultata merenja nivoa podzemnih voda pre otvaranja izvori{ta inakon vi{egodi{nje eksploatacije vode ("Meminca" sa koli~inom od 120-200 l/s i "Klju~a1" sa oko 200 l/s).


309

[irom zonom sanitarne za{tite obuhva}ena je cela {irina aluvijalne izdanidesne doline reke Velike Morave i to od Poàreva~ke grede koja je vododelnica igeolo{ka granica na isto~noj strani do vodotoka Velike Morave kao konture napajanja igranice sa zapadne strane.

Sa severne strane, granica {ire zone obuhvata celokupnu industrijsku zonugrada Poàrevca sve do Breànskog kanala, zatim naselje Ljubi~evo i poljoprivrednodobro "Ergele" Ljubi~evo i izlazi na vodotok Velike Morave oko 2.5 km nizvodno odLjubi~evskog mosta.

Sa ju`ne strane je granica {ire zone sanitarne za{tite usvojena uslovno na oko5 km uzvodno od izvori{ta "Klju~ 1".

[ira zona za{tite zahvata povr{inu od oko 50 km2 i prikazana je na slici 8.1.21.

Pojas sanitarne za{tite

Oko cevovoda kojim se od crpnih stanica izvori{ta voda potiskuje dorezervoara mora biti uspostavljen pojas za{tite. Njegova minimalna {irina po Pravilnikuje 2.50 m sa svake strane.

U okviru ovog pojasa zabranjena je svaka izgradnja objekata, kao ipostavljanje ure|aja i vr{enje radnji koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu ucevovodu ili ugroziti mehani~ki sam cevovod.

Pojas za{tite oko magistralnih cevovoda koji povezuju izvori{ta "Meminac" i"Klju~ 1" sa potro{a~ima u Poàrevcu je prikazan na slici 8.1.20.

Mere sanitarne za{tite

Respektuju}i propise koji se odnose na zahtevane uslove u pojedinimzonama sanitarne za{tite a u skladu sa zaklju~cima u vezi mogu}ih zaga|iva~a izvori{ta"Meminac i "Klju~", u nastavku su propisane mere i radovi koji se imaju sprovesti udefinisanim zonama sanitarne za{tite. Mere su propisane kao sanacione, sa ulogom dase otklone postoje}a àri{ta zaga|enja i preventivne sa ciljem da se u budu}em perioduostvare sanitarno i tehni~ki bezbedni uslovi vodosnabdevanja grada Poàrevca. Unastavku je dat detaljan program postavljanja osmatra~ke mreè za pra}enje kvalitetapodzemnih i povr{inskih voda {to je od vitalnog zna~aja za dalje pouzdanofunkcionisanje sistema vodosnabdevanja.

Sanacione mere

Sanacione mere podrazumevaju otklanjanje postoje}ih àri{ta zaga|enjapodzemnih voda u prostoru zona za{tite. Naàlost danas su periferni delovi naro~itouè zone za oba aktivna izvori{ta toliko ispunjena brojnim àri{tima, da njihovopouzdano otklanjanje zahteva obimne radove i ulaganja ali je to u svakom slu~ajupovoljnije nego ugroàvanje kvaliteta postoje}ih izvori{ta i eventualnu preorjentacijuna druge izvore vodosnabdevanja. U glavi 7. ovog projekta su razvrstani po grupama inabrojani svi mogu}i zaga|iva~i aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" i potencijalnogizvori{ta "Klju~ 2" a u nastavku su detaljno navedene sanacione mere koje jeneophodno sprovesti u cilju otklanjanja postoje}ih àri{ta zaga|enja i o~uvanjasanitarno ispravnog i bezbednog vodosnabdevanja u budu}em periodu.


310

Sanacione mere u sklopu uè zoneU sklopu uè zone sanitarne za{tite je potrebno sprovesti detaljnu

prospekciju terena u cilju registrovanja i otklanjanja slede}ih pojava:

− iskopa i odvoènja povlatnog sloja zemlje,− divljih deponija otpadaka i jalovine (potez izme|u èlezni~ke pruge i puta

Ljubi~evo - Poàrevac severno od izvori{ta "Meminac").

Ove pojave treba sanirati, to jest iskope zatrpati a otpad i jalovinu sanepropisnih deponija odvesti na za to predvi|enu lokaciju gradske deponije.

Od izuzetnog je zna~aja da se divlje naselje "Meminac ", ~iji se deo nalazi uuòj zoni sanitarne za{tite {to pre kanali{e, to jest da se odmah pristupi izradi sistemaza organizovano prikupljanje i odvo|enjeotpadnih voda iz ove zone.

Mere koje se odnose na postoje}e saobra}ajnice i poljoprivrednu proizvodnjuu uòj zoni sanitarne za{tite }e biti obra|ene u okviru preventivnih mera.

Sanacione mere u sklopu {ire zoneKao {to je ve} istaknuto, u {iroj zoni sanitarne za{tite, sa nizvodne strane oba

izvori{ta, od Ljubi~evskog mosta do grada Poàrevca izgra|en je ve}i broj industrijskihpostrojenja i radionica ~ijim se tehnolo{kim postupcima produkuju otpadne vode i uljaa ~ijom se infiltracijom prema izdani mogu izazvati veoma te{ka (najteà) zaga|enjapodzemnih voda. U nastavku su navedene mere i aktivnosti koje je neophodnopreduzeti u cilju spre~avanja zaga|enja tla i vode u podzemlju a sve u sklopupridràvanja i sprovo|enja Zakona o vodama i to:

1. Pre~i{}avanje svih industrijskih voda, i racionalno drànje sirovina sapotrebnim stepenom sigurnosti a u skladu sa propisima o skladi{tenju ikori{}enju zapaljivih i opasnih sadràja.

2. Kontinualno ~i{}enje i odràvanje Breànskog kanala.

Komentar pojedina~nih industrijskih i drugih proizvodnih objekata u {irojzoni sanitarne za{tite je slede}i:

− Neposredno pored Ljubi~evskog mosta izgra|ena je servisna radionica zapopravku kamiona. Ukoliko se otpadna ulja i nafta ne sakupe u odre|enerezervoare sa povr{ina prostora radionice pre nego se infiltriraju upodzemlje, ovo najuzvodnije opasno àri{te za zaga|enje podzemnih vodamoè za kratko vreme da zagadi izdanske vode izvori{ta "Klju~ 1" kao iporoznu sredinu u zoni potencijalnog izvori{ta "Klju~ 2" i za preko 15godina onemogu}i eksploataciju podzemnih voda ovih izvori{ta. Potrebnoje izvesti objekte osmatra~ke mreè i pratiti eventualno {irenje zaga|enjaiz pravca ovog objekta.

− Klanica MIP (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 15) ima izgra|en sistemza pre~i}avanje (sistem za sedimentaciju). Zbog velikog optere}enjaotpadne vode neophodna je permanentna hemiska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|edo odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu nakvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}eg sistemaza pre~i{}avanje. Mesna industrija Poàrevca nije u prostoru uè zone


311

sanitarne za{tite izvori{ta "Meminac" zbog ~injenice da se neposrednoispred ove industrije a u smeru izvori{ta "Meminac" nalazi izvori{te MIP-a(jedan bunar) kojim se zahvataju zna~ajne koli~ine (preko 60 l/s)podzemne vode. Prema tome, industrija MIP-a je u zoni neposredneza{tite sopstvenog izvori{ta i svi ostali industrijski pogoni od MIP-a dograda Poàrevca, sa iste strane puta Ljubi~evo-Poàrevac su pod uticajemizvori{ta MIP-a odnosno uòj zoni za{tite ovog izvori{ta. Treba voditira~una o razvojnim planovima MIP-a i ne dozvoliti zatvaranje ovogbunara.

− Fabrika konditorskih proizvoda "Bambi" (na slici 8.1.19. se vodi podbrojem 5) ima izgra|en sistem za pre~i}avanje. Zbog velikog organskogoptere}enja otpadne vode neophodna je permanentna hemiska i biolo{kakontrola efluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje.Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, uodnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju usistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}egsistema za pre~i{}avanje.

− Fabrika tekstilnih proizvoda "Moravka" (na slici 8.1.19. se vodi podbrojem 6) ima izgra|en sistem za pre~i}avanje. Zbog velikog optere}enjaotpadne vode neophodna je permanentna hemiska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|edo odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu nakvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}eg sistemaza pre~i{}avanje.

− Fabrika ma{ina "Morava" (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 13) imaizgra|en sistem za pre~i}avanje koji se sastoji od sisitema za neutralizaciju(korekcija pH). Neophodna je permanentna hemiska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje (sistem zaneutralizaciju). Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakonpre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode kojese upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje idoradu postoje}eg sistema za pre~i{}avanje.

− Mlekara Poàrevac (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 14) nema izgra|ensistem za pre~i{}avanje. Zbog odstupanja kvaliteta efluenta, u odnosu nakvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izraditi sistem za pre~i{}avanje.

− Dru{tveno preduze}e "Vo}eprodukt" (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem16) ima izgra|en sistem za grubo odstranjivanje mehani~kih ne~isto}a.Zbog velikog optere}enja otpadne vode neophodna je permanentnahemiska i biolo{ka kontrola efluenta nakon tretmana na postrojenju zapre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakonpre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode kojese upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje idoradu postoje}eg sistema za pre~i{}avanje. Napominjemo da jeprojektantima dobro poznat problem sli~ne fabrike u Kikindi "Prima".Karakteristi~no je da otpadne vode iz fabrika koje se bave preradom vo}ai povr}a uglavnom izazivaju optere}enja na postrojenjima za pre~i{}avanje


312

jer ne vr{e dovoljno dobro odstranjivanje krupnih mehani~kih ne~isto}a(ostatci vo}a i povr}a nakon pranja). Smatramo da se jednostavnimmerama i sa ve}im stepenom budnosti u samoj fabrici ovaj problem moèuspe{no re{iti bez zna~ajnih materijalnih ulaganja.

− [e}erana ima izgra|en sistem za pre~i{}avanje (na slici 8.1.19. se vodi podbrojem 18). [e}erana ne ugroàva izvori{te "Meminac", ali ugroàvakvalitet podzemne vode na lokaciji na kojoj se nalazi te je izuzetnopreporu~ljivo da se dovr{i postoje}i sistem za pre~i{}avanje i ostvaripotreban stepen za{tite podzemnih voda. Na sre}u ovo obimno zaga|enjese ne projektuje na kvalitet vode izvori{ta zahvaljuju}i povoljnimhidrogeolo{kim odnosima, to jest ~injenici da se {e}erana nalazi nizvodnood izvori{ta {to se ti~e podzemnog toka vode. Zbog velikog optere}enjaotpadne vode neophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|edo odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu nakvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje (zavr{etak) postoje}egsistema za pre~i{}avanje.

− Fabrika sto~ne hrane "Stiànka" (na slici 8.1.19. se vodi pod brojem 17)ima suvi proces proizvodnje. Ipak se preporu~uju povremene hemiske ibiolo{ke kontrole otpadne vode iz sistema kanalizacije. Ukoliko do|e doodstupanja kvaliteta efluenta, u odnosu na kvalitet koji je propisan zaotpadne vode koje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{itiizgradnju sisitema za pre~i{}avanje.

− Od 19 registrovanih industriskih postrojenja dva preduze}a se isklju~ivobave skladi{tenjem nafte i naftinih derivata i to: auto ku}a "Stig" (slika8.1.19. redni broj 1) i Jugopetrol (slika 8.1.19. redni broj 3) u kojima sepropisuju posebne mere kontrole. Na lokalitetu ovih stovari{ta mora sesprovoditi redovna kontrola uzoraka vode iz pijezometara (prilikomrekonstrukcije skladi{ta Jugopetrola izgra|ena su tri kontrolnapijezometra dok za stovari{te auto ku}e "Stig" i ako je predvi|enaizgradnja pet kontrolnih pijezometara nije ura|en ni jedan). Nneophodnoje raditi po programu za namenske analize od broja 1 do 19 osim 10, 11,12, 13 i 19 koji se ne moraju raditi zbog specifi~nosti zaga|iva~a. Oveanalize, ukupno 14 analiza, treba uraditi 4 puta u toku godine odnosno nasvaka tri meseca.

− Breànski kanal je potrebno o~istiti od postoje}eg istaloènog nanosakojim je smanjen hidrauli~ki profil i onemogu}eno ispravno oticanjeotpadnih voda koje se ispu{taju u ovaj kanal. Potrebno je stalno pra}enjeuslova oticanja u ovom kanalu i njegovo redovno (kontinualno)odràvanje.


313

Preventivne mere

Obzirom da se izloèna (prihva}ena) koncepcija za{tite i odbrane izvori{ta nezasniva na skupim strukturnim merama, to je onda od posebnog zna~aja preduzimanjesveobuhvatnih, adekvatnih preventivnih mera za{tite podzemnih voda.

Neophono je s tim u vezi preduzeti slede}e mere na teritoriji uè zone za{tite:

− Zabraniti gra|enje svih novih objekata bilo industrijskog, stambenog ilisaobra}ajnog karaktera,

− Zabraniti skladi{tenje ~vrstih otpadaka i jalovine i stalno sprovoditikontrolu i sanaciju ovih pojava,

− Zabraniti skladi{tenje svih vrsta te~nih goriva i maziva, otrova i drugih{tetnih materija koje mogu zagaditi podzemne vode,

− Zabraniti sahranjivanje,− Zabraniti zakopavanje uginulih ìvotinja,− Zabraniti sva bu{enja aluvijona u uòj zoni za{tite, izuzev onih koja se

vr{e za potrebe aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" ili potencijalnogizvori{ta "Klju~ 2",

− Zabraniti ispu{tanje i prosipanje materija koje su po svom sastavu opasnei {tetne za podzemne vode,

− Zabraniti skladi{tenje {ljunka i peska, kao i kopanje i odvoènjepovlatnog sloja kao i zamenu {ljunkovitih i peskovitih slojeva zemljom ilidrugim materijalima,

− Zabraniti servisiranje motornih vozila i ma{ina sa pogonom na naftu inaftne derivate,

− Na saobra}ajnicama koje prolaze kroz uù zonu sanitarne za{tite i to namagistralnom putu M-24 (obilaznica), putu Ljubi~evski Most - Poàrevaci èlezni~koj pruzi Mala Krsna - Poàrevac propisuju se posebne mere ito:

1. Ograni~enje brzine kretanja vozila na 40 km/h postavljanjem propisnihsaobra}ajnih znakova na odgovaraju}im mestima ulaska saobra}ajnicau uù zonu sanitarne za{tite,

2. Zabrana prevoza opasnih te~nih materija, koje mogu da setransportuju zaobilaznim putem do mesta opredeljenja,

3. Postavljanje ja~ih za{titnika pored trase puta radi spre~avanjaprevrtanja vozila van kolovoza i obezbe|enje postoje}e èlezni~kepruge na potezu njenog pruànja kroz za{titnu zonu izvori{ta odmogu}ih incidentnih situacija pri prevozu nafte i naftnih derivata kao idrugih opasnih i {tetnih materija

4. Izrada ki{ne kanalizacije u bankini puta (rigole) kojima }e se sveocedne vode od padavina sa kolovoza odvesti van uè zone za{tite,

5. Na odstojanju 60 do 70 m od trase puta obavezno posaditi: poredsamog puta travu a dalje kukuruz koji znatno akumulira olovo izizduvnih gasova. Pratiti sadràj olova u plodu i zelenom delu kukuruzazbog mogu}nosti kori{}enja za ljudsku ili sto~nu hranu. Pra}enjeobaviti na 5, 30 i 60 m od trase puta.


314

6. Vidno ozna~iti ulazak u uù zonu sanitarne za{tite postavljanjem tablisa natpisom "PA@NJA! ULAZITE U ZONU STROGOG RE@IMASANITARNE ZA[TITE". Table postaviti na svim mestima ulaskaputeva u uù zonu.

7. U koliko do|e do havarije, odnosno prevrtanja nekog transportnogvozila - cisterne sa te~nim opasnim materijama, u nastavku se dajedetaljan plan delovanja:• Unapred odrediti koja }e deùrna slu`ba vodovoda biti nadle`na za

koordinaciju i sprovo|enje aktivnosti sanacije u slu~aju havarije.Kao neposredno zainteresovana stranka, obzirom na potencijalnuopasnost od zaga|enja aktivnih izvori{ta, vodovod treba dapreuzme ulogu glavnog koordinatora svih akcija na sanacijiposledica havarije.

• Unapred obavestiti slu`be nadle`ne za sprovo|enje kontrolesaobra}aja (saobra}ajna milicija) da u slu~aju havarije sa izlivanjemte~nih materija u uòj zoni sanitarne za{tite {to hitnije dostaveinformacije o havariji (lokacija, vrsta izlivene te~nosti, koli~ina)nadle`noj deùrnoj slu`bi vodovoda, vatrogasnoj slu`bi iop{tinskom {tabu za za{titu od elementarnih nepogoda,

• Unapred doneti pravilnik na nivou op{tine, kojim }e biti odre|eneslu`be i institucije nadle`ne za preduzimanje neposrednihaktivnosti u akciji sanacije nastale havarije (voditi ra~una da seodaberu institucije koje raspolaù mehanizacijom i kadrovimasposobnim za obavljanje potrebnih aktivnosti),

• U slu~aju nastanka havarije osnovne aktivnosti koje neposrednotreba preduzeti su slede}e (obavlja}e ih nadle`ne institucije a uzkoordinaciju vodovoda):− hvatanje te~nosti koja isti~e− spre~avanje daljeg isticanja− prepumpavanje iz o{te}enih rezervoara ili kontejnera− nano{enje i odstranjivanje sredstava za posipanje, upijanje i

zaustavljanje (zajazivanje) istekle te~nosti,− odstranjivanje izlivene te~nosti povr{inskim sakupljanjem

(prepumpavanje),− iskop, odvoènje i zamena natopljenih slojeva zemlje,− utvr|ivanje opsega zaga|enja i ugroènosti aktivnih izvori{ta

vodosnabdevanja• Propisivanje daljih aktivnosti na sanaciji i za{titi izvori{ta u skladu

sa rezultatima osmatranja {irenja zaga|enja.− Poljoprivrednu proizvodnju u uòj zoni sanitarne za{tite treba

obavezno dozvoliti ali uz racionalizaciju primene agrohemijskihsredstava. Iz prethodnih analiza se vidi da se nitratno |ubrivomora koristiti prema vrsti poljoprivrednih kultura i premanjihovoj mogu}nosti iskori{}avanja dodatnog azota.Odre|ivanje optimalnih koli~ina azotnog |ubriva (maksimalno112 kg/ha) vr{iti na bazi stru~nog ispitivanja bilansa azota uvegetacionom i van vegetacionom periodu. Umerena ikontrolisana primena pesticida i herbicida tako|e nije


315

zabranjena, ograni~iti upotrebu agrohemijskih sredstava navrste koje se brè razgra|uju, i to u minimalno potrebnimkoli~inama. Ovu upotrebu dozvoliti samo pod kontrolomodgovaraju}e slu`be za za{titu bilja.

U sklopu {ire zone sanitarne za{tite preventivne mere se odnose na dvaaspekta:

− za{tita tla i spre~avanje prodora zaga|enja sa povr{ine i− za{tita vodotoka Velike Morave.

U tom smislu, u {iroj zoni nije ograni~ena upotreba ve{ta~kog |ubriva iagrohemijskih preparata tipa pesticida i herbicida ali treba teìti racionalnoj primeniminimalno potrebnih koli~ina.

Pratiti perspektivne razvojne planove Republike Srbije, Poàreva~kog isusednih okruga i u tom smislu:

− na teritoriji {ire zone za{tite izvori{ta zabraniti izgradnju industrijskih idrugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kihprocesa mogu zagaditi vode u izvori{tima. Izuzetak su objekti koji su odposebnog zna~aja za za{titu na{e zemlje. Uvesti obavezu izgradnje ure|ajaza pre~i{}avanje uz kontrolu; analize otpadnih voda, analize efekatapre~i{}avanja i analize koli~ine i kvaliteta kona~nog efluenta. Ovo seodnosi kako na postoje}u industriju u {iroj zoni tako i na budu}eindustrijske objekte.

− zabraniti izgradnju rezervoara i pretakali{ta za naftu i naftne derivate.Postoje}i rezervoari moraju zadovoljiti rigorozne mere sigurnosti pookolinu i moraju permanentno biti pod izuzetnim merama kontrole.

− zabraniti izgradnju skladi{ta i deponije opasnih i {tetnih materija(kiselina, baza, radioaktivnih materija i dr.) koje mogu ugroziti podzemnei povr{inske vode u okviru {ire zone za{tite.

− putevi u okviru {ire zone za{tite kojima se vr{i transport nafte i naftnihderivata kao i drugih opasnih i {tetnih materija moraju biti izgra|eni takoda obezbe|uju da ove materije u slu~aju incidenta, ne}e biti infiltrirane uzemlji{te oko ovih puteva.

Na vodotoku Velike Morave stalno sprovoditi pra}enje kvaliteta voda anaro~ito za vreme niskog vodostaja. Bagerovanje nije dozvoljeno u zoni napajanjapodzemlja vodom. Na potezu 30 km uzvodno ne bi trebalo graditi industriju saspecifi~nim zaga|enjem.

Projektovanje osmatra~ke mreè

Pouzdana dalja eksploatacija (kori{}enje) voda u izvori{tima "Meminac" i"Klju~" mogu}a je samo uz pravilno postavljanje i sistematsko funkcionisanjeosmatra~ke mreè kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda u {irem prostoru izvori{ta.


316

Definisanje mreè uklju~uje :

1. Odre|ivanje osmatra~kih objekata na kojima treba vr{iti kontrolukvaliteta

2. Odre|ivanje vrsta analiza vode na osmatra~kim objektima3. Odre|ivanje dinamike, vrste i obima osmatranja.

Odre|ivanje osmatra~kih objekata

Kvalitet podzemnih i povr{inskih voda prati se permanentno u osmatra~kimobjektima, pre svega u okviru uè zone za{tite vode u izvori{tima. Prati se kvalitet vodeVelike Morave i kvalitet podzemnih voda u pijezometrima uè zone za{tite i ueksploatacionim bunarima i to :

− povr{inske vode (Velike Morave) kod Ljubi~evskog mosta− podzemne vode u pijezometrima− izvori{te "Meminac" pijezometri: P-1, P-2, P-3, P-4, P-5, P-6, P-7, P-8, P-9,

P-10, P-10', P-11, P-12, P-13, P-14 i PM-0 (pijezometri P-10' i PM-0 ve}postoje dok ostale treba izgraditi).

− izvori{te "Klju~ 1" pijezometri: OP-1, OP-2, OP-3, OP-6, OP-16, OP-17 iOP-19 (pijezometri OP-1 i OP-6 ve} postoje dok ostale treba izgraditi).

− podzemne vode u bunarima : izvori{te "Meminac" bunari: B-1, B-8 i B-9

izvori{te "Klju~ 1" bunari: EB-1 i EB-6.

Poloàji postoje}ih i novoprojektovanih objekata osmatra~ke mreè suprikazani na slici 8.1.22. (uokvireni nazivi).

Vrste analiza

Obzirom na karakter postoje}ih i potencijalnih àri{ta zaga|enja podzemnihvoda u izvori{tima, neophodno je sistematski realizovati slede}e analize :

− kompletne hemijske i fizi~ko-hemijske analize− namenske hemijske i fizi~ko-hemijske analize− bakteriolo{ke analize− specijalne analize

Kompletne hemijske analize podrazumevaju odre|ivanje parametaraperiodi~nog laboratorijskog pregleda prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vodeza pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87).

Specijalne analize vode podrazumeva odre|ivanje:

1. Cijanida CN2. Fosfata P2O53. Sadràj pesticida i insekticida


317

Namenske analize se realizuju u okviru pra}enja kvaliteta podzemnih ipovr{inskih voda promenljive u~estalosti za specifi~na postoje}a ili potencijalna àri{tazaga|enja koja se nalaze u okvirima pojedinih zona.

U ove analize su uklju~ena odre|ivanja pokazatelja prikazanih u tabeli 8.1.32.

Tabela 8.1.342 . - Potrebne analize za utvr|ivanje zaga|enja podzemne vode

Vrsta analize1. Mutno}a2. Boja3. Miris4. pH vrednost5. Elektroprovodljivost6. Amonijak NH37. Nitriti NO28. Nitrati NO39. Utro{ak KMnO410. Suvi ostatak11. Kiseonik O212. BPK13. HPK14. Ukupno gvo`|e Fe15. Mangan Mn16. Ukupne masti i ulja17. Mineralna ulja18. Fenolne materije19. Deterdènti

Bakteriolo{ke analize imaju za cilj da se u uzorkovanoj vodi utvrdi:

− ukupan broj bakterija u jednom ml vode− najverovatniji broj koliformnih bakterija u 100 ml vode

Vrsta, obim i dinamika osmatranja reìma voda

U okviru zona sanitarne za{tite izvori{ta prate se najva`niji parametri reìmavoda i to:

− kvalitet voda− reìm nivoa (vodostaja) i eksploatacionih koli~ina vode u izvori{tima.


318

Slik

a 8.

1.22

- Po

stav

ka o

smat

ra~k

e m

reè

na

pote

zu iz

vori

{ta

"Mem

inac

" i "K

lju~"


319

Pra}enje kvaliteta vode treba realizovati sa dve osnovna vremenskeu~estalosti:

A) tromese~noB) {estomese~no

A) tromese~na osmatranja kvaliteta voda realizuju se u osmatra~kimobjektima ne{to suènog prostora: P-1 do P-5, zatim P-7, P-8, P-10, P-12, P-10' i PM-0

B) {estomese~nim osmatranjem obuhvatiti prore|eni broj osmatra~kihobjekata iz suènog prostora i odre|en broj iz {ireg prostora i to: P-1, P-3, P-5, P-7, PM-0, P-10' ("Meminac") i OP-1, OP-2, OP-3 i OP-17("Klju~").

U okviru prve serije pra}enja kvaliteta voda odre|uje se kompletan hemijskisastav a u drugoj seriji uzorkovanja (drugo uzimanje) rade se pored ovih i specijalne inamenske analize.

Bakteriolo{ke i fizi~ko-hemijske analize za vode iz bunara se rade premaposebnom reìmu pra}enja kvaliteta zahva}enih podzemnih voda u svemu premaPravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87).

Prethodna (prva) pra}enja kvaliteta podzemnih voda moraju se kompletirati iodgovaraju}im sistematskim pra}enjima kako nivoa tako i intenziteta eksploatacijepodzemnih voda. Pri tome pra}enje nivoa podzemnih voda treba sprovoditi kako ubliòj tako i u daljoj zoni oko izvori{ta.

U bliòj zoni oko izvori{ta treba pratiti nivoe na svim vodoobjektima koji sekoriste za pra}enje kvaliteta podzemnih voda.

Osmatranje u bliòj zoni treba vr{iti bar jednom nedeljno, a u daljoj zoni bardva puta mese~no.

Da bi se obezbedile informacije o na~inu i dinamici zahvatanja podzemnihvoda iz izgra|enih vodozahvatnih objekata potrebno je osigurati merenje crpnih(eksploatacionih) koli~ina iz svakog od postoje}ih bunara u toku njihovog kori{}enja.

Merenje eksploatacione koli~ine realizuje se svakodnevno.U slu~ajevima nailaska (opaànja) nekih zaga|enja u pove}anim ili

nedozvoljenim koncentracijama potrebno je urgentno sprovesti dopunska specijalnaosmatranja kvaliteta voda kao i hidrodinami~kog reìma.


320

8.1.6. Razmatranje potrebnih mera rekonstrukcije izvori{tavodosnabdevanja Poàrevca

Paralelno sa usvajanjem zona sanitarne za{tite (neposredne, uè i {ire zonesanitarne za{tite) postoje}ih aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1", kao ipotencijalnog izvori{ta "Klju~ 2", stvori}e se uslovi za obezbe|enje o~uvanja kvaliteta idaljeg trenda vodosnabdevanja sanitarno ispravnom i dobrom vodom koja se zahvata iisporu~uje potro{a~ima grada Poàrevca. Drugim re~ima, bi}e obezbe|eni uslovigarantovanja kvaliteta zahva}ene i isporu~ene vode. U vezi kvantiteta, a vode}i ra~unada izvori{te "Meminac" radi ve} vi{e od 30 godina, da su pojedini bunari izvori{ta "Klju~1" u toku svog rada bili i tehni~ki neispravno optere}ivani, {to je dovelo do razbijanjafiltarskog zasipa, kao i postojanja dugog vremena eksploatacije u uslovima prirodnogprocesa starenja bunarske konstrukcije, a u èlji da se i dalje uredno snabdevajupotro{a~i u gradu, kao i specifi~ni industrijski pogon [e}erane, potrebno je pristupitiodre|enoj rekonstrukciji objekata u sastavu postoje}ih aktivnih izvori{ta "Meminac" i"Klju~ 1".

Na nivou realne tehni~ke procene, za uredno vodosnabdevanje gra|anstva unastupaju}em periodu potrebno je obezbediti sa pomenuta dva izvori{ta oko360 l/s vode, dok bi za potrebe industrije i [e}erane sa ovih izvori{ta moglo da sezahvati i otpremi oko 140 l/s. Za potrebe industrijskog pogona [e}erane kojeprema{uju koli~inu od 140 l/s, {to se moè zahvatiti i dopremiti sa postoje}ih aktivnihizvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1", sama industrija [e}erane mora obezbediti dopunskekoli~ine formiranjem svog izvori{ta u krugu industrijskog postrojenja. Ovakozami{ljeno re{enje obezbe|uje tehni~ki ispravan rad postoje}ih aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1", ali podrazumeva odre|enu rekonstrukciju postoje}ih izvori{ta iizgradnju manjeg limitiranog izvori{ta isklju~ivo za potrebe industrijskog pogona[e}erane.

Isporu~ivanje 360 l/s gra|anstvu i 140 l/s industrijskom pogonu [e}erane, {toukupno iznosi 500 l/s, sa postoje}ih aktivnih izvori{ta "Meminac" i"Klju~ 1" podrazumeva slede}u rekonstrukciju i propisivanje posebnog reìmaeksploatacije. Pod rekonstrukcijom se podrazumevaju slede}e akcije:

1) Izrada tehni~kog re{enja zahvatanja 500 l/s sa postoje}ih aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1" (odre|ivanje potrebnog broja bunara, zamenastarih bunara, re{enje zahvatanja i potiskivanja vode prema potro{a~ima iindustrijskom pogonu [e}erane, glavni cevovodi vezano sa postoje}imrezervoarskim prostorom).

2) Preispitivanje funkcija svih izvedenih objekata, crpnih stanica, potisnihcevovoda a sve u sklopu novo predloènog re{enja i uz respektovanjeekonomskog aspekta ovako predloènog rekonstruisanog sistemazahvatanja i potiskivanja vode prema potro{a~ima i industrijskom pogonu[e}erane. Rekonstrukcija sistema sakupljanja vode sa aktivnih izvori{ta ipotisa vode ka gradu treba da se izvede u cilju da se obezbedi rad punogkapaciteta izvori{ta i kori{}enja postoje}ih cevovoda do optimalnogkapaciteta potiskivanja vode ka gradu. U tom cilju potrebno je razdvojitisistem zahvatanja i prepumpavanja vode sa izvori{ta od sistemapotiskivanja vode ka gradu.


321

3) Izrada objekata lokalnog sistema zahvatanja i kori{}enja podzemne vodeza potrebe vodosnabdevanja industrijskog pogona [e}erane kapaciteta od50 do 100 l/s.

4) Definisanje reìma eksploatacije sa postoje}ih aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1" u periodu pove}anih zahteva od straneindustrijskog pogona [e}erane (isporu~ivanje 140 l/s industrijskompogonu sa pomenutih izvori{ta).

5) Rekonstrukcija sistema hlorisanja sa ciljem da se obezbedi hlorisana vodapre kori{}enja od strane prvih potro{a~a. Ovo se predlaè zato {to usada{njem trenutku voda sa izvori{ta "Meminac" nema dovoljno vremekontakta sa hlorom pre kori{}enja od strane prvih potro{a~a. Me{anjevode sa izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1" pobolj{ava ali ne re{ava problemhlorisanja vode.

6) Hidrauli~ki prora~un jednovremenog rada pumpi na svakom izvori{tuposebno i usagla{avanja rada pumpi sa oba izvori{ta na mestu spojapotisnih cevovoda. Obzirom na promenljivost karakteristika pumpi,promenljivost karakteristika bunara, uklju~enja i isklju~enja pojedinihbunara, na mestu spajanja cevovoda se mora obezbediti ujedna~avanjepijezometarskih visina (odnosno linija energije) da bi se obezbedilepotrebne koli~ine vode za poro{a~e.

U cilju realizacije (izrade) tehni~ke dokumentacije za rekonstrukciju radapostoje}ih aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1", uz obezbe|enje maksimalneproizvodnje od 500 l/s potrebno je uraditi slede}e radove:

− definisanje na~ina zahvatanja 500 l/s sa postoje}ih aktivnih izvori{ta"Meminac" i "Klju~ 1", sakupljanje i potiskivanje vode prema postoje}emgradskom rezervoaru odnosno industrijskom pogonu [e}erane,

za izvori{ta "Meminac":1. definisanje tipa i broja bunara, bunarske konstrukcije i zasipa,2. definisanje na~ina zahvatanja i skupljanja vode, odre|ivanje sistema

sakupljanja vode (natega, pojedina~ne crpke i sli~no),3. rekonstrukcija postoje}e sabirne komore uz razmatranje mogu}nosti

pretvaranja komore u bunar izradom horizontalnih drenova,4. izvo|enje novih bunara kao zamena za stare, kolmirane i tehni~ki

neispravne bunare,5. sagledavanje mogu}nosti izrade novih bunara i {iroj zoni bunara B-9,6. preispitivanje mogu}nosti kori{}enja novo izvedene crpne stanice sa

re{enjem uklju~ivanja u potisni cevovod ka gradu odnosno u potisnicevovod ka [e}erani,

za izvori{te "Klju~ 1":1. zamena tehni~ki neispravnih bunara sa re{enjem zahvatanja i

uklju~enja u potisni vod,2. izrada novih bunara u smislu pro{irenja izvori{ta,

• elektro i ma{insko re{enje za sve objekte na rekonstruisanimizvori{tima "Meminac" i "Klju~ 1",


322

• definisanje reìma eksploatacije na postoje}em izvori{tu"Meminac" reìm zahvatanja, koji se dodatni bunari uklju~uju, kakoi na koji na~in,

3. u uslovima normalne eksploatacije, samo snabdevanje gra|anstvavodom,

4. u uslovima vanredne situacije pove}ane eksploatacije i snabdevanjaindustrijskog pogona [e}erana u periodu kampanje prerade,

− definisanje reìma eksploatacije na postoje}em izvori{tu "Klju~ 1" reìmzahvatanja, koji se dodatni bunari uklju~uju , kao i na koji na~in,1. u uslovima normalne eksploatacije2. u uslovima vanredne situacije pove}ane eksploatacije i snabdevanja

industrijskog pogona [e}erana u periodu kampanje prerade,− definisanje lokalnog izvori{ta za potrebe industrijskog pogona [e}erane sa

osnovnom koncepcijom rada izvori{ta u limitiranom vremenskomperiodu. Kapacitet izvori{ta je od 50 do 100 l/s u vremenskom periodu od30 - 60 dana. Odre|ivanje broja i tipa bunara, opremanje bunara, elektro ima{inska opreme kao i reìma rada,

− razmatranje mogu}nosti generalnog podizanja nivoa podzemnih voda uzoni aktivnih izvori{ta "Meminac" i "Klju~ 1", a sve u novonastalimuslovima izmenjene konture napajanja izdani (misli se na sniènje nivoaVelike Morave),

− razmatranje oboga}enja izdani izradom nalivnih polja i kontrolisanimna~inom upu{tanja povr{inskih voda.


323

8.2. IZVORI[TE GRADA LESKOVCA

8.2.1. Polazi{ta, parametri za izradu glavnog projekta zonasanitarne za{tite

Kvalitet zahva}enih podzemnih voda u mnogome zavisi i od ispravnodefinisane i sprovedene sanitarne za{tite izvori{ta. U dosada{njoj praksi, odnosno kodve}ine postoje}ih izvori{ta za vodosnabdevanje pitkom vodom u na{oj zemlji, sanitarnaza{tita uop{te ne postoji ili se svodi samo na ogra|ivanje vodozahvatnih objekata ipostavljanje tabli upozorenja, {to u glavnom dovodi do degradacije kvaliteta zahva}enevode i do oteàvanja uslova pre~i{}avanja.

Na osnovu terenske prospekcije, konstatovano je da u sada{njem trenutkupostoje}a izvori{ta za vodosnabdevanje grada Leskovca sadrè mali broj elementaZakonom zahtevane sanitarne za{tite.

Iz tih razloga, apsolutno je bilo neophodno pristupiti izradi adekvatnetehni~ke dokumentacije, kojom bi se uspostavile zone i precizno definisale mere iuslovi sanitarne za{tite postoje}ih izvori{ta grada Leskovca: "Starog izvori{ta", "Novogizvori{ta" i izvori{ta "Zapadni sistem", respektuju}i budu}u koegzistenciju izvori{ta ipostoje}ih objekata.

Dalje, prilikom izrade Glavnih projekata za otvaranje novih vodozahvatnihobjekata izvori{ta "Leskovca", potrebno je obraditi i primeniti ispravnu i potpunusanitarnu za{titu ovih lokaliteta.

U nastavku su dati Zakonski zahtevi za uspostavljanje sanitarne za{titeizvori{ta.

Pravni osnovi za formiranje zona sanitarne za{tite postavljeni su u Zakonu ovodama (Sl. glasnik RS broj 46/91), ~lanovi 43, 45, 46, 47 i 56 i Pravilniku o na~inuodre|ivanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e(Sl. glasnik SRS broj 33/78).

^lan 43 Zakona o vodama, stav 1, imperativno zahteva za{titu izvori{tavodosnabdevanja od namernog ili slu~ajnog zaga|enja, ostavljaju}i da se stru~nimistra`nim radovima odredi na~in ostvarivanja ove obaveze.

Kada se proverenim metodama utvrdi prostor i siguran na~in za{titeizvori{ta, onda se on unosi u Vodoprivrednu osnovu, Prostorni plan i odluku skup{tineop{tine, kao definitivna namena povr{ina.

Dalje, navedeni Zakon i Pravilnik predvi|aju uspostavljanje tri zonesanitarne za{tite: {iru, uù i neposrednu zonu, kao i na~in odre|ivanja zona i pojasevasanitarne za{tite na osnovu dokumentacije o vrsti i izda{nosti izvori{ta, vrsti objekata,na~inu zahvatanja vode, sanitarno-tehni~kom ure|enju tla, strukturno-tehni~komure|enju tla, strukturi i konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.

Kako se moè zaklju~iti, definisanju mera i uslova, kao i uspostavljanju zonasanitarne za{tite izvori{ta moraju prethoditi odre|eni radovi u smislu izrade detaljnogkatastra zaga|iva~a sa analizom karaktera zaga|iva~a i potencijalnih zaga|iva~apodzemnih voda, detaljna analiza geolo{ko-hidrogeolo{kih karakteristika terena,analiza efekata samopre~i{}avaju}eg dejstva zrnaste porozne sredine, kao i detaljnaanaliza kvaliteta podzemnih voda sa fizi~ko-hemijskog i bakteriolo{kog aspekta.

Tek nakon dobijanja rezultata i zaklju~aka, vezano za prethodno navedeneradove, moè se pristupiti tehni~ki ispravnom uspostavljanju sanitarne za{tite sadavanjem tehni~kog re{enja kojim se obuhvataju zone sanitarne za{tite - {ira, uà,neposredna zona i pojas sanitarne za{tite, kao i mere sanitarne za{tite - sanacione i


324

preventivne mere i mreà osmatra~kih objekata za pra}enje kvaliteta podzemnih vodatokom vremena eksploatacije.

Rezimirano, obzirom na izneti zna~aj ispravno uspostavljenih zona, mera iuslova sanitarne za{tite, neophodno je, radi obezbe|enja sigurnosti i pouzdanosti rada~itavog sistema za vodosnabdevanje grada Leskovca, urgentno pristupiti izradi tehni~kedokumentacije na vi{em nivou projektovanja - izradi Glavnog projekta tehni~kiispravne i racionalne sanitarne za{tite izvori{ta, uz respektovanje koegzistencije svihpostoje}ih objekata na navedenim lokalitetima.

8.2.2. Hidrodinami~ka analiza uslova za{tite izvori{ta podzemnihvoda Leskovca, podloga za projektovanje

Analiza hidrodinami~kih uslova eksploatacijesa aspekta za{tite izvori{ta

Neogeni i kvartarni sedimenti Leskova~ke kotline

Za bolje razumevanje hidrodinami~kih uslova strujanja podzemnih vodaLeskova~ke kotline koje su od interesa za vodosnabdevanje, neophodno je dati nekeosnovne podatke o njenoj geologiji, kao i karakteristikama vodonosnih slojeva,njihovim hidrauli~kim odnosima i uslovima hranjenja i dreniranja.

Leskova~ka kotlina je nastala spu{tanjem krutih stenskih blokova tercijarnestarosti du` velikih razloma u dolini Ju`ne Morave i zapunjavanjem nastalog rovasedimentima tercijara i kvartara. Sa gledi{ta vodosnabdevanja ovog regiona,najzna~ajniji su sedimenti miopliocenske (neogene) starosti, do dubine od oko 150 m, ukojima se nalaze vodonosni peskovito - {ljunkoviti slojevi. Velike koli~ine podzemnihvoda nalaze se i u mla|im, kvartarnim (aluvijalnim i terasnim) sedimentima, koji naceloj povr{ini Leskova~ke kotline prekrivaju, starije sedimente neogene starosti. Manjekoli~ine podzemnih voda su akumulirane u deluvijalnom nanosu, dok su tvorevine kojeizgra|uju obodne delove kotline prakti~no bezvodne.

Neogeni sedimenti Leskova~ke kotline sastavljeni su od peskovito -{ljunkovitih slojeva koji se do dubine od oko 150 m smenjuju naizmeni~no sa slojevimaglinovito -peskovito - laporovitog sastava. Podzemne vode u ovim slojevima formirajuizdani, koje su hidrauli~ki povezane i ~ine jedinstveni hidrogeolo{ki i hidrodinami~kikompleks. Ukupna debljina ovih vodonosnih slojeva je dosta promenljiva, a generalnose pove}ava od oboda ka centralnom delu kotline. U centralnom delu kotline ukupna(efektivna) debljina vodonosnih slojeva neogene starosti je izme|u 30 i 40 m, dok je uzoni bunara Bl-3 oko 52 m (imaju}i u vidu da je njihova ukupna dubina oko 110 m).

Posebna karakteristika Leskova~ke kotline je glinoviti sloj, koji prekrivaneogenu izdan i fizi~ki je razdvaja od gornjih, mla|ih, aluvijalnih sedimenata. Ovaj slojje kontinualnog prostiranja, iako ne i istih karakteristika, tako da ga nije uvek lakodefinisati, naro~ito u srednjem delu kotline, gde se nalazi najve}i broj eksploatacionihbunara izvori{ta Leskovca.

Debljina aluvijalnih sedimenata, u kojima se nalazi tzv. slobodna izdan (saslobodnim nivoom), ili freatska izdan, iznosi izme|u 16 i 25 m a najve}a je ucentralnom delu kotline, oko 28 m. Debljina aluvijona u dolini Ju`ne Morave je manja,izme|u 7 i 14 m. U pravcu severa, kod Pe~enjevaca, njegova debljina iznosi oko 9 m.

Povlatu aluvijalnih sedimenata ~ine uglavnom slabije propusni glinoviti pesaki humus, prose~ne debljine od oko 3 m.


325

Povr{ina terena, kao i geolo{ki slojevi Leskova~ke kotline, generalno pratepad reke Ju`ne Morave, koji je orijentisan u pravcu sever-jug i tone prema severu. Ovoima za posledicu da je u prirodnim uslovima reìma podzemnih voda, pre po~etkanjihove intenzivne eksploatacije, generalni pravac podzemnog toka bio usmeren upravcu severa. Me|utim, u dana{njim uslovima reìma, ve}i deo toka podzemnih vodaLeskova~ke kotline je usmeren u pravcu izvori{ta, odnosno vodozahvatnih objekata(bunara) Leskova~kog vodovoda.

Mehanizam strujanja podzemnih voda

Sve podzemne vode Leskova~ke kotline se formiraju na tri na~ina:infiltracijom voda od padavina i manjim delom infiltracijom voda iz povr{inskihvodotoka i podzemnim dotokom iz pravca ju`ne granice kotline. Relativno mali uticajre~nih tokova na reìm podzemnih voda je posledica znatne kolmiranosti njihovihkorita.

Prihranjivanje glavnog, neogenog vodonosnog kompleksa se odvija narazli~ite na~ine. Najintenzivniji dotok je filtracijom voda iz gornje, aluvijalne izdani,kroz glinoviti me|usloj koji je razdvaja od neogene izdani. Ova filtracija se odvija kaoposledica razlike pijezometarskog nivoa neogene izdani i nivoa podzemnih voda ualuvionu. Drugi, znatno manje izraèn vid prihranjivanja neogene izdani je podzemnimdoticajem sa juga, du` re~nih dolina Ju`ne Morave, Jablanice i Veternice.

Infiltracija od padavina zavisi pre svega od intenziteta padavina, a zatim i odvodopropusnosti povr{inskog zemlji{nog sloja, pokrivenosti terena, itd. Sa obodnihdelova Leskova~ke kotline, periodi~no se povr{inski slivaju odre|ene koli~ine voda, alinjihov najve}i deo oti~e u povr{inske tokove Jablanice i Ju`ne Morave.

U periodu pre po~etka intenzivne eksploatacije podzemnih voda, generalnismer njihovog toka u Leskova~koj kotlini je pratio pravac pruànja sedimentnih slojevai glavnih povr{inskih vodotoka, kao i pad povr{ine terena, od juga ka severu. Me|utim,u sada{njim uslovima, posle intenzivne i dugotrajne eksploatacije podzemnih voda,naro~ito iz neogene izdani, glavni pravci strujanja podzemnih voda su diktirani radomeksploatacionih bunara na postoje}im izvori{tima. Naravno, ova eksploatacija sedirektno i intenzivnije odrazila na vode neogene izdani, dok je na vode aluvijalne izdaniizvr{en srazmerno manji uticaj.

Kao posledica crpenja, formirani su depresioni levkovi u uòj i {iroj okolinieksploatacionih bunara. Tokom vremena je do{lo do interferencije depresionih levkovapojedina~nih bunara i pro{irenja na ve}i deo kotline. Na taj na~in, vi{egodi{njaeksploatacija podzemnih voda uslovila je da se prakti~no sve podzemne vodeLeskova~ke kotline, koje nadolaze na razli~ite na~ine, dreniraju preko postoje}egvodozahvatnog sistema.

Radi boljeg shvatanja mehanizma strujanja podzemnih voda Leskova~kekotline, dat je {ematski profil neogene i aluvijalne izdani, du` popre~nog presekakotline, sa ozna~enim pravcima filtracije, na slici 8.2.1.


326

Slika 8.2.1. - [ema strujanja u Leskova~koj kotlini

Dinamika podzemnih voda kod razli~itogobima eksploatacije

Poslednji registrovani (i analizirani) podaci o reìmu podzemnih vodaLeskova~ke kotline i njihovoj eksploataciji, datiraju iz 1995. godine. Rezultati oveanalize prikazani su u studiji "Studijsko istra`ni i projektni radovi re{avanja problemavodosnabdevanja grada Leskovca, I faza radova: Zahvatanje podzemnih vodaLeskova~ke kotline, 1954. - 1995. godine, bilans voda, prognoza eksploatacije" ura|enojod strane preduze}a "Balby international" iz Beograda, 1995. godine. U ovoj studiji jeizvr{ena hidrodinami~ka analiza, prognoza efekata dugoro~ne eksploatacije podzemnihvoda za nekoliko pretpostavljenih varijanti eksploatacije. Posle 1995. godine nisuobavljena nikakva namenska, ili sistematska merenja i pra}enja reìma podzemnihvoda i efekata njihove eksploatacije, tako da se ova analiza bazira na rezultatimapomenute studije.

Kao realno najverovatnije, za razmatranje su usvojene varijante prognoze saprose~nim ukupnim kapacitetom bunara svih izvori{ta koja kaptiraju neogenu izdanizme|u 400 i 500 l/s, za period do 2005. godine.

U varijanti prognoze eksploatacije sa ukupnim proticajem od ∑Q = 400 l/s,konstantno, tokom celog prognoziranog perioda, od 1995. do 2005. godine, nagodi{njem nivou. To ~ini zapreminu od 12.6 x 106 m3 vode, {to je za oko 33% vi{e odukupne proizvodnje vode u 1994. godini.

Rezultat navedene prognozirane eksploatacije u pogledu rasporedapijezometarskih nivoa kaptiranog neogenog kompleksa moè se videti na slici 8.2.2. U2005. godini, u zoni izvori{ta (i Starog i Novog) dolazi do generalnog opadanjapijezometarskih nivoa za preko 6 m. U centralnom delu izvori{ta pijezometarski nivoisu i ispod kote 198, dok se u samim bunarima Novog izvori{ta mogu o~ekivati i nivoi nakotama reda 190 mnm, odnosno reda 195 mnm u bunarima Starog izvori{ta. U odnosuna povr{inu terena, to su dubine reda 35 m, {to u odnosu na uslove iz 1994. godineiznosi generalno pove}anje pada od oko 10 m. Na {irem prostoru Leskova~ke kotlinepad pijezometarskog nivoa u eksploatisanoj izdani iznosi do 2 m, u odnosu na stanje u1994. godini.

Promena nivoa neogene izdani tokom vremena ilustrovana je interpretacijomrezultata prora~una u obliku dijagrama, nivograma u izabranim poljima mreè modela.Izabrano je ukupno {est polja, sa "pripadaju}im" bunarima, na Starom i Novom


327

izvori{tu. Radi o~iglednijeg prikaza i upore|enja, prikazani su i rezultati prora~unasimulacije reìma podzemnih voda od 1986. do 1994. godine i rezultati prora~unaprognoze do 2005. godine. Na slici 8.2.3. dat je grafi~ki prikaz dobijenih rezultata,zajedno sa proteklom i prognoziranom eksploatacijom. Iz prikazanih rezultata vidi seda je najintenzivniji pad nivoa izdani, u iznosu od oko 5 m, ve} u prvoj godiniprognozirane eksploatacije. U narednom periodu, posle 1995. godine, do 2005.,naknadno opadanje nivoa u uòj zoni izvori{ta (izabranim poljima modela) iznosi odoko 1.5 do 2 m, {to zavisi od lokalnih uslova. Kontinualno opadanje nivoa tokomvremena, posledica je i promene ulaznih parametara, naro~ito nivoa aluvijalne izdani,~iji generalni pad u prognoznom periodu iznosi 1.76 m.

Varijanta prognoze sa ukupnim eksploatacionim kapacitetom od ∑Q = 500l/s, predstavlja godi{nju proizvodnju od 15.8 x 106 m3 vode. Karta sa rasporedompijezometarskih nivoa neogenog kompleksa na kraju 2005. godine prikazana je na slici8.2.4. U periodu prognozirane eksploatacije u uòj zoni postoje}ih izvori{ta dolazi dogeneralnog opadanja pijezometarskih nivoa u iznosu od 10 do 12 m. U centralnom deluNovog izvori{ta pijezometarski nivoi su i ispod kote 190, dok se u samim bunarimaovog izvori{ta mogu o~ekivati i nivoi na kotama reda 180 do 185 mnm. U centralnomdelu Starog izvori{ta nivoi su reda 196 do 198 mnm, odnosno, u samim bunarima, oko192 do 195 mnm. U odnosu na povr{inu terena, dubina do nivoa vode u bunarima jereda veli~ine 40 do 45 m, {to u odnosu na nivoe iz 1994. godine predstavlja generalnopove}anje dubine od oko 15 do 20 m. Na {irem prostoru Leskova~ke kotline, u odnosuna stanje u 1994. godini, depresija u eksploatisanoj izdani iznosi i do 4 m.

Na slici 8.2.5. dat je grafi~ki prikaz promene pijezometarskih nivoa kaptiraneizdani, zajedno sa proteklom i prognoziranom eksploatacijom. Prema rezultatimaprora~una, u prvoj godini prognozirane eksploatacije, pad nivoa neogene izdani u zoniizvori{ta se kre}e u iznosu od oko oko 10 do 11 m.


328

Slika 8.2.2. - Neogeni vodonosni kompleks leskova~ke kotline za kapaciteteksploatacije ∑Q = 400 l/s


329

Slik

a 8.

2.3.

- Pr

ogno

za e

kspl

oata

cije

pod

zem

nih

voda

od

1995

. - 2

005.

god

. za

kapa

cite

t eks

ploa

taci

je Q

= 4

00 l/

s


330

Slika 8.2.4. - Neogeni vodonosni kompleks leskova~ke kotline za kapaciteteksploatacije ∑Q = 500 l/s


331

Slik

a 8.

2.5.

- Pr

ogno

za e

kspl

oata

cije

pod

zem

nih

voda

od

1995

. - 2

005.

god

. za

kapa

cite

t eks

ploa

taci

je Q

= 5

00 l/

s


332

U periodu od 1995. do 2005. godine, opadanje nivoa u uòj zoni izvori{ta(izabranim poljima modela) iznosi od oko 3 do 4.5 m. Ukupno (reprezentativno)sniènje nivoa aluvijalne izdani u 11-godi{njem periodu prognoze, iznosi 3.08 m.Odgovaraju}e ukupno sniènje pijezometarskog nivoa eksploatisane neogene izdani uovom periodu, u uòj zoni izvori{ta iznosi 13 do 15.5 m.

Hidrodinami~ki prora~uni prognoze direktno ukazuju na dve stvari:

1. Sa pove}anjem intenziteta eksploatacije u narednom periodu, pove}avase i intenzitet, odnosno ubrzava trend daljeg sniènja pijezometarskihnivoa kaptirane (neogene) i aluvijalne izdani.

2. Ubrzano opadanje nivoa, za nekoliko godina }e usloviti delimi~no ilipotpuno lokalno isu{ivanje aluvijalne izdani u zoni izvori{ta, satendencijom {irenja ove pojave.

Posledice navedenih pojava su vi{estruke:

− Postepeno se, i sve zna~ajnije, menjaju uslovi eksploatacije podzemnihvoda. Sve ve}e dubine, odnosno visine dizanja, iziskuju izmenu bunarskihpumpi i pumpnih agregata, itd.

− Dolazi do opasnosti od "ovazdu{enja" gornjih kaptiranih vodonosnihslojeva, odnosno prelaska sa strujanja pod pritiskom, na strujanje saslobodnim nivoom. Ulazak vazduha u filtarsku konstrukciju bunara, ina~eznatno ubrzava njegovo starenje i propadanje.

− Uslovi za{tite podzemnih voda, koji su naro~ito na Novom izvori{tuionako izrazito nepovoljni, bitno se pogor{avaju. Mestimi~no nedostajeza{titni povlatni sloj podzemnih voda aluvijalne izdani, tako da te~nizaga|iva~i imaju otvoren put do eksploatacionih bunara.

− Resursi voda se zna~ajno smanjuju iz godine u godinu. Bez zna~ajnihinterevencija u koncepciji vodosnabdevanja ovog regiona ide se pravo ka"raubovanju" i trajnoj nesta{ici kvalitetnih podzemnih voda.

Ocena pona{anja geolo{kih formacija kod za{tite od vertikalnog ihorizontalnog prodora zaga|enja

U hidrodinami~kom smislu, hidrogeolo{ki neogeno - aluvijalni kompleksLeskova~ke kotline predstavlja troslojevitu poroznu sredinu, sa jasno izraènomme|uzavisno{}u u komunikaciji podzemnih voda.

U donjoj poroznoj sredini, neogenim sedimentima, odvija se glavno (i tohorizontalno) strujanje podzemnih voda. U dana{njim uslovima eksploatacije,prakti~no sve podzemne vode se zahvataju iz ovog sloja.

Glinovita neogena povlata, sa relativno slabim filtracionim svojstvima,hidrauli~ki razdvaja donji (neogeni) i gornji (aluvijalni) vodonosni sloj. Uloga ovogsloja u izu~avanom hidrogeolo{kom sistemu Leskova~ke kotline je u tome, {to se prekonjega odvija prihranjivanje donjeg sloja infiltracijom iz gornjeg, a tako|e ima zna~ajnuulogu u za{titi kaptiranih podzemnih voda od zaga|ivanja sa povr{ine terena.

Gornju poroznu sredinu ~ine aluvijalni sedimenti, ~ija je uloga u reìmu iukupnom bilansu podzemnih voda veoma zna~ajna. Preko ovog sloja odvija se glavno


333

prihranjivanje podzemnih voda, koje se zahvataju i eksploati{u iz donjeg vodonosnogsloja.

U donjem i gornjem vodonosnom sloju egzistiraju relativno nezavisne izdani,sa jasno razli~itim reìmom pijezometarskih nivoa i pravcima strujanja podzemnihvoda. U okviru slabije propusnog me|usloja ne egzistira posebna izdan, nego se prekonjega odvija komunikacija voda donjeg i gornjeg sloja. Iako se mehanizam strujanja obeizdani moè posmatrati nezavisno, one su hidrauli~ki u direktnoj zavisnosti, koja seostvaruje, ili preko slabije propusnog me|usloja, ili direktnim kontaktom, tamo gdeglinovita komponenta izostaje.

U donjem vodonosnom sloju, dominantno je strujanje u horizontalnompravcu, u uslovima pod pritiskom. U periodu pre po~etka intenzivne eksploatacijepodzemnih voda iz ovog kompleksa, generalni smer njihovog strujanja je pratio pravcepruànja vodonosnih slojeva i glavnih povr{inskih vodotoka, kao i pad reljefaLeskova~ke kotline, od juga ka severu. Me|utim, u sada{njim uslovima, posledugotrajne intenzivne eksploatacije podzemnih voda, glavni pravci kretanja voda sudiktirani radom postoje}ih izvori{ta i vodozahvatnih objekata i usmereni su ka njima.

Gornji vodonosni sloj, aluvijalna izdan, danas je jedini zna~ajan izvorprihranjivanja podzemnih voda, koje se eksploati{u na izu~avanom podru~ju. Strujanjeu ovom sloju je sa slobodnim nivoom i pod uticajem nekoliko dominantnih ~inilaca.Uslove "prirodnog" reìma ove izdani, kada su nivoi generalno pratili pravce ve}ihpovr{inskih vodotka (reka Ju`na Morava, Veternica, Jablanica), smenio je, krajem 70.-tih godina, period intenzivne nadeksploatacije podzemne izdani - "raubovanje" resorapodzemnih voda.

Kao dominantni ~inioci reìma ove izdani u sada{njim uslovima izdvojeni su:

Infiltracija od padavina, kao rezultat razlike padavina, povr{inskogoticaja i evapotranspiracije

Kvantifikacija ovog procesa predstavlja delikatan i kompleksan zadatak, kojinije uvek mogu}e re{iti na zadovoljavaju}i na~in. Reljef i morfologija povr{ine terena,njegova pokrivenost i namena, bitna promena hidrogeolo{kih i hidrodinami~kih uslovatokom poslednjih 20.-ak godina, bitno komplikuju i oteàvaju izu~avanje ikvantifikaciju ovog procesa. Koliko je poznato, na terenu Leskova~ke kotline nisuizvo|ena istraìvanja u pravcu upoznavanja funkcionalnih odnosa i kvantifikacijeinfiltracije od padavina tokom vremena.

Infiltracija od vodotoka (reka)

Interesantna je ~injenica, vezana za reìm podzemnih voda Leskova~kekotline, a to je da su reke na ovom podru~ju izgubile ulogu erozionog bazisa podru~ja,usled intenzivne eksploatacije i generalnog opadanja nivoa podzemnih voda. Reke suostale da "vise" u svojim koritima, izgubiv{i u pojedinim delovima svog toka direktnuhidrauli~ku vezu sa vodama izdani.

U sada{njim uslovima, vodotoci pretstavljaju potencijalne zone hranjenjaizdani. Prihranjivanje se odvija infiltracijom kroz dno i bokove re~nog korita, poduticajem razlike vodostaja u reci i nivoa izdani. U hidrogeolo{kom modelu, kontaktreke i izdani se moè posmatrati kao slabopropusni sloj, odnosno "film" lo{ihfiltracionih karakteristika, kroz koji se odvija vertikalna filtracija voda iz reke upodzemlje.


334

Naàlost, i pored izgra|enih pijezometarskih baterija u blizini vodotoka(pijezometri grupe OP), ne sprovodi se simultano pra}enje nivoa u njima i vodostaja urekama, tako da nije mogu}e sprovesti kvantitativnu analizu hidrauli~ke veze vodotokai aluvijalne izdani. Pored toga, {to su neki pijezometri danas ve} i uni{teni, nije poznatoda su raniji istraìva~i poku{ali ovakvu analizu.

Podzemni doticaj

Podzemni doticaj po obodu rasprostranjenja aluvijalne izdani uslovljen jeprostornim i filtracionim odnosima izu~avanog hidrogeolo{kog kompleksa i susednihtvorevina. Obzirom na ovo, moè se smatrati da podzemnog doticaja po obodurasprostranjenja aluvijona (isto~na i zapadna granica kotline), nema, dok je podzemnidoticaj po ju`noj granici izu~avanog podru~ja diktiran nagibom pijezometarskepovr{ine i veli~inom koeficijenta filtracije aluvijalnih sedimenata u ovoj zoni.

Podzemni oticaj - dreniranje izdani

Dreniranje aluvijalne izdani je poslednjih decenija pretrpelo "evolutivne"promene: od dreniranja podzemnim oticajem (prema severu podru~ja),evapotranspiracijom i filtracijom u re~ne tokove, postepenim prelaskom na "dreniranje"bunarima (koji su u me|uvremenu napu{teni), do dana{nje situacije, u kojojeksploatacija voda u neogenoj (donjoj) izdani postoje}im izvori{tima, inicira pretakanjevoda iz aluvijalne (gornje) izdani u donju. Ovaj proces, infiltracija voda iz gornjeg udonji vodonosni sloj predstavlja osnovni i glavni vid dreniranja aluvijalne izdani.

Ocena mogu}e kontaminacije izvori{ta

Potencijalna mesta ulaska zaga|enja podzemnih voda

U prethodnom tekstu je data analiza hidrodinami~kih uslova efekataeksploatacije podzemnih voda Leskova~ke kotline u periodu do 2005. godine. Sagledi{ta za{tite izvori{ta od zaga|enja podzemnih voda, u nastavku se razmatrahidrodinami~ki aspekt ovog problema. Kao prvo, analiziraju se potencijalna mestaulaska zaga|iva~a podzemnih voda. Imaju}i u vidu mehanizam strujanja podzemnihvoda kakav je danas i kakav se predvi|a u budu}nosti, mogu}e je odvojeno posmatratiuslove, odnosno mogu}nosti njihovog zaga|enja, u okviru neogenog kompleksa i uokviru aluvijalnih sedimenata. Mogu se izdvojiti slede}a mesta (lokaliteti i zone,odnosno podru~ja):

Kriti~na mesta ulaska zaga|enja u neogeni kompleks:

− vodozahvatni objekti− isklju~eni - napu{teni bunari, pijezometri− zone prihranjivanja - podzemni doticaj u Leskova~ku kotlinu− vertikalna infiltracija


335

Kriti~na mesta ulaska zaga|enja u aluvijalne sedimente:

− plitki, kopani bunari, septi~ke jame− podzemni objekti (fekalna kanalizacija, skladi{ta, posebno te~nih materija

- benzinske pumpe)− povr{ina terena (poljoprivreda, havarijski izlivi, saobra}ajne havarije)

Neogeni kompleks

Vodozahvatni objekti

Vodozahvatni objekti - eksploatacioni bunari, predstavljaju svakakonajugroènije lokalitete, kroz koje je mogu} neposredan unos zaga|uju}ih materija.Nije potrebno nagla{avati koje su to mogu}nosti i opasne posledice. Blizina izvori{ta,prakti~no u gradskom jezgru, dodatno optere}uje njihovu za{titu. Zbog toga jeneophodno neposrednoj za{titi eksploatacionih bunara posvetiti izuzetnu pa`nju iapsolutno spre~iti, odnosno isklju~iti mogu}nost njihovog zaga|enja.

U slu~aju da ipak do|e do zaga|enja kroz eksploatacioni bunar, ili u njegovojneposrednoj okolini, re{enje, odnosno sanaciju ne predstavlja njegovo isklju~enje, negonaprotiv njegov neprestani rad, sa preusmerenjem iscrpene vode izvan distributivnemreè.

U cilju sagledavanja veli~ine zone oko bunara, u okviru koje bi zaga|enjeneogenog kompleksa neminovno stiglo u eksploatacione bunare za dato vreme, izv{enisu odgovaraju}i prora~uni. Za svaki eksploatacioni bunar leskova~kog izvori{ta jeizra~unata veli~ina zone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapremina podzemnih voda zaodre|eno vreme. Kao referentno vreme usvojena su dva perioda: od 12 i 60 meseci(godinu dana i pet godina). Kao osnova u hidrodinami~kom smislu, uzeto je stanjeprognozirane eksploatacije u 2005. godini, sa varijantom eksploatacije od ukupno 500l/s (me|usobno upore|enje rezultata prora~una sa ukupnom eksploatacijom od 400,500 i 600 l/s je pokazalo da nema zna~ajnijih razlika). Rezultati prora~una su prikazanina slici 8.2.6. u obliku izohrona, linija koje ozna~avaju granicu zone od 12, odnosno 60meseci (godinu dana i pet godina).

Tako|e je izra~unata veli~ina podru~ja oko bunara, reprezentativna za jedanmesec eksploatacije, direktno ugroèna u slu~aju zaga|enja vodonosnog neogenogkompleksa. Kao ulazni podaci su usvojeni, debljina vodonosnog sloja M = 20 m,poroznost sredine od n = 0.15, a kao proticaj bunara Q = 15 l/s. Kao rezultat jedobijena orijentaciona (reprezentativna) vrednost od r = 64 m. To drugim re~imazna~i, da }e kap vode u krugu polupre~nika r = 64 m sti}i do bunara za period odmesec dana (za usvojene ulazne podatke). Analogno prethodnom, prose~nareprezentativna vrednost za 6 meseci je r6mes = 280 m.


336

Slika 8.2.6. - Izohrone od 12 i 60 meseci, ra~unate u odnosu na eksplotacionebunare Leskova~ke kotline


337

Isklju~eni - napu{teni bunari i pijezometri

Mo`da potencijalno jo{ opasnije ta~ke, odnosno mesta ulaska zaga|uju}ihmaterija direktno u kaptiranu vodonosu sredinu, predstavljaju napu{teni bunari ipijezometri. âk i povremeno isklju~ivani bunari se svrstavaju u ovu kategoriju.Prospekcijom terena je konstatovano da se neki objekti nalaze direktno na |ubri{tu,katastrofalno zapu{teni. Kako svi objekti, bunari, pijezometri i bu{otine, koji zadiru uneogeni vodonosni kompleks predstavljaju "kratak spoj" sa gornjim aluvijalnimsedimentima i povr{inom terena, opasnost od direktnog zaga|enja je o~igledna.Obzirom na to da se ovi objekti ne obilaze i kontroli{u redovno, neophodno je da sepropisno konzerviraju i za{tite od mogu}nosti uno{enja bilo kakvih materija.

U cilju analize uslova mogu}nosti zaga|enja podzemnih voda iz navedenihizvora, kao i kvantifikacije veli~ine puta filtracije zaga|enja u datom vremenskomintervalu sprovedeni su odgovaraju}i hidrodinami~ki prora~uni i prora~uni transportazaga|enja u okviru Leskova~kog izvori{ta. Prora~uni su sprovedeni za hipoteti~ke,mogu}e slu~ajeve zaga|enja. Pri tome je razmatran samo konvektivni transport, bezdetaljnijeg ulaènja u mogu}e procese interakcije zaga|uju}ih materija, podzemnihvoda i porozne sredine, {to zavisi od prirode svakog zaga|iva~a posebno i slu~ajazaga|enja.

Analizirana su dva slu~aja: slu~aj "paketnog" (jednokratnog, trenutnog )zaga|enja, uno{enjem zaga|iva~a kroz jedan od pijezometara u blizini Novog izvori{ta,i slu~aj permanentnog (stalnog, kontinualnog) zaga|enja kroz jedan od napu{tenihbunara. Prikazani su rezultati prora~una stanja transporta zaga|enja posle 12 i 60meseci (godinu dana i pet godina), slike 8.2.7 i 8.2.8.

Ukoliko se konstatuje zaga|enje koje je do{lo kroz ove objekte, sanacijupredstavlja skup mera i postupaka, u zavisnosti od konkretnih uslova, od sistematskogpra}enja pojave, do primene hidrodinami~kih mera (npr. hidrauli~ke zavese) ukombinaciji sa ostalim aktivnim merama. Napominje se da borba protiva zaga|enja uovom slu~aju moè da bude veoma komplikovana, skupa i neizvesna.

Zone prihranjivanja (podzemni doticaj u Leskova~ku kotlinu)

U prethodnoj analizi je pokazano da je danas prakti~no jedini podzemnidoticaj u Leskova~ku kotlinu od bilo kakvog zna~aja iz pravca juga (ju`no od "Starogizvori{ta"). Eventualno zaga|ene podzemne vode (u okviru neogenog kompleksa)neminovno stiù do eksploatacionih bunara "Starog izvori{ta".

Na slici 8.2.9. grafi~ki su prikazani rezultati prora~una, analize namatemati~kom (hidrodinami~kom) modelu Leskova~ke kotline, vremena putovanja~estice vode (transport zaga|enja) od ju`nog ulaska u model do bunara Starogizvori{ta. U ovom slu~aju, kori{}en je metod prora~una strujnih linija (engl. "particletracking"), kao ilustrativniji. Oznake na strujnim linijama ozna~avaju svakih 12 mesecifiltracije.

Mere sanacije u slu~aju prodora zaga|enih podzemnih voda su kao uprethodnom slu~aju.


338

Slika 8.2.7. - Trasport zaga|enja, primer trenutnog "paketnog" zaga|enja.Stanje posle 12 i 60 meseci


339

Slika 8.2.8. - Trasport zaga|enja, primer kontinualnog, permanentnogzaga|enja. Stanje posle 60 meseci


340

Slika 8.2.9. - Analiza vremena filtracije podzemnog doticaja u zonu Starogizvori{ta Leskovca. Razmak izme|u strelica ozna~ava period od12 meseci filtracije


341

Vertikalna infiltracija

Poznato je da je osnovni izvor resursa podzemnih voda neogenogvodonosnog kompleksa Leskova~ke kotline voda iz gornjih, aluvijalnih sedimenata.Zahvaljuju}i glinovitom me|usloju, izme|u ova dva kompleksa, koji se kontinualnoprostire na velikom delu Kotline, u velikoj meri je obezbe|ena za{tita leskova~kogizvori{ta. Sorpciona, disperziona, reaktivna i druga pre~i{}avaju}a svojstva ovog(prete`no glinovitog) sloja, do sada su spre~avala prodor zaga|uju}ih materija sapovr{ine terena i aluvijalne izdani. Me|utim, pojedini inertni zaga|iva~i svakako moguda se profiltriraju kroz njega.

Glinoviti me|usloj na neki na~in izostaje ba{ u uòj zoni "Novog izvori{ta",gde ga karakteri{e smanjenje glinovite, a pove}anje peskovite frakcije ugranulometrijskom sastavu, kao i smanjenje debljine, tako da ga je te{ko detektovati. Iztog razloga zona "Novog izvori{ta" je zona pove}ane opasnosti od zaga|enja sa povr{ineterena.

Za potrebe modelske analize, simulacije i prognoze procesa strujanja itransformacije zaga|iva~a (prostorni -trodimenzionalni model trasporta) kao posledicevertikalne infiltracije gornjih voda kroz glinoviti me|usloj neophodna su obimna ispecifi~na istraìvanja, kojima se za sada ne raspolaè.

Aluvijalni sedimenti

Podzemne vode u okviru aluvijalnih sedimenata se ne koriste direktno zavodosnabdevanje, ali one predstavljaju osnovni izvor, dominantni resurs hranjenjaneogene izdani, iz koje se vr{i vodosnabdevanje Leskovca. Zaga|enje aluvijalne izdanine predstavlja neposrednu opasnost za vodosnabdevanje stanovni{tva, ali ipak imaizuzetan zna~aj za o~uvanje ispravnosti kvaliteta eksploatisanih podzemnih vodaLeskova~ke kotline. Karakteristika strujanja podzemnih voda u okviru aluvijalnihsedimenata je ta da horizontalna komponenta nija toliko izraèna kao u neogenomkompleksu. Zbog komunikacije sa donjim vodonosnim slojevima u aluvijalnoj izdani jeizraèna i vertikalna filtracija naniè. Ovo olak{ava borbu protiv eventualnih àri{tazaga|enja, jer se manje {ire u planu. Odlu~uju}u za{titu neogenog kompleksa u ovomslu~aju predstavlja glinoviti me|usloj, a samim tim njegove lokalne karakteristike su odizuzetnog zna~aja.

Plitki, kopani bunari i septi~ke jame

Najkra}i, neposredan ulaz zaga|uju}ih materija sa povr{ine terena jeomogu}en kroz vodozahvatne objekte - kopane bunare i septi~ke jame. Na àlost, neraspolaè se sa podacima o njihovom broju, rasporedu i karakteristikama. Njihovoevidentiranje i izrada jednog ovakvog katastra, omogu}uje uvid i kontrolu kvalitetapodzemnih voda u njima. Kao prva mera sanacije u slu~aju zaga|enja, preporu~uje seintenzivno crpljenje vode iz njih, a kao preventivna, pre svega, redovno pra}enjekvaliteta voda. Tako|e, neophodno je sve napu{tene objekte propisno konzervirati iza{titi.


342

Podzemni objekti (fekalna kanalizacija, skladi{ta, posebno te~nihmaterija - benzinske pumpe)

Podzemni objekti, kao {to su podzemna skladi{ta, cisterne i kanalizacija,predstavljaju specifi~na potencijalna opasna mesta kroz koja je mogu}e uno{enjezaga|uju}ih materija. Obzirom da nisu dostupna vizuelnoj kontroli, naj~e{}e je inemogu}e na vreme utvrditi postojanje zaga|enja. Obi~no se pristustvo zaga|uju}ihmaterija konstatuje posredno, preko sadràja u vodozahvatnim objektima, kada je ve}kasno da se ne{to zna~ajnije interveni{e. Mere sanacije su tada komplikovane i skupe.

Najbolja i prakti~no jedino mogu}a mera je permanentna kontrola kvalitetapodzemnih voda na lokalitetima ovih objekata, preko namenski izgra|enih osmatra~kihobjekata - pijezometara. Na ovaj na~in je mogu}e blagovremeno i na odgovaraju}ina~in intervenisati u slu~aju neke havarije.

Kao pogodan primer, ovde moè da posluì slu~aj havarijskog zaga|enja,izlivanja naftnih derivata na benzinskoj pumpi, u ju`nom delu grada. U realnimuslovima, samo zahvaljuju}i glinovitom me|usloju, koji razdvaja aluvijalni od neogenogvodonosnog kompleksa, zaga|enje nije stiglo do voda koje se koriste zavodosnabdevanje. Ukoliko bi zaga|iva~ stigao do vodonosnog neogenog kompleksa,dobila bi se sli~na situacija kao i kod direktnog zaga|enja kroz napu{tene bunare ipijezometre, samo sa odre|enim vremenom zaka{njenja i drugim (smanjenim)odnosom koncentracije (slika 8.2.7.).

