Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

Br. 14

Olivera Milosavljevi

SAVREMENICI FAIZMA1. Percepcija faizma u beogradskoj javnosti 1933-1941.

1

OGLEDI 14Biblioteka

Br. 14Olivera Milosavljevi SAVREMENICI FAIZMA 1. Percepcija faizma u beogradskoj javnosti 1933-1941. RECENZENTI: Prof. dr ore Stankovi Prof. dr Ljubinka Trgovevi Mitrovi

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko GRAFIKO OBLIKOVANJE I SLOG: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec TAMPA: Zagorac, Beograd, 2010. TIRA: 500 ISBN 978-86-7208-170-1 Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoi Savezne Republike Nemake u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope

2

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

Sadraj:

Predgovor ....................................................................................... 7 UVOD ........................................................................................... 19 I - IDEOLOGIJA......................................................................... 29 Faizam u kontekstu............................................................. 31 1. Uslovi za nastanak, socijalna osnova i izvori ............ 31 2. Faizam liberalizam komunizam.......................... 53 Totalna drava ....................................................................... 82 1. Pravo............................................................................... 111 2. Privreda.......................................................................... 119 3. Voa ................................................................................ 138 4. ivotni prostor............................................................... 166 Rasna teorija ......................................................................... 172 Antisemitizam ....................................................................... 227 II - PRAKSA............................................................................... 239 Neprijatelji ............................................................................ 241 1. Progon Jevreja .............................................................. 241 2. Progon komunista i prvi koncentracioni logori....... 281 3. Progon intelektualaca i knjige na lomai................. 287 4. Unutranji neprijatelji ................................................ 305 Borba za due ....................................................................... 316 1. Propaganda ................................................................... 316 2. Nauka i umetnost......................................................... 326 3. Religija ........................................................................... 342 3

OGLEDI 14 Borba za telo ......................................................................... 365 1. Vaspitanje ...................................................................... 365 2. Socijalna politika .......................................................... 385 3. Olimpijada ..................................................................... 389 Spoljna politika .................................................................... 404 1. Abisinija ......................................................................... 418 2. panija ........................................................................... 422 3. Austrija .......................................................................... 438 4. ehoslovaka................................................................. 458 III - MIR ILI RAT ..................................................................... 479 Antifaizam ........................................................................... 481 1. Pacifizam ..................................................................... 481 2. Evropski intelektualci antifaisti ...................... 491 3. Kominterna i faizam ............................................. 508 Rat ........................................................................................... 530 Zakljuna razmatranja ........................................................... 561 Izvori i literatura: .................................................................... 564 Imenski registar:...................................................................... 569 Geografski registar: ................................................................. 582

4

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

Ako jo izdaleka prepoznamo zlo koje se razvija (to ume samo mudar ovek), ono se moe brzo izleiti. No, ako ga nismo prepoznali pa dozvolimo da uzme takvog maha da ga ve svako moe prepoznati, leka vie nema. (N. Makjaveli) nainimo od prolosti sadanjost; da bismo dali sud o nekoj stvari, potrebno je da nam je ona pred oima; nisu mogui ogledi na predmetima koji nisu tu. () Vie vredi i nepotpuno poznavanje no nikakvo ili netano, a jedini nain da se bezmalo potpuno upoznaju nekadanja delanja jeste da se to je mogue potpunije vidi nekadanji ovek. (I. Ten) Ravnodunost vie nija bila mogua 1933. godine. () Evropa iz pre-Hitlerovog doba? Ne eznem za tim, to vam mogu rei. (H. Arent)

5

OGLEDI 14

6

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

Predgovor

Prolost kao savremenost je tema ove knjige. Za poslednjih pola veka o faizmu je napisan veliki broj studija i analiza, njegova ideologija i praksa je interpretirana sa svih aspekata, ostavljajui malo toga neobuhvaenog. Postavlja se, meutim, pitanje kako su faizam videli i percipirali savremenici. Kako je izgledalo iveti u vreme uspona faizma, da li je bio oigledan pravac kojim on ide, da li mu je posveivana zasluena panja? Da li su savremenici, posebno u relativno udaljenoj zemlji kao to je to bila Kraljevina Jugoslavija, videli faizam onako kako se on danas percipira, kakve su informacije imali, koliko se njihova slika faizma kao savremenosti, bez znanja o zbivanjima koja e tek uslediti, razlikovala od slike faizma kao prolosti koja je prisutna danas? Zato su ga odbacivali ili podravali, ta ih je u njemu odbijalo, ta privlailo? Koliko su oseali strah od onoga to sledi, koliko su se smejali onome to vide, koliko im se dopadalo, ili ih ak fasciniralo ono to se dogaa? Obino se veruje da savremenici ne mogu da shvate do kraja sutinu zbivanja kojima su svedoci. Otuda i est zahtev za nunou uspostavljanja vremenske distance u odnosu na zbivanja, kako bi se pristupilo njihovom istraivanju i analiziranju tek poto se proces dovri i zaokrui. Da li to znai da savremenici nisu mogli do kraja da razumeju faizam dok se njegova istorija nije zaokruila u Drugom svetskom ratu? Da li to eventualno neznanje objanjava njihova razliita postupanja u samom ratu? Otkuda interes za sliku prolosti iz ugla njenih savremenika? Sveprisutni istorijski revizionizam danas je u Srbiji doveden do krajnjih konsekvenci samoopravdavajuom tvrdnjom da on kao pojava sa negativnim predznakom, ustvari i ne postoji, jer svako novo pisanje istorije, uz smenu generacija, samo po sebi znai revizionizam, kojim se dopunjuje,

7

OGLEDI 14popravlja, pa i menja slika prolosti koju su ostavile prethodne generacije istoriara. Ovakva namerna zamena teza slui da zamagli sutinu savremenog istorijskog revizionizma koji bez zazora izmilja, ili, akademskim jezikom reeno, zamilja prolost po meri novih dnevnih ideolokih potreba. Nove analize u istoriografiji, nova tumaenja prethodnih zbivanja, uz prezentaciju novih injenica, ne mogu se okarakterisati kao revizionizam, zato to svaka analiza moe da otvori puteve za drugaija promiljanja prethodnih zbivanja. Pri tom se ree radi o potpuno novim saznanjima, a ee o drugaijem uglu posmatranja koji nalau potrebe novog vremena, promenjenih drutvenih okolnosti u kojima dela istoriar, novoustolienih vrednosti ije izvore pokuava da pronae u prolosti pomerajui akcenat u posmatranju, i sa novim vrednosnim prioritetima, menjajui predmet interesovanja. Pomeranja akcenta, istraivanje nekada zanemarenih segmenata prolosti, usmeravanje panje javnosti, kada je istorija u pitanju, na sasvim nove teme, nije revizionizam. To je samo nova upotreba istorije, bez neminovno pejorativnog znaenja, za nove potrebe drutvene stvarnosti koja, u traenju uporita sopstvenim vrednostima u prolosti, moe biti legitimna. Ako navedeno nije revizionizam, ono jeste mesto njegovog nastanka. Drugim reima, revizionizma u istoriografiji nema bez nunih pretpostavki kao to su: tenja da se izgradi novo drutvo koje e temeljiti svoj legitimitet na negaciji prethodnog, utoliko vie, ukoliko je tee da mu ga oduzme; distanciranje od prethodnog drutva uz stvaranje predstave o sebi kao revolucionarnom rezu koji ne batini elemente prethodnog; tenja ka pronalaenju uporita za sopstveni legitimitet preskakanjem, brisanjem ili odbacivanjem prethodnog drutva; tenja za argumentacijom koja e pravdati postojei poredak kao prirodan i jedino mogu, nasuprot odbaenom kao prevazienom, neprirodnom, vetakom, nametnutom... Na takvim osnovama nastao, istorijski revizionizam danas u Srbiji znai, pre svega, negaciju odbaenog socijalistikog drutva i jugoslovenske drave kroz svesno izvrtanje slike o njihovoj sutini, pre svega njihovih nesumnjivo pozitivnih aspekata, a kljuno mesto njegovog raspoznavanja je falsifikat prole stvarnosti, ne nuno i ak ne najee kao produkt otvorenog izmiljanja, koliko selekcionisanja informacija, izvlaenja iz opteg istorijskog konteksta, uitavanja

8

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)savremeno poeljnih motiva i pobuda u prolost i brisanja iz poeljne konstrukcije neuklapajuih elemenata. Rezultat ovakvog istorijskog revizionizma je javnost koja veruje istoriarima u zavisnosti od njihove stranake pripadnosti, jer je prolost do te mere relativizovana da je stvoreno uverenje da u istoriji ne postoji nita to nije podlono vrednosnoj reinterpretaciji, da je istorija skup proizvoljnih poluznanja i da ima onoliko istorija Srbije koliko danas u njoj ima politikih stranaka. Upravo u reenom smislu, opte mesto savremene drutvene svesti u Srbiji je pokuaj prevrednovanja prolosti, njene relativizacije, izvlaenja iz jedino mogueg, prolog istorijskog konteksta i autoritativno davanje ocena o mogunostima (koje se nisu desile) i pametnijem ponaanju (kojeg nije bilo), kao pravim istorijskim izborima u datom trenutku. Ta nova slika posebno se primenjuje na vreme Drugog svetskog rata kao temeljnom pozitivnom aspektu odbaenog prethodnog drutva i drave, jer se njenom promenom, veruje se, izvlai najvra osnova na kojoj je poivao njihov legitimitet. Uverenje prosenog savremenika da karakteristike vremena u kome ivi, predstavljajui normalan i prirodan poredak stvari, znae i reper za analizu prolosti, danas posebno dolazi do izraaja u aistorijskom posmatranju vremena Drugog svetskog rata i onoga to je usledilo za njim. Savremeno prirodno i normalno vreme se nadovezuje na ono koje je prethodilo ratu, a sve to se desilo u meuvremenu, odbacuje se kao neprirodan proces, incident, eksces. Ovakvo posmatranje prolosti podrazumeva da prirodan kontinuitet samo treba identifikovati prepoznavanjem u prolosti povezujuih elemenata, i odbaciti iz njega ono neprirodno to rui uproenu, danas poeljnu sliku prirodnog razvoja drutva. A upravo danas nepostojea komunistika levica, njen danas nepostojei borbeni antifaizam, njena danas nepriznata pobeda nad faizmom, njeno danas razoreno drutvo i drava koje je izgraivala, predstavljaju te neuklapajue elemente u prirodan poredak prolosti. Za istorijsku nauku danas, ne bi naroiti problem predstavljala ovakva aistorina slika prolosti, da ona nije ponuena drutvu upravo od samih istoriara, na poetku ovog procesa revizije istorije od majstora koji su oblikovali novu ideologiju, danas, sa generacijskom promenom, od njenih egrta.