Povr{ina terena (poljoprivreda, havarijski izlivi, saobra}ajnehavarije)

Aluvijalna izdan, koja je glavni izvor hranjenja i obnavljanja neogene,za{ti}ena je od povr{ine terena povlatnim slojem, koji ~ine uglavnom slabije propusniglinoviti pesak i humus, prose~ne debljine od oko 3 m. Osim u uòj zoni izvori{ta, ovajsloj moè da posluì kao prva, neposredna za{tita, samo u slu~aju paketnog zaga|enja,dok se ne preduzmu odgovaraju}e hitne mere sanacije. Me|utim, kada su u pitanjudugotrajna zaga|enja, kao {to su hemijske komponentne koje se koriste upoljoprivredi, neminovno je njihovo prolaènje kroz povlatni sloj i ulaènje u aluvijalnuizdan. Obzirom na kori{}enje velikog dela Leskova~ke kotline za poljopivrednuproizvodnju, o~igledna je potreba pra}enja i kontrole (i ograni~enja) kori{}enjave{ta~kih |ubriva.

Kako je uè podru~je "Novog (a i "Starog") izvori{ta" prakti~no u gradskojzoni Leskovca, postoji stalna opasnost od havarijskih izliva {tetnih i opasnih materija injihova filtracija u podzemlje. Sanacija u slu~aju ovakvog, havarijskog zaga|enja seogleda u brzom odstranjivanju prosutih materija (izvora zaga|enja), delovanjemhemijsko - biolo{kih sredstava, itd.


343

Predlog formiranja osmatra~ke mreè Leskova~ke kotlineu cilju za{tite podzemnih voda

Pored mera predvi|enih zakonom i definisanja zona sanitarne za{titeizvori{ta, prema za{titi podzemnih voda Leskova~ke kotline se mora postaviti aktivanodnos. Obzirom na specifi~nost poloàja i uslova vodonosnog kompleksa koji se koristiza vodosnabdevanje, neophodno je preduzeti odgovaraju}i monitoring i kontinualno isistematski pratiti odre|ene parametre kvaliteta podzemnih voda. Da bi ovo moglonesmetano da se sprovodi, potrebno je u osnovi uraditi dve stvari:

1. formirati osmatra~ku pijezometarsku mreù, koja pokriva sve va`nijepunktove i lokalitete Leskova~ke kotline,

2. formirati odgovaraju}u specijalizovanu slu`bu, pri vodovodu (a moè inezavisno od vodovoda, obi~no je to pri tzv. higijenskom zavodu, ilisli~no) ~iji je zadatak prvenstveno da obavlja terenska merenja i obra|ujepodatke o kvalitetu podzemnih voda kotline. U slu~aju potrebe ova slu`baalarmira nadle`ne organe i preduzima odgovaraju}e mere.

Pijezometarska mreà je specifi~na. Jedna grupa pijezometara osmatra(kaptira) neogeni vodonosni kompleks, i to prvenstveno gornje vodnosne slojeve, adruga aluvijalne sedimente. Veoma je va`no da pijezometri ne kaptiraju obe sredine.Lokacije pijezometara se odabiraju prema lokalnim uslovima, sa ciljem da pruè prveindicije o eventualnom zaga|enju podzemlja.

Na slici 8.2.10., karti Leskova~ke kotline, prikazane su projektovane lokacijeosmatra~kih pijezometara, njihov poloàj u odnosu na izvori{ta podzemnih voda iindustrijske objekte grada Leskovca.


344

Slika 8.2.10. - Lokacije industrijskih objekata u zoni sanitarne za{tite


345



Mikroorganizmi prodiru u podzemnu vodu vertikalno sa povr{ine tla, kad ihatmosferske padavine pokre}u i odnose u dublje podzemne slojeve ili horizontalno,prodorom sa bo~nih strana re~nih tokova i drugih povr{inskih voda. Dospevanjem uvodonosni sloj mikrobiolo{ki sadràj se pomera sa tokom podzemne.

Hemijski aspekt

U ovom delu je izvr{eno pore|enje parametara kvaliteta podzemnih vodaduboke izdani koja se kaptira za potrebe vodosnabdevanja Leskovca, sa parametrimakvaliteta vode reke Veternice i vode povr{inske akumulacije "Barje" radi pore|enja iutvr|ivanja eventualne hidrauli~ke veze. Ova uporedna analiza je sprovedena zakarakteristi~ne parametre hemijskog sastava, kao {to su pH vrednost, ostatak posleuparenja, elektri~na provodljivost, utro{ak KMnO4, nitrati, hloridi i sulfati.

pH vrednost

Za sve bu{ene bunare pH se kre}e u dozvoljenim granicama na bazi pregledazbirnih rezultata za sve grupe kapta`nih bu{enih bunara, a {to se vidi iz priloène tabele8.2.1.

Tabela 8.2.1. - pH bunarske vode

Reakcija vode pHGrupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka

min max aritmeti~kasredina

Jugoisto~na 6 38 7.00 8.00 7.79Severna 4 25 6.95 8.5 7.64Severoisto~na 4 28 7.2 8.3 7.55Severozapadna 6 30 7.00 8.1 7.44Reka Veternica 12 7.8 8.7 8.1

Akumulacija "Barje" 9 7.9 8.1 7.96MDK 6.8 - 8.5

Iz iznetih podataka se vidi da ni u jednom od uzoraka vode uzetih iz svihbunara u navedenom vremenskom periodu, pH nije prelazila dozvoljene granice dok uuzorcima uzetim iz reke Veternice u tri uzorka pH je iznosila 7.8, u dva 7.9, u dva 8, od8 do 8.5 u 4 uzorka, a samo u jednom 8.7.

Iz ovoga se vidi da je voda u podzemnim akviferima pod uticajematmosferske vode, ~ije je pH u jednom industrijskom gradu izrazito kisela pH oko 5.7.

U svim slu~ajevima srednje vrednosti pH podzemnih voda su bile u okvirimadozvoljenih granica.


346

Ostatak posle uparenja

Tabela 8.2.2. - Ostatak posle uparenja bunarske vode

Ostatak posle uparenjaGrupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 20 280 800 350Severna 4 25 214 985 466Severoisto~na 4 28 186 465 342.8Severozapadna 6 30 230 646 415.5Reka Veternica 12 12 304 173.8

MDK 1 000

Ni u jednom bunaru nije pre|ena granica od 1 000 mg/l za vode, koje senepre~i{}ene koriste za pi}e, a samo u jednom uzorku prekora~ena je granica od 800mg/l za pre~i{}ene vode, a u 2 uzorka ili oko 5 % koli~ina mineralnih materija jeprekora~ila iznos od 500 mg/l, odnosno najcelishodniju koli~inu, koja se nalazi u vodiza pi}e.

U reci Veternici koli~ina suvog ostatka je veoma niska, {to je i logi~no.Uzimaju}i nalaze u celini, moè se utvrditi da je ostatak posle uparenja u

svim bunarima zadovoljavaju}i, po{to se logi~an kriterijum zasniva na pregledu srednjihvrednosti, koje ni u jednom slu~aju ne prelaze granicu od 500 mg/l.


Tabela 8.2.3. - Elektroprovodljivost bunarske vode

Elektri~na provodljivost (µS/cm)Grupa bunara broj

bunarabrojuzoraka


Jugoisto~na 6 38 28 832 383Severna 4 25 250 1040 525Severoisto~na 4 28 190 576 418Severozapadna 6 30 290 736 578Reka Veternica 4 12 180 420 304

Akumulacija "Barje" 260 280 267MDK 600

Elektri~na provodljivost je parametar, kojim se pribli`no kontroli{u rezultatiza suvi ostatak. Po{to se kori{}enjem ovog parametra u proceni kvaliteta vode za pi}e,do{lo do zaklju~ka o ~estim odstupanjima i prekora~enjima dozvoljenih granica sastvaranjem zabune u kriterijumima va`nim za sudbinu kori{}enja vode, to se izmenamai dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e stvorila obaveza upotrebeovog parametra samo za pra}enje njegovog kretanja bez po{tovanja kriterijuma onormama, koji su izmenama i dopunama Pravilnika izostavljeni.


347

Norma za elektri~nu provodljivost je bila 600 µS/cm. Po Pravilniku oizmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e ova norma jeukinuta.

Iz paralelnog pra}enja podataka za suvi ostatak i elektri~nu provodljivost, i uovom primeru se zapaàju odstupanja,

O~evidna tendencija porasta se zapaà kod podataka za bunar B-7, a pad zabunare B-3 i B-16.

Utro{ak KMnO4

Tabela 8.2.4. -Utro{ak KMnO4 bunarske vode

Utro{ak KMnO4 (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 38 1.58 4.11 3.01Severna 4 25 0.63 5.68 3.52Severoisto~na 4 28 1.87 6.32 2.90Severozapadna 6 30 1.58 6.53 3.402Reka Veternica /

Akumulacija "Barje" /MDK 20

Od 58 uzoraka vode iz svih bunara ni u jednom nije prekora~ena norma od12 mg/l za vode koje se koriste bez pre~i{}avanja, a samo u jednom uzorku utro{akkalijum permanganata je iznosio 6.53 mg/l bez prekora~enja norme za pre~i{}ene vode.Sve srednje vrednosti bile su izme|u 2.63 i 4.68 mg/l, {to je veoma povoljno.

Nitrati

Nitrati su krajnji proizvod raspadanja azotnih organskih materija. U vodudospevaju uglavnom spiranjem sa atmosferskim talogom ili njihovom mobilizacijom izpovr{inskih slojeva tla, koje ga sadrì u ve}im koli~inama, i do nekoliko stotina mg/kg.Godi{nje se iz vazduha sintetizuje 300 do 400 kg/ha nitrata. Isto toliko se tlo oboga}ujeve{ta~kim |ubrivom. Usled toga nije retka pojava visokog sadràja nitrata upodzemnim vodama. Oni su jako filtrabilni i odli~no rastvorljivi u vodi, te se u prvimvodonosnim slojevima ~esto nalaze u velikim koli~inama do 100 i vi{e mg po kg zemlje.

Sadràj nitrata u podzemnim vodama zavisi od prirode tla. Zemlji{te sanormalnom mikro populacijom, tro{i prisutne nitrate za bio-sintezu i reprodukcijuautotrofne mikroflore, dok je peskovito tlo siroma{no u mikroflori, te se nitrati kaojako filtrabilni malo zadràvaju u tlu, ve} poniru do vodonosnog sloja oboga}uju}i ganitratima.

Zbog visokog boniteta Leskova~kog polja i razvijene mikroflore, sadràjnitrata u dubinskim slojevima akvifera je izuzetno nizak, a {to se vidi iz naredne tabele8.2.5.


348

Tabela 8.2.5. - Sadràj nitrati u bunarskoj vodi

Nitrati kao N (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 35 1.17 5.75 1.61Severna 4 22 0.00 2.55 0.56Severoisto~na 4 25 0.00 4.42 2.18Severozapadna 6 30 0.00 5.75 1.32Reka Veternica 12 0.40 7.2 1.79

Akumulacija "Barje" 9 0.30 1.20 0.71MDK 10

Dozvoljena koli~ina nitrata je 10 mg/l. Prema navedenim podacima sadràjnitrata u svim bunarima je daleko ispod dozvoljenih granica {to se izuzetno povoljnoocenjuje.

Nitriti

Nalaz nitrita u dubinskim vodama ne zna~i prisustvo fekalnog zaga|enja, doku plitkim podzemnim vodama njihovo prisustvo sluì kao indikator fekalnog zaga|enja.Nitriti nisu utvr|eni ni u jednom uzorku vode iz svih objekata u kojima je izvr{enaanaliza vode na sadràj nitrita do 1995. godine, a te godine su na|eni u bunarima B-14,B-15, B-16, B-17 i Bvin u koncentraciji od 0.04 mg/l.

U reci Veternici tako|e nije utvr|eno prisustvo nitrita, dok je u vodiakumulacije "Barje" od 9 uzoraka u 2 utvr|eno prisustvo nitrita u obimu od 0.1 mg/l.

Potrebno je dakle pratiti sadràj nitrita u navedenim bunarima radiutvr|ivanja porekla nitrita. Najverovatnije je da je porast nitrita uslovljen me{anjemvoda iz plitkih slojeva sa vodom iz dubokih slojeva.

Uzorak vode uzet 8.02.1995. godine zasluùje pa`nju {ire analize, radiobja{njenja pojave nitrita u tri od osam bunara i to u koli~ini od 0.04 mg/l.

Postavlja se pitanje o poreklu nitrita, odnosno o tome da li su oni posledicazaga|enja ili redukcije nitrata. Porast koncentracije nitrita konstatovan je u bunarimaB-16, B-17 i Bvin, odnosno u bunarima severozapadne grupe. Ovi bunari su na relativnomalom me|usobnom rastojanju.

Na osnovu analiziranih svih parametara, moè se predpostaviti da je pojavunitrita izazvao prodor povr{inskih voda nakon padavina ili topljenja snega zbog toga {toporast nitrita nije pra}en porastom utro{ka kalijum permanganata (KMnO4), ve}naprotiv, njegovim smanjenjem. U bunaru B-16 u februaru 1995. godine utro{akKMnO4 se smanjio u odnosu na prethodne rezultate ispitivanja vode ovog bunara. Istije slu~aj sa utro{kom kalijum permanganata vode uzorka iz bunara B-17 sa utro{komod 1.57 mg/l prema utro{ku u prethodnim uzorcima od 3.63 do 6 mg/l, sa aritmeti~komsredinom od 4.072. Utro{ak kalijum permanganata je u vodi iz bunara Bvin tako|e biomanji i iznosio je 1.58 mg/l u odnosu na prethodne rezultate koji su se kretali u opseguod 0.94 do 4.11 sa aritmeti~kom sredinom od 2.32 mg/l.

Predpostavlja se da je u podzemlje prispela ve}a koli~ina vode sa malimsadràjem organskih materija, koje se prili~no efikasno uklanjaju protokom krozporoznu sredinu, dok je njena efikasnost mnogo manja prema kristaloidima, odnosno


349

rastvorima mineralnih materija. Sli~no je sa vodom iz bunara B-17 u kome je utro{akKMnO4 bio ne{to vi{i i iznosio je 3.45 mg/l u odnosu na aritmeti~ku sredinu prethodnihrezultata koja je iznosila 3.168 mg/l. U pogledu elektri~ne provodljivosti i ostatka posleuparenja nije bilo neke su{tinske razlike. Porast nitrita pra}en je i pojavom amonijaka,koji je uglavnom bio u dozvoljenim granicama. Pojava amonijaka zajedno sa nitritimane ukazuje na konverziju amonijaka u nitrite.

Iz iznetih rezultata moè se zaklju~iti da je pojava nitrita eksternog karakterai da bi radi spre~avanja ove pojave trebalo kod navedenih bunara spre~iti mogu}nostme{anja povr{inskih i podzemnih voda.

Ina~e toksi~nost nitrita je sli~na nitratima, a njihov nalaz je od velikogzna~aja kao indikator prisustva fekalnog zaga|enja.

Amonijak

Amonijak je na|en samo u po jednom uzorku vode poreklom iz bunara B-3,B-8, B-14, B-15, B-16, B-17, Bz-5 i Bvin u obimu do 0.04 mg/l. Ni u jednom uzorkudozvoljena granica nije prekora~ena. U reci Veternici od 12 uzoraka u 5 je utvr|enapojava amonijaka preko dozvoljenih granica.

Hloridi

Hloridi se procenjuju sa organolepti~kog aspekta, jer pri koli~ini od 250 do500 mg/l daju vodi slan ukus pa je zbog toga norma 200 mg/l. Ina~e, ~oveku je dnevnopotrebna koli~ina od 5 grama hlorida. Nedavne studije su pokazale da koli~ina hloridaod preko 30 mg/l izaziva hipertenziju kod dece, pa je poèljna norma za hloride do 25mg/l.

Sadràj hlorida u dubinskim bu{enim bunarima u Leskova~kom polju jeispod optimalnih koli~ina {to tako|e treba imati u vidu. Sadràj hlorida u vodidubinskih bunara Leskovca moè se videti iz tabele 8.2.6.

Tabela 8.2.6. - Sadràj hlorida u bunarskoj vodi

Hloridi Cl (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 33 11 65 28.175Severna 4 21 11 62.9 49.6Severoisto~na 4 25 12 34 16.8Severozapadna 6 29 10 76 27.08Reka Veternica 12 5.6 30.5 17.2

Akumulacija "Barje" 9 7.3 15.6 19.7MDK 200

U pogledu hlorida dubinska podzemna voda i voda iz akumulacije "Barje" ireke Veternice, imaju skoro iste karakteristike.


350

Sulfati

Sulfati su daleko ispod dozvoljenih granica u svim bunarima.

Tabela 8.2.7. - Sadràj sulfata u bunarskoj vodi

Sulfati SO4 (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 33 13.4 55.2 35.2Severna 4 33 20.48 144.2 60.40Severoisto~na 4 25 10.56 57.2 30.3Severozapadna 6 29 13.7 79.5 36.28Reka Veternica 4 3 24.2 31 27.2

Akumulacija "Barje" 9 8 15 12.66MDK 200

Treba ista}i da sasvim male koli~ine sulfata u vodi ne usporavaju koroziju.Nizak sadràj sulfata konstatovan je za sve grupe bunara osim za severnu,

iako na|ene koli~ine nisu preko dozvoljenih granica, treba ve}im brojem analizautvrditi razloge ne{to ve}ih koli~ina sulfata.

Mangan Mn

Mangan je esencijalni element, predpostavlja se da se sasvim malo resorbujeu organima za varenje te nema neki zdravstveni zna~aj. Dnevna potreba ~oveka za ovimelementom se kre}e oko 2 mg.

Me|utim, njegov higijenski zna~aj je veliki zbog toga {to u relativno malimkoli~inama stvara metalni ukus i menja boju vode, a uno{en u organizam preko organaza disanje izaziva o{te}enje centralnog nervnog sistema sa znacima parkinsonizma.

Jezerske doline kao {to su: Vranjska, Leskova~ka, Moravska, Jagodinska,bogate su manganom koji se stvara specijalnim biolo{kim procesom u jezerimarazvojem algi sa produkcijom kiseonika i njegovom presaturacijom. Vr{ena jeoksidacija rastvorljivog dvovalentnog mangana u nerastvorljive oblike mangana, koji suse taloìli na dno oboga}uju}i ga manganom. Isti procesi se odigravaju i uakumulacijama sa time {to kod pli}ih akumulacija ili kod njihovog niskog vodostajausled su{e, istaloèni mangan moè da se mobili{e, aktivno{}u anaerobnih bakterija uuslovima kad se temperatura vode pri dnu podigne do 8 ili 10°C, ~ime se omogu}ujerazvoj anaeroba, koji za svoj metabolizam tro{e kiseonik iz ~etvorovalentnognerastvorljivog mangana, pretvaraju}i ga u rastvorljive oblike, pove}avaju}i sadràjmangana u vodi i na vodozahvatu.

Iz tog razloga se, i kod povr{inskih akumulacija i kod dubinskih bunara ubiv{im jezerskim kotlinama, treba boriti za smanjenje koli~ine mangana u vodi.

Sadràj mangana u vodi bunara prikazan je u tabeli 8.2.8.


351

Tabela 8.2.8. - Sadàj mangana u bunarskoj vodi

Mangan Mn (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 38 0.00 0.48 0.042Severna 4 25 0.00 0.65 0.106Severoisto~na 4 28 0.00 0.15 0.057Severozapadna 6 30 0.00 0.425 0.074

MDK 0.05

Dozvoljena granica za mangan je 0.05 mg/l. Po rezultatima analize na|enekoli~ine mangana u vodi dubinskih bunara ili se nalaze na granici ili ih neznatnoprekora~uju pri me{anju vode, te nema potrebe pre~i{}avati je. Preporu~uje se da se naosnovu ve}eg broja analiza ovaj problem mangana bolje osvetli.

Budu}i da je voda iz dubinskih bunara Leskova~kih izvori{ta naj~e{}e bilahemijski neispravna zbog prisustva mangana, neophodno je da se kroz analizudobijenih rezultata za mangan sagleda su{tina problema iz koje bi se mogla dobitiorijentacija za racionalno uskla|ivanje sadràja mangana sa standardima Pravilnika ohigijenskoj ispravnosti vode za pi}e.

Raspolaè se sa analizama za 121 uzorak vode na sadràj mangana. Od togbroja je bilo neispravno 47 zbog sadràja mangana (tabela 8.2.9.).

Tabela 8.2.9. - Sadràj mangana kod neispravnih uzotraka vode

Konc. Mn (mg/l) Broj uzoraka %

0.05 - 0.1 12 9.90.1 - 0.5 30 24.770.5 - 1 5 4.13

Σ 38.8

Iz iznetih podataka se vidi da je naj~e{}e umereno prekora~enje dozvoljenihgranica, koje su odre|ene na bazi pojave lakog zamu}enja i metalnog ukusa prekosadràja mangana u vodi od 0.05 mg/l. Imaju}i u vidu da svi bunari ne pokazujuistovremeno pove}an sadràj mangana, tj. da ima bunara koji ne sadrè mangan utrenutku kad je u drugim bunarima registrovana povi{ena koncentracija, uticalo je dase pregledom vode iz vodovodne mreè na|e izme|u 9 i 10% neispravnih uzoraka vodezbog povi{enog sadràja mangana, gvo`|a ili mutno}e. Iz ovoga proizilazi da je znatnomanje od 10% uzoraka bilo neispravno zbog pove}ane koncentracije mangana.

Iznete brojke za sadràj mangana u pojedinim bunarima karakteristi~nim zapojavu ovog parametra, daju osnove za hidrotehni~ki prora~un razblaènja prisutnogmangana vodama iz bunara u kojima se ovaj parametar ne pojavljuje.


352

Te{ki metali

Sude}i po rezultatima zbirne vode, olovo i te{ki metali se nalaze udozvoljenim granicama.

Tabela 8.2.10. - Sadràj te{kih metala u vodi

Te{ki metali - Pb (mg/l)Grupa bunara Broj

bunaraBrojuzoraka


Jugoisto~na 6 38 0.000 0.004 0.0061Severna 4 25 0.000 0.05 0.0073Severoisto~na 4 28 0.000 0.036 0.005Severozapadna 6 33 0.000 0.02 0.0035

MDK 0.05

Zbirna voda sadrì dozvoljene koli~ine olova, ali u retkim pojedina~nimanalizama vode iz nekih bunara sadràj olova se kre}e i do 0.2 mg/l {to je velikakoli~ina, te i u ovom slu~aju me{anju vode treba posvetiti posebnu pa`nju.

Zaklju~ak o kvalitetu podzemnih voda

− Kod pra}enja analiza kvaliteta podzemnih voda bunara grupisanih u 4 zone(jugoisto~na, severna, severoisto~na i severozapadna), ne moè se ni za jednugrupu ustanoviti bilo kakvo odstupanje po bilo kom hemijskom elementu.Ovo o~igledno ukazuje da svi analizirani bunari zahvataju jedinstvenu izdansa prakti~no veoma uravnoteènim hemijskim karakteristikama. Sa drugestrane, ovim je isklju~ena bilo kakva direktna veza voda zaga|ene plitkeizdani, spoljnih povr{inskih voda, ili eventualno zaga|enih industrijskihotpadnih voda, sa vodom izdani koja se zahvata na uèm i {irem prostranstvugrada Leskovca.

− Konstatovano je povremeno prisustvo gvo`|a i mangana i to u malom brojuuzoraka, stim da bunari sa pojavom ovih elemenata u povi{enoj koncentracijinisu ravnomerno raspore|eni. Neki bunari iz severozapadne i jugoisto~negrupe imaju povremeno povi{en sadràj gvo`|a dok je nalaz severoisto~negrupe izuzetno povoljan, a u pogledu mangana se pove}ana koncentracijapovremeno javlja u nekim bunarima severne i severozapadne grupe, dok jenalaz vode bunara jugoisto~ne grupe povoljan, {to je najverovatnije posledicamineralo{kog sastava samog akvifera. Ovo ukazuje na povoljnost me{anjaovih voda, {to se i radi, sa aspekta dobijanja boljeg kvaliteta sanitarnoispravne vode koja zadovoljava postoje}e zakonske norme.

− Svi ostali analizirani parametri hemijskog sastava vode zahva}ene dubokimbunarima Leskova~kog izvori{ta, nalaze se u veoma dobrim ~ak i optimalnimgranicama, te se ova voda po njima moè uvrstiti u veoma kvalitetne i veomapitke vode sa prikladnim fizikalnim osobinama u pogledu ukusa i mirisa.

− Pojava boje i mutno}e kod manjeg broja uzoraka, je posledica povremenogprisustva gvo`|a i mangana.


353

− Pojava nitrita u uzorcima vode bunara (B-14, B-15, B-16 i B-17)severozapadne grupe uzetim 8.2.1995. treba daljom analizom pratiti, naro~itou vezi sa padavinama i rezultatima bakteriolo{ke analize. Obzirom da sepomenuti bunari nalaze u neposrednoj blizini toka Veternice, i da je uzorakiz perioda hidrolo{kog maksimuma (februar), smatra se da je ovo posledicajednokratnog uticaja (izlivanja) reke.

− U sklopu analize kvaliteta podzemnih voda istovremeno je ra|ena i analizakvaliteta vode reke Veternice (period 1988/95.) koja proti~e kroz zonuizvori{ta podzemnih voda grada Leskovca. Pore|enjem kvaliteta vode rekeVeternice, svih raspoloìvih parametara, sa vodom kaptiranom bunarimaLeskova~kih izvori{ta, utvr|eno je da apsolutno ne postoji nikakvakorelaciona veza za analizirane elemente kvaliteta povr{inske i podzemnihvoda, a za analizirani vremenski period (1988/95.).

Uporednim pregledom rezultata analiza kvaliteta povr{inske i podzemnevode, moè se re}i da su dubinske podzemne vode koje se kaptiraju za potrebevodosnabdevanja veoma dobro za{ti}ene i da bi se po ostalim sadràjima vode koji lakoprodiru kroz tlo moglo tvrditi (period analiza 1988/95) da ne postoji komunikacijaizme|u povr{inskih i podzemnih voda duboke izdani. Direktna potvrda ove konstatacijeje slede}a:

− Nitrati koji lako prodiru kroz tlo su relativno niskog sadràja u dubinskojpodzemnoj vodi, nièg nego u reci, {to se ina~e veoma retko de{ava.

− Amonijak kad prodre u duboke slojeve zemlje ostaje nepromenjen zbogodsustva kiseonika. Amonijak u rekama Veternici, Jablanici i Ju`noj Moravise nalazi u velikim koli~inama, a u dubinskim podzemnim vodama unajve}em broju uzoraka nije konstatovan ili je na|en u izuzetno malimkoli~inama, ispod MDK.

− Jako filtrabilni hloridi su tako|e u ne{to niìm granicama u podzemnimvodama nego u povr{inskim, {to tako|e ukazuje da biotop dubinske vodegrada Leskovca ima svoje karakteristike bez zna~ajnijeg uticaja eksternihfaktora.

− Ispitivanjem industrijskih otpadnih voda utvr|eno je da njihova specifi~nazaga|enja ne uti~u na podzemnu vodu.

− Kori{}enje ve{ta~kog i prirodnog |ubriva nije imalo uticaja na kvalitetdubinske vode, pa se u poljoprivrednoj aktivnosti i dalje mogu nesmetanokoristiti.

Sprovedena uporedna analiza kvaliteta vode povr{inskih tokova i podzemnihvoda u periodu 1988/95 godine nedvosmisleno je pokazala nepostojanje vezepovr{inskih i podzemnih voda za fond analiziranih parametara. Me|utim, èle}i da seovaj trend i dalje nastavi, obzirom da je prirodni recipijent Veternice veoma malogprotoka, mora se obavezno o ovome voditi ra~una pri budu}em ispu{tanju otpadnihvoda u re~ne tokove.

Ovo ispu{tanje mora se ubudu}e obavljati uz ostvarenje visokog stepenapre~i{}avanja svih upu{tenih otpadnih voda na potezu Veternice uzvodno od postoje}ihizvori{ta podzemnih voda grada Leskovca, kao nu`na preventivna mera.


354

Analiza posledica havarijskog izlivanja benzina 17. - 18. januara1979. godine kod izvori{ta podzemnih voda

Izme|u 17. i 18. januara 1979. godine kod skladi{ta "Jugopetrola" uLeskovcu, do{lo je do havarije benzinskog cevovoda iz koga je isteklo oko 200 m3

benzina. Izlivanje se dogodilo unutar stare gradske deponije sme}a, koja je bilasme{tena izme|u dva izvori{ta vodovoda: "Novog" koje se nalazi oko 2 km nizvodno(severno) od mesta izliva i "Starog" koje se nalazi oko 2 km uzvodno (ju`no) od mestaizliva (Slika 8.2.10.). U ovim uslovima, zbog nepovoljnih organolepti~kih karakteristikaugljovodonika, i toksi~nosti olova koje se nalaze u benzinu, veoma je bila izraènamogu}nost kontaminacije izvori{ta.

U cilju sanacije, SO Leskovac je sa "Jugopetrolom" preduzela odre|ene mereza evakuaciju benzina. U okviru tih mera je iskopano vi{e jama unutar deponije|ubri{ta. Iz ovih jama je obavljeno crpljenje emulzije benzina i vode. Ova mera za{titeje preduzimana u periodu od godinu dana, ali u ne{to skromnijem obimu nego upo~etku zbog problema stokiranja kontaminirane vode, koja se bez odobrenjaodgovaraju}ih organa ne sme ispu{tati u vodotoke.

Pored toga SO Leskovac je alarmirala sve stru~ne i nau~ne institucije koje sumogle pomo}i u razre{avanju nastale situacije, odnosno pomo}i u spasavanju izvori{ta,pra}enju kretanja talasa zaga|enja i sl.

Najbliì vodozahvatni objekti - bunari nizvodno u odnosu na mesto izlivabenzina su bunari "Novog izvori{ta" B-8, B-10 i B-12 iz severoisto~ne grupe (slika 8.2.10.).

Od pomenutog havarijskog izlivanja je pro{lo vi{e od 19 godina, i do danasnisu registrovane posledice u smislu zaga|enja voda duboke neogene izdani koja sekaptira za potrebe vodosnabdevanja. Obzirom da se u sklopu redovnih pra}enjakvaliteta podzemnih voda koje se zahvataju bunarima, ne rade analize na prisustvomineralnih ulja, nije mogu}e decidirano tvrditi da li je zaga|enje u odre|enoj meriprodrlo do dubokog vodonosnog sloja.

Obzirom na to da su prilikom ovog akcidenta blagovremeno sprovedenepreventivne mere, kao i na ~injenicu da se vodonepropusni glineni sloj nalazi izme|ukontaminirane pripovr{inske - aluvijalne izdani i duboke neogene izdani koja se kaptiraza potrebe vodosnabdevanja, realno je o~ekivati da do zaga|enja duboke izdani ipaknije do{lo.

Treba naglasiti da pomenuti glinoviti me|usloj nije kontinualnograsprostiranja, tj. da u zoni "Novog izvori{ta" u odre|enom obimu "izostaje", tako danipo{to ne sme popustiti pa`nja u smislu za{tite od zaga|enja i mera prevencije.


355

8.2.4. Kriterijumi za odre|ivanje zona sanitarne za{tite izvori{tapodzemnih voda u Leskovcu

Uvod

Formiranjem zona sanitarne za{tite izvori{ta za vodosnabdevanje ivodoprivrednih objekata nastoji se da se prostornim merama i merama ograni~enja izabrane spre~e antropogeni uticaji na koli~inu i kvalitet vode za pi}e.

Obrazovanje zona sanitarne za{tite regulisano je Zakonom o vodama (Sl.Glasnik SRS br. 49/89), odnosno Zakonom o vodama (Sl. Glasnik RS br. 46/91) iPravilnikom o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. Glasnik SRS br. 33/78.). ^lanom 81.Zakona o vodama (iz 1989. godine) zahteva se formiranje 3 zone za{tite, {ire, uè ineposredne, u kojima se predvi|aju razli~iti reìmi pona{anja.

^lanom 84. istog zakona, u uòj zoni sanitarne za{tite zabranjuje se otvaranjerudnika i rudarskih radova, skladi{tenja ~vrstih otpadaka, jalovine i sirovina,transportovanje otrova i drugih {tetnih materija, koje mogu trajnije zagaditi povr{inskeili podzemne vode, kao i pove}anje poljoprivrednih i obradivih povr{ina.

U {iroj zoni sanitarne za{tite, ~lanom 85, zabranjuje se izgradnja objekata ~ijeotpadne vode sadrè opasne i {tetne materije, ostale vrste investicionih objekata u {irojzoni za{tite, samo ako je u njihovom projektovanju i izvo|enju zavisno od karaktera inamene objekata obezbe|eno kanalisanje i pre~i{}avanje otpadnih voda, prematehni~kim propisima.

U {iroj zoni mogu se graditi objekti samo na osnovu odobrenja za gra|enje iprethodno pribavljenog mi{ljenja op{tinskog organa uprave nadle`nog za poslovesanitarne inspekcije.

Zemlji{te u rezervatima izvori{ta vodosnabdevanja moè se koristiti zapoljoprivrednu proizvodnju (ratarstvo, vo}arstvo, vinogradarstvo, sto~arstvo i drugo), i{umarstvo samo ako je obezbe|ena za{tita izvori{ta od zaga|ivanja i drugih {tetnihdejstava, koja u ve}oj meri ili trajnije mogu ugroziti prirodna i tehnolo{ka svojstvapovr{inskih i podzemnih voda.

Zakon o vodama iz 1991. godine kaè se da "Podru~je uè zone i zoneneposredne za{tite sa reìmima organizacije, ure|enja i kori{}enja prostora u uòj i{iroj zoni, utvr|uju se prostornim, odnosno urbanisti~kim planovima u skladu sahidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta" {to predstavlja prili~no uop{tenuformulaciju.

Iz zakonskih obaveza proizilaze mere, koje imaju karakter apsolutnezabrane, kao i mere, koje mogu biti fakultativne ukoliko se dokaè da neke radnje nemogu ugroziti izvori{te vodosnabdevanja, a {to se naro~ito odnosi na celokupnupoljoprivrednu aktivnost.

Prostorne dimenzije sanitarne za{tite zavise od mnogih prirodnih okolnosti iradom stvorenih vrednosti, te zakonom i pravilnikom nisu date dimenzije obaveznihtriju zona sanitarne za{tite. One nisu mogle biti date formulacijama kojim seobuhvataju svi slu~ajevi, ve} se tre}im ~lanom Pravilnika navodi da se zone sanitarneza{tite i njihova povr{ina odre|uju na osnovu dokumentacije o vrsti, izda{nostiizvori{ta, vrsti objekata, na~inu zahvata vode, sanitarnom ure|enju tla, strukturi,konfiguraciji, hidrolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.


356

Iz iznetih zahteva proizilazi da je formiranje i projektovanje sanitarne za{titeveoma sloèn zadatak i kako proizilazi iz ~lana 3. Pravilnika, ona se mora odrediti naosnovu veoma sloènih istra`nih radova.

Ni u Zakonu ni u Pravilniku se ne daju bliè informacije o formiranju zonasanitarne za{tite oko vodnih objekata - bunara, kojima se zahvata voda iz dubokihsubarteskih i arteskih izdani.

Od podataka o izvori{tima raspolaè se sa geolo{kim karakteristikama terenaoko izvori{ta, veli~inom depresionog levka i pravcem i brzinom toka podzemne vode,kao i rezultatima higijenskog ispitivanja vode iz pomenutih izvori{ta od vremenanjihovog otvaranja.

Iz dosada{nje prakse, stvorili su se kriterijumi za formiranje zona sanitarneza{tite oko izvori{ta zasnovanih na akumulacijama, re~nim tokovima i vodozahvataplitkih vodonosnih slojeva (izdani sa slobodnim nivoom). Me|utim, kod dubokihbunara koji kaptiraju artesku izdan do sada nisu postojale ~vrste koncepcije, a naro~itozbog toga {to se na osnovu relativno retkih publikacija zapaà da se duboki vodonosnislojevi (pod odre|enim pritiskom) ne pona{aju isto kao i plitki (sa slobodnim nivoom).Za{ti}enost izvori{ta koja kaptiraju duboke slojeve se ne moè ceniti samo na osnovukoeficijenata filtracije glinovitih slojeva koji se nalaze u povlati ve} i na osnovu jo{dovoljno nejasnih prirodnih procesa aktivne reakcije zemlji{ta prema mikrobiolo{kim,fizi~kim i hemijskim polutantima kojima se {tite duboki vodonosni slojevi.

Koncepcija za{tite izne}e se na osnovu dosada{njih iskustava kao i dostupnestrane literature i veoma zna~ajnih istraìvanja kojima se osvetljava pristup ovomproblemu, a rezultati istraìvanja }e posluìti kao dokaz za pojedine stavove ukoncepciji dimenzije prostora i predloènih mera, postupaka i pona{anja.

Osnove za formiranje zona sanitarne za{tite izvori{tapodzemnih voda koja kaptiraju duboke izdani

Pri formiranju zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda nailazi se namnoge pote{ko}e zbog jo{ uvek nedovoljno poznatih uticaja prirodnih sadràja tla nastrane materije, a me|u njima i na biolo{ka i hemijska zaga|enja na putu od povr{ineterena do vodonosnih slojeva.

Pored toga, za{tita zavisi i od uslova prihranjivanja podzemnih voda isanitarnog stanja okoline iznad vodonosnih slojeva.

Poznavanje ovih faktora i njihovo pravilno tuma~enje omogu}ujedeterminaciju prostornih okvira zona sanitarne za{tite i razradu potrebnih mera uokviru njihovih granica.

Podzemne vode se obrazuju naj~e{}e na bazi atmosferskih padavina, aizda{nost zavisi od promera i poroznosti vodonosnog sloja.

Voda se na putu od zone prihranjivanja podzemne izdani pa do potro{a~aosloba|a izvesnih zaga|enja, ali moè da primi i neke materije iz tla, moè bitiza{ti}ena od povr{inskog zaga|enja, ali se prirodna za{tita ne moè uvek ostvariti.

Za zauzimanje meritornih stavova neophodna su opse`na istraìvanja sakojima se u ovoj fazi obrade problema ne raspolaè, me|utim poku{a}e se da se na bazipodataka o kvalitetu vode iz arteskih bunara Leskovca i literaturnih podataka do|e dopredloga prostornih dimenzija zona sanitarne za{tite.

Postoje i negativna iskustva u pogledu za{titne mo}i tla. Po Filatovu, sugline igline se ne mogu smatrati potpuno nepropusnim sredinama. Kako se duboke izdani


357

prehranjuju vodom u nekoj udaljenoj oblasti, samopre~i{}avanje zavisi od poroznostisredine i puta od zone prihranjivanja do mesta vodozahvata.

Mogilovskij navodi dva negativna primera za{tite arteskih voda. Prva grupabunara kaptirala je vodonosni sloj koji se nalazio na dubini od 72 do 90 m. Vodonosnisloj je bio debljine 20 m prekriven jurskim glinama debljine od 7.6 do 12 m. Uneposrednoj blizini ovih bunara bila su 4 pijezometra iz vremena izvo|enja istra`nihradova a ~ija je dubina od 15 do 17 m i koji su se koristili za osmatranje kvalitetapodzemne vode. Rezultati hemijskih analiza pregledani su za period od 15 godina ikonstatovalo se da je do{lo do promena kvaliteta vode.

U po~etku eksploatacije voda je sadràvala 4 - 11 mg/l hlorida, 22.8 mg/lsulfata sa suvim ostatkom od 295 mg/l.

Posle 15 godina eksploatacije voda je sadràvala 41 do 129 mg/l hlorida,sulfata 112 do 263 mg/l, a suvi ostatak posle uparenja kretao se od 531 do 831 mg/l.Sadràj amonijaka je porastao od 1 do 8 mg/l. U periodu od 15 godina hloridi su sepove}ali za 11 puta, sulfati za 12, a suvi ostatak za 3 puta.

Naàlost autor nije poku{ao da objasni razloge navedenih promena kvalitetavode. Naro~ito je bilo potrebno objasniti mogu}u ulogu prisutnih pijezometara.

S. A. Ozarev tako|e navodi promenu kvaliteta arteske vode pri forsiranojeksploataciji vodonosnih slojeva sa stvaranjem velike depresije.

U ovom primeru crpljenje vode se pove}alo od 4 000 m3/dan (46 l/s) na 41500 m3/dan (480 l/s), {to je dovelo do pada pijezometarskog nivoa za 13 m, a {to jetako|e rezultovalo sa pove}anjem ostatka posle uparenja sa 145 na 501 mg/l i tvrdo}eod 6.5 na 21.7°dH.

Platnjikov tako|e navodi primer promene kvaliteta koji se manifestovaopove}anjem tvrdo}e vode od 8.2 do 41.6°dH, kalcijum oksida od 45.5 do 237.5 mg/l,hlorida od 5.8 do 113.4 mg/l i sulfata od 10.8 do 103.2 mg/l.

Iako kod ovih promena kvaliteta i porasta koncentracije navedenih materija,nije do{lo do prekora~enja dozvoljenih granica, sem amonijaka i pored nedostatkabliìh analiza navedenih pojava, to nam iskustvo pokazuje da se pra}enjem kvalitetavode u jednom duèm periodu moè sagledati eventualna promena dobijenih rezultatai uticaj biosfere na kvalitet arteskih voda, kao i na efikasnost za{titnih zona.

Pona{anje tla prema stranim materijama

Mikroorganizmi

Zemlji{te u povr{inskom sloju sadrì ogroman broj bakterija i drugih mikro imakroorganizama, pre svega virusa, te je neophodno sagledatai {ta se sa njima de{avaprolaskom kroz tlo u svakom konkretnom slu~aju.

Lak{e je vr{iti saniranje kontaminacije bakterijama nego virusima, po{tosanitacijom i primenom antibiotika se mogu lako kontrolisati crevna bakteriolo{kaobolenja, dok protiv virusa lek jo{ nije otkriven.


358

Efekat tla prema hemijskim materijama

Zemlji{te raspolaè izrazitom apsorbtivnom sposobno{}u. Ona semanifestuje preko vi{e prirodnih reakcija:

− Mehani~ka apsorpcija se zasniva na zadràvanju korpuskularnih materijau lavirintu prisutnih pora,

− Fizi~ko - hemijska apsorpcija se zasniva na izmenjivanju jona, koje moèda preobrazi neke jako rastvorljive i toksi~ne materije u nerastvorljive imanje toksi~ne,

− Hemijska apsorpcija se sastoji u hemijskoj reakciji tla sa stranimmaterijama i rastvorima, {to rezultuje stvaranjem druge vrste jedinjenja sarazli~itim osobinama. Iz natrijum hlorida stvara se kalcijum hlorid a iznatrijum fosfata stvaraju se nerastvorljivi aluminijum i gvo`|e fosfat.

− Biolo{ka apsorpcija se sastoji iz aktivnosti mikroorganizama, uglavnomheterogenih saprofita, koji razgra|uju organsku materiju, pri ~emu se25% te materije tro{i za reprodukciju mikroorganizama, a 75% kaoenergetski rashod u metabolizmu. Iz ovoga proizilazi da se delovanjemmikroorganizama prisutna organska materija transformi{e u bakterijskeforme samo u jednoj ~etvrtini prisutnih organskih materija na ~emu sezasniva mineralizacija organskih materija u tlu.

Mikroorganizmi mogu da apsorbuju razli~ite elemente. Fosfati se veomadobro apsorbuju, a nitrati i nitriti slabo. Mimo procesa apsorpcije nitrata i nitrita uzemlji{tu postoji poseban azotni ciklus od sanitarnog zna~aja o kome }e kasnije bitire~i. Mora se voditi ra~una da se oksidativno - reduktivni procesi vr{e samo u suvim idobro aerisanim zmlji{tima, za razliku od vla`nih koja nemaju ovu osobinu. O tome semora voditi ra~una pri formiranju zona sanitarne za{tite, radi spre~avanja eventualnogprodora zaga|enja sa povr{ine tla. Pri razmatranju mogu}nosti prodora raznih materijasa povr{ine do vodonosnog sloja, procena }e se izvr{iti na osnovu karakteristika sirovevode, koja se crpkama zahvata u ve}im koli~inama, stvaraju}i ve}u depresiju kojom semenja pravac toka podzemne vode sa pove}anjem osetljive zone za{tite. Rezultatihemijskih analiza vode mogu indirektno da ukaù na stepen prirodne za{titepodzemnih vodonosnih slojeva.

Organske materije

Po hektaru zemlje, prose~no se nalazi 25 tona organskih materija. Organskamaterija je u stalnom kruènju, spontano se stvara u neprekidnom procesu i isto takoraspada. Na huminske materije otpada od 10 do 15 %, a 80 do 90% organske materijeje poreklom od korena biljaka i ìvotinjskih ostataka koji su tako|e podlo`ni truljenju.Huminske materije se stvaraju specifi~nim procesom koji jo{ do kraja nije rasvetljen, aostale organske materije u tlu normalno sadrè ugljene hidrate, belan~evine, masti,{e}ere, skrob i celulozu. Ove organske materije uklju~uju}i huminsku i fulvo kiselinuslabo se rastvaraju u vodi te kao koloidi u sasvim malim koli~inama dospevaju dopodzemnih voda, osim u slu~aju direktne komunikacije (prodora zaga|enja kroz bunar)ili odsustva za{titnog vodonepropusnog glinovitog sloja.


359

Radi utvr|ivanja koli~ine prisutnih organskih materija u podzemnoj vodiLeskova~kog basena izne}e se rezultati utro{ka kalijum permanganata u analizamaizvr{enim u periodu od 1988. do 1995. godine.

Tabela 8.2.11. - Sadràj organskih materija u bunarskoj vodi u mg/l

LOKACIJA BUNARA br. uzoraka MIN MAX sred. vred.Grupa bunara jugoisto~no od grada 38 1.58 6 3.18Grupa bunara severno od grada 25 0.63 5.68 3.52Grupa bunara severoisto~no od grada 28 1.87 6.32 2.9Grupa bunara severozapadno od grada 30 1.58 6.53 3.42

Iz iznetih brojki za utro{ak kalijum permanganata za oksidaciju organskihmaterija vidi se da je potro{nja izuzetno mala, a {to se potvr|uje postoje}im normamaza utro{ak KMnO4 po Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. list 33/87.

− za fla{iranu vodu do 5 mg/l− za pre~i{}enu vodu do 8 mg/l− za nepre~i{}enu do 12 mg/l− za vodu sa huminskim materijama do 20 mg/l

Sude}i po dobijenim vrednostima utro{ak kalijum permanganata je veomamali {to zna~i da je podzemna voda u ovom podru~ju za{ti}ena od prodora organskihmaterija u vodonosni sloj prirodnim uslovima (prisustvom vodonepropusnog glinovitogsloja u podini kaptirane subarteske izdani).

Zasi}enost od nitrata

Po Sepp-u nitrati u tlu su poreklom iz 6 izvora:

1. oksidacija organskih materija,2. mineralna |ubriva,3. te~ne otpadne vode,4. geolo{ki depozit,5. taloènje iz atmosfere i6. bakteriolo{ka fiksacija.

Organske materije ima oko 50 gr u kg zemlje i ona se nalazi u stalnomraspadanju i obnavljanju, tako da iz ovog procesa raspadanja organskih materija sasadràjem azota kao krajnji produkt nastaju nitrati.

\ubrenjem se po hektaru, u zavisnosti od mogu}nosti i navika, dodaje od 110do 470 kg ve{ta~kog |ubriva. Pri ve{ta~kom |ubrenju sa vi{kom azota nemafitotoksi~nih delovanja pa se nitrati dovoljno nekontrolisano koriste kao ve{ta~ko|ubrivo. Od dodate koli~ine samo tre}ina nitrata se utro{i od strane biljaka pa postojiopasnost od kumulacije.

Te~ne otpadne vode sadrè 40 do 50 mg/l nitrata te mogu biti zna~ajan izvornitrata prilikom kori{}enja za navodnjavanje irigacijom ili oro{avanjem.


360

Geolo{kim depozitom se zemlji{te tako|e oboga}uje nitratima u vidupra{ine, koja se skida sa povr{ine tla bogatog nitratima.

Iz atmosfere se po hektaru taloì od 1.5 do 16 kg nitrata godi{nje.Bakteriolo{kom fiksacijom iz atmosfere se stvara do 400 kg/ha nitrata.

Poznato je da deset vrsta heterotrofnih bakterija fiksiraju azot iz atmosfere u nitrate.Od aerobnih bakterija azotobacter je najpoznatiji pionir stvaranja nitrata, odanaerobnih grupa izdvajaju se clostridiae, a i {est vrsta algi koje prebivaju u zemlji imogu da koriste atmosferski azot za stvaranje nitrata.

U zemlji obi~no ima oko 50 mg nitrata na kg, me|utim ima zemlji{ta sasadràjem nitrata i preko 1 grama.

Nitrati su jako filtrabilni i prodiru do podzemne vode bez apsorpcije,me|utim glineni sloj ih ne propu{ta u ve}em obimu.

U nekim slu~ajevima nitrati ipak mogu da prodru i do subarteskih i arteskihizdani. Obi~no dublji bunari sadrè manje nitrata. Mehanizam njihove redukcijezasniva se na delovanju autotrofnih mikroorganizama, koji za svoju reprodukciju tro{emineralne materije. Ti mikroorganizmi koriste nitrate iz poniru}e vode za svojuishranu, smanjuju}i njihovu koli~inu u podzemnoj vodi. U peskovitom tlu, u kome sevoda ne zadràva, zbog odsustva vlage slabo se razvijaju autotrofne bakterije iz ~egaproizilazi i slabija potro{nja nitrata i pove}an sadràj nitrata u podzemnoj vodi.

Kroz praksu je utvr|eno da atmosferske vode ne pove}avaju sadràj nitrata upodzemnoj vodi. Me|utim, poznat je pove}an sadràj nitrata u podzemnoj vodi poredure|aja za pre~i{}avanje sanitarnih otpadnih voda. Opisani su neki slu~ajevi sasadràjem nitrata (kao N) u vodi bunara od preko 45 mg/l.

Zbog potro{nje ve{ta~kog |ubriva u ve}em obimu preti opasnost odpove}anja koncentracije nitrata u podzemnim i povr{inskim vodama.

− Sadràj nitrata u Temzi je porastao od 4 na 9 mg/l.− Sadràj nitrata u rekama u Japanu je porastao od 1.9 do 9.1 mg/l.− Sadràj nitrata u SAD u nekim rekama je porastao do 45 mg/l.

U nas su poslednjih decenija nitrati u Dunavu porasli za 2 mg/l. Neke vode uoklini Poàrevca, Smedereva, î}evca, Lipljana imaju znatno pove}ane koli~ine nitrata,~ak do 100 mg/l.

Po grlu rogate stoke teìne od 450 kg izlu~uju se ekskreti koji sadrè 43 kgazota/god. Iz toga proisti~e da farma od 320 grla daje ekvivalentni otpad jednak graduod 260 000 stanovnika.

Prirodno |ubrivo od 7 do 8 grla dovoljno je za |ubrenje 1 ha zemlje.Nitrifikacija i denitrifikacija najbolje se odvija na temperaturi od 9 do 20°C.

Pri temperaturi od 6°C proces denitrifikacije i nitrifikacije se znatno usporava, apotpuno prekida na temperaturi od 0°C.

Oro{avanjem njiva sa 50 m3 oseke, nitrati se u zemlji{tu na 70 cm dubinena|u u koli~ini od 249 kg/ha.

Iako su nitrati izuzetno filtrabilni oni se ne mogu koristiti kao indikatori vezaizme|u jedne i druge sredine zbog toga {to se u podzemnoj vodi u prvo vremenejednako raspore|uju, pa se i zbog toga nalaze u razli~itim koli~inama nekad i kodveoma bliskih objekata i {to se pri prolazu kroz tlo koriste od strane autotrofnihbakterija.


361

Utvr|eno je da i pored toga {to nitrata u povr{inskim slojevima zemlje ima uve}im koli~inama, denitrifikacijom se njihova koli~ina smanji do 5 mg/l. Dozvoljenagranica za nitrate je 10 mg/l (kao N). Pregledom sadràja nitrata u grupama bunaraizvori{ta Leskovca moè se proceniti stepen ugroènosti podzemnih voda u ovompodru~ju.

Tabela 8.2.12. - Sadràj nitrata kao N u bunarskoj vodi u mg/l

LOKACIJA BUNARA br. uzoraka MIN MAX sred. vred.Grupa bunara jugoisto~no od grada 35 0.17 5.75 1.61Grupa bunara severno od grada 22 0.00 3.36 0.56Grupa bunara severoisto~no od grada 25 0.00 4.42 1.2Grupa bunara severozapadno od grada 30 0.00 5.75 1.32

Iz tabele se vidi da je situacija u pogledu sadràja nitrata u podzemnoj vodiLeskova~kog polja veoma povoljna. Minimalne vrednosti su bile ili bezna~ajne a unekim uzorcima nitrati nisu konstatovani. Najve}a konstatovana koli~ina nitrata jene{to prelazila optimalne vrednosti za podzemne vode, ali je bila daleko ispoddozvoljenih granica od 10 mg/l za nepre~i{}ene vode.

I pored toga {to je stanje nitrata u podzemnim vodama veoma povoljno, ipakse u za{titnoj zoni mora oprezno postupati sa upotrebom prirodnog ili ve{ta~kog|ubriva, ~ime bi se spre~ilo nepovoljno kretanje sadràja nitrata u vodi koja se zahvatana izvori{tima Leskovca. To prakti~no zna~i da treba nastaviti sa postoje}om praksompoljoprivredne aktivnosti sa evidencijom kori{}enja nitrata kao ve{ta~kog ili prirodnog|ubriva, uz pra}enje kretanja nitrata u podzemnim vodama. Pri konstatovanjutendencije porasta obavezno reducirati njihovo kori{}enje. Po{to su nitrati daleko ispoddozvoljenih granica za vodu za pi}e, a ujedno daleko i od koli~ine koje mogu da izazovumetahemoglobinemiju kod novoro|ene dece, moè se re}i da u sada{njoj fazi i za duèvreme njihovo prisustvo ne}e predstavljati problem.

Va`no je ista}i da napred navedeni stavovi vaè samo za vodu dubokesubarteske izdani, ali ne i za vodu plitke izdani sa slobodnim nivoom koja se ne koristiza vodosnabdevanje stanovni{tva Leskovca.

Hloridi

Prisustvo hlorida u vodi za pi}e nije toksi~no, jer je dnevna potreba ~oveka zanatrijum hloridom reda 5 000 mg. Hloridi su me|utim veoma dobri indikatorihemijskog organskog zaga|enja vode, jer se izlu~uju putem bubrega u koli~ini od 15000 mg/dan.

Izlu~uje se ona potrebna koli~ina, koja se prema navici unosi u organizam usvakodnevnom ìvotu.

Hloridi su stabilne materije, soli hlorovodoni~ne kiseline, postojani u spoljnojsredini, a tako|e i jako filtrabilni, te se koriste kao indikatori komunikacija izme|urazli~itih sredina.

Dozvoljene granice za hloride zasnovane su na njihovom uticaju naorganolepti~ke osobine vode (ukus), koja se ve} prime}uje kod 250 do 500 mg/l.


362

Analiza sadràja hlorida u vodi bunara Leskova~kog polja moè nam datipodatke o eventualnom organskom zaga|enju izlu~evinama animalnog porekla. Te }erezultati njihovog ispitivanja ukazati na eventualnu komunikaciju sa povr{inom.

Tabela 8.2.13. -Sadràj hlorida u bunarskoj vodi u mg/l

LOKACIJA BUNARA br. uzoraka MIN MAX sred. vred.Grupa bunara jugoisto~no od grada 33 11 65 28.17Grupa bunara severno od grada 21 11 188.4 49.6Grupa bunara severoisto~no od grada 25 12 34 18.6Grupa bunara severozapadno od grada 29 17.3 55.4 27.07

Iz navedenih podataka se vidi da grupa bunara B-7, B-8 i B-9 severno odgrada pokazuje najvi{e vrednosti za sadràj hlorida u vodi. Zbog toga bi njihovomkvalitetu u budu}e trebalo posvetiti najve}u pa`nju.

Sli~no je pona{anje i u pogledu koncentracije sulfata.

Ostatak posle uparenja - rastvorene materije

Na ostatak posle uparenja se u analizi nije se mnogo obra}ala pa`nja, jer tajparametar nije selektivan, ve} je rezultat svih prisutnih materija, koje se uglavnomnalaze u rastvorenom i delimi~no u suspendovanom stanju. Me|utim, suvi ostatak jeglavni parametar za procenu stepena mineralizacije mineralnih voda. U poslednjevreme njemu se pridaje zna~aj i kod vode za pi}e, te se zahtevi za obim mineralizacijepitke vode sve vi{e pribliàvaju normi od 500 mg/l. Me|utim, kod procene kvalitetapodzemne vode, ovaj parametar je ~esto zanemarivan. U poslednje vreme njemu sepridaje vi{e pa`nje, a kod podzemnih voda moè da posluì kao indikator prate}egzaga|enja, naro~ito ako iz godine u godinu rastu dobijeni rezultati.

Radi sagledavanja stanja izne}e se rezultati ostatka posle uparenja za vodu izbunara Leskova~kih izvori{ta.

Tabela 8.2.14. - Sadràj suvog ostatka u bunarskoj vodi u mg/l

LOKACIJA BUNARA br. uzoraka MIN MAX sred. vred.Grupa bunara jugoisto~no od grada 38 280 800 350Grupa bunara severno od grada 25 214 985 466Grupa bunara severoisto~no od grada 28 186 606 342Grupa bunara severozapadno od grada 30 230 646 415

Iz iznetih podataka se vidi da ni u jednom uzorku u bilo kom vodnom objektuove grupe bunara nije prekora~ena dozvoljena granica od 1 000 mg/l za nepre~i{}enevode koje se koriste za pi}e. Smisao u Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi}ene zna~i da nepre~i{}ene vode moraju da se pre~i{}avaju, {to stvara veliku zabunu.

Logi~no je da severna grupa bunara pokazuje najvi{e vrednosti zbogindustrijskog kompleksa, koji se nalazi uzvodno od pomenutih bunara.


363

Te{ki metali

Od metala, analizom su obuhva}eni gvo`|e i mangan i kao ~esti sadràji upodzemnim vodama, zbog njihove rastvorljivosti u vodi. O njima se ne}e bliè govoriti,jer su esencijalni elementi i u koli~ini u kojoj se nalaze nisu opasni po zdravlje. Odte{kih metala ispitivano je samo olovo, te }e se u ovom delu ista}i da se u zemlji{tunalazi veliki broj te{kih metala i drugih mikroelemenata, ali zahvaljuju}i odre|enimokolnostima u vodi se retko susre}u.

Ve}ina olovnih jedinjenja nije rastvorljiva u vodi. Jedino su rastvorljivi olovonitrat i olovo acetat. To doprinosi da se u podzemnim vodama ili ne na|e ili je utragovima, odnosno u okvirima dozvoljenih granica. Ovome doprinosi i bazi~nareakcija tla. U slu~ajevima kisele reakcije olovo je rastvorljivije.

Tabela 8.2.15. - Rastvorljivost oplova

pH rastvorljivostolova

6.5 100 µg4 10 000 µg

Iz atmosfere se istaloì 25 grama olova godi{nje po hektaru zemlje. Kodfrekventnih saobra}ajnica pri kori{}enju olovnog benzina u blizini saobra}ajnica seistaloì 129 grama olova po ha.

Taloènje olova u blizini saobra}ajnica vodi poreklo od kori{}enja tetraetilolova koje se dodaje benzinu u koli~ini od 1.2 do 1.4 ml po litru benzina radi pove}anjaoktanskog broja.

Norma za vodu za pi}e je 0.05 mg/l olova, a za povr{inske vode 0.1 mg/l.Organsko olovo u vidu tetraetil olova koji se dodaje benzinu je opasniji otrov odelementarnog olova, i za njega je norma mnogo stroà i iznosi 0.0002 mg/l upovr{inskim vodama, a u vodama za pi}e se ne dozvoljava.

Sa havarijom prilikom pretakanja benzina na èlezni~koj stanici Leskovac, akoja se dogodila 18. januara 1979. godine bilo je i tetra etil olova, {to je ugroàvalokompleks bunara nizvodno od mesta havarije.

Spojevi ìve i arsena su jako filtrabilni te o tome treba voditi ra~una prilikommera ograni~enja u uòj zoni sanitarne za{tite. Radi ilustracije daju se podaci omikroelementima u zemlji{tu.

Olovo se prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji nalazi u zemlji{tu usadràju od 5 do 25 mg/kg. Fosfatne stene mogu da sadrè i preko 100 mg/kg olova.

Mulj iz otpadnih voda sadrì veliki broj elemenata kao {to su: aluminijum,bor, kadmijum, hrom, bakar, gvo`|e, ìva, nikal, olovo i mangan, koji su toksi~ni ilipotencijalno toksi~ni za ~oveka i ìvotinje, a u odre|enim koli~inama i za biljni svet.

Po mi{ljenju Chaney-a, Leper-a i Page-a, bor, kadmijum, nikl i cink mogupredstavljati problem u prinosu poljoprivrednih kultura.

Kadmijum je posebno opasan jer moè da se ugradi u lanac ishraneanimalnog sveta. Bakar i cink, ina~e esencijalni elementi za ~oveka, toksi~ni su za biljkekada se na|u u pove}anim koli~inama, {to se de{ava kod sukcesivnog i nekontrolisanogkori{}enja mulja sa ure|aja za pre~i{}avanje otpadnih voda i njihovog nagomilavanja uzemlji{tu.


364

Petterson je objavio 24 slu~aja podbacivanja u ètvi zbog o{te}enja biljkiusled kori{}enja mulja otpadnih voda za |ubrenje.

Tako|e je naveo podbacivanje u proizvodnji ìta i paradajza u slu~ajevimakad je sadràj cinka u zemlji{tu bio preko 66 mg/kg pa do 1 500 mg/kg.

S obzirom na nerastvorljivost metala u tlu, biljke svojim lu~enjem u okolinikorena stvaraju rastvorljive oblike metala sa mogu}no{}u apsorpcije. Zbog toga sesadràj metala na njihovu resorpciju ispituje sa 0.5 N sir}etne kiseline.

Isti autor je naveo da je zapazio o{te}enje paradajza kod koli~ine nikla od 20mg/kg i pH zemlji{ta od 5.8 do 6.7. Navode}i da nema dovoljno podataka o toksi~nostiza biljke.

Iz iznetog proizilazi da se mulj dobijen sa ure|aja za pre~i{}avanje otpadnihvoda sa velikom dozom opreznosti moè da koristi u poljoprivredi, a jo{ ve}om u uòjzoni sanitarne za{tite.

U stavu, po ovom pitanju za uù zonu sanitarne za{tite preporu~uje se da semulj ne koristi, a sobzirom na relativno dobru za{ti}enost dubokih arteskih voda,kori{}enje bi se moglo dozvoliti uz striktne mere predostro`nosti, kao {to su:

− kontrola mikrobiolo{kog sadràja naro~ito na prisustvo patogenih bakterija,− kontrola sadràja te{kih metala u mulju i zemlji{tu,− kontrola utro{ka te{kih metala od strane biljaka, njihov raspored u delovima

biljke i plodovima sa redukcijom u tlu, radom biljaka i− kontrola fitotoksi~nosti mulja posle sukcesivne primene.

Kriterijumi za odre|ivanje zone neposredne sanitarne za{tite

Zakonom o vodama, ~lanom 73. predvi|a se da izvori{ta, koja sluè zasnabdevanje vodom za pi}e moraju biti za{ti}ena od namernog ili slu~ajnog zaga|ivanjai od drugih uticaja, koji mogu nepovoljno delovati na zdravstvenu ispravnost vode ili naizda{nost izvori{ta.

Iz ove obaveze proistekao je i Pravilnik o na~inu odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e. ^lanom 4 i 5odre|uje se na~in formiranja neposredne zone sanitarne za{tite.

Zona neposredne za{tite se {titi solidnim ogra|ivanjem sa spre~avanjempristupa ne samo stranim licima ve} i ìvotinjama.

Veli~ina prostora zone neposredne sanitarne za{tite regulisana je ~l. 5.Ogra|ivanje je veoma va`no kod izvori{ta u ravni~arskom kraju kao {to je to ovdeslu~aj, a najmanji prostor je 10 m od vodozahvatnog objekta.

U ovoj zoni |ubrenje se moè vr{iti povremenom sadnjom deteline, akori{}enje ve{ta~kog ili stajskog |ubriva je zabranjeno, kao i drugih vrsta organskih|ubriva.

Ukoliko u ovoj zoni postoji visoko rastinje ne bi ga trebalo se}i, a tako|e nebi trebalo saditi novo, naro~ito ono sa dubokim korenovima.

Trava i dekorativno bilje u ovoj zoni su preporu~ljivi kako sa sanitarnog takoisto i sa estetsko kulturnog stanovi{ta.

U svim objektima zone neposredne sanitarne za{tite zabranjen je pristupstranim licima, a pri dolasku zaposlenog kadra mora se uredno voditi knjiga poseta.

Posebno se mora voditi briga o mogu}im komunikacijama izme|upovr{inskih slojeva tla i crpnih postrojenja.


365

Treba izgraditi i odràvati poseban ure|aj (slavinu na glavi bunara) zazahvatanje sirove vode za mikrobiolo{ku i hemijsku kontrolu.

U ovim objektima mogu se postaviti ure|aji za dezinfekciju vode. Ukoliko ublizini postoji vi{e bu{enih bunara, onda se zajedni~kom ogradom moè formiratineposredna zona sanitarne za{tite. Kako su izvori{ta Leskovca "rasuta", zonaneposredne za{tite se formira oko svakog pojedina~nog bunara.

Kriterijumi za odre|ivanje uè zone sanitarne za{tite

Uà zona sanitarne za{tite formira se radi kontrole svih objekata koji senalaze na teritoriji uè zone sanitarne za{tite, ili formiranja odluke za uklanjanje nekihobjekata, koji svojim karakterom mogu da ugroze kvalitet vode izvori{tavodosnabdevanja, odnosno nemaju karakter vodoprivrednih objekata.

Postoje}im propisima se ne daje preporuka o veli~ini i obliku zone sanitarneza{tite za izvori{ta zasnovana na kori{}enju dubokih subarteskih izdani, te }e senastojati da se na osnovu raspoloìvih podataka izvr{i odre|ivanje granica uè zonesanitarne za{tite.

Prema preporukama za formiranje zona sanitarne za{tite u ranijemSovjetskom Savezu stoji da se zone sanitarne za{tite formiraju bez obzira na karaktergeolo{kih formacija iznad vodozahvata. Veli~ina ove zone odre|uje se na bazipostoje}eg sanitarnog iskustva i prakse.

Bakterije, koje se na|u u vodama duboke subarteske izdani, ukoliko onasadrì organske materije u ve}em obimu, nitrate i amonijak, mogu na tim hranljivimmaterijama da egzistiraju i to u ve}em obimu, me|utim kod malih koli~ina ovihhranljivih mineralnih materija bakterije mogu da preìve 180 dana. Rastojanje odizvora zaga|enja do vodozahvata se odre|uje prema brzini toka podzemne vode ipotrebnog vremena izumiranja bakterija.

A. S. Belicki recimo zahteva kriterijum odre|ivanja uè zone sanitarne za{titeu pojasu za koji je potrebno vreme filtracije od mesta zaga|enja do vodozahvata utrajanju od 400 dana, ali je ovaj kriterijum u na{im uslovima nemogu}e ostvariti.

U slu~aju kada nije mogu}e prostorom za{titi izvori{te, onda u timslu~ajevima treba razraditi sanitarne mere, kojima se obezbe|uje odràvanjeodre|enog reìma omogu}uju}i spre~avanje stvaranja àri{ta izvora zaga|enja izvori{taza snabdevanje vodom za pi}e (A. S. Belicki).

I u ovom slu~aju treba odrediti granicu pojasa zbog toga {to u odre|enimuslovima i udaljeni izvori zaga|enja mogu imati uticaja na izvori{te. Svakako da i uovim okolnostima karakteristike geolo{kih slojeva imaju presudnu ulogu, odnosnoprisustvo za{titnog nepropusnog sloja ili masovni izvor zaga|enja.

U slu~aju podzemne vode Leskova~kog polja vidi se da ona leì ispodgradskog atara i ispod mnogih stambenih i industrijskih objekata. Zbog ovoga kvalitetvode za pi}e u ovom izvori{tu zavisi od hidrogeolo{kih prilika.

Prema Mogilovskom, uà zona sanitarne za{tite treba da obuhvati povr{inukoja je 30 do 50 m u pre~niku {ira od depresionog levka. Ova koncepcija je logi~na,me|utim kad se taj koncept prenese na objektivno stanje po pitanju podzemnih voda,onda se dolazi do zaklju~ka o tome da se ceo grad Leskovac nalazi u uòj zoni sanitarneza{tite. Onda odgovor na ovo sloèno pitanje daljeg kori{}enja postoje}eg izvori{tavodosnabdevanja nije jednostavan. Po{to se u uòj zoni sanitarne za{tite dozvoljavaprisustvo samo vodoprivrednih objekata, onda se principijelno ovo izvori{te ne bimoglo koristiti zbog ne zadovoljavanja zakonskih propisa o ~emu }e odlu~ivati nadle`ni


366

organ vodoprivredne i sanitarne inspekcije. Me|utim, na bazi sprovedene analizedobijenih rezultata hemijskog pregleda vode iz postoje}ih bunara, kojima se zahvatapodzemna voda iz subarteskih slojeva, moglo bi se re}i da su vode subarteske izdanidobro za{ti}ene nepropusnim glinovitim slojevima i da se bunari ne nalaze eventualnou blizini zone isklinjavanja za{titnih slojeva, a i ukoliko se i nalaze, onda je putpovr{inske vode do kaptirane izdani dovoljan da reducira negativni uticaj povr{inskihatmosferskih ili re~nih voda.

Iz ovih razloga mogla bi se dati saglasnost za dalje kori{}enje ovog izvori{tauz neophodne mere predostro`nosti naro~ito sa grupom bunara, koja se nalazinizvodno na toku podzemne vode iz pravca industrijske zone Leskovca.

Ona je ozbiljan zaga|iva~ voda uop{te, odnosno bunari B-7, B-8, i B-9 suugroèni. Prema ovoj grupi bunara se predlaè posebna predostro`nost zbog pove}aneelektroprovodljivosti, suvog ostatka i hlorida. Ti parametri nisu prelazili umaksimalnom nalazu dozvoljene norme, ali maksimalne vrednosti za suvi ostatakiznosile su: 985 mg/l, elektroprovodljivost 1040 µScm-1 i hloride 188.4 mg/l. Ovevrednosti su blizu dozvoljenih granica, pa zasluùju odgovaraju}u pa`nju, izuzimaju}ielektroprovodljivost, koja je prelazila dozvoljenu granicu. Pravilnikom o izmenama idopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e norma za elektri~nuprovodljivost je izostavljena, ali je obavezno pra}enje elektroprovodljivosti zboguo~avanja mogu}ih promena u mineralizaciji vode. To pra}enje iako nije izazvalo ve}uuznemirenost ono je ukazalo na potrebnu opreznost.

Bunar B-10, koji je malo po strani ne pokazuje te uo~ene tendencije.Po{to dislokacija uzvodnih objekata nije mogu}a, onda moraju da se

obezbede adekvatne mere za{tite da bi se obezbedila potrebna sigurnost u pogledukvalitetu vode za pi}e. U SAD. se ovim dvema metodama pristupa re{avanju problema,dok se u Rusiji zbog velikog prostranstva zemlje prioritet daje prostornoj za{titi, koja seodlikuje ve}im stepenom sigurnosti.

Na osnovu svega iznetog, tehni~ki je najopravdanije odre|ivanje za{titnezone odgovaraju}im reìmom odràvanja inkriminisanih objekata u uòj zoni sanitarneza{tite. Preporuka za ovu meru proisti~e iz iskustva drugih razvijenijih zemalja. Navodise da kod sumnjive horizontalne za{tite dolazi do znatnog porasta suvog ostatka posleuparenja i kod arteskih bunara. Suvi ostatak je porastao od 260 na 1 030, a hloridi od 1na 315 mg/l. Suvi ostatak vodi poreklo od materija rastvorenih u vodi, a hloridi, kaojako filtrabilni su tako|e u rastvorenom obliku. Prema tome ova dva parametra supouzdani traseri mogu}e veze voda dubokih subarteskih izdani sa povr{inom terena.


367

Mere u uòj zoni sanitarne za{tite

Crpljenje vode je u skladu sa kapacitetom vodonosnog sloja, bez nastojanjana pove}anom crpljenju i pokretanju neèljenih sadràja. Taj zahtev kod pu{tanja u radpostrojenja za pre~i{}avanje vode iz akumulacije "Barje" mogu}e je ostvariti.

Pravilnik o dozvoljenim koli~inama opasnih materija, koje se mogu ispu{tatiu kanalizaciju za grad Leskovac nije donet. Po analizi osobina industrijskih otpadnihvoda vidi se da njihov sadràj zahteva prethodno pre~i{}avanje na mestu stvaranja upreduze}u.

Ova preporuka i postupak olak{ava krajnje pre~i{}avanje na jednom mestu.Me|utim, sa gledi{ta za{tite izvori{ta, bolje je kanalisanje industrijskih voda i njihovoispu{tanje u kanalizaciju sa pre~i{}avanjem na jednom mestu nizvodno od kapta`nihbunara i izvan eventualnog depresionog levka.

Ukoliko se orijentacija usmeri u pravcu prethodnog pre~i{}avanja, onda semoraju preduzeti sve mere predostro`nosti za spre~avanje prodora sirovog ili delimi~nopre~i{}enog sadràja u tlo i podzemnu vodu.

− Dalja izgradnja industrijskih objekata van zone depresionog levka inizvodno od grada.

− Stambenu izgradnju razvijati van zone uticaja na podzemne vode.

Kori{}enje zemlji{ta za poljoprivredne svrhe uuòj za{titnoj zoni

Kori{}enje zemlji{ta u uòj zoni sanitarne za{tite u poljoprivredne svrhe nijezabranjeno, ali u slu~aju potrebe moè se ograni~iti upotreba |ubriva, pesticida, aposebno herbicida koji se upotrebljavaju za borbu protiv korova, ~ime se ostvarujeneposredni kontakt sa zemlji{tem, ~lan 6 Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanjazona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. gl. br.33/78).

Za |ubrenje se koriste uglavnom nitrati i fosfati sa stimuliraju}immikroelementima.

Nitrati

Kori{}enje nitrata veoma je osetljivo zbog mogu}nosti zaga|enja podzemnevode i zbog njihovog veoma te{kog uklanjanja.

Zemlji{te se prirodnim putem oboga}uje nitratima. Sa atmosferskimpadavinama se istaloì oko 15 kg nitrata na 1 ha. Bakterijskom aktivno{}u se iz azotasintetizuje oko 400 kg nitrata po hektaru, a ve{ta~kim |ubrivom se unese od 110 do 470kg/ha.

Iz iznetih podataka se vidi da se moè uticati samo na kori{}enje nitratnog|ubriva. Obi~no se nitratno |ubrivo daje u vi{ku, a biljke u vegetacionom perioduutro{e samo tre}inu. Iz na{eg ranijeg iskustva zapazili smo da iz godine u godinu rastesadràj nitrata u podzemnim vodama isklju~ivo zbog nekontrolisanog kori{}enja nitratakao |ubriva.

Kod racionalne primene ve{ta~kog |ubriva omogu}ava se maksimalni prinosi spre~ava porast nitrata u podzemnim vodama. W. Kaufman navodi slu~ajeveneracionalnog kori{}enja nitratnog |ubriva sa porastom nitrata u plitkoj izdani do


368

210 mg/l, a da pritom koncentracija nitrata u seoskim bunarima koji su kaptirali dubljeizdani, nije prelazila preko dozvoljenih granica. Me|utim, ovaj primer ne moè se uzetikao pravilo, jer sadràj nitrata zavisi od prirode zemlji{ta. Nitrati kroz sterilno tloprolaze nepromenjeni.

Poljoprivrednim poukama moè se uticati na racionalnu primenu nitrata.Kao primer navodi se preporuka M. T. Tahirova, B. A. Pulatova i I. O. Hasanova otome da se kod kori{}enja 100 kg nitrata, 100 kg fosfata i 50 kg kalijuma po haostvaruje pove}anje sadràja vitamina C u paradajzu, kao i koli~ina {e}era. Porastvitamina C se ostvaruje za 18 do 20 %, a {e}era za 39 do 45 %. Kod pove}ane primene|ubriva postiè se suprotni efekat.

Fosfati

Fosfati obi~no u zemlji{tu ostvaruju nerastvorljiva jedinjenja i nepredstavljaju ve}u opasnost za podzemne vode, te se mogu koristiti u za{titnoj zoniizvori{ta zasnovanim na podzemnoj vodi. Nasuprot ovom stavu fosfati predstavljajuizuzetnu opasnost po kvalitet povr{inskih voda, jer u najmanjim koli~inamastimulativno uti~u na razvoj algi sa degradacijom kvaliteta vode, oboga}uju}i jeorganskim materijama.

Pesticidi

Pote{ko}e u pogledu kori{}enja pesticida predstavlja uobi~ajena praksadozvoljavanja kori{}enja pesticida prema njihovom delovanju prema {teto~inama,me|utim njihova ekolo{ka strana je u drugom planu.

Druga pote{ko}a je u tome {to se na trì{tu nalazi veliki broj vrsta pesticidasa razli~itom ta~no{}u i razli~itom karencom. Do 1972. godine kao pesticid se naj~e{}ekoristio DDT, koji nije bio tako izrazito toksi~an za ~oveka, ali je izuzetno bio efikasankao insekticid i ekolo{ki isto tako postojan. Zabrana DDT usledila je zbogepidemiolo{kih saznanja o mogu}em kancerogenom dejstvu i nagomilavanja u jetri,masnom tkivu i mozgu sa mogu}om pojavom raka jetre. U tlu je podloànmikrobiolo{koj dekompoziciji u relativno kratkom vremenu od oko 2 meseca. Ukolikoprodre dublje, moè da opstane u tlu i do 40 godina u nepromenjenom stanju, a nekiautori tvrde da taj period iznosi i do 400 godina. Kod nas je dozvoljena njegovaupotreba samo u slu~ajevima invazije {umskih kompleksa nekim opasnim insektima.Po{to u Leskovcu i okolini nema velikih {umskih kompleksa time se opasnost odhemijske upotrebe organo-hlornih pesticida donekle smanjuje.

U uòj zoni sanitarne za{tite primena organohlornih pesticida je ograni~ena,a organofosforni pesticidi se mogu kontrolisano koristiti.

Razumljivo je da se regulisanje primene pesticida u uòj zoni sanitarneza{tite odnosi na vrstu kori{}enih pesticida i na koli~inu po hektaru.

Pesticidi mogu da do|u u kontakt sa tlom u slu~aju primene herbicida i uslu~aju pojave atmosferskog taloga neposredno posle prskanja vo}a i drugihpoljoprivrednih kultura. Putem ki{e pesticidi jednim delom dolaze u povr{inske vode adrugim delom dolaze u kontakt sa tlom gde bivaju apsorbovani od strane ~estica tla iorganskih materija.

Opisan je prodor pesticida u bunare do dubine od 15 m, ali se tvrdi da su tibunari bili otkriveni (neza{ti}eni) i da su se pesticidi na{li u podzemnoj vodi prodoromiz vazduha direktno kroz konstrukciju bunara.


369

H. P. Nikolson je naveo podatak o tome da je u podzemnoj vodi na{ao 1 mgpesticida na trilion delova vode, {to predstavlja izuzetno malu koli~inu koja je ekolo{kii zdravstveno bezopasna.

On tako|e navodi da bi pesticidi eventualno mogli da prodru do podzemnihvoda u peskovitom tlu siroma{nom u organskim materijama. Prema T. M. Petrovu i K.V. Novoìlovu od primenjene koli~ine pesticida u zemlju dospeva 14 %, a kod kupusa~ak 20 do 40 %, a kod ribizli 5 do 8 %.

Dubina prodora pesticida u tlo zavisi od rastvorljivosti preparata u vodi.Rastvorljivi organofosforni pesticidi prodiru u tlo do dubine od 30 cm, a nerastvorljivijido 5 cm.

Iz tabele o korelaciji izme|u rastvorljivosti u vodi i prodora u tlo vidi se da ikod dobre rastvorljivosti pesticidi ne prodiru duboko.

Tabela 8.2.16. - Prodor pesticda u tlo

Vrsta pesticida Rastvorljivost(mg/l)

Dubina prodora(cm)

% prodora

Hlorofos 12 300 20 - 30 do 20Fosfamid 3 900 13 - 30 2 do 4Sajfos 1 000 10 - 15 9 - 16Karbofos 145 10 - 15 5 - 8Metation 30 10 - 15 1 - 3Dursban 2 5 -10 manje od 1

N. Popovi~ navodi da je kod primene 0.5 do 0.6 kg/ha organofosfornogpesticida rastvorenog u 500 m3 po ha, pri prskanju kultura svakog drugog danautvr|eno njegovo prisustvo u vodi na dubini od 1.5 m. S druge strane, pri prskanjuorganohlornih pesticida nakon 5 dana nije utvr|eno njihovo prisustvo na dubini od 1.5m.

Budu}i da je karenca kod organofosfornih pesticida 14 dana, prskanje se nesme vr{iti svakog drugog dana ve} jednom na dve nedelje, a iz toga se moè zaklju~itida se i kod njegovih nalaza pesticidi ne konstatuju na ve}im dubinama.

Iz ovog proizilazi da kod racionalnijeg kori{}enja pesticida nema opasnostiod dubljeg prodora i dospevanja do vodonosnih slojeva izvori{ta za vodosnabdevanjeLeskovca.

Iz iznetog proizilazi da se pesticidi mogu koristiti u uòj zoni sanitarneza{tite, ali i da se ~e{}e vr{i instrukcija o njihovoj primeni. U SAD se radi za{titeizvori{ta vodosnabdevanja formira odbor na nivou naselja vode}i ra~una da u tomodboru budu angaòvani stru~njaci iz poljoprivrede, hidro inìnjeri, lekari, hemi~ari,profesori i u~itelji. Veoma je va`no ista}i da je angaòvanje u~itelja i profesora u raduodbora sra~unato na preno{enje znanja i ste~enog iskustva na u~enike.

Va`no je ista}i potrebnu saradnju sa poljoprivrednim apotekama u pogleduevidencije prodaje vrste i koli~ine pesticida i ostvarivanje isklju~ivanja primeneorganohlornih preparata.

Bilo bi preporu~ljivo da se i pored slabog prodiranja pesticida kroz tlo,magacini sa ve}im koli~inama ovih preparata ne lageruju u uòj zoni sanitarne za{tite.


370

Iz iznetog svetskog iskustva o odnosu pesticida prema podzemnim vodama,primenu pesticida ne bi trebalo isticati kao izuzetni rizik po snabdevanje vodom za pi}ei da je odnos prema podzemnoj vodi razli~it od onoga prema namirnicama.

Pona{anje pesticida prema povr{inskoj vodi tako|e je razli~ito, te iskustvo sapovr{inskim vodama ne bi trebalo poistove}ivati sa rizikom prema podzemnim vodama.

Rizik je po zaga|enje podzemne vode od strane pesticida veoma mali te se isa te strane moè preporu~iti kori{}enje ovih izvori{ta i posle po~etka rada akumulacije"Barje".

U prilogu ovom stavu ide i ~injenica da se u reonu èlezni~ke staniceLeskovac jo{ 1979. godine izlilo 200 000 litara benzina i da se do danas, posle 19godina, u podzemnoj vodi nisu pojavili tragovi benzina ili naftnih derivata.

Kori{}enje te~ne i ~vrste faze ekskreta doma}ih ìvotinja

U uòj zoni sanitarne za{tite ne bi trebalo koristiti te~ne i ~vrste faze ekskretadoma}ih ìvotinja za navodnjavanje polja iz razloga koji proisti~u iz rizi~nog sadràjaovih otpadnih materija, mikrobiolo{ko optere}enje je ozbiljno, a i hemijski sadràjmoè biti opasan. Prisutni te{ki metali mogu vremenom da dovedu do fitocidnogdejstva.

Prema S. V. Golovinu kretanje bakterija u te~nom delu otpadnih voda safarme svinja u lagunama i u prvoj i drugoj fazi pre~i{}avanja ukazuje da u svim fazamamikroorganizmi zadràvaju svoju vitalnost, o ~emu treba voditi ra~una u uòj zonisanitarne za{tite, posebno zbog obilnog prisustva patogenih klica.

Tabela 8.2.17. - Broj mikroorganizama u gramu ìvotinjskog |ubriva

Mikroorganizmi ^vrsta faza Kompost posletretiranja

Posle stajanja odmesec dana

Bakterije 3.5 x 108 2.4 x 105 2.4 x 106

Amonoficiraju}e 3.1 x 107 3.6 x 105 1.2 x 105

Acidofilne 2.7 x 107 3.4 x 105 1.2 x 105

Celulozo razaraju}e 1 x 103 1 x 103 do 1 x 105

Nitrificiraju}e 0 0 1 x 102

Aktinomicete 4 x 104 2.1 x 104 do 3 x 107

Gljive 6 x 104 7.2 x 103 do 4 x 106

Mezofili 4 x 108 3.7 x 104 1.7 x 106

Termofili 2.8 x 104 1.3 x 106

Koliformne 1 x 106 1 x 102 1Proteus 1 x 10-6 1 x 10-2 1Jaja helminta 20 0 0Jaja muva 20 do 80 0 0


371

Tabela 8.2.18. - Broj klica posle pre~i{}avanja u lagunama

Broj bakterija I faza II faza III fazaUkupan br. bakter. u ml (343 ± 75) x 105 (127 ± 55) x 105 (88.1 ± 39) x 104

Koliformne klice u l (146 ± 52) x 106 (227 ± 84) x 105 (64 ± 26.1) x 105

Indeks E. coli (130 ± 42) x 106 (140 ± 54) x 105 (75.2 ± 30) x 104

Indeks Strep. faecalis (357 ± 13) x 106 (166 ± 64) x 106 (15.5 ± 6.2) x 105

Indeks salmonela (1.422 ± 0.231) (1.168 ± 1.178) (0.81 ± 0.16)

Iz iznetih podataka se vidi da se i posle ovih oblika tretiranja zadràvaprili~no veliki broj klica, a posebno se isti~e prisustvo patogenih salmonela.

Pod indeksom klica podrazumeva se njihov broj u jednom litru materije.U radu se ne daju bliì opisi sistema za pre~i{}avanje, pa se ne moè odrediti

vreme zadràvanja otpadnih materija, naro~ito u tre}oj te~noj fazi u laguni.Interesantno je da je laguna bila podeljena na tri dela i da su se u svim delovimanalazile salmonele. U po~etku se moglo izolovati 14 tipova salmonela, a na kraju tre}egdela lagune samo 2.

Ovaj nalaz je pou~an u tome da se u uòj zoni sanitarne za{tite za |ubrenjene bi trebao koristiti otpadni materijal sa farmi, naro~ito u delu bliskom neposrednojzoni sanitarne za{tite. Ukoliko vi{i razlozi diktiraju njihovu primenu onda jeneophodno obezbediti odstojavanje, odnosno zadràvanje u lagunama u trajanju odpreko 33 dana {to daje mogu}nosti da patogene klice izumru ili pak primenitidezinfekcione metode uni{tavanja opasnih mikroorganizama.

Ovaj stav vaì isto i za kori{}enje stajskog |ubriva poreklom od svinja igoveda, po{to su te ìvotinje u op{toj populaciji nosioci salmonela. Zbog ovoga trebanastojati na jednostavnim postupcima drànja stajskog |ubriva uz obezbe|ivanjeodstojavanja od 180 dana. U protivnom zabraniti kori{}enje i ovog prirodnog |ubriva uuòj zoni sanitarne za{tite.

Kriterijumi za odre|ivanje {ire zone sanitarne za{tite

^lanom 2 i 7 Pravilnika o odre|ivanju i odràvanju zona i pojaseva sanitarneza{tite dati su okviri o na~inu formiranja ove zone. Ona predstavlja uglavnom nizraznih mera u ve} definisanom prostoru slivnog podru~ja ili zone prihranjivanjapodzemnih izdani, a u cilju o~uvanja kvaliteta podzemne vode i zdravlja korisnika.

[ira za{titna zona u stvari predstavlja rezervat u kome vladaju posebnipropisi, o kojima brinu razni organi vodoprivredne i sanitarne inspekcije.

[ira zona je u stvari prostor u kome se vr{e osmatranja onoga {to se de{ava ispre~ava da se ne desi ono {to moè da ugrozi kvalitet vode za pi}e.

Na podru~ju {ire zone sanitarne za{tite se prati:

− kretanje zaraznih bolesti i preduzimaju se mere za spre~avanje njihovog{irenja i pojava epidemija - naro~ito crevnih zaraznih bolesti,

− prati se uzgoj doma}ih ìvotinja i otklanjanje njihovih ekskreta,− prati se higijensko stanje u naseljima u {iroj zoni sanitarne za{tite sa

podsticanjem planova za njihovo ure|enje,− prati se rad i ispu{tanje otpadnih voda preduze}a u {iroj i uòj zoni sanitarne

za{tite,


372

− kontroli{e se rad ure|aja za pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda,− vr{i se redovna kontrola kvaliteta otpadnih voda pre i posle pre~i{}avanja,− prati se kvalitet voda reke Jablanice a naro~ito Veternice,− prate se razvojni planovi podru~ja u zoni sanitarne za{tite sa usmeravanjem

razvoja podru~ja u skladu sa za{titom izvori{ta vodosnabdevanja,− formiraju se organizacije za za{titu izvori{ta vodosnabdevanja,− radi se na pravilnim informacijama i na ekolo{kim porukama za o~uvanje

izvori{ta vodosnabdevanja.

Zaklju~ak

Sude}i po principima formiranja sanitarne za{tite izvori{ta vode za pi}e, kao ipo prirodnim uslovima za{tite vodonosnih slojeva koji se kaptiraju bunarima naizvori{tima grada Leskovca, postoji mogu}nost da se uz odre|ene mere formiraju zonesanitarne za{tite i da se ovo izvori{te koristi u slu~aju akcidentnih situacija ili zadopunsko snabdevanje vodom iz akumulacije "Barje". U najgorem slu~aju voda iz ovogizvori{ta, kao jeftinija, mogla bi se koristiti za neke industrijske objekte u gradu.

Bilo bi necelishodno i tehni~ki neopravdano napustiti ova izvori{tavodosnabdevanja.

U slu~ajevima kad je prosto nemogu}e ukloniti prete}i izvor zaga|enjapodzemne vode, onda je neophodno postaviti pijezometarski na~in osmatranjaeventualnog ugroàvanja kvaliteta podzemnih voda. Pijezometre treba postavitinizvodno od potencijalnih izvora zaga|enja, a uzvodno od vodozahvata (bunara) saprora~unom odstojanja na bazi vremena izme|u jedne i druge analize vode izpijezometra. To prakti~no zna~i da ukoliko je vremenski razmak izme|u dve analizekra}i, onda i odstojanje izme|u vodozahvata i pijezometra moè da bude kra}e.

Na kraju treba imati na umu da se ovom metodom moè upravljati sistemomi blagovremeno preduzeti mere intervencije.

Dobro je poznato da se mikrobiolo{ka zaga|enja likvidiraju dezinfekcijom ida je ona garancija za spre~avanje pojave crevnih zaraznih bolesti.

[to se ti~e hemijskih zaga|enja, ona se propagiraju na ve}em odstojanju injihovo samopre~i{}avanje je sporije, a pre~i{}avanje takore}i neizvodljivo, pa se tojvrsti opasnosti mora posvetiti posebna pa`nja. Ne treba izgubiti iz vida da u pogleduhemijskog zaga|enja podzemne vode naj~e{}e se ne}e raditi o brutalnim zaga|enjimave} o prekora~enju dozvoljenih granica, koje sadrè i element sigurnosti, sa efektomkoji se manifestuje posle dugotrajnog uno{enja {tetnih materija. U ovakvom slu~ajukori{}enje postoje}eg izvori{ta obavlja}e se sa manje strepnje zbog postanja glavnogsistema sa akumulacije "Barje".


373

8.2.5. Tehni~ko re{enje zona sanitarne za{tite

Uvod

Kvalitet zahva}enih podzemnih voda umnogome zavisi i od ispravnodefinisane i sprovedene sanitarne za{tite izvori{ta. U dosada{njoj praksi, odnosno kodve}ine postoje}ih izvori{ta za vodosnabdevanje pitkom vodom u na{oj zemlji, sanitarnaza{tita uop{te ne postoji ili se svodi samo na ogra|ivanje vodozahvatnih objekata ipostavljanje tabli upozorenja, {to u glavnom dovodi do degradacije kvaliteta zahva}enesirove - podzemne vode i do oteàvanja uslova pre~i{}avanja.

Na osnovu terenske prospekcije, konstatovano je da u sada{njem trenutkupostoje}a izvori{ta za vodosnabdevanje grada Leskovca sadrè veoma mali brojelementa Zakonom zahtevane sanitarne za{tite.

Iz tih razloga se pristupilo izradi adekvatne tehni~ke dokumentacije, kojomsu se uspostavile zone i precizno definisale mere i uslovi sanitarne za{tite postoje}ihizvori{ta grada Leskovca "Staro izvori{te", "Novo izvori{te" i izvori{ta "Zapadni sistem",respektuju}i koegzistenciju izvori{ta i postoje}ih objekata. Dalje, prilikom izradeGlavnih projekata za otvaranje novih vodozahvatnih objekata izvori{ta "Leskovca",tako|e je neophodno obuhvatiti i ispravnu i potpunu sanitarnu za{titu ovih lokaliteta.




Kada se proverenim metodama utvrdi prostor i siguran na~in za{titeizvori{ta, onda se on unosi u Vodoprivrednu osnovu i Prostorni plan, kao definitivnanamena povr{ina.

Dalje, navedeni Zakon i Pravilnik predvi|aju uspostavljanje tri zonesanitarne za{tite: {iru, uù i neposrednu zonu, kao i na~in odre|ivanja zona i pojasevasanitarne za{tite na osnovu dokumentacije o vrsti i izda{nosti izvori{ta, vrsti objekata,na~inu zahvatanja vode, sanitarno-tehni~kom ure|enju tla, strukturno-tehni~komure|enju tla, strukturi i konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.


Tek nakon dobijanja rezultata i zaklju~aka, vezano za prethodno navedeneradove, moè se pristupiti tehni~ki ispravnom uspostavljanju sanitarne za{tite sadavanjem tehni~kog re{enja kojim se obuhvataju zone sanitarne za{tite - {ira, uà,neposredna zona i pojas sanitarne za{tite, kao i mere sanitarne za{tite - sanacione ipreventivne mere i mreà osmatra~kih objekata za pra}enje kvaliteta podzemnih vodatokom vremena eksploatacije.


374

Definisanje zona i mera sanitarne za{tite i na~ina pona{anja u okviru istihuvedeno je u skladu sa Zakonom o vodama (Sl. glasnik Republike Srbije br. 46/91),zatim Pravilnikom o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevanje vode za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), Pravilnika ouslovima koje mora da ispunjava voda za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 26/77),Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti voda za pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87), Pravilnikomo opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode (Sl. list SFRJ br. 3/66) i drugimvaè}im normativima o sanitarno-higijenskim uslovima za izvori{te vode za pi}e.

Zone sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda u Leskovcu naosnovu odluke S.O. Leskovac

U Slu`benom Glasniku Ju`nomoravskog regiona br. 4 od 28.2.1992. godineobjavljena je odluka o formiranju "Zona sanitarne za{tite izvori{ta snabdevanja vodomgrada Leskovca sa granicom uè zone sanitarne za{tite i pravilima i na~inom pona{anjana prostorima zona sanitarne za{tite".

Treba napomenuti da je ovaj akt donet na osnovu istoimenog akta iz oktobra1988. godine koji je sa~inio Komitet za komunalno - stambene poslove op{tineLeskovac.

Oba pomenuta dokumenta, me|utim, zasnivaju se na tehni~kojdokumentaciji "Glavni projekat sanitarne za{tite izvori{ta snabdevanja vodom gradaLeskovca" koju je izradilo preduze}e "Hidrosanitas" iz Beograda.

Ovim projektom su ta~no definisane granice neposredne zone i uè zonesanitarne za{tite dok su granice {ire zone sanitarne za{tite date sasvim uop{teno: "Pojas{ire za{titne zone sanitarnog posmatranja obuhvata ~itavu teritoriju na kojoj stanujupotro{a~i vode", {to svakako nije u skladu sa zahtevima zakonske regulative koja se baviovom problematikom.

Obzirom da je re{enjem sanitarnog inspektora Republi~kog komiteta zazdravlje i socijalnu politiku SR Srbije, br. 53-395/86-04 od 25.11.1986. godine, utvr|enoda je "Glavni projekat sanitarne za{tite izvori{ta snabdevanja vodom grada Leskovca"izra|en u skladu sa sanitarno - tehni~kim propisima i sanitarno - tehni~kimnormativima, jasno je da je ova tehni~ka dokumentacija ura|ena pre 1986. godine, i dazahteva odre|eno noveliranje.

Obzirom da su u Odluci SO Leskovac objavljenoj u Sl. GlasnikuJu`nomoravskog regiona opisane granice uè zone sanitarne za{tite po katastarskimparcelama, u nastavku je dat detaljan opis ovh granica za "Staro" i "Novo" izvori{te.

Prema ovom dokumentu granica uè zone sanitarne za{tite "Starogizvori{ta" "po~inje na trome|i koju obrazuju k.p. 9497 i ulice Milana Dimitrijevi}a iVlajkove, od ove ta~ke granica ide na jug zapadnom stranom ulice Vlajkove do uliceêdomira [undri}a, skre}e na zapad pomenutom ulicom i izlazi na nasip za odbranu odpolave. Odavde granica ide na jug odbrambenim nasipom do trome|ne ta~ke koju ~ineodbrambeni nasip i k.p. 7550 i 7553, skre}e na istok izme|u ovih parcela i izlazi na putLeskovac - Vu~je, preseca pomenuti put i skre}e na jug isto~nom stranom putaLeskovac - Vu~je ide ovim putem do me|ne ta~ke koja je u isto vreme granica izme|ukatastarskih op{tina Leskovca i Donje Jajine. Iz ove ta~ke grani~na linija ide u pravcujugo - istoka poljskim putem koji je u isto vreme i granica izme|u katastarskih op{tinaLeskovac i Donje Jajine do trome|ne ta~ke koju ~ine poljski put k.p. 2373 i katastarskeparcele 7520/1 i 7520/6, skre}e na sever a zatim na istok izme|u katastarskih parcela7520/1 i 7520/2 sa leve strane, a sa desne strane k.p. 7520/6, 7520/5, 7520/4 i 7520/3


375

izlazi na poljski put katastarske parcele 2374, preseca isti put, zatim skre}e na severisto~nom stranom puta do trome|ne ta~ke koju obrazuju k.p. 7525 KO Leskovac i k.p.315 i 319 KO Rudare. Odavde grani~na linija ide na istok kroz atar KO Rudare dotrome|ne ta~ke koju ~ine parcele 316, 317 i 318, a zatim skre}e na sever i upire u putk.p. br. 7624 koji je u isto vreme i granica izme|u Leskovca i Rudara. Granica zatimskre}e na istok ovim putem do trome|e koju sa ovim putem ~ine k.p. 7515 i 7518 KOLeskovac.

Granica odavde nastavlja na sever izme|u k.p. 7518, 7517, 7516, 7513/5 saleve strane i parcele 7515 i 7513/6 sa desne strane do trome|ne ta~ke koju ~ine parcele7513/5, 7513/6 i 7511/2. Odavde granica skre}e na istok do trome|ne ta~ke izme|uparcela 7513/7, 7511/2 i 7510. Granica nadalje ide ka severu do trome|ne ta~ke koju~ine parcele 7511/1, 7455 i 7510 odakle granica na sever ide poljskim putem dotrome|e koju sa ovim putem ~ine katastarske parcele 7457 i 7462, zatim skre}e na istokdo trome|e katastarskih parcela 7457, 7458 i 7484. Odavde granica skre}e na jug doputa do trome|e katastarskih parcela 7484 i 7456 sa ovim putem. Granica zatim ideovim putem na istok do potoka Bara izme|u k.p. 7486/1 i 7485 do trome|e koju ~ine sapotokom Bara. Zatim granica ide pomenutom Barom prema severu do propusta naèlezni~koj pruzi Beograd - Skoplje. Ovde granica ide prugom ka Leskovcu do ta~kekoju ozna~ava kilometraà pruge 288+880 km. Iz ove ta~ke granica skre}e na zapadkroz kompleks industrije crepa "Pobeda", do ulice \ure \akovi}a. Odavde granica idena jug ulicom \ure \akovi}a, preseca ulicu Solunskih ratnika, nastavlja na jug novomulicom do ulice Kara|or|eve, skre}e na zapad ulicom Kara|or|evom do ulice VidojaSmilevskog, a zatim skre}e i istom ulicom do ulice Ace \or|evi}a odakle skre}e nazapad pomenutom ulicom do ta~ke koja je opisana na po~etku ovog zapisnika gde se izavr{ava ovaj opis granice".

Ukupna povr{ina prostora ome|enog granicom uè zone sanitarne za{tite"Starog izvori{ta" iznosi 203.42 ha, a granice ove zone su prikazane na slici 8.2.11.


376

Slika 8.2.11. - Lokacije zona sanitarne za{tite u Leskovcu


377

Granica uè zone sanitarne za{tite "Novog izvori{ta" prema istomdokumentu "po~inje kod mosta preko reke Jablanice i to na desnoj obali kod parcelek.p. br. 4676. Odavde granica ide nizvodno desnom obalom reke Jablanice do me|nebelege br. 3 kroz atar KO Leskovac, a odatle nastavlja istom desnom obalom kroz atarKO Vinarce, do ta~ke gde u poljski put upire severna me|a k.p. br. 3276. Odavdegranica skre}e na istok i ide severnim granicama odnosno obuhvataju}i parcele br.3276, 3275, 3232, zatim preseca poljski put k.p. br. 6630 nastavlja izme|u parcela k.p.br. 3064 i 3063 a zatim izme|u parcela 3060 i 3059 preseca stari put Beograd - Skoplje,i nastavlja poljskim putem 3002 do èlezni~ke pruge Beograd - Skoplje.

Odavde granica skre}e na jug èlezni~kom prugom do granice izme|ukatastarskih op{tina Vinarca i Leskovca, skre}e na istok granicom izme|u katastarskihop{tina Vinarca i Leskovca, dolazi do poljskog puta 4299/8 odakle skre}e na jug ovimputem do trome|ne ta~ke koju ~ine k.p. br. 4299/8, 4299/1 i 4299/2. Granica skre}e naistok izme|u parcela 4299/1 i 4299/2, dolazi do leve obale reke Veternice, nastavljauzvodno levom obalom reke Veternice u duìni od 110 metara, odakle skre}e na istokpresecaju}i reku Veternicu, nastavlja pravom linijom do trome|ne ta~ke koju ~ineparcele 4549/2, 4547/3 i 4548, odakle skre}e na sever do ~etvorome|e koju ~ine parcele4552/2, 4552/1, 4547/1 i 4551/1. Odavde granica ide na istok, preseca auto - put dotrome|e koju ~ine parcele k.p. br. 4578, 4547/5 i 4547/4. Odavde granica ide na sever azatim na istok obuhvataju}i parcele 4547/5, 4547/6 i 4579, izlazi na poljski put k.p. br.7539 ide tim putem sve do mesta gde u ovaj put upire me|a izme|u parcele k.p. br.4478 i 4479/1, nastavlja dalje do trome|e koju ~ine parcele k.p. br. 4463 i 4442 sagrani~nom linijom izme|u KO Leskovac i KO Navalin. Odavde granica skre}e najugoistok i ide granicom izme|u katastarskih op{tina Leskovac i Navalin sve do me|nebelege br. 8 odakle nastavlja na severoistok kroz atar KO Navalin poljskim putem dota~ke gde u ovaj put upire me|a izme|u parcela 2164 i 2165, skre}e ka jugoistokupomenutom me|om, a zatim na severostok i istok obuhvataju}i parcele k.p. br. 2169,2177, 2176, 2175, 2112, 2113, 1967, 1969, dolazi do trome|ne ta~ke koju ~ine parcelek.p. br. 2108, 1971 i potok Bara, preseca baru i ide desnom obalom do trome|e koju sanjom ~ine parcele k.p. br. 2020/1 i 1076, skre}e na jug izme|u pomenutih parcela, azatim na istok obuhvataju}i parcele k.p. br. 2019, 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012,2011, 2010, 2009 i 2008, a zatim na jug zapadnom me|om parcele k.p. br. 2027, 2028/1 i2030/1. Odavde granica ide na istok izme|u parcela k.p. br. 2027 i 2029 i upire u potokBaru koji je u isto vreme i granica izme|u Navalina i KO Bobi{ta. Odavde granica idena jug potokom i izlazi na trome|u izme|u Katastarskih op{tina Navalina, Bobi{ta iLeskovca. Odavde grani~na linija ide kroz KO Bobi{te izme|u parcele k.p. br. 493 i494, skre}e na jug a zatim na istok zapadnom, a zatim ju`nom me|om parcele k.p. br.518, dolazi do ~etvorome|e koju obrazuju parcele 658 sve do naselja, skre}e na jugisto~nom me|om parcele 658 sve do naselja Bobi{te odakle skre}e na zapad ulicom ik.p. br. 802 i 801, nastavlja izme|u ovih parcela do trome|ne ta~ke koju ~ine ove dveparcele sa katastarskom parcelom 809. Odavde granica skre}e na zapad obuhvataju}iparcele k.p. br. 801, 799, 797 i 776, skre}e na jug do trome|e parcela k.p. br. 755, 756,odavde ide na zapad izme|u parcela 755 i 756, preseca parcelu 753/1, kanal Baru iparcelu 753/2, stari potok Baru i dalje nastavlja izme|u parcele k.p. br. 5304 i 5305 KOLeskovac, do mesta gde ova me|a upire u poljski put k.p. br. 7593, ide ovim putem dotrome|ne ta~ke koju sa ovim putem ~ine parcele k.p. br. 5200/2 i 5200/1, a odatleskre}e na zapad, preseca autoput, dolazi do trome|e koju ~ine parcele br. 5190, 5189/2i 5188. Od ove trome|e granica skre}e na sever izme|u parcela k.p. br. 5189/2 i 5188, azatim skre}e na zapad obuhvataju}i parcele k.p. br. 5180, 5779 i 5778, do trome|ne


378

ta~ke koju ~ine parcele k.p. br. 8854, 5178 i poljski put k.p. br. 10269. Od ove trome|egranica ide prema zapadu poljskim putem k.p. 10269 do raskrsnice poljskih puteva k.p.br. 8803 i 8805, preseca put Leskovac - Bogojevac, dolazi do èlezni~ke pruge Beograd- Skoplje, ide isto~nom stranom pruge do ta~ke gde u prugu upire me|a izme|u parcelak.p. br. 8772 i 8773, a zatim preseca èlezni~ku prugu, nastavlja ka zapadu obuhvataju}iparcelu 8750 i izbija na poljski put 10265. istim putem ide na sever do trome|e koju saovim putem ~ine parcele k.p. br. 8723 i 8749, skre}e na zapad severnom granicomkompleksa Gradskog zelenila, izlazi na ulicu Industrijsku, a zatim na sever istomulicom do raskrsnice ulice industrijske i ulice Nove (prema kompleksu pivare), ide nazapad trasom ove ulice, preseca reku Veternicu, izlazi na raskrsnicu Ni{ke ulice i putaza Vinarce. Iz ove raskrsnice granica nastavlja na sever isto~nom granicom naselja Miraîfluk, i do juga isto~nog ugla kompleksa D.S.N.O., odakle skre}e na zapad ju`nomgranicom vojnog kompleksa do ulice - puta Leskovac - Vinarce, odakle skre}e na severovim putem do mosta na reci Jablanici gde je i opis ove granice po~et".

Ukupna povr{ina prostora ome|enog granicom uè zone sanitarne za{tite i"Starog" i "Novog" izvori{ta iznosi oko 861.89 ha, kako je prikazano na slici 8.2.11.

Novelirano re{enje zona sanitarne za{tite

Kako je postoje}e re{enje zona sanitarne za{tite izra|eno 1986. godine, onone obuhvata odre|eni broj vodozahvatnih bunara izvedenih u periodu od 1986. do1998. godine, kao ni zone za{tite na lokacijama planiranih bunara. Pored toga, upostoje}oj tehni~koj dokumentaciji, {ira zona sanitarne za{tite je bila definisana veomagrubo, tako da se ukazala potreba da se i ova zona defini{e. Iz tog razloga je biloneophodno pristupiti noveliranju re{enja zona sanitarne za{tite izvori{ta Leskovca.Prilikom noveliranja zona sanitarne za{tite, kori{}eni su i najsavremeniji metodimatemati~kog modeliranja i simulacije transporta zaga|enja.

Imaju}i u vidu hidrogeolo{ko-hidrodinami~ke i hidrolo{ke kao i druge usloveokruènja "Starog izvori{ta", "Novog izvori{ta" i izvori{ta "Zapadni sistem", za za{tituvode za pi}e u okviru ovih izvori{ta od slu~ajnih, incidentnih ili namernih zaga|enja, aprema ^lanu 2. Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarneza{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78) odredilismo zone i pojaseve za{tite:

− zona neposredne za{tite (zona strogog reìma)− uà zona za{tite (zona ograni~enja)− {ira zona za{tite (zona nadzora)− pojas za{tite

Zona neposredne za{tite odre|uje se oko vodozahvatnog sistema izvori{ta(kompletna crpna stanica sa svim instalacijama), obezbe|uje se ogra|ivanjem.

U ovoj zoni dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu koja supod zdravstvenim nadzorom. Organizacija koja upravlja i koristi objekte zavodosnabdevanje moè izuzetno dozvoliti pristup licima koja se u okviru stru~nogusavr{avanja upoznaju sa radom vodovoda i o istom vodi evidenciju. Dakle, u ovoj zonipotrebno je obezbediti stalnu kontrolu ulaska i kretanja svim licima.



379

Uà zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta prema ^lanu 4. i 6. napredpomenutog Pravilnika i nju ~ini povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom. U okviruprostora ove zone ne dozvoljava se izgradnja objekata, postavljanje ure|aja i vr{enjeradnji, koje mogu na bilo koji na~in da zagade vodu i mora biti vidno ozna~ena.Povr{ina uè zone za{tite mora biti tolika da obezbe|uje za{titu vode odmikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|ivanja. Neogra|enozemlji{te ove zone koristi se u poljoprivredne svrhe uz pra}enje kvaliteta vode uosmatra~koj mreì, za ove svrhe projektovanoj-izgra|enoj.

[ira zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta i obuhvata teritoriju ili deoteritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritoriju koja sluì za napajanje (hranjenje)vodom. Prema ^lanu 7. ranije pomenutog Pravilnika u ovoj zoni za{tite zabranjena jeizgradnja industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materijemogu zagaditi vodu u izvori{tu, osim objekata od posebnog zna~aja za za{titu zemlje.



U sva tri aktivna izvori{ta ("Staro izvori{te", "Novo izvori{te" i "Zapadnisistem") ve} postoje zone neposredne za{tite (zone strogog reìma).

Po{to su izvori{ta "razbijenog - rasutog" tipa, ne postoji jedinstvena zonaneposredne sanitarne za{tite, ve} svaki bunar ponaosob ima ì~anu ogradu, sa kapijom iodgovaraju}im osvetljenjem. Svi bunari su tako|e osigurani odgovaraju}om ku}icom({ahtom) koja se zatvara metalnim vratima sa katancem.

Na slici 8.2.11. su prikazane granice zona uè sanitarne za{tite, a zonaneposredne za{tite se formira oko svakog pojedina~nog bunara.

Na slici 8.2.12. je dat raspored saobra}ajnica kroz zone sanitarne za{tite.U zoni strogog reìma nije dozvoljeno gajenje bilo kakvih povrtarskih kultura

odnosno kultura uz upotrebu |ubriva; u zoni neposredne za{tite treba zasaditi travu.Odvo|enje otpadnih voda iz ove zone mora biti re{eno na odgovaraju}i na~in

odnosno ove vode se moraju odvesti van ograde ove zone.Bunarski {ahtovi i drugi ukopani prostori u okviru vodozahvatnog sistema

moraju biti suvi i ~isti.


Ove zone za{tite aktivnih izvori{ta grada Leskovca pretstavljaju zone u okviruoblasti napajanja izvori{ta, u kojoj su podzemne vode pod direktnim uticajem radavodozahvatnih sistema. Zahvataju prostor strujnog polja podzemnih voda premavodozahvatnim sistemima, sa pove}anim gradijentima strujnog polja i pove}animfiltracionim brzinama {to posebno pove}ava osetljivost na ubrzanje transportazaga|iva~a kroz ovaj izdanski prostor i na taj na~in smanjuje vreme a time i mogu}nostipreduzimanja racionalnih mera za spre~avanje zaga|enja podzemnih voda u izvori{tu,posebno u slu~ajevima indirektnih zaga|enja (slu~ajnih ili namernih).

Novelirane granice ove zone odre|ene su na osnovu rezultata hidrogeolo{ko-hidrodinami~kih ispitivanja, i posebno preko analiza rezultata vi{egodi{njeeksploatacije na ovim izvori{tima (Studijsko istra`ni i projektni radovi re{avanja


380

problema vodosnabdevanja grada Leskovca - I Faza radova "Zahvatanje podzemnihvoda Leskova~ke kotline, 1954 - 1995. godine, bilans voda, prognoza eksploatacije",Balby International, Beograd, novembar 1995. godine).

Na osnovu ovako izra|enog matemati~kog modela, izvr{eno je modeliranjetransporta zaga|enja. Kao polazi{te kod definisanja novelirane uè zone sanitarneza{tite posluìli su rezultati prora~una zone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapreminapodzemnih voda za period od godinu dana (12 meseci). Drugim re~ima, za svaki bunarje definisano rastojanje sa koga je "kapljici" zaga|iva~a potrebno da stigne dovodozahvatnog objekta u tom periodu.

Kao kriterijum pri definisanju novelirane granice uè zone sanitarne za{titeuzet je u obzir najstroì uslov koji obezbe|uje za{titu od prodora bakteriolo{kogzaga|enja (tabela 8.2.18 - prikazana je {iroka lepeza iskustvenih i eksperimentalnihkriterijuma od kojih je odabran jedan od najstroìjih., uslov 11.). Usvojeno vremezadràvanja od 180 dana potrebno za izumiranje mikroorganizama u uslovima pribli`nebrzine toka podzemne vode od oko 2.0 m/dan se ostvaruje na duìni toka od oko 360 m.

Obzirom da se ovde radi o bakterijama koje posle 180 dana izumiru, {to se neodnosi i na hemijske zaga|iva~e, prilikom definisanja uè zone sanitarne za{titeizvori{ta u Leskovcu, uzeti su jo{ stroì kriterijumi od 365 dana, ~ime se postiè da jetako definisana uà zona u svakom pogledu na strani sigurnosti.

Udaljenje granice uè zone sanitarne za{tite od izvori{ta, odabrano je, vode}ira~una o brzini i pravcu strujanja podzemnih voda, tako da pruà sigurnu za{titu ~ak ipo ovom najstroèm kriterijumu.


381

Slika 8.2.12. - Glavni saobra}ajni pravci kroz zone sanitarne za{tite


382

Tabela 8.2.19. - Iskustveni i eksperimentalni kriterijumi

Broj Zemlja - autor Uslovi kod postavljanja kriterijuma Duìna Vreme Napomena1. SSSR Duìna dovoljna za za{titu od

patogenih bakterija20 - 60 m

2. S. I. êrkinskijE. L. Minkin

Samopre~i{}avanje krozporoznu sredinu

100 dana

3. Khirpicimo~ov Duìna registrovanja bakteriolo{kihi hemijskih indikatora

22 - 29 m63 - 70 m

Bakteriolo{kiHemijskiindikatori

4. L.Huisman Ve{ta~ko prihranjivanje, peskovitesredine

30 dana

5. Moghlievski Na osnovu eksperimenta 30 - 50 m6. [vedska Uba~eno 500 - 800 klica po cm3

Na duìni l nisu registrovane

200 m

7. Nema~ka Voda postaje sterilna na duìni l 20 m 45 dana vinf=0.0188 m/h

8.R. G. ButlerG. T. Orlob

Ph. McGauheyDaljina prodora bakterija 67.5 m

9. Br. Krome Daljina stizanja koli bakterija 30 m Peskoviti {ljunakod 0.2 do 0.3 mm

10.D. GeorgieskuGh. Brandu{

M. BakoveanuI. Barbu

Vek trajanja bakterija u uslovimapodzemnih voda

30 - 50dana

Na osnovuiskustva

ieksperimentalnih

radova11. H.J.Fournelie Vreme preìvljavanja bakterija i

virusa u tlu180 dana U sterilnom tlu

Osim poljskih puteva kojima je danas premreèn kako uì tako i {iri prostorizvori{ta, posebno je opasno graditi puteve vi{eg reda u ovom prostoru. Na ve}izgra|enim putevima, od kojih pre svega na delu magistralnog puta E-75 (Slika 8.2.10.)treba propisati mere koje }e pruàti bezbednost u slu~aju incidentnog zaga|enja.

I pored toga {to izme|u povr{inske aluvijalne i duboke neogene izdani kojase kaptira, postoji "za{titni" glinoviti me|usloj, ~injenica da on nije kontinualnograsprostranjenja i da u odre|enoj meri "izostaje" u zoni "Novog izvori{ta" name}epotrebu preduzimanja niza sanacionih i preventivnih mera u okviru utvr|enih granicauè zone za{tite izvori{ta.

Granice ovako dobijene novelirane uè zone kao i granice postoje}e uè zoneza{tite izvori{ta grada Leskovca prikazani su na topografskoj karti razmere 1 : 20 000,na slici 8.2.11. Kao {to se moè zapaziti, postoje}e granice uè zone obuhvataju ne{tove}u povr{inu od onih koje su dobijene na osnovu hidrodinami~kih prora~una.Novelirana granica uè zone sanitarne za{tite prolazi na oko 200 - 300 m od bunara svatri izvori{ta, dok postoje}a granica uè zone prolazi na nekih 300 - 400 m od bunara.Ukupna povr{ina uè zone sanitarne za{tite dobijene hidrodinami~kim modeliranjemiznosi oko 640 ha, dok je ukupna povr{ina postoje}e zone oko 862 ha.

Obzirom na to da postoje}e granice obuhvataju ve}u povr{inu, i da su tegranice prakti~no ve} zakonski verifikovane kroz Slu`beni Glasnik Ju`nomoravskogRegiona br.4 iz 1992. godine, i to veoma detaljno po katastarskim parcelama, tehni~kinajopravdanije je da se te granice i zadrè, a da se pro{ire samo za one vodozahvatneobjekte - bunare koji su izgra|eni u periodu 1986. - 1998. godine, kao i za one koji suplanirani da se izrade u budu}em periodu, odnosno za one bunare koji nisu bili


383

obuhva}eni uòm zonom sanitarne za{tite koja je verifikovana aktom iz 1992. godine.Ovako odre|ena zona uè sanitarne za{tite je definitivna - kona~no usvojena, a njenegranice sa nazna~enim pro{irenjima su prikazane na slici 8.2.13..

Bez obzira na ~injenicu da su izvori{ta Leskovca okarakterisana kao "rasuta",kona~no usvojena uà zona sanitarne za{tite je definisana kao jedinstvena za ve}i deo"Starog izvori{ta", "Novog izvori{ta" i izvori{ta "Zapadni sistem", dok je samo za jedanmanji broj bunara uà zona za{tite formirana zasebno kako se moè videti na slici8.2.13.

Izuzetno povoljnu okolnost predstavlja ~injenica da linija uè zone za{tite(sva tri izvori{ta) prolazi tako da u ovu zonu nisu uklju~eni industrijski objekti -potencijalni zaga|iva~i. U uòj zoni sanitarne za{tite "Novog izvori{ta" nalaze sepredstavnici prehrambene industrije koji ne pretstavljaju potencijalne zaga|iva~e. Uslu~aju da je ova granica bila pomerena dalje prema severu i severozapadu i u uù zonuuklju~ila neke od postoje}ih industrijskih objekata onda bi pritisak na nepopunjeneprostore bio izuzetno veliki, odnosno postojala bi stalna tendencija {irenja objekataindustrijske zone sve do neposredne zone sanitarne za{tite.

înjenicom da granica uè zone za{tite prolazi tako da se u ovoj zoni nenalaze industrijski objekti spre~eno je da se industrija {iri ka vodozahvatima iomogu}eno postavljanje o{trijih mera za{tite unutar uè zone i strogih zahteva pra}enjakvaliteta podzemnih voda koje bi mogle dolaziti iz prostora industrijske zone premaizvori{tima.


Definisanje i odràvanje {ire zone za{tite izvori{ta ima za cilj da za{titi vode uizvori{tima od raznih vrsta zaga|enja u duèm vremenskom periodu. Prema Pravilnikuo na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata zasnabdevanje vodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), {ira zona sanitarne za{titetreba da obuhvata "teritoriju ili deo teritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritorijukoja sluì za napajanje (hranjenje) vodom". Obzirom da se u slu~aju izvori{ta zavodosnabdevanje Leskovca kaptiraju duboke neogene izdani ~ije su zone prihranjivanjadaleko (u pravcu juga) od samog grada, {irom zonom za{tite nije mogu}e obuhvatititeritoriju koja sluì za napajanje vodom kako je definisano pravilnikom.

Veli~ina i granice ove zone projektovane su na osnovu ranije realizovanihmatemati~kih modela strujanja podzemnih voda i modeliranja transporta zaga|enja.Kao polazi{te kod definisanja {ire zone sanitarne za{tite posluìli su rezultati prora~unazone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapremina podzemnih voda za period od pet godina(60 meseci). Drugim re~ima, za svaki bunar je definisano rastojanje sa koga je"Kapljici" zaga|iva~a potrebno da stigne do vodozahvatnog objekta u tom periodu, slika8.2.6. Period od pet godina je odre|en kao realno razuman, obzirom da {irom zonomnije mogu}e obuhvatiti ~itavu oblast prihranjivanja neogene izdani u datimhidrogeolo{kim uslovima.

Granice {ire zone za{tite izvori{ta grada Leskovca prikazane su natopografskoj karti razmere 1 : 20 000, na slici 8.2.11. i na slici 8.2.13. gde su prikazanekona~no usvojene granice zona sanitarne za{tite.

[ira zona za{tite zahvata povr{inu od oko 3.6 km2.Sa severne strane, granica {ire zone sanitarne za{tite usvojena je na oko 600 -

800 m nizvodno od najsevernijih bunara "Novog izvori{ta" i izvori{ta "Zapadni sistem".


384

Sa ju`ne strane je granica {ire zone sanitarne za{tite usvojena uslovno na oko800 - 900 m uzvodno od najju`nijih bunara "Satrog izvori{ta".




Pojas za{tite se formira oko magistralnih cevovoda koji povezuju izvori{taLeskovca sa potro{a~ima, a koji su prikazani na slici 8.2.13.


385

Slika 8.2.13. - Zona {ire sanitarne za{tite izvori{ta u Leskovcu


386

8.2.6. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskogudesa i od zaga|ivanja ìvotne sredine, sa merama pripreme imerama za otklanjanje posledica

Na osnovu ~lana 83. stav 2 ta~ka 3 i 4 Zakona o za{titi ìvotne sredine (Sl.Glasnik Republike Srbije br. 66/91, 83/92 i 53/93), donet je Pravilnik o metodologiji zaprocenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga|ivanja ìvotne sredine, meramapripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl. Glasnik Republike Srbije br. 60/94).

^lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se metodologija za procenu opasnosti, odnosnorizika od hemijskog udesa i opasnosti od zaga|ivanja ìvotne sredine, o meramapripreme za mogu}i hemijski udes i merama za otklanjanje posledica hemijskog udesa,kao i na~in vo|enja evidencije o vrstama i koli~inama opasnih materija u proizvodnji,upotrebi, prevozu, prometu, skladi{tenju i odlaganju.

^lan 2.

Procena opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa (u daljem tekstu:udes) i opasnosti od zaga|ivanja ìvotne sredine obuhvata identifikovanje mogu}ihopasnosti od udesa, utvr|ivanje mehanizma njegovog nastanka i razvoja i sagledavanjemogu}ih posledica.

Pripreme za mogu}i udes obuhvataju mere za{tite pri prostornom planiranju,projektovanju, izgradnji, procesu rada, deponovanju i ~uvanju opasnih materija,kontroli kori{}enja i odràvanja opasnih instalacija, kao i druge mere koje sepreduzimaju pri obavljanju opasnih aktivnosti, a kojima se spre~ava, odnosno smanjujeverovatno}a nastanka udesa i mogu}e posledice.

Otklanjanje posledica udesa obuhvata skup mera i postupaka kojima se pratipostudesna situacija, obnavlja degradirana ìvotna sredina i otklanja opasnost odponovnog nastanka udesa.

^lan 3.

Opasne materije, u smislu ovog pravilnika, su materije koje imaju veomatoksi~na, oksidiraju}a, eksplozivna, ekotoksi~na, zapaljiva, samozapaljiva i drugasvojstva opasna po ìvot i zdravlje ljudi i ìvotnu sredinu.

^lan 4.

Procena opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zaga|ivanjaìvotne sredine, planiranje mera pripreme za mogu}i udes i mera za otklanjanjeposledica udesa vr{i se kada su opasne materije koje mogu izazvati udes prisutne ukoli~inama jednakim ili ve}im od navedenih u listi opasnih materija koja je data uprilogu.

Procena opasnosti i mere pripreme odre|ene ovim pravilnikom vr{e se uslu~aju kada su opasne materije prisutne u koli~inama manjim od navedenih u listiopasnih materija ako se u postupku nadzora proceni da je to neophodno radi za{titeìvota i zdravlja ljudi, materijalnih dobara, za{ti}enih prirodnih i kulturnih dobara iìvotne sredine.


387

^lan 5.

Metodologija za procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti odzaga|ivanja ìvotne sredine o merama pripreme za mogu}i udes i merama zaotklanjanje posledica udesa sadrì:

1. procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zaga|ivanjaìvotne sredine (analiza opasnosti od udesa)

2. planiranje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes3. planiranje mera otklanjanja posledica od udesa (sanacija)Metodologija upravljanja rizikom od udesa sa {ematskim prikazima data je u

prilogu.

^lan 6.

Metodologija upravljanja rizikom od udesa primenjuje se pri proceniopasnosti od rada i kori{}enja objekata, postrojenja, ure|aja, instalacija, opreme,saobra}ajnih sredstava i drugih sredstava rada u kojima se proizvode, prera|uju,prevoze, skladi{te ili na drugi na~in koriste opasne materije koje mogu izazvati udes(opasne aktivnosti), radi za{tite ljudi, prirodnih i materijalnih dobara i drugih objekatau okolini opasnih aktivnosti (povredivi objekti).

Procena opasnosti od rada i kori{}enja objekata i postupaka sa nuklearnim iradioaktivnim materijalima, postupaka sa otpacima koji imaju svojstvo opasnihmaterija, kao i pri vojnim i ratnim aktivnostima, vr{i se u skladu sa posebnimpropisima.

^lan 7.

Evidencija o vrstama i koli~inama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi,prometu, skladi{tenju i odlaganju vr{i se na obrascima koji su od{tampani uz Pravilnik i~ine njegov sastavni deo. U obrasce se unose slede}i podaci:

1. op{ti podaci o preduze}u (obrazac 1)2. podaci o opasnoj materiji (obrazac 2)3. godi{nji izve{taj o masenim i zapreminskim bilansima opasnih materija

(obrazac 3)

^lan 8.

Obrasce iz ~lana 7. ta~ka 1) i 3) preduze}e dostavlja Ministarstvu za{titeìvotne sredine, jednom godi{nje, do 31. januara teku}e godine za prethodnu godinu.

Obrasce iz ~lana 7. ta~ka 2) preduze}e popunjava za svaku godinu i zadràvau svojoj dokumentaciji.


388

Prilog broj 1

LISTA OPASNIH MATERIJA

I IMENOVANE MATERIJE koli~ina u(t)

1 Akrilonitril 202. Amonijak 503. Amonijum nitrat ili njegove me{avine u kojima je sadràj azota

ve}i od 28%, teìnski i vodeni rastvori u kojima je koncentracijaamonijum nitrata ve}a od 90% teìnski

350

4. Amonijum nitrat u obliku |ubriva ili kompleksna |ubriva kojasadrè amonijum nitrat u kojima je sadràj azota iz amonijumnitrata ve}i od 28% teìnski

1 250

5. Acetilen 56. Brom 507. Bromo metan (Metil bromid) 208. Vodonik 59. Vodonik sulfid 510. 1, 2 Dibrometan (Etilen dibromid) 511. Difenil-metan-di-izocijanat (MDI) 2012. Etilen oksid 513. Karbonil hlorid (fozgen) 0.75014. Kiseonik 20015. Metil izocijanat 0.15016. Natrijum hlorat 2517. 2-Propenal (Akrolein) 2018. Propilen oksid 519. Sumpordioksid 2520. Sumpor trioksid 1521. Tetraetil olovo 522. Tetrametil olovo 523. Toluen-di-izocijanat (TDI) 1024. Ugljen disulfid 2025. Fluoro-vodonik 526. Formaldehid (koncentracije ≥90%) 527. Hlor 1028. Hlorovodonik (Ugljeni gas) 2529. Cijano vodonik 530. Vrlo toksi~ne1 531. Toksi~ne2 1032. Oksidiraju}a3 1033. Eksplozivne4 1034. Ekotoksi~ne5 1035. Zapaljivi gasovi6 50


389

II NEIMENOVANE MATERIJE36. Samozapaljive7 5037. Zapaljive ~vrste materije8 5038. Materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju zapaljive

gasove50

39. Visoko zapaljive te~nosti9 1 00040. Zapaljive te~nosti10 5 000

1) Vrlo toksi~ne su one materije koje odgovaraju vrednostima navedenim uslede}oj tabeli

LD (oralno)mg kg/tel. te`.

LD50 (preko koè)mg kg/tel. te`.

LC50 (udisanje)mg/l

LD50<25 LD50≤25 LC50≤0.5LD50 - oralno za pacove LD50 - preko ko e za pacove LC50 - udisanje (4 sata) za pacove

LD50 - srednja letalna dozaLC50 - srednja letalna koncentracija

2) Toksi~ne su one materije koje odgovaraju vrednostima navedenim u slede}ojtabeli

LD (oralno)mg kg/tel. te`.

LD50 (preko koè)mg kg/tel. te`.

LC50 (udisanje)mg/l

25<LD50≤200 50<LD50≤400 0.5<LC50≤2LD50 - oralno za pacove LD50 - preko ko e za pacove LC50 - udisanje (4 sata) za pacove

3) Oksidiraju}e su one materije koje izazivaju visokoegzotermne reakcije kadasu u kontaktu sa drugim materijama, posebno zapaljivim

4) Eksplozivne su one materije koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena ilikoje su osetljive na udare ili trenje od dinitrobenzola

5) Ekotoksi~ne su one materije koje pokazuju slede}e vrednosti akutnetoksi~nosti u vodi

LC50

mg/lEC50

mg/lIC50

mg/lLC50≤10 EC50≤10 IC50≤10

LC50 - za ribe (96 sati) EC50 - za dafnie (48 sati) IC50 - za alge (72 sata)

EC50 - srednja efektivna koncentracijaIC50 - srednja inhalaciona koncentracija


390

Prikazane vrednosti u tabeli vaè za materije koje nisu lako razgradljive ilikada je logaritam Pow (koeficijent razdvajanja oktanol/boda) >3.0 sem ako jeeksperimantalno utvr|en biokoncentracioni faktor (BCF)<100

6) Zapaljivi gasovi su materije koje u gasovitom stanju na normalnom pritiskupome{ane sa vazduhom postaju zapaljive i ~ija je ta~ka klju~anja ≤20°C

7) Samozapaljive su one materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodombez posredstva drugih materija

8) Zapaljive ~vrste materije su one koje mogu lako da se zapale u dodiru saplamenom ili varnicom

9) Visokozapaljive te~nosti su materije ~ija je ta~ka paljenja nià od 21°C, ata~ka klju~anja vi{a od 20°C pri normalnom pritisku

10)Zapaljive te~nosti su materije ~ija je ta~ka paljenja nià od 55°C


391

METODOLOGIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM OD UDESA

Metodologija upravljanja rizikom od udesa sadrì:

I Analizu opasnosti od udesa,II Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes iIII Mere otklanjanja posledica udesa (sanacija)

I. ANALIZA OPASNOSTI OD UDESA

Analiza opasnosti od udesa odvija se kroz tri faze i to:

1. Prva faza - identifikacija opasnosti2. Druga faza - analiza posledica3. Tre}a faza - procena rizika

I.1. PRVA FAZA - IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI

U prvoj fazi - identifikaciji opasnosti prikupljaju se svi potrebni podaci oopasnim aktivnostima i opasnim materijama neophodnim za analizu posledica iprocenu rizika

Identifikacija opasnosti obuhvata:

− pripremu− sakupljanje podataka− identifikaciju− primenu identifikacije

I.1.1. PRIPREMA

Priprema obuhvata formiranje stru~nog tima koji }e raditi na identifikacijiopasnosti od udesa.

Tim za identifikaciju opasnosti od udesa sastoji se od: {efa tima (istraìva~tehni~ko-tehnolo{ke struke) i ~lanova tima me|u kojima treba da budu stru~njaci izpreduze}a (nadle`ni inìnjeri na instalacijama, procesni inìnjeri, inìnjeri merno -regulacione tehnike i dr.).

I.1.2. SAKUPLJANJE PODATAKA

Sakupljanje podataka obuhvata pribavljanje svih relevantnih ~injenicaneophodnih za identifikaciju opasnosti i to:

− potrebna tehni~ko-tehnolo{ka dokumentacija− fizi~ke i hemijske karakteristike materija u procesu− (eko)toksikolo{ke i biolo{ke karakteristike materija u procesu

(biodegradibilnost, bioakumulativnost, zadràvanje u prirodi i dr.)− termi~ka stabilnost, uklju~uju}i i karakteristike produkata raspadanja− reakcije materija u procesu sa materijalima konstrukcije− zapaljivost i eksplozivnost materija u procesu− masene bilanse hemijskih materija


392

I.1.3. IDENTIFIKACIJA

Identifikacija obuhvata proveru svih kriti~nih ta~aka procesa i postrojenja,posebno mogu}e izvore opasnosti od udesa unutar instalacija, izme|u pojedina~nihinstalacija, kao i objekata van industrijskog kompleksa, uklju~uju}i i opasnost od udesau toku transporta. Posebno se analizira ljudski faktor kao mogu}i uzrok udesa.

Za identifikaciju mogu}ih izvora opasnosti od udesa koriste se slede}emetode:

− model kvara (otkaza) i analize efekata - metod identifikovanja mogu}ihkvarova (otkaza) svakog pojedina~nog modela u sistemu i predvi|anjaposledica,

− {ema pogre{ki (analiza stabla pogre{ki) - deduktivni metod izvo|enjazaklju~aka istraìvanjem puteva od mogu}eg udesa (glavnog doga|aja) donjegovog uzorka (inicijalnog doga|aja),

− {ema razvoja doga|aja (analiza stabla doga|aja) - induktivni metodizvo|enja zaklju~aka istraìvanjem puteva od uzroka udesa (inicijalnogdoga|aja) do mogu}eg udesa (glavnog doga|aja),

− kombinovani metod - ovaj metod zasniva se na kombinovanju prethodnihmetoda.

I.1.4. PRIMENA IDENTIFIKACIJE

Identifikacija opasnosti od udesa primenjuje se u postupku projektovanja i utoku rada instalacija. Primena identifikacije opasnosti u fazi projektovanja treba daomogu}i bezbedno funkcionisanje budu}ih instalacija a na postoje}im instalacijamatreba da ukaè na rizike koji nisu na odgovaraju}i na~in kontrolisani premapredloènom, odnosno postoje}em re{enju.

I.2. DRUGA FAZA - ANALIZA POSLEDICA

Druga faza - analiza posledica ima za cilj da predvidi obim mogu}ih posledicaudesa i veli~inu {tete.

Analiza posledica obuhvata:

1. pripremu2. prikaz mogu}eg razvoja doga|aja3. modeliranje efekata4. analizu povredivosti

I.2.1. PRIPREMA

Priprema za anlizu posledica obuhvata formiranje tima stru~njaka koji }eraditi na proceni posledica od mogu}eg udesa.

Tim za analizu posledica sastoji se od stru~njaka raznih specijalnosti,predstavnika organa dràvne i lokalne uprave, kao i ~lanova ranije formiranog tima zaidentifikaciju opasnosti od udesa.


393

I.2.2. PRIKAZ MOGU]EG RAZVOJA DOGA\AJA

Prikaz mogu}eg razvoja doga|aja obuhvata sagledavanje mogu}eg obimaudesa i posledica po ìvot i zdravlje ljudi i ìvotnu sredinu, kao i veli~inu {tete.

Prikaz mogu}eg razvoja doga|aja izra|uje se na osnovu ulaznih podatakadobijenih u prvoj fazi - identifikacija opasnosti

I.2.3. MODELIRANJE EFEKATA

Modeliranjem efekata i njihovom analizom dolazi se do mogu}eg obimaudesa i posledica po ìvot i zdravlje ljudi i ìvotnu sredinu.

Modeliranje efekata obuhvata izra~unavanje efekata osloba|anja opasnihmaterija, njihovog sagorevanja i eksplozije.

Modeliranje efekata se vr{i pomo}u modela efekata za:

1. osloba|anje te~nosti, gasova i para - ovi modeli se rade kao:a) idealni modeli koji pretpostavljaju da je povr{ina horizontalnog

preseka kontejnera (cisterne) konstantna, da se materije osloba|aju izrupe u zidu, da se ne radi o dvofaznom sistemu i da nema otpora priisticanju,

b) realni modeli koji uzimaju u obzir fenomen trenja,c) dvofazni modeli koji uzimaju u obzir kvalitet i specifi~nu zapreminu

sme{e pare i te~nosti.d) modeli koji uzimaju u obzir naglo osloba|anje te~nosti, gasova i para

2. Isparavanje lako isparljivih te~nosti - ovi modeli se rade kao:a) modeli isparavanja te~nosti sa zemljeb) modeli isparavanja te~nosti sa vode

3. prodiranje i rasprostiranje te~nosti u podzemne i povr{inske vode - ovimodeli rade kao:a) modeli prodiranja i rasprostiranja opasnih materija u podzemnim i

povr{inskim vodama koji defini{u: brzinu, disperziju, biorazgradnju upovr{inskim i podzemnim vodama, a za podzemne vode porednavedenih i sorpciju.

b) modeli definisanja hidrogeolo{ko - hidrodinami~kih parametara ustati~kim i dinami~kim uslovima pri prodiranju opasnih materija odpovr{ine tla do nivoa podzemne vode, kao i rasprostiranje opasnihmaterija vodonosnim slojem.

c) numeri~ki ili jednodimenzionalni modeli za homogenu i/ili zaheterogenu sredinu podzemnih i povr{inskih voda,

d) numeri~ki dvodimenzionalni modeli za homogenu i/ili za heterogenusredinu podzemnih i povr{inskih voda.

4. Disperziju gasova, para, aerosola i ~vrstih ~estica - ovi modeli se rade kao:a) jednostavni modeli koji simuliraju disperziju oblaka opasnih materija

na nivou zemlje pod nepovoljnim meteorolo{kim uslovima (brzinavetra 1.5 do 2 metra u sekundi, klasa stabilnosti F, umerenetemperature) u kra}em vremenskom periodu (10 do 30 minuta),

b) Gausovi disperzioni modeli koji su razvijeni za potrebe predvi|anjadisperzije na ve}im daljinama i u duèm vremenskom periodu,


394

c) modeli oblaka te{kih gasova, para, aerosola i ~vrstih ~estica pomo}ukojih se predvi|aju koncentracije opasnih materija bliè izvoru, auzimaju u obzir konfiguraciju terena, postojanje objekata i prepreka imeteorolo{ke uslove,

d) kombinovani modeli5. Toplotno zra~enje - ovi modeli uzimaju u obzir intenzitet zra~enja

(povr{inski toplotni fluks plamena) rezervoara koji gori, poàra isteklete~nosti, praskanja ili BLEVE-a (Boiling liquid expanding vapourexplosion) - eksplozija para te~nosti u stanju klju~anja, faktorgeometrijskog oblika i koeficijent transmisije,

6. Eksploziju prostornog oblaka pare - ovi modeli rade se pomo}u slede}ihmetoda:a) metod koji koristi eksperimentalne podatke o udarnom talasu visoko

brizantnih eksploziva,b) metod koji koristi literaturne podatke o eksplozijama prostornog

oblaka,c) metod koji se zasniva na idealnom jednodimenzionalnom gas-

dinami~nom prora~unu.

I.2.4. ANALIZA POVREDIVOSTI

Analiza povredivosti obuhvata:

1. identifikaciju povredivih objekata2. odre|ivanje mogu}eg nivoa udesa3. procenu {irine povredive zone

I.2.4.1. Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija povredivih objekata obuhvata prikupljanje:

1. demografskih i drugih podataka (broj zaposlenih, broj stanovnika, gustinai tip stanovanja, osetljive populacione grupe, bolnice, {kole, pred{kolskeustanove i dr.)

2. podataka o materijalnim dobrima (industrijski, stambeni, komunalni,javni i drugi objekti),

3. podataka o prirodnim dobrima ({ume, poljoprivredno zemlji{te, vodotocii sl.).

Podaci dobijeni identifikacijom povredivih objekata unose se u kartuodgovaraju}e razmere (1 : 500, 1 : 1 000, 1 : 5 000, 1 : 10 000), prikazuju vidljivimznacima koji u legendi imaju jasna obja{njenja i koriste se za procenu {irine povredivezone.


395

I.2.4.2.Odre|ivanje mogu}eg nivoa udesa

Odre|ivanjem mogu}eg nivoa udesa utvr|uje se koji od slede}ih pet nivoaudes moè imati, s obzirom na mesto nastanka i obim negativnih posledica i to:

1. prvi nivo je nivo opasnih instalacija - negativne posledice udesa suograni~ene na deo instalacije ili celu instalaciju, ne o~ekuju se negativneposledice po {iru okolinu.

2. drugi nivo je nivo industrijskog kompleksa - negativne posledice udesa suzahvatile jedan deo ili ceo industrijski kompleks, ne o~ekuju se negativneposledice po {iru okolinu.

3. tre}i nivo je op{tinski nivo - negativne posledice udesa su se saindustrijskog kompleksa prenele na okolinu i o~ekuju se posledice na deluili celoj teritoriji op{tine, odnosno grada.

4. ~etvrti nivo je regionalni nivo - negativne posledice udesa mogu sepro{iriti na teritoriju vi{e op{tina.

5. peti nivo je me|unarodni nivo - udes je veoma {irokih razmera i njegovenegativne posledice prete da se pro{ire van granica Republike, pa jeneophodno uklju~ivanje nadle`nih saveznih organa radi uspostavljanjame|unarodne saradnje u cilju preduzimanja adekvatnog odgovora naudes.

I.2.4.3.Procena {irine povredive zone

Procena {irine povredive zone vr{i se na osnovu modela efekata i podatakadobijenih identifikacijom povredivih objekata. Povrediva zona, zavisno od primenjenogmodela, moè imati oblik kruga, ise~ka kruga, elipse, perjanice i dr.

[irenje povredive zone prikazuje se na karti kao izo-linija podjednakihkoncentracija para i gasova (obodna koncentracija) istog toplotnog zra~enja ili udarnogtalasa.

Povrediva zona se odre|uje na osnovu:

1. procene {irenja gasova2. procene posledica od eksplozije3. procene posledica od poàra4. procene zdravstvenih efekata5. procene posledica po ìvotnu sredinu

I.2.4.3.1. Procena {irenja gasova, para, aerosola i ~vrstih ~estica

Za procenu {irine povredive zone u slu~aju {irenja gasova i para opasnihmaterija u kartu (razmere 1 : 500, 1 : 1 000, 1 : 5 000, 1 : 10 000) se unosi vi{e izo-linija(eko)toksikolo{kih koncentracija.


396

Koncentracije koje se koriste kao parametar pri modeliranju {irenju gasova,para, aerosola i ~vrstih ~estica opasnih materija (izraène u µg/m3) su:

1. koncentracije koje izazivaju trenutno ili u vrlo kratkom vremenu smrt,2. koncentracije koje mogu biti {tetne po zdravlje ljudi ukoliko se ne izvr{i

hitna evakuacija,3. koncentracije koje mogu biti {tetne po zdravlje ljudi ukoliko izloènost

traje duè od 20 do 30 minuta,4. koncentracije koje su odre|ene kao maksimalno dozvoljene za radnu

sredinu,5. koncentracije koje su odre|ene kao grani~na vrednost imisije.

Pored ovih koncentracija mogu se koristiti i druge, bitne za ìvot i zdravljeljudi i ìvotnu sredinu.

I.2.4.3.2. Procena posledica od eksplozija

Posledice od eksplozija procenjuju se na osnovu visine nadpritiska udarnogtalasa od centra eksplozije i povredivih objekata.

Procena posledica od eksplozije obuhvata procenu posledica po ìvot izdravlje ljudi i ìvotnu sredinu i procenu {tete na gra|evinskim objektima.

Prema posledicama za ljude utvr|uju se zone u kojima moè da nastanetrenutna smrt, te{ke povrede, lak{e povrede i bezbedne zone.

Prema posledicama za gra|evinske objekte utvr|uju se zone potpunograzaranja, te{kih o{te}enja, lak{ih o{te}enja i bezbedne zone.

Za procenu posledica za ljude koriste se podaci o mehanizmu nastankapovre|ivanja ili usmr}ivanja i to:

a) primarni uzrok - direktan udarni talas (BLAST efekat)b) sekundarni uzrok - ru{enje ili odvajanje delova i fragmenata gra|evinskih

objekata,

[tete na gra|evinskim objektima procenjuju se pomo}u modela koji koristeslede}e podatke:

a) karakteristike udarnog talasa,b) interakciju udarnog talasa i gra|evinskih objekata,c) karakteristike gra|evinskih objekata.

I.2.4.3.3. Procena posledica od poàra

Posledice od poàra procenjuju se na osnovu,

a) nivoa toplotnog zra~enja (kw/m2),b) nivoa toplotne doze (ki/m2),c) trajanja toplotnog zra~enja,d) osloba|anja, interakcije i transformacije opasnih materija uz smanjenje

kiseonika u zoni poàra,e) udarnog vazdu{nog talasa (nadpritisak).


397

Negativne posledice poàra procenjuju se na osnovu prora~una maksimalnomogu}ih koli~ina zapaljive materije koja sagori u najkra}em mogu}em vremenu.

Procena posledica od poàra obuhvata procenu posledica po ìvot i zdravljeljudi i procenu {tete na gra|evinskim objektima.

Negativne posledice po ìvot i zdravlje ljudi, ìvotnu sredinu i gra|evinskeobjekte utvr|uju se izra~unavanjem termalnih doza i toplotnog zra~enja na radijalnojudaljenosti od centra poàra.

Prema posledicama za ljude utvr|uju se zone u kojima moè da nastanetrenutna smrt, te{ke opekotine, lak{e opekotine i bezbedne zone. Prema posledicamaza gra|evinske objekte utvr|uju se zone paljenja objekta, neznatnog o{te}enja ibezbedne zone.

Osloba|anje opasnih gasova nastalih sagorevanjem i nedostatak kiseonikaprocenjuje se na osnovu sadràja ugljen monoksida i kiseonika u zoni ugroènojpoàrom.

Prema posledicama za ljude utvr|uju se zone u kojima moè da nastanetrenutna smrt, te{ka trovanja, lak{a trovanja i bezbedne zone.

I.2.4.3.4. Procena zdravstvenih efekata

Procena zdravstvenih efekata vr{i se na osnovu:

a) na~ina na koji deluje opasna materija (vrsta toksi~nog efekta, reverzibilni,ireverzibilni i dr.),

b) na~ina trovanja (inhalacijom preko koè ili preko usta),c) doze unete u organizam s obzirom na vreme i koncentraciju opasne

materije,d) na~ina osloba|anja (naglo osloba|anje velikih koli~ina, hroni~na

ekspozicija malim koncentracijama i sl.),e) na~ina individualnog odgovora na izloènost opasnim efektima prikazan

kroz dnos: doza/efekat i doza/odgovor,f) osobina opasnih materija (kancerogene, mutagene, teratogene),g) kombinovani i sinergetski efekti dve ili vi{e opasnih materija.

Za procenu zdravstvenih efekata koriste se i ostali podaci dobijeniidentifikacijom opasnosti.

I.2.4.3.5. Procena posledica po ìvotnu sredinu

Procena posledica po ìvotnu sredinu se vr{i na osnovu:

a) potencijala opasne materije da prodire u ìvotnu sredinu (rastvorljivost uvodi, isparljivost, sorpciona i desorpciona svojstva),

b) biolo{kih karakteristika (biokoncentracija, metabolizam, keoficijentrazdvajanja oktanol/voda),

c) stabilnosti u prirodi (hemijske transformacije, biolo{ke transformacije -biodegradacije),

d) toksi~nosti (akutne i hroni~ne) za sisare, ptice, ribe, dafnie i alge,e) efekata na biljke


398

I.3. TRE]A FAZA - PROCENA RIZIKA

Procena rizika od opisanih aktivnosti je proces kojim se odre|uje rizik naosnovu procene verovatno}e nastanka udesa i mogu}ih posledica po ìvot, zdravlje ljudii ìvotnu sredinu.

Osnovni elementi za procenu rizika su verovatno}a i posledica.

I.3.1. PROCENA VEROVATNO]E NASTANKA UDESA

Verovatno}a nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o doga|ajimai udesima na istim ili sli~nim instalacijama kod nas i u svetu (me|unarodna bazapodataka) i podataka dobijenih identifikacijom opasnosti.