9

OGLEDI 14Sa aspekta potreba savremene ideologije, izgleda da u Drugom svetskom ratu, nita nije bilo onako kako bi dananji tumai eleli da je bilo. Nezadovoljni to je bilo drugaije, objanjenja pronalaze uglavnom u raznim nivoima zavera, bilo komunistikih, kominternovskih, vatikanskih, erilovskih, staljinovskih, (najmanje hitlerovskih), bez pokuaja da prola zbivanja analiziraju iz njih samih, da proue atmosferu vremena o kome govore, ideoloka naela kojih su se savremenici tada drali, mogunosti za delanje koje su tada postojale. Samo tako je i mogue da se iz perspektive XXI veka, u kome postoji Evropska unija, u kome je Nemaka primer demokratske drave, a Japan tehnoloke sile, u kome pojave neonacizma, iako percipirane kao marginalne, nailaze svuda na osudu, u kome ne postoji evropski komunizam, a evropska levica se jedva nasluuje, u kome ne postoji Jugoslavija i u kome se tek izalo iz niza sasvim drugaijih balkanskih ratova, iznose tvrdnje o istorijskim promaajima ljudi prolog vremena. Tako, na primer, u danas zamiljenoj prolosti nije trebalo da se desi 27. mart 1941. ve je trebalo ostati u sistemu Trojnog pakta, nije trebalo pruati otpor Hitleru, ve saraivati sa njim, nije trebalo poigravati se sa antifaizmom, ve sedeti kod kue i ekati saveznike (ije?) koji e doneti slobodu... A ovakvo ponueno pametnije ponaanje argumentuje se Hitlerovim obeanjima, uveravanjima, garancijama... Teze su besmislene koliko su i ponuena reenja za prolost bezvredna. Bezvredna su iz najmanje dva razloga: sve to se nije desilo pa je ve i sama diskusija besmislena. Ali ak i da se pree ta prva granina linija elementarne logike i zamisle dalji koraci, i najbujnija mata e naii na nepremostivu prepreku koju predstavlja argumentacija sadrana u Hitlerovim obeanjima i garancijama, uz podrazumevanje da je u pitanju bila normalna diplomatska aktivnost koju je samo trebalo mudro voditi. Hitler je obeao i da posle anlusa Austrije vie nema teritorijalnih pretenzija u Evropi, i da posle Minhenskog sporazuma vie nema opasnosti od rata..., i sve to su znali i uzimali u obzir njegovi savremenici. Znali su i mnogo vie, pre svega da je militarizam u samoj prirodi faizma. Ili, kako to slikovito kae savremeni istoriar, ali i savremenik zbivanja Erik Hobsbaum, njegova generacija zna i bez potrebe da odlazi u arhive, da kooperativni nisu bili u pravu kad nisu uviali da je dogovor s Hitlerom nemogu.1 Kada se

1

Erik Hobsbaum, O istoriji, Beograd, 2003, 247.

10

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)iscrpu argumenti o prolosti koja je trebalo da izgleda drugaije, obino se prelazi na teren odbrane istomiljenika iz iste prolosti, tj. kolaboracionista sa faizmom. Njihova uloga se pravda jer, prvo, svojim ponaanjem potvruju da su dananja uverenja i stavovi bili mogui u prolosti, drugo, da samim tim to su bili mogui, mogue je da su bili i ispravni, i tree, danas poeljni, a nekada mogui i samim tim ispravni stavovi, pravdaju se kao patriotski. I tu se dolazi na teren zbog koga se tema ovog rada pokazuje za savremenost veoma relevantna. Odbrana kolaboracije se uglavnom konstruie na tri kljune teze: kolaboracija je bila izraz demokratskih uverenja aktera koji su kao ideoloki protivnici komunizma, prirodno traili put da mu se suprotstave i da spasu narod od komunistikih ruilakih akcija; kolaboracija sa faizmom nije isto to i faizam, jer Sloveni i po svom biu, i sami progonjeni od faizma, nisu mogli biti, niti su bili, skloni njegovoj ideologiji, i kao kljuni argument, u predratnim uslovima savremenici nisu imali mogunost saznanja ta e biti Hitlerovi dalji koraci, nisu mogli znati za verolomna obeanja, za koncentracione logore, za masovna ubijanja i proganjanja, za rasne zakone i antisemitizam, nisu mogli znati da je rat sasvim izvestan i da e biti najstraniji rat u istoriji oveanstva. Nasuprot ovakvim a priori odbranakim i relativizujuim argumentima bez pokria i konstrukcijama o ispravnom i neispravnom ponaanju savremenika, loginije je prvo postaviti jednostavna pitanja: da li su ovdanji intelektualci doekali okupaciju u Drugom svetskom ratu sa ve izgraenim uverenjima o sopstvenom izboru strane u ratu? Sa kakvim su uopte znanjima o faizmu doekali 1. septembar 1939, a kakvim 6. april 1941? Ako se kao prvo postavi pitanje, da li su u periodu 1933-1941. savremenici bili svesni ta predstoji Evropi u narednim godinama i da li su imali vremena i znanja da razumeju ta faizam jeste i emu tei, onda i prvi odgovor mora biti, bez ikakvog dvoumljenja, pozitivan. Da, savremenicima je sve bilo jasno i poznato. Znali su i za rasnu teoriju, i za koncentracione logore, i za progon i ubijanje Jevreja, i za spaljivanje knjiga, i za unitavanje kulture, i za proterivanje najvienijih intelektualaca, i za imperijalistike planove Hitlera i Musolinija, znali su i ta znai sintagma ivotni prostor, znali su i da dolazi novi rat, i da e biti svetski rat. Imali su ak i matu da opiu kako e on izgledati. I sva ta svoja znanja su prezentirali javnosti. Ili, da se opet posluimo

11

OGLEDI 14savremenim svedoenjem istoriara i aktera Erika Hobsbauma: U svakom sluaju mi koji smo proiveli ta vremena znali smo da e biti rata, ak i dok smo skicirali neubedljiva scenarija kojima bi se on izbegao. Mi smo istoriar isto moe da se poziva na svoje seanje oekivali da se borimo u sledeem ratu, a verovatno i da poginemo. A kao antifaisti znali smo da kada doe do toga nemamo drugi izbor do da se borimo.2 Slino je i sa drugim aspektom nove konstrukcije Drugog svetskog rata. On se odnosi na danas poeljnu priu o antifaizmu, o otporu, o komunistima, i ima dva karakteristina oblika. Prvi je nacionalistika negacija komunistikog antifaizma koja je u Srbiji prola kroz nekoliko razvojnih faza. Prvobitno je negiran oduzimanjem i prisvajanjem njegove borbe, zatim je, na talasu rehabilitacije svega nacionalnog u prolosti, osporavan pravdanjem kvislintva, a u dananjoj, najnovijoj fazi zapoeo je obraun sa antifaizmom kao takvim, njegovim izjednaavanjem sa samim faizmom. Nivelisanje se vri ienjem faizma od sutinskih odrednica i izdizanjem njegove forme i metoda ekstremizma u njegovo najbitnije obeleje. Cilj je da se sve to se podvede pod pojam ekstremizma izjednai kako bi se, s jedne strane, sam faizam faktiki normalizovao kao ideologija iji je jedini problem bio ekstremizam, a sa druge, kako bi se njegovi protivnici koji ekstremno zagovaraju njegovu zabranu, u ime demokratije izjednaili sa njim. Posle ovakve normalizacije faizma kome izgleda, ne bi imalo ta da se prigovori da nije bio ekstreman, jedino jo preostaje njegova otvorena rehabilitacija. Promocija ovakvih teza govori o dve stvari. Prvo, prua sliku spremnosti na prihvatanje svake slike prolosti samo ako joj je cilj negacija prethodnog sistema, ne zato to je bio nedemokratski ve zato to je bio antinacionalistiki, i drugo, ukljuuje spremnost da se prihvati rehabilitacija faistikih ideja samo ako e se time sa nacionalizma generalno skinuti velika senka nepreglednih mogunosti za njegov razmah. Za realizaciju cilja, odnosno, za davanje demokratske legitimacije ogoljenom nacionalizmu, istorijski revizionizam je danas doao do krajnje take spremnosti da se na prvi znak spolja, radikalno obrauna sa antifaizmom, svejedno da li komunistikim ili nekim drugim. U neuspelim pokuajima da prisvoji antifaizam i pripie ga nacionalizmu i da oisti kvislintvo od faistikih naslaga i

2

Erik Hobsbaum, Doba extrema, Beograd, 2002, 120.

12

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)prikae ga kao demokratski antikomunizam, naao se u procepu. Antifaizam e ipak, zbog svog vostva, trajno ostati komunistiki i samim tim za nacionalizam bez vrednosti. Kvislinzi e trajno ostati nacionalisti i zato nosioci poeljnih vrednosti. A ta uraditi sa faizmom izmeu njih? Za sada se odgovor kree izmeu fluidnih teza: mi kao nosioci samo lepih osobina nismo nikada bili faisti; faizam je bio zlo negde daleko; nismo bili tamo, niko ustvari ni ne zna ta je on stvarno bio. Druga, umerenija karakteristina konstrukcija polazi i zavrava sa popularnom tezom da antifaizam ne moe da se vezuje iskljuivo za levicu jer ga je bilo i u drugim ideolokim orijentacijama. To je sasvim tano, bilo ga je, ak je bio opte mesto na javnoj sceni, i mnogo pre poetka rata smatran je jedinom moralnom opcijom. Ali, ako se eli odgovor na pitanje zato su ipak ba komunisti vodili pokret koji je imao najmasovniju podrku u Jugoslaviji i zato su ba oni priznati od saveznika kao jedini dosledni borci protiv faizma, treba ui dublje u prirodu raznih ideolokih oblika antifaizma, njihove argumentacije i prisustva ili odsustva aktivizma, pa tek onda odgovoriti na postavljena pitanja. Kao ni faizam, ni antifaizam nije imao jednosmerni sadraj. Javljao se i kao borbena ideologija, i kao polazno stanovite bez ikakve aktivistike sadrine, i kao naelan stav koji je gubio snagu u sudaru sa strahom od komunizma, i kao otpor faizmu kao neprihvatljivom u spoljnoj politici Nemake i Italije, ali prihvatljivom kao ideologije za unutranju politiku sopstvene drave... Sadrina raznih oblika proklamovanog antifaizma je odredila da li e on to ostati i u praksi ratnih godina, da li e se pretvoriti u relativizujui stav ili ak u otvorenu kolaboraciju sa faizmom. Jer, nigde u Evropi, pa ni u Jugoslaviji, borbeni antifaizam nije podrazumevao ni samo unitavanje faizma, ni samo vraanje u nesreno doba tridesetih godina. Drugi svetski rat, za one na pobednikoj strani, nije bio samo rat do vojne pobede, ve ak i u Britaniji i SAD rat za bolje drutvo. Niko nije sanjao o posleratnom povratku na 1939. godinu niti na 1928. ili 1918. godinu, onako kao to su dravnici posle Prvog svetskog rata sanjali o povratku u svet iz 1913. godine.3

3

Isto, 126.