Procena verovatno}e nastanka udesa vr{i se na jedan od slede}ih na~ina,

1. Istorijski pristup se koristi statisti~kim podacima o registrovanimdoga|ajima na istim instalacijama kod nas i u svetu. Na masovne pojaveprimenjuje se zakon velikih brojeva: pri velikom broju sli~nih pojavanjihov srednji rezultat prestaje da bude slu~ajan pa se moè predvideti savelikom pouzdano{}u. Verovatno}a nastanka udesa izraàva senumeri~ki.

2. Analiti~ki pristup se primenjuje u slu~aju da se radi o masovnimpojavama, a zasniva se na identifikaciji opasnosti. Za manje instalacijeverovatno}a nastanka udesa moè se izazvati numeri~ki. Za ve}einstalacije, zbog velikog broja interakcija i mogu}nosti gre{ke u primenimodela, verovatno}a nastanka udesa izraàva se opisno kao: mala, srednjaili velika.

3. Kombinovani pristup je kombinacija istorijskog i analiti~kog.

Verovatno}a nastanka je MALA ako se pri uobi~ajenom vo|enjutehnolo{kog procesa i odràvanju opasnih instalacija proceni da ne}e do}i do udesa zapredvi|eno vreme trajanja opasnih instalacija.

Verovatno}a udesa je SREDNJA ako se pri uobi~ajenom vo|enjutehnolo{kog procesa i odràvanju opasnih instalacija proceni da moè do}i do udesa zapredvi|eno vreme trajanja opasnih instalacija.

Verovatno}a nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobi~ajenom vo|enjutehnolo{kog procesa i odràvanju opasnih instalacija proceni da }e do}i do udesa zapredvi|eno vreme trajanja opasnih instalacija.

I.3.2. PROCENA MOGU]IH POSLEDICA

Mogu}e posledice po ìvot i zdravlje ljudi i ìvotnu sredinu procenjuju se naosnovu podataka dobijenih analizom povredivosti. Mogu}e posledice procenjuju sekao:

1. zanemarljive,2. zna~ajne,3. ozbiljne,4. velike,5. veoma velike


399

Tabela 8.2.19. - Promena mogu}ih posledica kod udesa

Pokazatelji koji Mogu}e poslediceodre|ujuposledice

zanemarljive zna~ajne ozbiljne velike veomavelike

Broj poginulih - - 1 - 5 6 - 20 >20Broj povre|enihintoksikovanih

- 1 - 10 11 - 50 51 - 200 >200

Mrtve divljeìvotinje

<0.1 r 0.1 - 1 r 1 - 2 r 2 - 10 r >10 r

Mrtve ribe <0.5 r 0.5 - 5 r 5 - 20 r 20 - 100 r >100 rKontaminiranapovr{ina

- 1 - 10 ha 10 - 100ha

1 - 5 km2 >5 km2

[teta od udesa <0.02mil. din.

0.02 - 0.2mil. din.

0.2 - 2mil. din.

2 - 10mil. din.

>10mil. din.

I.3.3. OCENA RIZIKA

Rizik od udesa se procenjuje na osnovu verovatno}e nastanka udesa i obimamogu}ih posledica.

Ocenom rizika dolazi se do zaklju~ka da li je rizik od opasnih aktivnosti naodre|enom prostoru prihvatljiv.

Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se moè upravljati pod odre|enimuslovima predvi|enim propisima.

Rizik se kvantifikuje na jedan od slede}ih na~ina:

1. zanemarljiv (I)2. mali (II)3. srednji (III)4. veliki (IV)5. veoma veliki (V)

Tabela 8.2.20. - Kvantifikacija rizika od udesa

Verovatno}a Mogu}e posledicenastanka udesa Zanemarljive Zna~ajne Ozbiljne Velike Veoma velike

Mala(I)

zanemarljivrizik

(II)mali rizik

(III)srednji rizik

(IV)veliki rizik

(V)veoma veliki

rizik

Srednja (II)

mali rizik(III)

srednji rizik(IV)

veliki rizik(V)

veoma velikirizik

(V)veoma veliki

rizik

Velika(III)

srednji rizik(IV)

veliki rizik(V)

veoma velikirizik

(V)veoma veliki

rizik

(V)veoma veliki

rizik

Ukoliko se rizikom ne moè upravljati pod odre|enim uslovima predvi|enimpropisima, rizik se ne moè prihvatiti.


400

II MERE PREVENCIJE, PRIPRAVNOSTI I ODGOVORANA UDES

U drugoj fazi upravljanja rizikom od udesa vr{e se pripreme za otklanjanjemogu}nosti nastanka udesa kako bi rizik od opasnih aktivnosti i opasnih materija naodre|enom prostoru bio prihvatljiv.

Upravljanje rizikom od udesa odvija se kroz slede}e faze:

1: prva faza - prevencija,2: druga faza - pripravnost3: tre}a faza - odgovor na udes

II.1. PRVA FAZA - PREVENCIJA

Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na mestu udesa (upreduze}u) op{tini, odnosno gradu i Republici, a imaju za cilj spre~avanje i smanjivanjeverovatno}e nastanka udesa i mogu}ih posledica.

Mere i postupci prevencije odre|uju se na osnovu podataka dobijenihprocenom opasnosti od udesa.

Mere i postupci prevencije sastoje se u:

1. adekvatnom prostornom planiranju i zoniranju naselja (odre|ivanje zonaza{tite, udaljenosti opasnih aktivnosti od naselja itd.),

2. izradi analize opasnosti od udesa i davanju mi{ljenja i saglasnosti na njih,3. izboru onih tehnologija koje manje zaga|uju ìvotnu sredinu i obezbe|uju

ve}i stepen za{tite i onih tehnologija koje smanjuju potrebe transportaopasnih materija,

4. blagovremenom otklanjanju svih uo~enih tehni~ko-tehnolo{kihnedostataka,

5. odràvanju radno-tehnolo{ke discipline na potrebnom nivou,6. urednom odràvanju prohodnosti svih puteva i prolaza unutar opasnih

instalacija,7. primeni tehni~kih sredstava i opreme detekcije i za{tite,8. kontroli i nadzoru monitoringa i sistema bezbednosti,9. informisanju i uklju~ivanju javnosti u odlu~ivanje o svim pitanjima

zna~ajnim za bezbednost stanovni{tva.Mere i postupci prevencije obuhvataju i izradu, pra}enje i sprovo|enje

podzakonskih akata, normativa i standarda koji se odnose na ovu oblast.

II.2. DRUGA FAZA - PRIPRAVNOST

Pripravnost je stanje koje se postiè pripremom svih nadle`nih subjekata,opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na udes uz najmanje mogu}eposledice, a obezbe|uje se dono{enjem planova za{tite.

Planovi za{tite donose se za svako mesto i svaki deo teritorije Republike nakome postoje opasne aktivnosti koje mogu izazvati udes: u preduze}u - plan za{tite namestu udesa, u op{tini, odnosno gradu za podru~je op{tine, odnosno grada, kao iRepublici u celini.


401

Planovi za{tite me|usobno su uskla|eni i oslanjaju se jedan na drugi (planoviza{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda, za{tite u vanrednim i ratnim uslovimai dr.).

Elementi za izradu planova za{tite obezbe|uju se izradom analize opasnostiod udesa.

Plan za{tite od udesa sadrì:

1. organizaciju bezbednosti i za{tite na radu - ovaj deo plana za{tite sadrìime i prezime odgovornih lica, odnosno grupe lica u preduze}u, ulogusvake osobe u grupi i njihove brojeve telefona (posao i ku}a):

2. procenu rizika od opasnih aktivnosti - ovaj deo plana za{tite sadrìpodatke o:a) koli~inama opasnih materija,b) lokalitetu opasnih materija,c) karakteristikama opasnih materija,d) osnovnim karakteristikama opasnih aktivnosti,e) sistemu za{tite od poàra i drugim sistemima za{tite i dr.

3. procenu rizika u okolini - ovaj deo plana sadrì podatke o:a) karakteristikama opasnih materija i opasnim aktivnostima u

industrijskom kompleksu i van industrijskog kompleksa,b) najbliìm stambenim objektima i drugim objektima i aktivnostima - u

neposrednoj blizini i dr.4. postupke u slu~aju udesa u sistemu komunikacije - ovaj deo plana za{tite

predvi|a najadekvatniji na~in za brzo i efikasno uzbunjivanje,obave{tavanje i informisanje lica koja u~estvuju u odgovoru na udes igra|ana koje je potrebno za{titi, zavisno od karakteristika opasnihaktivnosti i okoline i sadrì:a) odre|eni broj podsistema (u zavisnosti od veli~ine instalacija),b) sredstva veze (telefonske, beì~ne, alternativne i dr.),c) indikatore, detektore, javlja~e (ru~ne i automatske),d) sredstva za alarmiranje i uzbunjivanje,e) mogu}nost registracije signala i informacija,f) mogu}nost ru~ne i automatske provere ispravnosti,g) na~in komunikacije sa nadle`nim organima u op{tini, odnosno gradu,

Republici, kao i sa ostalim preduze}ima u neposrednoj blizini i drugimograncima i organizacijama zaduènim za odgovor na udes i dr.

5. opremu i sredstva odgovora na udes - ovaj deo plana za{tite sadrìpodatke o:a) opremi protivpoàrne za{tite,b) medicinskim sredstvima za{tite,c) za{titnoj ode}i, izolacionim aparatima, za{titnim maskama i

odgovaraju}im cedilima i drugim sredstvima li~ne i kolektivne za{tite,d) ostaloj opremi vezanoj za specifi~nost opasnih materija i opasnih

aktivnosti,e) sredstvima za zaustavljanje daljeg toka hemijskog procesa i {irenja

negativnih efekata,f) sredstvima za neutralizaciju i identifikaciju i dr.

6. detaljno razra|en plan ve`be i provere znanja zaposlenih u preduze}u igra|ana,


402

7. proveru sistema bezbednosti i za{tite na radu,8. proceduru evidentiranja i registrovanja udesa, vrednovanje i analizu

efekata,9. pisana uputstva o postupcima u slu~aju udesa za svako postrojenje

posebno,10. jasno definisanu ulogu i obaveze svakog u~esnika u odgovoru na udes,11. {emu rukovo|enja i koordinacije me|u licima koja u~estvuju u odgovoru

na udes,12. na~in prijavljivanja potrebnih tehni~kih, meteorolo{kih i medicinskih

informacija,13. podatke o glavnom koordinatoru plana i njegovom zameniku (ime,

prezime, adresa i broj telefona) u op{tini, gradu i Republici.

U okviru svakog plana za{tite razra|uju se pojedini aspekti odgovora na udeskoji se odnose na:

1. uspostavljanje sistema za uzbunjivanje i obave{tavanje lica koja u~estvujuu odgovoru na udes i gra|ana koje je potrebno za{titi,

2. uspostavljanje planova zbrinjavanja povre|enih i intoksikovanih (prvapomo}, trijaà, transport, dalje le~enje, primena antidota, lekova i sl.),

3. uspostavljanje planova evakuacije stanovni{tva, osnovni pravci kretanja,reoni razme{taja i dr.

4. odre|ivanje sredstava li~ne i kolektivne za{tite stanovni{tva, kao ikori{}enje priru~nih sredstava,

5. uspostavljanje planova za{tite doma}ih ìvotinja, hrane, sto~ne hrane ivode za pi}e,

6. upoznavanje stanovni{tva sa svim potencijalnim opsnostima i predvi|enimmerama za{tite, ve`bi i edukacije,

7. program vrednovanja, testiranja i inoviranja planova.

Planovi za{tite u op{tini, odnosno gradu uskla|uju se sa {emom odgovora naudes koji se primenjuje u Republici.

Odgovor na udes u Republici prikazan je na [emi odgovora na udes.Po zavr{etku izrade plana za{tite tim imenovan za njegovu izradu postaje tim

za koordinaciju odgovora na udes.


403

II.3. TRE]A FAZA - ODGOVOR NA UDES

Odgovor na udes zapo~inje onog trenutka kada se dobije prva informacija oudesu, koja sadrì podatke:

1. o mestu i vremenu udesa,2. vrsti opasnih materija koje su prisutne,3. proceni toka udesa,4. proceni rizika po okolinu i5. druge zna~ajne podatke za odgovor na udes.Odgovor na udes na opasnim instalacijama odvija se u skladu sa planom

za{tite na mestu udesa u skladu sa trenutnom situacijom na terenu.Odgovor na udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i odgovor na udes

drugog nivoa - nivoa industrijskog kompleksa realizuje se u preduze}u. Odgovorom naudes prvog i drugog nivoa rukovodi tim za koordinaciju odgovora na udes u preduze}u.

Ukoliko se proceni da usled nastalog udesa mogu nastupiti {tetne posledicepo {iru okolinu, aktivira se plan za{tite op{tine, odnosno grada i Republike.

U postupku odgovora na udes, pored poslova koji proizilaze iz plana za{titevr{i se i:

1. procena obima udesa,2. procena obima posledica,3. uspostavljanje neprekidnih merenja i osmatranja na prostoru

industrijskog kompleksa i {irem ugroènom prostoru (poàra, eksplozije,osloba|anja {tetnih materija) i karakteristi~nih parametara (koncentracijaopasnih materija, kretanje kontaminacionog oblaka, meteorolo{kihpodataka: pravac i brzina vetra, vertikalna stabilnost vazduha),

4. obave{tavanje o udesu i davanje uputstava o daljem postupanju,5. dono{enje odluke o eventualnoj evakuaciji stanovni{tva, na~inu

evakuacije i pravcu kretanja na osnovu veli~ine udesa, stepenaugroènosti stanovni{tva i procene vremena trajanja opasnosti,raspoloìvog vremena za evakuaciju itd.

6. koordinacija rada slu`be civilne za{tite, zdravstvenih organizacija,vatrogasnih slu`bi, slu`bi tehni~ke pomo}i,

7. informisanje nadle`nih republi~kih organa i davanje procene omogu}nosti da se sopstvenim snagama odgovori na udes.

Subjekti odgovora na udes, na osnovu uskla|enih planova za{tite su:

1. slu`be organa unutra{njih poslova, slu`be sredstava veze, transportnapreduze}a, komunalne slu`be, vatrogasne slu`be, centri za obave{tavanje,specijalizovane tehni~ke ekipe, ekipe za sanaciju, (eko)toksikolo{kelaboratorije, analiti~ke laboratorije,

2. hidrometeorolo{ki zavodi i meteorolo{ke stanice,3. ekipe hitne medicinske pomo}i, zavodi za za{titu zdravlja, instituti i

zavodi za medicinu rada, stacionarne zdravstvene ustanove sa odeljenjimaza tokskologiju,


404

4. organi, slu`be, jedinice, ekipe Vojske Jugoslavije, na osnovu uspostavljenesaradnje i uskla|enih planova za{tite (specijalizovane jedinice za ABHO,tehni~ke slu`be itd.),

5. {tabovi i jedinice civilne za{tite, na osnovu uskla|enih planova civilneza{tite.

Mere prevencije i bezbednosti prevoza opasnih materija preduzimaju se uskladu sa propisima o prevozu opasnih materija.

U prevozu opasnih materija donosi se plan za{tite i sprovodi odgovor naudese shodno odredbama ove metodologije.

III MERE OTKLANJANJA POSLEDICA UDESA (SANACIJA)

Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj pra}enje postudesnesituacije, obnavljanje i sanaciju ìvotnu sredinu, vra}anje u prvobitno stanje, kao iuklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa.

Sanacija obuhvata izradu plana sanacije i izradu izve{taja o udesu.Plan sanacije sadrì:1. ciljeve i obim sanacije,2. snage i sredstva angaòvana na sanaciji, redosled njihovog kori{}enja i

rokove,3. program postudesnog monitoringa ìvotne sredine (biomonitoring), stanje

zdravlja ljudi i ìvotinja,4. tro{kove sanacije,5. na~in obave{tavanja javnosti o proteklom udesu.Izve{taj o udesu sadrì:1. analizu uzroka i posledica udesa,2. razvoj i tok udesa i odgovora na udes,3. procenu veli~ine udesa,4. analizu trenutnog stanja.Procena veli~ine udesa vr{i se na osnovu stepena angaòvanih snaga, veli~ine

{tete (izraène u nov~anim sredstvima) i obima posledica.


405

[EMA ODGOVORA NA UDES U TRANSPORTU

MESTOUDESA

REPUBLI^KI ORGANI I ORGANI LOKALNESAMOUPRAVE

OSTALIUÊSNICI

1 2 3

Prevoznik

Stanovni{tvo

Drugi izvoriobave{tavanja

→→

→→

→→

Deùrnaslu`ba

↓↓↑↑

centar zaobave{tavanje

op{tine↓↓

centar zaobave{tavanjeokruga (grada)

↓↓

centar zaobave{tavanje

Republika

ðkoordinator

plana nanivou

op{tine↓

koordinatorplana okruga

(grada)↓↓

koordinatorplana Republike

ð

→

tim za koordinacijuplana na nivou

op{tineò

U~esnici u dogovoruna nivou op{tine

òSredstva i kapaciteti

proizvo|a~a,korisnika ili

transportera opasnematerije

Tim za koordinacijuna nivou okruga

(grada)↓

U~esnici u odgovoruna nivou regiona

(grada)↓

Stru~na institucija

≈ ≈≈

→→

Ugroène mesnezajednic

e iliop{tine

Deookruga(grada)

Obave{tava Angaùje se iliaktivira

Stavljanje u stanjepripravnosti

Uzbunjivanje

→→ ð →

≈ ≈≈


406

Prilog broj 3

EVIDENCIJA O VRSTAMA I KOLIÎNAMA OPASNIH MATERIJA

OBRAZAC 1

OP[TI PODACI O PREDUZE]U

1. NAZIV PREDUZE]A .......................................................................................

2. ADRESA PREDUZE]A (OP[TINA, MESTO, ULICA I BROJ)

3. TELEFON/TELEFAKS ......................................................................................

4. [IFRA DELATNOSTI .......................................................................................

5. BROJ ZAPOSLENIH .........................................................................................

6. GRANSKA PRIPADNOST ...............................................................................

(Navesti naziv granske pripadnosti prema Odluci o jedinstvenoj klasifikacijidelatnosti "Slu`beni list SFRJ", broj 34/76, 62/77, 72/80, 77/82, 71/83, 68/84,76/85, 28/86, 72/86, 78/87, 63/88, 6/89, 29/90 i 47/90)

7. PODACI O KOORDINATORU PLANA ZA[TITE NA MESTU UDESA

Ime i prezime ........................................................................................................Adresa ...................................................................................................................Telefon ..................................................................................................................

8. PODACI O ZAMENIKU KOORDINATORA PLANA ZA[TITENA MESTU UDESA


9. PODACI O ^LANOVIMA TIMA ZA KOORDINACIJU PLANAZA[TITE U OP[TINI, GRADU ILI REPUBLICI


PODATKE POPUNIO:

Ime i prezime ---------------------------------------Funkcija ----------------------------------------------Telefon -----------------------------------------------


407

OBRAZAC 2

PODACI O OPASNOJ MATERIJI1. BROJÂNA OZNAKA OPASNOSTI

(Prema Evropskom sporazumu o me|unarodnom prevozu opasne materije usaobra}aju na putevima - ADP broj)

2. BROJÂNA OZNAKA MATERIJE(Prema Listi opasnih materija Ujedinjenih nacija - UN broj)

3. NAZIV(Genete~ki, hemijski i drugi za{ti}eni trgova~ki, i formula hemijske materije)

4. FIZI^KO HEMIJSKE KARAKTERISTIKEkoncentracija u % agregatno stanje (opis fizi~kog stanja) ta~ka klju~anja ta~ka zapaljivosti °C ta~ka samozapaljivosti °C granica eksplozivne sme{e (zapreminski) %

5. (EKO) TOKSIKOLO[KE KARAKTERISTIKEvrlo toksi~ne toksi~ne oksidiraju}e eksplozivne ekotoksi~ne zapaljivi gasovi samozapaljive zapaljive ~vrste materije materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju zapaljive gasova visoko zapaljive te~nosti zapaljive te~nosti (sa "X" se popunjava rubrika za karakteristike opasne materije)maksimalno dozvoljena koncentracija u radnoj sredini grani~ne vrednosti imisije

6. MESTO OPASNE MATERIJE U PROCESUsirovina me|uproizvod nusproizvod gotov proizvod otpad transport promet skladi{te (sa "X" se popunjava rubrika mesta opasne materije u procesu)

7. MASENI I ZAPREMINSKI BILANSI (u: kg, t, l, m3)maksimalna dnevna ...........................................................................................................srednja godi{nja .................................................................................................................(u rubriku se upisuje maksimalna ili srednja masa, odnosno zapremina opasnematerije koja se na|e u procesu u odre|enom vremenu)

PODATKE POPUNIO:Ime i prezime --------------------------------------------Funkcija ---------------------------------------------------Telefon ....................................................................


408

8.2.7. kategorizacija industrije Leskovca prema pravilniku ometodologiji za procenu od hemijskog udesa i odzaga|ivanja ìvotne sredine, sa merama pripremei merama za otklanjanje posledica

U nastavku je data kategorizacija industrije Leskovca, kao i klju~nih putnih ièlezni~kih pravaca prema Pravilniku o metodologiji za procenu od hemijskog udesa iod zaga|ivanja ìvotne sredine, sa merama pripreme i merama za otklanjanjeposledica.

Industrija je obra|ena po srodnim kategorijama i to kao tekstilna,prehrambena, elektroma{inska, hemijsko-farmaceutska i ostala. Data je identifikacijaopasnih i neimenovanih materija sa predloènim preventivnim merama i uticajemopasnih materija na vodozahvat. Situacija sa poloàjem industrije Leskovca je data naslici 8.2.10.

Tekstilna industrija

Industrijski objekti "Leteks", "Crvena zvezda", "Resort", "Zele Veljkovi}","Srbijanka" i "Kooperativa" (slika 8.2.10).

1. Opasne materijeNema opasnih materija kategorisanih Pravilnikom.

2. Neimenovane materije

2.1. Vrlo toksi~ne materijeNema vrlo toksi~nih materija.

2.2. Toksi~ne materijeMe|u toksi~ne materije po svojoj prirodi se mogu ubrojati: H2SO4,CH3CCOH conc., kao i razne boje za prediva, tkanine i ve{ta~kavlakna. Koli~ine svih navedenih supstanci ne prelaze 10 t, dok jenajve}i broj daleko ispod navedene koli~ine tako da:Nema toksi~nih materija.

2.3. Oksidiraju}e materijeOd oksidiraju}ih materija po svojoj prirodi moèmo navesti H2SO4,kao i sredstva za beljenje. Koli~ine svih navedenih supstanci neprelaze 10 t, ~ak je najve}i broj daleko ispod navedene koli~ine takoda:Nema oksidiraju}ih materija.

2.4. Eksplozivne materijeNema eksplozivnih materija.

2.5. Ekotoksi~ne materijeOd ekotoksi~nih materija po svojoj prirodi moèmo navesti H2SO4,kao i boje. Koli~ine svih navedenih supstanci ne prelaze 10 t, dok jenajve}i broj daleko ispod navedene koli~ine tako da:Nema ekotoksi~nih materija.

2.6. Zapaljivi gasoviNema zapaljivih gasova.


409

2.7. Samozapaljive materijeNema samozapaljivih materija.

2.8. Zapaljive ~vrste materijeKao zapaljive ~vrste materije mogu se kategorisati prirodna i ve{ta~kavlakna i prediva. Ukupna koli~ina zapaljivih ~vrstih supstanci moèdostizati kategorisanu veli~inu od 50 t, tako da :33 Ima zapaljivih ~vrstih materija.

2.9. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasoveNema materija koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljivegasove.

2.10. Visoko zapaljive te~nosti Nema visoko zapaljivih te~nosti.

2.11. Zapaljive te~nostiOd zapaljivih te~nosti se mogu navesti te~na goriva za kotlarnicu.Njihova koli~ina ne prelazi kategorisanu granicu od 5 000 t, tako da:Nema zapaljivih te~nosti.

3. Preventivne mere

Pravilnik reguli{e manipulaciju sa materijama koje se kategori{u kao opasnematerije.

U slu~aju tekstilne industrije grada Leskovca u ovu kategoriju kao opasnematerije tipa Neimenovane materije mogu se kategorisati samo zapaljive ~vrstematerije.

3.1. Preventivne mere za zapaljive ~vrste materijeOpasnost od zapaljivih ~vrstih materija se ogleda u potencijalnompoàru {irokih razmera, koji kao posledice ima visoki rizik po ìvot izdravlje ljudi, velika o{te}enja opreme i objekata, kao i zna~ajnu lokalnukontaminaciju atmosfere.Kao preventivna mera se moè predloìti razdvajanje zapaljivih ~vrstihmaterija na vi{e lokacija, koje su me|usobno razdvojene ili udaljene,~ime se rizik od poàra katastrofalnih razmera zna~ajno smanjuje i svodina nivo lokalnog poàra u objektu.

4. Uticaj opasnih materija na vodozahvat

Opasne materije iz navedenih kategorija mogu imati zna~ajne, pa ikatastrofalne posledice po vodozahvat i na nivoima zna~ajno niìm od koli~ina koje sekategori{u kao opasne koli~ine.

Same zapaljive ~vrste materije ne mogu uticati na vodosnabdevanje.Ostale navedene materije iz grupa toksi~ne, oksidiraju}e i ekotoksi~ne

materije, mogu imati veliki uticaj na vodozahvat u slu~ajevima akcidentnih izlivanja iponiranja u podzemlje, bez obzira na niè koli~ine od kategorisanih kao opasnematerije.

Stoga se mora obezbediti za{tita od poniranja navedenih materije u slu~ajuakcidentnih izlivanja u zoni za{tite vodosnabdevanja. U tom smislu je neophodnoizraditi baterije osmatra~kih pijezometara oko svakog od navedenih industrijskihobjekata, kojima }e se pratiti kvalitet podzemnih voda i eventualno prisustvo nekogzaga|iva~a.


410

Tako|e, mora se razraditi metodologija brze intervencije na dekontaminacijinavedenih akcidentno izlivenih materija i njihova brza neutralizacija i inaktivacija, ~imese spre~ava posredno zaga|ivanja vodozahvata preko visoko kontaminiranih otpadnihvoda akcidentno izlivenim opasnim materijama.

Prehrambena industrija

Industrijski objekti "Mlekara", "Hladnja~a", "Mlinarstvo", "Pekara","Mesokombinat", "BIP" - Punjenje piva, "Moravka" i "Toma Kosti}" (slika 8.2.10).

1. Opasne materije

Nema opasnih materija kategorisanih Pravilnikom.



2.2. Toksi~ne materijeNema toksi~nih materija.

2.3. Oksidiraju}e materijeNema oksidiraju}ih materija.


2.5. Ekotoksi~ne materijeNema ekotoksi~nih materija.



2.8. Zapaljive ~vrste materijeNema zapaljivih ~vrstih materija.



2.11. Zapaljive te~nostiOd zapaljivih te~nosti se mogu navesti te~na goriva za kotlarnicu.Njihova koli~ina ne prelazi kategorisanu granicu od 5 000 t, takoda:

Nema zapaljivih te~nosti.


411

3. Preventivne mere


U slu~aju prehrambene industrije grada Leskovca u kategoriju opasnematerije se ne mogu kategorisati materije koje se koriste u tehnologijama prerade.

U slu~aju industrijskih objekata prehrambene industrije nema kategorisanihopasnih materija, pa ni preventivnih mera za iste.


Opasne materije iz navedenih kategorija mogu imati zna~ajne, pa ikatastrofalne posledice po vodozahvat i na nivoima zna~ajno niìm od koli~ina koje sekategori{u kao opasne koli~ine.

Navedene materije iz grupe zapljivih materija, mogu imati veliki uticaj navodozahvat u slu~ajevima akcidentnih izlivanja i poniranja u podzemlje, bez obzira naniè koli~ine od kategorisanih kao opasne materije.

Tako|e, sirovine, poluproizvodi i proizvodi prehrambene industrije, moguimati veliki uticaj na vodozahvat, bilo direktno, poniranjem akcidentno izlivenihte~nosti, bilo spiranjem kao otpadne vode kako te~nih, tako i ~vrstih rastvornihsupstanci iz navedene kategorije,

Stoga se mora obezbediti za{tita od poniranja navedenih materija u slu~ajuakcidentnih izlivanja u zoni za{tite vodosnabdevanja. U tom smislu je neophodnoizraditi baterije osmatra~kih pijezometara oko svakog od navedenih industrijskihobjekata, kojima }e se pratiti kvalitet podzemnih voda i eventualno prisustvo nekogzaga|iva~a.

Tako|e se mora razraditi metodologija brze intervencije na sakupljanjunavedenih akcidentno izlivenih materija i njihova evakuacija, ~ime se spre~avaposredno zaga|ivanja vodozahvata preko visoko kontaminiranih otpadnih vodaakcidentno izlivenim opasnim materijama.

Elektroma{inska industrija

Industrijski objekti "Rul", "Rade Metalac", "Proleter", "FPL" i "Zvezda" (slika8.2.10).



2.1. Vrlo toksi~ne materijeOd vrlo toksi~nih materija po svojim karakteristikama mogu senavesti soli cijanida. Koli~ine ovih soli u pojedina~nim industrijskimobjektima su daleko niè od kategorisane koli~ine od 5 t, tako da:Nema vrlo toksi~nih materija.


412

2.2. Toksi~ne materijeMe|u toksi~ne materije po svojoj prirodi se mogu ubrojati: H2SO4,HCl, HNO3, H2CrO4, NaOH, kao i razne soli metala, pre svih Cr,Ni i Cu soli, i soli fosfata. Fabrika "Zvezda" ima i H2F2, koji sekoristi u tehnologiji nagrizanja stakla. Ukupne koli~ine svihnavedenih supstanci mogu da prelaze 10 t, dok su pojedina~nekoli~ine najve}eg broja navedenih supstanci daleko ispod navedenekoli~ine, tako da:

Ima toksi~nih materija.2.3. Oksidiraju}e materije

Od oksidiraju}ih materija po svojoj prirodi moèmo navesti H2SO4,HCl, HNO3, H2CrO4, kao i sredstva za beljenje. Ukupne koli~inesvih navedenih supstanci mogu da prelaze 10 t, dok su pojedina~nekoli~ine navedenih supstanci u najve}em broju daleko ispodnavedene koli~ine, tako da:

Ima oksidiraju}ih materija.2.4. Eksplozivne materije

Nema eksplozivnih materija.2.5. Ekotoksi~ne materije

Od ekotoksi~nih materija po svojoj prirodi moèmo navesti svedosad navedene materije iz kategorija veoma toksi~ne, toksi~ne ioksidiraju}e materije, kao i boje i ostala sredstva za{tite metala.Ukupne koli~ine svih navedenih supstanci mogu da prelaze 10 t,dok su pojedina~ne koli~ine navedenih supstanci u najve}em brojudaleko ispod navedene koli~ine, tako da:

Ima ekotoksi~nih materija.2.6. Zapaljivi gasovi

Nema zapaljivih gasova.2.7. Samozapaljive materije

Nema samozapaljivih materija.2.8. Zapaljive ~vrste materije

Nema zapaljivih ~vrstih materija.2.9. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Nema materija koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljivegasove.

2.10. Visoko zapaljive te~nostiNema visoko zapaljivih te~nosti.

2.11. Zapaljive te~nostiOd zapaljivih te~nosti se mogu navesti te~na goriva za kotlarnicu,kao i boje i lakovi za za{titu metala. Njihova koli~ina ne prelazikategorisanu granicu od 5 000 t, tako da:Nema zapaljivih te~nosti.


413

3. Preventivne mere


U slu~aju elektroma{inske industrije grada Leskovca u ovu kategoriju kaoopasne materije tipa Neimenovane materije mogu se kategorisati toksi~ne, oksidiraju}ei ekotoksi~ne materije.

3.1. Preventivne mere za toksi~ne, oksidiraju}e i ekotoksi~ne materijeOpasnost od navedenih materija se ogleda u potencijalnom trovanjimapreko vazduha i vode {irih razmera, koji kao posledice ima visoki rizikpo ìvot i zdravlje ljudi, o{te}enja opreme, kao i zna~ajnu lokalnukontaminaciju atmosfere.Kao preventivna mera se moè predloìti poja~ani nadzor nadskladi{tenjem i manipulacijom navedenih opasnih materija, kao idono{enje mera u slu~aju akcidenta pojedina~nih materija,kategorisanih kao opasne materije iz grupe neimenovane materije.Posebna pa`nja treba da se obrati na slu~ajeve akcidentnih izlivanjapojedinih supstanci, koje su i visokoisparljive na normalnimtemperaturama, ~ime dvostruko ugroàvaju ìvi svet i radnu sredinu,kao {to su H2F2, HNO3, HCL, H2SO4 i sl.


Opasne materije iz navedenih kategorija visokog rizika imaju uticaj, pa ikatastrofalne posledice po vodozahvat, pa i na nivoima zna~ajno niìm od koli~ina kojese kategori{u kao opasne koli~ine.

Sve kategorisane opasne materije iz grupa toksi~ne, oksidiraju}e iekotoksi~ne materije, kao i navedene visoko toksi~ne materije i zapaljive te~nosti,mogu imati veliki uticaj na vodozahvat u slu~ajevima akcidentnih izlivanja i poniranja upodzemlje, bez obzira na pojedina~ne niè koli~ine od kategorisanih kao opasnematerije.

Stoga se mora obezbediti visoka za{tita od poniranja navedenih materije uslu~aju akcidentnih izlivanja u zoni za{tite vodosnabdevanja. U tom smislu jeneophodno izraditi baterije osmatra~kih pijezometara oko svakog od navedenihindustrijskih objekata, kojima }e se pratiti kvalitet podzemnih voda i eventualnoprisustvo nekog zaga|iva~a.

Tako|e, mora se razraditi metodologija brze intervencije na dekontaminacijinavedenih akcidentno izlivenih materija i njihova brza neutralizacija i inaktivacija, ~imese spre~ava posredno zaga|ivanja vodozahvata preko visoko kontaminiranih otpadnihvoda akcidentno izlivenim opasnim materijama.


414

Hemijsko-farmaceutska industrija

Industrijski objekti "Zdravlje" i "Nevena" (slika 8.2.10).



2.1. Vrlo toksi~ne materije Nema vrlo toksi~nih materija.

2.2. Toksi~ne materijeMe|u toksi~ne materije po svojoj prirodi se mogu ubrojati: H2SO4,HCl, CH3COOH, H2CrO4, NaOH, kao i razni organski derivati ikomponente za proizvodnju lekova, kozmetike i hemijskegalanterije. Koli~ine svih navedenih supstanci obi~no ne prelaze 10t, dok su pojedina~ne koli~ine najve}eg broja navedenih supstancidaleko ispod navedene koli~ine, tako da:

Nema toksi~nih materija.2.3. Oksidiraju}e materije

Od oksidiraju}ih materija po svojoj prirodi moèmo navesti H2SO4,HCl, HNO3. Koli~ine svih navedenih supstanci ne prelaze 10 t, doksu pojedina~ne koli~ine navedenih supstanci u najve}em brojudaleko ispod navedene koli~ine, tako da:

Nema oksidiraju}ih materija.2.4. Eksplozivne materije

Nema eksplozivnih materija.2.5. Ekotoksi~ne materije

Od ekotoksi~nih materija po svojoj prirodi moèmo navesti svedosad navedene materije iz kategorija toksi~ne i oksidiraju}ematerije, kao organski aditivi i komponente. Koli~ine svihnavedenih supstanci ne prelaze 10 t, dok su pojedina~ne koli~inenavedenih supstanci u najve}em broju daleko ispod navedenekoli~ine, tako da:

Nema ekotoksi~nih materija.2.6. Zapaljivi gasovi

Nema zapaljivih gasova.2.7. Samozapaljive materije

Nema samozapaljivih materija.2.8. Zapaljive ~vrste materije

Nema zapaljivih ~vrstih materija.2.9. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Nema materija koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljivegasove.



415

2.11. Zapaljive te~nostiOd zapaljivih te~nosti se mogu navesti te~na goriva za kotlarnicu.Njihova koli~ina ne prelazi kategorisanu granicu od 5 000 t, takoda:Nema zapaljivih te~nosti.

3. Preventivne mere


U slu~aju hemijsko-farmaceutske industrije grada Leskovca u ovu kategorijukao opasne materije se ne mogu kategorisati supstance koje se koriste u tehnologijiproizvodnje.

U slu~aju industrijskih objekata hemijsko-farmaceutske industrije nemakategorisanih opasnih materija, pa ni preventivnih mera za iste.


Opasne materije iz navedenih kategorija, iako se po koli~inama ne mogusvesti u opasne materije, imaju uticaj na vodozahvat i na nivoima zna~ajno niìm odkoli~ina koje se kategori{u kao opasne koli~ine.

Sve navedene materije iz grupa toksi~ne, oksidiraju}e i ekotoksi~ne materije,kao i navedene zapaljive te~nosti, mogu imati veliki uticaj na vodozahvat u slu~ajevimaakcidentnih izlivanja i poniranja u podzemlje, bez obzira na pojedina~ne niè koli~ineod kategorisanih kao opasne materije.


Tako|e, mora se razraditi metodologija brze intervencije na dekontaminacijinavedenih akcidentno izlivenih materija i njihova brza neutralizacija i inaktivacija, ~imese spre~ava posredno zaga|ivanja vodozahvata preko kontaminiranih otpadnih vodaakcidentno izlivenim opasnim materijama.


416

Ostali industrijski i drugi objekti

U ovu kategoriju spadaju industrijski objekat "Leskodrvo", autosaobra}ajnopreduze}e "Jugekspres" i {tamparija "Napredak".




2.2. Toksi~ne materijeNema toksi~nih materija.

2.3. Oksidiraju}e materijeNema oksidiraju}ih materija.


2.5. Ekotoksi~ne materijeNema ekotoksi~nih materija.



2.8. Zapaljive ~vrste materijeNema zapaljivih ~vrstih materija.


2.10. Visoko zapaljive te~nostiNema visoko zapaljivih te~nosti.

2.11. Zapaljive te~nosti5 000 t, tako da:Ima zapaljivih te~nosti.

3. Preventivne mere


U slu~aju ostalih industrijskih i drugih objekata grada Leskovca u ovukategoriju kao opasne materije iz grupe neimenovanih materija se moè uzeti te~nogorivo, kao zapaljive te~nosti.

3.1. Preventivne mere za zapaljive te~nostiOpasnost od navedenih materija se ogleda u potencijalnom poàru {irihrazmera sa detonuju}im efektima, koji kao posledice ima visoki rizik poìvot i zdravlje ljudi, o{te}enja opreme i objekata, kao i zna~ajnu lokalnukontaminaciju atmosfere.


417

Kao preventivna mera se moè predloìti poja~ani nadzor nadskladi{tenjem i manipulacijom navedenih zapaljivim te~nostima, kao idono{enje mera u slu~aju akcidenta.


Opasne materije iz navedenih industrijskih objekata imaju uticaj navodozahvat i na nivoima zna~ajno niìm od koli~ina koje se kategori{u kao opasnekoli~ine.

Navedene materije iz grupe zapaljive te~nosti mogu imati veliki uticaj navodozahvat u slu~ajevima akcidentnih izlivanja i poniranja u podzemlje.


Tako|e, mora se razraditi metodologija brze intervencije na sakupljanju ievakuaciji navedenih akcidentno izlivenih materija, ~ime se spre~ava posrednozaga|ivanja vodozahvata preko kontaminiranih otpadnih voda akcidentno izlivenimopasnim materijama.

Putna mreà

Prema Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, mreù drumskogsaobra}aja sa~injava putna mreà koja se prema dru{tveno-ekonomskom zna~aju delina magistralne, regionalne i lokalne puteve.

Mreà E puteva i autoputeva odnosno poluautoputeva omogu}ava da seRepublika Srbija aktivno uklju~i u Evropsku putnu mreù i da postane njen sastavnideo.

Kroz Leskovac prolazi jedan od glavnih E puteva, put E-75 (M-22 M-1)Ma|arska (Budimpe{ta) - Subotica - Novi Sad - Beograd - Ni{ - BJR Makedonija(Skoplje) - Gr~ka (Atina), kako se vidi na slici 8.2.12.

Zna~aj magistralnih puteva koji su u sistemu E-mreè, pokazuje i ~injenicada u okviru evropskog sistema TEM (mreà evropskih magistrala), projekta koji jeaktuelan ve} 20-tak godina (od 1977. godine) sa oko 11 000 km po pravcu pruànjasever - jug (Baltik - Mediteran), podru~jem Srbije prolazi osnovni koridor ovogsistema, a to je pravac puta E-75.

1. Preventivne mere

Obzirom da se magistralnim putem E-75 koji prolazi pored Leskovca, a uneposrednoj blizini vodozahvatnih objekata izvori{ta za vodosnabdevanje, kao i naveoma visoku frekvenciju saobra}aja, ~ak i u me|unarodnim razmerama, postoji realnomogu}a opasnost od akcidenta na vozilima - cisternama kojima se obavlja transportopasnih i neimenovanih materija.

Opasnost od navedenih materija se ogleda u potencijalnom prevrtanju iizlivanju sadràja iz auto cisterni kojima se prevoze opasne i neimenovane materije, a uneposrednoj blizini vodozahvatnih objekata.


418

Kao preventivna mera se predlaè kontrola materija koje se prevoze (nanaplatnoj rampi) i izrada rigola na delu puta koji prolazi kroz uù zonu sanitarneza{tite izvori{ta.

Uticaj opasnih materija na vodozahvatMora se razraditi metodologija brze intervencije na sakupljanju i evakuaciji

navedenih akcidentno izlivenih materija, ~ime se spre~ava posredno zaga|ivanjevodozahvata preko kontaminiranih otpadnih voda akcidentno izlivenim opasnimmaterijama.

@elezni~ki saobra}aj

Mreà pruga Republike Srbije zauzima zna~ajno mesto na skoro najva`nijemevropskom saobra}ajnom pravcu i ~ini ki~mu magistralnih èlezni~kih pruga Evrope.

Prema Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, sistem glavnihèlezni~kih pruga povezuje:

− Zemlje zapadne i severne Evrope sa zemljama Bliskog istoka kao iju`nog i jugozapadnog dela Balkanskog poluostrva.

− Zemlje srednje i isto~ne Evrope kao i zemlje severnog isto~nogbalkanskog poluostrva sa ju`nim jadranom.

Jedan od glavnih me|unarodnih magistralnih èlezni~kih pruga ~ini koridorelektrificirane pruge (plan Me|unarodne èlezni~ke unije (UIC) - AGS Sporazum) E-85 - Budimpe{ta - dràvna granica - Subotica - Beograd - Beograd - Ni{ - Ni{ - dràvnagranica - (Skoplje), i prolazi kroz Leskovac.

1. Preventivne mere

Obzirom da se prugom E-85 koja prolazi kroz Leskovac (danas kao obi~napruga, a sutra planirana kao brza pruga), a u neposrednoj blizini vodozahvatnihobjekata izvori{ta za vodosnabdevanje, kao i na veoma visoku frekvenciju saobra}aja,~ak i u me|unarodnim razmerama, postoji realno mogu}a opasnost od akcidenta navagonima - cisternama kojima se obavlja transport opasnih i neimenovanih materija.

Opasnost od navedenih materija se ogleda u potencijalnom prevrtanju iizlivanju sadràja iz vagona cisterni kojima se prevoze opasne i neimenovane materije,a u neposrednoj blizini vodozahvatnih objekata.

Kao preventivna mera se predlaè kontrola materija koje se prevoze kao ipovi{en stepen opreza na delu pruge koji prolazi kroz uù zonu sanitarne za{titeizvori{ta.


419

Uticaj opasnih materija na vodozahvat

Mora se razraditi metodologija brze intervencije na sakupljanju i evakuacijinavedenih akcidentno izlivenih materija, ~ime se spre~ava posredno zaga|ivanjavodozahvata preko kontaminiranih otpadnih voda akcidentno izlivenim opasnimmaterijama.

Sve mogu}e zaga|ene atmosferske vode, tj. atmosferske vode koje poti~u sauslovno zaga|enih povr{ina, gde moè do}i do odre|enih procurivanja i rasipanjazaga|uju}ih materija, moraju se organizovano sakupljati kanalizacionim sistemom iodvoditi na adekvatne talo`nike - separatore, pre upu{tanja u otvorene kanale, koji suizgra|eni oko ranìrne stanice.

Otvoreni kanali, koji su izgra|eni za prihvatanje uslovno ~istih atmosferskihvoda, neophodno je rekonstruisati i redovno odràvati da se ne do|e u sada{njusituaciju, da su ti kanali delimi~no zatrpani i da se ne obavlja regularna evakuacijasakupljenih atmosferskih voda.

Potreban je siguran sistem za{tite od izlivanja trafo ulja na svih pet trafostanica.

Na prostoru ranìrne stanice neophodno je izgraditi potreban brojpodzemnih rezervoara, koji }e se nalaziti uz za to odre|en kolosek i koji }e sluìti zaprihvatanje eventualno ve}eg procurivanja iz neispravnih i o{te}enih vagona - cisterni.Vagon - cisterne, na kojima se primeti ve}e procurivanje, odmah se odvoze do za toplaniranog koloseka i njen sadràj momentalno ispusti u podzemni rezervoar predvi|enza tu vrstu fluida. Ti rezervoari moraju biti dovoljno veliki da prime sadràj najcve}evagon - cisterne. Broj ovih rezervoara treba da zavisi od vrste razornih fluida, koji setransportuju, ali mislimo da je njihov minimalni broj ~etiri rezervoara, od ~ega dvatreba da prihvataju sve naftne derivate, a dva kisele i bazne hemikalije.

Moraju se primenjivati sve mere za{tite definisane u Re{enju o na~inuodràvanja i merama za{tite u uòj zoni sanitarne za{tite.

Na nivou ranìrne stanice treba uspostaviti slu`bu za{tite sa odgovaraju}omopremom, koja moè adekvatno i blagovremeno da sanira sve sitnije havarije naprostoru ranìrne stanice.

U cilju pra}enja stanja kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda, prevencijezaga|enja i sanacije udesa potrebno je uspostaviti monitoring objekata na ranìrnojstanici, koji mora da bude u sklopu monitoringa celog izvori{ta podzemnih voda gradaLeskovca, koji treba da obuhvati:

− monitoring podzemnih voda, izgradnjom pijezometara, uzorkovanjem ilaboratorijskim ispitivanjem, pored svih objekata iz kojih je mogu}eemitovanje zaga|enja u podzemlje.

− monitoring vode iz kanalizacionih sistema, ure|aja za pre~i{}avanjeotpadnih voda, svih talo`nika - separatora, tankvana pre njihovogispu{tanja u kanalizaciju i kanale za uslovno ~iste atmosferske vode.

Obim, vrste i dinamika uzorkovanja i laboratorijskog ispitivanja mora seodrediti posebnim programom.

Lokalno re{enje za{tite za ranìrnu i lokoteretnu stanicu se sastoji izizgradnje slede}ih objekata:


420

1. Pro{irenje kanalizacione mreè, koje }e obezbediti sakupljanje svihotpadnih voda kanalizacionim sistemom na ure|aj za predtretman ovihvoda.

2. Pro{irenje sistema odvo|enja atmosferskih voda, koje poti~u sa uslovnozaga|enih povr{ina gde moè do}i do odre|enih procurivanja i rasipanjazaga|uju}ih materija, do talo`nika separatora, posle ~ega }e se ispu{tati usistem otvorenih kanala.

3. î{}enje i osposobljavanje okolnih kanala za prijem atmosferskih iprocednih voda sa podru~ja ranìrne i lokoteretne stanice.

4. Dogradnja i rekonstrukcija postoje}eg ure|aja za pre~i{}avanje otpadnihvoda iz objekta za pranje lokomotive (ure|aj OMS), da bi mogao daprihvati sve zaga|ene otpadne vode iz okolnih objekata i zaga|enihpovr{ina i da se obezbedi da postoje}i ure|aj radi sa pove}anomefikasno{}u.

5. Kod postrojenja za namirivanje lokomotiva gorivom, neophodno jeizgraditi dva objekta:− objekat za prihvatanje eventualno iscurelog goriva iz lokomotive ili iz

sistema za namirivanje. Objekat mora da bude ispod koloseka, dabude vodonepropustan i da ima zapreminu od 10 m3.

− vodonepropustan plato, koji }e biti povezan sa talo`nikom -separatorom, koji }e biti sastavni deo platoa i koji treba prihvate ivode iz tankvane za stoje}e rezervoare.

6. Tankvana za objekte rezervoara, pumpi i instalacija razvoda sa napojnimmestima za motorno ulje za podmazivanje dizel motora i instalacija zaodvod starog ulja za dizel motore.

7. Neophodno je obaviti rekonstrukciju, sanaciju i ispitivanjevodonepropusnosti svih podova i zidova u objektima u kojima se obavljapranje, popravka i remont vu~nih, vu~enih i putni~kih vozila, radispre~avanja dospevanja zaga|enja u podzemlje.

8. Izgraditi ~etiri podzemna rezervoara, koji }e se nalaziti uz za to odre|enkolosek i koji }e sluìti za prihvatanje eventualnog ve}eg procurivanja izneispravnih i o{te}enih vagona - cisterni. Dva rezervoara treba daprihvataju sve naftne derivate, a dva hemijski aktivne materije. Svaki odrezervoara mora da ima zapreminu od 100 m3, koja garantuje da se moèprihvatiti najve}a vagon - cisterna, kao i opremu za pretakanje iscurelogsadràja. Podzemni rezervoari moraju biti apsolutno vodonepropusni.

9. Prirodni uslovi za{tite na lokaciji lokoteretne stanice su mnogo skromnijinego na lokaciji ranìrne stanice. Iz tog razloga kod projektovanjabudu}ih objekata potrebno je predvideti i izgradnju vodonepropusne kadeod glinovitog materijala ili vodonepropusne folije, ili ~ak kombinacije ovadva materijala. Drena`nim sistemom koji bi se formirao u okvirupojedinih sabirnih delova (kada), vr{ilo bi se sakupljanje vode. Poslepre~i{}avanja na separator - talo`niku voda bi se dalje transportovala upostoje}u kanalsku mreù, a zatim u projektovani sistem za{titnih kanala(obodni i vezni kanal). Izgradnja vodonepropusne kade sa folijom isistemom za drenaù formirao bi se na mogu}e ugroènoj povr{ini budeLTS, povr{ine oko 1 500 x 400 m.


421

10. Na nivou ranìrne stanice i LTS treba uspostaviti slu`bu za{tite vode saodgovaraju}om opremom, koja moè adekvatno i blagovremeno da saniramanje i srednje havarije na prostoru ranìrne i lokoteretne stanice.

Priznati svetski standardi za ulaganje u objekte za{tite voda od zaga|enja zaobjekte kao {to je LTS se kre}u od 2.5 do 5 % od ukupne investicije.

8.2.8. Mere sanitarne za{tite

Respektuju}i propise koji se odnose na zahtevane uslove u pojedinimzonama sanitarne za{tite (slika 8.2.11) a u skladu sa zaklju~cima u vezi mogu}ihzaga|iva~a izvori{ta grada Leskovca, u nastavku su propisane mere i radovi koji seimaju sprovesti u definisanim zonama sanitarne za{tite. Mere su propisane kaosanacione, sa ulogom da se otklone postoje}a àri{ta zaga|enja i preventivne sa ciljemda se u budu}em periodu ostvare sanitarno i tehni~ki bezbedni uslovi vodosnabdevanjagrada Leskovca.

Sanacione mere

Sanacione mere podrazumevaju otklanjanje postoje}ih i potencijalnih àri{tazaga|enja podzemnih voda u prostoru zona za{tite. Na sre}u danas u granicama uèzone za oba aktivna izvori{ta gotovo da nema ozbiljnijih àri{ta.

Potencijalni zaga|iva~i su razvrstani po grupama i nabrojani svi mogu}ipotencijalni zaga|iva~i aktivnih izvori{ta grada Leskovca, a u nastavku su detaljnonavedene sanacione mere koje je neophodno sprovesti u cilju otklanjanja potencijalnihàri{ta zaga|enja i o~uvanja sanitarno ispravnog i bezbednog vodosnabdevanja ubudu}em periodu.

Sanacione mere u sklopu uè zone

U sklopu uè zone sanitarne za{tite je potrebno sprovesti detaljan monitoringterena u cilju registrovanja i otklanjanja slede}ih pojava:

− iskopa i odvoènja povlatnog sloja zemlje,− divljih deponija otpadaka i jalovine (potez izme|u èlezni~ke pruge i puta

Beograd - Ni{ - Leskovac - Skoplje)


Od izuzetnog je zna~aja da se divlja naselja, ~iji se delovi nalaze u uòj zonisanitarne za{tite, {to pre kanali{u, to jest da se odmah pristupi izradi sistema zaorganizovano prikupljanje i odvo|enje otpadnih voda iz ovih zona.



422

Sanacione mere u sklopu {ire zone

Kao {to je ve} istaknuto, u {iroj zoni sanitarne za{tite (slika 8.2.13), sanizvodne strane "Starog" izvori{ta a uzvodno od "Novog" izvori{ta, izgra|en je ve}i brojindustrijskih postrojenja i radionica ~ijim se tehnolo{kim postupcima produkujuotpadne vode i ulja a ~ijim se prodorom u izdan mogu izazvati veoma te{ka (najteà)zaga|enja podzemnih voda. U nastavku su navedene mere i aktivnosti koje jeneophodno preduzeti u cilju spre~avanja zaga|enja tla i vode u podzemlju a sve usklopu pridràvanja i sprovo|enja Zakona o vodama, koje se svode na:


2. Kontinualno pra}enje i odràvanje gradskog kanalizacionog sistema.

U zoni Novog izvori{ta postavljeni su skladi{te "Jugopetrola" i radionica"Jugekspresa". U slu~aju akcidentnih izliva, ukoliko se otpadna ulja i nafta ne sakupe uodre|ene rezervoare sa povr{ina prostora navedenih objekata, pre nego {to prodru upodzemlje, ova opasna àri{ta za zaga|enje podzemnih voda mogu za kratko vreme dazagade izdanske vode izvori{ta grada Leskovca, naro~ito "Novog izvori{ta", i za preko15 godina onemogu}e eksploataciju podzemnih voda ovih izvori{ta.

Potrebno je izvesti objekte osmatra~ke mreè i pratiti eventualno {irenjezaga|enja iz pravca ovog objekta ugradnjom kontrolnih pijezometara oko navedenihobjekata na pravcu prema bunarima Novog izvori{ta.

Kompletna prehrambena industrija, osim klani~ne industrije, locirana je uzoni za{tite novog izvori{ta. Od industrijskih objekata prehrambene industrije najednom mestu su locirani objekti: Mlekara, Hladnja~a, Mlinarstvo, Pekara, Moravka iToma Kosti}. Samo objekat Mlekara ima delimi~no pre~i{}avanje otpadnih voda,separator masno}a, koji ne funkcioni{e adekvatno zbog nestru~ne manipulacije. Zbogvelikog organskog optere}enja ovih otpadnih neophodna je permanentna hemijska ibiolo{ka kontrola efluenta i predtretman na postrojenju za pre~i{}avanje pre upu{tanjau gradsku kanalizaciju. Stoga je neophodno uvesti zajedni~ki sistem predtretmana zasve navedene industrijske objekte pre upu{tanja u gradsku kanalizaciju.

Ukoliko do|e do ekscesnih izlivanja efluenta, moè do}i do visokekontaminacije Novog izvori{ta, te se mora izvr{iti efikasno sakupljanje i evakuacija sarazlivenih povr{ina, pre nego razlivene otpadne vode prodru u podzemlje.

Kako su objekti locirani u neposrednoj blizini bunara Novog izvori{ta,neophodan je permanentan monitoring parametara kvaliteta podzemne vode izme|uzone objekata i bunara, pa je neophodna postavka kontrolnih pijezometara izme|uzone objekata i bunara i to najmanje sa tri strane, koliko objekti okruùju bunar.

Stara klanica "Mesokombinat" je locirana na bliskom rastojanju od navedenihobjekata i nema nikakav tretman otpadnih voda, ve} otpadne vode ispu{ta direktno ureku Veternicu. Zbog velikog organskog optere}enja otpadne vode neophodan jeozbiljan predtretman otpadnih voda i preusmeravanje otpadnih voda u kanalizacionisistem gradske kanalizacije, uz permanentnu hemijsku i biolo{ku kontrolu efluentanakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvalitetaefluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vodekoje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradusistema za pre~i{}avanje.


423

Kako je objekat lociran u uòj zoni bunara Novog izvori{ta, neophodan jepermanentan monitoring parametara u podzemnoj vodi izme|u objekta i bunara, pa jeneophodna postavka kontrolnih pijezometara izme|u zone objekta i bunara.

Nova klanica je postavljena u naselju Turekovac udaljenom od gradaLeskovca, te nije u uòj zoni za{tite izvori{ta.

Tekstilni kompleks u Leskovcu je poziciono razbijen u uòj gradskoj zoni ivr{i uticaj na oba izvori{ta u uòj zoni za{tite. Objekti tekstilne industrije su Fabrikatekstilnih proizvoda "Leteks", "Crvena zvezda", "Resort", "Zele Veljkovi}", "Srbijanka" i"Kooperativa". Ni jedan navedeni objekat nema izgra|en sistem za pre~i{}avanje, osimjednog elementa, mehani~kog separatora vlakna-peskolova u ind. objektu "CrvenaZvezda".

Kako otpadne vode mnogostruko optere}uju recipijente, posebno vodzahvate- bunare, sve otpadne vode se moraju u svim objektima dovesti na dopu{teni nivo zaupu{tanje u gradsku kanalizaciju, postavljanjem adekvatnih postrojenja za predtretmanotpadnih voda u svakom objektu.

Zbog velikog optere}enja otpadnih voda tekstilne industrije neophodna jepermanentna hemijska i biolo{ka kontrola efluenta nakon tretmana na postrojenju zapre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, uodnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}eg sistema zapre~i{}avanje.

Ukoliko do|e do ekscesnih izlivanja efluenta, moè do}i do visokekontaminacije oba izvori{ta, te se mora izvr{iti efikasno sakupljanje i evakuacija sarazlivenih povr{ina, pre nego razlivene otpadne vode prodru u podzemlje.

Kako su objekti razpore|eni po celoj uòj gradskoj zoni, neki i u neposrednojblizini bunara Novog i Starog izvori{ta, neophodan je permanentan monitoringparametara u podzemnoj vodi izme|u zone objekata i bunara, pa je neophodnapostavka kontrolnih pijezometara izme|u zone objekata i bunara u svakom navedenomobjektu.

Elektro-metalski kompleks Leskovca je predstavljen industrijskim objektima"Rul", "Rade Metalac", "Proleter" i "FPL". Od navedenih objekata "FPL" ima sistem zapre~i{}avanje otpadnih voda pre upu{tanja u kanalizacioni sistem, "Rul" gradi sistem zapre~i{}avanje a ostali objekti ispu{taju otpadne vode direktno u kanalizacioni sistem.Otpadne vode elektro-metalske industrije su najopasnije po izvori{ta, po{to stvarajupromene u podzemnim vodama, koje se, kada do|u do bunara, ponekad ne mogusanirati ni za dugi niz godina. Stoga je neophodno da svi industrijski objekti ovogkompleksa obavezno ugrade sisteme za predtretman otpadnih voda pre upu{tanja usistem kanalizacione mreè. Neophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanjakvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan zaotpadne vode koje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje idoradu postoje}eg sistema za pre~i{}avanje.


Kako su objekti raspore|eni po celoj uòj gradskoj zoni, neki i u neposrednojblizini bunara Novog i Starog izvori{ta, neophodan je permanentan monitoringparametara u podzemnoj vodi izme|u zone objekata i bunara, pa je neophodna


424

postavka kontrolnih pijezometara izme|u zone objekata i bunara u svakom navedenomobjektu.

Hemijsko - farmaceutski kompleks Leskovca je predstavljen industrijskimobjektima "Zdravlje", "Nevena" i "Zvezda". Od navedenih objekata "Zvezda" imaobjekat za mehani~ko pre~i{}avanje otpadnih voda pre upu{tanja u kanalizacioni sistema ostali objekti ispu{taju otpadne vode direktno u kanalizacioni sistem. Otpadne vodehemijsko-farmaceutske industrije predstavljaju efluente visokog rizika za vodozahvate,po{to stvaraju promene u podzemnim vodama, koje se, kada do|u do bunara, veomate{ko mogu sanirati tokom duèg perioda. Stoga je neophodno da svi industrijskiobjekti ovog kompleksa obavezno ugrade sisteme za predtretman otpadnih voda preupu{tanja u sistem kanalizacione mreè. Objekti "Nevena" i "Zvezda" se nalaze u uòjzoni Novog izvori{ta, a objekat "Zdravlje" u uòj zoni Starog izvori{ta.

Neophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrola efluenta nakontretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvalitetaefluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vodekoje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradupostoje}eg sistema za pre~i{}avanje.


Kako su objekti raspore|eni u uòj zoni Novog i Starog izvori{ta, uneposrednoj blizini bunara Novog i Starog izvori{ta, neophodan je permanentanmonitoring parametara u podzemnoj vodi izme|u zone objekata i bunara, pa jeneophodna postavka kontrolnih pijezometara izme|u zone objekata i bunara u svakomnavedenom objektu.


425

Preventivne mere

Obzirom da se izloèna (prihva}ena) koncepcija za{tite i odbrane izvori{ta nezasniva na skupim strukturnim merama, to je onda od posebnog zna~aja preduzimanjasveobuhvatnih, adekvatnih preventivnih mera za{tite podzemnih voda.

Neophodno je s tim u vezi preduzeti slede}e mere na teritoriji uè zoneza{tite:





vr{e za potrebe monitoringa u rejonu "Starog izvori{ta", "Novog izvori{ta"i izvori{ta "Zapadni sistem",

− Zabraniti ispu{tanje i prosipanje materija koje su po svom sastavu opasnei {tetne za podzemne vode,

− Zabraniti skladi{tenje {ljunka i peska, kao i kopanje i odvoènjepovlatnog sloja kao i zamenu {ljunkovitih i peskovitih slojeva zemljom ilidrugim materijalima,


− Na saobra}ajnicama koje prolaze kroz uù i {iru zonu sanitarne za{tite i tona magistralnom putu i èlezni~koj pruzi Beograd - Ni{ - Leskovacpropisuju se posebne mere i to:1. Ograni~enje brzine kretanja vozila na 40 km/h (na auto putu na 80

km/h) postavljanjem propisnih saobra}ajnih znakova na odgovaraju}immestima ulaska saobra}ajnica u uù zonu sanitarne za{tite,


3. Postavljanje ja~ih za{titnika pored trase puta radi spre~avanjaprevrtanja vozila van kolovoza i obezbe|enje postoje}e èlezni~kepruge na potezu njenog pruànja kroz za{titnu zonu izvori{ta odmogu}ih incidentnih situacija pri prevozu nafte i naftnih derivata kao idrugih opasnih i {tetnih materija


5. Na odstojanju 60 do 70 m od trase puta obavezno posaditi: poredsamog puta travu a dalje kukuruz koji znatno akumulira olovo izizduvnih gasova. Pratiti sadràj olova u plodu i zelenom delu kukuruzaradi mogu}nosti kori{}enja za ljudsku ili sto~nu hranu. Pra}enjeobaviti na 5, 30 i 60 m od trase puta.

6. Vidno ozna~iti ulazak u uù zonu sanitarne za{tite postavljanjem tablisa natpisom "PA@NJA! ULAZITE U ZONU STROGOG RE@IMA


426

SANITARNE ZA[TITE". Table postaviti na svim mestima ulaskaputeva u uù zonu.

− U sklopu èlezni~ke pruge, kao potencijalno najopasnija se izdvajaranìrna stanica za koju se propisuju posebne mere i to:Na prostoru ranìrne stanice neophodno je izgraditi potreban brojpodzemnih rezervoara, koji }e se nalaziti uz za to odre|en kolosek i koji}e sluìti za prihvatanje eventualno ve}eg procurivanja iz neispravnih io{te}enih vagona - cisterni. Vagon - cisterne, na kojima se primeti ve}eprocurivanje, odmah se odvozi do za to planiranog koloseka i njen sadràjmomentalno ispusti u podzemni rezervoar predvi|en za tu vrstu fluida. Tirezervoari moraju biti dovoljno veliki da prime sadràj najve}e vagon -cisterne. Broj ovih rezervoara treba da zavisi od vrste razornih fluida, kojise transportuju, ali mislimo da je njihov minimalni broj ~etiri rezervoara,od ~ega dva treba da prihvataju sve naftne derivate, a dva kisele i baznehemikalije. Na nivou ranìrne stanice treba uspostaviti slu`bu za{tite saodgovaraju}om opremom, koja moè adekvatno i blagovremeno da sanirasve sitnije havarije na prostoru ranìrne stanice.U cilju pra}enja stanja kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda, prevencijezaga|enja i sanacije udesa potrebno je uspostaviti monitoring objekata naranìrnoj stanici, koji mora da bude u sklopu monitoringa celog izvori{tapodzemnih voda grada Leskovca.Lokalno re{enje za{tite za ranìrnu i lokoteretnu stanicu se sastoji izizgradnje slede}ih objekata:1. Pro{irenje kanalizacione mreè, koje }e obezbediti sakupljanje svih

otpadnih voda kanalizacionim sistemom na ure|aj za predtretman ovihvoda.

2. Pro{irenje sistema odvo|enja atmosferskih voda, koje poti~u sauslovno zaga|enih povr{ina gde moè do}i do odre|enih procurivanjai rasipanja zaga|uju}ih materija, do talo`nika separatora, posle ~ega }ese ispu{tati u sistem otvorenih kanala.

3. î{}enje i osposobljavanje okolnih kanala za prijem atmosferskih iprocednih voda sa podru~ja ranìrne stanice.

4. Izgradnja ili rekonstrukcija postoje}eg ure|aja za pre~i{}avanjeotpadnih voda iz objekta za pranje lokomotive (ure|aj OMS), da bimogao da prihvati sve zaga|ene otpadne vode iz okolnih objekata izaga|enih povr{ina i da se obezbedi da postoje}i ure|aj radi sapove}anom efikasno{}u.

5. Kod postrojenja za namirivanje lokomotiva gorivom, neophodno jeizgraditi dva objekta:

− objekat za prihvatanje eventualno iscurelog goriva iz lokomotive ili izsistema za namirivanje. Objekat mora da bude ispod koloseka, da budevodonepropustan i da ima zapreminu od 10 m3.

− vodonepropustan plato, koji }e biti povezan sa talo`nikom - separatorom,koji }e biti sastavni deo platoa i koji treba da prihvate i vode iz tankvaneza stoje}e rezervoare.6. Tankvana za objekte rezervoara, pumpi i instalacija razvoda sa

napojnim mestima za motorno ulje za podmazivanje dizel motora iinstalacija za odvod starog ulja za dizel motore.


427

7. Neophodno je obaviti rekonstrukciju, sanaciju i ispitivanjevodonepropusnosti svih podova i zidova u objektima u kojima seobavlja pranje, popravka i remont vu~nih, vu~enih i putni~kih vozila,radi spre~avanja dospevanja zaga|enja u podzemlje.

8. Izgraditi ~etiri podzemna rezervoara, koji }e se nalaziti uz za toodre|en kolosek i koji }e sluìti za prihvatanje eventualnog ve}egprocurivanja iz neispravnih i o{rte}enih vagona - cisterni. Dvarezervoara treba da prihvataju sve naftne derivate, a dva hemijskiaktivne materije. Svaki od rezervoara mora da ima zapreminu od 100m3, koja garantuje da se moè prihvatiti najve}a vagon - cisterna, kao iopremu za pretakanje iscurelog sadràja. Podzemni rezervoari morajubiti apsolutno vodonepropusni.

9. Na nivou ranìrne stanice treba uspostaviti slu`bu za{tite vode saodgovaraju}om opremom, koja moè adekvatno i blagovremeno dasanira manje i srednje havarije na prostoru ranìrne i lokoteretnestanice.

10. Priznati svetski standardi za ulaganje u objekte za{tite voda odzaga|enja za objekte kao {to je LTS se kre}u od 2.5 do 5 % od ukupneinvesticije.

− U nastavku se daje detaljan plan delovanja ukoliko do|e do havarije,odnosno prevrtanja nekog transporta te~ne opasne materije:

1. Unapred odrediti koja }e deùrna slu`ba vodovoda biti nadle`na zakoordinaciju i sprovo|enje aktivnosti sanacije u slu~aju havarije. Kaoneposredno zainteresovana stranka, obzirom na potencijalnu opasnostod zaga|enja aktivnih izvori{ta, vodovod treba da preuzme uloguglavnog koordinatora svih akcija na sanaciji posledica havarije.

2. Unapred obavestiti slu`be nadle`ne za sprovo|enje kontrolesaobra}aja (saobra}ajna milicija) da u slu~aju havarije sa izlivanjemte~nih materija u uòj zoni sanitarne za{tite {to hitnije dostaveinformacije o havariji (lokacija, vrsta izlivene te~nosti, koli~ina)nadle`noj deùrnoj slu`bi vodovoda, vatrogasnoj slu`bi i op{tinskom{tabu za za{titu od elementarnih nepogoda,

3. Unapred doneti pravilnik na nivou op{tine, kojim }e biti odre|eneslu`be i institucije nadle`ne za preduzimanje neposrednih aktivnosti uakciji sanacije nastale havarije (voditi ra~una da se odaberu institucijekoje raspolaù mehanizacijom i kadrovima sposobnim za obavljanjepotrebnih aktivnosti),

4. U slu~aju nastanka havarije osnovne aktivnosti koje neposredno trebapreduzeti su slede}e (obavlja}e ih nadle`ne institucije a uzkoordinaciju vodovoda):• hvatanje te~nosti koja isti~e• spre~avanje daljeg isticanja• prepumpavanje iz o{te}enih rezervoara ili kontejnera

− nano{enje i odstranjivanje sredstava za posipanje, upijanje izaustavljanje (zajazivanje) istekle te~nosti,− odstranjivanje povr{inskih sakupljanja istekle te~nosti

(prepumpavanje),


428

− iskop, odvoènje i zamena natopljenih slojeva zemlje,− utvr|ivanje opsega zaga|enja i ugroènosti aktivnih izvori{ta

vodosnabdevanja5. Propisivanje daljih aktivnosti na sanaciji i za{titi izvori{ta u skladu sa

rezultatima osmatranja {irenja zaga|enja.

Poljoprivrednu proizvodnju u uòj zoni sanitarne za{tite treba obaveznodozvoliti ali uz racionalizaciju primene agrohemijskih sredstava. Iz prethodnih analizase vidi da se nitratno |ubrivo mora koristiti prema vrsti poljoprivrednih kultura i premanjihovoj mogu}nosti iskori{}avanja dodatnog azota. Odre|ivanje optimalnih koli~inaazotnog |ubriva (maksimalno 112 kg/ha) vr{iti na bazi stru~nog ispitivanja bilansaazota u vegetacionom i van vegetacionom periodu. Umerena i kontrolisana primenapesticida i herbicida tako|e nije zabranjena, ograni~iti upotrebu agrohemijskihsredstava na vrste koje se brè razgra|uju, i to u minimalno potrebnim koli~inama. Ovuupotrebu dozvoliti samo pod kontrolom odgovaraju}e slu`be za za{titu bilja.


− za{tita tla i spre~avanje prodora zaga|enja sa povr{ine i− za{tita vodotoka Veternice, Jablanice i Ju`ne Morave.

U tom smislu, u {iroj zoni nije ograni~ena upotreba ve{ta~kog |ubriva iagrohemijskih preparata tipa pesticida i herbicida ali treba teìti racionalizovanojprimeni minimalno potrebnih koli~ina.

Pratiti perspektivne razvojne planove Republike Srbije i Leskova~kog isusednih okruga i u tom smislu:

− na teritoriji {ire zone za{tite izvori{ta zabraniti izgradnju industrijskih idrugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kihprocesa mogu zagaditi vode u izvori{tima. Izuzetak su objekti koji su odposebnog zna~aja za za{titu na{e zemlje. Uvesti obavezu izgradnjeure|aja za pre~i{}avanje uz kontrolu; analize otpadnih voda, analizeefekata pre~i{}avanja i analize koli~ine i kvaliteta kona~nog efluenta. Ovose odnosi kako na postoje}u industriju u {iroj zoni tako i na budu}eindustrijske objekte.





429

Na vodotocima Veternice, Jablanice i Ju`ne Morave stalno sprovoditipra}enje kvaliteta voda a naro~ito za vreme niskog vodostaja. Bagerovanje nijedozvoljeno u zoni napajanja podzemlja vodom. Na potezu 30 km uzvodno ne bi trebalograditi industriju sa specifi~nim zaga|enjem.

Va`na napomena:

Jedna od osnovnih mera za{tite je konzervacija napu{tenih pijezometara, kaoi obezbe|enje nadzemnog dela pijezometara koji su u funkciji, kako bi se spre~ilamogu}nost "kratkog spoja" odnosno direktnog prodora bilo koje vrste zaga|enja sapovr{ine terena direktno u izdan koja se kaptira bunarima.

8.2.9. Projektovanje osmatra~ke mreè

Pouzdana dalja eksploatacija (kori{}enje) voda u izvori{tima grada Leskovcamogu}a je samo uz pravilno postavljanje i sistematsko funkcionisanje osmatra~kemreè kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda u {irem prostoru izvori{ta.





Kvalitet podzemnih i povr{inskih voda prati se permanentno u osmatra~kimobjektima, pre svega u okviru uè zone za{tite vode u izvori{tima. Prati se kvalitet vodeVeternice i kvalitet podzemnih voda u pijezometrima uè zone za{tite i ueksploatacionim bunarima i to :

1. povr{inske vode (Veternice) kod mosta2. podzemne vode u dubokim pijezometrima

− "Staro izvori{te" pijezometri: NP-1, NP-2 i NP-3− "Novo izvori{te" i izvori{te: NP-4, NP-5, NP-6, B-6, OP3-1, P-9P,− "Zapadni sistem" pijezometri: OP2-3, PB-18, NP-7, NP-8,NP-9, NP-10

Tipska konstrukcija dubokih osmatra~kih pijezometara za "Staro izvori{te" i"Novo izvori{te" je data na slici 8.2.

− podzemne vode u plitkim pijezometrima

Plitki pijezometri }e se postaviti radi osmatranja kvaliteta (eventualnogzaga|enja) prvenstveno iz industrijskih objekata, i to za one potencijalne zaga|iva~ekako je to predvi|eno u prethodnom tekstu.

Poloàj svih postoje}ih i novoprojektovanih objekata osmatra~ke mreè suprikazani naslici 8.2.10.


430

Vrste analiza



Kompletne hemijske analize podrazumevaju odre|ivanje parametaraperiodi~nog laboratorijskog pregleda prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vodeza pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87) kao i prema pravilniku o izmenama i dopunamapravilnika o higijenskoj isprvnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ br. 13/91).

Specijalne analize vode podrazumevaju odre|ivanje:

1. Cijanida CN-

2. Fosfata P2O5

3. Sadràj pesticida i insekticida

Namenske analize se realizuju u okviru pra}enja kvaliteta podzemnih ipovr{inskih voda promenljive u~estalosti za specifi~na postoje}a ili potencijalna àri{tazaga|enja koja se nalaze u okvirima pojedinih zona. U ove analize su uklju~enaodre|ivanja slede}ih pokazatelja:

1. Mutno}a 11. Kiseonik O2

2. Boja 12. BPK 3. Miris 13. HPK 4. pH vrednost 14. Ukupno gvo`|e Fe 5. Elektroprovodljivost 15. Mangan Mn 6. Amonijak NH3 16. Ukupni masti i ulja 7. Nitriti NO2

- 17. Mineralna ulja 8. Nitrati NO3

- 18. Fenolne materije 9. Utro{ak KMnO4 19. Deterdènti 10. Suvi ostatak


- ukupan broj bakterija u jednom ml vode- najverovatniji broj koliformnih bakterija u 100 ml vode


431




Pra}enje kvaliteta vode u plitkim pijezometrima treba realizovati sau~estalo{}u od mesec dana. Analize vode se rade za sve plitke pijezometre.

Pra}enje kvaliteta vode u dubokim pijezometrima treba realizovati sa dveosnovne vremenske u~estalostii to:

A) tromese~no iB) {estomese~no

A) tromese~na osmatranja kvaliteta voda realizuju se u osmatra~kimobjektima ne{to suènog prostora: NP-1 NP-2, NP-3 zatim B-6, OP3-1 iNP-7

B) {estomese~nim osmatranjem obuhvatiti prore|eni broj osmatra~kihobjekata iz suènog prostora i odre|en broj iz {ireg prostora i to: NP-4,NP-5, NP-6, NP-8, NP-9, NP-10, OP3-1, P-9P i OP2-3

U okviru prve serije pra}enja kvaliteta voda odre|uje se kompletan hemijskisastav a u drugoj seriji uzorkovanja (drugo uzimanje) rade se pored ovihi specijalne i namenske analize.









432

8.3 IZVORI[TE BA^KE PALANKE

8.3.1. Uticaj otpadnih voda na izvori{teBa~ka Palanka se snabdeva vodom za pi}e sa izvori{ta podzemnih voda

"Risti}a Put". Postoje}i kapacitet izvori{ta je 125 l/s {to odgovara prvoj fazi postrojenjaza preradu vode za pi}e. Predvi|ena je izrada i druge faze postrojenja kao i pro{irenjeizvori{ta na ukupnu proizvodnju od 250 l/s. U ovakvim uslovima bilo je potrebnoizraditi zone sanitarne za{tite i postoje}eg izvori{ta "Risti}a put", kapaciteta 125 l/s ibudu}eg pro{irenog izvori{ta ukupnog kapaciteta 250 l/s.

Zakonski propisi koji se odnose na ispu{tanje otpadnih voda

U zakonske propise koji se odnose na ispu{tanje otpadnih voda spadaju:

− Uredba o kategorizaciji vodotoka i uredba o klasifikaciji voda Sl. glasnikSRS 5/68.

− Uredba o klasifikaciji voda me|urepubli~kih vodotoka, me|udràvnihvoda i voda obalnog mora Jugoslavije, Sl. list SFRJ 6/78.

− Pravilnik o opasnim materijama u vodama. Slu`beni glasnik SRS 31/82.− Pravilnik o koli~ini vode koja se smatra kao neznatno mala koli~ina pri

upotrebljavanju i odvo|enju odnosno ispu{tanju voda. Sl. glasnik SRS67/81.

− Pravilnik o na~inu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda.Slu`beni glasnik SRS 13/84.

− Pravilnik o tehni~kim i sanitarnim uslovima za upu{tanje otpadnih voda ugradsku kanalizaciju (za grad Beograd).

Na~in obrade

U obradi dostavljenih podataka postupa se prema principima iz Metodologijeizrade Katastra otpadnih voda SR Srbije (mart 1985.god.). Najbitniji principi izMetodologije su:

− Za Dunav kao jedini vodotok - prijemnik otpadnih voda Ba~ke Palankeodre|en je merodavni - srednji vi{egodi{nji proticaj, za procenu uticajaopasnih materija koje dospevaju sa otpadnim vodama, za reku Dunav navodomernoj stanici Ilok iznosi 2 900 m3/s. Navedena je i propisana klasavodotoka kao i ona koju vodotok stvarno ima na osnovu ispitivanjaRHMZ u toku poslednjih 5 godina.

− Za koli~inu otpadne vode (ako se merenja protoka ne vr{e) uzima se 95%utro{ene vode za prethodnu godinu, prema podacima komunalne slu`begrada. Na bazi 22 radna dana u mesecu, izra~unava se ~asovni protok, kaoprose~an u toku 24 ~asa, sa kontinualnim ispu{tanjem.

− Za kvalitet otpadne vode uzimaju se u obzir analize ura|ene od straneRHMZ, kao i druge postoje}e, i to kao prose~ni sastav otpadne vode. Upojedinim slu~ajevima dato je bliè obja{njenje.

− Maseni protok opasnih materija G (kg/h) koje se ispu{taju, odre|uje sekao prose~no optere}enje prijemnika.


433

− Ovi podaci smatraju se merodavnim dok se ne izvr{e zakonom predvi|enamerenja.

Kategorizacija zaga|iva~a je izvr{ena podelom u tri grupe:

Zaga|iva~i I reda

Zaga|iva~i I reda su svi oni ~ije otpadne vode pri potpunom me{anju savodom prijemnika pri merodavnom proticaju Q prelaze propisani MDK u recipijentuza navedene pokazatelje kvaliteta prema:

G Kg h

Q m hMDK mg l

( / )

( / )( / )3

310⋅ ≥

Zaga|iva~i II reda

Zaga|iva~i II reda su svi oni ~ije otpadne vode pri potpunom me{anju savodom prijemnika prelaze 0.5 MDK u vodotoku recipijenta za navedene pokazateljekvaliteta, prema:

G Kg h

Q m hMDK mg l

( / )

( / ). ( / )3

310 0 5⋅ ≥ ⋅

Zaga|iva~i III reda

Zaga|iva~i III reda su svi oni ~ije otpadne vode pri potpunom me{anju savodom prijemnika prelaze 0.25 MDK u vodotoku za navedene pokazatelje kvaliteta,prema:

G Kg h

Q m hMDK mg l

( / )

( / ). ( / )3

310 0 25⋅ ≥ ⋅

Zaga|iva~i koji otpadne vode ispu{taju u gradski kolektor, ukoliko seotpadne vode grada ne pre~i{}avaju kategori{u se kao i svi ostali.

Potreban stepen pre~i{}avanja

Potreban stepen pre~i{}avanja (PSP) pri posmatranju pojedinih uticajaotpadnih voda ozna~en je kao minimalni, a tek sagledavanjem uticaja svih otpadnihvoda utvr|uje se stvarno potrebni PSP. Za otpadne vode koje se ulivaju u gradskikolektor utvr|uje se i potrebni stepen prethodnog pre~i{}avanja pre upu{tanja ugradski kolektor, koji je merodavan pod uslovima kad se gradska otpadna vodapre~i{}ava.

Pri razmatranju uticaja otpadnih voda na prijemnike upotrebljen je termin"opasne materije", koji obuhvata sve pokazatelje kvaliteta vode ~ije su vrednostinormirane navedenim zakonskim propisima, izuzev pH vrednosti i temperature.

Pravilnik o opasnim materijama ne sadrì MDK za "ulja i masti" ni za"mineralna ulja".


434

Masti i ulja biljnog i ìvotinjskog porekla normiraju se posrednim putempreko BPK5 i HPK. Uredba o kategorizaciji vodotoka (R Srbije) sa svoje strane nepropisuje grani~nu vrednost za HPK, i zato je uzeta odgovaraju}a odredba izKategorizacije me|udràvnih i me|urepubli~kih voda: HPK za II-gu klasu voda - max12 mg/l O2 (utro{ak KMnO4).

Za mineralna ulja je usvojeno MDK dato u Pravilniku o opasnim materijamapod br. 117 kao "nafta-ostala".

Pravilnik o tehni~kim i sanitarnim uslovima za upu{tanje otpadnih voda ugradsku kanalizaciju za grad Beograd primenjuje se za sve gradove u Republici Srbiji,ukoliko Komunalna slu`ba grada ne dostavi drugi.

Stru~ni prilaz problematici zaga|ivanja ìvotne sredine zahteva po{tovanjeodre|enog redosleda poteza pri razradi problematike. Osnovni korak u redosledu, bezkoga je validnost svih daljih koraka u razja{njavanju problema ugroàvanja ìvotnesredine odre|enog regiona, subregiona ili lokalne sredine, predstavlja izrada Katastrazaga|iva~a na obimu koji se prou~ava i analizira.

Katastar zaga|iva~a treba da objedini nekoliko bitnih elemenata iz oblastiza{tite ìvotne sredine, pre svega popis svih lociranih izvora zaga|enja (takozvani"ta~kasti izvori"), procenu kvaliteta i kvantiteta zaga|ivanja iz navedenih izvora,procenu kapaciteta prijemnika u okruènju izvora zaga|ivanja, kao i procenu ostalih,"neta~kastih" izvora zaga|ivanja, odnosno izvora koji se ne mogu, bilo pozicionolocirati na odre|eno mesto, bilo kvalifikovati i kvantifikovati zbog periodi~nostipojavljivanja izvora zaga|ivanja.

Za one industrijske i druge objekte u Ba~koj Palanci, koji nisu dostavilinikakve podatke o otpadnim vodama, kori{}eni su dostupni podaci o potro{nji vode,dobijeni od JKP "Komunalprojekt", a u okviru tehnolo{kog procesa proizvodnje jerazmatran aspekt tehnologije proizvodnje sli~nih industrijskih objekata.

Postavljanje, kvalifikacija i kvantifikacija samo "ta~kastih" zaga|iva~a je uovom trenutku jedini mogu}i prilaz re{avanju problema. Ostale izvore zaga|ivanja, kojine spadaju u ovu kategoriju, kao {to su: saobra}aj i saobra}ajnice, poljoprivreda i slivnevode sa agrarnih povr{ina, atmosfersko zaga|enje i sl., iz objektivnih razloga nismomogli obuhvatiti.

8.3.2. Katastar zaga|iva~a u Ba~koj Palanci

Katastrom potencijalnih zaga|iva~a izvori{ta vodosnabdevanja Ba~kePalanke obuhva}ena je {ira zona naselja (slika 8.3.1.). Studija katastra zaga|iva~apodrazumeva registrovanje i analizu svih objekata koji mogu imati uticaj na kvalitetpodzemne vode izvori{ta u Ba~koj Palanci. Dobijeni podaci direktno se koriste kaobaza pri projektovanju zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda u Ba~kojPalanci. Podaci vezani za katastar zaga|iva~a su dobijeni detaljnom prospekcijomterena u posmatranoj zoni, anketiranjem industrijskih i drugih preduze}a i uvidom upostoje}u dokumentaciju.

U nastavku je dat prikaz potencijalnih zaga|iva~a po osnovnim grupama;stanovni{tvo, poljoprivreda, industrija i ostali objekti od interesa za za{titu voda.Tako|e je sprovedena i kriti~ka analiza urbanisti~kog plana Ba~ke Palanke u vezi sautvr|ivanjem namene povr{ina u zoni uticaja izvori{ta za vodosnabdevanje i razvojnimplanom izgradnje industrijskih objekata.


435

Slik

a 8.

3.1.

- Pl

an g

rada

Ba~

ke P

alan

ke


436

Stanovni{tvo

Grad Ba~ka Palanka ima oko 35 000 stanovnika a stanje u oblastiprikupljanja, odvo|enja i pre~i{}avanja otpadnih voda stanovni{tva ima veliki uticaj namogu}nost zaga|enja podzemnih voda. Upotrebljene otpadne vode stanovni{tvapredstavljaju potencijalnog zaga|iva~a podzemnih voda zbog visokog sadràjaorganskih materija i mogu}nosti biolo{kog zaga|enja (bakterije, virusi, paraziti).Detaljnom prospekcijom terena i kontaktima sa nadle`nim institucijama prikupljene suinformacije o stanju u oblasti kanalisanja Ba~ke Palanke.

U ve}em delu Ba~ke Palanke postoji kanalizacioni sistem za prikupljanjeupotrebljenih voda stanovni{tva. Ove otpadne vode se odvode do crpne stanice "Juta"iza koje se nalazi ure|aj za pre~i{}avanje (primarni talo`nik) koji me|utim nije ufunkciji (ne radi) odakle se upu{taju u Dunav. Glavni kolektori kojima se otpadne vodedovode na ure|aj za pre~i{}avanje su "Gradski kolektor" sa slivnom povr{inom ve}egdela Ba~ke Palanke severno od èlezni~ke stanice, "Ju`ni kolektor" sa slivnompovr{inom manjeg dela stambenih zona ju`no od èlezni~ke stanice i "Industrijskikolektor" sa slivnom povr{inom industrijske zone.

U delovima grada koji nisu obuhva}eni kanalizacionom mreòm,upotrebljene otpadne vode se upu{taju u septi~ke jame i upojne bunare. Naro~ito visokrizik od zaga|enja imaju zone nekontrolisane izgradnje Ba~ke Palanke koje nisuobuhva}ene kanalizacionom mreòm.

Kvalitet otpadnih voda stanovni{tva karakteri{e visok sadràj organskihmaterija kao i veliko biolo{ko optere}enje.

Poljoprivreda

Prospekcijom terena je ustanovljeno da su izvori{ta za vodosnabdevanjeBa~ke Palanke ("Risti}a put" postoje}e i pro{ireno izvori{te) neposredno okruènapovr{inama na kojima se zemlji{te koristi u poljoprivredne svrhe. Zemlji{te u okoliniizvori{ta se nalazi delom u privatnom a delom u dru{tvenom posedu.

Potencijalnu opasnost od zaga|enja u poljoprivredi predstavljaju obradivepovr{ine koje se |ubre i prskaju preparatima razli~ite namene i vrste kao i objekti zasme{taj i uzgoj doma}ih ìvotinja (farme, {tale itd.).

Obzirom na sve obimnije kori{}enje raznih vrsta |ubriva, pesticida, herbicidai sli~nih proizvoda od strane poljoprivrednih proizvo|a~a, zemlji{te koje se koristi zapoljoprivredu je potencijalni zaga|iva~ podzemnih voda. U slu~aju pojave pesticida isli~nih jedinjenja u vodi za pi}e mogu}e je kancerogeno, mutageno i teratogeno dejstvozbog ~ega su Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e propisane grani~nevrednosti za 113 pesticida sa koncentracijama od 0.01 do 3 000 µg/l dok je prisustvodrugih organohlornih jedinjenja zabranjeno. Na na{em trì{tu nalaze se i pesticidi ~ijedopu{tene granice u vodi nisu normirane. Kod nas se koristi preko 700 preparataproizvedenih na bazi 200 osnovnih toksi~nih supstanci, ~ime se komplikuje mehanizamza{tite. Kori{}enjem raznih vrsta |ubriva u zemlji{te se unose znatne koli~ine aktivnihsupstanci (azot, fosfor, kalijum) ~ije su koncentracije u vodi za pi}e tako|e propisanezakonom. Na dijagramu 8.3.1. su prikazane prose~ne koli~ine |ubriva za SRJugoslaviju u kg/ha/god.


437

PROSE^NE KOLIÎNE \UBRIVA

0

100

200

300

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

GODINA

kg/h

a/go

d

Dijagram 8.3.1. - Prose~na potro{nja |ubriva za SR Jugoslaviju u kg/ha/god.

Evidentno je opadanje kori{}enja |ubriva poslednjih godina ali je to samoposledica trenutne ekonomske situacije a nikako trend u primeni ve{ta~kih |ubriva upoljoprivredi. U budu}nosti se sigurno moè o~ekivati ponovni porast primeneve{ta~kih sredstava {to mora biti pod strogim nadzorom kako u pogledu koli~ina tako iu pogledu vrste sredstava koja se koriste.

Industrija

Pri izradi glavnog projekta zona sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda uBa~koj Palanci uzeti su u obzir priroda i koli~ina industrijskih otpadnih voda uz analizunjihovog uticaja na mogu}e akcidentno zaga|enje porozne sredine odnosno podzemneizdani na lokalitetu Ba~ke Palanke.

Da bi se ovaj problem re{io, sastavljen je spisak svih industrijskih postrojenjaza koje se pretpostavlja da mogu ispu{tati industrijsku otpadnu vodu u kanalizacionisistem i koja u krugu preduze}a deponuju materije koje u slu~aju nepravilnogkori{}enja, kao i akcidenata, mogu kontaminirati vodonosni sloj iz koga se Ba~kaPalanka snabdeva vodom. Sa~injen je upitnik koji sadrì osnovna pitanja, a iz odgovorana ova pitanja dobijena je slika o industrijskim pogonima u Ba~koj Palanci.

Anketom su dobijeni slede}i osnovni podaci:

1. adresa, odnosno lokacija preduze}a u odnosu na izvori{te,2. vrsta delatnosti koje preduze}e obavlja,3. broj zaposlenih,4. koli~ina potro{ene vode,5. koli~ina otpadne vode,6. vrsta otpadne vode, sadràj stranih materija,7. da li se voda pregleda ili ne sa prilogom rezultata laboratorijskog

pregleda,8. da li preduze}e raspolaè sa ure|ajima za pre~i{}avanje i vrsta ure|aja

za pre~i{}avanje.9. spisak materija (sirovina) koje se koriste u procesu proizvodnje10. da li se u krugu preduze}a vr{i skladi{tenje te~nih goriva


438

Proizvodnja vode JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, za 1997. god. data je u tabeli 8.3.1.

Tabela 8.3.1. - Potro{nja komunalne vode

Ukupna proizvodnja i potro{nja vode u1997. god.

Qsred

(m3/dan)Qsred

(l/s)ukup. god.

registrovanakoli~ina vode (m3)

Ukupna proizvodnja JKP za 1997.godinu

8 205 95 2 994 830

Ukupna proizvodnja izvori{ta industrije 6 397 74.6 2 334 905Ukupna proizvodnja za 1997. 14 602 169.00 5 329 735Industrijska potro{nja 7 831 90.6 2 857 905Ostala pravna lica 646 7.5 236 000Zajedni~ka potro{nja 822 9.5 300 000Ukupno doma}instva 5 303 61.4 1 935 830Ukupna potro{nja za 1997. 14 602 169.00 5 329 735Ukupno otpadne vode (95%) 13 872 160.55 5 063 248

Tabela 8.3.2. - Potro{nja vode u preduze}ima i industrijskim pogonima uBa~koj Palanci

Proizvodnja i potro{nja vodeu industriji u 1997. god.

Qsred

(m3/dan)Qsred

(l/s)Ukup. god.potro{nja

(m3)

Iz sopstvenogizvori{ta (%)

"Marina" 25 0.29 9 010 0"Sintelon" 1 650 20 602 250 90"Sladara" 2 260 26 825 000 99DP "Ba~ka" klanica i farmasvinja

1 050 12 383 250 85

"Pekara" 95 1.04 34 675 0"Majevica" 96 1.11 35 040 0"Nopal" 86 1.00 31 400 0"Gra|evinar" 33 0.38 12 045 0"Nektar" 170 1.97 62 050 0"Merkur" 133 1.54 48 560 0"Dunavprevoz" 28 0.32 10 220 0"Jedinstvo" 125 1.45 45 625 0Ukupno za 1997. 7 831 90.6 2 857 905 0

Na osnovu ankete sprovedene u periodu oktobar 1997. - februar 1998. godinei analize anketnih upitnika moè se re}i da u Ba~koj Palanci postoje izvesni industrijskiobjekti, koji u otpadnoj vodi ili na stovari{tima u krugu objekata, sadrè materije kojemogu imati uticaj na izvori{te u slu~aju akcidenta i nekontrolisanog izlivanjapomenutih materija u tlo. Spisak preduze}a i organizacija koja su okarakterisana kaopotencijalni zaga|iva~i i koja su obuhva}ena anketom, dat je u tabeli 8.3.3.


439

Tabela 8.3.3. - Potencijalni zaga|iva~i otpadnim vodama u Ba~koj Palanci

Red. Potencijalnizaga|iva~

Opis i vrsta delatnosti Otpadne vode

broj God. (m3) Qsred (l/s)Tekstilna industrija

1. "Sintelon" fabrika tepiha i podova 572 138 25.082. "Marina" i

"Vunoplet"tekstilna industrija 8 560 0.37

Elektroma{inskaindustrija.

3. "Nopal" industrija elektro galanterije 29 830 1.314. "Jedinstvo" fabrika limenih proizvoda 43 344 1.905. "Majevica"- metalna industrija 33 288 1.466. "Peroplast" livenje ob. metala, met. galanterija,

metal-plastika- -

7. "Livac" metalna industrija - -8. "Merkur" metalna industrija - -9. "Napredak" servis i remont, proizv. rez. delova - -

Prehrambena industrija10. "Sladara" fabrika slada 783 750 34.3611. "@itoprodukt" mlinovi, silosi hleba i peciva 32 941 1.4412. Klanica klanje stoke, proizv. i prerada mesa 364 087 15.9613. Sir}etana "Nektar" fabrika sir}eta, sokova, alkoholnih

pi}a58 947 2.58

Gra|evinska industrija14. "YU [idel"- fabrika dimnjaka - -15. "Betonjerka" fabrika betonskih elemenata - -16. "Gra|evinar" gra|evinska direkcija 11 443 0.50

Agroindustrija17. "Ba~ka bilje"- fabrika biljnog semena - -18. Farma farma svinja ** **

Koàrska industrija19. "Merkur" fabrika ko`ne galanterije 46 132. 2.02

Duvanska industrija20. "Duvankoop" prerada duvana 210 * 0.00087 *

Ostali objekti21. "Dunav prevoz" - automobilsko transportno preduz. 10 220 0.4322. "Autoba~ka" auto {kola, tehn. pregled, servis,

pranje850 0.036

23. "TURIST" turisti~ka organizacija 8 350 0.3524. BOLNICA dom zdravlja i bolnica 8 000 0.33

U K U P N O 2 012 090 88.13


440

"Sintelon"

Industrijski kompleks "Sintelon" se bavi izradom tepiha i ve{ta~kih podova.Lokacija kompleksa je prikazana na slici 8.3.1.

Fabrika spada u objekte tekstilne industrije, ali se zbog sirovine zaproizvodnju moè grupisati i u objekte hemijske industrije, konkretnije industrijeprerade polimera.

Potro{nja vode

Potro{nja tehnolo{ke vode u pogonima D.D. "Sintelon" iznosi 49.07 l/s. Ovakoli~ina vode predstavlja maksimalnu potro{nju obzirom da potro{nja vode nijekontinualna u svim pogonima.

Jedini kontinualni potro{a~i vode su bili pogoni "PVC - 4 m" i "PVC - 2 m".Pogon "Boja~nica" vodu povla~i u etapama dok su ostali potro{a~i vode nestalni i voduiz sistema zahvataju po potrebi.

Najve}i potro{a~ (16.7 l/s) je bio pogon "PVC - 2 m". Voda se za ovaj pogonobezbe|uje jednim delom iz plitkih bunara B-1' i B-2' a drugim iz mreè tehnolo{kevode odnosno sabirnog rezervoara. Nedostatak ovakvog na~ina snabdevanja vodom je{to voda iz plitkih bunara ide direktno u pogon bez prethodnog hemijskog tretmana~ime su valjci izloèni dejstvu kamenca. Voda iz ovog pogona se sakuplja i pomo}upumpi i cevovoda vra}a u sabirni rezervoar.

Tabela 8.3.4. - Trenutna potro{nja vode po pogonima D.D. "Sintelon"

Pogon Potreba za vodom (l/s) Voda se vra}a(da/ne)

Boja~nica 10.0 neTafting 10.0 nePP Juta - Ekstruder 0.17 neDorada - iglani podovi 0.17 nePVC - 2 m 16.7 daPVC - 4 m 4.2 neKompresorska stanica 5.0 daKotlarnica 1.67 daTelan 0.83 nePredionica 0.33 ne

U ve}e potro{a~e tehnolo{ke vode ubrajaju se i pogoni "Tafting" i "Boja~nica"koji tro{e po 10 l/s. Voda koja se u "Boja~nici" koristi za bojenje vune, kisela je, obojenai sadrì hemijska sredstva tako da se ne moè koristiti za recirkulaciju odnosno da sesakupi i vrati u mreù. Mala koli~ina vode, q=1.17 l/s, vra}a se iz ovog pogona i koristiponovo. Voda iz pogona "Tafting" ne vra}a se.

Potro{nja tehnolo{ke vode u pogonu "PVC - 4 m" je iznosila 4.2 l/s. Ova voda,koja se koristi za hla|enje jednog valjka, trenutno se ne vra}a ve} ispu{ta u kanalizaciju.

Voda iskori{}ena za potrebe kompresorske stanice (5 l/s) vra}ala se u sistemtehnolo{ke vode kao i voda iz kotlarnice (1.67 l/s).


441

Pogoni sa najmanjom potro{njom vode su bili "Telan", "Predionica", "Iglanipodovi" i "Jutana predionica". Ukupna potro{nja sva ~etiri pogona je iznosila 1.5 l/s.Voda, koja se u ovim pogonima koristi u tehnolo{kim procesima, ne vra}a se.

Od ukupne potro{nje vode, u ~asu maksimalne potro{nje (kada svi pogonizahvataju vodu u istom trenutku), u D.D. "Sintelon" vra}a se oko 47 % (23.37 l/s).Razlika izme|u potreba za vodom (49.07 l/s - 23.37 l/s = 25.7 l/s) i kapaciteta bunarapokazuje da je trenutni kapacitet bunara dovoljan da zadovolji potrebe za vodom svihpogona.

Otpadne vode

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja potro{nja vode u fabrici "Sintelon", koja se koristiiz sopstvenog izvori{ta i gradskog vodovoda, iznosila je oko 602 250 m3.

Obzirom da se uobi~ajeno smatra u industriji da se 95% utro{ene vode javljakao otpadna voda, {to na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju utoku 24 ~asa, daje ~asovni protok od:

Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

602250 90.30

Na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju u toku 24 ~asa,dobijen je ~asovni protok otpadne vode od 90.30 m3/h (25.08 l/s).

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Sintelon" iznosio je:

Q=90.30 m3/h

Kvalitet otpadnih voda i postoje}i tretman

U nedostatku izve{taja o kvalitetu otpadnih voda industrijskog kompleksa"Sintelon", bilo od Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda zahigijenu, iz Novog Sada, bilo iz ankete koju je dostavila sama fabrika, ne moè biti dataanaliza kvaliteta otpadnih voda u odnosu na MDK za gradsku kanalizaciju.

Sve otpadne vode iz pogona se sakupljaju i upu{taju u gradski kanalizacionisistem. Od tretmana otpadnih voda pre upu{tanja postoji samo mehani~ki tretman upogonu boja~nice.

D.D. "Marina"

D.D. "Marina" se bavi proizvodnjom trikota`ne ode}e. Lokacija objekta jeprikazan na slici 8.3.1.

Objekat je podignut 1970 godine, a ukupna povr{ina radnog prostora iznosi 6300 m2. U preduze}u je zaposleno 469 radnika.

Fabrika spada u objekte tekstilne industrije. Godi{nji kapacitet proizvodnjeje 500 000 jedinica.


442

Potro{nja vode

Prema izve{taju fabrike godi{nja potro{nja vode bila je reda 10 000 m3 a vodase u potpunosti obezbe|uje iz gradskog vodovoda.

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja koli~ina otpadne vode u fabrici "Marina" iznosilaje oko 9 010 m3.

Za dalji obra~un koristi}e se podatak dobijen od JKP od 9 010 m3 godi{nje.

Otpadne vode

Pogon je priklju~en na gradsku kanalizacionu mreù, a godi{nja koli~inaotpadnih voda koje se ispu{taju u kanalizacionu mreù bila je reda 5 000 m3 (na osnovupodataka dostavljenih u Anketi).


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

9010 1.35

Na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju u toku 24 ~asa,dobija se ~asovni protok otpadne vode od 1.35 m3/h (0.37 l/s).

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Marina" iznosio je:

Q=1.35 m3/h


Tehnolo{ki proces stvaranja otpadnih voda je pranje gotovih trikota`nihproizvoda od vune. U procesu proizvodnje se koriste sredstva za pranje vune i njenihme{avina. Pranje se obavlja u blago alkalnoj sredini.

Otpadne vode nastale u procesu proizvodnje se ne pre~i{}avaju, a ispu{tajuse uglavnom u prvoj smeni.

U pogonu postoji kotlarnica koja koristi ugalj kao pogonsko gorivo. Uzimskim mesecima potro{nja uglja iznosi 3 t/dan, a u letnjoj 1 t/dan.

O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "Marina" posedujemoizve{taj Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda za higijenu, izNovog Sada iz 1996. god. Parametri kvaliteta iz izve{taja su dati u tabelama 8.3.5. i8.3.6.

Otpadne vode se preko {ahte ispu{taju u gradsku kanalizaciju.


443

Tabela 8.3.5. - Op{ti parametri

Parametar Jed. mere Kvalitet MDKtemperatura vazduha °C 10.5 -temperatura vode °C 23.3 -boja opisno sivkasta -miris opisno bez -vidljive materije opisno vlakna tekstila -pH - 8.16 6.0-9.5ukupno suve materije mg/l 739 -àreni ostatak mg/l 352 -gubitak àrenjem mg/l 441 -suspendovane materije mg/l 24 -talo`ne materije mg/l

posle 1h l 6.0 -posle 2h l 6.0 -

HPK (Cr) mgO2/l 637 450BPK5 mgO2/l 475 300

Tabela 8.3.6. - Specifi~ni parametri

Parametar Jed. mere Kvalitet MDKamonijak (NH4+, -N) mg/l 3.6 -nitrati (NO3, -N) mg/l 2.0 50.0masno}e (etarski ekstrakt) mg/l 47 40.0sulfati (SO4-2) mg/l 36.5 350.0hloridi (Cl-) mg/l 67.2 -hrom (Cr+6) mg/l 0 0.1hrom (Cr+3) mg/l <0.05 0.5deterdènti (kao alkilbenzolsulfonat) mg/l 0.8 10.0Na mg/l 94.7 -alkalitet "m" mval/l 7.72 -

"Nopal"

"Nopal" se bavi proizvodnjom iz asortimana elektrogalanterije. Objekat jelociran u severozapadnom delu grada, kako je prikazano na slici 8.3.1.

Fabrika spada u objekte elektroma{inske industrije. U sklopu proizvodnetehnologije u fabrici se vr{i galvanska za{tita lima cinkovanjem, niklovanjem,hromiranjem, emajliranjem i farbanjem.

Potro{nja vode

Prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, potro{nja vode navedene fabrike za 1997. god. iznosila je 31 400 m3 godi{nje.


444

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =31400 4.71

Na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju u toku 24 ~asa,dobija se ~asovni protok otpadne vode od 4.71m3/h (1.31 l/s).

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Nopal" iznosio je:

Q=4.71 m3/h


Tehnolo{ki proces stvaranja otpadnih voda je najve}im delom od galvanskeza{tite gotovih proizvoda elektrogalanterije. U procesu za{tite se koriste postupcicinkovanja, niklovanja, hromiranja i sl. Galvanizacija se obavlja u alkalnoj (cijanidno-alkalne otpadne vode) i kiseloj (kiselo-hromne otpadne vode) sredini.

Nemamo podatke o eventualnom pre~i{}avanju otpadnih voda.O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "Nopal" posedujemo izve{taj

Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda za higijenu, iz Novog Sadaiz 1996. god. Parametri kvaliteta iz izve{taja su dati u tabelama 8.3.7 i 8.3.8.

Otpadne vode se preko {ahte ispu{taju u gradsku kanalizaciju.

Tabela 8.3.7. - Op{ti parametri

Parametar Jed. mere Jed. mere MDKtemperatura vazduha °C 26.5 -temperatura vode °C 21.5 -boja opisno - -miris opisno - -vidljive materije opisno - -pH - 8.96 6.0-9.5ukupno suve materije mg/l 1 453 -àreni ostatak mg/l 1 247 -gubitak àrenjem mg/l 206 -suspendovane materije mg/l 30 -talo`ne materije mg/l

posle 1h l 0.5 -posle 2h l 0.5 -

HPK (Cr) mgO2/l 47 450BPK5 mgO2/l 23 300


445

Tabela 8.3.8. - Specifi~ni parametri

Parametar Jed. mere Kvalitet MDKamonijak (NH4+, -N) mg/l 7.5 -nitrati (NO3, -N) mg/l 16.0 50.0masno}e (etarski ekstrakt) mg/l 1.0 40.0sulfati (SO4-2) mg/l 435.5 350.0sulfidi mg/l 0.4 1.0hloridi (Cl-) mg/l 109.6 -hrom (Cr+6) mg/l 0.26 0.1hrom (Cr+3) mg/l 0.07 0.5bakar (Cu) mg/l <0.05 2.0nikl (Ni) mg/l <0.05 3.0cink (Zn) mg/l 0.06 5.0gvo`|e (Fe) mg/l 4.5 5.0deterdènti (kao alkilbenzolsulfonat) mg/l 0.1 10.0Na mg/l 450 -

Prema rezultatima analiza moè se zaklju~iti da objekat poseduje postrojenjeza tretman otpadnih voda iz galvanizacije.

Fabrika limenih proizvoda "Jedinstvo"

Fabrika "Jedinstvo" se se bavi proizvodnjom limenih proizvoda, oluka,razvodnih ormana za struju, kada, kazan~i}a, kofa i sl. Objekat je lociran na severo-zapadnom delu grada, kako je prikazano na slici 8.3.1.

Fabrika "Jedinstvo" spada u objekte ma{inske industrije.U sklopu proizvodne tehnologije u fabrici se vr{i galvanska za{tita lima

cinkovanjem, niklovanjem, hromiranjem, emajliranjem i farbanjem.

Potro{nja vode

Prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, potro{nja vode navedene fabrike za 1997. god. je iznosila 45 625 m3 godi{nje.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

45625 6.84



446

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Jedinstvo" iznosio je:

Q=6.84 m3/h


O kvalitetu otpadnih voda, kao i o eventualnom postoje}em tretmanu nemapodataka, da bi mogao meritorno da se postavi adekvatan komentar uticaja otpadnihvoda na recipijent.

Fabrika ma{ina "Majevica"

Fabrika "Majevica" se bavi proizvodnjom alatnih ma{ina, pumpi, cisterni ipoljoprivrednih ma{ina. Objekat je lociran na severo-zapadnom delu grada,neposredno do fabrike "Jedinstvo", kako je prikazano na slici 8.3.1.

Fabrika "Majevica" spada u objekte ma{inske industrije.U sklopu proizvodne tehnologije u fabrici se vr{i galvanska za{tita lima

cinkovanjem, niklovanjem, hromiranjem, i farbanjem.

Potro{nja vode

Prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, potro{nja vode navedene fabrike za 1997. god. iznosila je 35 040 m3 godi{nje.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

350405.25


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Jedinstvo" iznosio je:

Q=5.25 m3/h


O kvalitetu otpadnih voda, kao i o eventualnom postoje}em tretmanunemamo nikavih podataka, da bi mogli meritorno postaviti adekvanti komentar uticajaotpadnih voda na recipijent.


447

Fabrika "Feroplast"

Fabrika "Feroplast" se bavi livenjem obojenih metala, proizvodnjom metalnegalanterije i izradom predmeta od metal-plastike. Objekat je lociran na severnom delugrada, kako je prikazano na slici 8.3.1.

Fabrika "Feroplast" spada u objekte ma{inske industrije.U sklopu proizvodne tehnologije u fabrici se vr{i galvanska za{tita lima

cinkovanjem, niklovanjem, hromiranjem, farbanjem i plastificiranjem.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, o potro{nji vode navedene fabrike, kao ni izve{taj iz Ankete preduze}a.

Otpadne vode

Kako nismo posedovali nikakve podatke o potro{nji vode, nismo bili upoziciji da procenimo koli~inu otpadnih voda.


O kvalitetu otpadnih voda, kao i o eventualnom postoje}em tretmanu nismoimali nikavih podataka, da bi mogli meritorno postaviti adekvanti komentar uticajaotpadnih voda na recipijent.

Fabrika "Livac"

Fabrika "Livac" se bavi izradom metalnih odlivaka. Objekat je lociran nasevernom delu grada (slika 8.3.1).

Fabrika "Livac" spada u objekte ma{inske industrije.

Potro{nja vode


Otpadne vode



O kvalitetu otpadnih voda, kao i o eventualnom postoje}em tretmanu nismimali nikavih podataka, da bi mogli meritorno postaviti adekvanti komentar uticajaotpadnih voda na recipijent.


448

Fabrika "Merkur"

Fabrika "Merkur" spada u objekte ma{inske industrije.U sklopu proizvodne tehnologije u fabrici se vr{i galvanska za{tita metala

cinkovanjem, niklovanjem, hromiranjem, farbanjem i plastificiranjem.

Potro{nja vode


Otpadne vode




Servis i radionica "Napredak"

Servis i radionica "Napredak" se bavi servisom, remontom i prometomvilju{kara, traktora, kamiona i motora, kao i servisom putni~kih automobila i izradomrezervnih delova za vilju{kare i traktore, kao i usluge ma{inske obrade. Objekat jelociran na zapadnom delu grada, kako je prikazano na slici 8.3.1.

Servis i radionica "Napredak" spada u objekte srodne objektima ma{inskeindustrije.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, o potro{nji vode navedene fabrike, kao ni izve{taj iz Ankete sameorganizacije.

Otpadne vode





449

Sladara "Maltinex"

Sladara "Maltinex" se bavi proizvodnjom vinskog i alkoholnog sir}eta,alkoholnih pi}a i vo}nih sokova. Objekat je lociran neposredno pored fabrike"Sintelon". Poloàj objekta je prikazan na slici 8.3.1.

Objekat je podignut 1973. godine, ukupne korisne povr{ine 3 500 m2. Upogonu je zaposleno 150 radnika. Tehnolo{ki proces proizvodnje obuhvata proizvodnjuslada.

Fabrika spada u objekte prehrambene industrije, odnosno industrijskepogone prehrambene tehnologije.

Potro{nja vode

Prema izve{taju fabrike, iz popunjenog upitnika, godi{nja potro{nja vode jeiznosila 6x105 m3, a prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje",potro{nja vode u navedenom objektuje iznosila 825 000 m3 godi{nje.

Za dalji obra~un bi}e merodavna potro{nja koju je registrovalo JKP od 825000 m3 godi{nje.

Otpadne vode

Prema popunjenom upitniku u fabrici ukupna koli~ina ispu{tenih otpadnihvoda za godinu dana iznosila je 5x105 m3. Dinamika ispu{tanja otpadnih voda je od 0 do80 m3/h.

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja potro{nja vode u fabrici "Sladara", koja se koristiiz sopstvenog izvori{ta i gradskog vodovoda, iznosila je oko 825 000 m3.


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

825000123.70


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Sladara" iznosio je:

Q=123.70 m3/h


Tehnolo{ki proces u kome nastaju otpadne vode je hidrauli~ki transport.Otpadne vode se ispu{taju direktno u kanalizacionu mreù.

Sastav otpadnih voda "Sladare" je dat u tabelama 8.3.9. i 8.3.10.


450

Tabela 8.3.9. - Op{ti parametri otpadnih voda "Sladare"

Parametar Jed. mere Kvalitet MDK14.XI 19.XI

temperatura vode °C 17-18 17-18 -pH - 7.45 6.95 6-9.5ukupno suve materije na 105 °C mg/l 1 725 1 370 -àreni ostatak na 600 °C mg/l 800 718 -gubitak àrenjem mg/l 925 652 -suspendovane materije mg/l 208 298 -sedimentne materije po Imhoff-u

posle 1h lm/l 1.8 15.0 -posle 2h ml/l 2.0 17.0 -

elektroprovodljivost na 20 °C µS/cm 1 587 1 497 -utro{ak KMnO4 mg/l 1 570 1 549 -HPK (Cr) mgO2/l 1 267 1 248 450BPK5 mgO2/l 742 768 300

Tabela 8.3.10. - Specifi~ni parametri otpadnih vda "Sladare"

Parametar Jed. mere Kvalitet MDK14. XI 19. XI

ukupni azot, kao N mg/l 34.1 40.3 -vezani azot, kao N mg/l 28.0 32.6 -ukupni fosfor, kao P mg/l 7.75 9.10 10.0kalijum, kao K mg/l 194.7 113.2 -natrijum, kao Na mg/l 165.7 162.5 -kalcijum, kao Ca mg/l 49.8 49.8 -magnezijum, kao Mg mg/l 29.9 35.1 -ukupno gvo`|e, kao Fe mg/l 3.5 3.5 5.0

Otpadne vode se preko {ahta izpu{taju u gradsku kanalizaciju, bez ikakvogtretmana.

D.P. "@itoprodukt"

D.P. "@itoprodukt" spada u objekte prehrambene industrije. Lokacija objektaje prikazana na slici 8.3.1.

Objekat je podignut 1976. godine, ukupne korisne povr{ine 19 000 m2. Brojzaposlenih radnika je 177.

Fabrika poseduje skladi{ni prostor za ìto, izra|en kao sklop redno vezanihsilosa, kao i mlin za mlevenje ìtarica i pogon za proizvodnju hleba i peciva.


451

Potro{nja vode

Prema izve{taju fabrike godi{nja potro{nja vode iz gradskog vodovoda jeiznosila 12 000 m3.

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja koli~ina otpadne vode u pogonu "Pekara" iznosilaje oko 34 675 m3.


Otpadne vode

Koli~ina od 12 000 m3 otpadnih voda se i izliva u gradsku kanalizacionumreù prema podacima dostavljenim u Anketi od strane preduze}a.


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 55=

⋅=

⋅= = =

34 675 .20


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "@itoprodukt" iznosio je:

Q=5.20 m3/h


Otpadne vode su sanitarnog karaktera i ne postoji ure|aj za tretmanotpadnih voda.

U okviru preduze}a postoji rezervoar za lo` ulje zapremine 30 tona.O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "@itoprodukt" nismo

posedovali izve{taj, niti Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda zahigijenu, iz Novog Sada, niti iz ankete koju je dostavila firma, tako da nismo mogli datianalizu kvaliteta otpadnih voda u odnosu na MDK za gradsku kanalizaciju. Otpadnevode se preko {ahte izpu{taju u gradsku kanalizaciju.

D.P. "Klanica"

D.P. "Klanica" spada u objekte prehrambene industrije. Objekat je lociranpreko puta objekta Sir}etana. Poloàj objekta je prikazan na slici 8.3.1.

Potro{nja vode

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja koli~ina otpadne vode u pogonu "Pekara" iznosilaje oko 383 250 m3.


452

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = = 383250 57.46


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Klanica" iznosio je:

Q=57.46 m3/h


Otpadne vode su sanitarnog karaktera i ne postoji ure|aj za tretmanotpadnih voda.

O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "Klanica" ne posedujemoizve{taj, niti Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda za higijenu, izNovog Sada, niti iz ankete koju je dostavila firma, tako da ne moèmo dati analizukvaliteta otpadnih voda u odnosu na MDK za gradsku kanalizaciju. Otpadne vode sepreko {ahte izpu{taju u gradsku kanalizaciju.

D.P. Sir}etana "Nektar"

D.P. "Sir}etana Nektar" spada u objekte prehrambene industrije. Objekat jelociran preko puta objekta Klanica, a do objekta Farma svinja. Poloàj objekta jeprikazan na slici 8.3.1.

Potro{nja vode

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja koli~ina otpadne vode u pogonu "Sir}etana"iznosila je oko 62 050 m3.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = = 62050 9.30


453


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Sir}etana" iznosio je:

Q=9.30 m3/h


O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "Sir}etana" nismo posedovaliizve{taj, niti Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda za higijenu, izNovog Sada, niti iz ankete koju je dostavila firma, tako da nismo mogli dati analizukvaliteta otpadnih voda u odnosu na MDK za gradsku kanalizaciju. Otpadne vode sepreko {ahte izpu{taju u gradsku kanalizaciju.

Fabrika dimnjaka "YU [idel"

Fabrika dimnjaka "YU [idel" se bavi proizvodnjom kerami~kih elemenata zadimnjake. Objekat je lociran na severo-zapadnom delu grada, neposredno do fabrike"Nopal", kako je prikazano na slici 8.3.1.

Fabrika "YU [idel" spada u objekte gra|evinske industrije.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, kao ni izve{taj iz Ankete preduze}a o potro{nji vode navedene fabrike.

Otpadne vode

Nismo bili u mogu}nosti proceniti koli~inu otpadne vode fabrike, po{tonismo imali podataka za potro{nju vode.


Objekti gra|evinske industrije, u koje spada fabrika, nisu ozbiljniji potro{a~ivode, ni ozbiljni izvori otpadnih voda u industrijskim razmerama, a tako|e njihoveotpadne vode ne ugroàvaju ozbiljnije komunalne otpadne vode (gradsku kanalizaciju),tako da nepoznavanje ovih podataka ne}e ugroziti dono{enje zaklju~aka u Projektu sastanovi{ta odre|ivanja zona za{tite izvori{ta za vodosnabdevanje u Ba~koj Palanci.

O kvalitetu otpadnih voda, kao i o eventualnom postoje}em tretmanu nismoimali nikavih podataka, da bi mogli meritorno postaviti adekvatni komentar uticajaotpadnih voda na recipijent.


454

"Betonjerka"

Preduze}e se bavi izvo|enjem betonjerskih radova. Objekat je postavljen nasevero-zapadnom delu grada, neposredno do fabrike "Nopal" (slika 8.3.1.).

Preduze}e "Betonjerka", identi~no kao i prethodni objekat, spada u objektegra|evinske industrije.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, kao ni izve{taj iz Ankete same organizacije o potro{nji vode navedenogpreduze}a.

Otpadne vode

Nismo bili u mogu}nosti proceniti koli~inu otpadne vode preduze}a, po{tonismo imali podataka za potro{nju vode.


Objekti gra|evinske industrije, u koje spada preduze}e "Betonjerka", nisu nitiozbiljniji potro{a~i vode, kao ni ozbiljni izvori otpadnih voda u industrijskimrazmerama, a tako|e njihove otpadne vode ne ugroàvaju ozbiljnije komunalneotpadne vode (gradsku kanalizaciju), tako da nepoznavanje ovih podataka ne}e ugrozitidono{enje zaklju~aka u Projektu sa stanovi{ta odre|ivanja zona za{tite izvori{ta zavodosnabdevanje u Ba~koj Palanci.


U svakom slu~aju treba predvideti talo`nik pre upu{tanja u gradskukanalizaciju.

"Gra|evinar" - direkcija

Direkcija preduze}a "Gra|evinar", koje se ina~e bavi izvo|enjemgra|evinskih radova, locirana je na severo-zapadnom delu grada, uz samu ranìrnustanicu (slika 8.3.1.).

Preduze}e "Gra|evinar", identi~no kao i prethodna dva objekta, spada uobjekte gra|evinske industrije.

Potro{nja vode

Prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, za 1998. god., potro{nja vode iznosila je 12 045 m3 godi{nje.

Izve{taj iz Ankete same organizacije o potro{nji vode navedenog preduze}anismo dobili.

Moè se pretpostaviti da ova potro{nja vode obuhvata sve gra|evinskeobjekte, objedinjene pod ovom direkcijom, pa i objekat "Betonjerka", za koji nemamoizve{taj o potro{nji vode od JKP.


455

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =12045 1.81


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Gra|evinar" iznosio je:

Q=1.81 m3/h



"Ba~ka bilje"

Fabrika "Ba~ka bilje" se bavi proizvodnjom biljnog semena, lekovitog bilja,~ajeva i sl, a objekat je lociran sa leve strane puta Ba~ka Palanka - Novi Sad (slika8.3.1.).

Fabrika "Ba~ka bilje", spada u objekte agroindustrije.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, kao ni izve{taj iz Ankete o potro{nji vode navedenog preduze}a.

Otpadne vode

Nismo bili u mogu}nosti proceniti koli~inu otpadne vode preduze}a, po{tonismo imali podataka za potro{nju vode.




456

Farma svinja "Ba~ka "

Farma svinja "Ba~ka " se bavi uzgojem svinja. Objekat je lociran uneposrednoj blizini Sir}etane "Nektar", u industrijskoj zoni grada na putnom pravcu zaNovi Sad (slika 8.3.1.).

Farma svinja "Ba~ka", spada u objekte agroindustrije.

Potro{nja vode

Farma svinja daje zbirnu potro{nju vode sa Klanicom "Ba~ka". Svi podaci suprikazani u okviru klanice "Ba~ka".

Otpadne vode

Farma svinja daje zbirne otpadne vode sa Klanicom "Ba~ka". Svi podaci suprikazani u okviru klanice "Ba~ka".



Industrija ko`ne galanterije "Merkur"

Industrija ko`ne galanterije "Merkur" je locirana u zapadnom delu grada, kao{to je prikazano na slici 8.3.1.

Industrija "Merkur", spada u objekte koàrske industrije.

Potro{nja vode

Prema izve{taju JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" iz Ba~kePalanke, za 1997. god., potro{nja vode iznosila je 48 560 m3 godi{nje.

Izve{taj iz Ankete o potro{nji vode navedenog preduze}a nismo dobili.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

48560 7.28


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Merkur" iznosio je:

Q=7.28 m3/h


457



D.D. "Duvankoop"

D.D. "Duvankoop" se bavi proizvodnjom i obradom duvana. Objekat jelociran kako je prikazano naslici 8.3.1.

Objekat je povr{ine 6 200 m2, a zaposleno je 38 radnika.Preduze}e spada u industriju duvana.

Potro{nja vode

Prema izve{taju same firme iz ankete, godi{nja potro{nja vode je iznosila 210m3.

Podatke od JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje", iz Novog Sada,za navedenu firmu nismo dobili.

Kao merodavan izve{taj o potro{nji vode za dalji prora~un uzima se izve{tajiz Ankete koju je dostavila sama firma od 210 m3 vode godi{nje.

Otpadne vode

Koli~ina od 210 m3 otpadnih voda se i izliva u gradsku kanalizacionu mreùprema podacima dostavljenim u Anketi od strane preduze}a.


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = = 210 0.03

Na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju u toku 24 ~asa,dobija se ~asovni protok otpadne vode od 0. 03m3/h (0.0087 l/s).

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Duvankoop" iznosio je:

Q=0.03 m3/hOva koli~ina otpadne vode izaziva nedoumicu u verodostojnost potro{nje

vode, jer je dnevna potro{nja vode od 0.72 m3 (19 l/rad) isuvi{e mala ~ak samo zasanitarne otpadne vode za 38 radnika.

Ako se zna da u tehnologiji obrade duvana ima i nekih "vla`nih" operacija(pranje listova, ovla`vanje listova pred se~enje i sl.), bez obzira {to su te koli~ine uindustrijskim razmerama jako male, sigurno je da potro{nja vode mora biti znatno ve}a,po na{em mi{ljenju najmanje 3-5 puta, od prijavljene koli~ine.

No sa aspekta teme ove publikacije to nije zna~ajan problem, po{to objektiduvanske industrije niti kvantitetom, niti kvalitetom ne mogu ugroziti kvalitet vode niti


458

u komunalnoj kanalizaciji, a kamoli u industrijskoj kanalizaciji ili u me{anojkomunalnoj i industrijskoj kanalizaciji.


Otpadne vode su sanitarnog karaktera i ne postoji ure|aj za tretmanotpadnih voda. Otpadne vode se preko {ahte izpu{taju u gradsku kanalizaciju.

U okviru preduze}a postoji rezervoar za lo` ulje zapremine 3 tone.O kvalitetu otpadnih voda industrijskog objekta "Duvankoop" ne posedujemo

izve{taj, niti Instituta za za{titu zdravlja, laboratorije za vode RJ Zavoda za higijenu, izNovog Sada, niti iz ankete koju je dostavila firma, tako da ne moèmo dati analizukvaliteta otpadnih voda u odnosu na MDK za gradsku kanalizaciju.

D.P. "Dunavprevoz"

D.P. "Dunavprevoz" se bavi uslugama prevoza i ma{inskim uslugama.Objekat je lociran kako je prikazano na slici 8.3.1.

Preduze}e spada u industrijske i druge objekte koji su najsli~niji objektimama{inske industrije. Objekat je podignut 1994. godine, ukupne korisne povr{ine 450m2. U preduze}u "Dunavprevoz" zaposleno je 30 radnika. U objektu se obavljajuadministrativni poslovi.

Potro{nja vode

Prema podacima iz Ankete dostavljeni od stru~ne slu`be preduze}a, godi{njapotro{nja vode iznosila je 50 m3.

Prema dobijenim podacima od JKP "Komunalprojekta", RJ"Vodosnabdevanje" ukupna godi{nja koli~ina otpadne vode u pogonu "Dunavprevoz"iznosila je oko 10 220 m3.

Moramo da se osvrnemo i na ovaj izve{taj iz Ankete firme.Jedno preduze}e koje se bavi uslugama javnog prevoza mora da tro{i vi{e od

50 m3 vode godi{nje pa da u voznom parku ima samo jedno jedino putni~ko vozilo isamo jednog jedinog radnika u firmi.

Razlika za vi{e od 200 puta u odnosu na prijavljenu potro{nju vode od straneJKP je vi{e nego ~udna, da ne kaèmo nedopustiva.


Otpadne vode

Koli~ina od 50 m3 otpadnih voda se i izliva u gradsku kanalizacionu mreùprema podacima dostavljenim u Anketi od strane radne organizacije.


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =

10220 1.53


459


Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Dunavprevoz" iznosio je:

Q=1.53 m3/h


Otpadne vode se ne ispu{taju u kanalizaciju, a mesto ispu{tanja nijenavedeno. Po{to je navedeno da se ove otpadne vode ne ispu{taju ni u Dunavpredpostavlja se da postoji odgovaraju}a septi~ka jama.

Otpadne vode su komunalnog tipa.Iako nije navedeno, osnovano se smatra da deo otpadnih voda u ovom

preduze}u poti~e i od pranja vozila. Ovakve vode obi~no u svom sastavu sadrèsuspendovane materije sa ne{to ulja i sredstava za pranje.

U okviru preduze}a se nalaze posebna skladi{ta dizel goriva. Rezervoar jezapremine 50 tona.

AMK "Autoba~ka"

Preduze}e "Autoba~ka" se bavi razli~itim uslugama, vezano za vozila.Objekat je lociran kako je dato na slici 8.3.1.

Objekat je podignut pre Drugog Svetskog rata a restauriran je 1965. godine.Ukupne je korisne povr{ine 540 m2. Broj zaposlenih radnika je 25.

AMK spada u ostale objektie koji su najsrodniji objektima ma{inskeindustrije. U okviru preduze}a postoji auto {kola, tehni~ki pregled, servisne usluge,praonica i administrativne usluge.

Potro{nja vode

Godi{nja potro{nja vode iznosila je 850 m3, prema izve{taju iz Ankete koju jedostavila sama radna organizacija.

Izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje", iz Ba~ke Palanke, opotro{nji vode ovog industrijskog objekta nismo dobili.

Kao merodavan izve{taj o potro{nji vode za dalji prora~un uzima se izve{tajiz Ankete koju je dostavila sama firme od 850 m3 vode godi{nje.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =850 0.13



460

Kapacitet otpadne vode industrijskog objekta "Autoba~ka" iznosio je:

Q=0.13 m3/h


Koli~ina otpadnih voda, prema obra~unu 95% na ukupnu koli~inu, premaprijavi firme iz Ankete, iznosi 807.5 m3 godi{nje.

Otpadne vode se ispu{taju u kanalizaciju sa prethodnim mehani~kimtretmanom, separacijom ~vrstih primesa. Perionica poseduje sisitem za pre~i{}avanje ito samo talo`nik.

Otpadne vode se ispu{taju u intervalu od 7 do 21 ~asova.U krugu preduze}a se nalazi rezervoar za naftu, zapremine 16 000 litara (16

m3).

D.D. "Turist"

Preduze}e D.D. "Turist" - Ba~ka Palanka spada u preduze}a za ugostiteljskeusluge (ostali objekti), koji su dosta bliski objektima prehrambene industrije, a u svomsastavu ima slede}e objekte:

− Motel "Poloj" - podignut je 1975. godine, ukupne korisne povr{ine 400m2. U motelu je zaposleno 12 radnika. Kuhinja je mesto gde se stavarajuotpadne vode koje se ispu{taju iz ovog objekta. Prema dostavljenoj Anketigodi{nja potro{nja vode je 650 m3.

− Mle~ni restoran "Gurman" - podignut je po~etkom veka, ukupnekorisne povr{ine 160 m2. Zaposleno je 7 radnika. Kuhinja je mesto gde sestavaraju otpadne vode koje se ispu{taju iz ovog objekta. Premadostavljenoj Anketi godi{nja potro{nja vode je 500 m3.

− Gradska kafana "Jorgovan" - objekat je podignut po~etkom veka,ukupne korisne povr{ine 160 m2. Zaposleno je 12 radnika. Kuhinja jemesto gde se stavaraju otpadne vode koje se ispu{taju iz ovog objekta.Prema dostavljenoj Anketi godi{nja potro{nja vode je 600 m3.

− Restoran "Dunav" - objekat je podignut po~etkom veka, ukupne korisnepovr{ine 250 m2. Zaposleno je 7 radnika. Kuhinja je mesto gde sestavaraju otpadne vode koje se ispu{taju iz ovog objekta. Premadostavljenoj "Anketi" godi{nja potro{nja vode je 600 m3 kolika je i koli~inaotpadnih voda.

− Hotel "Turist" - objekat je podignut 1961. godine, ukupne korisnepovr{ine 2 620 m2. Kuhinja je mesto gde se stavaraju otpadne vode koje seispu{taju iz ovog objekta. Prema dostavljenoj Anketi godi{nja potro{njavode je 6 000 m3.


461

Potro{nja vode

Za preduze}e }e se razmatrati ukupna potro{nja vode u svim objektima, kao iukupna otpadna voda iz svih objekata, po{to je problematika sa vodosnabdevanjem iotpadnim vodama sa aspekta komunalnog preduze}a i gradske kanalizacija ista za sveobjekte.

Ukupna potro{nja vode u svim navedenim objektima iznosila je 8 350 m3

godi{nje.

Otpadne vode


Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =8350 1.25


Kapacitet otpadne vode objekata D.D. "Turist" iznosio je:

Q=1.25 m3/h


Prema dostavljenoj Anketi otpadne vode motela "Poloj" sadrè fekalije imasno}e iz kuhinje i ne ispu{taju se u kanalizacionu mreù, a nije precizirano da li seispu{taju u septi~ku jamu ili kanal.

U sklopu objekta ne postoje rezervoari za skladi{tenje te~nog goriva.Prema dostavljenoj Anketi otpadne vode restorana "Gurman" sadrè fekalije

i masno}e iz kuhinje i ispu{taju se direktno u kanalizacionu mreù bez prethodneseparacije masti i ulja.

U sklopu objekta ne postoje rezervoari za skladi{tenje te~nog goriva.Prema dostavljenoj Anketi otpadne vode gradske kafane "Jorgovan" sadrè

fekalije i masno}e iz kuhinje i ispu{taju se direktno u kanalizacionu mreù bezpredhodne separacije masti i ulja.

U sklopu objekta ne postoje rezervoari za skladi{tenje te~nog goriva.Prema dostavljenoj Anketi otpadne vode restorana "Dunav" sadrè fekalije i

masno}e iz kuhinje i ne ispu{taju se u kanalizacionu mreù, a nije precizirano da li seispu{taju u septi~ku jamu ili kanal.

U sklopu objekta ne postoje rezervoari za skladi{tenje te~nog goriva.Prema dostavljenoj Anketi otpadne vode hotela "Turist" sadrè fekalije i

masno}e iz kuhinje i ispu{taju se direktno u kanalizacionu mreù bez prethodneseparacije masti i ulja.

U sklopu objekta ne postoje rezervoari za skladi{tenje te~nog goriva.


462

Dom zdravlja i bolnica

Navedene zdravstvene ustanove su locirane u centralnom delu grada, kako jeprikazano na slici 8.3.1.

Potro{nja vode

Nismo posedovali izve{taj JKP "Komunalprojekt", RJ "Vodosnabdevanje" izBa~ke Palanke, kao ni izve{taj iz Ankete o potro{nji vode navedene ustanove.

Ukupna potro{nja vode prema izve{taju iz Ankete, iznosila je 8 000 m3

godi{nje.

Otpadne vode

Obzirom da se uobi~ajeno smatra da se 95% utro{ene vode javlja kaootpadna voda, {to na bazi 264 radna dana u godini, pri kontinualnom ispu{tanju u toku24 ~asa, daje ~asovni protok od:

Q m hQ Q Q

hov g g

( / ).

. .3

264 24

0 95

6336 6669 5 6669 5=

⋅=

⋅= = =8000 1.20


Kapacitet otpadne vode Doma zdravlja i Bolnice iznosio je:

Q=1.20 m3/h


Otpadne vode su sanitarnog karaktera i ne postoji ure|aj za tretmanotpadnih voda. Otpadne vode se preko {ahte izpu{taju u gradsku kanalizaciju.



463

8.3.3. Analiza hidrodinami~kih uslova eksploatacije sa aspekta za{titeizvori{ta

Hidrogeolo{ke karakteristike terena

Na podru~ju regiona Ba~ke Palanke, za potrebe vodosnabdevanja koriste seslede}i vodonosni horizonti:

− plitki vodonosni horizont (na profilima ozna~en kao "I izdan")− duboki vodonosni horizont (na profilima ozna~en kao "II izdan").

Plitki vodonosni horizont ~ine sedimenti koji izgra|uju povr{inski sloj terena.Debljina ovog horizonta je promenljiva i uglavnom se kre}e izme|u 12 - 15 m. Zavisnood debljine povr{inskog slabije propusnog sloja (povlate), ova izdan zaleè do dubineod preko 20 m od povr{ine terena. Sedimenti koji izgra|uju ovu izdan su aluvijalnogporekla (podru~je Ba~ke Palanke pripada aluvijalnoj terasi) i rasprostiru se oko 25 kmprema severu od leve obale Dunava. Izdan je izgra|ena od re~nih i re~no-jezerskihpeskovito-{ljunkovitih naslaga. Povlatu ove izdani ~ine peskovi (izdan je u nekimzonama potpuno neza{ti}ena), peskovite gline, lesoidne sugline i mestimi~no kopneniles.

Duboka izdan (vodonosni horizont) u zoni istra`nog podru~ja zaleè nadubinama od 120 do 200 m i izgra|ena je od sitnozrnih peskova. Utvr|eno je da slojevikoji ~ine ovu izdan "tonu" u smeru jug - sever, {to predstavlja jedan od najva`nijihpodataka prilikom planiranja pro{irenja postoje}eg izvori{ta podzemnih voda u Ba~kojPalanci. Raspoloìvi podaci, o dubinama na kojima je ova izdan kaptirana (izgradnjombunara), ukazuju da se u okviru izdani mogu izdvojiti dva osnovna vodonosna sloja:

− sloj IIa ~ija debljina varira u intervalu 15 - 25 m,− sloj IIb ne{to ve}e mo}nosti od 30-40 m.

Slojevi IIa i IIb su me|usobno "odvojeni" slabije propusnim sedimentima kojisu izgra|eni od glinovitih i pra{inastih materijala.

Analizirani vodonosni slojevi iz kojih se odvija eksploatacija podzemnih vodaza potrebe Ba~ke Palanke pripadaju tzv. "Osnovnom vodonosnom kompleksu" (OVK,prema Vodoprivrednoj Osnovi Srbije), koji je izdvojen na teritoriji Vojovodine i iz kogase obavlja vodosnabdevanje ve}ine stanovni{tva i industrije. Osnovna karakteristikaovog vodonosnog kompleksa, kao, uostalom i svih neogenih i ve}ine kvartarnihsedimenata Vojvodine, jeste veliko horizontalno i kontinualno rasprostranjenje, saujedna~enim litolo{kim i granulometrijskim sastavom.

U zoni izvori{ta "Risti}ev put" konstatovana su dva vodonosna horizonta, nadubinama od 120 do 200 m, me|usobno razdvojena slabije propusnim sedimentima(izgra|eni su od glinovitih i pra{inastih materijala).


464

Dinamika podzemnih voda kod razli~itih obima eksploatacije

Obzirom na veliko horizontalno rasprostranjenje vodonosnih horizonatakaptiranih bunarima izvori{ta Ba~ke Palanke, koji se prostiru daleko izvan granicaVojovodine, preko celog Panonskog basena, ove vode se eksploati{u na mnogo mesta~ak i u Ma|arskoj i Rumuniji. Op{ta je poznata ~injenica da su se, kao rezultatdugogodi{nje eksploatacije ovih podzemnih voda, "istakla" dva dominantna efekta:

1. Radijusi dejstva pojedinih crpnih centara (bunara ili izvori{ta) suvremenom toliko pro{ireni, da je do{lo do njihovog me|usobnogpreklapanja. Drugim re~ima, izraèna je pojava da bunari jedni drugima"kradu" vodu, ~ak iako su me|usobno zna~ajno udaljeni.

2. Veoma jasno je izraèn trend generalnog opadanja nivoa podzemnihvoda. Ova pojava je posledica eksploatacije, koja prema{uje prirodnoobnavljanje izdani. U centralnim delovima Vojovodine nivo izdani jeoboren i vi{e desetina metara u odnosu na nivo pre po~etka eksploatacije(pre 60-tih godina), bez realnog izgleda da }e se povratiti.

Pored toga, uo~ena je pojava da razli~iti vodonosni slojevi, kaptirani ieksploatisani u isto vreme, poprimaju "zajedni~ki" hidrauli~ki mehanizam, odnosnoodlikuju se istim, reprezentativnim pijezometarskim nivoima.

U analizi dinamike podzemnih voda na uèm i {irem podru~ju Ba~kePalanke, generelano se razlikuju dva perioda: period dosada{nje, realne eksploatacijepodzemnih voda, do 1998. godine, i period prognozirane eksploatacije.

U prognozi efekata budu}e eksploatacije usvojen je stav da }e seeksploatacija podzemnih voda na {irem podru~ju nastaviti istim trendom kao do sada.Ovo rezultate prora~una stavlja na stranu sigurnosti, jer se realno moè o~ekivati daovaj trend bude u budu}nosti ublaèn, zatvaranjem izvori{ta za potrebe industrije.

Ukupna eksploatacija podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja grada,moè se pratiti preko dijagrama na slici 8.3.3. Razlikuju se pet karakteristi~nih perioda,od kojih prva dva pripadaju dosada{njoj eksplotaciji.

Period 1971. - 1979. godina

Ovaj period karakteri{e po~etni stupanj razvoja eksploatacije podzemnihvoda na teritoriji Ba~ke Palanke iz dubokih, neogenih horizonata. U ovom periodupostoji mali broj bunara, skoncentrisanih u dva izvori{ta: "Mali vodovod" i "Risti}a put",sa ukupnim prose~nim proticajem od oko 19 l/s.


U ovom periodu dolazi do znatnog pro{irenja ukupnog kapacitetaeksploatacije, ve}inom usled izgradnje bunara za potrebe vodosnabdevanja industrije.Ukupni prose~ni kapacitet svih bunara u ovom periodu je reda 110 l/s, od ~ega naindustruju otpada oko 60 l/s.


465

Slik

a 8.

3.3.

- Pr

egle

d ek

splo

atac

ije d

ubok

ih iz

dani


466

Period 1990. - oko 2005. godina

Od 1990. godine planira se postepeno pro{irenje izvori{ta "Risti}a put", dokkapacitet bunara za potrebe industrije ostaje nepromenjen. Od 1995. dolazi dopostepenog "ga{enja" izvori{ta Mali vodovod, postepenim isklju~ivanjem postoje}ihbunara. Maksimalni ukupni kapacitet svih bunara dostiè maksimum od 227 l/s u 2003.godini, kada po~inje i postepeno isklju~ivanje "industrijskih" bunara, koje se zavr{ava2006. godine.


Od 2006. godine sva proizvodnja vode za pi}e grada Ba~ke Palanke jepreba~ena na izvori{te "Risti}a put", koje se i dalje sukcesivno pro{iruje. Na kraju ovogperioda zavr{ava se kompletna izgradnja ovog izvori{ta i ostvaruje se eksploatacionikapacitet od 250 l/s.

Period 2011.- 2016. godina

Ovaj period predstavlja period "mirne" eksploatacije podzemnih voda izneogenog vodonosnog kompleksa i krajnji domet planirane prognoze. Ukoliko serealno ostvare u~injene prognoze, ovaj period omogu}ava da se detaljno analizirajuostvareni efekti i sagledaju perspektive vodosnabdevanja Ba~ke Palanke u slede}emdugoro~nom periodu.

Paralelno sa prikazom razvoja eksploatacionih koli~ina, na slici 8.3.4. jeprikazan trend opadanja nivoa podzemnih voda u {iroj zoni izvori{ta "Risti}a put", kaoposledice dugogodi{nje eksploatacije.

Pad pijezometarskih nivoa od 1971. godine, kada su nivoi bili na koti terena80 mnm, pa do kraja prognoziranog perioda 2016. godine, kada se predvi|a da }e onibiti na koti oko 8 mnm (u referentnoj ta~ki na obodu izvori{ta "Risti}a put"), iznosiukupno oko 72 m. Trend pada nivoa pri ukupnoj eksploataciji od 250 l/s, zapetogodi{nji period od 2011 do 2016. godine je reda 12 m (sa kote 20 mnm na kotu 8mnm).

Ovi podaci upu}uju na zaklju~ak da se ovaj nivo eksploatacije od 250 l/s nemoè zadràti neograni~eno u budu}nosti, to jest da se zahvatanje podzemnih vodamoè nesmetano obavljati u narednih 30 godina, ali da se nakon tog perioda trebapreorijentisati na neko drugo - alternativno re{enje.

Nagla{ava se da je ovde re~ o pijezometarskim nivoima, {to je veoma va`nosa gledi{ta rada bunarskih pumpi i prognoziranih proticaja, jer se vodonosni slojevi kojise eksploati{u nalaze na dubini od 130 do 180 m.

Kako je u projektu "Hidrodinami~ka istraìvanja radi pro{irenja izvori{ta"Risti}a put" (125 + 125 = 250 l/s)" pokazano (Balby International, Beograd, 1998.godine), hidrodinami~kim analizama i prognozama eksploatacije je utvr|eno da se pripove}anom reìmu eksploatacije {irenje depresionog levka javlja kao neminovnapojava.

Obzirom da se vodonepropusna granica, koju ~ini rasedna zona Fru{ke Gore,nalazi sa ju`ne strane, {irenje uticaja je usmereno ka severu, odnosno severozapadu.


467

Slik

a 8.

3.4.

- D

ijagr

am p

rom

ena

pije

zom

etar

skih

niv

oa d

ubok

ih iz

dani


468

Sama po sebi pove}ana eksploatacija ne moè bitno uticati na promenufizi~ko hemijskog sastava podzemnih voda. Me|utim, pove}ana eksploatacija se moèmanifestovati kroz {irenje radijusa uticaja i na {irenje depresionog levka, {to moè dadovede do zaga|enja vodozahvatne zone u slu~aju kontaminacije (kroz samevodozahvatne objekte) duboke izdani i na ve}em udaljenju od neposredne zoneizvori{ta. Utoliko se pri ve}em obimu eksploatacije moraju kontrolisati vodozahvatniobjekti i na ve}em udaljenju.

Ocena pona{anja geolo{kih formacija kod za{tite od vertikalnog ihorizontalnog prodora zaga|enja

U hidrodinami~kom smislu, hidrogeolo{ki neogeno - aluvijalni kompleksBa~ke Palanke (Panonskog basena) predstavlja potpuno zaseban akvifer koji seprakti~no ne eksploati{e zbog visokog stepena zaga|enosti, i sa jasno izraènimodsustvom u komunikaciji sa dubokim arteskim - subarteskim podzemnim vodamaneogene izdani.

U donjoj poroznoj sredini, neogenim sedimentima, odvija se glavno (i tohorizontalno) strujanje podzemnih voda. U dana{njim uslovima eksploatacije,prakti~no sve podzemne vode se zahvataju iz ovog sloja.

Mo}na glinovita neogena povlata hidrauli~ki razdvaja donji (neogeni) i gornji(aluvijalni) vodonosni sloj.

U donjem i gornjem vodonosnom sloju egzistiraju potpuno nezavisne izdani,sa jasno razli~itim reìmom pijezometarskih nivoa i pravcima strujanja podzemnihvoda.

U neogenoj izdani, dominantno je strujanje u horizontalnom pravcu, uuslovima pod pritiskom. U periodu pre po~etka intenzivne eksploatacije podzemnihvoda iz ovog kompleksa, generalni smer njihovog strujanja je pratio pravce pruànjavodonosnih slojeva i glavnih povr{inskih vodotoka. Me|utim, u sada{njim uslovima,posle dugotrajne intenzivne eksploatacije podzemnih voda, glavni pravci kretanja vodasu diktirani radom postoje}ih izvori{ta i vodozahvatnih objekata i usmereni su ka njima.

Glavne komponente hranjenja duboke izdani pri eksploataciji su:

− ce|enje voda iz okolnih slabopropusnih slojeva (usled sniènjapijezometarskih nivoa u vodonosnom sloju, formiraju se gradijenti nagranici slabopropusni sloj - vodonosni sloj),

− prihranjivanje du` konture izdani (u rasednoj zoni na Fru{koj Gori,infiltriranje padavina kroz naslage kre~njaka)

Treba re}i da je prirodno "nulto" stanje reìma podzemnih voda dubokeneogene izdani poreme}eno dugogodi{njom eksploatacijom i to ne samo u {iroj zonigrada Ba~ke Palanke ve}i i u {irem regionu. Obzirom da se u okviru ~itavog panonskogneogenog basena sva ve}a naselja snabdevaju vodom iz duboke neogene izdani, oniprakti~no svi eksploati{u istu grupu vodonosnih slojeva. Ova pojava dovodi dosuperpozicije efekata eksploatacije i {irenja radijusa dejstva {to je dovelo do op{tegpada pijezometarskih nivoa na ~itavom podru~ju Vojvodine, a ne samo u lokalnimta~kama (gradovima) gde je eksploatacija ve}a.


469

Ocena mogu}e kontaminacije izvori{ta

U slu~aju izvori{ta za vodosnabdevanje Ba~ke Palanke (i postoje}eg inovoplaniranog pro{irenja izvori{ta "Risti}a put") moè se re}i da su prirodni uslovi upotpunosti povoljni u pogledu za{tite od eventualnog zaga|enja. Mo}ni glinoviti sloj,~ija je debljina 90 do 100 m, koji se nalazi u povlati neogenih vodonosnih slojevakaptiranih bunarima, a filtracione karakteristike glinovite sredine su reda 10-6 do 10-7

cm/s, predstavlja prakti~no vodonepropusnu sredinu i idealnu prepreku vertikalnojfiltraciji. âk i u slu~aju nekog akcidentnog zaga|enja na povr{ini terena, ono ne moèda kroz glinoviti sloj prodre do neogene izdani.

Obzirom na postoje}e prirodne - geolo{ko hidrogeolo{ke uslove sredine,jedinu mogu}nost zaga|enja duboke izdani predstavlja "kratak spoj" odnosnoeventualno zaga|enje kroz same vodozahvatne objekte. To zna~i da se posebna pa`njamora voditi o svim vodozahvatnim (bunari) i osmatra~kim (pijezometri) objektima (iaktivnim i napu{tenim), a naro~ito o onim koji su u privatnom vlasni{tvu, ili izvanmogu}eg neposrednog nadzora kakav je slu~aj sa dubokim vodozahvatnim objektimakoji se nalaze u Mesnim zajednicama (seoskim naseljima) u sastavu op{tine Ba~kaPalanka.