13

OGLEDI 14To je tema ove analize. Prva knjiga, Percepcija faizma u beogradskoj javnosti 1933-1941. ima za cilj da utvrdi, bez ikakvih naknadnih saznanja, koliko su savremenici u periodu od 1933. do 1941. znali o faizmu, kakva je slika faizma nuena obavetenom itaocu u Beogradu tridesetih godina, kako je na osnovu ponuenog razumevao njegovu ideologiju, ta je znao o njegovoj neposrednoj praksi i posebno, o ciljevima kojima je stremio. Cilj druge knjige, Jugoslavija u okruenju 1933-1941, je pokuaj da se odgovori na nekoliko kljunih pitanja: da li je po miljenju savremenika u zemlji bilo faizma i rasizma, da li je Jugoslaviju vie ugroavao unutranji ili spoljni faizam, zato liberalizam nije pokazao snagu u uslovima pred izbijanje Drugog svetskog rata, zato su njegovi pojedini zagovornici, iako u prethodnim godinama deklarativno antifaisti, lake pristupili kolaboraciji nego antifaistikom pokretu, zato okupatorskoj vlasti nije bio problem da pronae saradnike, i posredno, zato su komunisti zahvaljujui svom antifaizmu izali iz rata kao pobednici. Istoriara esto jednako zanima ono to su savremenici mislili o dogaaju kao i ono to se zaista dogodilo.4 U tom smislu ovo nije knjiga o faizmu. Ona govori o preradi faizma kroz ideje beogradskih intelektualaca tridesetih godina, o njegovoj percepciji od strane savremenika u jednom konkretnom drutvu, a pravi izvor za tu percepciju je ono to su napisali i prezentirali javnosti kao svoj stav u vremenu kada se predmet analize pred njihovim oima dogaao. Ova analiza se zato ne bavi primarno stvarnou faizma tridesetih godina, ve stvarnou razliitih miljenja o faizmu tih godina. Predmet razmatranja je zato percepcija faizma u beogradskoj javnosti u vreme dok jo nisu bile oigledne sve njegove razorne posledice koje e se ispoljiti u Drugom svetskom ratu, odnosno, beogradska intelektualna elita i pretpostavljena javnost koju je ona oblikovala. Analiza njenih stavova je vrena na osnovu pisanja brojne beogradske tampe, gotovo svih relevantnih asopisa i malobrojne literature o ovoj temi objavljivane tridesetih godina u Beogradu. Predmet interesovanja, beogradska intelektualna elita i njen odnos prema faizmu, izabran je na osnovu pretpostavke da je postojala odreena specifinost u svakom od jugoslovenskih centara, a da je beogradska najbolje reprezentovala stavove

4

Don To, U traganju za istorijom, Beograd, 2008, 87.

14

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)srpske intelektualne elite i presudno uticala na oblikovanje javnosti u Srbiji. Obuhvatanje celokupne jugoslovenske intelektualne elite bi, sasvim sigurno, pruilo iri kontekst za razumevanje zastupanih stavova, ali to isto vai i za celokupnu evropsku, pa i svetsku, intelektualnu elitu. Ipak, Beograd je bio prestonica drave, imao je najrazgranatiju periodiku, u njemu su delali najmnogobrojniji intelektualci i zato je sigurno predstavljao centralno mesto definisanja ideolokih stavova u zemlji. S druge strane, komunikacija sa ostalim jugoslovenskim centrima bila je veoma razgranata, a uee beogradskih intelektualaca u, na primer, zagrebakim, sarajevskim ili novosadskim asopisima, i obrnuto, veoma prisutno. Ipak, kako je cilj ove knjige da proveri do koje je mere javnost u Srbiji mogla biti upoznata sa faizmom pre izbijanja rata i kako ga je ocenjivala, primarno su korieni tampa i literatura objavljivana u Beogradu, a pojam beogradski intelektualac upotrebljavan je u najirem smislu rei, kao obrazovan ovek koji svojom javnom aktivnou moe da ostavi peat primarno na beogradsku i srpsku javnost delajui u njihovim tadanjim glasilima. U analizi politikih i ideolokih stavova beogradske intelektualne elite izvuen je samo jedan segment, u razmatranom periodu najvaniji, koji se odnosio na analizu, razumevanje i tumaenje ideologije i prakse sistema u Nemakoj uspostavljenog 1933. godine dolaskom nacionalsocijalizma na vlast. Istovremeno, sistem italijanskog faizma koji je tada ve deceniju vladao u toj zemlji, i njegova percepcija u beogradskoj sredini, u ovoj knjizi ima upravo ono mesto koje je imao i u tadanjoj javnosti. To znai da je praen usput, kao mogue izvorite i uzor promena u Nemakoj, ali u razmatranom periodu samo kao pratilac primarno analiziranog fenomena nemakog nacionalsocijalizma. Razlog to je analizirano vreme omeeno 1933. i 1941. godinom proistie iz uverenja da bez Hitlerovog trijumfa u Nemakoj, faizam ne bi postao opti pokret i da sama ideja faizma kao jednog univerzalnog pokreta, neke vrste desniarskog ekvivalenta meunarodnom komunizmu, sa Berlinom kao svojom Moskvom, ne bi se razvila.5 U tom smislu potrebno je razjasniti i upotrebljavanu terminologiju u ovoj analizi koja nuno sledi terminologiju toga doba. Faizam je u periodu 1933-1941. kao

5

Erik Hobsbaum, Doba extrema, Beograd, 2002, 92.

15

OGLEDI 14termin upotrebljavan dvojako. Njime je obeleavana konkretna italijanska ideologija, ali je korien i da zbirno obelei sve totalitarne nacionalistike sisteme (u Italiji, Nemakoj, paniji, Portugaliji...). Termin nacionalsocijalizam se, meutum, koristio iskljuivo kada se govorilo o specifinostima nemakog sistema. Upotreba jedinstvenog termina faizam za sve desniarske, nacionalistike, autoritarne pokrete izmeu dva rata, produkt je upravo tog vremena. Prvenstvo u pojavljivanju Musolinijevog pokreta i dolaska na vlast, uslovilo je praksu da su svi sledei pokreti sa vie ili manje slinosti, ali sa navedenim istim odrednicama, po automatizmu nazivani terminom faizam. To, naravno, nije znailo da savremenici nisu bili svesni sadrinskih razlika izmeu italijanskog faizma i nemakog nacionalsocijalizma, a ipak se i termin antifaizam moda ak i vie odnosio na suprotstavljanje Hitleru nego Musoliniju. U rairenoj upotrebi, posebno u dnevnoj tampi, bili su i termini hitlerizam i hitlerovci, dok su skraenica nacizam i termin antihitlerovski, veoma retko upotrebljavani. U ekstremno desniarskim krugovima organizacije Zbor iskljuivo je koriena sintagma novi nacionalizam pisana velikim slovom, kojom su obeleavani svi postojei faistiki sistemi i pod koju je podvoena i sopstvena ideologija. Iz tih razloga se ovde termin faizam upotrebljava i kao zbirni naziv za sve desniarske totalitarne meuratne sisteme ukljuujui i nacionalsocijalizam, i kao obeleje italijanske ideologije. ak i bez ovog argumenta, upotreba jedinstvenog pojma faizam ima opravdanja i danas, u sklopu rasprava voenih poslednjih decenija o odnosu teorija o totalitarizmu i teorija o faizmu.6 Napomena: Uz specifinost upotrebe pojma faizam potrebno je naglasiti da je tridesetih godina iroko korien i termin boljevizam, mnogo vie od termina komunizam. Korieni su i pojmovi Sovjetska Rusija, odnosno, kod desniara pejorativno Sovjetija za SSSR, Engleska za Veliku Britaniju i Sjedinjene Drave Amerike za SAD. U meuratnoj tampi, periodici i izdavatvu strana imena su na razliite naine transkribovana. U ovom tekstu je izvrena jedinstvena transkripcija. Nazivi pojedinih ustanova i organizacija su razliito prevoeni, na primer, Jurini odredi (Jurine trupe,

6 Vid. Todor Kulji, Fenomenoloko-istoristika teorija o faizmu Ernsta Noltea, u: Ernst Nolte, Faizam u svojoj epohi, Beograd, 1990.

16

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)Jurini bataljoni, turmbataljoni...). U knjizi je korien jedinstven prevod. Veliku zahvalnost autorka duguje profesorima dr Aleksandru Molnaru i dr Aljoi Mimici, kao i magistru Milivoju Belinu na velikoj kolegijalnoj pomoi kod identifikovanja pojedinih stranih i domaih autora i aktera.

17

OGLEDI 14

18

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

UVOD

Stanovita o novim politikim pokretima i idejama, a to se posebno odnosi na faizam, zastupana pre nego to su se ispoljile sve posledice njegovog delovanja, viestruko su znaajna. Iako mogu danas da izgledaju anahrona, ona pruaju odgovor na pitanje da li je postojala kultura razumevanja i predvianja, odnosno, da li je svest o znaaju odreenih zbivanja vodila ispravnom zakljuivanju o moguim posledicama ili je, pratei ideoloke elje savremenika, vodila zakljucima manje ili vie udaljenim od realnosti. Pokazuju i sa kakvim je predznanjima ira javnost doekivala prelomna zbivanja, a mogu i da ukau na razloge dijametralno suprotnih aktivizacija pojedinaca i grupa u njima. Isti istorijski kontekst je tridesetih godina stvarao dijametralno razliite tekstove. Ono to u metodolokom smislu moe biti ograniavajui faktor kod ocenjivanja vrednosti jednog izvora, sama injenica da je tekst pisan sa namerom da odmah bude i dostupan javnosti, to znai da je sadravao upravo ono to je u tom trenutku za autora bilo poeljno vienje, u analizi koju zanimaju upravo stavovi savremenika ima najveu vrednost. Zato se razlika izmeu tekstova nastalih u istom kontekstu ne moe objasniti nepoznavanjem injenica ve suprotnom vizurom iz koje su posmatrane, a koja je uslovljena razliitim ideolokim naelima koja su autore vodila. U tom smislu, tekstovi savremenika o zbivanjima koja su u toku i sami se moraju posmatrati kao delovi procesa7 koji se analizira. Sumaran pogled na beogradsku javnu scenu tridesetih godina ostavlja utisak apsolutne dominacije jedne srednje, nedefinisane, kolebljive duhovne klime koja je sa izuzetnom panjom pratila dominantne trendove u Evropi, u velikoj meri ih kopirala, ali nije uvek bila sposobna da se samodefinie, i7

Don To, U traganju za istorijom, Beograd, 2008, 130.

19

OGLEDI 14posebno, da izae iz okvira deklarativnog pozivanja na demokratske principe, ali bez ikakve artikulacije ta to znai u sasvim konkretnim uslovima velikih lomova, i oekivanja kako je ve tada bilo savreno jasno najveeg ratnog sukoba u istoriji oveanstva. Ta kolebljivost je bila sveprisutna i u politikoj, i u ekonomskoj, i u duhovnoj sferi, ne dovodei u pitanje predfaistiki poredak, podrazumevajui postojee autoritete, ali i ne definiui aktivnost u vreme posle velikog sudara i oekujui da se stvari same po sebi vrate u normalno stanje. U takvom dominantnom okruenju delale su levica i desnica, jasno odvojene, na dva suprotna kraja ovog duhovnog dijapazona, ali svaka sa svojim jasno odreenim ciljevima i prioritetima. Levica je odbacivala ekonomske, delimino i politike, koncepte liberalno-demokratske orijentacije, dovodei u pitanje i njene intelektualne autoritete. S druge strane, desnica je osporavala njene politike i ekonomske, ali ne i intelektualne autoritete i verovatno zbog toga bila prihvatljivija i nailazila na manji odijum dominantnih struja u centru. Lako je utvrditi da su i beogradski intelektualci faizam percipirali u zavisnosti od sopstvene ideoloke pozicije. Ako bi se izvrila klasifikacija njihovih stavova tridesetih godina, na osnovu nekoliko pokazatelja mogle bi se, idui s leva na desno, uslovno odrediti etiri ideoloke orijentacije: leviarskokomunistika, demokratsko-liberalna, nacionalistiko-konzervativna i profaistika, odnosno, orijentacije iji bi se stav prema faizmu jednom rai mogao definisati kao odrean, kritiki, ambivalentan i afirmativan. U ovakvoj uproenoj klasifikaciji, moglo bi se rei da su leviari bili njegovi najeksplicitniji kritiari bez izraene potrebe da ulaze u dubinske analize njegove sadrine, graanski intelektualci kritiari sa izraenom potrebom da analiziraju sve aspekte njegovog ispoljavanja, ali i sa zadrkom koja je dolazila u strahu od komunizma, konzervativci u ambivalentnoj poziciji, odnosno, kritiari samo ukoliko je znaio opasnost po Jugoslaviju, ali podravaoci ukoliko je znaio opasnost po komunizam, a desniari u ne uvek odreenoj poziciji, prividno ne prihvatajui neke aspekte faizma, a glorifikujui njegova praktina dostignua i preporuujui iste mere i za Jugoslaviju. Drugim reima, radilo se o stavu kritikom i prema faizmu i prema liberalnom kapitalizmu generalno, sa isticanjem primata borbe protiv faizma (leviarski), stavu kritikom i prema

20

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)faizmu i prema komunizmu sa ispoljavanjem veeg straha od faizma (liberalni), stavu ambivalentnom prema faizmu, a kritikom prema komunizmu (konzervativni), i stavu afirmativnom prema faizmu, a potpuno kritikom prema komunizmu i liberalizmu (profaistiki). Dok za leviare nije bilo dileme u izboru izmeu demokratije i faizma u korist prve, za pojedine liberale nije uvek do kraja bilo jasno od koga oseaju vei strah, od faizma ili od komunizma. Adekvatan odgovor sa komunistike levice je stigao krajem 1939. kada je, sumnjiava prema namerama demokratije, njeno stupanje u rat obeleila kao imperijalistiku aktivnost sa ciljem unitenja Sovjetskog Saveza. Za konzervativce i desniare nije bilo nikakve dileme da izmeu faizma i komunizma, ovaj drugi predstavlja jedinu pravu opasnost. Elementi za ovu, samo uslovnu klasifikaciju, pronalaeni su na dva nivoa. Naknadna saznanja o tome kojoj su grupaciji pojedinci pripadali po svom ideolokom opredeljenju bio je sporedan mehanizam, i korien samo pod uslovom da su se njihova tadanja stanovita poklapala sa onim zastupanim u toku rata. Na primer, lako je bilo svrstati u leviare linosti kao to su Koa Popovi ili Veselin Maslea, ili u desniare Dimitrija Ljotia ili Danila Gregoria. Meutim, kao argument je primarno uzimana teorijska osnova tekstova, odnosno, konkretno stav prema kapitalizmu ili socijalizmu uopte, zagovaranje interesa odreene klase, ocenjivanje srodnosti faizma sa drugim ideologijama i predvianja poeljnosti budueg drutvenog razvoja zemlje. Leviari su se uvek prepoznavali po kritici kapitalizma i potenciranju znaaja koji ima i imae u budunosti radnika klasa, liberalima je bilo uglavnom svojstveno zagovaranje predfaistikog status quo-a sa kritikim odnosom prema svim novim pokretima koji su bili skloni promenama graanskog drutva, konzervativci su ili udesno i deklarativno branei demokratske ustanove od faizma i komunizma, neprikriveno bili skloniji faizmu, dok su desniari po definiciji, uz umerenu ili snanu fascinaciju faistikom revolucijom, sa istih polaznih pretpostavki kritikovali i demokratiju i komunizam zahtevajui ustanovljenje novog pravednijeg drutva u kome e dominantnu ulogu imati seljatvo. Jasno je da se, na primer, kod leviara nee nai identifikacija faizma i boljevizma, da se kod demokrata nee nai povezivanje uspeha faizma sa krahom

21

OGLEDI 14liberalizma, da se kod konzervativaca nee nai osuda nacionalizma kao izvorita faizma, ili, na primer, da se kod desniara nee nai kritika kapitalizma koju ne bi pratilo jo ee osporavanje marksizma. Kao savremenici zbivanja koja su se velikom brzinom odvijala, autori raznih ideolokih orijentacija nisu uvek iznosili svoja stanovita u definitivnoj formi, tako da su se tumaenja sa uslovno reeno leviarskih ili liberalnih pozicija razlikovala u onom delu u kome se govorilo o budunosti socijalizma ili liberalizma, ali mnogo manje u oceni samog faizma, kao to su se stavovi konzervativaca i faista razlikovali u oceni budunosti demokratije, ali bili veoma slini u stepenu fascinacije faizmom. S druge strane, i sami listovi i asopisi su tih godina tolerisali razliita autorska stanovita tako da danas nije jednostavno odreeni list oceniti kao eksplicitno, na primer, demokratski na osnovu stavova iznoenih u njemu, kao to e to biti sluaj od sredine tridesetih godina kada je nastalo dublje pregrupisavanje. Kljuna razlika se ipak moe identifikovati u potpunom odbacivanju svake vrednosti promena nastalih u Italiji i Nemakoj u uslovno reeno leviarskim i graanskim listovima, za razliku od konzervativnih i desniarskih koji su vrlo rano prezentirali i miljenja neprikriveno oduevljena faizmom. Uslovnost koriene ideoloke klasifikacije stavova proistie iz evidentne prisutnosti i prelaznih reenja izmeu pobrojanih dominantnih struja. Uz komunistiku, u gotovo zanemarljivim tragovima se javljala i socijalistika levica koja je izlaz iz problema doba traila u uspostavljanju radne demokratije uz ouvanje kapitalistikog poretka. Zbog poslednjeg elementa, ali i zbog njene marginalnosti i otpora koji je pruala komunistikoj levici, ovde je svrstana u liberalno-demokratsku opciju. U istu grupaciju, pored evidentnih zagovornika liberalizma, smetene su jo dve kategorije autora. Prvi, ija su stanovita o nekim aspektima faizma proisticala iz liberalne, a o drugim iz nacionalistike ili konzervativne tradicije, i drugi, ije su analize faizma do te mere bile neutralne i bez vrednosnih odreenja, da se iza njihove objektivnosti, nikakav stav nije mogao naslutiti. S druge strane, konzervativno-nacionalistika struja definisana je primarno na osnovu tri prisutna elementa: odbrane nacionalizma, povremenog razumevanja za zahteve faizma i potpunog odbacivanja levice. ak i poslednja, profaistika struja nije bila do kraja jedinstvena. Ukljuivala je i one koji su

22

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)bili oduevljeni italijanskim sistemom videi u njemu mogunost za ostvarenje pravednije Evrope uz pokazivanje skepse prema nemakom sistemu, ali i one koji se na italijanski faizam nisu ni osvrtali usmeravajui svu svoju fascinaciju ka nacionalsocijalizmu. Na kraju, u ovu grupu svrstani su i oni koji gotovo uopte nisu ni pominjali faizam i nacionalsocijalizam, ali su sami razvijali neke od njihovih temeljnih ideja, pre svega rasnu teoriju. U leviarsku poziciju u ovoj knjizi svrstani su ilegalni Proleter, asopisi Naa stvarnost, Danas, Stoer i brojni pojedinani tekstovi objavljivani u listovima uslovno reeno demokratske provenijencije kao to su Vidici i Pravna misao. U listove liberalno-demokratske grupacije, svrstani su i dnevni list Politika, nedeljnici Javnost, Narodno blagostanje, zatim Srpski knjievni glasnik, ivot i rad, Napred... U konzervativnu grupu svrstani su listovi i asopisi Dvadeseti vek, Glas Matice srpske, Letopis Matice srpske, Krug, Misionar, Narodna odbrana, Samouprava, pred sam rat i Pravna misao... U desniarska glasila svrstane su Ideje i Otadbina, i to je za ovu temu izuzetno vano, niz strunih medicinskih listova, kao to su Glasnik Centralnog higijenskog zavoda, Socijalno-medicinski pregled, Zdravlje. Analiziran je i itav niz drugih listova i asopisa koji se po svom profilu ne mogu svrstati ni u jednu od pobrojanih struja jer su donosili ideoloki veoma raznorodne tekstove, ali i zato to su neki od njih, budui po svom ustrojstvu struni asopisi, bili osloboeni svake ideologije, kao, na primer, Medicinski pregled. Najbolji primer nemogunosti svrstavanja itavog lista u jednu ideoloku struju, predstavljaju dnevni listovi Vreme i Pravda koji su tridesetih godina istovremeno donosili i tekstove neprikrivene podrke faizmu, i one kritiki nastrojene prema njemu. Na primer, u vreme graanskog rata u paniji Vreme je istovremeno objavljivalo tekstove svog izvetaa Miloa Crnjanskog iz taba generala Franka sa otvorenom podrkom njegovoj strani u ratu, ali i lanke drugog izvetaa, Rene Valea koji je evidentno bio naklonjeniji strani republikanaca, dok je, na primer, Pravda istovremeno objavljivala tekstove kritiki intonirane prema rasnoj teoriji, ali i prenosila stavove glavnih nemakih rasista u nastavcima. Pisanje novina i asopisa ovde je prikazivano sumarno, a stavovi konkretnih pojedinaca su izdvajani kada su, ili najbolje reprezentovali odreenu ideoloku orijentaciju, bili najprisutniji

23

OGLEDI 14u javnosti u razmatranju odreenog problema, ili ve tada pisali knjige na ovu temu, na primer, Duan Nedeljkovi, ore Tasi ili Danilo Gregori. Treba razlikovati najmanje dva tipa tekstova o faizmu objavljivanih u beogradskoj tampi i periodici bez obzira na ideoloku orijentaciju autora. Prvi su donosili vesti iz Nemake koje su stizale posredno iz zapadne i nemake tampe i uglavnom su bili bez komentara. I oni su, meutim, reiti jer svedoe o znaaju koji se pridavao odreenim pojavama i selekciji vesti koje su prezentirane javnosti. Drugi su bili autorski tekstovi domaih intelektualaca, novinara, profesora, koji su prezentirali svetsku literaturu o ovoj temi, ali esto pruali i sopstvene originalne analize faizma koje su posebno dragocene za razumevanje ideoloke pozicije autora, ali i njihovog aktivizma u godinama kada je rat ve stigao i do Jugoslavije. Razliita priroda listova i asopisa odreuje i razliitu prirodu prezentiranih tekstova. Dnevne novine (Vreme, Pravda i Politika), iako su uglavnom prenosile agencijske vesti, esto su objavljivale i autorske tekstove od velikog znaaja za razmatranu temu. U njima su se vodile i znaajne polemike, tako da predstavljaju reprezentativni izvor za analizu miljenja, ne samo novinara, ve i tadanjih intelektualaca. Sva tri lista su imala stalne i povremene dopisnike sa arinih mesta u Evropi, od kojih su neki bili ugledni intelektualci, tako da i svojim, za to vreme modernim pristupom informisanju javnosti, pruaju mogunost da se dnevno prati ne samo njihov generalni politiki stav po odreenim pitanjima, ve i miljenje odabranih i veoma razliito ideoloki orijentisanih dopisnika. Kako je primarni cilj ove analize utvrivanje percepcije faizma tokom tridesetih godina, nije vren kritiki pristup tekstovima i objavljivanim vestima, niti se ulazilo u njihovu istinitost sa pozicija dananjih znanja. Izuzetak je napravljen samo u retkim sluajevima kada su u pitanju bile evidentne materijalne greke. U beogradskim novinama i asopisima prikazane su i citirane brojne knjige o faizmu koje su tridesetih godina tampane u Nemakoj i Evropi uopte, ali i u Jugoslaviji. Prikazi su ili od onih afirmativnih do podsmeljivih, u zavisnosti od ideolokog opredeljenja autora tekstova. U mnotvu prikazanih knjiga mogu se izdvojiti sledee: R. Palm Djut, Fascisme et Rvolution; V. Stid, Hitler; E. Ludvig, Musolini; H. D. Vels, Diktator; A. Hitler, Moja borba; G. Banu, Higijena rase; B. Leve, A. B. C.