Neophodno je sprovesti sve propisane mere za{tite ovih objekata, kao {to jecementacija i izolacija eksploatacione cevi - kolone i postavljanje kape sa katancem nasve napu{tene bunare i na sve pijezometre. Kod vodozahvatnih objekata - bunaratako|e je neophodno izvr{iti cementaciju i izolaciju eksploatacione cevi - kolonebunara, po{to je jedina mogu}nost kontaminacije duboke izdani kroz same objekte.

Tako|e je veoma bitno kontrolisati lokacije novih vodozahvatnih objekatainternog tipa (fabrike, gazdinstva) gde postoji opasnost da se u njihovoj neposrednojblizini na|u mogu}i zaga|iva~i. Treba napomenuti da ne postoji nikakva prirodnahidrauli~ka veza izme|u plitke pripovr{inske izdani (koja je ve} zaga|ena uglavnomusled primene ve{ta~kih |ubriva) i duboke neogene izdani koja se kaptira za potrebevodosnabdevanja.

Zna~i, po{to je priroda ve} "obezbedila" potrebnu za{titu dubokih izdanipodzemnih voda, osnovni zadatak je da se svi duboki bunari propisano obezbede i nataj na~in isklju~i bilo kakva mogu}nost kontaminacije.

Za potrebe odre|avanja zona sanitarne za{tite (uè i {ire zone) definisanihZakonom, izvr{ena je hidrodinami~ka analiza - prora~uni u cilju njihove kvantifikacije.Kao polazna osnova za prora~un uzeti su hidrodinami~ki uslovi koji }e vladati uuslovima potpune izgra|enosti i maksimalnog kapaciteta izvori{ta "Risti}a put", daklezavr{ni period prognozne eksploatacije (2016. godina). Osim èlje da veli~ina zonaza{tite bude kona~na, prethodna pretpostavka stavlja rezultate prora~una na stranusigurnosti.

Za date hidrodinami~ke uslove izvr{en je prora~un udaljenja od bunaraizvori{ta, odnosno zone, koja predstavlja pre|eni put podzemnih voda u datomvremenskom intervalu. Za prora~unske intervale usvojeni su periodi od 6 meseci i 2godine. Kao rezultat, dobijene su pomenute zone, ograni~ene linijama - izohronama(slika 8.3.5.).


470

Slika 8.3.5. - Izohrone od 6 do 24 meseca (pola godine i dve godine)


471

Potencijalna mesta ulaska zaga|ivanja podzemnih voda

U prethodnom tekstu je data analiza hidrodinami~kih uslova efekataeksploatacije podzemnih voda Ba~ke Palanke u periodu do 2016. godine. Sa gledi{taza{tite izvori{ta od zaga|enja podzemnih voda, u nastavku se razmatra hidrodinami~kiaspekt ovog problema. Kao prvo, analiziraju se potencijalna mesta ulaska procesazaga|ivanja podzemnih voda. Imaju}i u vidu mehanizam strujanja podzemnih vodakakav je danas i kakav se predvi|a u budu}nosti, mogu}e je odvojeno posmatratiuslove, odnosno mogu}nosti njihovog zaga|enja, u okviru neogenog kompleksa i uokviru aluvijalnih sedimenata. Mogu se izdvojiti slede}a mesta (lokaliteti i zone,odnosno podru~ja):

Neogeni kompleks

Vodozahvatni objekti

Vodozahvatni objekti - eksploatacioni bunari, predstavljaju svakakonajugroènije lokalitete, kroz koje je mogu} neposredan unos zaga|uju}ih materija.Nije potrebno nagla{avati koje su to mogu}nosti i opasne posledice. Blizina izvori{ta,prakti~no u gradskom jezgru, dodatno optere}uje njihovu za{titu. Zbog toga jeneophodno neposrednoj za{titi eksploatacionih bunara posvetiti izuzetnu pa`nju iapsolutno spre~iti, odnosno isklju~iti mogu}nost njihovog zaga|enja.

U slu~aju da ipak do|e do zaga|enja kroz eksploatacioni bunar, ili u njegovojneposrednoj okolini, re{enje, odnosno sanaciju ne predstavlja njegovo isklju~enje, negonaprotiv njegov neprestani rad, sa preusmerenjem iscrpene vode izvan distributivnemreè.

U cilju sagledavanja veli~ine zone oko bunara, u okviru koje bi zaga|enjeneogenog kompleksa neminovno stiglo u eksploatacione bunare za dato vreme, izvr{enisu odgovaraju}i prora~uni. Za svaki eksploatacioni bunar izvori{ta Ba~ke Palankeizra~unata je veli~ina zone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapremina podzemnih voda zaodre|eno vreme. Kao referentno vreme usvojena su dva perioda: od 6 imeseci i 24meseca (pola godine i dve godine). Kao osnova u hidrodinami~kom smislu, uzeto jestanje prognozirane eksploatacije u 2016. godini, sa varijantom eksploatacije odukupno 250 l/s. Rezultati prora~una su prikazani na slici 2.3. u obliku izohrona, linijakoje ozna~avaju granicu zone od 6 meseci, odnosno 24 meseca (pola godine i dvegodine).

Isklju~eni - napu{teni bunari i pijezometri

Mo`da potencijalno jo{ opasnije ta~ke, odnosno mesta ulaska zaga|uju}ihmaterija direktno u kaptiranu vodonosu sredinu, predstavljaju napu{teni bunari ipijezometri. âk i povremeno isklju~ivani bunari se svrstavaju u ovu kategoriju. Kakosvi objekti, bunari, pijezometri, i bu{otine, koji zadiru u neogeni vodonosni komplekspredstavljaju "kratak spoj" sa gornjim aluvijalnim sedimentima i povr{inom terena,opasnost od direktnog zaga|enja je o~igledna. Obzirom na to da se ovi objekti neobilaze i kontroli{u redovno, neophodno je da se propisno konzerviraju i za{tite odmogu}nosti uno{enja bilo kakvih materija.


472

U cilju analize uslova mogu}nosti zaga|enja podzemnih voda iz navedenihizvora, kao i kvantifikacije veli~ine puta filtracije zaga|enja u datom vremenskomintervalu sprovedeni su odgovaraju}i hidrodinami~ki prora~uni i prora~uni transportazaga|enja u okviru izvori{ta Ba~ke Palanke. Prora~uni su sprovedeni za hipoteti~ke,mogu}e slu~ajeve zaga|enja. Pri tome je razmatran samo konvektivni transport, bezdetaljnijeg ulaènja u mogu}e procese interakcije zaga|uju}ih materija, podzemnihvoda i porozne sredine, {to zavisi od prirode svakog zaga|iva~a posebno i slu~ajazaga|enja.

Plitki, kopani bunari i septi~ke jame

Najkra}i, neposredan ulaz zaga|uju}ih materija sa povr{ine terena jeomogu}en kroz vodozahvatne objekte - kopane bunare i septi~ke jame. Na àlost, neraspolaè se sa podacima o njihovom broju, rasporedu i karakteristikama. Njihovoevidentiranje i izrada jednog ovakvog katastra, omogu}uje uvid i kontrolu kvalitetapodzemnih voda u njima. Kao prva mera sanacije u slu~aju zaga|enja, preporu~uje seintenzivno crpljenje vode iz njih, a kao preventiva, pre svega, redovno pra}enjekvaliteta voda. Tako|e, neophodno je sve napu{tene objekte propisno konzervirati iza{titi.

Podzemni objekti (fekalna kanalizacija, skladi{ta, posebno te~nihmaterija - benzinske pumpe)

Podzemni objekti, kao {to su podzemna skladi{ta, cisterne, kanalizacija,predstavljaju specifi~na potencijalna opasna mesta kroz koja je mogu}e uno{enjezaga|uju}ih materija. Obzirom da nisu dostupna vizuelnoj kontroli, naj~e{}e je inemogu}e na vreme utvrditi postojanje zaga|enja. Obi~no se prisustvo zaga|uju}ihmaterija konstatuje posredno, preko sadràja u vodozahvatnim objektima, kada je ve}kasno da se ne{to zna~ajnije interveni{e. Mere sanacije su tada komplikovane i skupe.

Najbolja i prakti~no jedino mogu}a mera je permanentna kontrola kvalitetapodzemnih voda na lokalitetima ovih objekata, preko namenski izgra|enih osmatra~kihobjekata - pijezometara. Na ovaj na~in je mogu}e blagovremeno i na odgovaraju}ina~in intervenisati u slu~aju neke havarije.

Predlog formiranja osmatra~ke mreè u cilju za{titepodzemnih voda Ba~ke Palanke

Pored mera predvi|enih zakonom i definisanja zona sanitarne za{titeizvori{ta, prema za{titi podzemnih voda Ba~ke Palanke mora se postaviti aktivanodnos. Obzirom na specifi~nost poloàja i uslova vodonosnog kompleksa koji se koristiza vodosnabdevanje, neophodno je preduzeti odgovaraju}i monitoring i kontinualno isistematski pratiti odre|ene parametre kvaliteta podzemnih voda. Da bi ovo moglonesmetano da se sprovodi, potrebno je u osnovi uraditi dve stvari:

1. formirati osmatra~ku pijezometarsku mreù, koja pokriva sve va`nijepunktove i lokalitete Ba~ke Palanke,

2. formirati odgovaraju}u specijalizovanu slu`bu, pri vodovodu (a moè inezavisno od vodovoda, obi~no je to pri tzv. higijenskom zavodu, ilisli~no) ~iji je zadatak prvenstveno da obavlja terenska merenja i obra|uje


473

podatke o kvalitetu podzemnih voda. U slu~aju potrebe ova slu`baalarmira nadle`ne organe i preduzima odgovaraju}e mere.

Pijezometarska mreà je specifi~na. Jedna grupa pijezometara kaptiraneogeni vodonosni kompleks, a druga aluvijalne sedimente. Veoma je va`no dapijezometri ne kaptiraju obe sredine. Lokacije pijezometara se odabiraju premalokalnim uslovima, sa ciljem da pruè prve indicije o eventualnom zaga|enjupodzemlja.

Na slici 8.3.6., karti Ba~ke Palanke, prikazane su projektovane lokacijeosmatra~kih pijezometara, njihov poloàj u odnosu na izvori{ta podzemnih voda iindustrijske objekte grada.

Predlog formiranja osmatra~ke mereè u {iroj zoni Ba~ke Palankeu cilju za{tite podzemnih voda

Pored mera predvi|enih zakonom i definisanju zona sanitarne za{titeizvori{ta, prema za{titi podzemnih voda Ba~ke Palanke mora se postaviti aktivanodnos. Obzirom na specifi~nost poloàja i uslova vodonosnog kompleksa koji se koristiza vodosnabdevanje, neophodno je preduzeti odgovaraju}i monitoring i kontinualno isistematski pratiti odre|ene parametre kvaliteta podzemnih voda. Da bi ovo moglonesmetano da se sprovodi, potrebno je u osnovi uraditi dve stvari:

1. formirati osmatra~ku pijezometarsku mreù, koja pokriva sve va`nijepunktove i lokalitete u {iroj zoni Ba~ke Palanke, sa posebnom pa`njom nastare duboke bunare,

2. formirati odgovaraju}u specijalizovanu slu`bu, pri vodovodu (a moè inezavisno od vodovoda, obi~no je to pri tzv. higijenskom zavodu, ilisli~no) ~iji je zadatak prvenstveno da obavlja terenska merenja i obra|ujepodatke o kvalitetu podzemnih voda.

Pijezometarska mreà je specifi~na, jer je predstavljaju uglavnom staribunari, isklju~eni iz eksploatacije. Obzirom na ovu ~injenicu, njihovom izboru, kao iobezbe|enju, treba pri}i sa pove}anom pa`njom. Prema predlogu, koji je na~injen, uovu mreù se uklju~uju pojedini napu{teni bunari postoje}ih izvori{ta, bunari izgra|eniza potrebe industrije i bunari u {iroj okolini grada. Podrazumeva se da pored bunara, uobzir dolaze i postoje}i (odgovaraju}i) pijezometri na podru~ju. Na slici 8.3.6. daje sepredlog ove kontrolne pijezometarske mreè.


474

Slika 8.3.6. - Karta Ba~ke Palanke sa zonom kontrole pijezometara


475



Mikroorganizmi prodiru u podzemnu vodu vertikalno sa povr{ine tla, kada ihatmosferske padavine pokre}u i odnose u dublje podzemne slojeve ili horizontalno,prodorom sa bo~nih strana re~nih tokova i drugih povr{inskih voda. Dospevanjem uvodonosni sloj mikrobiolo{ki sadràj se pomera sa tokom podzemne vode.

Prema Pokrovskom, u 1 gramu zemlje moè se na}i 1.5 milijarda klica.Zemlja se razlikuje po svojim geolo{kim i geohemijskim osobinama, ali se

najvi{e razlikuje po mikrobiolo{kim svojstvima. Zbog toga se moè re}i da se navedenebrojke mogu razlikovati od slu~aja do slu~aja. Najbrojnija mikrobna populacija susre}ese kod zemlji{ta poljoprivrednih kultura naro~ito ukoliko se ono |ubri stajskimotpadom ili prevrelim fekalijama.

No i pored toga broj bakterija se rapidno smanjuje sa dubinom te seprakti~no posle 6 m dubine moè na}i veoma mali broj bakterija. Naj~e{}e je u tom, iniìm slojevima zemlja sterilna.

Ovo je od izuzetnog zna~aja za formiranje zone sanitarne za{tite. Aluvijalnivodonosni sloj se nalazi na dubini od 3 - 5 m {to zna~i da je voda prakti~no sterilna. Noi taj podatak ne treba uzeti kao apsolutni, jer Kropi~inikov navodi da bakterije mogu daprodru u tlo i do dubine od 70 m, a u horizontalnom pravcu do 22 m.

Pored velikog broja saprofitnih klica u tlu se mogu na}i i patogene klice ivirusi.

Porozno tlo veoma efektno uklanja mikroorganizme. Izvr{eni eksperimentisa re~nom vodom, koja je sadràla 270 000 klica u litru, posle filtracije kroz sloj peskaod 30 cm broj klica se reducirao na 270. To zna~i da je smanjenje broja klica bilohiljadustruko. Na{im ispitivanjima utvrdili smo kod sadràja klica od 200 000 da seposle filtriranja kroz sloj zemlje duìne 1 m broj klica smanjio na 160.

Pri prou~avanju horizontalnog rasprostiranja zaga|enja kroz vodonosni slojutvr|eno je da je bo~no kretanje malih razmera. Od mesta zaga|enja ~iji je dijametariznosio 25 cm, {irina zaga|enja pri krajnjoj propagaciji je iznosila 1.4 do 2 m. Duìna,odnosno visina ravnostranog trougla {irenja zaga|enja zavisila je od brzine tokapodzemne vode. Prema tome rasprostiranje moè biti i neznatno, a i veoma dugo uslu~ajevima ponornica i brzih tokova podzemnih voda.

Hemijski aspekt

U ovom poglavlju je izvr{eno pore|enje parametara kvaliteta podzemnihvoda duboke izdani koja se kaptira za potrebe vodosnabdevanja Ba~ke Palanke, saparametrima karakteristi~nim za vode plitke zaga|ene aluvijalne izdani. Ova uporednaanliza je sprovedena za karakteristi~ne parametre hemijskog sastava, kao {to su pHvrednost, ostatak posle uparenja, elektri~na provodljivost, utro{ak KMnO4, nitriti,amonijak i gvo`|e.


476

pH vrednost

Za sve bu{ene bunare pH se kre}e u dozvoljenim granicama na bazi pregledazbirnih rezultata za sve grupe kapta`nih bu{enih bunara, a {to se vidi iz priloène tabele8.3.11.

Tabela 8.3.11. - pH vrednost vode grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKpH vrednost 7.54 7.72 7.64 6.8 - 8.5

Iz iznetih podataka se vidi da ni u jednom od uzoraka vode uzetih iz svihbunara u navedenom vremenskom periodu, pH nije prelazila dozvoljene granice {to seocenjuje veoma povoljno.

Ostatak posle uparenja

Tabela 8.3.12. - Suvi ostatak u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKSuvi ostatak (mg/l) 419 455 431.689 800

Ni u jednom uzorku nije pre|ena granica od 800 mg/l za vode, koje senepre~i{}ene koriste za pi}e, a tako|e ni u jednom uzorku koli~ina mineralnih materijanije prekora~ila iznos od 500 mg/l, odnosno najcelishodniju koli~inu, koja se nalazi uvodi za pi}e.

Uzimaju}i nalaze u celini, moè se utvrditi da je ostatak posle uparenja usvim bunarima zadovoljavaju}i, po{to se logi~an kriterijum zasniva na pregledu srednjihvrednosti, koje ni u jednom slu~aju ne prelaze granicu od 500 mg/l.

Suvi ostatak posle uparenja je veoma zna~ajan parametar za procenu ukupnemineralizacije vode. Sude}i po dobijenim rezultatima moè se konstatovati da suukupne rastvorene mineralne i organske materije u malim koli~inama te da se ovajparametar susre}e u ovakvom izgledu kod voda vrlo dobrog kvaliteta.


Elektri~na provodljivost je parametar, kojim se pribli`no kontroli{u rezultatiza suvi ostatak. Po{to se kori{}enjem ovog parametra u proceni kvaliteta vode za pi}e,do{lo do zaklju~ka o ~estim odstupanjima i prekora~enjima dozvoljenih granica sastvaranjem zabune u kriterijumima va`nim za sudbinu kori{}enja vode, to se izmenamai dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e stvorila obaveza upotrebeovog parametra samo za pra}enje njegovog kretanja bez po{tovanja kriterijuma onormama, koji su izmenama i dopunama Pravilnika izostavljeni.

Norma za elektri~nu provodljivost je bila 600 µS/cm. Po Pravilniku oizmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e ova norma jeukinuta.


477

Tabela 8.3.13. - Elektroprovodljivost u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKElektro provodljivost (µS/cm) 838 961 863.778 600

Iz paralelnog pra}enja podataka za suvi ostatak i elektri~nu provodljivostzapaàju se odstupanja, obzirom da su vrednosti suvog ostatka daleko ispod graniceMDK dok vrednosti elektroprovodljivosti u svim slu~ajevima prekora~uju granicuMDK.

Utro{ak KMnO4

Tabela 8.3.14. - Potro{nja KMnO4 u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKUtro{ak KMnO4 (mg/l) 2.52 10.52 4.0225 20

Od svih uzoraka vode iz svih bunara ni u jednom nije prekora~ena ~ak normaod 12 mg/l za vode koje se koriste bez pre~i{}avanja. Srednja vrednost je 4.0225 mg/l,{to je veoma povoljno.

NitritiNitriti se obzirom na anaerobnu sredinu u dubinskim podzemnim vodama

stvaraju redukcijom nitrata pod uticajem gvo`|a, koje se nalazi u pove}animkoli~inama u dubokim podzemnim vodama, a {to je konstatovano i u slu~aju vodeBa~ke Palanke.

Sadràj nitrata u sirovoj vodi nije analiziran zbog verovatno veoma malihkoli~ina u kojima se nalazi, ali i te male koli~ine su dovoljne da se izvr{i njihovaredukcija i da se nitriti povremeno na|u u podzemnoj vodi iz dubokih vodonosnihslojeva. Dok nalaz nitrita u plitkim bunarima zna~i sveè fekalno zaga|enje, dotlenjihov nalaz u dubokim podzemnim vodama nije organskog ve} mineralnog porekla, testoga nemaju taj higijenski zna~aj. Sa odstranjivanjem gvo`|a nitriti kao nestabilnajedinjenja brzo prelaze u nitrate prilikom pre~i{}avanja i ne}e praviti pote{ko}e upogledu standarda kvaliteta pre~i{}ene vode.

Nalaz nitrita u dubinskim vodama ne zna~i prisustvo fekalnog zaga|enja, doku plitkim podzemnim vodama njihovo prisustvo sluì kao indikator fekalnog zaga|enja.Nitriti su utvr|eni u odre|enom broju uzoraka, s tim da je maksimalna vrednost kojaprekora~uje vrednost MDK konstatovana u uzorku vode u koncentraciji od 0.0418mg/l.

Tabela 8.3.15. - Sadràj nitrita u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKNitriti NO2 (mg/l) 0 0.0418 0.0045 0.005


478

Postavlja se pitanje o poreklu nitrita, odnosno o tome da li su oni posledicazaga|enja ili radukcije nitrata.

Organske materije se prili~no efikasno uklanjaju protokom kroz poroznusredinu, dok je njena efikasnost mnogo manja prema kristaloidima, odnosnorastvorima mineralnih materija. U pogledu elektri~ne provodljivosti i ostatka posleuparenja nije bilo neke su{tinske razlike. Porast nitrita pra}en je i pojavom amonijaka,koji je uglavnom bio u dozvoljenim granicama. Pojava amonijaka zajedno sa nitritimane ukazuje na konverziju amonijaka u nitrite.

Amonijak

Sadràj amonijaka u sirovoj vodi dubinskih bunara je veoma visok i premaobra|enim podacima iznosi:

Tabela 8.3.16. - Sadràj amonijaka u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKAmonijak NH3 (mg/l) 1.67 2.614 1.896 0.1

Iz iznetih podataka se vidi da voda sadrì velike koli~ine amonijaka sa veomavisokim minimumom, maksimumom i aritmeti~kom sredinom (MDK je 0.1 mg/l).

Amonijak se u vodi nalazi u obliku amonijaka NH3 i u obliku katjona NH4.Za ljude nije toksi~an u malim koli~inama, jer se stvara u organizmu.

U podzemnim vodama obi~no se nalazi i do 0.2 mg/l a u povr{inskim kojeprimaju otpadne vode, koli~ina amonijaka moè da dostigne nivoe i do 12 mg/l.

U procesu snabdevanja vodom za pi}e, amonijak ima druge negativneosobine, koje indirektno ugroàvaju kvalitet.

U koli~ini preko 1.5 mg/l ve} prelazi prag ose}aja mirisa, a ukus se menja koddaleko ve}ih koli~ina amonijaka (35 mg/l).

Me|utim, veoma je va`no napomenuti da je povi{en sadràj amonijakakarakteristi~an za vode iz duboke arteske izdani uop{te, pa je tako Pravilnikom ohigijenskoj ispravnosti vode za pi}e (Sl. List SFRJ br. 33/87) vrednost MDK zaamonijak izuzeta za arteske i subarteske bunare. To prakti~no zna~i da pove}anakoncentracija amonijaka ne zna~i prisustvo zaga|enja, odnosno njegov prodor sapovr{ine terena.

Gvo`|e

Gvo`|e je esencijalni element i ono se nalazi u pove}anim koli~inama usirovoj vodi. Prate}i sadràj gvo`|a u sirovoj vodi dubokih bunara u Ba~koj Palanci vidise da je maksimalni nalaz 0.974 mg/l a aritmeti~ka sredina 0.479 mg/l. Iz ovogaproizilazi konstatacija da se gvo`|e nalazi u koli~inama koje mogu izazvatiorganolepti~ke promene vode, izazivaju}i metalni ukus vode i pojavu zamu}enja.Metalni ukus a i mogu}e zamu}enje javlja se kod sadràja gvo`|a preko 0.3 mg/l, a tagranica se ~esto prekora~uje. Budu}i da se gvo`|e uklanja aeracijom i filtracijom to }ese i ono uklanjati zajedno pri tretiranju amonijaka.


479

Tabela 8.3.17. - Sadràj gvo`|a u vodi grupe kapta`nih bunara

PARAMETAR MIN. MAX. SR. VRED. MDKGvo`|e Fe (mg/l) 0.039 0.974 0.479 0.3

Treba napomenuti da je povi{ena koncentracija gvo`|a tako|ekarakteristi~na za vode duboke arteske izdani uop{te, i da ne pretstavlja posledicunekakvog zaga|enja sa povr{ine terena.

Zaklju~ak o kvalitetu podzemnih voda

Kod pra}enja analiza kvaliteta podzemnih voda bunara na izvori{tu "Risti}aput", zapaà se veoma ujedna~en kvalitet podzemnih voda. Ovo o~igledno ukazuje dasvi analizirani bunari zahvataju jedinstvenu izdan sa prakti~no veoma uravnoteènimhemijskim karakteristikama. Sa druge strane, ovim je isklju~ena bilo kakva direktnaveza voda zaga|ene plitke izdani, spoljnih povr{inskih voda, ili eventualno zaga|enihindustrijskih otpadnih voda, sa vodom izdani koja se zahvata na uèm i {iremprostranstvu Ba~ke Palanke.

Konstatovana je povi{ena koncentracija amonijaka u svim analiziranimuzorcima, ali je tako|e konstatovano da je to sasvim uobi~ajeno za vode dubokearteske izdani, i da ne zna~i prisustvo zaga|enja.

Konstatovano je povremeno prisustvo gvo`|a i to u malom broju uzoraka,stim da bunari sa pojavom ovog elementa u povi{enoj koncentraciji nisu ravnomernoraspore|eni.

Svi ostali analizirani parametri hemijskog sastava vode zahva}ene dubokimbunarima izvori{ta, nalaze se u veoma dobrim ~ak i optimalnim granicama, te se ovavoda po njima moè uvrstiti u veoma kvalitetne i veoma pitke vode sa prikladnimfizikalnim osobinama u pogledu ukusa i mirisa.

Pojava boje i mutno}e kod manjeg broja uzoraka je posledica povremenogprisustva gvo`|a.

Povremenu pojavu nitrita u uzorcima vode bunara treba daljom analizompratiti, naro~ito u vezi sa padavinama i rezultatima bakteriolo{ke analize.


480

8.3.5. Tehni~ko re{enje zona sanitarne za{tite u Ba~koj Palanci

Uvod

Kvalitet zahva}enih podzemnih voda umnogome zavisi i od ispravnodefinisane i sprovedene sanitarne za{tite izvori{ta. U dosada{njoj praksi, odnosno kodve}ine postoje}ih izvori{ta za vodosnabdevanje pitkom vodom u na{oj zemlji, sanitarnaza{tita uop{te ne postoji ili se svodi samo na ogra|ivanje vodozahvatnih objekata ipostavljanje tabli upozorenja, {to u glavnom dovodi do degradacije kvaliteta zahva}enesirovine - vode i do oteàvanja uslova pre~i{}avanja.

Na osnovu terenske prospekcije, konstatovano je da u sada{njem trenutkupostoje}a izvori{ta za vodosnabdevanje Ba~ke Palanke sadrè veoma mali brojelementa Zakonom zahtevane sanitarne za{tite.

Iz tih razloga se pristupilo izradi adekvatne tehni~ke dokumentacije, kojomse uspostavljaju zone i precizno defini{u mere i uslovi sanitarne za{tite postoje}eg ipro{irenog izvori{ta Ba~ke Palanke "Risti}a put", respektuju}i budu}u koegzistencijuizvori{ta i postoje}ih objekata. Prilikom izrade Glavnih projekata za otvaranje novihvodozahvatnih objekata izvori{ta Ba~ke Palanke, tako|e je obuhva}ena i ispravna ipotpuna sanitarna za{tita ovih lokaliteta.




Kada se proverenim metodama utvrdi prostor i siguran na~in za{titeizvori{ta, onda se on unosi u Vodoprivrednu osnovu i Prostorni plan, kao definitivnanamena povr{ina.

Navedeni Zakon i Pravilnik predvi|aju uspostavljanje tri zone sanitarneza{tite: {iru, uù i neposrednu zonu, kao i na~in odre|ivanja zona i pojaseva sanitarneza{tite na osnovu dokumentacije o vrsti i izda{nosti izvori{ta, vrsti objekata, na~inuzahvatanja vode, sanitarno-tehni~kom ure|enju tla, strukturno-tehni~kom ure|enju tla,strukturi i konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugim svojstvima zemlji{ta.


Tek nakon dobijanja rezultata i zaklju~aka, vezano za prethodno navedeneradove, moè se pristupiti tehni~ki ispravnom uspostavljanju sanitarne za{tite sadavanjem tehni~kog re{enja kojim se obuhvataju zone sanitarne za{tite - {ira, uà,neposredna zona i pojas sanitarne za{tite, kao i mere sanitarne za{tite - sanacione ipreventivne mere i mreà osmatra~kih objekata za pra}enje kvaliteta podzemnih vodatokom vremena eksploatacije.


481

Rezimirano, obzirom na izneti zna~aj ispravno uspostavljenih zona, mera iuslova sanitarne za{tite, neophodno je, radi obezbe|enja sigurnosti i pouzdanosti rada~itavog sistema za vodosnabdevanje Ba~ke Palanke, urgentno pristupiti izradi tehni~kedokumentacije na vi{em nivou projektovanja - izradi Glavnog projekta tehni~kiispravne i racionalne sanitarne za{tite izvori{ta, uz respektovanje koegzistencije svihpostoje}ih objekata na navedenim lokalitetima.

Definisanje zona i mera sanitarne za{tite i na~ina pona{anja u okviru istihuvedeno je u skladu sa vaè}im Zakonom o vodama (Sl. glasnik Republike Srbije br.46/91), zatim Pravilnikom o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarneza{tite objekata za snabdevanje vode za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), Pravilnikao uslovima koje mora da ispunjava voda za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 26/77),Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti voda za pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87), Pravilnikomo opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode (Sl. list SFRJ br. 3/66) i drugimvaè}im normativima o sanitarno-higijenskim uslovima za izvori{te vode za pi}e.

Zone sanitarne za{tite izvori{ta Ba~ke Palanke

Imaju}i u vidu hidrogeolo{ko-hidrodinami~ke i hidrolo{ke kao i druge usloveokruènja izvori{ta Ba~ke Palanke, za za{titu vode za pi}e u okviru ovih izvori{ta odslu~ajnih, incidentnih ili namernih zaga|enja, a prema ^lanu 2. Pravilnika o na~inuodre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanjevodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78) odredili smo zone i pojaseve za{tite:

− zonu neposredne za{tite (zona strogog reìma)− uù zonu za{tite (zona ograni~enja)− {iru zonu za{tite (zona nadzora)− pojas za{tite

Zona neposredne za{tite odre|uje se oko vodozahvatnog sistema izvori{ta(kompletna crpna stanica sa svim instalacijama), obezbe|uje se ogra|ivanjem.

U ovoj zoni dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu koja supod zdravstvenim nadzorom. Organizacija koja upravlja i koristi objekte zavodosnabdevanje moè izuzetno dozvoliti pristup licima koja se u okviru stru~nogusavr{avanja upoznaju sa radom vodovoda i o istom vodi evidenciju. Dakle, u ovoj zonipotrebno je obezbediti stalnu kontrolu ulaska i kretanja svim licima.


Uà zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta prema ^lanu 4. i 6. napredpomenutog Pravilnika i nju ~ini povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom. U okviruprostora ove zone ne dozvoljava se izgradnja objekata, postavljanje ure|aja i vr{enjeradnji, koje mogu na bilo koji na~in da zagade vodu i mora biti vidno ozna~ena.Povr{ina uè zone za{tite mora biti tolika da obezbe|uje za{titu vode odmikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|ivanja. Neogra|enozemlji{te ove zone koristi se u poljoprivredne svrhe uz pra}enje kvaliteta vode uosmatra~koj mreì, za ove svrhe projektovanoj-izgra|enoj.

[ira zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta i obuhvata teritoriju ili deoteritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritoriju koja sluì za napajanje (hranjenje)


482

vodom. Prema ^lanu 7. ranije pomenutog Pravilnika u ovoj zoni za{tite zabranjena jeizgradnja industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materijemogu zagaditi vodu u izvori{tu, osim objekata od posebnog zna~aja za za{titu zemlje.



Na glavnom - postoje}em izvori{tu Ba~ke Palanke - "Risti}a put" ve} postojezone neposredne za{tite (zone strogog reìma).

Po{to je izvori{te relativno "razbijeno - rasuto" (rastojanje izme|u bunara jereda 300 m), ne postoji jedinstvena zona neposredne sanitarne za{tite, ve} svaki bunarponaosob ima ì~anu ogradu, sa kapijom i odgovaraju}im osvetljenjem. Svi bunari sutako|e osigurani odgovaraju}om ku}icom ({ahtom) sa koja se zatvara metalnimvratima sa katancem.

Na slici 8.3.5. su prikazane granice zona uè sanitarne za{tite, a zonaneposredne za{tite se formira oko svakog pojedina~nog bunara.

U zoni strogog reìma nije dozvoljeno gajenje bilo kakvih povrtarskih kulturaodnosno kultura uz upotrebu |ubriva; u zoni neposredne za{tite treba zasaditi travu.

Odvo|enje otpadnih voda iz ove zone mora biti re{eno na odgovaraju}i na~inodnosno ove vode se moraju odvesti van ograde ove zone.

Bunarski {ahtovi i drugi ukopani prostori u okviru vodozahvatnog sistemamoraju biti suvi i ~isti.


Ove zone za{tite aktivnih izvori{ta Ba~ke Palanke (slika 8.3.5) pretstavljajuzone u okviru oblasti napajanja izvori{ta, u kojoj su podzemne vode pod direktnimuticajem rada vodozahvatnih sistema. Zahvataju prostor strujnog polja podzemnihvoda prema vodozahvatnim sistemima, sa pove}anim gradijentima strujnog polja ipove}anim filtracionim brzinama {to posebno pove}ava osetljivost na ubrzanjetransporta zaga|iva~a kroz ovaj izdanski prostor i na taj na~in smanjuje vreme a time imogu}nosti preduzimanja racionalnih mera za spre~avanje zaga|enja podzemnih vodau izvori{tu, posebno u slu~ajevima indirektnih zaga|enja (slu~ajnih ili namernih).

Granice ove zone odre|ene su na osnovu rezultata hidrogeolo{ko-hidrodinami~kih ispitivanja, i posebno preko analiza rezultata vi{egodi{njeeksploatacije na ovim izvori{tima.

Na osnovu ovako izra|enog matemati~kog modela, izvr{eno je modeliranjetransporta zaga|enja. Kao polazi{te kod definisanja uè zone sanitarne za{tite posluìlisu rezultati prora~una zone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapremina podzemnih vodaza period od pola godine (6 meseci). Drugim re~ima, za svaki bunar je definisanorastojanje sa koga je "Kapljici" zaga|iva~a koja je prodrla sa povr{ine terena doneogene izdani potrebno da stigne do vodozahvatnog objekta u tom periodu. Veoma jeva`no napomenuti da je u prirodnim uslovima takva mogu}nost prakti~no nemogu}a,zbog prirodne za{ti}enosti neogene izdani veoma mo}nim glinenim naslagama koje senalaze u povlati (~ak i do 100 m). Prodor zaga|enja je realno mogu} jedino direktno


483

kroz napu{tene vodozahvatne objekte pijezometre i bunare, tako da se njihovimplombiranjem i ta mogu}nost isklju~uje. Bez obzira na tu povoljnost zone sanitarneza{tite se moraju formirati jer zakon tako nalaè, a i da bi se predupredilo bilo kakvoeventualno zaga|enje podzemnih voda neogene izdani, ~ije posledice bi bilenesagledive i to ne samo za Ba~ku Palanku ve} i za druge obli`nje gradove kojikaptiraju iste vodonosne slojeve.

Kao kriterijum pri definisanju granice uè zone sanitarne za{tite uzet je uobzir najstroì uslov koji obezbe|uje za{titu od prodora bakteriolo{kog zaga|enja.Usvojeno vreme zadràvanja od 180 dana potrebno za izumiranje mikroorganizama uuslovima pribli`ne brzine toka podzemne vode od oko 2.0 m/dan se ostvaruje na duìnitoka od oko 360 m, ~ime se postiè da je tako definisana uà zona u svakom pogledu nastrani sigurnosti.

Udaljenje granice uè zone sanitarne za{tite od izvori{ta, odabrano je, vode}ira~una o brzini i pravcu strujanja podzemnih voda, tako da pruà sigurnu za{titu ~ak ipo ovom najstroèm kriterijumu.

Osim poljskih puteva kojima je danas premreèn kako uì tako i {iri prostorizvori{ta, posebno je opasno graditi puteve vi{eg reda u ovom prostoru. Na ve}izgra|enim putevima (slika 8.3.6.) treba propisati mere koje }e pruàti bezbednost uslu~aju incidentnog zaga|enja.

Po{to izme|u povr{inske aluvijalne i duboke neogene izdani koja se kaptira,postoji mo}ni "za{titni" vodonepropusni glinoviti me|usloj, prakti~no je onemogu}enprodor zaga|iva~a sa povr{ine terena, osim direktno kroz vodozahvatni objekt, {toiziskuje potrebu za preduzimanjem niza sanacionih i preventivnih mera u okviruutvr|enih granica uè zone za{tite izvori{ta.

Granice uè zone sanitarne za{tite izvori{ta Ba~ke Palanke dobijene kaorezultat hidrodinami~kih prora~una gotovo se poklapaju sa granicama izvori{ta "Risti}aput" i to kako na njegovom postoje}em delu (ove granice su prihva}ene GUP-om iDUP-om) kao i sa granicama pro{irenja izvori{ta. Iz tog razloga se ove, administrativnegranice izvori{ta uzimaju kao predlog uè zone sanitarne za{tite. Pored toga ove -administrativne granice su ne{to {ire od onih dobijenih prora~unom tako da je njihovousvajanje opravdano i sa strane sigurnosti. Ove granice su prikazane na topografskojkarti na slici 8.3.5.

Obzirom na to da postoje}e granice obuhvataju ve}u povr{inu, i da su tegranice prakti~no ve} zakonski verifikovane kroz GUP i DUP, i to veoma detaljno pokatastarskim parcelama, tehni~ki najopravdanije je da se te granice i zadrè, a da sepro{ire samo za predvi|eni pro{ireni deo izvori{ta.

Bez obzira na ~injenicu da su izvori{ta Ba~ke Palanke okarakterisana kaorelativno "rasuta", kona~no usvojena uà zona sanitarne za{tite je definisana kaojedinstvena, kako se moè videti na slici 8.3.5.

Izuzetno povoljnu okolnost predstavlja ~injenica da linija uè zone za{tite (pai {ire) prolazi tako da u ovu zonu nisu uklju~eni industrijski objekti - potencijalnizaga|iva~i.

înjenicom da granica uè zone za{tite prolazi tako da se u ovoj zoni nenalaze industrijski objekti spre~eno je da se industrija {iri ka vodozahvatima iomogu}eno postavljanje o{trijih mera za{tite unutar uè zone i strogih zahteva pra}enjakvaliteta podzemnih voda koje bi mogle dolaziti iz prostora industrijske zone premaizvori{tima.


484


Definisanje i odràvanje {ire zone za{tite izvori{ta (slika 8.3.5) ima za cilj daza{titi vode u izvori{tima od raznih vrsta zaga|enja u duèm vremenskom periodu.Prema Pravilniku o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevanje vodom za pi}e (Sl. glasnik SR Srbije br. 33/78), {ira zonasanitarne za{tite treba da obuhvata "teritoriju ili deo teritorije slivnog podru~jaizvori{ta ili teritoriju koja sluì za napajanje (hranjenje) vodom". Obzirom da su uslu~aju izvori{ta za vodosnabdevanje Ba~ke Palanke kaptiraju duboke neogene izdani~ije su zone prihranjivanja daleko (u pravcu juga) od samog grada, {irom zonom za{titenije mogu}e obuhvatiti teritoriju koja sluì za napajanje vodom kako je definisanopravilnikom.

Veli~ina i granice ove zone projektovane su na osnovu ranije realizovanihmatemati~kih modela strujanja podzemnih voda i modeliranja transporta zaga|enja.Kao polazi{te kod definisanja {ire zone sanitarne za{tite posluìli su rezultati prora~unazone iz koje se iscrpi odgovaraju}a zapremina podzemnih voda za period od dve godine(24 meseca). Drugim re~ima, za svaki bunar je definisano rastojanje sa koga je"Kapljici" zaga|iva~a (koja je ve} prodrla sa povr{ine terena do dubokog neogenogvodonosnog sloja) potrebno da stigne do vodozahvatnog objekta u tom periodu, slika8.3.6. Period od dve godine je odre|en kao realno razuman, obzirom da {irom zonomnije mogu}e obuhvatiti ~itavu oblast prihranjivanja neogene izdani u datimhidrogeolo{kim uslovima.

Granice {ire zone za{tite izvori{ta Ba~ke Palanke prikazane su natopografskoj karti, na 8.3.5.




Pojas za{tite se formira oko magistralnih cevovoda koji povezuju izvori{taBa~ke Palanke sa potro{a~ima, a koji su prikazani na slici 8.3.5.


485

8.3.6. Mere sanitarne za{tite

Respektuju}i propise koji se odnose na zahtevane uslove u pojedinimzonama sanitarne za{tite a u skladu sa zaklju~cima u vezi mogu}ih zaga|iva~a izvori{tagrada Ba~ke Palanke, u nastavku su propisane mere i radovi koji se imaju sprovesti udefinisanim zonama sanitarne za{tite. Mere su propisane kao sanacione, sa ulogom dase otklone postoje}a àri{ta zaga|enja i preventivne sa ciljem da se u budu}em perioduostvare sanitarno i tehni~ki bezbedni uslovi vodosnabdevanja grada Ba~ke Palanke. Datje detaljan program postavljanja osmatra~ke mreè za pra}enje kvaliteta podzemnih ipovr{inskih voda {to je od vitalnog zna~aja za dalje pouzdano funkcionisanje sistemavodosnabdevanja.

Sanacione mere

Sanacione mere podrazumevaju otklanjanje postoje}ih i potencijalnih àri{tazaga|enja podzemnih voda u prostoru zona za{tite. Na sre}u danas u granicama uèzone za oba aktivna izvori{ta gotovo da nema ozbiljnijih àri{ta.

Sanacione mere u sklopu uè zone

U sklopu uè zone sanitarne za{tite je potrebno sprovesti detaljan monitoringterena u cilju registrovanja i otklanjanja slede}ih pojava:

− iskopa i odvoènja povlatnog sloja zemlje,− divljih deponija otpadaka i jalovine



U uòj zoni sanitarne za{tite se ne nalazi ni jedan industrijski objekat,popisan kao potencijalni zaga|iva~ u prethodnom poglavlju.

Sanacione mere u sklopu {ire zone

U {iroj zoni sanitarne za{tite izvori{ta u Ba~koj Palanci se nalazi samo jedanindustrijski objekat, popisan kao potencijalni zaga|iva~ u prethodnom poglavlju.

Od ostalih industrijskih objekata, popisanih kao potencijalni zaga|iva~i uprethodnom poglavlju, u bliskoj okolini {ire zone sanitarne za{tite nalaze se jo{ i Farmasvinja "Ba~ka" i Sir}etana "Nektar".

Kao {to je ve} istaknuto, u {iroj zoni sanitarne za{tite, postoje}e industrijskopostrojenje, kao i eventualne radionice, koje nisu prezentirane u popisu zaga|iva~a, analaze u pojasu {ire zone sanitarne za{tite, mogu svojim tehnolo{kim postupcima daprodukuju otpadne vode i ulja, ~ijim se prodorom u izdan mogu izazvati veoma te{ka(najteà) zaga|enja podzemnih voda.

U nastavku su navedene mere i aktivnosti koje je neophodno preduzeti ucilju spre~avanja zaga|enja tla i vode u podzemlju a sve u sklopu pridràvanja isprovo|enja Zakona o vodama, koje se svode na:


486


2. Kontinualno pra}enje i odràvanje gradskog kanalizacionog sistema.

U zoni izvori{ta postavljen je industrijski objekat "Livac". Ovaj industrijskiobjekat spada u grupu ma{inskih industrijskih objekata. Otpadne vode ovakvih pogonaobi~no su optere}ene sadràjima pre svega te{kih metala, od kojih pojedini spadaju uotrove (kao olovo, npr.).

Otpadne vode ma{inske industrije su vrlo opasne po izvori{ta, po{to stvarajupromene u podzemnim vodama, koje se, kada do|u do bunara, ponekad ne mogusanirati ni za dugi niz godina. Stoga je neophodno da svi industrijski objekti ovogkompleksa obavezno ugrade sisteme za predtretman otpadnih voda pre upu{tanja usistem kanalizacione mreè. Neophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrolaefluenta nakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanjakvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan zaotpadne vode koje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje idoradu postoje}eg sistema za pre~i{}avanje.


Potrebno je izvesti objekte osmatra~ke mreè i pratiti eventualno {irenjezaga|enja iz pravca ovog objekta ugradnjom kontrolnog pijezometra kod navedenogobjekta na pravcu prema bunarima izvori{ta.

- Jedan objekat prehrambena industrije, Sir}etana "Nektar", locirana je ubliskom okruènju {ire zone sanitarne za{tite izvori{ta, koji moè delimi~no uticati na{iru zonu sanitarne za{tite putem poniranja izlivenih efluenata posle kra}egpovr{inskog slivanja preko okolnog zemlji{ta. Zbog velikog organskog optere}enja ovihotpadnih voda, posebno biodegreabilnih materija, poèljna je permanentna hemijska ibiolo{ka kontrola efluenta i predtretman na postrojenju za pre~i{}avanje pre upu{tanjau gradsku kanalizaciju, bez obzira {to objekat ne ulazi direktno u {iru zonu sanitarneza{tite.

Ukoliko do|e do ekscesnih izlivanja efluenta, moè do}i do delimi~nekontaminacije izvori{ta, preko dislociranja toka efluenta povr{inskim slivanjem kaveoma bliskoj {iroj zoni sanitarne za{tite, te se mora izvr{iti efikasno sakupljanje ievakuacija sa razlivenih povr{ina, pre nego razlivene otpadne vode prodru u podzemlje.

Kako je objekat lociran u neposrednoj blizini {ire zone sanitarne za{titeizvori{ta izvori{ta, potreban je permanentan monitoring parametara kvalitetapodzemne vode izme|u zone objekata i bunara, pa je poèljna postavka kontrolnogpijezometra izme|u zone objekata i bunara.

Agroindustrijski objekat Farma svinja "Ba~ka", tako|e se nalazi u bliskojokolini {ire zone sanitarne za{tite, koji moè delimi~no uticati na {iru zonu sanitarneza{tite putem poniranja izlivenih efluenata posle kra}eg povr{inskog slivanja prekookolnog zemlji{ta. Zbog jako velikog organskog optere}enja ovih otpadnih voda,posebno sa biodegreabilnim materijama, kao i visoko optere}enog organskog mulja,koji se, nane{en na slobodnu povr{inu okolnog zemlji{ta, moè spirati padavinama uduèm vremenskom periodu u podzemlje, poèljna je permanentna hemijska i biolo{kakontrola efluenta i predtretman na postrojenju za pre~i{}avanje pre upu{tanja u


487

gradsku kanalizaciju, bez obzira {to objekat ne ulazi direktno u {iru zonu sanitarneza{tite.



Kako su objekti raspore|eni veoma blizu {ire zone izvori{ta, potreban jepermanentan monitoring parametara u podzemnoj vodi izme|u zone objekata ibunara, pa je poèljna postavka kontrolnog pijezometra izme|u zone objekata i bunara.

Za{tita plitke izdani i reke Dunav

Vodosnabdevanje grada Ba~ke Palanke se vr{i iz duboke izdani, te se opisanezone, uà i {ira zona sanitarne za{tite, odnose na duboku izdan (slika 8.3.6).

Me|utim, zbog izda{nosti plitke aluvijalne izdani, kao i zakonskih smernica ubudu}nosti }e se morati koristiti, sigurno kao tehni~ke i tehnolo{ke vode, a mo`da idelimi~no i sanitarne vode, vode koje se sada ne koriste, a to su vode plitke izdani, kaoi povr{inske vode reke Dunav.

Sa tog aspekta je neophodno snimiti potencijalne zaga|iva~e i za ovepotencijalne vodozahvate u bliskoj budu}nosti, te se spremiti za preduzimanjekonkretnih mera za{tite u budu}em periodu.

U tom cilju, razmotri}emo i mogu}i uticaj ostalih industrijskih objekataBa~ke Palanke, koji su u prethodnom poglavlju popisani kao potencijalni zaga|iva~izona za{tite vodosnabdevanja, ~ime }e se lak{e, u budu}nosti, odrediti potrebne mereza svaki od njih, ako se na|u u uòj ili {iroj zoni sanitarne za{tite novih vodozahvata izbudu}ih plitkih izdani, ili povr{inskih voda reke Dunav.

Preduze}a za distribuciju te~nih goriva i maziva, benzinske pumpe, kao iservisno-remontne radionice autoprevoznika, kao "Dunav prevoz", "Autoba~ka" i sl.,imaju skladi{ne rezervoare za te~na goriva i maziva. U slu~aju akcidentnih izliva,ukoliko se otpadna ulja i nafta ne sakupe u odre|ene rezervoare sa povr{ina prostoranavedenih objekata, pre nego {to prodru u podzemlje, ova opasna àri{ta za zaga|enjepodzemnih voda mogu za kratko vreme da zagade izdanske vode plitke izdani Ba~kePalanke, i za preko 15 godina onemogu}i eksploataciju podzemnih voda ovog akvifera.

Potrebno je izvesti objekte osmatra~ke mreè i pratiti eventualno {irenjezaga|enja iz pravca ovog objekta ugradnjom kontrolnih pijezometara oko navedenihobjekata na pravcu prema bunarima izvori{ta.

Kompletna prehrambena industrija je locirana u obodnoj zoni grada u blizinizona za{tite izvori{ta, osim "@itoprodukta", koji je lociran u gradskoj zoni. Odindustrijskih objekata prehrambene industrije na jednom mestu su locirani objekti:Sladara, Klanica i Sir}etana.

Zbog velikog organskog optere}enja otpadnih voda prehrambene industrijeneophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrola efluenta i predtretman napostrojenju za pre~i{}avanje pre upu{tanja u gradsku kanalizaciju. Stoga je neophodnouvesti zajedni~ki sistem predtretmana za sve navedene industrijske objekte, locirane naobodnom delu grada, pre upu{tanja u gradsku kanalizaciju.


488

Ukoliko do|e do ekscesnih izlivanja efluenta, moè do}i do visokekontaminacije izvori{ta, te se mora izvr{iti efikasno sakupljanje i evakuacija sarazlivenih povr{ina, pre nego razlivene otpadne vode prodru u podzemlje.

Tekstilna industrija u Ba~koj Palanci je poziciono locirana u obodnom delugrada, u blizini zona za{tite izvori{ta. Objekti tekstilne industrije su fabrike "Sintelon" i"Marina". Ni jedan navedeni objekat nema izgra|en sistem za pre~i{}avanje, osimjednog elementa, mehani~kog separatora za deo otpadnih voda iz tehnolo{ke linije uindustrijskom objektu "Sintelon".

Kako otpadne vode tekstilne industrije mnogostruko optere}uju recipijente,posebno vodzahvate - bunare, sve otpadne vode se moraju u svim objektima dovesti nadopu{teni nivo za upu{tanje u gradsku kanalizaciju, postavljanjem adekvatnihpostrojenja za predtretman otpadnih voda u svakom objektu.

Zbog velikog optere}enja otpadnih voda tekstilne industrije neophodna jepermanentna hemijska i biolo{ka kontrola efluenta nakon tretmana na postrojenju zapre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvaliteta efluenta, nakon pre~i{}avanja, uodnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode koje se upu{taju u sistemkanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradu postoje}eg sistema zapre~i{}avanje.

Ukoliko do|e do ekscesnih izlivanja efluenta, moè do}i do visokekontaminacije izvori{ta, te se mora izvr{iti efikasno sakupljanje i evakuacija sarazlivenih povr{ina, pre nego razlivene otpadne vode prodru u podzemlje.

Ma{inski kompleks Ba~ke Palanke je predstavljen industrijskim objektima"Nopal", "Jedinstvo", "Majevica", "Feroplast", "Livac", "Merkur" i "Napredak". Objektisu razbijeni po celoj uòj i {iroj gradskoj zoni Ba~ke Palanke. Ve}ina objekata ima usklopu tehnolo{kih postupaka povr{insku za{titu metala galvanizacijom, {to predstavljaoperaciju visokog rizika po kvalitet otpadnih voda.

Otpadne vode ma{inske industrije su najopasnije po izvori{ta, po{to stvarajupromene u podzemnim vodama, koje se, kada do|u do bunara, ponekad ne mogusanirati ni za dugi niz godina. Stoga je neophodno da svi industrijski objekti ovogkompleksa obavezno ugrade sisteme za predtretman otpadnih voda pre upu{tanja usistem kanalizacione mreè. Neophodna je permanentna hemijska kontrola efluentanakon tretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvalitetaefluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vodekoje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradupostoje}eg sistema za pre~i{}avanje.


Agroindustrija Ba~ke Palanke je predstavljen industrijskim objektima "Farmasvinja" i "Ba~ka Bilje".

Otpadne vode agroindustrije predstavljaju efluente visokog rizika zavodozahvate, po{to stvaraju promene u podzemnim vodama, koje se, kada do|u dobunara, mogu izazvati biohemijske promene tokom duèg perioda. Stoga je neophodnoda svi industrijski objekti ovog kompleksa obavezno ugrade sisteme za predtretmanotpadnih voda pre upu{tanja u sistem kanalizacione mreè.

Neophodna je permanentna hemijska i biolo{ka kontrola efluenta nakontretmana na postrojenju za pre~i{}avanje. Ukoliko do|e do odstupanja kvalitetaefluenta, nakon pre~i{}avanja, u odnosu na kvalitet koji je propisan za otpadne vode


489

koje se upu{taju u sistem kanalizacije, neophodno je izvr{iti pobolj{anje i doradupostoje}eg sistema za pre~i{}avanje.


Fabrika "Merkur" predstavnik koàrske industrije je locirana u uòj gradskojzoni. Ovaj industrijski objekat spada u objekte koàrske industrije nièg rizika (izradako`ne galanterije).

Otpadne vode objekata za izradu ko`ne galanterije predstavljaju efluente kojizaga|uju vodozahvate, po{to stvaraju promene u podzemnim vodama, koje se, kadado|u do bunara, mogu izazvati hemijskih promene tokom duèg perioda. Stoga jeneophodno da ovaj industrijski objektat obavezno ugrade sistem za predtretmanotpadnih voda pre upu{tanja u sistem kanalizacione mreè.



Preventivne mere

Obzirom da se izloèna (prihva}ena) koncepcija za{tite i odbrane izvori{ta nezasniva na skupim strukturnim merama, to je onda od posebnog zna~aja preduzimanjasveobuhvatnih, adekvatnih preventivnih mera za{tite podzemnih voda.

Neophodno je s tim u vezi preduzeti slede}e mere na teritoriji uè zoneza{tite:





vr{e za potrebe monitoringa u rejonu izvori{ta,− Zabraniti ispu{tanje i prosipanje materija koje su po svom sastavu opasne

i {tetne za podzemne vode,− Zabraniti skladi{tenje {ljunka i peska, kao i kopanje i odvoènje

povlatnog sloja kao i zamenu {ljunkovitih i peskovitih slojeva zemljom ilidrugim materijalima,



490

− Na saobra}ajnicama koje prolaze kroz uù i {iru zonu sanitarne za{titepropisuju se posebne mere i to:1. Ograni~enje brzine kretanja vozila na 40 km/h postavljanjem

propisnih saobra}ajnih znakova na odgovaraju}im mestima ulaskasaobra}ajnica u uù zonu sanitarne za{tite,


3. Postavljanje ja~ih za{titnika pored trase puta radi spre~avanjaprevrtanja vozila van kolovoza i obezbe|enje postoje}e èlezni~kepruge na potezu njenog pruànja kroz za{titnu zonu izvori{ta odmogu}ih incidentnih situacija pri prevozu nafte i naftnih derivata kaoi drugih opasnih i {tetnih materija


5. Na odstojanju 60 do 70 m od trase puta obavezno posaditi: poredsamog puta travu a dalje kukuruz koji znatno akumulira olovo izizduvnih gasova. Pratiti sadràj olova u plodu i zelenom delukukuruza radi mogu}nosti kori{}enja za ljudsku ili sto~nu hranu.Pra}enje obaviti na 5, 30 i 60 m od trase puta.

6. Vidno ozna~iti ulazak u uù zonu sanitarne za{tite postavljanjem tablisa natpisom "PA@NJA! ULAZITE U ZONU STROGOG RE@IMASANITARNE ZA[TITE". Table postaviti na svim mestima ulaskaputeva u uù zonu.

− U sklopu èlezni~ke pruge, kao potencijalno najopasnija se izdvajaranìrna stanica za koju se propisuju posebne mere i to:Na prostoru ranìrne stanice neophodno je izgraditi potreban brojpodzemnih rezervoara, koji }e se nalaziti uz za to odre|en kolosek i koji}e sluìti za prihvatanje eventualno ve}eg procurivanja iz neispravnih io{te}enih vagona - cisterni. Vagon - cisterne, na kojima se primeti ve}eprocurivanje, odmah se odvozi do za to planiranog koloseka i njen sadràjmomentalno ispusti u podzemni rezervoar predvi|en za tu vrstu fluida. Tirezervoari moraju biti dovoljno veliki da prime sadràj najve}e vagon -cisterne. Broj ovih rezervoara treba da zavisi od vrste razornih fluida, kojise transportuju, ali mislimo da je njihov minimalni broj ~etiri rezervoara,od ~ega dva treba da prihvataju sve naftne derivate, a dva kisele i baznehemikalije.Na nivou ranìrne stanice treba uspostaviti slu`bu za{tite saodgovaraju}om opremom, koja moè adekvatno i blagovremeno da sanirasve sitnije havarije na prostoru ranìrne stanice.U cilju pra}enja stanja kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda, prevencijezaga|enja i sanacije udesa potrebno je uspostaviti monitoring objekata naranìrnoj stanici, koji mora da bude u sklopu monitoringa celog izvori{tapodzemnih voda.Lokalno re{enje za{tite za ranìrnu i lokoteretnu stanicu se sastoji izizgradnje slede}ih objekata:1. Pro{irenje kanalizacione mreè, koje }e obezbediti sakupljanje svih

otpadnih voda kanalizacionim sistemom na ure|aj za predtretman ovihvoda.


491

2. Pro{irenje sistema odvo|enja atmosferskih voda, koje poti~u sauslovno zaga|enih povr{ina gde moè do}i do odre|enih procurivanjai rasipanja zaga|uju}ih materija, do talo`nika separatora, posle ~ega }ese ispu{tati u sistem otvorenih kanala.

3. î{}enje i osposobljavanje okolnih kanala za prijem atmosferskih iprocednih voda sa podru~ja ranìrne stanice.

4. Izgradnja ili rekonstrukcija postoje}eg ure|aja za pre~i{}avanjeotpadnih voda iz objekta za pranje lokomotive (ure|aj OMS), da bimogao da prihvati sve zaga|ene otpadne vode iz okolnih objekata izaga|enih povr{ina i da se obezbedi da postoje}i ure|aj radi sapove}anom efikasno{}u.

5. Kod postrojenja za namirivanje lokomotiva gorivom, neophodno jeizgraditi dva objekta:

− objekat za prihvatanje eventualno iscurelog goriva iz lokomotive ili izsistema za namirivanje. Objekat mora da bude ispod koloseka, da budevodonepropustan i da ima zapreminu od 10 m3.

− vodonepropustan plato, koji }e biti povezan sa talo`nikom - separatorom,koji }e biti sastavni deo platoa i koji treba prihvate i vode iz tankvane zastoje}e rezervoare.6. Tankvana za objekte rezervoara, pumpi i instalacija razvoda sa

napojnim mestima za motorno ulje za podmazivanje dizel motora iinstalacija za odvod starog ulja za dizel motore.

7. Neophodno je obaviti rekonstrukciju, sanaciju i ispitivanjevodonepropusnosti svih podova i zidova u objektima u kojima seobavlja pranje, popravka i remont vu~nih, vu~enih i putni~kih vozila,radi spre~avanja dospevanja zaga|enja u podzemlje.

8. Izgraditi ~etiri podzemna rezervoara, koji }e se nalaziti uz za toodre|en kolosek i koji }e sluìti za prihvatanje eventualnog ve}egprocurivanja iz neispravnih i o{rte}enih vagona - cisterni. Dvarezervoara treba da prihvataju sve naftne derivate, a dva hemijskiaktivne materije. Svaki od rezervoara mora da ima zapreminu od 100m3, koja garantuje da se moè prihvatiti najve}a vagon - cisterna, kao iopremu za pretakanje iscurelog sadràja. Podzemni rezervoari morajubiti apsolutno vodonepropusni.

9. Na nivou ranìrne stanice i LTS treba uspostaviti slu`bu za{tite vodesa odgovaraju}om opremom, koja moè adekvatno i blagovremeno dasanira manje i srednje havarije na prostoru ranìrne i lokoteretnestanice.Priznati svetski standardi za ulaganje u objekte za{tite voda odzaga|enja za objekte kao {to je LTS se kre}u od 2.5 do 5 % od ukupneinvesticije.

− U koliko do|e do havarije, odnosno prevrtanja nekog transporta te~neopasne materije u nastavku se daje detaljan plan delovanja:

1. Unapred odrediti koja }e deùrna slu`ba vodovoda biti nadle`na zakoordinaciju i sprovo|enje aktivnosti sanacije u slu~aju havarije. Kaoneposredno zainteresovana stranka, obzirom na potencijalnu


492

opasnost od zaga|enja aktivnih izvori{ta, vodovod treba da preuzmeulogu glavnog koordinatora svih akcija na sanaciji posledica havarije.

2. Unapred obavestiti slu`be nadle`ne za sprovo|enje kontrolesaobra}aja (saobra}ajna milicija) da u slu~aju havarije sa izlivanjemte~nih materija u uòj zoni sanitarne za{tite {to hitnije dostaveinformacije o havariji (lokacija, vrsta izlivene te~nosti, koli~ina)nadle`noj deùrnoj slu`bi vodovoda, vatrogasnoj slu`bi i op{tinskom{tabu za za{titu od elementarnih nepogoda,

3. Unapred doneti pravilnik na nivou op{tine, kojim }e biti odre|eneslu`be i institucije nadle`ne za preduzimanje neposrednih aktivnostiu akciji sanacije nastale havarije (voditi ra~una da se odaberuinstitucije koje raspolaù mehanizacijom i kadrovima sposobnim zaobavljanje potrebnih aktivnosti),

4. U slu~aju nastanka havarije osnovne aktivnosti koje neposrednotreba preduzeti su slede}e (obavlja}e ih nadle`ne institucije a uzkoordinaciju vodovoda):• hvatanje te~nosti koja isti~e• spre~avanje daljeg isticanja• prepumpavanje iz o{te}enih rezervoara ili kontejnera• nano{enje i odstranjivanje sredstava za posipanje, upijanje i

zaustavljanje (zajazivanje) istekle te~nosti,• odstranjivanje povr{inskih sakupljanja istekle te~nosti

(prepumpavanje),• iskop, odvoènje i zamena natopljenih slojeva zemlje,• utvr|ivanje opsega zaga|enja i ugroènosti aktivnih izvori{ta

vodosnabdevanja5. Propisivanje daljih aktivnosti na sanaciji i za{titi izvori{ta u skladu sa

rezultatima osmatranja {irenja zaga|enja.

Poljoprivrednu proizvodnju u uòj zoni sanitarne za{tite treba obaveznodozvoliti ali uz racionalizaciju primene agrohemijskih sredstava. Iz prethodnih analizase vidi da se nitratno |ubrivo mora koristiti prema vrsti poljoprivrednih kultura i premanjihovoj mogu}nosti iskori{}avanja dodatnog azota. Odre|ivanje optimalnih koli~inaazotnog |ubriva (maksimalno 112 kg/ha) vr{iti na bazi stru~nog ispitivanja bilansaazota u vegetacionom i van vegetacionom periodu. Umerena i kontrolisana primenapesticida i herbicida tako|e nije zabranjena, ograni~iti upotrebu agrohemijskihsredstava na vrste koje se brè razgra|uju, i to u minimalno potrebnim koli~inama. Ovuupotrebu dozvoliti samo pod kontrolom odgovaraju}e slu`be za za{titu bilja.


493


− za{tita tla i spre~avanje prodora zaga|enja sa povr{ine i− za{tita vodotoka Dunava.

U tom smislu, u {iroj zoni nije ograni~ena upotreba ve{ta~kog |ubriva iagrohemijskih preparata tipa pesticida i herbicida ali treba teìti racionalizovanojprimeni minimalno potrebnih koli~ina.

Pratiti perspektivne razvojne planove Republike Srbije i Ba~kopalana~kog isusednih okruga i u tom smislu:

− na teritoriji {ire zone za{tite izvori{ta zabraniti izgradnju industrijskih idrugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kihprocesa mogu zagaditi vode u izvori{tima. Izuzetak su objekti koji su odposebnog zna~aja za za{titu na{e zemlje. Uvesti obavezu izgradnjeure|aja za pre~i{}avanje uz kontrolu; analize otpadnih voda, analizeefekata pre~i{}avanja i analize koli~ine i kvaliteta kona~nog efluenta. Ovose odnosi kako na postoje}u industriju u {iroj zoni tako i na budu}eindustrijske objekte.




Na vodotoku Dunava stalno sprovoditi pra}enje kvaliteta voda a naro~ito zavreme niskog vodostaja. Bagerovanje nije dozvoljeno u zoni napajanja podzemljavodom. Na potezu 30 km uzvodno ne bi trebalo graditi industriju sa specifi~nimzaga|enjem.

Va`na napomena :

Jedna od osnovnih mera za{tite je konzervacija napu{tenih pijezometara, kaoi obezbe|enje nadzemnog dela pijezometara koji su u funkciji, kako bi se spre~ilamogu}nost "kratkog spoja" odnosno direktnog prodora bilo koje vrste zaga|enja sapovr{ine terena direktno u izdan koja se kaptira bunarima.


494

8.3.8. Projektovanje osmatra~ke mreè

Pouzdana dalja eksploatacija (kori{}enje) voda u izvori{tima grada Ba~kaPalanka mogu}a je samo uz pravilno postavljanje i sistematsko funkcionisanjeosmatra~ke mreè kvaliteta podzemnih i povr{inskih voda u {irem prostoru izvori{ta.





Kvalitet podzemnih i povr{inskih voda prati se permanentno u osmatra~kimobjektima, pre svega u bunarima koji su predvi|eni za prestanak rada (svi samostalnibunari industrije i bunari vodovoda koji se nalaze u gradskom jezgru). Prati se kvalitetvode Dunava i kvalitet podzemnih voda u pijezometrima uè zone za{tite i ueksploatacionim bunarima i to :

− povr{inske vode (Dunava) kod mosta− podzemne vode u postoje}im dubokim pijezometrima na izvori{tu "Risti}a

put" kao i na bunarima koji su predvi|eni za ga{enje (bunari vodovodakoji se nalaze u gradskom jezgru i samostalni bunari industrije, slika8.3.6.)

Plitki pijezometri }e se postaviti radi osmatranja kvaliteta (eventualnogzaga|enja) prvenstveno iz industrijskih objekata, i to za one potencijalne zaga|iva~ekako je to predvi|eno u prethodnom tekstu, a kako je prikazano na slici 8.3.1.

Vrste analiza



Kompletne hemijske analize podrazumevaju odre|ivanje parametaraperiodi~nog laboratorijskog pregleda prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vodeza pi}e (Sl. list SFRJ br. 33/87) kao i prema pravilniku o izmenama i dopunamapravilnika o higijenskoj isprvnosti vode za pi}e (Sl. list SFRJ br. 13/91).


495

Specijalne analize vode podrazumevaju odre|ivanje:

1. Cijanida CN-

2. Fosfata P2O5

3. Sadràj pesticida i insekticida

Namenske analize se realizuju u okviru pra}enja kvaliteta podzemnih ipovr{inskih voda promenljive u~estalosti za specifi~na postoje}a ili potencijalna àri{tazaga|enja koja se nalaze u okvirima pojedinih zona. U ove analize su uklju~enaodre|ivanja slede}ih pokazatelja:

1. Mutno}a 11. Kiseonik O2

2. Boja 12. BPK 3. Miris 13. HPK 4. pH vrednost 14. Ukupno gvo`|e Fe 5. Elektroprovodljivost 15. Mangan Mn 6. Amonijak NH3 16. Ukupni masti i ulja 7. Nitriti NO2

- 17. Mineralna ulja 8. Nitrati NO3

- 18. Fenolne materije 9. Utro{ak KMnO4 19. Deterdènti10. Suvi ostatak


− ukupan broj bakterija u jednom ml vode− najverovatniji broj koliformnih bakterija u 100 ml vode




Pra}enje kvaliteta vode u plitkim pijezometrima treba realizovati sau~estalo{}u od mesec dana. Analize vode se rade za sve plitke pijezometre.

Pra}enje kvaliteta vode u dubokim pijezometrima treba realizovati sa dveosnovne vremenske u~estalostii to:

A) tromese~noB) {estomese~no

A) tromese~na osmatranja kvaliteta voda realizuju se u bunarima (koji seplaniraju za napu{tanje) na farmi svinja D.P. "Ba~ka"

B) {estomese~nim osmatranjem obuhvatiti odre|en broj osmatra~kihobjekata iz {ireg prostora i to na dubokim bunarima koji su predvi|eniza ga{enje ("Sintelon", "Sladara" i bunari vodovoda u gradskom jezgru)


496

U okviru prve serije pra}enja kvaliteta voda odre|uje se kompletan hemijskisastav a u drugoj seriji uzorkovanja (drugo uzimanje) rade se pored ovih i specijalne inamenske analize.









497

8.4. IZVORI[TE KRUPA^KO VRELO

8.4.1. Uvod

Za potrebe idejnog projekta vodosnabdevanja grada Ni{a aktiviranjempostoje}ih karstnih vrela isto~ne Srbije, u cilju definisanja osnovnih ulaznih podataka zaprojekat koli~ina vode koje se mogu zahvatiti u prirodnim uslovima, odnosno uuslovima ve{ta~ki stvorene depresije, sprovedena je hidrodinami~ka analiza lokalitetaKrupa~kog Vrela.

Osnovni cilj sprovedene hidrodinami~ke analize bio je da se na baziraspoloìvih podataka, dovoljnih samo za potrebe istraìvanja na nivou idejnogprojekta, defini{u hidrodinami~ke karakteristike stenske mase {ireg regiona Krupa~kogVrela, uspostavi veza ulaza - infiltracije od padavina i izlaza - povr{inskog isticanja isagleda mogu}nost zahvatanja odre|enih koli~ina vode u su{nim periodima, avgust -oktobar, putem ve{ta~ki obrazovane depresije.

8.4.2. Reinterpretacija geolo{ko - hidrogeolo{kih podatakaKrupa~kog Vrela i njegove sabirne oblasti

Krupa~ko Vrelo izbija iz stenske mase kod sela Krupac, u severozapadnomdelu Belopalana~ke kotline, pod visokim i skoro vertikalnim otsekom Ru~i - stene, namestu gde se strane Svrlji{kih planina strmo spu{taju u Belopalana~ku kotlinu. Vodaizbija iz vrela na visini od oko 300 mnm u jednom vrta~astom i potopljenom udubljenju.

Krupa~ko Vrelo spada u red najizda{nijih karstnih vrela isto~ne Srbije, aliistovremeno i pripada tipu karstnih vrela koja prividno presu{uju ili smanjuju svojuizda{nost. Takva vrela, po pravlu, imaju duboko poloène i veoma prostrane pe}inskekanale u kojima se javljaju velike koli~ine akumuliranih voda (S. Milojevi}).

Ne postoje dugotrajna i sistematska merenja izda{nosti Krupa~kog Vrela.Ekstremno visoke vrednosti merene izda{nosti Krupa~kog Vrela registrovanenovembra 1952. godine, odnosno maja 1956. godine, iznosile su 8, odnosno 11 m3/s.Najmanji izmereni proticaj na vrelu, izmeren je avgusta 1952. godine i iznosio je oko150 l/s.

Na osnovu geolo{kog sastava centralnog i isto~nog dela Svrlji{kih planina,njihovih reljefa, kao i hidrolo{kih pojava na severnom, isto~nom i ju`nom oboduplaninskog grebena i bila, zaklju~uje se da slivno podru~je Krupa~kog Vrela zauzimaveliki deo ovog izrazito karstnog podru~ja. Najverovatnija granica slivnog podru~ja jepovr{ine od oko 70 - 80 km2.

Geolo{ki sastav Svrlji{kih planina, u ~ijoj podini izbija Krupa~ko Vrelo isusedne Belopalana~ke kotline, na ~ijem se severnom obodu ono pojavljuje, prili~no jejednostavan. U sabirnoj oblasti vrela zastupljeni su preovla|uju}e kretacejski kre~njaci,a samo se na neznatnom prostoru javljaju i laporci i pe{~ari iste starosti u vidu omanjegostrva. Belopalana~ka kotlina je delimi~no ispunjena jezerskim vodonepropusnimstenama, neogene starosti, koje se penju uz ju`ne padine Svrlji{kih planina do znatnihvisina, najvi{e do 620 mnm. U sklopu ovih tvorevina leè u njihovoj podini i starijepaleozojske stene predstavljene permikarbonskim pe{~arima i {kriljcima i permskimcrvenim pe{~arima.

Izda{nost karstnih vrela, pa i Krupa~kog, predstavlja skoro direktnu funkcijuklimatskih prilika u slivnom podru~ju. Kako se Krupa~ko Vrelo prihranjuje sa glavnogplaninskog venca Svrlji{kih planina, najvi{ih vrhova i niè poloènih povr{i, kao i


498

najve}eg dela ju`nih planinskih padina, to koli~ine vode i njihov reìm zavise odpadavina, njihove visine i reìma i temperatura u ovim oblastima.

Kotline koje okruùju Svrlji{ke planine: Ni{ka, Svrlji{ka i Belopalana~ka,primaju godi{nje prose~no 530 - 590 mm taloga. Tu koli~inu taloga primaju kotlinskeravni koje leè na apsolutnim visinama do 300 mnm. Slivno podru~je Krupa~kog Vrelaima prose~nu visinu od oko 980 mnm, pa na osnovu ki{nog gradijenta prima znatnovi{e atmosferskog taloga, odnosno prose~no godi{nje 850 mm. Najvi{i planinski vrhovi,iznad 1 100 mnm dobijaju godi{nje i vi{e od 900 mm taloga.

Godi{nja suma padavina nije podjednako raspore|ena po godi{njim dobima imesecima. Najvi{e taloga pada u maju, a zatim u oktobru ili novembru. Najmanjetaloga izlu~uje se u septembru, a zatim u januaru ili februaru.

Slivno podru~je Krupa~kog Vrela predstavlja tipi~an i na povr{ini bezvodankarst. To je oblast bez stalnog povr{inskog oticanja. Me|utim, i u sabirnoj oblasti seizdvajaju dva hidrolo{ka podru~ja. Sa oko 35 % ukupne povr{ine slivnog podru~ja, a tosu karstne zaravni sa {krapama, nema nikakvog povr{inskog oticanja. Celokupna vodakoja se iz atmosfere izlu~i biva upijena kroz pukotine u karstnu unutra{njost,izuzimaju}i, razumljivo, onaj deo od ukupnih padavina koji ispari. Sa ostalih delovaslivnog podru~ja, koji su predstavljeni planinskim stranama, atmosferski talozi oti~usamo povremeno. Povremeno oticanje, koje se javlja posle letnjih pljuskova, provalaoblaka, vezano je za podru~ja neskar{}enih dolina ili dolina u fazi skar{}avanja, koja sejavljaju u isto~nom delu sabirne oblasti. To su doline Dolskog potoka i Bandola. Ina~e,vode sa ostalih nagnutih delova slivnog podru~ja samo prividno oti~u, jer nikada nedopiru do neogenih sedimenata Belopalana~ke kotline.

Zbog ovakvog stanja u povr{inskoj hidrografiji u slivnom podru~ju nemastalnih izvora.