24

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)germanskog poganina; H. Man, Podanik; E. Ludendorf, Totalni rat; K. Sforca, Neimari savremene Evrope; E. Pitar, Les Tziganes ou Bohemiens; A. Cvajniger, pengler u Treem Rajhu; B. Musolini, Korporativna drava; braa Taro, Kad Izrailj nije gospodar; E. Toler, Jedna mladost u Nemakoj; F. Lenard, Deutsche Physik; R. Volf, Borbeni duh Nemake; . Lakovski, Rasizam; J. E. olc, Rasse und Umwelt; E. R. Kurcijus, Nemaki duh u opasnosti; T. Balk, Sumrak nauke; Lj. ivkovi, Ljudsko drutvo i rasna teorija; D. Popovi, Postoje li rase; D. Nedeljkovi, Rase i rasizam; M. Jevremovi, Razmiljanja o preporoaju dananjeg oveka; E. B. Gaji, Jugoslavija i jevrejski problem; S. Klui, Putevi nemakog preporoda; kao i knjige Desetorica sa lomae; Borba oko spoljanje politike Nemake; Ich kann nicht schweigen; uta mrlja: Kako je iskorenjeno oko 500.000 Jevreja u Nemakoj i druge. Najvei broj tekstova o faizmu objavljivanih u Beogradu uglavnom je i bio oslonjen na stranu tampu i knjige stranih autora, ali se njihova interpretacija i upotreba bitno razlikovala. Disproporcija prezentiranih analiza vrenih sa razliitih ideolokih pozicija ovde je bila nuna. Za razliku od graanske i konzervativne struje koje su se bavile svim aspektima faistike ideologije, levica i desnica su poklanjale panju najvie onim aspektima koji su ih se, iz razliitih motiva, naravno, najvie ticali. Levica se, na primer, gotovo uopte nije osvrtala na unutranje ureenje faizma, na njegovo shvatanje drave, prava, religije, vaspitanja, i odbacujui ga generalno, primarno se bavila njegovom spoljnom politikom, njegovim rasizmom i militarizmom i kritikom domaeg faizma i rasizma. Desnica se opet, iz svojih motiva, primarno osvrtala upravo na pitanja unutranje politike, traei u njima uzore za sebe. Drugi razlog ove disproporcije treba traiti i u manjoj prisutnosti, pa samim tim i nedovoljnoj snazi ovih ideolokih struja. Prve, jer nije ni imala mogunost u razmatranim godinama da javno iznosi svoje stavove budui da su leviarska glasila brzo po izlasku zabranjivana,8 i druge, jer je predstavljala, iako u javnosti veoma vidljiv, ipak slab pokret. U analizi listova, asopisa i knjiga objavljivanih u Beogradu, uinjeno je i nekoliko nunih metodolokih8 Mesenik Danas pokrenut u Beogradu 1934. uspeo je da objavi samo pet brojeva. Zabranjen je sa obrazloenjem da apsolutno slui komunistikoj propagandi. List Stoer je zabranjen januara 1935.

25

OGLEDI 14odstupanja. Kako komunistika delatnost nije bila dozvoljena u svim razmatranim godinama, uvreno je i pisanje njenog tada ilegalnog lista Proleter koji je izlazio u inostranstvu i tek pri kraju ovog perioda prenet u zemlju.9 Razlog je u potrebi da se vidi pod uticajem kojih ideja je bila brojna omladina u zemlji za koju su desniari, ali i graanski intelektualci, uporno tvrdili da je marksistiki orijentisana. U retkim sluajevima citirano je pisanje beogradskih autora u nekom od asopisa iz drugih delova zemlje, prvenstveno zbog relevantnosti stavova konkretnih autora zastupanih u njima. Jo jedno metodoloko odstupanje zahtevala je sama priroda analiziranih fenomena. Na primer, odnos prema buduem ratu i izvesnost njegovog izbijanja, nije se mogao pratiti po ideolokom, ve po hronolokom merilu, jer su se ocene mnogo vie razlikovale u raznim vremenima (na primer, 1933. u odnosu na 1938), nego to je bila prisutna razlika koja bi proisticala iz suprotstavljenih ideologija. Isti je sluaj i sa nekim drugim aspektima, pre svega prakse faizma (odnos prema religiji, vaspitanju omladine...), koji za pojedine orijentacije ili nisu bili inspirativni za analizu, ili nisu ni imali mogunost da ih analiziraju. Razmatrajui znaaj koji imaju miljenja savremenika o nekom istorijskom razdoblju, Andrej Mitrovi pie da ukoliko je re o istaknutijim linostima svoga vremena, svedoanstva su tim zanimljivija, ali to ne znai da vrednost ne mogu imati i miljenja onih koji su ostali nepoznati u masi.10 U tom smislu nisu ni sve ovde navedene novine, asopisi i knjige imali isti uticaj na publiku, niti su svi autori ravnopravno delili ugled i autoritet u javnosti, ali su svi oslikavali odreeno vreme i miljenje koje je to vreme obeleilo. Nisu svi imali ni iste aspiracije na poznavanje materije o kojoj su pisali. Autori koji su svoja miljenja iznosili u knjigama ili dopisnici dnevnih listova koji su iveli na terenu sa kog su izvetavali, sasvim sigurno su imali vee ambicije i znanja od novinara i urednika koji su samo prenosili izvetaje stranih listova. Ipak, u oba9 Proleter je tampan u Zagrebu 1929, u Beu do 1934, u Pragu do 1936, ureivan u Parizu, a tampan u Briselu do poetka 1938. Do sredine 1939. nije tampan. Poetkom 1940. tampa se u Zagrebu, a od sredine 1940. u Beogradu. 10 Andrej Mitrovi, Vreme netrpeljivih, Evropa 1919-1939, Beograd, 1974, 547.

26

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)sluaja, usputni komentari, znaaj pridavan odreenim pojavama ili neposredne ocene, vredan su izvor za razumevanje miljenja doba. Moda mali ljudi toga vremena nisu itali novine, asopise jo manje, knjige najmanje, ali su ipak evidentno imali neku svest o tome kome treba da se priklone u vreme kada je rat stigao i do Jugoslavije.

27

OGLEDI 14

28

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

I IDEOLOGIJA

29

OGLEDI 14

30

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)

Faizam u kontekstu

1. Uslovi za nastanak, socijalna osnova i izvoriO uzrocima nastanka faistikih pokreta, posebno o uslovima koji su omoguili njihovu pobedu u raznim zemljama Evrope, pisalo se veoma rano. Ve poetkom tridesetih godina tampa je bila preplavljena analizama koje su objanjavale ovaj fenomen koji je, kako je ve tadanjim autorima bilo jasno, predstavljao okosnicu u razvitku posleratne Evrope. Dok su leviari sve autoritarne desniarske sisteme uglavnom tretirali zbirno, graanski intelektualci se najee osvrtali pojedinano na italijanski i nemaki oblik faizma, dotle su konzervativci primarno bili zaokupljeni analizom nemakog nacionalsocijalizma, a desniari, koristei termin novi nacionalizam i piui afirmativno o njemu, uglavnom izjednaavali sisteme u Italiji i Nemakoj, posveujui svu svoju panju nemakom sistemu. To su, izmeu ostalog, razlozi zbog kojih je uspon nacionalsocijalizma u Nemakoj i uslovi koji su omoguili njegovu pojavu, mnogo vie okupirali panju intelektualaca od uspona italijanskog faizma. U obrnutoj srazmeri, njegovi izvori su uglavnom zanemarivani. Da li zbog vie vremena koje su imali na raspolaganju da bolje upoznaju italijanski faizam nego nemaki nacionalsocijalizam, ili zato to ih je sadrina ovog drugog urgentno zaokupila, ne ostavljajui im vremena da analiziraju i njegove izvore, tek injenica je da su se autori neuporedivo vie bavili izvorima italijanskog faizma nego nacionalsocijalizma, u obrnutoj srazmeri sa analizom njihovih osnovnih naela i prakse. Izuzetak je predstavljao samo onaj deo nacionalsocijalistike ideologije koji se odnosio na rasnu teoriju, iji su izvori detaljno objanjavani. U uslovno reeno leviarskim krugovima, pojava faizma je tumaena kao produkt odreene faze u razvitku kapitalizma, a njegov dolazak na vlast u vreme ekonomske krize, objanjavan je primarno interesima finansijskog kapitala kome

31

OGLEDI 14demokratske institucije vie nisu mogle da obezbede uslove za razmah. S druge strane, socijalna baza faizma viena je u masi nezadovoljnih delova radnike klase, srednjih slojeva i seljatva, ali je osporavano da je ova ideologija imala za cilj zadovoljavanje njihovih interesa. Dolazak faizma na vlast, koji je obeleavan kao kontrarevolucija, u akcionim komunistikim krugovima je ranih tridesetih godina korien i za obraun sa socijaldemokratijom, sa argumentom da je njena slabost i saradnja sa buroazijom stvorila uslove za njegovu pobedu. I u liberalnim krugovima pojava faizma je esto tumaena kao pokuaj spasavanja krupnog kapitala, ali sa eksplicitnim tumaenjem da je nastao primarno kao reakcija na strah od socijalne revolucije, dok je rast nacionalizma zbog nezadovoljstva mirovnim ugovorima, uslovio uspenost faistike demagogije. Tumaenjima su esto dodavane i iracionalne teze o uroenim sklonostima Nemaca ka antidemokratskim idejama i prihvatanju svakog autoriteta. Opte mesto je bilo tumaenje da su socijalnu osnovu faizma inili srednji slojevi. U graanskim krugovima je postojala ambivalentnost po pitanju obeleavanja revolucionarnosti faizma. Iako su ga svi videli kao desniarski pokret, neki autori su njegovu pobedu eksplicitno smatrali revolucijom i tako obeleavali, a drugi su, evidentno skeptini prema revolucionarnosti pokreta, termin revolucija stavljali pod znake navoda. Najrazueniji su bili stavovi nacionalistiko-konzervativne grupacije koja je gotovo od prvog dana bila jedinstvena samo u pokazivanju razumevanja za nacionalistiki deo programa faizma, pa i za opravdanost njegove pojave, iako se uvek verbalno pozivala na sopstvenu izvornu demokratinost. Osim potenciranja znaaja psiholokog momenta za laku prijemivost faizma u nemakim masama, ona je u analizu, kao bitan faktor njegovog nastanka, uvodila i razumljiv strah od komunistike opasnosti. Za desniare se podrazumevalo da je nacionalizam uvek bio imanentan nemakom identitetu, a opravdano nezadovoljstvo mirovnim ugovorima, po njihovom uverenju, imalo je jedino moguu i loginu reakciju u pojavi faizma. Faizam je percipiran kao oblik prirodnog narodnog preporoda iz sebe samog i kao poziv i ohrabrenje svim ostalim narodima i njihovim nacionalizmima da to isto uine u skladu sa uslovima

32

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)u sopstvenim sredinama. Polazei i same sa nacionalistikih pozicija, dve poslednje struje su socijalnu osnovu faizma videle u narodu kao organskoj celini iji je temelj predstavljalo seljatvo. Okupirani novom nemakom ideologijom i linou samog Hitlera, analizama njegovih daljih politikih koraka u samoj Nemakoj ali i Evropi, beogradski autori su u velikoj meri zanemarivali italijanski sluaj. Poklanjali su mu panju uglavnom usput i najee kao paralelu za analizu, vanijeg problema, nemakog nacionalsocijalizma. I uslovi koji su omoguili pojavu faizma u Italiji uglavnom su analizirani samo kao uvod u detaljniju analizu nastanka nemakog sistema. Leviarski Danas je 1934. pisao da su Nemaka i Italija izgradile iste tipove kontrarevolucije, iako sa razliitih polaznih pretpostavki. U Italiji je posle rata, krahom liberalnog sistema, nastalo socijalno bespue. Reenje je bilo ili u reorganizaciji drave po intencijama finansijskog kapitala, ili u novoj dravnoj organizaciji iji bi nosilac bilo radnitvo. Iako politiki najmonije, radnitvo je bilo razbijeno na dva krila, od kojih nijedno nije bilo dovoljno jako da se samo upusti u borbu za vlast protiv novostvorene populistike stranke i faistikih bandi, ije je osvajanje vlasti finansirao kapital, a vojniki organizovao generaltab.11 I Nikola Vuo je u asopisu Pravna misao italijanski faizam oznaavao kao bezobzirnu vladavinu krupnog kapitala nad radnim masama sela i grada.12 Po jednoj analizi graanski orijentisanog Srpskog knjievnog glasnika, dolazak faista na vlast u Italiji omoguili su mnogi faktori, kao to su nezadovoljstvo radnika, ekonomska kriza, veliki ratni dug, neispunjavanje Londonskog ugovora, razdor unutar vladajuih partija. Predstavljao je politiki sistem koji se samo prikazivao kao tvorac solidarnosti klasa, a u sutini je sluio iskljuivo interesima velike industrije i banaka.13 Uzroke nastanka faistikih sistema dr ore Tasi je pronalazio u specijalnim prilikama u ovim zemljama izazvanih ratom, verujui da se oni ne mogu objasniti bez11 Velimir Mareti, Socijalni i ekonomski uslovi nemakog i talijanskog faizma, Danas, februar 1934. (Veselin Maslea) 12 Dr Nikola Vuo, Italijansko-abisinski sukob, Pravna misao, septembar 1935. 13 M. Radojkovi, Faistika Italija i Drutvo naroda, Srpski knjievni glasnik, 1. avgust 1935.

33

OGLEDI 14uzimanja u obzir optih privrednih i politikih uslova kao i slabosti kapitalizma i demokratskog ureenja. Pobedu faizma u Italiji posmatrao je u sklopu konkretnih okolnosti koje su u njoj vladale, pominjui njenu prenaseljenost, nedostatak hrane, nesposobnost vlada da ree socijalno pitanje, razoarenje mirovnim ugovorima, revolucionarno raspoloenje radnika, razvijen sindikalizam i nerazvijen demokratski duh.14 Dr Mirko Kosi je izvore faizma pronalazio u nacionalistikom imperijalizmu prenaseljene zemlje, uskraene u podeli kolonija za svoju ekspanziju, kao i u borbenom sindikalizmu koji je odbacio liberalno-demokratske metode parlamentarizma i uspostavio ideologiju autoritativne premoi borbenih elita. Faizam je, po njegovom miljenju, nastao kao reakcija pripadnika srednjeg stalea na klasno idealisanje, skoro samooboavanje proleterske mase u marksistikim sferama.15 Konzervativna Narodna odbrana je negirala da je pojava faizma logini nastavak italijanskog nacionalizma iz vremena Rizorimenta tvrdei, naprotiv, da je on produkt puke sluajnosti i da predstavlja sintezu najraznovrsnijih elemenata. Pokret su u poetku ispunjavali leviarski elementi koji su iz razoarenja rezultatima svetskog rata postali borbeni nezadovoljnici, i umesto socijalistikih, prihvatili ekstremno nacionalistike ideje, navestivi socijalizmu rat do istrage. Odbacivane su teze o slinosti Macinijeve i faistike Italije, jer je prva bila zdravlje i snaga, a druga je predstavljala gr jednoga obolelog organizma. Faizam je bio desperatni pokuaj da se jedna promaena civilizacija vetaki odri u ivotu, bio je oajni krik bolesne Evrope koju hvata samrtniki ropac. Verovalo se, ipak, da u Evropi ima zdravih konstruktivnih snaga koje e izraditi novu, lepu i sposobniju za ivot Evropu od ove, koja tone i gui se u svojim vlastitim gresima.16 Po jednoj analizi lista Vreme, etiri momenta su uticala na stvaranje programa faizma. To su specijalni teritorijalni i demografski poloaj Italije, mladost italijanskog nacionalizma, sama linost Musolinija i specifine prilike u posleratnoj Italiji.14 Dr ore Tasi, Savremeni politiki sistemi i shvatanja o dravi, Beograd, 1936, 25-26. 15 Dr Mirko Kosi, Boljevizam, faizam i nacional-socializam, aak, 1933, 18. 16 Dr Petar Bulat, Od Macinija do Musolinija, Narodna odbrana, 1-8. januar 1933.

34

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)Smatralo je razumljivim to je ba Italija stvorila faizam kao hipertrofiju nacionalizma, jer u Francuskoj i Velikoj Britaniji, koje su davno prole svoje nacionalistike zanose, ovakav pokret ne bi mogao da se stvori. Faizam kao pogled na svet nije nastao iz svestranog ispitivanja ivota, ve ga je rodila strast i burno ratno i poratno vreme.17 Za razliku od italijanskog sluaja, uslovi koji su omoguili pobedu nemakog nacionalsocijalizma i njegova socijalna osnova, okupirali su mnogo veu panju autora svih ideolokih orijentacija. Komunistiki Proleter je, bavei se primarno organizovanjem svog pokreta, malo panje poklanjao teorijskim analizama, uglavnom svodei svoj odnos prema nacionalsocijalizmu na njegovo obeleavanje najcrnjim bojama. U analitikom smislu se poetkom 1933. uglavnom zadovoljavao da obelei Hitlerovu diktaturu kao vladu najreakcionarnijih predstavnika krupnih kapitalista i junkera.18 I leviarski Danas je 1934. pisao da je faizam postao termin za sve reakcionarne vladavine, srednji vek i mranjatvo. Faizam je politika i socijalna pojava kapitalistikog drutva, i prema tome primarno istorijska kategorija jer se toak istorije, na ijim rubovima ima toliko ljudske krvi i ljudske gluposti, ne okree nikad unazad. Klasna podvojenost stvara razne psihologije, pa je faizam uspeo da pridobije malograanstvo, seljatvo i deo radnitva, ali je jedini svestan element u tom konglomeratu psihologija i ideologija zbunjenosti, gluposti i neodreenosti, bio kapitalista, koji je, iako kvantitativno najslabiji, ipak znao ta hoe. Faizam je, po ovom stanovitu, mistifikacija koja nudi fikciju kao reenje socijalnog problema. Iako nije direktno delo kapitalistikih ruku, ipak je kapital taj koji je stvorio novu formu vladavine kao reakciju na sve veu opasnost od radnike klase. Kapital je u poetku samo tolerisao faizam, a kada je ovaj pokazao svoju ofanzivnu snagu, finansirao ga je i doveo na vlast sa proklamovanim zadatkom da uvede red i mir. Nemaka se tek pod vladavinom socijaldemokrata nala u punoj graanskoj demokratiji, ali u vreme kada ona vie nije mogla da bude odgovarajue politiko orue kapitala. Ekonomska kriza je uinila da demokratske forme vladavine izgube istorijski smisao i za kapitalizam i za radnitvo, Versajski ugovor je uslovio rast nacionalizma, a17 18

Z. Mateti, Doktrina faizma, Vreme, 9. maj 1937. Pomozite borbu njemakih radnika, Proleter, april 1933.

35

OGLEDI 14nezaposlenost i sniavanje nadnica su kod najirih slojeva stvorili antikapitalistiku psihozu. U Danasu je osporavano da je nacionalsocijalistika propaganda sama po sebi imala veliki znaaj, ali je prihvatano da je doprinela uspehu faizma iskoriavajui socijalni automatizam, odnosno, injenicu da su se gomile antikapitalistiki orijentisanih nezadovoljnika, sa neodreenom psihologijom usamljenosti i propadanja, a bez svesti o kolektivnim interesima, podvrgavale organizacijama koje su nudile brza i naizgled ostvariva reenja. Nezaposleni radnici su, gubei kontakt sa svojom klasom, postajali nesigurna politika snaga koja trai utoite u suprotstavljenim pokretima, to je omoguilo slabljenje klasnog fronta i prodor hitlerizma meu radnike mase. Nacionalsocijalizam se tako u doba najvee krize kapitalizma pojavio kao spasilac za deo radnika, deo pauperizovanog srednjeg stalea i seljatva. Oni koji nisu imali nita, oekivali su da e od drave sve dobiti, a oni koji su imali sve, bili su sigurni da nee nita izgubiti. To se zove nacionalni socializam. Dolaskom na vlast, nacionalsocijalizam je dobio drugi vid kada je neorganski spoj nacionalizma i socijalizma poeo da se dekomponuje, tako to je element socijalizma naglo zakrljavio, jer nijedna Hitlerova mera nije imala socijalistiki, pa ak ni etatizatorski karakter, ve se sve odigravalo na politikom i kulturnom planu.19 Naa stvarnost, uglavnom leviarskog opredeljenja je 1936. navodila da se u Nemakoj ine pokuaji da se faizam prikae kao reim srednjeg i sitnog oveka, kao i da ima i nefaista koji konstruiu teorije o vladi malograanstva. Naa stvarnost je, naprotiv, dokazivala da je Hitlerov reim faktiki najkonzekventniji i najbezobzirniji reim finansijskog kapitala.20 Po drugom autoru u istom listu, meutim, faisti su iskoritavajui zamorenost irokih slojeva naroda posle rata, a uz pomo andarmerije i vojske doli na vlast i najlepim obeanjima uspevali da dobiju oslonac naroito u krugovima znatno posrnulog srednjeg stalea.21 Po miljenju Koe Popovia, celokupna socijalna evolucija posle rata predstavljala je inkubaciju faizma i pored prisutnih iluzija o specifinosti19 Velimir Mareti, Socijalni i ekonomski uslovi nemakog i talijanskog faizma, Danas, februar 1934. 20 V. M. Faizam i zadrugarstvo, Naa stvarnost, septembar-oktobar 1936. 21 ivojin Balugdi, Borba za mir kroz modernu istoriju i danas, Naa stvarnost, septembar-oktobar 1936.