Slivno podru~je Krupa~kog Vrela obuhvata najobe{umljeniju oblast uisto~noj Srbiji. U ~itavoj oblasti nema ni jednog kompleksa visoke {umske vegetacije. Ucelini preovla|uje nisko, {ibljasto rastinje, a i travnate povr{ine su razbijene povrta~ama i drugim depresijama. Takvo stanje vegetacije posledica je ogoli}enosti, jer jei zemlji{te, naro~ito na strmijim padinama, prava retkost. Ono se javlja samo udepresijama i pukotinama, pa zajedno sa vegetacijom skoro da nemaju nikakvogzna~aja u hranjenju Krupa~kog Vrela.

Pored analize postoje}eg fonda podataka, definisani su slede}i osnovnipolazni parametri za potrebe hidrodinami~ke analize i to:

Srednje mese~ne vrednosti padavina za {iri lokalitet Krupa~kog Vrela zaperiod 1978. i 1979. godine date su u tabeli 8.4.1:

Tabela 8.4.1: Srednje mese~ne vrednosti padavina za {iri lokalitetKrupa~kog Vrela za period 1978. i 1979. godine

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII1978. 98.5 91 124 111 46.5 92 83 30 109 46 10 1181979. 85 80 26 90 52 60 73 69 62 61 69 85

Srednje mese~ne vrednosti isticanja sa lokaliteta Krupa~kog Vrela za period1978. i 1979. godine, date su u tabeli 8.4.2:


499

Tabela 8.4.2: Srednje mese~ne vrednosti isticanja sa lokaliteta Krupa~kogVrela za period 1978. i 1979. godine

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII1978. 98.5 91 124 111 46.5 92 83 30 109 46 10 1181979. 85 80 26 90 52 60 73 69 62 61 69 85

(Vrednosti isticanja date su u m3/s)

− Veli~ina hidrogeolo{kog slivnog podru~ja Krupa~kog Vrela iznosi oko 74km2.

− Kompletna granica slivnog podru~ja, sem samog mesta isticanjaKrupa~kog Vrela, predstavlja vodonepropusnu granicu (T=0).

− Registrovani rasedi na samoj granici utvr|enog slivnog podru~japredstavljaju barijeru, dok rasedi u centralnom delu slivnog podru~jamogu predstavljati privilegovane puteve podzemnih voda. Postoji jasnoizraèna tendencija usmerenosti pravca pruànja raseda prema lokalitetuKrupa~kog Vrela

− Evidentne su povr{ine sa mogu}om daleko ve}om infiltracijom koje seuglavnom poklapaju sa zonama registrovanih raseda.

− Apsolutne vrednosti podine se kre}u od kote 100 mnm do kote 700 mnm,dok se apsolutne vrednsoti krovine kre}u od kote 300 mnm do kote 800mnm (kota isticanja Krupa~kog Vrela iznosi 262 mnm).

Korelativne vrednosti padavina i isticanja (M. Brajkovi}) grupisane zapojedine mesece date su na dijagramu 8.4.1. i posluì}e kao polazni uslovi u procesutariranja matemati~kog modela.

Dijagram 8.4.1. - Korelativne vrednosti padavina i isticanja


500

8.4.3. Hidrodinami~ka analiza Krupa~kog Vrela

Analiza podloga i podataka za {ire izu~avano podru~jeKrupa~kog Vrela sa gledi{ta izrade matemati~kog modela

Matemati~ki model koji je kori{}en u cilju definisanja hidrodinami~kihkarakteristika stenske mase izu~avanog regiona, definisanje veza ulaza - infiltracije odpadavina i izlaza - povr{inskog isticanja, sagledavanja mogu}nosti zahvatanja odre|enihkoli~ina vode putem ve{ta~ki stvorene depresije bio je tako koncipiran, da je bilomogu}e svakom ~voru mreè zadati odgovaraju}u geometriju, hidrolo{ku,hidrogeolo{ku i hidrodinami~ku veli~inu koja je reprezentativna za diskretizovanupovr{inu.

Granica izu~avanog {ireg regiona Krupa~kog Vrela bila je povr{ine redaveli~ine 80 km2.

[iri izu~avani region Krupa~kog Vrela je izdeljen na kvadratnu mreù,veli~ne kvadrata 500 x 500 m, pri ~emu je uzeto da svaki element predstavlja homogenusredinu sa fizi~kog i hidrodinami~kog aspekta.

Svakom kvadratu, odnosno polju modela bilo je mogu}e zadati odgovaraju}ehidrodinami~ke karakteristike, odnosno odgovaraju}e grani~ne uslove.

Ukupna povr{ina izu~avanog podru~ja obuhva}ena modelom,reprezentovana je sa 290 polja.

Na osnovu raspoloìvih podataka definisana je geometrija izdani {iregregiona izu~avanog lokaliteta Krupa~kog Vrela.

S obzirom da se nije raspolagalo sa vrednostima pukotinske transmisibilnostivr{ene su predpostavke ovih vrednosti u {irokom dijapazonu u procesu izrade itariranja matemati~kog modela.

Nepostojanje kompletnog testa crpljenja na samom lokalitetu Krupa~kogVrela, kao ni podataka o nivoima podzemnih voda uèg i {ireg izu~avanog regiona,izazvalo je velike te{ko}e, kako u procesu tariranja modela, tako i u deluhidrodinami~ke analize koja se odnosi na eksploataciju. Veza eksploatacije iodgovaraju}ih depresija, iz pomenutih razloga, je data kao pribli`na vrednost, na nivouprocene, {to se obzirom da se radi o nivou idejnog projekta moè smatratizadovoljavaju}im.

Vrednost vodoprovodnosti T u proceu tariranja matemati~kog modelakretale su se u granicama od T=2.0 x 10-3 m2/s do T=50 000 x 10-3 m2/s.

Za matemati~ki model {ireg izu~avanog regiona Krupa~kog Vrela kaograni~ni uslovi u procesu tariranja modela uzete su vrednosti srednjih mese~nihkoli~ina isticanja sa Krupa~kog Vrela za 1978. i 1979. godinu, na osnovu detaljnosprovedenih hidrolo{kih analiza. Kompletna granica izu~avanog regiona, sem samogmesta isticanja Krupa~kog Vrela reprezentovana je na modelu kao vodonepropusnagranica (T=0), odnosno strujna linija (ψ=const).

Na izu~avanom {irem regionu Krupa~kog Vrela uzete su sumarne mese~nevrednosti infiltracije od padavina i evapotranspiracije i reprezentovane su kao odre|eniproticaj po svakom polju modela.

Na izu~avanom regionu i za usvojeni vremenski period tariranja modela,1978. i 1979. godinu, u nestacionarnim uslovima simulirano je isticanje podzemnihvoda iz Krupa~kog Vrela.


501

Matemati~ki model, tariranje modela i rezultatimodelskih ispitivanja

Matemati~ki model koji je kori{}en u hidrodinami~koj analizi Krupa~kogVrela i prora~unima razli~itih eksploatacionih {ema zahvatanja podzemnih voda salokaliteta samog vrela je tako koncipiran da je mogu}e svakom ~voru mreè zadatiodgovaraju}u geometriju, hidrolo{ku, hidrogeolo{ku i hidrodinami~ku veli~inu koja jereprezentna za diskretizovanu povr{inu.

Hidrodinami~ki prora~un {ireg regiona Krupa~kog Vrela sproveden je naelektronskom ra~unaru.

U okviru procesa tariranja matemati~kog modela uskla|ena je hidrogeolo{kastruktura izu~avanog podru~ja sa analognim veli~inama na modelu, pri ~emu su kaoindikator kontrole kori{}eni podaci o vrednostima isticanja na lokalitetu Krupa~kogVrela.

Uzimanjem homgene infiltracije od 2.8 l/s/po polju i za predpostavljenevrednosti i razli~ite poloàje transmisibilnosti od 2 - 100 x 10-3 m2/s, dobijene suvrednosti prakti~no konstantnog isticanja (slika 8.4.1), {to je ukazivalo na nu`nostdaljih istraìvanja u procesu tariranja modela.

Zadràvanje i dalje homogene infiltracije od 2.8 l/s po polju, odnosno 8.0 l/spo polju, a za razli~ite vrednosti i raspored transmisibilnosti, nastavilo se fazomtariranja modela. Neki od rezultata, faza tariranja, prikazan su na slikama 8.4.2 i 8.4.3.

Dalja faza tariranja modela bila je usmerena na simuliranje efekata raseda,kao privilegovanih puteva podzemne vode pove}anim vrednostima transmisibilnosti 10000, 15 000, 20 000 i 25 000 x 10-3 m2/s, uz istovremeno simulranje homogeneinfiltracije. U zonama postojanja raseda simulirana je infiltracija ve}eg intenziteta. Uovoj fazi tariranja modela vrednost specifi~ne izda{nosti se kretala od ε=10 % do ε=25%. Neki od rezultata, faza tariranja, prikazani su na slikama 8.4.4 i 8.4.5.

Vrednost homogene infiltracije za ove analizirane varijante u procesutariranja modela date su na slici 8.4.6.

Proces tariranja modela smatrao se okon~anim u uslovima kada se reìmisticanja lokaliteta Krupa~kog Vrela u prirodi usaglasio sa reìmom isticanja na modelu(varijanta 17, slika 8.4.7).

Na osnovu sprovedenog postupka tariranja modela dobijeni sureprezentativni podaci o rasporedu i vrednostima transmisibilnosti koje se kre}u od 50do 25 000 x 10-3 m2/s (slika 8.4.7). Podru~ja sa vi{im vrednostima transmisibilnosti senalaze u zonama raseda centralnog dela izu~avanog regiona, dok se idu}i prema oboduizu~avanog podru~ja vrednosti transmisibilnosti smanjuju. Dalje, kao rezultat tariranjamodela dobijene su rezultantne vrednosti parametara vertikalnog bilansa. Prose~neveli~ine vrednosti infiltracije su date kao proticaji po diskretizovanim poljima modela.Vrednosti infiltracije, date kao proticaji, iznosile su od 0.0 l/s/po polju do 46.5 l/s/popolju (slika 8.4.8).


502

Eksploatacione {eme

Na istariranom matemati~kom modelu {ireg regiona Krupa~kog Vrela, sarelativno dobrim slaganjem reìma isticanja lokaliteta vrela u prirodi i na modelu,sprovedeni su hidrodinami~ki prora~uni odre|enih eksploatacinih {ema. Osnovna idejaovih ispitivanja bila je da se proveri mogu}nost zahvatanja odre|enih dopunskihkoli~ina vode na lokalitetu Krupa~kog Vrela putem kontinualnog ~etvoromese~nogcrpljenja u periodu minimalnih koli~ina isticanja (avgust septembar, oktobar inovembar mesec).

Hidrodinami~ki prora~un obuhvatao je slede}e eksploatacione {eme:

− Prora~un kontinualnog ~etvoromese~nog zahvatanja od 50 l/s u periodimaVIII, IX, X i XI za 1978. i 1979. godinu,

− Prora~un kontinualnog ~etvoromese~nog zahvatanja od 100 l/s uperiodima VIII, IX, X i XI za 1978. i 1979. godinu,

− Prora~un kontinualnog ~etvoromese~nog zahvatanja od 200 l/s uperiodima VIII, IX, X i XI za 1978. i 1979. godinu.

Kontinualno ~etvoromese~no crpljenje vode na lokalitetu Krupa~kog Vreladovelo je do promene prirodnog reìma isticanja. Ovaj poreme}aj je utvr|en i pri~etvoromese~nom crpljenju od samo 50 l/s, {to ukazuje na relativno ograni~enumogu}nost kontinualnog crpenja nekih ve}ih koli~ina vode sa lokaliteta Krupa~kogVrela. Nepostojanje kompletnog testa crpljenja na Krupa~kom Vrelu uslovljavapreciznije odre|ivanje odgovaraju}ih vrednosti depresije samo na nivou procene.Zahvatanjem dodatnih koli~ina vode od 50 - 100 l/s sa lokaliteta Krupa~kog Vrelakontinualno u trajanju od ~etiri meseca (VIII, IX, X i XI), nivo u Krupa~kom Vrelu (utom periodu) bi}e snièn, reda veli~ine 10 m u odnosu na prirodni reìm.


503

Slik

a 8.

4.1.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

1


504

Slik

a 8.

4.2.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

2


505

Slik

a 8.

4.3.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

7


506

Slik

a 8.

4.4.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

8


507

Slik

a 8.

4.5.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

15


508

Slik

a 8.

4.6.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nte

8-16


509

Slik

a 8.

4.7.

- F

aza

tari

ranj

a m

odel

a - v

arija

nta

17


510

Slik

a 8.

4.8.

- In

stal

iran

mod

el -

rasp

ored

neh

omog

ene

infil

trac

ije z

a va

rija

ntu

17


511

Zaklju~ak

Na osnovu izvr{enih analiza raspoloìvog fonda podataka i novosprovedenihgeolo{ko - hidrogeolo{kih i hidrolo{kih analiza {ireg regiona Krupa~kog Vrela,sprovedena je hidrodinami~ka anliza Krupa~kog Vrela u cilju definisanja mehanizmaulaza - infiltracije od padavina i izlaza - povr{inskog isticanja i sagledavanja mogu}nostizahvatanja odre|enih koli~ina vode u su{nim periodima, avgust - oktobar, putemve{ta~ki obrazovane depresije.

Na osnovu sprovedenog postupka tariranja matemati~kog modela isprovedenog hidrodinami~kog prora~una odre|enih eksploatacionih {ema, do{lo se doslede}ih zaklju~aka:

− Definisana granica hidrogeolo{kog slivnog podru~ja Krupa~kog Vrela jepovr{ine oko 74 km2. Kompletna granica slivnog podru~ja se na nivouovih izu~avanja moè smatrati vodonepropusnom (granica T≈0), doklokalitet Krupa~kog Vrela predstavlja isklju~ivo mesto pra`njenja ~itavoghidrogeolo{kog sliva.

− Hidrogeolo{ka struktura izu~avanog podru~ja je uskla|ena sa analognimveli~inama na modelu, pri ~emu su kao indikator kontrole kori{}enipodaci o vrednostima isticanja na lokalitetu Krupa~kog Vrela. Definisanegrupe raseda du` oboda izu~avanog podru~ja predstavljaju zonu sa niìmvrednostima vodoprovodnosti, dok su rasedi u centralnom deluizu~avanog regiona glavni kolektori podzemne vode i predstavljaju zonesa najvi{im vodoprovodnostima i pravcem pruànja prema lokalitetuKrupa~kog Vrela. Reprezentativni podaci o rasporedu i vrednostimavodoprovodnosti kre}u se od 50 do 25 000 x 10-3 m2/s.

− U zonama postojanja raseda sa svojstvima privilegovanih putevasimulirana je nehomogena infiltracija ve}eg intenziteta. Vrednostiinfiltracije, date kao proticaji, na ~itavom izu~avanom regionu, iznosila jeod 0.0 l/s/po polju do 30.0 l/s/po polju.

− Raspored raseda sa intenzitetom nehomogene infiltracije daje dobrepodloge za izradu zone sanitarne za{tite slivnog podru~ja Krupa~kogVrela. O ovome se mora voditi ra~una kod daljih radova planiranjazahvatanja Krupa~kog Vrela, u sklopu re{avanja problemavodosnabdevanja Ni{a.

− Reìm isticanja lokaliteta Krupa~kog Vrela na modelu se usaglasio sareìmom isticanja u prirodi. Ustanovljena je direktna veza infiltracije odpadavina i povr{inskog isticanja. Kriti~ni period minimalnih koli~inaisticanja je VIII - IX, kada je simulirano crpljenje od 50, 100, odnosno 200l/s. Ovim crpljenjem je evidentiran odre|eni poreme}aj u reìmu isticanja,{to ukazuje na relativno ograni~enu mogu}nost kontinualnog crpljenjanekih ve}ih koli~ina vode sa lokaliteta Krupa~kog Vrela.

− Zahvatanjem dodatnih koli~ina vode reda veli~ine 50 - 100 l/s sa lokalitetaKrupa~kog Vrela kontinualno u trajanju od ~etiri meseca (VIII, IX, X iXI), procenjuje se da }e nivo u Krupa~kom Vrelu biti snièn za oko 10 mu odnosu na prirodni reìm.

− Definisanje koli~ine zahvatanja i odgovaraju}ih depresija potrebnih zaizradu projekata zahvatanja, uslovljava sprovo|enje odgovaraju}eg


512

kompletnog testa crpljenja na lokalitetu Krupa~kog Vrela (tri razli~itekoli~ine crpljenja u trajanju od minimum (2 x 48) + (1 x 72) = 168 ~asovasa merenjem povratka nivoa).

− Za potrebe neposredne, uè i {ire zone zone sanitarne za{tite, dobijenezone na osnovu sprovedene hidrodinami~ke analize {ireg regionaKrupa~kog Vrela sa ve}im infiltracionim svojstvima, posluì}e kao prvepolazne radne podloge, koje }e se na osnovu detaljno izvr{ene terenskeprospekcije eventualno dopuniti i kompletirati.

Zavr{ne napomene

Na osnovu izvr{enih modelskih hidrodinami~kih ispitivanja, izra|enogIdejnog re{enja i odgovaraju}e projektne dokumentacije, u toku 1983. i 1984. godine,realizovan je sistem zahvatanja voda Krupa~kog Vrela i njihovog dopremanja zapotrebe vodosnabdevanja grada Ni{a.

Sistem je uklju~en u eksploataciju sredinom 1984. godine. Re{enje je takoizra|eno da je u samo vrelo (oko 11 m u dnosu na izra|en preliv vrela), ugra|enausisna sifonska cev ∅ 900 mm, kojom se omogu}uje obaranje nivoa vode u vrelu za oko9 m u odnosu na ivicu preliva. Prelom sifonske cevi je postavljen za oko 5 m niè odprelivne ivice, ~ime su obezbe|eni uslovi za rad pumpi.

Iz crpne stanice pumpama se kroz cevovod ∅ 800 mm i dalje ∅ 1 200 mmzahva}ena voda potiskuje ka vodovodnom sistemu grada Ni{a.

U periodu od 1984. godine, sistem zahvatanja i potiskivanja vode izKrupa~kog Vrela je prakti~no neprekidno u eksploataciji, a koli~ine vode koje sezahvataju kre}u se od 150 - 1 000 l/s.

Karakteristi~no je da se proticaji reda veli~ine 150 - 180 l/s javljaju u perioduavgust, septembar i oktobar, u trajanju od oko tri meseca, pri ~emu se radni nivo uvrelu spu{ta i do devet metara niè od novoformirane prelivne ivice vrela.

Prema podacima hemijskih analiza uzoraka vode kvalitet u potpunostizadovoljava uslove koje mora da ispuni voda za pi}e. Jedino se u pojedinim kratkimintervalima vrelo mora isklju~iti iz eksploatacije, zbog pojave zamu}enosti.

Jedini tretman vode koji se primenjuje je hlorisanje.Napominje se da su u periodu 1995 - 96. godine na Krupa~kom vrelu

sprovedena izuzetno obimna i skupa hidrolo{ka istraìvanja, dugotrajni test crpenjakapaciteta reda veli~ine 100 l/s. Od oktobra 1998. do marta 1999. godine ponovo jeizvr{en test crpenja i osmatranje nivoa sa pribli`no istim kapacitetom.

Jedan od glavnih zaklju~aka ovih istraìvanja bio je prakti~no isti kao i kodranijih istraìvanja, da se u su{nim periodima kod smanjenog prirodnog isticanja izKrupa~kog vrela moè u vremenskom periodu od 1 - 3 meseca zahvatiti 100 - 150 l/s uzodre|eno sniènje nivoa iz podzemne akumulacije reda 10 m, {to se nadokna|uje uperiodu velikih padavina (hidrolo{ki maksimaum).


513

8.4.4. Analiza kvaliteta vode vrela Krupac

Lokacija i hidrogeolo{ke karakteristike izvora

Krupa~ko vrelo se nalazi u severozapadnom delu Belopalana~ke kotline ublizini sela Krupac u podno`ju Svrlji{kih planina, na koti 262 mnm.

Vrelo Krupac spada u karstna vrela prelivnog karaktera. Slivno podru~je kojehrani izdan vrela nalazi se u predelu Svrlji{kog masiva prete`no kre~nja~kog porekla izahvata povr{inu od oko 74 km2.

Geolo{ki i geohemijski sastav slivnog podru~ja slivnog i infiltracionog masivaSvrlji{kih planina, kao i brzina infiltracije, defini{u hemijski sastav vode ovog vrela.Izda{nost vrela je vrlo osetljiva na hidrometeorolo{ke promene tako da kod velikihpadavina dolazi do uticaja na kvalitet vode u pogledu fizi~ko-hemijskih karakteristika.Slivno podru~je se nalazi na karstnom podru~ju bez {umskog pokriva~a koje nijezaga|eno, i sa velikom sigurno{}u da }e ostati potpuno za{ti}eno od industrijskogzaga|enja.

Fizi~ko hemijske karakteristike vode

Sistematskim merenjem i osmatranjem pona{anja vrela Krupac u toku 1980.godine zapaèno je da ovaj izvor ima velike oscilacije u izda{nosti. Odnos maksimalnogi minimalnog isticanja u 1979. godini ima vrednost 28, a u 1980. godini vrednost je 22,{to ukazuje da je izvor vrlo osetljiv na hidrometeorolo{ke promene. Tako|e jezapaèno da izvor veoma brzo reaguje na padavine pove}avaju}i svoju izda{nost, a toukazuje da se infiltracija kroz kre~nja~ko tlo brzo odigrava. Ovakva osobenost izvoramoè imati uticaj na fizi~ko-hemijska i mikrobiolo{ka svojstva vode.

U nastavku je dat prikaz analize fizi~kih i hemijskih svojstava vode ovogvrela.

Miris, ukus i boja tokom dvogodi{njeg pra}enja nisu opaèni, dok bojavode pri velikim proticajima, prema zapaànjima lica koje je svakodnevno vr{iloposmatranje, dobija manje vi{e beli~astu opalescenciju, koja ponekad ima ù}kastunijansu.

Temperatura vode ovog vrela u 1979. i 1980. godini oscilovala je u veomauskom intervalu od 10.5 do 12.5°C i nezavisna je od temperature vazduha {to ukazujeda je izdan sme{tena na takvoj dubini, gde se infiltrirana voda temperaturno balansirapre pojave na povr{ini.


514

Dijagram 8.4.2. - Uporedna analiza izda{nosti i temperature vodeizvori{ta Krupa~ko Vrelo

Mutno}a vode merena je tokom 1980. godine u NTU jedinicima i zapaènoje da varira od 0 - 0.27, prera~unato u mg/l silikatne zemlje, maksimalna mutno}aiznosi 0.57 mg/l silikatne zemlje, a srednja mutno}a 0.16 mg/l.

Iz dnevnika lica koje je svakodnevno osmatralo pona{anje izvora pri svimvremenskim uslovima nalazi se povremeno konstatacija da voda dobija opalescentnozamu}enje posle ve}ih olujnih padavina. Ponekad zamu}enje dobija ù}kastu nijansu,ali sva zamu}enja vrlo brzo prolaze. Pojava zamu}enja pri naglim i obilnim padavinamapropra}eno pove}anjem isticanja potvr|uje da je infiltracija povr{inskih voda brza.Intenzivnije zamu}enje zapaèno je, prema pri~anju starijih me{tana, u junu 1948.godine kada je voda bila mrko crvena a zamu}enje je trajalo vi{e dana.

U ispitivanom periodu nije dolazilo do izuzetnih mutno}a koje bi bile iznaddozvoljene granice od 10 mg/l silikatne zemlje.

S obzirom na osobenost izvora da se povremeno muti, mogu}e je ugradnjompodesnih indikatorskih sondi obezbediti isklju~enje iz sistema u vremenu trajanjamutno}e iznad dozvoljene granice.

pH vrednost vode u dvogodi{njem periodu ispitivanja pokazivala je velikustabilnost. Prose~ne pH vrednosti u 1979. i 1980. godini su bile 7.34 odnosno 7.32 {totako|e pokazuje veliku stabilnost, a i nalaze se u sredini intervala predvi|enogPravilnikom o kvalitetu vode za pi}e.


515

Dijagram 8.4.3. - Uporedna analiza izda{nosti i pH vodeizvori{ta Krupa~ko Vrelo

Nitrati u celini posmatrano imaju veoma nisku vrednost. Koncentracijanitrata se kre}e u intervalu 0.5 - 4.5 mg/l.

Srednje koncentracije u 1979. i 1980. godini su veoma bliske i iznose 1.22 i1.50 mg N/l.

Nije uo~ena neka pravilnost izme|u koncentracije nitrata i izda{nosti izvora.

Nitriti naj~e{}e nisu bili identifikovani u vodi tokom 1979. i 1980. godine.Izuzetno je utvr|ena koncentracija 0.004 mg/l koja veoma bliska maksimalnojdozvoljenoj koncentraciji. Ova vrednost je zabeleèna 27.12.1979. godine pri izda{nostiizvora od 1 070 l/s. U toku 1980. godine nitriti su registrovani u obimu od 0.009 mg N/lpri proticaju od 3 714 l/s. S obzirom da je u 15 % slu~ajeva utvr|eno prisustvo nitritakoje moè biti povezano sa pove}anom izda{no{}u kao posledica spiranja, jer jeizvori{te neza{ti}eno. Ma|utim, kako nije utvr|eno prisustvo amonijaka malo jeverovatno da su nitriti nastali raspadanjem organskih supstanci.

Amonijak nije identifikovan ni u tragovima u toku dvogodi{njeg pra}enja.


516

Dijagram 8.4.4. - Uporedna analiza izda{nosti i sadràja nitrata u vodiizvori{ta Krupa~ko Vrelo

Hloridi su znatno oscilovali u koncentracionom podru~ju od 0.1 - 46.1 mgCl/l.

Me|utim, srednje koncentracije u 1979. godini su iznosile 7.8 mg/l a u 1980.godini 9.62 mg/l, {to pokazuje nizak sadràj hlorida u vodi.

Dijagram 8.4.5. - Uporedna analiza izda{nosti i sadràja hlorida u vodiizvori{ta Krupa~ko Vrelo


517

Utro{ak KMnO4 predstavlja indikaciju sadràja redukuju}ih supstancineorganskog i organskog porekla. Srednja vrednost utro{ka kalijum permanganata u1979. iznosio je 3.21 mg/l, a u 1980. godini 3.28 mg/l, {to ukazuje na nisko redukcionooptere}enje, i dobru stabilnost.

Dijagram 8.4.6. - Uporedna analiza izda{nosti i potro{nje KMnO4 u vodiizvori{ta Krupa~ko Vrelo

Tvrdo}a vode ovog vrela kre}e se u intervalu od 8.72-15.6°dH, a srednjavrednost tvrdo}e iznosi 12.98°dH te se svrstava u srednje tvrde vode.

Dijagram 8.4.7. - Uporedna analiza izda{nosti i sadràja kalcijuma u vodiizvori{ta Krupa~ko Vrelo


518

Kalcijum je varirao u granicama od 51.3 - 129 mg Ca/l. Zapaèno jenelinearno pove}avanje koncentracije sa pove}anjem izda{nosti izvora. Srednjegodi{nja koncentracija kalcijuma iznosila je 98.65 mg Ca/l.

Magnezijum je bio prisutan u vodi sa prose~nom koncentracijom od 13.97mg Mg/l, a varirao je u intervalu od 5.97 - 22.70 mg/l.

Gvo`|e u toku 1979. godine nije identifikovano ni u tragovima, dok je u1980. godini bilo prisutno u 50 % ispitivanja, ali u vrlo malim koncentracijama.Maksimalna koncentracija od 0.16 mg Fe/l registrovana je u martu 1980. godine priizda{nosti od 3 714 l/s iako ona iznosi svega polovinu od maksimalne Pravilnikomdozvoljene vrednsti. Prose~na koncentacija gvo`|a u vodi tokom 1980. godine iznosilaje 0.03 mg Fe/l.

Nije zapaèna nikakva korelacija izme|u sadràja gvo`|a i izda{nosti izvora.

Mangan nije utvr|en u vodi.

Sulfati su bili prisutni u vodi sa srednjom koncentracijom 26.95 mg SO4-2/l.

Koncentracija sulfata je tako|e varirala u dosta {irokom intervalu od 4.8 - 52 mg/l, alibez zapaène povezanosti sa izda{no{}u izvora.

Fluor je bio stalno prisutan u vodi sa prose~nom koncentracijom od 0.086mg F/l.

Samo jednom je utvr|ena ve}a koncentracija u iznosu od 0.14 mg/l, priizda{nosti od 5 054 l/s. Me|utim, nije utvr|ena veza izme|u ovih parametara.

Ostatak isparenja (105°°) kao pokazatelj sadràja rastvorenih supstanci uvodi, znatno je varirao u intervalu 180 - 406 mg/l, dok je prose~na vrednost 278.25 mg/l.Nije zapaèna uzajamna veza izme|u ostatka isparenja i proticaja.

Natrijum i kalijum su registrovani u prose~nim koncentracijama od 1.28mg Na/l i 0.56 mg K/l.

Te{ki metali. Osim bakra i cinka u vodi nisu registrovani drugi te{ki metali.Srednja vrednost koncentracije bakra je 0.0035 mg Cu/l, a cinka 0.0033 mgZn/l. Obametala su daleko ispod dozvoljene koncentracije po Pravilniku.

Radioaktivnost vode ovog vrela ispitana je u Institutu za Medicinu rada iradiolo{ku za{titu "Dr. Dragomir Karajvi}" - Beograd 1979. godine.

Na|eno je da voda sadrì manje od 0.0001 mg/l urana.Alfa aktivnost je manja od 1.0 pCi/l, beta aktivnost 0.5 pCi/l, a aktivnost Ra-

226 manja od 1.0 pCi/l. U zaklju~ku stoji da se voda moè upotrebljavati za pi}e.U analizi Geoinstituta OOUR IMISH Beograd utvr|ena je koncentracija

urana od 0.3 mikrograma na litar, a Ra aktivnost 0. Bq/l Ra.Radon nije registrovan.


519

Zaklju~ak

Na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih fizi~ko-hemijskih karakteristika vodaovog vrela ispunjava uslove Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e, Slu`beniglasnik SFRJ br. 9/80.

Mikrobiolo{ke karakteristike

Bakteriolo{ke karakteristike vode krupa~kog vrela analizirane surazmatranjem 28 bakteriolo{kih analiza tokom 1979. i 1980. godine.

Broj koliformnih bakterija u 100 ml vode u 1979. godini nije bio strogodefinisan i izraèn je preko 16 i masa. Samo je bezna~ajan broj analiza bionegativan.Sli~na je situacija bila i 1980. godine, {to ukazuje da je voda uvek bila bakteriolo{kineispravna.

Broj ìvih bakterija na 37°°C u ml vode kretao se tokom 1979. i 1980.godine u granicama od 0 - 50 bakterija {to zadovoljava kriterijume za izvori{teotvorenog tipa.

Identifikovane su uglavnom E. koli, i koliformne fekalne, a re|e red proteus isulfatoredukuju}e klostridije.

Hlorni broj kao merilo utro{ka hlora pri dezinfekciji vode do pojaverezidualnog hlora za ovu vodu iznosi 0.15 mg Cl2/l.

Zaklju~ak

Mikrobiolo{ka karakteristika vode ovog vrela je ne zadovoljavaju}a te seobavezno mora vr{iti dezinfekcija.

8.4.5. Zone za{tite Krupa~kog vrela

Krupa~ko vrelo sluì za snabdevanje vodom grada Ni{a, jednog od najve}ihindustrijskih centara Srbije, sa rastu}im potrebama u vodi za pi}e i za industriju. Posleizvori{ta "Medijana", koje se oboga}uje vodom iz Ni{ave, izvor Krupac je najizda{nijekarstno vrelo koje se koristi za vodosnabdevanje Ni{a.

Izvori{re Krupac se nalazi 32 km udaljeno od Ni{a, kao i 1.5 km isto~no odsela Krupac. Sabirna povr{ina iznosi izme|u 70 i 80 km2.

Voda izvire na mestu od 262 m nadmorske visine i izbija iz jednog vrela iznadkojeg se skoro vertikalno izdiù ju`ni obronci Svrlji{kih planina. Prema geolo{kimmerenjima izvori{te pokazuje veliku amplitudu u izda{nosti, od 150 l/s do 11 m3/s.Prema zapaànjima nadle`nih stru~njaka ni{kog vodovoda, kod minimalne izda{nostikoristi se samo 30 l/s, a kod maksimalne izda{nosti koristi se najvi{e 900 l/s. Uzimaju}iu obzir ~injenicu da najve}a koli~ina vode ostaje neiskori{}ena, to je od posebnoginteresa za grad Ni{ zahvatanje {to ve}ih koli~ina vode iz ovog izvori{ta, odnosnozahvatanje godi{njeg proseka, naro~ito u letnjem periodu, kada je potro{nja vodenajve}a. Tako|e, treba imati u vidu hemijske karakteristike vode, sa veoma niskimostatkom posle uparenja, niskim sadràjem {tetnih, kao i odsustvom opasnih materija, a


520

naro~ito te{kih metala, halokarbonata, pesticida i sli~no. No, i pored izuzetnihprednosti u osobinama vode Krupa~kog Vrela, ne treba izgubiti iz vida da je nakapnapovr{ina vrela, bezmalo potpuno u karstnom podru~ju, te da se voda ~esto muti,naj~e{}e od svih vrela, koja se koriste za vodosnabdevanje grada Ni{a. Bistrenje vode,kada se zamuti, odvija se sporo i traje oko 10 dana.

Za za{titu je od interesa ista}i da je to podru~je u celini retko naseljeno, a daje povr{ina tla obrasla `bunjem i travom. Visokog rastinja i {ume skoro da nema.Zahvaljuju}i ovoj okolnosti, kao i ~injenici da u karstu postoje propusne vrta~e inekoliko raseda u blizini samog izvori{ta, povr{insko oticanje skoro da ne postoji, tecelokupne padavine prodiru u podzemnu strukturu.

Uzimaju}i u obzir da od sabirne povr{ine do izvori{ta postoji pad od nekolikostotina, pa i 1 000 m od najvi{ih vrhova podru~ja Svrlji{kih planina, to je podzemni tokrelativno brz, sa kratkim vremenom zadràvanja na putu poniranja do izvora, {tooteàva prostornu za{titu izvori{ta.

Usvajaju}i geografske, orografske i geolo{ke karakteristike terena sa strmimpadovima, te povremenim prisustvom zaravnjenih proplanaka, kao i ~injenicu da suterenskom inspekcijom i primenom matemati~kog modela utvr|eni prostorni okvirisabirne povr{ine, moè se proceniti da je od oboda slivnog podru~ja u severnom pravcuod izvora odstojanje 5.75 km u severoisto~nom pravcu, 10 km u severozapadnompravcu, odnosno 4 km u isto~nom pravcu. U zapadnom pravcu se nalazi selo Krupac uterenu na niòj nadmorskoj visini, te ne predstavlja prete}i lokalitet za eventualnozaga|ivanje vode.

Najvi{i vrh slivnog podru~ja, a ujedno i Svrlji{kih planina, je Zeleni vrh sa 1334 m nadmorske visine, koji se nalazi na pravolinisjkom odstojanju od 4 km odizvori{ta. Ovaj centralni deo Svrlji{kih planina, po selu Gulijanu, naziva se Gulijanskaplanina.

U severozapadnom pravcu se isti~u tri visa pribli`nih visina: Crni vrh (1 270m) na odstojanju od 2.5 km , Ulavac (1 191 m) na odstojanju od 8.5 km, kao i jo{ dvabezimena proplanka nadmorskih visina 1 201 m i 1 162 m.

Ju`no od ovih vertikala nalazi se Rinjska planina, nadmorske visine 1 121 m,nazvana po selu Rinju, koje se nalazi po obodu za{titne zone ( Gornji i Donji Rinj).

Iznad samog izvora, na odstojanju od 1 km, uzdiè se vrh od 804 mnadmorske visine a severoisto~no na rastojanju od 2 km, nalazi se vertikala nadmorskevisine od 964 m.

U severozapadnom pravcu ogranci Svrlji{kih planina natkriljuju vertikale sapostepenim porastom nadmorske visine od 589 m do 666 m, a na udaljenosti od 1 i 2km.

U blizini sela Dolca uzdiè se vrh od 800 m, udaljen 3.5 km od izvora Krupac,dok je ne{to severozapadnije vrh od 772 m nadmorske vosine.

Na krajnem severozapadu za{titne zone, nalazi se planina Pernatica,nadmorske visine 1 179 m, kao i planina Ple{, nadmorske visine 1 207 m.

Geografski, celo slivno podru~je predstavlja planinski masiv Svrlji{kihplanina, vi{im delom preko 1 000 m nadmorske visine, bez povr{inskih voda, izvora,potoka sa suvim, relativno plitkim klancima, koje prihvataju oborinsku vodu sa strmihpadina i brzo je odvode u podzemnu mreù vodotokova.

Uzimaju}i u obzir visinsku razliku sabirne povr{ine i odstojanja od obodaza{titne zone, moè se o~ekivati da voda od najudaljenije ta~ke za{titne zone dospevado izvori{ta za nekoliko ~asova.


521

U tako kratkom vremenu ne mogu da do|u do izraàja mehanizmisamopre~i{}avanja zaga|ene vode, a jo{ manje dinamika biolo{kog odumiranjamikroorganizama.

Kao primer navodi se podatak da se u vodotocima broj koliformnih klica uprvim ~asovima od prispevanja u povr{inske vode ne smanjuje, ve} dostiè inicijalnibroj. Sli~no se de{ava i sa ukupnim brojem aerobnih mezofilnih bakterija.

Iz ovoga proizilazi da se svako usputno zaga|enje do izvori{ta konstatuje unepromenjenom obimu.

Mogu}i izvori zaga|enja Krupa~kog vrela

Izvori zaga|enja, koji mogu ugroziti kvalitet podzemne vode, u prvom redusu ljudi, doma}e ìvotinje, divlje ìvotinje i industrija.

U koliko se pogleda predvi|ena za{titna zona, moè se zaklju~iti da na celojpovr{ini za{titnih zona postoji samo desetak usamljenih i me|usobno udaljenih ku}a.Naselja sa malim brojem seoskog stanovni{tva, postavljena su na granici za{titne zone.

Obodna naselja zbijenog tipa su van slivnog podru~ja, ali po{to je ovosto~arski kraj, to stanovni{tvo sa stadima, posebno za vreme leta, moè boraviti uplaninama radi ispa{e. Me|utim, odsustvo prirodnih izvora, vodotokova i povr{inskihvoda u celini, oteàvaju kori{}enje ovih terena u duèm periodu, kao i sa ve}im brojemgrla.

Obodna naselja pripadaju Belopalana~koj i Svrlji{koj op{tini. U tabeli 8.4.3.data su rastojanja sela navedenih op{tina od izvori{ta Krupa~ko vrelo.

Ako uzmemo da je povr{ina za{titne zone 74 km2, kao i da celokupnonavedeno stanovni{tvo, prikazano u tabeli 8.4.3., onda po km2 ìvi 26 stanovnika, {to semoè kategorisati kao retka naseljenost. Uzimaju}i u obzir da se u 1 g fecesa nalazi 50miliona klica, to, i pored retke naseljenosti, ne bi trebalo podceniti rizik, jer jedanklicono{a moè da izazove masovnu hidri~nu epidemiju.

Tabela 8.4.3. - Udaljenost sela od izvori{ta Krupa~ko vrelo

Seoska naselja Brojstanovnika

Poloàj u odnosuna Krupa~ko vrelo

Odstojanje u km odKrupa~kog vrela (km)

Belopalana~ka op{tinaDolac 136 severozapad 4.0Gradi{te 128 severozapad 5.5Krupac 186 zapad 1.5Gornji Rinj 44 sevroistok-istok 4.5

Svega: 524Svrlji{ka op{tinaGulijan 446 sever 7.5Lozen 456 severoistok 8.5Peri{ 512 severoistok 10.0

Svega: 1 414Ukupno sliv: 1 938


522

U skromnim higijenskim uslovima u ovim planinskim selima treba o~ekivatida pojedinci u toku godine po nekoliko puta oboleli od dezinterije, eventualno odparatifusa i drugih virusnih oboljenja, koji se izlu~uju sa ljudskim ekskretima.

U najrazvijenijim zemljama procenjuje se da {kolska deca dva puta tokomgodine oboljevaju od neke vrste enterokolita.

Treba ra~unati i na asimptotsko klicono{tvo. Utvr|eno je da preko 2 000vrsta salmonela izazivaju enterokolite kod ljudi, sto vrsta virusa, a i neki parazititako|e mogu da dovedu do pojave hidri~nih epidemija.

Iako u ovom kompleksu ne postoje putevi za komunikaciju sa pojedinimmestima, kretanje u za{titnoj zoni se ne moè efikasno kontrolisati, kao ni pona{anjegra|ana.

Rizici od doma}ih ìvotinja

Planinska podru~ja su pogodna za gajenje doma}ih ìvotinja, te po prirodipripadaju sto~arskim krajevima, iako oskudica u vodi ograni~ava duì boravak stada uvidu katunskog gajenja po ba~ijama, ipak taj rizik u potpunosti ne bi trebalo isklju~iti tese stoga daju podaci o broju doma}ih ìvotinja u obodnim selima (tabela 8.4.4).

Tabela 8.4.4. - Broj grla stoke u selima gravitiraju}ih op{tina slivu

Seoskanaselja

Brojkonja

Brojgoveda

Brojsvinja

Brojovaca

Belopalana~ka op{tinaDolac 4 64 158 65Gradi{te 0 76 310 73Krupac 0 73 112 147Gornji Rinj 8 203 845 122

Svega: 12 416 1 425 407Svrlji{ka op{tinaGulijan 20 392 1 680 273Lozen 2 499 1 048 245Peri{ 0 325 1 775 264

Svega: 22 1 216 4 503 782Ukupno sliv: 34 1 632 5 928 1 189

Divlje zveri kao opasnost po izvori{te vodostanja

Svakako da u ovom planinskom kompleksu mogu boraviti divlje zveri, kojeimaju skoro istovetnu crevnu floru sa ljudima, te ukoliko se u vodi na|e fekalnikoliforni organizam, ne moè se utvrditi njegovo poreklo, odnosno poticanje od divljihìvotinja, ili od ljudske populacije, a taj nalaz izaziva ozbiljno upozorenje i strah odmogu}e kontaminacije vode ljudskim ekskretima.

Svakako da odsustvo {umskih kompleksa u za{titnoj zoni smanjuje rizik odkontaminacije vode od strane divljih zveri.

Pored toga, ne bi trebalo izgubiti iz vida i opasnost od strane divlje animalnepopulacije.


523

Industrijski zaga|iva~i

Za sada u okvirima zone za{tite Krupa~kog vrela ne postoji niti jedanindustrijski objekat, te nema ni zaga|ivanja sa industrijskim otpadnim materijama, {toje veoma povoljna okolnost, zbog veoma propustljivog slivnog podru~ja.

Za{titne zone

Za{titne zone Krupa~kog vrela (slika 8.4.9.) imaju svoje specifi~nosti, po{tose slivno podru~je izvori{ta nalazi u karstnom podru~ju sa brojnim komunikacijamaizme|u povr{inske i podzemne vode.

Podzemna akumulacija nije velikih dimenzija, {to smanjuje odstojavanjevode, koje bi dozvoljavalo biolo{ko izumiranje mikroorganizama.

^lanom 45. Zakona predvi|aju se tri zone za{tite izvori{ta: zona neposredneza{tite, uà zona za{tite i {ira zona za{tite.

Uobi~ajeno se polazi od neposredne zone zbog toga {to se ona moranajsigurnije obezbediti od slu~ajnog i namernog zaga|enja.

Izvori{te je mesto na kome voda ulazi u sistem za snabdevanje vodom, kadase ne moè uspe{no intervenisati bez velikih poreme}aja u snabdevanju vodom.

Uà zona i {ira zona za{tite su u karstnom podru~ju od izuzetnog zna~aja zaza{titu vode.

Neposredna zona za{tite

Po{to se izvori{te nalazi u blizini naselja Krupac, sa mogu}im lakimkontaktom sa vodozahvatom, to izvori{te treba za{tititi, ne samo kaptaòm, ve}izgradnjom gra|evinskog objekta, koji }e okruìti izvori{ta sa tri strane, a ~etvrtu stranu}e predstavljati stenski masiv.


524

Slik

a 8.

4.9.

- T

opog

rafs

ka k

arta

sliv

nog

podr

u~ja

sa

zona

ma

za{t

ite iz

vori

{ta


525

Gra|evina }e imati krov, kojim se spre~ava vertikalno zaga|enje, ventilaciju igvozdena vrata sa sigurnosnom bravom, kao i elektri~no osvetlenje. Ovako izgra|enakapta`na gra|evina ne mora da ima ogradu, a okolina moè biti ure|ena dekorativnimrastinjem, ali mora imati ~uvara, po{to veliki kapacitet izvora moè da pokrije tro{koveza li~ni dohodak uposlenog ~uvara, koji mora biti dobro upoznat sa razlozima za{titeizvori{ta.

Od posebne je va`nosti automatsko pra}enje mutno}e vode, kao iautomatska regulacija pu{tanja vode u razvodnu mre|u.

Poèljna je evidencija poseta izvori{tu.

Uà zona za{tite

Zakonom o vodama, ~lanom 45., uglavnom se stvara obaveza formiranjaneposredne, uè i {ire zone za{tite, koje se odre|uju prostornim, odnosnourbanisti~kim planovima, me|utim, ne daju se elementi o okvirima obaveznih zona.

Pravilnik o na~inu odre|ivanja zona i pojaseva sanitarne za{tite objekata zasnabdevanje vodom za pi}e (koji je u okviru Zakona o vodama) ne defini{e bliè na~informiranja za{titnih zona u karstnom podru~ju, ve} daje op{tu formulaciju da se oneformiraju u zavisnosti od strukture, konfiguracije, hidrolo{kih i drugih osobinazemlji{ta.

Iz ove formulacije proizilazi potreba istra`nih radova za utvr|ivanjehidrolo{kih osobina zemlji{ta.

Uvaàvaju}i navedene razloge, pristupilo se bliòj analizi zemlji{ta ihidrogeolo{kih osobina terena, na bazi koje se dobio jasan uvid da se radi o karstnompodru~ju, sa tipi~nim karakteristikama karsta.

Prisustvo raseda, vrta~a, komunikacija sa povr{inom tla, {to ~ini velikepote{ko}e oko formiranja za{titnih zona.

Zahvaljuju}i ~injenici da je Svrlji{ka planina ipak ograni~eni kompleks, kao ito da je ve}a nadmorska visina planine prema Belopalana~koj kotlini, a da se planinskiobronci blaè spu{taju prema Svrlji{koj kotlini, primenom modela i terenskim uvidomodre|ene su dimenzije uè zone sanitarne za{tite, koja obuhvata povr{inu od 74 km2.

Velike oscilacije u izda{nosti izvori{ta ukazuju na postojanje brojnih vrta~a,odnosno {iroke komunikacije izme|u povr{inskih i podzemnih voda, {to oteàvaza{titu.

Zahvaljuju}i isklju~ivo slaboj naseljenosti, kao i malom, iskori{}enju ovogvodonosnog terena, ovo izvori{te se moè koristiti u ve}em delu godine kao izvori{tevodosnabdevanja.

Voda sa izvori{ta se odlikuje dobrim fizi~kim i hemijskim osobinama, saniskim mikrobiolo{kim zaga|enjem, koje se moè savladati hlorisanjem, kada je vodabistra u vremenu malih padavina, ili vremenu bez padavina.

Usled veoma kratkog vremena za koje voda stigne od oboda za{titnih zonado izvori{ta, svako zaga|enje na obodu za{titne zone se moè o~ekivati na izvori{tu zanekoliko sati.

To uslovljava sprovo|enje mera za{tite u istom obimu za uù i {iru zonuza{tite, usled ~ega se porostorno ove dve zone preklapaju (slika 8.4.9. i 8.4.10.). Tozna~i da se stroge mere za{tite moraju odnositi i na zonu {ire za{tite izvori{ta.


526

Slik

a 8.

4.10

. - G

eolo

{ka

kart

a sl

ivno

g po

dru~

ja s

a za

{titn

om z

onom

izvo

ri{t

a


527

Uà i {ira zona za{tite izvori{ta kre}e od izvori{ta u severozapadnom pravcuprema selu Krupac, prolaze}i pored njegovih severoisto~nih granica, odakle se gotovopravom linijom pruà do isto~nih delova sela Dolac, na odstojanju od 500 m. Odatle sekre}e prema koti 750 m, prolaze}i severoisto~no od grupe ku}a, na koti 521 mnadmorske visine, zatim se kre}e obodom ovih vertikala sa postepenim usponom dokote 1 267 m, odakle skoro skre}e prema severu, sa padom nadmorske visine do 800 m.Zatim zona kod odstojanja od 9.5 km od izvora u pravoj liniji skre}e prema istoku,~ine}i jedno ulegnu}e u obliku srca, naspram samog izvori{ta, na koti 675 m.

Prema isto~nom kvadrantu granica se kre}e u severoisto~nom pravcu,ostavljaju}i van zone naselja Gulijan, Lozan i Peri{, sa padom prema Svrlji{koj kotlinina umerenoj nadmorskoj visini od nekoliko stotina metara. Ova kofiguracija terenauti~e da se na ovom mestu susre}e vododelnica u kojoj se podzemne karstne vodeodvode prema Svrlji{koj kotlini, bez uticaja na kvalitet vode Krupa~kog izvori{ta.

Na 10 km od izvori{ta u pravoj liniji, Svrlji{ke planine ponovo dobijaju svojuprvobitnu konfiguraciju i nadmorsku visinu od preko 1 000 m, kre}u}i se do kote 1244 m, od tog vrha granica zone se kre}e sa padom nadmorske visine do Gornjeg Rinja,na oko 900 m, da bi se spustila u jugozapadnom pravcu do samog izvori{ta.

Kada se uzmu u obzir dimenzije uè zone sanitarne za{tite za podzemne vodeu drugim geolo{kim strukturama, gde se zona meri u kvadratnim metrima, zonaKrupa~kog izvori{ta od 74 000 000 m2 izgleda neograni~ena. Me|utim, za karstneterene ona je veoma prihvatljiva zbog prirodnih uslova konfiguracije, geografskih igeolo{kih karakteristika Svrlji{ke planine.

Ovaj rezervat treba sa~uvati kao dragoceno izvori{te kvalitetne vode za pi}e.Geolo{ke karakteristike podru~ja po svoj prilici ne sadrè mineralne sirovine, te se neo~ekuje otvaranje nekog rudnika, ~ime se olak{ava za{tita. Opasnost se krije od stranemanjeg broja ku}a na podru~ju, drànja doma}ih ìvotinja, kao i sezonskog kori{}enjapodru~ja u obliku ba~ija.

Mere u {iroj i uòj zoni za{tite

U koliko bi pristupili blindiranju vrta~a i komunikacija sa podzemnomkarstnom vodom, do{lo bi do smanjivanja izda{nosti izvori{ta, {to bi zna~ajno smanjilonjegovu vrednost.

Me|utim, u okolini malobrojnih ku}a ne bi trebalo isklju~ivati ovu meru, jersu okoline usamljenih ku}a preterano zaga|ene mikrobiolo{kim sadràjem, samogu}om opasno{}u od patogenih mikroorganizama.

Potrebno je izvr{iti inspekciju celokupnog terena sa teì{tem na bliòj analiziokoline prisutnih objekata za stalni i povremeni boravak.

Sanacija nu`nika

Verovatno}a da u ovom retko naseljenom kraju doma}instva nemaju nu`nik,predstavlja veliku opasnost po za{titu izvori{ta Krupa~ko vrelo.

Treba nastojati da op{tina Bela Palanka donese odluku o obaveznoj izgradnjinu`nika na seoskim podru~jima, zatim, stvoriti instrumente saradnje na higijenizacijisela i participaciji u tro{kovima snacije ugroènog terena, davanjem kriti~nogmaterijala, kao {to su cement, gvo`|e, dok bi vlasnici objekata nabavljali ostalimaterijal, pre svega pesak i {ljunak, kao i obezbe|ivali potrebnu radnu snagu.

Za ove svrhe je povoljno koristiti indijski tip nu`nika sa tri pregrade.


528

Problem ~i{}enja septi~kih jama treba re{iti na deponiji sa dve komore iturnusom od 6 meseci.

Sanacija staja

Za krupnu stoku izgraditi holandski tip staja sa oso~nom jamom, ~ijedomenzije dozvoljavaju potpunu mineralizaciju balege.

U tom slu~aju se tako|e zahtevaju dve oso~ne jame, sa turnusom od 6meseci.

Uklanjanje upotrebljenih voda

U planinskim ku}ama, pre svega usled siroma{tva u povr{inskim vodama,potro{nja vode je mala, te se moè preko skromnog hvata~a masti voda ispu{tati unepropusnu pomijaru preko nekog pe{~anog filtera.

U okviru programa higijenizacije naselja potrebno je izvr{iti pregledmalobrojnih stanovnika sa stalnim boravkom u uòj zoni za{tite, na klicono{tvo.

Neophodno je pratiti kretanje zaraznih bolesti u pomenutim naseljima, sablagovremenim intervencijama i preduzimanjem protivepidemijskih mera.

Zdravstveno vaspitne programe usmeriti na ove kriti~ne komplekse satematikom za{tite protiv crevnih zaraznih bolesti i snabdevanja vodom za pi}e.

Poljoprivredne aktivnosti

Neophodno je pregledati obim kori{}enja pesticida u za{titnoj zoni. U kolikose utvrdi kori{}enje pesticida, treba dobiti informaciju o vrsti, koli~ini i vremenukori{}enja pesticida.

U periodu zamu}ene vode, posle padavina, ili posle kori{}enja pesticida trebaizvr{iti analizu na sadràj pesticida u vodi Krupa~kog vrela.

Deponovanje otpada

Potrebno je isklju~iti bilo kakve deponije otpada na podru~ju zona za{titeizvori{ta Krupa~ko vrelo.

Ostalo

Potrebno je ustanoviti sistem svakodnevnog merenja temperature vode nasamom izvori{tu sa preciznom evidencijom.

[ira zona za{tite

[ira zona za{tite se poklapa sa uòm zonom za{tite te su predloène mere za{iru zonu za{tite istovetne sa merama za uù zonu za{tite.


529

Zaklju~ak

Po{to se izvor Krupac, za snabdevanje vodom grada Ni{a, nalazi u karstnompodru~ju, to je vreme od mesta kontaminacije podzemnih voda do izvori{ta veomakratko i iznosi samo nekoliko sati. U slu~aju mikrobiolo{ke kontaminacije broj ivitalnost mikroorganizama je isti kao na mestu prodora.

Prostor od 74 km2 je dosta prostran, te nije mogu}e obavljati svakodnevnukontrolu.

No i pored preduzetih sanacionih mera rizici se ne mogu u celini otkloniti, pase preporu~uje izgradnja sistema za tretiranje vode poreklom sa Krupa~kog Vrela, zbogzamu}enja i sporog bistrenja.

Izgradnja ure|aja za pre~i{}avanje je znatno efikasnija od preduzimanjastalne i svakodnevne kontrole pona{anja u uòj zoni sanitarne za{tite.

Tehnologija pre~i{}avanja i tip potrebnog postrojenja za pre~i{}avanje vodeza pi}e se mogu postaviti i izabrati posle bliè analize kvaliteta vode u duèmvremenskom periodu, naro~ito u vreme zamu}enja.

SVETSKA ISKUSTVA U PRIMENI ZA[TITE PODZEMNIH VODA

530

9. STRANA ISKUSTVA U PRIMENI ZA[TITEPODZEMNIH VODA

9.1. VELIKA BRITANIJA I EVROPSKA UNIJA

Iskustvo Velike Britanije pokazuje da je za{tita povr{inskih voda zapo~ela jo{1876. godine "Aktom o za{titi reka od zaga|enja" koji se odnosio na ispu{tanjekanalizacionih, rudni~kih i industrijskih otpadnih voda, dok je problem za{titepodzemnih voda znatno kasnije do{ao na red. Dok se sa nau~nog gledi{ta sve vode kojese nlaze ispod povr{ine terena mogu smatrati podzemnim vodama, pravna regulativa uVelikoj Britaniji se malo oslanjala na nau~ni pristup.

Skinner je 1991. godine zapazio da ni jedan lokalni niti dràvni zakon nijepriznavao tok podzemnim kanalima kao podzemne vode ve} kao povr{inski tok!Tako|e nije tretirano svojstvo trodimenzionalnog strujanja u poroznoj sredini.

Na sre}u, kada je usvojen Zakon o vodnim resursima, anomalije lokalnihzakona su postale manje bitne, iako su ostale neke nejasno}e oko definicije podzemnihvoda za potrebe vodosnabdevanja i problema njihove za{tite.

Akt o kontroli zaga|enja iz 1974. godine (Control of Pollution Act) jezabranio izlivanje otpadnih voda iz odre|enih industrijskih procesa i uveo kontroluodlaganja otpada na zemlji{tu sa koga moè do}i do zaga|enja podzemnih slojeva(izdani). Iako je zakonska za{tita postepeno pobolj{avana preko Akta o za{titi ìvotnesredine iz 1990. godine (Environmental Protection Act) odnosno Nacionalneorganizacije za reke iz 1992. godine (National Rivers Authority), definisanje procesavezanih za podzemne vode je ponovo izostalo.

Skinner 1991. godine izve{tava o usvojenim definicijama iz Akta o vodnimresursima iz 1963. godine (Water Resources Act) i Akta o vodama iz 1989. godine(Water Act) gde se podzemne vode defini{u kao:

− vode koje se nalaze u podzemnim slojevima, ili− bunari ili bu{otine i sli~ni zahvati u podzemnim slojevima za zahvatanje

vode, ili− svi iskopi u podzemnim slojevima kod kojih nivo vode u iskopu zavisi

potpuno ili uglavnom od doticanja iz podzemnoih slojeva.

Velika Britanija danas ima mogu}nost da prizna vodu u nesaturisanoj zonikao "kontrolisanu" {to uklju~uje i kontaminiranu vodu iz nesaturisane zone koja moèda prodre i zagadi podzemne vode u niìm slojevima. Iako je priznato da podzemnevode mogu biti izloène uticaju kod iskopa, podzemni tok u intergranularnim izdanimai dalje nije rezmatran.

Directiva Evropske Zajednice o podzemnim vodama (The EuropeanCommunity Groundwater Directive 80/68 EEC) defini{e podzemne vode kao:

"Sve vode koje se nalaze ispod povr{ine terena, u saturisanoj zoni i udirektnoj su vezi sa podzemljem."

Kako se iz definicije moè videti zakonska regulativa Evropske Zajednice nepriznaje nesaturisanu zonu u pravom smislu, kao zonu u kojoj dolazi do strujanja i vodei potencijalnog zaga|iva~a, {to zahteva odgovaraju}u za{titu. Tako|e nije obra}enapa`nja ni na vode izloène zaga|enju usled iskopavanja.


531

Odre|eni napredak u zakonskoj regulativi predstavlja Akt o vodnimresursima iz 1991. godine (Water Resources Act) koji predvi|a uvo|enje nadle`nihautoriteta - slu`bi (od aprila 1996. godine to je Envirnment Agency - Agencija zaìvotnu sredinu) zaduènih za za{titu podzemnih voda, kontrolisanjem industrijskih ikomunlnih otpadnih voda, a posebno time {to se uvode preventivne mogu}nosti zaza{titu podzemnih voda, kao podloga za uvo|enje zona za{tite izvori{ta podzemnihvoda.

Standardi Svetske Zdravstvene Organizacije, koji nemaju zakonsku teìnu,ipak su imali uticaja kako na zakonske akte Evropske Unije tako i na zakone pojedinihzemalja. Me|unarodni pritisak, naro~ito u oblasti kvaliteta vode za pi}e, nije se odnosiosamo na odre|ivanje normi standardnih parametara, ve} i na nove supstance, naro~itotrasere. To je delom i posledica razvoja analiti~ke opreme, tako da revidovana listausvojena 1993. godine uklju~uje bakteriolo{ki kvalitet (koliformne bakterije), metale(uklju~uju}i i odre|ene te{ke metale), organski sadràj (kao {to su aromati~niugljovodonici), nitrate, nitrite, trihalometane i pesticide.

Po{to prikazivanje duga~kih lista supstanci i njihovih grani~nih vrednosti zapija}u vodu, u nastavku je data lista direktiva Evropske Unije koje se odnose naproblematiku voda.

1. EU Direktiva o kvalitetu vode predvi|ene za ljudsku upotrebu iz1980. godine (80/778/EEC) utvrdila je maksimalnu dozvoljenukoncentraciju nitrata u pija}oj vodi od 50 mg/l-1 po ~emu se razlikuje odnormi Svetske Zdravstve Organizacije, zbog oblasti u Engleskoj i Velsuosetljivih na nitrate.

2. EU Direktiva o za{titi voda od zaga|enja nitratima iz

poljoprivredne proizvodnje iz 1991. godine (91/676/EEC) poznata kao"direktiva o nitratima" koja je nastala zbog oblasti u Engleskoj i Velsuosetljivih na nitrate. Zemlje ~lanice su du`ne da za{tite podzemne vode od"zaga|ene vode" uklju~uju}i i mogu}nost da postanu eutrofne, kao idreniranje kroz zemlji{te.

3. EU Direktiva o za{titi podzemnih voda od zaga|enja opasnim

materijama iz 1980. godine (80/68/EEC) je namenjena da obezbediredukovanje ili uklanjanje opasnih supstanci iz podzemnih voda. Naàlost ona se ne odnosi i na difuzno zaga|enje. Na osnovu ove direktive jeu Velikoj Britaniji 1991. godine usvojen Akt o vodnim resursima, kaoosnova za za zone za{tite podzemnih voda. Draft statut za Englesku, Velsi [kotsku je napravljen u januaru 1998. godine.

4. EU Direktiva o kvalitetu slatkih voda kojima je potrebna za{tita ili

pobolj{anje riblje populacije iz 1978. godine (78/659/EEC) definisalaje oblasti za podr{ku riblje populacije, parametre kvaliteta i zahtevemonitoringa. Ova direktiva predstavlja osnovu za standard o kvalitetupovr{inskih voda i zahteva o kvalitetu vode uop{te.

5. EU Direktiva o kvalitetu vode za kupanje iz 1976. godine

(76/160/EEC) je definisala standard kvaliteta vode za kupanje na javnimplaàma. Nacionalnom legalizacijom u Velikoj Britaniji ova direktiva je


532

primenjena kod estuara i obalnih voda. Primarna briga kod ovog akta jebila odlaganje kanalizacionih voda.

6. EU Direktiva o kvalitetu povr{inskih voda za potrebevodosnabdevanja iz 1975. godine (75/440/EEC) definisala je kategorijepotrebne za zahvatanje povr{inskih voda i uzvodni uticaj ispu{tanja utokove.

7. EU Direktiva o zaga|enju izazvanom opasnim materijama

ispu{tenim u akvati~ne sisteme iz 1976. godine (76/464/EEC)predstavlja osnovu za definisanje standarda kvaliteta ìvotne sredine uodnosu na uticaj opasnih materija svrstanih u liste, u zavisnosti odtoksi~nosti. Ova direktiva je legalizovala kontrolu nad ispu{tanjemtoksi~nih materija u akvati~ne sisteme.

Za problematiku za{tite podzemnih voda svakako je najzna~ajnija EU"Direktiva o podzemnim vodama" (80/68/EEC) koja je definisala spisak supstanci kojese ispu{atju u podzemne vode i koje se moraju kontrolisati. Zone za{tite izvori{ta supostepeno dobile ulogu za{tite i izdanske sredine i izdanskih (podzemnih) voda odfizi~kog o{te}enja ili zaga|enja usled ~itavog niza aktivnosti, uklju~uju}i i primenuve{ta~kih |ubriva. U 1994. godini je bilo predloèno 1 750 izvori{ta, a do aprila 1995.godine broj se popeo do oko 2 700 izvori{ta. Ovo iz razloga {to su mnoga izvori{ta umalim izdanima priklju~ena listi, jer male izdani ~esto obezbe|uju vodosnabdevanje odogromnog lokalnog zna~aja i bez mogu}nosti za alternativno vodosnabdevanje izglavnih izdani. U okviru zona za{tite izvori{ta, odre|ena je kontrola {irokog spektraaktivnosti, uklju~uju}i istakanje iznad i ispod nivoa podzemnih voda koja mogu dao{tete izdan.

U okviru Akta o vodnim resursima iz 1991. godine, koji kao sastavni deosadrì odredbe Direktive o podzemnim vodama, Agencija za ìvotnu sredinu imaingerencije da spre~i istakanje, ka`njava zaga|iva~e i defini{e zone za{tite izvori{ta.Ovakav pristup ne samo da dozvoljava podelu ~itavih zemlji{nih prostranstava naosnovu ranjivosti izdani od zaga|enja, ve} tako|e defini{e posebne oblasti za{titeindividualnih izvori{ta. Za razliku od {ema projektovanih za za{titu voda od zaga|enjanitratima, zone za{tite izvori{ta se ne odnose na specifi~ne polutante. Ovakav pristup seobja{njava time da bi pravljenje karata potencijalnosti zaga|enja specifi~nimpolutantima bilo veoma komplikovano jer bi stvorilo mnoge administrativne te{ko}e,ali bi tehni~ki ipak bilo mogu}e zahvaljuju}i pu{tanju u rad Geografskog informacionogsistema (Geographic Information System).


533

Tabela 9.1.1. Klasifikacija izdani i zemlji{ta u Velikoj Britanijikartama ranjivosti

Geolo{ke kategorije (nesaturisane zone i formacije ograni~enog prostiranja)Glavne izdani Male izdani Bez izdaniVisoko porozneformacije obi~no sapoznatim ilipretpostavljenimzna~ajnim rasednimstrukturama.Veoma izda{nislojevi od zna~ajaza regionalnovodosnabdevanje,koja se koristi kodvelikih vodozahvata

Slojevi sarasedima ilipotencijalnimrasedima, ali saveoma visokomintergranularnomporozno{}u.Na~elnoobezbe|uju samopotrebe u vodi odlokalnog zna~aja.

Promenljivoporozni,vodopropustljiviali bez zna~ajnihrasednih struktura.Na~elnoobezbe|uju samopotrebe u vodi odlokalnog zna~aja.

Formacije sazanemarljivomporozno{}u,obezbe|uju samojako male korisnike,ako je i to uop{temogu}e.

Tabela 9.1.2. Kategorije propustljivosti zemlji{ta (nera~unaju}i urbanapodru~ja)

Visoka V Zemlji{ta sa malom sposobno{}u da redukuju polutante iz difuznihizvora i u kojima }e ne-absorbuju}i polutanti iz difuznih izvora ite~ni zaga|iva~i brzo prodirati

popodela na V1 Zemlji{ta kroz koja ve} postoji transmisija te~nih zaga|enja,jer se ili nalaze plitko, ili su pogodna za brzi bajpas dotokkroz stenu, {ljunak ili podzemnu vodu

V2 Duboka porozna grubozrna zemlji{ta kroz koja ve} postojitransmisija {irokog spektra polutanata zbog njihove dubokedrenaè i malog redukcionog potencijala

V3 Grubozrna ili srednje plitka zemlji{ta kroz koja ve} dolazi dotransmisije ne-absorbuju}ih polutanata i te~nih zaga|iva~a alikoja poseduju odre|enu sposobnost redukcije absorbuju}ezaga|iva~e zbog svog velikog organskog sadràja ili sadràjaglinovite komponente

Srednja S Zemlji{ta koja poseduju osrednju sposobnost redukcije zaga|iva~aiz difuznih izvora ili u kojima je mogu}e da neki ne-absorbuju}ipolutanti iz difuznih izvora i te~ni zaga|iva~i prodru do zemlji{nogsloja

podpodela S1 Zemlji{ta kroz koja bi mogla da se odvija transmisija {irokogspektra zaga|iva~a

S2 Zemlji{ta kroz koja bi mogla da se odvija transmisija ne-ilislabo absorbuju}ih polutanata i te~nih zaga|iva~a, ali u kojimne bi mogla da se odvija transmisija absorbuju}ih polutanata

Niska N Zemlji{ta kroz koja je slaba mogu}nost prodiranja zaga|iva~a ilizbog dominantnog horizontalnog vodenog toka (podzemnih voda)ili zbog sposobnosti redukcije difuznih zaga|iva~a


534

Tabela 9.1.3. Prakti~ni zna~aj relativnih kategorija ranjivosti izdaniod zaga|enja

Klasa ranjivosti DefinicijaEkstremna Ranjiva u odnosu na ve}inu zaga|iva~a vode, koji

brzo prodiru u razli~itim situacijama (oblicima)zaga|enja

Visoka Ranjiva u odnosu na mnoge zaga|iva~e, osim na onevisoko-absorbuju}e ili ve} transformisane, u razli~itimsituacijama (oblicima) zaga|enja

Srednja Ranjiva u odnosu na neke zaga|iva~e i to samo uslu~aju kontinualnog isticanja

Niska Ranjiva samo u odnosu na konzervativne zaga|iva~edugoro~no gledano, u slu~aju kontinualnog isticanja{irokog obima

Zanemarljiva Ograni~eni slojevi bez zna~ajnog toka podzemnihvoda

Zone za{tite izvori{ta su po~ele da se defini{u posle javnih konsultacija 1992.godine, i projektovane su tako da omogu}avaju kontrolu i ta~kastih i difuznih izvorazaga|enja (National Rivers Authority). One defini{u zone sa granicama baziranim na"vremenu putovanja" podzemnih voda od bilo koje ta~ke ispod nivoa podzemnih voda umaniru oblasti osetljivih na nitrate (Nitrate Sensitive Areas, NSA) i odre|enih zonagde su podzemne vode ranjive od nitrata (Nitrate Vulnerable Zone, NVZ). Glavniuticaj zona za{tite izvori{ta na pitanja poljoprivrede odnosi se na ~uvanje i dispozicijuotpada sa farmi i agrohemijskih sredstava. Azotni fertilizeri se kontroli{u na osnovu{ema (NSA i NVZ). Definisane su tri zone za{tite, kako je u nastavku opisano.

1. Prva zona (najranjivije oblasti) ima granice definisane na 50 dana"vremena putovanja", ali ne manje od radijusa od 50 m od samog izvori{ta(vodozahvata). Ovaj kriterijum je definisan na osnovu perioda raspadabiolo{kog sadràja.

2. Druga zona je definisana na 400 dana, i projektovana je tako da omogu}i

razgradnju sporo razgradljivih polutanata. Ove zone su znatno ve}ihdimenzija od prve zone, a ne smeju biti manje od 25 % od povr{ine sliva(podzemnog).

3. Tre}a zona zahvata kompletno slivno podru~je (oblast hranjenja)

podzemne izdani, i definisana je kao oblast za{tite na dugoro~noj osnovi.U konkretnom slu~aju Velike Britanije, spoljna granica moè zahvatati do5 km u prose~nim izvori{tima u trijaskim pe{~arima, a zna~jno vi{e kodkrednih bu{otina u isto~noj Engleskoj.


535

Veli~ina i oblik za{titnih zona su u funkciji od karakteristika izdani i uslovaprihranjivanja. Mada vremena putovanja odre|ena radi definisanja za{titnih zonaveoma mnogo variraju u zavisnosti od razli~itih autora (Adams i Foster, 1992. godine),kriterijumi usvojeni od strane National Rivers Authority su bazirana na iskustvima iz~itave Evrope.

Zoniranje predloènog tipa je atraktivno za definisanje svrhe kori{}enjazemlji{ta jer omogu}ava konkretnu osnovu za planiranje, a koje je u skladu i saoblastima osetljivim na nitrate (Nitrate Sensitive Areas, NSA) i zonama gde supodzemne vode ranjive od nitrata (Nitrate Vulnerable Zone, NVZ). Ipak trebanapomenuti da usvojeni metod trenutno ne uklju~uje tip zemlji{ta ili karakteristikenesaturisane zone kao {to su poroznost ili dubina do nivoa podzemnih voda.

Na primer, u prvoj zoni (u blizini izvori{ta) upotreba zemlji{ta i sadràjispu{tenih otpadnih voda su strogo ograni~eni. Dozvoljavaju se samo {irokolisna {uma iispa{a niskog intenziteta. U drugoj zoni se dozvoljava ograni~ena poljoprivrednaproizvodnja sa redukovanom upotrebom pesticida. Samo u tre}oj zoni se moè zadràtiuobi~ajena poljoprivredna proizvodnja, ali sa upotrebom agrohemijskih sredstava iprimenom organskog |ubriva u skladu sa zakonom - Code of Good AgriculturalPractice for the Protection of Water (MAFF/WOAD, 1991). Ovakav pristupomogu}ava konvergenciju nitrata kao i generalnu za{titu podzemnih voda.


536

9.2. SJEDINJENE AMERI^KE DR@AVE

U Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama postoje dva osnovna pravca razvoja saaspekta vodnih projekata: integralno upravljanje re~nim basenima, i regulativa {irokogspektra koju predvodi "United States Environmental Protection Agency - USEPA".

Institucije koje se bave vodosnabdevanjem su, iz nu`de, komplikovaneobzirom da je to velika i raznolika zemlja. Vi{e od 90 % jedinica za vodosnabdevanje supod direktnim nadzorom i upravljanjem lokalnih vlasti, a veoma mali brojkanalizacionih postrojenja se nalazi u privatnom sektoru. U skladu i sa drugimzemljama, ne postoji vlasni{tvo nad vodnim tokovima. Kada se bu{otine i akumulacijeizgrade, hijerarhija prava se bazira po sistemu stare{instva. Kasniji korisnici imajuprioritet u kori{}enju, umesto sistema prioriteta priobalnih korisnika koji je prethodnobio vaè}i.

Slu`be vodosnabdevanja su se razvijale kako je populacija rasla. Prvobitnanaselja su stvorila gustu urbanu populaciju na isto~noj obali i oko Velikih jezerasredinom 19. veka, i region se susreo sa problemima koji nisu bili karakteristi~ni zaEvropu iz vremena urbanizacije.

Problem grada îkaga je karakteristi~an u tom smislu, gde nije bilo problemasa oticajem od padavina, ali je postojao problem sa malim gradijentima (padovima)kod vodovoda i kanalizacije. Sa ciljem da se prevazi|e ovaj problem, kanalizacija jegra|ena u nivou terena a zgrade su dizane iznad. U me|uvremenu je zapo~elozaga|enje Velikih Jezera, a jezera Mi~igen na prvom mestu. Jezero je bilo velikisnabdeva~ vodom, ali je u isto vreme bio i veliki recipijent otpadnih voda. Tokom 1855.godine, posle poplave reke îkago efluent je dospeo do vodozahvata. Izbijanje hidri~neepidemije je odnelo 12 % populacije. Iz razloga {to se vodosnabdevanje obavljalo izjezera Mi~igen, kanalizacija je preusmerena na reku Ilinois (koja hrani sliv rekeMisisipi) da bi se izbeglo zaga|ivanje. Me|utim, usledila je reakcija grada St Luisa kojise nalazi nizvodno, ali je na vi{em nivou konstatovano da Ilinois ima dovoljnu mo}samopre~i{}avanja i da ne ugroàva vodosnabdevanje. Na sre}u, kvalitet efluenta jepobolj{an razvojem sistema za pre~i{}avanje otpadnih voda.

Funkcije odbrane od poplava i plovidbe zahtevaju inìnjerski pristup, icentralnu upravu obzirom da reke teku i izvan granica dràva, tako da je od sredine 19.veka tu ulogu preuzeo Inìnjerijski Korpus ameri~ke vojske.