36

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)uslova koji su omoguili njegovu pojavu. Prvobitno se tvrdilo da se faizam moe zamisliti samo u poluagrarnim kapitalistikim zemljama kao to je bila Italija, meutim, nastupom drugog talasa faizma, a naroito dolaskom nacionalsocijalizma na vlast u Nemakoj, definitivno je nestalo ove samoobmane, ali se nastavilo sa pravljenjem povrne razlike izmeu pobeenih i pobednikih drava, zadovoljenih i nezadovoljenih. Po Popovievom miljenju, ova podela je sadravala samo deli istinitosti, ukoliko se odnosila na nunost njegove pojave prvo u zemljama koje su najtee podnele krizu. Smatrao je da je faizam autentini proizvod odreenog stanja kapitalizma u doba njegove opte krize, ali je naglaavao da bi bilo podjednako pogreno tvrditi da je on a priori nemogu u nekim kapitalistikim zemljama, kao i da je nuna etapa kapitalizma. Opti uslovi za njegovu pojavu i razvoj su postojali u svim kapitalistikim zemljama, ali su se istovremeno potvrivali i kao uslovi za delovanje snaga suprotnih faizmu koje su predstavljale radnika klasa, malo i srednje seljatvo, sitna buroazija i intelektualci. Navodio je da o klasnoj sadrini faizma postoje dve suprotne teze, ako se izuzme zvanino uenje o njegovoj iznadklasnosti. Po jednoj, faizam je bio rezultat revolucije srednjih klasa, a po drugoj diktatura finansijskog kapitala. Popovi je verovao da se faizam, u traenju masovne baze oslanjao na srednje klase i da je njegova demagogija sa antikapitalistikom terminologijom i bila sraunata na mentalitet ovih drutvenih slojeva, to nipoto nije znailo da je zaista i zastupao njihove interese, niti da je predstavljao samostalni pokret srednjih klasa, kao neki trei stale nezavisan od Rada ili Kapitala. Politiku ulogu srednjih slojeva, meutim, video je kao odluujuu za procenu daljih razvojnih mogunosti faizma, jer e od njihove politike orijentacije zavisiti da li e faizam doi na vlast u demokratskim zemljama i kada e biti zbaen sa vlasti u faistikim zemljama.22 Uz opte prihvaenu tezu upravo o vladi malograanstva kao osnovi faizma, graanski autori su redovno uvodili i argument o specifinostima nemakog duha kao uslova za njegovu pojavu. Slobodan P. Jovanovi je u Pravdi 1934. pisao da je faizam, kao i svaki politiki i22 Koa Popovi, Uloga faizma u savremenom drutvenom zbivanju, (povodom jedne knjige o faizmu), Naa stvarnost, novembar-decembar 1936.

37

OGLEDI 14kulturni pokret, ako se o faizmu moe govoriti kao o nekom kulturnom pokretu, direktna posledica ekonomske strukture drutava. U tranutku kada se poremeti ravnotea i promeni odnos produktivnih snaga, imperativno se namee i promena politikog oblika drave, to su upravo potvrivali primeri Nemake, Italije, donekle i Sjedinjenih Amerikih Drava. Opta neracionalnost svetske privrede koja je dovela do krize u nemakoj proizvodnji i prouzrokovala pauperizam irokih slojeva, naterala je nemaku malu buroaziju da potrai svoj spas u faistikoj mistici, pa su sa jaanjem ekonomske poremeenosti, jaale i faistike grupacije.23 Pravda je pisala i o nemakom narodnom duhu kao uzroku promena, tvrdei da je kolektivna psihologija nemakog naroda uvek bila nepoznata Evropi. Do 1932. nemaki narod je bio u psiholokom oajanju, iz ega ga je probudio i vratio u ivot Adolf Hitler. Uz navoenje Hegelovih rei da je nemaki narod uvek oscilirao izmeu krajnosti ija se sinteza izraavala u duhu apsolutne totalnosti, tvrdilo se da je pre rata on bio zanet strau proleterstva, a posle rata strau dubokog nacionalizma, identifikujui se do sri i odlazei u mistiku i snove.24 List ivot i rad je 1933. poreklo hitlerizma traio u posleratnoj situaciji u Nemakoj koju je karakterisala podeljenost u dva bloka, jednog koji je bio spreman da uva demokratske principe Vajmarskog ustava i svetski mir, i drugog koji su inili nepomirljivi protivnici novog poretka u Evropi i neustraivi pobornici ruenja ugovora o miru, sa izrazitim antidemokratskim smerovima u sprovoenju unutarnje politike Rajha.25 List je pisao o neverovatno brzom uspehu Hitlera koji je i dalje bio velika zagonetka, postavljajui pitanje kako mu je uspelo da zagospodari Nemakom, onako kako niko do sada nije zagospodario, jer diktatura, koju su njegove pristalice krstile imenom nacionalne revolucije, nije imala premca u istoriji Nemake. Tvrdilo se da e tek u budunosti, kada se budu otvorile arhive i objavila dokumenta, koja se danas tako briljivo skrivaju, moi da odgovori na ovo pitanje. Uz skepsu prema pisanju istorije linosti koja je u punom zamahu svoje snage i bez23

Slovodan P. Jovanovi, Iz krize se raa faizam, Pravda, 15. maj Nemaki problemi, Pravda, 25. jul 1934. M. . M. Kancelar Hitler, ivot i rad, 15. februar 1933.

1934.24 25

38

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)raspoloivih dokumenata, tvrdilo se da Hitler ima za sobom milione nemakih podanika koji slepo idu za njim, a njegov uspeh je ocenjivan utoliko veim jer je bio doljak. Razlozi su traeni na prvome mestu u samoj psihi nemakog naroda, zatim u Versajskom ugovoru, republikanskoj vladavini, u predaji junkera. 26 U istom listu se 1935. tumailo da je teko ekonomsko i politiko stanje u posleratnoj Nemakoj bilo dobra osnova za uspeh demagoke politike nacionalsocijalista. Rast nacionalizma, poeo kao otpor mirovnim ugovorima, naiao je na razumevanje masa koje su znale ta je nacionalizam, ali nisu do kraja razumevale ta je nacionalni socijalizam, sa svojim neodreenim ali i vrlo privlanim programom. U njemu je bilo mesta za razliite interese, pa su Hitleru prili i nezaposleni vojnici koji hoe kasarnu, i radnici koji nikako nee kasarnu, ali koji u svojim klasnim organizacijama nisu nali ostvarenje svojih elja. Prili su mu i industrijalci, osiromaena buroazija, bankari koji su se tu sklonili od socijalista, ali i mase koje su oekivale blagodeti od obeane konfiskacije kapitala. Tu su jednom rei oni to hoe rat spolja, a do njih oni koji hoe rat u zemlji. U pokretu se naao i deo nemake omladine koja je nosila u srcu ideale germanizma, iste ideale koji su nesalomljivom energijom vodili jednoga oveka, dok ga nisu doveli do takve vlasti kakvu nijedan nemaki car nije imao. Zakljuivalo se da je posle samo dve godine, mnogo miliona srca prilo srcu Adolfa Hitlera, ali da e tek budunost pokazati koliko e taj zanos trajati.27 Dve godine kasnije, 1937. list je navodio da bi korene faizma trebalo traiti u strahu krupnog kapitala od reformi koji je u cilju samozatite izmislio faistiki sistem vladanja, a ovaj opet u ime tog kapitala smislio izvesne parole o socijalnom staranju da bi privukao neuke narodne mase. Faizam brani grubi kapitalizam, dok mase radnog naroda ostavlja nezatienim, za ta su dokaz milionske sume kojima kapital pomae faistike pokrete.28 U trenutku kada je kapitalistiki sistem postao smetnja drutvenom ivotu i prestao da bude nosilac racionalne civilizacije, javio se faizam koji nije nita drugo26 Dim. ivaljevi, Hitler osvaja, raskrinkavanje jedne legende. Napisao jedan nemaki politiar, Izdanje Nolit, Beograd, 1933, ivot i rad, 1. avgust 1933. 27 Radoslav Mitrovi, Poratna Nemaka i njena spoljna politika u Evropi, ivot i rad, 1-15. mart 1935. 28 Jovan Dimitrijevi, Zadruna drava, ivot i rad, jun 1937.

39

OGLEDI 14do pokuaj reorganizovanja kapitala bez slobode i naroda bez hleba. U previranjima masovnih pokreta, kapitalizam se bre snaao od antikapitalizma, i to meuvreme dok tok istoriskog razvia ne poe punim tempom pravom linijom, bilo je ispunjeno faistikim sistemima, pokuajem buroazije da se podmladi, pokuajem kapitala da se organizuje, odnosno, pokuajima da se odri postojei sistem. Poveavanje politike moi radnike klase izazvalo je otpor kapitalistike klase, stvarajui dva neprijateljska tabora sa monim politikim sredstvima borbe. Demokratija je morala putem dravne intervencije i socijalnog zakonodavstva da pristupi reavanju ovog sukoba, meutim, suprotno takvom normalnom toku drutvene evolucije putem prilagoavanja demokratskih institucija, radnike mase su prihvatile socijalnu revoluciju kao sredstvo, a diktaturu proletarijata kao sistem potpune izmene poretka. Reakcija je bila pojava faizma kao metode i taktike udruenog kapitalizma.29 Uspon faizma u Evropi nije bio momentana nacionalistika psihoza narodnih masa, ve rezultat odreenih ekonomskih i socijalnih promena. Privatni kapital nije demokratski raspoloen, pa je prirodno to je za svoju odbranu izabrao nedemokratske metode. Revolucionisao je srednji stale, koji se inae ideoloki nalazi izmeu klase posednika i klase najamnih radnika, iz ega je nastala udna pojava da privatna bogatstva brani sirotinja.30 Srpski knjievni glasnik je pokuavajui da pronikne u sutinu promena u Nemakoj, u aprilu 1933. preneo pisanje jednoga Nemca po kome se njihova osnova mora traiti u psiholokom iniocu nesigurnosti i nepoverenja izazvanih preustrojstvom drutvenih redova u Nemakoj. Posle rata, sa padom sigurnosti i uguenjem tradicije, nestalo je nekadanje rasne diferencijacije klasa. Rat je oistio Nemaku od najveeg dela vladajuih klasa, posleratna republika je oistila zaostale oficire i plemie, inflacija je izvrila selekciju meu bogataima, a agrarci su proreetani rasparavanjem imanja. Broj manuelnih radnika se smanjio, a opstale su samo sitne zanatlije i trgovci, predstavljajui najjau Hitlerovu vojsku. Ova sitna klasa je, po nemakom autoru, bila dovoljno lakoverna da poveruje u udotvorstvo revolucionarne politike akcije i u tvrdnje da su marksisti i Jevreji osnovna29 30

Dr Bor. M. Grai, Ideoloki frontovi, ivot i rad, decembar 1937. Nikola onovi, Ideoloki pravci u Evropi, ivot i rad, mart 1938.