Druga federalna agencija je Biro za Rekultivaciju, koji se bavi projektimakonzervacije i transfera vode za potrebe irigacije i kori{}enja vodnih snaga, uglavnom usuvljim slivovima dalekog zapada.

S druge strane, regulacija zaga|enja ìvotne sredine se odvija preko USEPA.Njene ingerencije se odnose na pitanja kvaliteta vazduha i vode i na odlaganje opasnogotpada i regulaciju hemikalija uklju~uju}i pesticide i radioaktivni otpad. U tom smisluje pokriveno zaga|enje "medijuma" vazduha, vode i zemlji{ta, a agencija uglavnom radiu duhu integralne kontrole od zaga|enja.

USEPA je osnovana 1970. godine i predstavljala je uzor za mnoge sli~neinstitucije u Evropi. Kako predstavlja direktnu vladinu organizaciju, ona ima federalnujurisdikciju. To uklju~uje izdavanje dozvola za industrijsko odlaganje i utvr|ivanjerizika za vode od industrijskih, komunalnih, poljoprivrednih i rudni~kih otpadauklju~uju}i i deponije. Preko 500 opasnih jedinjenja se prati od izrade do mestaodlaganja. Agencija tako|e prikuplja podatke i sprovodi istraìvanja o tretmanuzaga|iva~a i ponovnoj upotrebi i reciklaciji vode (USEPA 1988.). Jedna od akcija koja


537

je izazvala o{tru kritiku je bila dislociranje deponija sa jedne lokacije na drugu, bezikakvog tretmana, da bi se spre~ila kontaminacja izvorne lokacije.

Posebne odgovornosti agencije u oblasti kvaliteta i za{tite voda (FederalRegulatory Directory, 1994.) su:

− Izdavanje dozvola za odlaganje zaga|iva~a u plovne tokove.− î{}enje vodnih puteva od naftnih i hemijskih mrlja u saradnji sa

Obalskom Straòm.− Razvoj "uputstava o efluentima" radi kontrole ispu{tanja specifi~nih

zaga|iva~a vode, uklju~uju}i i radijaciju.− Utvr|ivanje kriterijuma koji omogu}avaju dràvama da postave standarde

o kvalitetu voda.− Raspolaù finansijskim programima za pomo} pri izradi postrojenja za

preradu otpadnih voda.− Reguli{e odlaganje otpada, uklju~uju}i mulj i nisko radioaktivni otpad u

okeane.− Kooperi{e sa Inìnjerijskim Korpusom u izdavanju dozvola za iskopavanja

i nasipanje plavnih podru~ja.− Uspostavlja nacionalne standarde kvaliteta vode za pi}e.− Reguli{e injektiranje otpada u podzemlje, da bi se za{titila ~isto}a

podzemnih voda.

Glavne stavke u upravljanju slivnim podru~jima su erozija zemlji{ta iupravljanje vezano za poljoprivrednu proizvodnju, kao i vodnu izda{nost i erozijuvezanu za po{umljenost. Ameri~ki Servis za {ume je duàn da prati difuzna zaga|enja,uklju~uju}i i eroziju zemlji{ta, temperaturu vode, rastvoreni kiseonik, nutriente ipesticide. Upravljanje vodnim slivovima je bazirano na 76 "ekoregiona". Dràvniprogrami kontrole kvaliteta obuhvataju pra}enje fizi~kog, hemijskog i biolo{kogaspekta kvaliteta radi homogene upotrebe zemlji{ta.

Me|utim, USEPA je bila izloèna kritikama zbog spore primene ovihprograma. Napori za kontrolom odlaganja kiselina tokom 1980.-ih godina nisu biliuspe{ni je Agencija nije mogla da natera administraciju da preduzme stroge mereprotiv zaga|iva~a.

Postepeno je rad USEPA ograni~en na istraìvanja, tako je utvr|eno da suindustrijska postrojenja na ugalj sa Srednjeg Zapada bila direktan uzro~nik kiselih ki{au severoisto~noj Americi i Kanada, {to je izazvalo brojne nesuglasice izme|u ove dvezemlje.

Podzemne vode ~ine polovinu resursa za vodosnabdevanje u SjedinjenimAmeri~kim Dràvama, tako da sve vi{e postaju centar pa`nje Agencije USEPA. Pravnemo}i ove Agencije su danas veoma jake, za razliku od perioda njene krize iz 1980.-ihgodina, i omogu}ava realizaciju "~i{}enja" kontaminiranog zemlji{ta.


538

9.3. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA

Gotovo svi standardi kvaliteta vode za pi}e utvr|enih od strane USEPA iliEU, ili usvojenih {irom sveta, vode poreklo od kriterijuma Svetske zdravstveneorganizacije (World Health Organisation - WHO). Poslednja revizija ovih kriterijumaje bila 1993. godine i objavljena je u dva toma gde Prvi tom predstavljaju uputstva, aDrugi tom predstavljaju nau~ne osnove za data uputstva.

Prvu grupu zaga|iva~a predstavljaju oni od va`nosti za ljudsko zdravlje,naro~ito kancerogeni uklju~uju}i metale, nitrate (MDK 50 mg/l), nitrite (MDK 3 mg/l)i druge anjone, halogene, kiseline, organogene materije i pesticide. Tako|e su dategranice za alfa i beta radioaktivnost, kao i okvirne granice za supstance koje bi mogleda izazovu smetnje kod konzumenata. Na primer, gvo`|e, natrijum, ukupan suviostatak, odre|ene organogene materije, hlor (kao ko-produkt dezinfekcije vode) ihlorofenoli mogu imati uticaja na ukus pija}e vode, a boja i mutno}a mogu uticati naizgled.

Verovatno su u mnogim zemljama jo{ od ve}e va`nosti grani~ne vrednostiWHO za bakteriolo{ki kvalitet pija}e vode, zbog stalnih infektivnih zaraza izazvanihvodom. Ove grani~ne vrednosti isklju~uju prisustvo Escherichia coli, ukupnihkoliformnih bakterija ili termootpornih koliformnih bakterija u pija}oj vodi, utretiranoj vodi na ulazu u distributivni sistem ili u tretiranoj vodi koja se ve} nalazi udistributivnom sistemu, u uzorku od 100 ml. Ukupne koliformne bakterije kod velikihkorisnika (tojest tamo gde se pregleda dovoljan broj uzoraka) ne smeju biti prisutni u95 % uzoraka uzetih u bilo kom dvanaestomese~nom periodu. Ove bakterije seuzimaju kao indikatori fekalnog zaga|enja.

Istraìvanje iz 1975. godine je pokrilo 90 % zemalja u razvoju i pokazalo dasvega 35 % populacije ima pristup "relativno bezbednoj" vodi. Kvalitet snabdevanja"bezbednom vodom" je preko organizacija United Nations International DrinkingWater Supply i Sanitation Decade (UNID - WSSD), u periodu 1981 - 1990. godine, pozvani~nim statistikama porastao u zemljama u razvoju sa 44 na 69 % populacije, dok jeadekvatna sanitacija porasla sa 46 na 54 %. Gradovi su generalno u povoljnijoj situacijinego ruralna podru~ja. Me|utim, i dalje se mora mnogo toga raditi po{to u svetu svakegodine umire oko ~etiri miliona dece od dijaree izazvane hidri~nim putem.

Zaraze se tako|e prenose preko komaraca i puèva u irigacionimpodru~jima, rekama i jezerima. Dok je smrtnost izazvana hidri~nim epidemijama danasretka u razvijenijim zemljama, jo{ uvek nije postignut dovoljan nivo sanitacije. Naprimer, u toku 1983. godine, samo 2 % grka i 30 % japanaca je bilo obuhva}enopostrjenjima za preradu otpadnih voda, dok je u [vedskoj ta cifra iznosila 100 %.


539

9.4. PROGRAM ZA[TITE PODZEMNIH VODA BUNARADR@AVE OREGON - UPUTSTVO

Za{tita resursa podzemnih voda je postala kriti~na u odnosu na rastu}upopulaciju i industrijski razvoj. U tom smislu je podzemna voda kriti~an prirodni resurskoji obezbe|uje stanovnike Oregona vodom za pi}e, poljoprivredu i industriju. Skoropolovina populacije ove dràve (48 % ili oko 1.4 miliona ljudi) zavisi od podzemnihvoda za namirivanje dnevnih potreba, dok 77 % (ili 2.3 miliona stanovnika) popilacijedràve delimi~no zavisi od upotrebe podzemnih voda kod ku}e, na poslu ili u {koli. Ovebrojke uklju~uju i ve}e gradove gde se podzemne vode koriste kao pomo}ni resurs uvodosnabdevanju.

U Oregonu postoji oko 3 450 javnih vodovoda. Javni vodovodi su definisanikao sistemi vodosnabdevanja koji imaju ~etiri ili vi{e priklju~aka ili ih koristi vi{e od 10pojedinaca dnevno, najmanje 60 dana godi{nje.

Najnovija istraìvanja su pokazala da 88 % sistema javnog vodosnabdevanjazavisi barem delimi~no od podzemnih voda (kontinualno ili kao rezervni resurs).Tako|e je procenjeno da u Dràvi Oregon postoji 300 000 individualnih bunara.Prema Sektoru Vodnih Resursa (Water Resources Division), zahtev za podzemnimvodama se u poslednjih 20 godine udvostru~io sa 3.3 biliona galona na dan na 7 bilionagalona na dan 1990. godine.

Odeljenje za Kvalitet @ivotne Sredine (DEQ) procenjuje da u Oregonu javnovodosnabdevanje i industrija tro{e po 7 % ovog resursa, poljoprivreda za potrebenavodnjavanja tro{i oko 75 %, a oko 11 % se tro{i za potrebe pojenja stoke i upotrebuu poljoprivrednim doma}instvima. Ve}ina bunara kaptira plitke ograni~ene izdani(dubine manje od 200 stopa) {to je zajedni~ka osobina za ve}inu dolina u Oregonu.Ve}ina razvijenih podru~ja ove dràve koja }e se i dalje razvijati u narednih 20 godinase nalazi iznad neograni~enih izdani koje su na~elno najosetljivije na zaga|enje. Oveveoma ranjive oblasti u dolinama (i aluvijalnim sedimentima) su veoma {iroke. Naporida se za{tite podzemne vode kako na lokalnom, tako i na dràvnom nivou }e biti dalekoefikasnije ako se postave zone za{tite bunara. Ovo }e omogu}iti da se ograni~eniresursi usredsrede prvo na prioritetna podru~ja.

Smatra se da upotreba u doma}instvima ima najvi{e zahteve u pogledukvaliteta vode i upravo tu bi potencialno zaga|enje podzemnih voda nanelo najve}u{tetu. Postoje}i Federalni i dràvni zakoni obezbe|uju kvalitet pija}e vode iz javnihsistema vodosnabdevanja {to se ostvaruje kroz osmatranje i tretman voda. To uklju~ujeutvr|ivanje, uzorkovanje i analizu na vi{e od 100 razli~itih zaga|iva~a. Do kraja 1995.godine je utvr|eno prisustvo barem jednog od ovih zaga|iva~a u 383 (11 %) aktivnihsistema javnog vodosnabdevanja u Dràvi Oregon.

U nastavku je prikazana {ema primene Plana za{tite Podzemnih VodaBunara u dràvi Oregon, slika 9.4.1., kao uputstvo za neophodne korake koje morajuda preduzmu zajednice koje se odlu~e za realizaciju zona za{tite.

Proces delineacije je osnovni korak u razvoju Plana Za{tite Podzemnih VodaBunara, u tom smislu {to se identifikuje oblast koja okruùje bunar, izvori{te ili izvorna povr{ini terena direktno iznad dela izdani koji prihranjuje bunar, izvori{te ili izvor.Delineacija omogu}ava odre|ivanje oblasti gde }e strategija za{tite imati najve}i uticajna kvalitet podzemnih voda i omogu}iti efikasnije kori{}enje ograni~enih resursa.


540

Slika 9.4.1. - Proces za{tite podzemnih voda bunara


541

Sve tehnike delineacije prihva}ene u Oregonu respektuju izda{nost bunara.Usvojena je izda{nost od 125 % prose~ne dnevne eksploatacije tokom tromese~nogperioda maksimalne eksploatacije (letnji period) da bi se usaglasilo sa dru{tvenimrastom. Proces delineacije uglavnom rezultuje identifikacijom ~itave zoneprihranjivanja bunara, izvori{ta ili izvora, {to zbog svoje veli~ine moè izazvati zna~ajnepote{ko}e u pogledu upravljanja. U Oregonu je definisana samo ona zona kojaobezbe|uje vodu za period od 10 godina. Deo kaptirane zone koji obezbe|ujedesetogodi{nje vreme putovanja podzemnih voda je usvojen kao Zona Za{titePodzemnih Voda Bunara (ZZPVB, u daljem tekstu zone za{tite). Delineaciju u okviruDràve Oregon moraju da izvedu geolozi, inìnjerski geolozi ili druge ovla{}ene osobesa iskustvom iz hidrogeologije.

Nivo delineacije zavisi od populacije. Za zajednice sa populacijom manjom ilijednakom 500 koja se vodom snabdeva iz bunara, delineacija se moè sprovestimetodom prora~una fiksnog radijusa. Ova tehnika koristi minimum specifi~nihpodataka za podru~je i ne uklju~uje va`ne karakteristike izdani i podzemnog toka.Sistemi sa zna~ajnom potencijalnom opasno{}u za podzemne vode bi morale da izaberutehni~ki odbranjivije metode za delineaciju.

Svi drugi sistemi, odnosno izvori i bunari koji opsluùju populaciju od vi{e od500 ljudi, moraju razviti konceptualni model sistema podzemnih voda. Ovakav modelidentifikuje kriti~ne karakteristike sistema podzemnih voda i mnogo je reprezentativnijiza delineaciju sa aktuelnim uslovima podzemnih voda.

Za sisteme koji snabdevaju populaciju od 500 do 50 000, neophodanminimum predstavljaju kombinovani analiti~ki metodi i hidrogeolo{ko kartiranje.Sistemi koji obezbe|uju vodosnabdevanje populaciju od 3 300 i vi{e, moraju obezbeditispecifi~ne podatke sa terena (sprovesti test izdanske sredine) koji }e biti utkani uproces.

Sistemi koji opsluùju preko 50 000 stanovnika moraju koristiti numeri~ke ilikomparabilne analiti~ke metode u procesu delineacije. Ove metode su u stanju daoperi{u izdanima koje se odlikuju zna~ajnim heterogenostima, sloènim granicama irazli~itim pravcima gradijenata, i to u znatno ve}oj meri nego analiti~ke metode. Ovimodeli se tako|e mogu kalibrisati i za odre|ena postrojenja.

Sistemi se tako|e podsti~u da izvr{e prora~un susceptibiliteta u okviru zonaza{tite. Odre|ivanje zona za{tite uglavnom uzima u obzir put kroz izdan, odnosno neodnosi se na vreme putovanja od povr{ine terena do izdani. Analiza susceptibilnostirazmatra faktore vezane za kretanje vode od povr{ine terena do izdani i mogu}nost da}e zaga|iva~ migrirati do izdani. Ovo omogu}ava sistemu da izvr{i regionalizaciju zonaza{tite u pogledu susceptibilnosti i na taj na~in odredi strategiju upravljanja specifi~nimaktivnostima na povr{ini terena. U nastavku, slika 9.4.2. je prikazana {ema analizesusceptibiliteta izdani.

Zajednice mogu same smanjiti ukupne tro{kove procesa delineacije time {to}e na sebe preuzeti deo istraìvanja koja uklju~uju:

− Inventar vodozahvata u oblasti,− Kompilaciju informacija o koli~ini i kvalitetu zahva}ene vode, i− Realizaciju testa izdani, pomo}u bunara.


542

Slika 9.4.2. - Analiza susceptibiliteta izdani


543

Tako|e, zajednice koje imaju izvori{ta podzemnih voda u relativnoj blizini,mogu zajedni~ki angaòvati konsultanta za delineaciju njihovih razdvojenih bunara.Ukoliko ovi bunari kaptiraju iste izdani i imaju odgovaraju}e hidrogeolo{ke uslove,ovaj zajedni~ki napor se moè pokazati kao manji tro{ak nego da svaka zajednica radidelineaciju za sebe. Mora se napomenuti da }e ovaj poku{aj biti uspe{an samo u slu~ajuda je konsultant u mogu}nosti da primeni jedinstven konceptualni model za opishidrogeolo{kih uslova obe zajdenice.

Osnove za delineaciju

Delineacija zona za{tite podzemnih voda bunara je fundamentalni aspektPlana za{tite podzemnih voda bunara. USEPA je definisala zone za{tite kao: "podru~jana povr{ini i ispod povr{ine terena koja okruùju bunar ili izvori{te koji snabdevajujavne sisteme za vodosnabdevanje, a kroz koje zaga|iva~i realno mogu prodreti idospeti u bunar ili izvori{te." Zaga|iva~ ispu{ten u okviru zona za{tite na kraju moèdospeti u vodu koja se crpi bunarima. Iz tog razloga, u okviru granica zona za{tite sesprovode aktivnosti upravljanja, projektovane da se elimini{e ili redukuje opasnostkontaminacije podzemnih voda usled aktivnosti na povr{ini ili blizu povr{ine terena.

Predloène tehnike delineacije variraju od jednostavnog crtanja radijusadejstva bunara pa do mnogo sloènijih kompjuterskih modela koji uzimaju u obzirkarakteristike izdani i toka podzemnih voda za dati teren. Jednom re~ju, {to je ve}asofisticiranost metode delineacije, to su i zone za{tite bolje definisane. Naravno,paralelno s tim rastu i tro{kovi i nivo potrebne tehni~ke ekspertize. Me|utim, iskustvojasno pokazuje da tro{kovi vezani za popravak kvaliteta izdani usled zaga|enja(remedijacija) ili ~ak i gubitak izvori{ta podzemnih voda kao posledica kontaminacijavi{estruko prema{uju tro{kove primene preventivnog programa.

U~e{}e u Programu za{tite podzemnih voda bunara u Oregonu jedobrovoljno, a Dràva Oregon obezbe|uje vo|stvo, tehni~ku pomo} i preduzimareviziju za usvajanje delineacije zona za{tite svakog sistema. U skladu za vaè}impropisima delineaciju mora da obavlja ovla{}eni geolog, ovla{}eni specijalizovanigeolog ili drugo ovla{}eno lice sa iskustvom iz oblasti hidrogeologije.

Du`nosti sistema vodosnabdevanja

Jasno je da sistemi vodosnabdevanja imaju mnogo kompletnije informacijeod bilo koga drugog vezano za istorijat sistema, pojavu bunara, primenu navodnjavanjai sl. {to moè imati uticaja na delineaciju. U skladu sa tim, sistemi vodosnabdevanjamogu smanjiti tro{kove zajednice svojim u~e{}em u prikupljanju podataka.

Inventar bunara. Vaàn deo prilikom delineacije predstavlja razvojkonceptualnog modela pojave i kretanja podzemnih voda u oblasti. Sistemivodosnabdevanja mogu sami da pripreme izve{taje o pojedina~nim bunarima, nanesunjihove lokacije na kartu i ozna~e njihovu izda{nost. Grad Boardman (Morrow County,Oregon) je na~inio uputstvo za izradu inventara bunara.


544

Test izdani. Dopunski podaci koje mogu da obezbede sistemivodosnabdevanja uklju~uju podatke o stati~kim nivoima podzemnih voda kao irezultate testa crpenja na proizvodnim bunarima.

Javna edukacija. Na kraju, sistemi vdosnabdevanja mogu u saradnji sazajednicom da iniciraju program javne edukacije. Ovaj program bi trebao da podignenivo svesti gra|anstva o ranjivosti podzemnih voda.

Zahtevi metode delineacije

U odnosu na eksploatacioni bunar, u okviru izdani se razlikuju tri zone: zonauticaja (ZU), zona u~e{}{a-kontribucije (ZK) i zona za{tite podzemnih voda bunara(ZZPV), kako je prikazano na slici 9.4.3. ZU, ili je deo izdani gde je hidrauli~ki nivo(pijezometrijski) oboren, kao direktna posledica eksploatacije bunara. Za potrebeidentifikacije, se defini{e kao oblast u kojoj je depresija ve}a od 0.05 stopa (0.6 in~a).ZK je deo izdani koja }e bunar snabdevati vodom u budu}nosti. ZZPVB je u okviruZK, deo zone kontribucije koji }e obezbe|ivati bunar u narednom periodu od 10godina. ZZPVB je ona na za koju se primenjuju mere za{tite podzemnih voda, i nakoju se odnosi delineacija.

Rezultat ovih napora je prikazan slici 9.4.3. koji bazira metod delineacijeuglavnom na osnovu populacije koju opsluùje sistem vodosnabdevanja. U ciljupove}anja karaktera specifi~nosti odre|enog lokaliteta primenuju se: metodeprora~una fiksnog radijusa, kombinovane tehnike primene analiti~kih metoda ihidrogeolo{kog kartiranja i numeri~ke metode. Sistemi vodosnabdevanja treba dasakupe sve dostupne podatke, tako da se primeni metod sa {to izraènijim specifi~nimpodacima za dato podru~je. Pritom potencijalni rizik kontaminacije izvori{tapodzemnih voda tako|e treba da ima uticaja na odluku zajednice o tome koji }e nivodelineacije biti primenjen. Sistemi vodosnabdevanja se tako|e ~esto opredeljuju zaopciju Prethodnog Plana da bi se napravila procena broja i vrste potencijalnihzaga|iva~a u blizini njihovih bunara ili izvora.

NAPOMENA: Veoma vaàn zaklju~ak demonstracionih projekata zonaza{tite podzemnih voda bunara je da {to se specifi~nija delineacija primenjuje, iako supo~etni tro{kovi ne{to ve}i, rezultuje u velikim u{tedama u kasnijem periodu. U{tedenastaju jer je specifi~na delineacija izvori{ta zakonski odbranjiva i omogu}avadefinisanja manjih oblasti {to dovodi do smanjenja tro{kova upravljanja u kasnijimprocesima.

Veoma vaàn koncept koji se mora upamtiti, u toku ali i posle delineacije,jeste da izdan iz koje se vr{i eksploatacija jeste trodimenzionalna i da moè imatiregionalno rasprostranjenje, i iz nje i mnogi drugi javni sistemi vodosnabdevanja iindividualni bunari crpu vodu. Istinska za{tita podzemnih voda bi trebala da se odnosina ~itavu izdan, pre nego na neke njene delove koji se odnose na prihranjivanje bunarau periodu od 10 godina. U praksi, me|utim, ovakav pristup je te{ko primenjivati, takoda se primenjuje metod delineacije zona za{tite individualnih bunara.


545

Slika 9.4.3. - Dijagram delineacije za{tite podzemnih voda


546

Parametri zajedni~ki za sve metode delineacije zona za{tite

Usvojeni kapacitet crpenja (Qa) - Sve metode delineacije zona za{titebunara prihvatljive za upotrebu u Dràvi Oregon zahtevaju podatak o kapacitetucrpenja koji se unosi u jedna~ine. Da bi se obezbedila za{tita izvori{ta podzemnih voda,mora se ra~unati sa potencijalnim pro{irenjem kapaciteta u budu}nosti, tako da se kodmodeliranja kapacitet crpenja modifikuje kako je dato: 125 % od srednje dnevnepotro{nje za tromese~ni period najve}e potro{nje. Ako je srednja dnevna eksploatacijanije poznata, onda se usvaja: 125 % od prose~nog kapaciteta zajednice sa sli~nimkarakteristikama iz regiona, projektovani kapacitet pumpe, ili 90 % od sigurneizda{nosti bunara. Na primer, zajednica koja koristi bunar sigurne izda{nosti 600galona/mese~no a nije poznata srednja dnevna eksploatacija. Projektovani kapacitetpumpe je 500 galona/mese~no. Procenjena eksploatacija bazirana na zajednici sasli~nim karakteristikama stanovni{tva i industrije je 390 galona/mese~no. Vrednost od487 galona/mese~no (1.25 x 390) }e se koristiti kod delineacije. Ako ni jedan drugipodatak nije dostupan, moè se koristiti vrednost dobijena mnoènjem brojastanovnika sa prose~nom dnevnom potro{njom po stanovniku od 125 galona/dan.

Vreme putovanja (VP) - Kako je ve} re~eno, samo deo izdani je obuhva}enmetodama delineacije zona za{tite. Zbog upravljanja, zone za{tite su na~elnoograni~ene veli~ine prema kriterijumu za postizanje potrebnog nivoa za{tite. Primeri zaove kriterijume su:

− obaranje nivoa podzemnih voda ili pijezometarskih nivoa usled radabunara,

− asimilativni kapacitet izdani (rastojanje koje podzemna voda treba dapre|e kroz izdansku sredinu da bi se zaga|iva~ rastvorio ili razgradio)

− vreme putovanja, faktor povezan potrebnim vremenom da bi seodgovorilo na pretnju zaga|enja u granicama zona za{tite.

VP kriterijum efektivno odre|uje radijus metode izra~unatog fiksnogradijusa i delinearizovano uzvodno rastojanje pomo}u analiti~kih i numeri~kih modela.Za ve}inu tehnika delineacije, minimalno VP od 10 godina je odabrano na osnovuDràvne studije potrebnog vremena za remediaciju (popravak) i/ili otvorenog novogizvori{ta moè do}i do slu~aja zna~ajnog zaga|enja u okviru, ili na granicama zonaza{tite. VP od 10 godina se moè smatrati minimalno neophodnim. Duà VP sepreporu~uju u slu~ajevima kada je izu~enost sistema podzemnih voda ograni~ena ilipostoje zna~ajne pretnje za kvalitet podzemnih voda.

Vodni sistemi verovatno èle da defini{u i dodatne zone u okviru zona za{titesa kra}im vremenom putovanja. Posle analize planova zona za{tite podzemnih vodabunara drugih Dràva (u Americi), Dràva Oregon preporu~uje slede}eVP zonedelinearizovane u okviru zona za{tite:

VP 6 meseci: Akcenat je stavljen na virusne i mikrobiolo{ke zaga|iva~e kao ina rizik direktne kontaminacije iz drugih izvora. Dokazano je da neki virusi(Hepatitis A i Echovirus) i mikroorganizmi (crytosporadium) mogu dapreìve u podzemnim vodama i duè vreme. Ako je mogu}e, izvori ovih


547

organizama se moraju dràti na rastojanju od VP od 6 meseci od nivoapodzemnih voda bunara. Preporu~uje se da se hemikalije sposobne da zagadepodzemne vode sistema vodosnabdevanja ne koriste niti ~uvaju u okviru zoneod 6 meseci zbog nemogu}nosti da se pravovremeno reaguje ako do|e doslu~aja kontaminacije. Zbog mogu}ih promena u pravcu gradijenata, zahtevase da se odredi kru`na oblast ekvivalentna VP od 6 meseci u okviru zonaza{tite.

VP 5 godina: U okviru zone putovanja od VP 6 meseci do VP 5 godina,akcenat se stavlja na identifikaciju i kontrolu potencijalnih zaga|iva~a.Prevencija zaga|enja i smanjenje rizika se tako|e podvla~e. Oblasti u okviruove zone se mogu izdvojiti po prioritetima kroz analizu susceptibiliteta (slika9.4.4.).

VP 10 godina: Oblast u okviru granica VP od 5 - 10 godina predstavljaresurs vodosnabdevanja zajednice u bliskoj budu}nosti i u skladu sa tim jetreba i tretirati. Ponovo se, analizom susceptibilnosti mogu definisatiprioritetne aktivnosti u okviru te oblasti.

Zona u~e{}a (kontribucije): Vodni sistemi moraju shavtiti da uzvodnegranice zona za{tite podzemnih voda bunara, definisane kao VP od 10godina, ne mogu da obezbede za{titu od izvora zaga|enja koji se nalaze izvantih granica (uzvodno). Drugim re~ima, nemogu}e je spre~iti kontaminacijukoja se kre}e od izvora izvan VP granica u pravcu zona za{tite, a na posletkui do samog bunara. da bi se obezbedila pobolj{ana osnova za dono{enjeodluka u fazi upravljanja programa zona za{tite, sistemi vodosnabdevanja bitrebali delineacijom da obuhvate ~itavu zonu kontribucije njihovih bunara. Unekim slu~ajevima, naravno, zona kontribucije nekih sistemavodosnabdevanja je odre|ena postojanjem hidrogeolo{kih granica namanjem rastojanju od VP od 10 godina.


548

Slika 9.4.4. - Zone kontribucije (ZK), zone uticaja (ZU), ili depresiona oblasti zone za{tite podzemnih voda bunara (ZZ)


549

9.4.1. PRIMER ZAKONA O UPRAVLJANJU ZONAMA ZA[TITEPODZEMNIH VODA ZA ZAJEDNICE U OKVIRUDR@AVE OREGON

ZONE ZA[TITE PODZEMNIH VODA

OP[TINA/GRAD ____________________

Komisija (Grada, Op{tine) _________________ utvr|uje da: (a) stanovnici_______________ zavise isklju~ivo od podzemnih voda koje se koriste za potrebesnabdevanja pija}om vodom, i (b) da odre|ena upotreba zemlji{ta u _____________moè dovesti do kontaminacije podzemnih voda i plitkim/pripovr{inskim izdanima.

Svrha Zona za{tite Podzemnih Voda Bunara je za{tita javnog zdravlja isigurnosti, minimiziranjem kontaminacije plitkih/pripovr{inskih izdani od ________.Namera je da se ova zamisao realizuje, u najve}oj mogu}oj meri, javnom edukacijom iobezbe|ivanjem javne kooperacije.

Odgovarju}a regulativa o kori{}enju zemlji{ta se tako|e moè utvrditi, kaodopuna datoj zakonskoj regulativi.

POGLAVLJE 1.0 - Definicije

1. Izdan je geolo{ka formacija, grupa formacija ili deo formacije sposobanza skladi{tenje i obezbe|ivanje podzemnih voda za bunare i izvore.

2. Praksa Najboljeg Upravljanja (PNU). Mere, bilo upravlja~ke ilistrukturne, koje su odre|ene da budu najefektivnije u prevenciji i redukciji zaga|enja izta~kastih i neta~kastih izvora.

3. Operacija Ograni~enog Gajenja Stoke (OOGS). Koncentracija je naograni~enom gajenju stoke ili peradi, ali bez ograni~enja za oblasti hranjenja konja,goveda ili svinja, mle~nih farmi, klanica ili transportnih terminala, peradarskih farmi ifarmi za proizvodnju jaja, krznarskih farmi, u zgradama gde je povr{ina terenapokrivena betonom, kamenom ili drugim ~vrstim materijalom ili koje posedujupostrojenja za preradu otpadnih voda.

4. Kontaminacija. Naru{avanje kvaliteta vode putem hemikalija,radionukleida, biolo{kih organizama i drugih materija bez obzira na to da li uti~u ili nena mogu}nost kori{}enja te vode.

5. Razvoj. Sprovo|enje bilo kakve izgradnje, rekonstrukcije, promenenamene povr{ina ili inteziteta kori{}enja.

6. Postrojenje. Ne{to {to je izgra|eno, instalirano, i ozvani~eno zaodre|enu svrhu.

7. Poljoprivreda. Tip operacija zajedni~kih za farme sli~ne prirode, saciljem stvaranja profita, koji jeste ili moè biti usvojeni metod upotrebe farmi, u skladusa zakonima koji su u primeni.

8. Siva voda. Sve otpadne vode iz doma}instava izuzev vode iz toaleta.


550

9. Opasne materije. Materije definisane u jednoj ili vi{e navedenihkategorija:

− Zapaljive: gasovi, te~nosti ili ~vrste materije koje mogu izazvati poàrfrikcijom, absorpcijom vlage ili usled niske ta~ke zapaljivosti. Primeri: belifosfor i benzin.

− Kancerogene: Gasne, te~ne ili ~vrste materije koje smatraju izaziva~imaraka ili mutacija.

− Eksplozivne: Reaktivni gasovi, te~nosti ili ~vrste materije koje brzo ienergi~no reaguju nekontrolisano ukoliko se izloè toploti, udaru, pritiskuili njihovoj kombinaciji. Primeri: dinamit, organski peroksidi i amonijumnitrat.

− Visoko toksi~ne: Gasovi, te~nosti ili ~vrste materije toliko opasne po~oveka da mogu predstavljati neobi~nu opasnost po ìvot. Primeri: gashlorin.

− Srednje toksi~ne: Gasovi, te~nosti ili ~vrste materije koje krozponovljenu ekspoziciju ili jednostruku veliku dozu mogu predstavljatiopasnost po ~oveka.

− Korozivne: Svi materijali, bilo kiseli ili alkalni, koji mogu izazvatiozbiljna o{te}enja na ~ovekovoj koì, ili u slu~aju procurivanja moguo{tetiti ili uni{titi kontejnere u kojima se ~uvaju opasne materije i na tajna~in dovesti do ispu{tanja njihovog sadràja. Primeri: kumulatorskakiselina i fosforna kiselina.

10. Primarni sadràj postrojenja. Rezervoar, laguna, kontejner, cevovodili plovilo kao primarni nosilac te~ne hemikalje.

11. Ispu{tanje. Bilo koje neplanirano ili nepravilno ispu{tanje, curenje iliprosipanje potencijalnog zaga|iva~a uklju~uju}i i opasne materije.

12. Sekundarni sadràj postrojenja. Sekundarni rezervoar, prihvatnalaguna, cevovod, ili plovilo koje je ograni~eno, i koje sadrì te~nost ili hemijski sadràjili sadràj iz zone primarnog sadràja, monitoring i popravak su neophodni.

13. Plitka/pripovr{inska izdan. Izdan u kojoj porozna sredina (pesak i{ljunak) po~inju na povr{ini terena, ili odmah ispod tankog zemlji{nog pokriva~a.

14. Planovi za odgovor na akcidentno ispu{tanje. Detaljni planovikontrole, popravke i ~i{}enja ispu{tenih opasnih materija usled poàra ili kvara naopremi.

15. Rastojanje vremena putovanja. Rastojanje koje podzemna voda pre|eu odre|enom vremenu. Rastojanje je na~elno u funkciji od poroznosti i pada (nagiba)izdani.

16. Zona za{tite podzemnih voda bunara. Oblast na povr{ini i ispodpovr{ine terena koja okruùje bunar, izvori{te ili izvor, koji se koriste za javnovodosnabdevanje, a kroz koju zaga|iva~i realno mogu prodreti i dospeti do vodebunara, izvori{ta ili izvora.


551

POGLAVLJE 2.0. - Zone u okviru za{tite podzemnih voda bunara

1. Zona A - Kriti~na zona uticaja na pija}u vodu: Zona A je oblast uokviru rastojanja VP od 6 meseci, kartirana oko bunara za javno vodosnabdevanje.

a) Preporu~ena upotreba. Obezbe|uje odgovaraju}e standarde aktivnosti,navedene u 2.c i tako projektovane da spre~e bilo kakvo zaga|enjepodzemnih voda.a.1) Parkovi, zelene povr{ine i javne rekreativne povr{ine.a.2) Neophodna javna postrojenja/organizacije

b) Posebni slu~ajevi. Navedene namene se dozvoljavaju samo poduslovima posebnih slu~ajeva i moraju biti u skladu sa podzemnimzoniranjem, kao i da odgovaraju standardima aktivnosti datim u 2.c.b.1) Ekspanzija postoje}e neuskla|ene namene kori{}enja do dozvoljenih

granica. __________________ Komisija ne}e dati dozvolu sve dok sene utvrdi da ovakva ekspanzija ne izaziva pove}ani potencijalzaga|enja podzemnih voda u odnosu na postoje}u upotrebu.

c) Zabranjena upotreba. Slede}e namene su zabranjene u okviru zone A,zone VP od 6 meseci (Napomena: uglavnom na rastojanju od oko 1 000stopa od bunara za javno vodosnabdevanje).− Auto servisi− Benzinske pumpe− Re~ni/kamionski/autobuski terminal− Hemijske ~istionice− Elektri~na/elektronska proizvodna postrojenja− Ma{inske radionice− Galvanska postrojenja− Hemijski procesi/skladi{tenje− Postrojenja za konzervaciju/tretman drveta− Deponije otpada− Rudnici/iskopi {ljunka− Irigaciona podru~ja/staklenici− Operacije ograni~enog gajenja ìvotinja− Parcelacija zemlji{ta sa izuzetno gustom septi~kom mreòm− Odràvanje opreme/oblasti pretakanja goriva− Injekcioni bunari/suvi bunari/jame− Podzemni rezervoari (osim onih sa za{titom od isticanja, prelivanja i

korozije).− Sva druga postrojenja koja uklju~uju sakupljanje, kori{}enje,

proizvodnju, ~uvanje, transfer ili odlaganja bilo kog ~vrstog ili te~nogmaterijala ili otpada koji moè imati {tetno dejstvo na kvalitetpodzemnih voda.

− Sve upotrebe koje nisu dozvoljene ili nisu dozvoljene kao posebnislu~ajevi.


552

2. Zona B: Zona B je formirana kao ostatak zone za{tite podzemnih vodabunara koji nije obuhva}en zonom A.

a) Dozvoljena upotreba: Sve upotrebe koje su u skladu sa standardimaaktivnosti definisanih za zone za{tite.

b) Posebni slu~ajevi: Svi posebni slu~ajevi mogu biti dozvoljeni od strane_______________ Komisije ~ime se potvr|uje da obezbe|uje standardneaktivnosti nazna~ene za zone za{tite.

c) Standardne aktivnosti: Slede}i standardi se mogu primeniti za primenuu Zonama A i B u okviru zona za{tite podzemnih voda bunara:c.1) Bilo koje postrojenje koje se bavi sakupljanjem, rukovanjem,

proizvodnjom, kori{}enjem, transportom ili odlaganjem bilo kog~vrstog ili te~nog materijala ili otpada, izuzev onih postrojenja u vezisa poljoprivrednom proizvodnjom vezanom za kori{}enje i prodajupesticida, u obimu od 1 000 funti i/ili 100 galona koji imaju potencijalda zagade podzemnu vodu, moraju imati sekundarni sistem zaskladi{tenje koji se lako moè kontrolisati i ~ija je svrha da sepredupredi bilo kakvo curenje ili ispu{tanje iz primarnog skladi{ta.Podzemni rezervoari ili ukopani cevovodi koji nose ovakvematerijale moraju imati dvostruke zidove i revizione {ahtove.

c.2) Otvorene deponije te~nog otpada - lagune koje sadrè materije izta~ke c.1 ne mogu biti dozvoljene bez sistema sekundarnogskladi{tenja.

c.3) Skladi{tenje naftnih derivata u koli~inama koje prema{uju 55 galonana jednom lokalitetu u jednom rezervoaru ili grupi rezervoara,moraju biti u rezervoarima sa tankvanom.

c.4) Sva postrojenja moraju biti u skladu sa odgovaraju}im Federalnim idràvnim standardima za skladi{tenje, rukovanje i odlaganje bilokoje opasne materije.

c.5) Usvojeni plan za sva dozvoljena postrojenja mora biti pripremljen zaprevenciju opasnih materija od kontaminacije plitkih/pripovr{inskihizdani usled poplava, poàra i drugih prirodnih katastrofa, kvaraopreme ili ispu{tanja.

− za poplavu, sva podzemna postrojenja moraju da uklju~ujumonitoring sistem kao i sekundarni cevovod iznad 100 godi{njegkontrolnog nivoa poplavnih voda. Za nadzemne instalacije,nepropusni rov, iznad nivoa 100 godi{nje poplave sposoban da primi100 % najve}e zapremine skladi{ta, }e biti tako|e opremljen i saprelivnom jamom.

− za kontrolu poàra, postrojenja moraju imati sistem za ga{enjepoàra. Opasnosti koje se razmatraju poti~u od cevovoda, te~nosti,hemikalija ili otvorenih plamenova u neposrednoj blizini.

− za kvar opreme, plan uklju~uje, za postrojenja ispod povr{ine terena,uklanjanje i zamenu delova koji procuruju, sistem za detekcijucurenja sa monitoringom, kao i sistem za za{titu od prelivanja. Zapostrojenja iznad povr{ine tla, monitoring te~nosti i isticanja za

PREDLOG PRAVILNIKA O ODRE\IVANJU ZONA SANITARNE ZA[TITE

554

10. PREDLOG PRAVILNIKA O ODRE\IVANJU IODR@AVANJU ZONA SANITARNE ZA[TITEIZVORI[TA VODOSNABDEVANJA

10.1. UVOD

Na osnovu vi{egodi{njeg iskustva na otvaranju, pra}enju rada kao irekonstrukciji i pove}anju kapaciteta izvori{ta podzemnih voda odnosno njihovojza{titi, postoje}eg Pravilnika o na~inu odre|ivanja i odràvanja zona i pojasevasanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e (prilog 1), koji je donet daleke1978. godine, kao i novih saznanja o sve ve}im problemima za{tite izvori{ta podzemnihvoda i savremenom prilazu kod re{avanja ovih problema u zemljama razvijenogzapada, u nastavku se daje Nacrt novog Pravilnika (prilog 2), isklju~ivo kao polaznabaza zakonske procedure kod dono{enja novog izmenjenog i dopunjenog Pravilnika.

Svesni smo da se kod izrade dopune starog i izrade novog Pravilnika, morastrogo respektovati nu`nost multidisciplinarnog prilaza.

Obzirom da je postoje}i Pravilnik tako koncipiran da obuhvata odre|ivanje iodràvanje zona izvori{ta vodosnabdevanja kako podzemnih tako i povr{inskih voda, ikod davanja predloga nacrta dopunjenog i izmenjenog Pravilnika ovaj koncept je upotpunosti zadràn.


555

10.2. POSTOJE]I PRAVILNIK

PRAVILNIK O NAÎNU ODRE\IVANJA I ODR@AVANJA ZONA IPOJASEVA SANITARNE ZA[TITE OBJEKATA ZA SNABDEVANJEVODOM ZA PI]E

^lan 1.Ovim Pravilnikom bliè se propisuje na~in odre|ivanja i odràvanja zona i

pojaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevanje vodom za pi}e. Odredbe ovogPravilnika odnose se na izvori{ta i glavne vodove koji se koriste za snabdevanje vodomza pi}e, kao i seoske vodovode.

^lan 2.U cilju za{tite podzemnih voda od namernog ili slu~ajnog zaga|ivanja i

{tetnih dejstava koja mogu trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pi}e iizda{nost izvori{ta, odre|uju se zone i pojasevi sanitarne za{tite i to:

1. Neposredna zona za{tite (zona strogog nadzora),2. Uà zona za{tite (zona ograni~enja),3. [ira zona za{tite (zona nadzora) i4. Pojas za{tite

^lan 3.Zone i pojasevi sanitarne za{tite i njihova povr{ina odre|uju se na osnovu

dokumentacije o vrsti izda{nosti izvori{ta, vrsti objekata, na~inu zahvata vode,sanitarno-tehni~kom ure|enju tla, strukturi, konfiguraciji, hidrogeolo{kim i drugimsvojstvima zemlji{ta.

Tehni~ku dokumentaciju za izgradnju izvori{ta, instalacija i objekatavodosnabdevanja obavezno ~ini i projekat sanitarne za{tite izra|en na nivou i obimuglavnog projekta.

^lan 4.Zona neposredne za{tite odre|uje se oko izvora bunara, zahvata iz reke,

jezera i akumulacija (u daljem tekstu izvori{ta), crpnih stanica, instalacija za popravakkvaliteta vode, rezervoara i komora za prekid pritiska.

Uà zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta.[ira zona za{tite odre|uje se oko izvori{ta i obuhvata teritoriju ili deo

teritorije slivnog podru~ja izvori{ta ili teritoriju koja sluì za napajanje izvori{ta.Pojas za{tite uspostavlja se oko cevovoda.

^lan 5.Zona neposredne za{tite sa svim objektima, postrojenjima i instalacijama

obezbe|uje se ogra|ivanjem.Oko vodotornjeva koji se nalaze u naselju i u kojima je tehni~kim merama

obezbe|ena za{tita rezervoara od zaga|ivanja, zona neposredne za{tite se ne ogra|uje.Zona neposredne za{tite koja se odre|uje oko rezervoara, crpnih stanica,

instalacija za popravak kvaliteta vode, komora za prekid pritiska i duboko bu{enihbunara obuhvata najmanje 10 metara od objekta.


556

U zoni za{tite iz stava 1. ovog ~lana dozvoljen je pristup samo licimazaposlenim u vodovodu koja su pod zdravstvenim nadzorom. Organizacija udruènograda, i druga samoupravna organizacija ili zajednica koja upravlja i koristi objekte zasnabdevanje vodom za pi}e moè izuzetno dozvoliti pristup samo licima koja se uokviru stru~nog usavr{avanja upoznaju sa radom vodovoda i o istom vodi evidenciju.


^lan 6.Uù zonu za{tite ~ini povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom na kojoj

nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje ure|aja i vr{enje radnji koje mogu nabilo koji na~in zagaditi vodu. Uà zona za{tite mora biti vidno ozna~ena.

Povr{ina uè zone za{tite mora biti tolika da obezbedi za{titu vode odmikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i drugih vrsta zaga|ivanja.

Kod zahvata podzemne vode prve izdani bez za{titnih slojeva, ako se vodaposebno ne pre~i{}ava na instalacijama, sem dezinfekcije, deo uè zone za{tite ogra|ujese zajedno sa zonom neposredne za{tite. Povr{ina ovog dela zone koja se ogra|ujezavisi od veli~ine depresionog levka pri maksimalnom crpljenju vode.

Kod zahvata vode iz akumulacije, uà zona za{tite obuhvata podru~je u {iriniod namanje 500 m oko akumulacije pri normalnom usporu.

Kod zahvata vode iz vodotoka uà zona za{tite odre|uje se zavisno odlokalnih uslova i zna~aja objekta.

U uòj zoni za{tite koja se ne ogra|uje, zemlji{te se moè koristiti upoljoprivredne svrhe. U ovoj zoni moè se ograni~iti upotreba pojedinih vrsta |ubriva,pesticida i herbicida.

^lan 7.U {iroj zoni za{tite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata ~ije

otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kog procesa proizvodnje moguzagaditi izvori{te, osim objekata od posebnog zna~aja za za{titu zemlje.

^lan 8.Pojas za{tite oko glavnih cevovoda iznosi sa svake strane najmanje po 2.5

metra.U pojasu za{tite nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje ure|aja i

vr{enje radnji koje na bilo koji na~in mogu zagaditi ili ugroziti stabilnost cevovoda.

^lan 9.Zona i pojasevi sanitarne za{tite unose se u katastarske planove, kao i

prostorne i urbanisti~ke planove.

^lan 10.Kod postoje}ih objekata za snabdevanje vodom za pi}e odredi}e se za{titne

zone i pojasevi za{tite u roku od godinu dana od dana objavljivanja ovog Pravilnika.

^lan 11.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

"Slu`benom glasniku SFRJ".


557

10.3. NACRT PREDLOGA NOVOG PRAVILNIKA

NACRTPRAVILNIKA O NAÎNU ODRE\IVANJA I ODR@AVANJA ZONA IPOJASEVA SANITARNE ZA[TITE OBJEKATA ZA SNABDEVANJEVODOM ZA PI]E - DOPUNJENA I IZMENJENA VERZIJA

^lan 1.Ovim Pravilnikom se bliè propisuju na~ini odre|ivanja i odràvanja zona i

pojaseva sanitarne za{tite izvori{ta i drugih objekata koji sluè za snabdevanje vodomstanovni{tva, prehrambene industrije, industrije lekova i bazena za rekreaciju.

^lan 2.U cilju za{tite izvori{ta i objekata vodovodnog sistema, koji sluè za svrhe iz

~lana 1. ovog Pravilnika, obrazuju se tri zone i pojas sanitarne za{tite i to:

1. Neposredna zona za{tite (zona strogog nadzora),2. Uà zona za{tite (zona ograni~enja),3. [ira zona za{tite (zona nadzora) i4. Pojas za{tite

^lan 3.Zone i pojasevi sanitarne za{tite odre|uju se na osnovu podataka o:

- Mestu izvori{ta, nazivu izvori{ta,- Geografskom poloàju, orografskim i drugim geografskim

karakteristikama okoline,- Vrsti izvori{ta: kopani bunar, bu{eni bunar, izvor, jezero, akumulacija,

re~ni tok,- Izda{nosti izvori{ta: maksimalna, minimalna,- Hidrogeolo{kim karakteristikama izvora i slivnog podru~ja: karst,

serpentinit, andezit i druge geolo{ke formacije,- Kod podzemnih voda: dubina, maksimalni i minimalni nivo vode, pravac i

brzina toka podzemne vode, za{titni sloj,- Veli~ini i obliku depresionog levka pri maksimalnom i minimalnom

crpenju,- Slivnom podru~ju,- Kod akumulacije, koli~ina vode u akumulaciji maksimalna, minimalna,

duìna akumulacije, {irina, najvi{i vodostaj, najniì nivo vode, doticaj:maksimalni i minimalni,

- Kod povr{inskih vodotoka, maksimalni i minimalni proticaj, brzina toka(m/s): maksimalna, minimalna,

- Kvalitetu vode u svim sezonama jedne hidrolo{ke godine.

^lan 4.

Kod izvori{ta podzemnih voda, prilikom odre|ivanja granica zona sanitarneza{tite neophodna je primena hidrodinami~kog modela i modela trasiranja zaga|ene~estice ("particle tracking") i to:


558

- za izvori{ta koja snabdevaju vodom naselja do 500 stanovnika primenommetode utvr|ivanja radijusa dejstva bunara (ili grupe bunara),

- za izvori{ta koja snabdevaju vodom naselja sa preko 500 stanovnikaprimenom numeri~kog matemati~kog modela (primenom jednog odmnogobrojnih uobi~ajenih softverskih paketa proverenih i priznatih upraksi),

- za naselja koja snabdevaju vodom naselja sa preko 5 000 stanovnikaprimenom numeri~kog modela, ali uz neophodna kompleksna istraìvanjaradi unosa podataka o izdanskoj sredini, vezanih za dati lokalitet.

^lan 5.Zona neposredne za{titeZona neposredne za{tite odre|uje se oko svih izvori{ta (vodozahvata), plitkih

kopanih i bu{enih bunara, dubokih bunara, vodozahvata na povr{inskim vodotocima,akumulacijama, jezerima, izvorima, crpnim stanicama, prekidnim komorama, mernoregulacionim blokovima, ure|ajima za pre~i{}avanje voda, rezervoarima,vodotornjevima, infiltracionim basenima, sabirnim bunarima infiltracionih polja.

^lan 6.Neposredna za{titna zona se odre|uje oko vodozahvata u polupre~niku od 10

do 50 m prema vrsti izvori{ta. Prostor neposredne za{tite mora biti ogra|en solidnomogradom, kojom se spre~ava nekontrolisan pristup i eventualno slu~ajno ili namernozaga|enje izvori{ta. Prostor neposredne za{tite se obra|uje dekorativnim zelenilom nezasa|uje se rastinje sa dubokim korenom niti se se~e postoje}e.

Neposredna za{tita oko rezervoara, vodotornjeva, prekidnih komora, mernoregulacionih blokova, ure|aji za pre~i{}avanje ukoliko su postavljeni u gra|evini nemoraju imati prostornu za{titu, ve} se ona moè ostvariti drugim tehni~kim meramakojima se spre~ava pristup ili radnje, koje mogu ugroziti kvalitet vode.

Poseta neposrednoj zoni sanitarne za{tite mora biti evidentirana.Oko infiltracionih bazena se formira neposredna za{tita.

^lan 7.Uà zona sanitarne za{titeUà zona sanitarne za{tite uspostavlja se oko izvori{ta vodosnabdevanja u

cilju obezbe|enja spontanog pre~i{}avanja ili razre|enja zaga|uju}ih materija dobezbednih granica na putu od mesta zaga|enja do izvori{ta.

Uà zona sanitarne za{tite se formira prema vrsti izvori{ta i to:

Plitki bunari* bez povlatnog za{titnog slojaVeli~ina uè zone oko ovih objekata se odre|uje prema "vremenu putovanja"

potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu, i to za vremeod 12 meseci (360 dana).

* Plitki bunari su bunari koji kaptiraju pripovr{insku aluvijalnu izdan, a

dubina im je do 20 m


559

Zona sanitarne za{tite kod ovih objekata mora biti ogra|ena, a posetakontrolisana. Upotreba ve{ta~kog |ubriva i pesticida je zabranjena ili ograni~ena uzavisnosti od strukture zemlji{ta.

Plitki bunari sa za{titnim povlatnim slojemVeli~ina uè zone i kod ovih objekata se odre|uje prema "vremenu

putovanja" potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu,tako|e za vreme od 12 meseci (360 dana), jer bez obzira na za{titni sloj zaga|iva~ moèprodreti na mestima gde on izstaje ili kroz napu{tene pijezometre i bunare.

Uà zona sanitarne za{tite se u ovom slu~aju ne mora ogra|ivati ve} samoobeleìti sa natpisom o izvori{tu vodosnabdevanja. Upotreba pesticida je zabranjena iliograni~ena, primena ve{ta~kog |ubriva je u zavisnosti od sadràja nitrata i fosfataograni~ena ili isklju~ena.

Duboki bunari**

Veli~ina uè zone oko ovih objekata se odre|uje prema "vremenu putovanja"potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu, i to za vremeod 6 meseci (180 dana) jer bez obzira na izraèniji za{titni sloj zaga|iva~ ipak moèprodreti na mestima gde on izostaje ili kroz napu{tene pijezometre i bunare.

Upotreba pesticida i ve{ta~kog i prirodnog |ubriva se ne ograni~ava. Uàzona sanitarne za{tite se ne ogra|uje ali se obeleàva.

AkumulacijeUà zona sanitarne za{tite na akumulacijama se odre|uje prostorom, kojim

se ostvaruje samopre~i{}avanje ili razre|enje prispelih mikroorganizama ili drugihopasnih ili {tetnih materija. Uà zona kod akumulacije se prostire uzvodno odvodozahvata 1.5 km, bo~no od brane (desno i levo) do najvi{e vertikalne kote, anizvodno do same brane.

JezeraUà zona sanitarne za{tite se formira u zavisnosti od oblika i veli~ine jezera.

Ukoliko je {irina jezera manja od 2 km na mestu od vodozahvata do 1.5 km premadrugom kraju jezera, uà zona sanitarne za{tite se formira kao kod akumulacija.Ukoliko je {irina ve}a, onda se vodozahvat postavlja na sredini {irine i zahvataakvatoriju od 1 do 1.5 km od vodozahvata, odnosno do same obale jezera. Kod jezera uravnici bo~ne strane se {tite sa 20 m od obala(za manja jezera), ili do 1.5 km odvodozahvata (za velika jezera). Ukoliko se jezero nalazi u planinskom podru~ju,granica za{titne zone se kre}e najvi{om kotom (vododelnicom), ili do 1.5 km odvodozahvata.

** Duboki bunari su bunari koji kaptiraju izdani koje leè ispod pripovr{inske

aluvijalne izdani, i bunari ~ija je dubina ve}a od 50 m.


560

Teku}e vodeUà zona sanitarne za{tite obuhvata akvatoriju: uzvodno 3 ~asa toka vode,

nizvodno toka od 20 minuta, bo~no od vodozahvata 50 - 100 m kod ravnih obala, a kodstrmih do najvi{e kote vertikalnih geografskih formacija (do vododelnice sliva).

Izvori u nepropusnim stenama ili sa za{titnim povlatnim slojemUà zona sanitarne za{tite postavlja se uzvodno u pravcu toka izvorske vode

u pre~niku koji odgovara pre|enom putu vode od 180 dana. Ukoliko je izvor oblikadelte, onda se za svaki krak predvi|a ista dimenzija zona za{tite. Brzina toka izvorskevode za odre|ivanje za{titne zone odre|uje se kod najve}e izda{nosti. U zavisnosti odgeolo{kih uslova, bo~na za{tita na samom izvori{tu iznosi po 20 m sa obe strane, a 10do 20 m oko i u produ`nom zami{ljenom pravcu izvorske vode.

Izvori u karstuUà zona sanitarne za{tite izvora u karstnom podru~ju obuhvata ceo sliv i

poklapa se sa {irom zonom za{tite. Bo~na i nizvodna za{tita se odre|uje na na~in kao upredhodnom slu~aju.

^lan 8.Mere ograni~enja u uòj zoni sanitarne za{tite odnose se na objekte koji su

izgra|eni pre formiranja uè zone za{tite, kao i na aktivnosti posle formiranja. U uìmzonama sanitarne za{tite objekti van vodoprivredne namene i objekti koji ne sluèfunkciji izvori{ta, moraju se ukloniti u vremenu koje odredi organ uprave nadleàn zainspekcijske poslove zdravstvene za{tite.

U uòj zoni sanitarne za{tite mije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanjeure|aja i vr{enje radnji koje mogu na bilo koji na~in i bilo kojim agensom zagaditi vodu(biolo{kim, hemijskim, fizi~kim) i u~initi je opasnom po zdravlje i ìvot korisnika.

Kori{}enje pesticida, ve{ta~kog i prirodnog |ubriva nije dozvoljeno u uìmzonama izvori{ta bez za{titnog povlatnog sloja.

U uòj zoni sanitarne za{tite zabranjena je se~a postoje}ih visokih nasada nitizasad onih vrsta sa dubokim korenom, koje mogu o{tetiti za{titni sloj.

U uòj zoni sanitarne za{tite izvori{ta i vodozahvatima na teku}im vodama,zabranjena je rekreacija na vodi, ribolov i kampovanje.

^lan 9.[ira zona sanitarne za{tite

[ira zona za{tite je zona nadzora i pra}enja razvoja podru~ja {ire za{titnezone i obuhvata ceo sliv izvori{ta. U {iroj zoni ne mogu se graditi objekti koji svojimproizvodima, otpadnim vodama, ~vrstim ili opasnim otpadom mogu zagaditi vodu kojaprehranjuje izvori{te pod za{titom.

[ira zona sanitarne za{tite se formira prema vrsti izvori{ta i to:

Plitki bunari bez povlatnog za{titnog slojaVeli~ina {ire zone oko ovih objekata se odre|uje prema "vremenu putovanja"

potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu, i to za vremeod 36 meseci (3 godine), a za male slivove (podzemne) moè obuhvatiti i celu povr{inusliva.


561

Plitki bunari sa za{titnim povlatnim slojemVeli~ina {ire zone i kod ovih objekata se odre|uje prema "vremenu

putovanja" potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu,tako|e za vreme od 36 meseci (3 godine), jer bez obzira na za{titni sloj zaga|iva~ moèprodreti na mestima gde on izstaje ili kroz napu{tene pijezometre i bunare a za maleslivove (podzemne) moè obuhvatiti i celu povr{inu sliva.

Duboki bunariVeli~ina {ire zone oko ovih objekata se odre|uje prema "vremenu putovanja"

potencijalnog zaga|iva~a dospelog u izdansku sredinu - podzemnu vodu, i to za vremeod 24 meseca (2 godine) jer bez obzira na izraèniji za{titni sloj zaga|iva~ ipak moèprodreti na mestima gde on izostaje ili kroz napu{tene pijezometre i bunare.

Akumulacije[ira zona sanitarne za{tite na akumulacijama obuhvata ~itavo slivno

podru~je.

Jezera[ira zona sanitarne za{tite vodozahvata na jezerima obuhvata ~itavu povr{inu

slivnog pdru~ja.

Teku}e vode[ira zona sanitarne za{tite obuhvata akvatoriju: uzvodno 48 ~asova toka

vode, nizvodno toka od 2 ~asa, bo~no od vodozahvata 500 m kod ravnih obala, a kodstrmih do najvi{e kote vertikalnih geografskih formacija (do vododelnice sliva).

Izvori u nepropusnim stenama ili sa za{titnim povlatnim slojem[ira zona sanitarne za{tite postavlja se uzvodno u pravcu toka izvorske vode

u pre~niku koji odgovara vremenu transporta zaga|ene ~estice kroz izdansku sredinu -podzemnu vodu od 24 meseca (2 godine).

Izvori u karstu[ira zona sanitarne za{tite izvora u karstnom podru~ju obuhvata ceo sliv i

poklapa se sa uòm zonom za{tite.

^lan 10.

Kod objekata koji sluè ciljevima narodne odbrane ili objekata koji se zbogsvoje opse`nosti ne mogu dislocirati, posebnim merama za{tite obezbediti sigurnostizvori{ta: recirkulacija otpadnih voda sigurnosne mere za drànje opasnih materija,opasnog otpada, zapaljivih materija, eksplozivnih energenata.

Organ uprave nadleàn za poslove sanitarne inspekcije u saradnji sa ostalimpreventivnim zdravstvenim ustanovama duàn je u {iroj zoni sanitarne za{tite da prati:

- kretanje zaraznih bolesti,- pojavu epidemija izazvanih uzro~nicima crevnih zaraznih bolesti,- izradu i dono{enje dru{tvenih planova,- prostornih planova,- urbanisti~kih planova,


562

- legalnu i ilegalnu izgradnju sa preduzimanjem mera ukoliko vrsta inamena objekta nije u skladu sa zakonom o vodama i ovim pravilnikom.

Isti organ je duàn da ukoliko utvrdi postojanje nekog objekta, ili radnje, kojinisu u skladu sa propisima za{tite izvori{ta, hitno preduzme mere za{tite izvori{ta.

^lan 11.Pojas za{tite se odre|uje oko glavnih cevovoda u {irini od po 1.5 m du` trase

cevovoda.Za{titni pojas kod sporednih cevovoda se sastoji u spre~avanju ukr{tanja

kanalizacionih i vodovodnih cevi ili postavljanja kanalizacionih cevi iznad vodovodnih.Ukoliko se ove okolnosti konstatuju kod postoje}e vodovodne mreè, javno preduze}eza vodovod i kanalziaciju je du`no da taj nedostatak ukloni po re{enju organa upravenadle`nog za poslove sanitarne inspekcije ili samoinicijativno.

^lan 12.Zone i pojasevi sanitarne za{tite unose se u urbanisti~ki i regulacioni plan

op{tine ili u prostorni plan ukoliko se zone za{tite prostiru i izvan granica jedneop{tine.

^lan 13.Kod postoje}ih objekata, kod kojih nisu formirane zone sanitarne za{tite ili

su formirane bez po{tovanja odredaba ovog pravilnika, organi lokalne samouprave(Skup{tine Op{tine i gradovi) du`ni su da donesu Odluku o zonama sanitarne za{tite, ajavna preduze}a za vodovod i kanalizaciju su du`na da u roku od godinu danaformiraju za{titne zone. Usagla{avanje sa pravilnikom obaviti u roku od 6 meseci oddana objavljivanja ovog pravilnika.

^lan 14.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

Slu`benom glasniku Republike Srbije.

NAPOMENA:

Obzirom da se Pravilnikom ne mogu predvideti kaznene mere, to jeneophodno u~initi Zakonskim aktom u okviru koga se nalazi Pravilnik, a to je Zakon ovodama.

LITERATURA

563

LITERATURA

1. Adams B. (1992.): Land surface zoning for ground water protection2. Agramovi} R., Miri} R. (1971.): Zone sanitarne za{tite objekata za snabdevanje

vodom, "Voda i sanitarna tehnika", Beograd3. Babac D. (1971.): Pristup otvaranju izvori{ta podzemnih voda, "Voda i sanitarna

tehnika", Beograd4. Babac D., Kosti} Z. (1988.): Hidrodinami~ka istraìvanja izvori{ta podzemnih

voda - karakteristi~ni primeri, Knjiga 1, Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni"(Beograd)

5. Babac D., Dimki} M. (1989.): Hidrodinami~ka istraìvanja izvori{ta podzemnihvoda - karakteristi~ni primeri, Knjiga 2, Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni"(Beograd)

6. Babac D., Salakovi} O., Babac D.M. (1997.): Prikaz odre|enih rezultatahidrodinami~kih analiza eksploatacije podzemnih voda aluvijalne izdaniPoàrevca, Konferencija - Podzemne vode kao izvori{ta, Beograd

7. Babac D., Radojkovi} S., Gari} M. (1997.): Definisanje osnovnih postavki zaizradu tehni~kog re{enja revitalizacije izvori{ta podzemnih voda "Brzan",Konferencija - Podzemne vode kao izvori{ta, Beograd

8. Babac D.M., Stoji}evi} T., Gari} M. (1997.): Prikaz planiranja etapnog otvaranjavi{e samostalnih izvori{ta podzemnih voda naselja u sklopu op{tine Malo Crni}esa rezultatima konkretnog primera, Konferencija - Podzemne vode kao izvori{ta,Beograd

9. Babac D.M., Basari} N., Ran~igaj D. (1999.): Vodosnabdevanje Ba~ke Palanke,Savetovanje - Vodovod i kanalizacija, Zrenjanin

10. Babac P, Krneta M, Maksimovi} M. (1997.): Odre|eni rezultati hidrodinami~kogistraìvanja izvori{ta podzemnih voda Ba~ke Palanke sa konkretnim primerimarekonstrukcije i pro{irenja izvori{ta izradom novih dubokih bunara, Konferencija- Podzemne vode kao izvori{ta, Beograd

11. Babac P, Slavkovi} T, Nikoli} S. (1997.): Snabdevanje Prizrena vodomzahvatanjem vrela, sada{nje odnosno budu}e planirane aktivnosti, Konferencija -Podzemne vode kao izvori{ta, Beograd

12. Babac P., Milunovi} M., Babac D.M. (1997.): Izvori{te podzemnih voda gradaLeskovca, pro{la, sada{nja i budu}a planirana proizvodnja, kvantitet i kvalitetzahva}ene vode, Konferencija - Podzemne vode kao izvori{ta, Beograd

13. Barton B.M. (1994.): Controlling the artesian boreholes of the SouthLincolnshire Limestone

14. Beaudoin N. (1995.): Groundwater quality and crop management in a smallcatchment, Wye College Press

15. Bear J. (1972.): Dynamics of Fluids in Porous Media, New York16. Bland A. (1984.): Development of grounwater resources, London17. Breznik M. (1980.): Metodologija za{tite podzemne vode za pi}e i odre|ivanje

za{titnih pojaseva, "Oboga}ivanje podzemlja vodom i za{tita izvori{ta", Beograd18. Breznik M. (1980.): Problematika za{tite podzemnih voda u aluvijalnim

ravnicama, "Oboga}ivanje podzemlja vodom i za{tita izvori{ta", Beograd

LITERATURA

564

19. Brink M. (1975.): Water Pollution from Agriculture; Jour. Pollution ControlFederation

20. Cook H. (1991.): Nitrate Protection Zones: targeting and land use over anaquifer

21. Cook H. (1992.): A spatial model for identifying Nitrate Protection Zones overan aquifer

22. Cook H. (1998.): The Protection and Conservation of Water Resources, ABritish Perspective, Chichester

23. Corapciogly M.Y. (1984.): Land Subsidence - A State of the Aert review From"Fundamentals of Transport Phenomena in Porous media"

24. De Wiest R. (1969.): Flow Through porous media, New York25. \or|evi} S. (1980.): Aktuelni rizici kod izvori{ta za snabdevanje vodom,

"Oboga}ivanje podzemlja vodom i za{tita izvori{ta", Beograd26. Grupa autora (1980.): Voda pitevaja, s poziciji savremenoj geohimiji, i

analit~eskoj himiji podzemnih pitevih vod; Gigijena i sanitarija27. Hantush M.S. (1964.): Hydraulics of Wells28. Harr M.E. (1986.): Groundwater and Seepage29. Ineson J. (1963.): Applications and limitations of pumping tests30. Ineson J. (1964.): The groundwater component of river discharge and its

relationship to hydrogeology31. Jahi} M. (1990.): Savremeni trendovi u planiranju, upravljanju i za{titi izvori{ta

za urbane vodovodne sisteme, Zbornik referata "Izvori{ta vode za urbanevodovodne sisteme", Udruènje za tehnologiju vode - Beograd

32. Kaufman W.J. (1974.): Chemical Pollution of Ground Waters; JAWWA33. Kinzelbach W., (1986): Groundwater Modelling - An Introduction with Sample

Programs in BASIC, Elsevier, (Stuttgart)34. Kirkham D., Van de Ploeg R.R. (1974.): Ground Water Flow Patterns in

Confined Aquifers and Pollution, JAWWA35. Komatina M. (1973.): Uslovi zaga|ivanja podzemnih voda na teritoriji SR Srbije,

Nau~ni skup "ôvek i ìvotna sredina", Beograd36. Lerner D.N. (1993.): The protection of urban groundwater from pollution37. Lloyd J.W. (1991.): Urban and industrial groundwater pollution, Oxford38. Mijatovi} B. (1990.): Kras, hidrogeologija kra{kih vodonosnika, Geozavod,

Beograd39. Milanovi} P. (1979.): Hidrogeologija karsta i metode istraìvanja, trebinje40. Milanovi} P. (1999.): Geolo{ko inìnjerstvo u karstu, Energoprojekt, Beograd41. Miljkovi} N. (1990.): Svojstva zemlji{ta i poljoprivredne aktivnosti sa aspekta

zaga|ivanja i za{tite voda, Zbornik referata "Izvori{ta vode za urbane vodovodnesisteme", Udruènje za tehnologiju vode - Beograd

42. Miri} R. (1980.): Sanitarno-tehni~ke mere za{tite izvori{ta za snabdevanje vodomza pi}e, "Oboga}ivanje podzemlja vodom i za{tita izvori{ta", Beograd

43. Nikoli} S., Pavlovi} Z. (1999.): Prikaz regionalnog sistema vodosnabdevanja svihnaseljenih mesta op{tine Bogati}, Savetovanje - Vodovod i kanalizacija,Zrenjanin

44. Oregon Wellhead Protection Program Guidance Manual, 1996.45. Osman~evi} E. (1990.): Osnovni principi upravljanja i gazdovanja zonama

sanitarne za{tite izvori{ta podzemnih voda u blizini urbanih sredina, Zbornikreferata, Izvori{ta vode za urbane vodovodne sisteme, Udruènje za tehnologijuvode - Beograd

LITERATURA

565

46. Owen M. (1991.): Groundwater in basin management, Oxford47. Pomeroy R.D. (1974.): Problems of Water - Quality Standards in the

Management of Ground Water Basins; JAWWA48. Pu{i} M., (1996.): Dinamika Podzemnih voda, Univerzitet u Beogradu49. Rippon P.W. (1994.): Inegrated catchment modelling as a water resources

management tool50. Risler J.J. (1994.): Management of groundwater in France51. Rosenberg F.A., Dondero N., Heukelkian H. (1968.): Indicators of Household

Well Water Pollution; Am. Jour. Public Health, vol. 5852. Stamenkovi} V. (1975.): Fizi~ko hemijske i mikrobiolo{ke promene pri filtraciji

aerisane podzemne vode, Voda i sanitarna tehnika, Beograd53. [estakov V.M. (1972.): Dinamika podzemnih voda, Moskva54. Todd D.K. (1959.): Ground Water Hydrology, London55. Todd D.K. (1980.): Groundwater Hydrology, Chichester56. Vajagi} A. (1990.): Rasuti zaga|iva~i i njihov uticaj na kvalitet voda prve izdani,

Zbornik referata "Izvori{ta vode za urbane vodovodne sisteme", Udruènje zatehnologiju vode - Beograd

57. Vrba J. (1994.): Assessment of groundwater vulnerability, Hanover58. Vujasinovi} S. (1988): Zaga|ivanje i za{tita podzemnih voda, hidrogeolo{ki

praktikum, Univerzitet u Beogradu59. Vujasinovi} S., Mati} I (1995.): Ekcesna zaga|enja podzemnih voda derivatima

nafte u Srbiji, hidrogeolo{ki aspekt, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko geolo{kifakultet, Institut za hidrogeologiju


553

sistem primarnog skladi{tenja, njihovu zamenu ili popravku i ~i{}enjei/ili popravak nepropusnih povr{ina.

− Za bilo koji drugi vid ispu{tanja, vlasnik i/ili operator moraju daobaveste koordinatora ________ o svim incidentima uklju~uju}ite~ne ili hemijske materije.

c.6) Po{to je poznato da nepropisno napu{teni bunari predstavljajudirektnu vezu za zaga|enje podzemnih voda povr{inskim vodama, svinapu{teni bunari moraju biti plombirani na odgovaraju}i na~in.

POGLAVLJE 3 - Mere primene

1. Zakonske mere primene

1.a. Bilo koja osoba moè podneti jurizdikciji usmenu ili pismenu pritu`buusled nepo{tovanja ovog pravilnika.

1.b. Po prijemu pritu`be, jurizdikcija preduzima kratku istragu tuènog,uklju~uju}i i sastanak sa vlasnikom zemlji{ta.

1.c. Na osnovu zaklju~ka da su datom slu~aju vr{i kr{enje ovog pravilnika,jurizdikcija preduzima neformalne mere prema prestupniku. Kaosastavni deo ovih neformalnih mera jurizdikcija preduzima slede}e:

− Prekr{ilac se obave{tava pismenim putem o kr{enju Pravilnika i oèlji jurizdikcije da se to ispravi neformalnim putem. Izjava tako|enapominje da }e u slu~aju odbijanja, protiv prekr{ioca biti preduzetemere i da }e on snositi sve tro{kove sanacije.

− Preduzima sve da prekr{ilac ispravi prekr{aj.

1.d. Ako posle preduzetih neformalnih mera, a posle 90 dana od slanjapismenog obave{tenja, jurizdikcija utvrdi da prekr{ilac nema nameru dapostupi u skladu sa naloènim merama ispravke, jurizdikcija gaobave{tava o prestanku neformalnih mera.

1.e. Jurizdikcija preduzima korektivne mere u periodu od 30 dana odobave{tavanja prekr{ioca o prestanku neformalnih mera pismenimputem, i ka`njava prekr{ioca sa odgovaraju}om sumom za tu vrstuprekr{aja.

2. Krivi~ne mere primene: U skladu sa poglavljem 3, protiv osobe kojaje nazna~ena kao prekr{ilac Pravilnika, preduzimaju se krivi~ne mere. Kr{enjePravilnika se moè kazniti pritvorom do 90 dana, ili nov~anom kaznom 500 USD, ilioboje.

LITERATURA

Beograd, 1999. godine


SAVREMENI PRISTUP KOD ODRE\IVANJAZONE [IRE, U@E I NEPOSREDNE ZA[TITETIPSKIH IZVORI[TA PODZEMNIH VODA

REPUBLIKE SRBIJE

SA

VR

EM

EN

I P

RIS

TU

P K

OD

O

DR

E\

IV

AN

JA

Z

ON

A [

IR

E, U

@E

I

NE

PO

SR

ED

NE

Z

A[

TIT

E T

IP

SK

IH

IZ

VO

RI[

TA

P

OD

ZE

MN

IH

V

OD

AR

EP

UB

LIK

E S

RB

IJE

MIN

IS

TA

RS

TV

O Z

A[

TIT

E@

IV

OT

NE

S

RE

DIN

ER

EP

UB

LIK

E S

RB

IJE

TN

OE

V S

IR

@E

D

EI

TN

IT

E

[

RE

A

P

Z

U

O

B

V

L

T

I

S

K

R

E

A

T

S

S

RB

I

IN

JI

EM

TN

OE

V S

IR

@E

D

EI

TN

IT

E

[

RE

A

P

Z

U

O

B

V

L

T

I

S

K

R

E

A

T

S

S

RB

I

IN

JI

EM

STOPSTOPSTOPSTOP

Documents

Savremeni pristup kod odredjivanja zone sire, uze i neposredne