40

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)smetnja za poboljanje njihovog poloaja. Kada joj se to svakodnevno ponavljalo s ubeenjem apostola novoga blagostanja maloga oveka, ona je poverovala u program Adolfa Hitlera. Najvatrenije su ga podravali i intelektualci, ljudi slobodnog zanimanja i inovnici, kao grupacije koje su podnosile najvee dravne terete. S druge strane, radnici koji su za vreme velike inflacije sve izgubili, nisu masovnije prili komunistima, jer su najvei uticaj na njih imali socijalisti, spreavajui ih od krajnjih solucija i podravajui buroaska reenja za probleme Nemake. Zato je psiholoki inilac bio od najveeg politikog znaaja, jer je Hitlerov program ponovo okupio ove slojeve i ulio im veru u novu dravu. Nemaki autor je zakljuivao da je nemaka bolest teka, ali da nije smrtonosna, jer e postojea kriza odrati ono to je najbolje, najjae, najsposobnije za ivot, i ako se u korenu ubije oseanje nesigurnosti, Nemaka e isplivati.31 Sredinom 1933. Pero Slijepevi je u Srpskom knjievnom glasniku pisao da je ideologija nacionalistikog pobednitva u Nemakoj proizvela jaku, antiliberalnu i neogranienu vlast koja je po volji irokih narodnih slojeva, demokratskim putem odbacila demokratiju i ostvarivala diktaturu. Verovao je da tako velike revolucije bez krvi nije nikad bilo, ali i da se ona sluila idejama i iskustvom sa strane, posebno faistikim, oslanjajui se na stare predispozicije nemakog graanina i propagandu, a vukui poreklo koliko iz faizma, toliko iz raznih nemakih pokreta uperenih protiv socijalista i Jevreja. Nemaki narod je pritisnut posleratnom bedom i neravnopravnou, po psiholokoj i ekonomskoj nudi, pribegao novom eksperimentu, verujui da e ga temperamentne i borbene voe dovesti do punog narodnog preporoda. Od pomoi je bila i psihologija krda, uz mnogo onih koji se sa svim tim nisu slagali, ali su stvaran otpor pruali samo umetnici i retki naunici. Verovao je da bi ovakvo naglo skretanje bilo nemogue da su Nemci imali demokratsku tradiciju, kao i da iza nemake sposobnosti za disciplinu stoji njihova uroena sklonost da vie vole da vide svoju snagu ustostruenu i manifestovanu u povorci, nego da kao samostalni graani misle svojom glavom.32 Po drugom autoruH. S. Nemaka zagonetka, Srpski knjievni glasnik, 1. april 1933. Dr Pero Slijepevi, Nemaki savremeni knjievnici i politika, Srpski knjievni glasnik, 1. jun 1933.32 31

41

OGLEDI 14Srpskog knjievnog glasnika, dr Slobodanu Drakoviu, uzroci uspeha nacionalsocijalizma su bili i specijalno nemaki i meunarodni. Bez izgubljenog rata i njegovih politikih, duhovnih i privrednih posledica, bez opteg desperatizma usled ruenja svih vrednosti i bez nezaposlenosti, on se ne moe zamisliti. Istovremeno, bio je i deo opteg svetskog zbivanja, poivajui na svim onim injenicama koje su sainjavale duhovnu i privrednu stvarnost vodeih zemalja u svetu. Zato se faizam pojavio na irokom meunarodnom frontu borbe za socijalizaciju, deekonomizaciju i politizaciju kapitalizma.33 Pojavu nacionalsocijalizma u Nemakoj, ore Tasi je objanjavao injenicom da ona nije poznavala pravu demokratiju, a kada je ostvarena, izazvala je razoarenje proletarizovanog srednjeg stalea. Ratni dugovi, izgubljene kolonije, drugorazredni poloaj Nemake, uslovili su okretanje razoaranog srednjeg stalea nacionalsocijalizmu.34 Najrazuenije stavove o ovoj temi donosila je konzervativna Narodna odbrana. Sredinom 1933. godine je pisala da je i pored svih naopakih i bolesnih manira, faizam ipak nosio jednu zdravu i pristupanu ideju koja je obeavala spas iz mune i politike i ekonomske krize, a pobeivala je i u zemljama koje su se dotle razmetale svojim kosmopolitizmom. Hitler je pobedio uspevi da uvue itav nemaki narod u svoj pokret i da celu naciju povede putem svoje nacionalsocijalistike ideologije. Zakljuivalo se da hitlerizam nije komina kopija faizma, nego ideja koju je Hitler dobro sproveo, koja je svojstvena svakoj naciji i koju je svaki narod nosio u svojoj dui. Hitler se nije stideo kopiranja faistikih manira, ve ih je i pojaao postiui bre uspehe u svojoj inae otpornijoj sredini od samog Musolinija.35 Pitajui se u oktobru 1933. kuda ide Nemaka, Narodna odbrana je odgovarala da taan odgovor niko ne moe da prui. Njene voe se oslanjaju na masu koja pokazuje romantiarsko oduevljenje, a psihologija mase je, kako se navodilo, naivna pa se voe ne obraaju njenom razumu ve njenim nagonima dovodei je do oduevljenja koje ima religiozni karakter. Poetak tog procesa33 Dr Slobodan M. Drakovi, Privredna politika nacionalsocijalizma, Srpski knjievni glasnik, 1. april 1935. 34 Dr ore Tasi, Savremeni politiki sistemi i shvatanja o dravi, Beograd, 1936, 25-26. 35 Vojin Puljevi, Moe li se spreiti Hitler? Narodna odbrana, 3. septembar 1933.

42

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)ocenjen je kao dobar, ak zanimljiv, a onda je izgoreo Rajhstag, pa je doao slubeni bojkot Jevreja, pa berlinska lomaa, i od svega toga narod kao da se zamorio. Tumailo se da je Hitler doao na vlast iskoristivi sukob srednjih klasa i krupnog kapitala, iju je upropastiteljsku delatnost socijalna demokratija tolerisala. Zato je upravo srednjim slojevima Hitler obeao zlatna brda doavi u sukob sa industrijskim magnatima i pruskim junkerima, iako su mu oni pomogli da doe na vlast. Narodna odbrana je u analizu uslova za pojavu faizma uvodila kao realnu i opasnost od komunizma. Neuspesi socijaldemokrata, koji su otvorili irom vrata Staljinovim agentima da ire komunizam, uticali su da se dignu nacionalni elementi, koji su kroz kolu, porodicu, knjievnost, zadobili omladinu, graanske stalee i narodne mase. Hitler se pojavio u asu kad su ta dva skroz oprena shvatanja mogla da bace zemlju u krvavo razraunavanje i ponesen oduevljenjem biraa, brzo se popeo na vrh. Tumailo se da je to bila predigra drame nemake revolucije, iz koje se treba da rodi nov Nemac, Hitlerov ovek, ovek rase. San o jedinstvu nacije u kome bi svi Nemci rastureni irom zemaljske kugle sainjavali nemaki Rajh, koji nije uspeo da ostvari Bizmark ni posle dva uspena rata, ostvario je Hitler posle jedne ratne katastrofe. Ipak, u i dalje podeljenoj Nemakoj, sa jedne strane su bili industrijalci i veliki posednici, a sa druge, seljake i radnike mase, milioni nezaposlenih i gladnih. U istom listu se tvrdilo da je nacionalsocijalizam zasnovan na volji miliona nemakog naroda i trailo da se njegove ideje posmatraju sa istorijskog i psiholokog stanovita, za ije je razumevanje od osobite vanosti Hitlerovo vjeruju izneto u knjizi Moja borba. Nacionalsocijalizam je bio uslovljen jo od vremena Bizmarka koji je doneo Nemakoj jedinstvo, ali nije uspeo da izgradi politiku naciju, sposobnu da ostvari istinski demokratski nacionalizam iz koga bi se razvio socijalni nacionalizam. Nasuprot tome, posleratna Nemaka je stvorila Vajmarski ustav koji je nosio duh poraza, proizvodei psihiko oajanje, fiziku bedu, politiki pesimizam i ekonomski haos. Hitler je, po Narodnoj odbrani, reio sva pitanja koja su ostavili otvorena Bizmark i Viljem II, spasao nemaki narod od nihilizma do komunizma i povratio mu narodnu svest. To buenje nije bilo prolazni fenomen jedne demagogije, jer je Hitler dobio mandat

43

OGLEDI 14od narodnih masa za svoj revolucionaran rad, obraajui se i seljaku i radniku i izvodei duhovnu revoluciju.36 Desniari su, u retkim analizama uslova u kojima je nastao nacionalsocijalizam, pokazivali razumevanje za njegovu pojavu, polazei od izgubljenog rata i nepravdi i ponienja izazvanih Versajskim ugovorom koji je osakatio Nemaku. Istovremeno su podrazumevali da je nemaki radnik uvek bio prvo Nemac, pa sve drugo, tvrdei da su ak i ubeeni marksisti govorili: Ja sam Nemac, pa onda marksista. Hitlerov znaaj je pronalaen u prihvatanju ove injenice bez straha da ga obelee kao reakcionara.37

IzvoriJedini aspekt italijanskog faizma koji je detaljnije analiziran od nemakog nacionalsocijalizma, bili su njegovi izvori kojima se najvie bavila graanska struja. Po Mirku Kosiu, Musolini se napajao uenjima Niea o nadoveku, Sorela o znaaju volje bojovnih elita, Pareta o venom sociolokom zakonu da od kvaliteta vostva-elite zavisi sudba celine, Lebona o niskom moralnom i intelektualnom nivou gomile.38 Dr Bogdan Prica je smatrao da je karakteristika svakog verovanja da kada doe do bele usijanosti, upotrebljava za svoje opravdanje sve filozofske doktrine. Tako se nacionalizam nekada sluio prosvetiteljskom i romantiarskom filozofijom, a u novije vreme Darvinom, Nieom i Bergsonom. udio se to vatreni nacionalisti nisu ve upotrebili i psihoanalizu za apologiju nacionalizma, pretpostavljajui da je razlog to to su vodei duhovi u psihoanalitikom pokretu veinom Jevreji. S druge strane, ocenjivao je da su sabraa fanatinih nacionalista, fanatini socijalisti, koji nemaju odvratnosti prema Semitima, kao nacionalni oveni, ve upotrebili i psihoanalizu u svoje svrhe, dovodei i Frojda u vezu sa Hegelom i Marksom. Ocenjivao je da faizam predstavlja samo novo pravdanje prastarog36 Revolucija na stranputici, Narodna odbrana, 15. oktobar 1933; M. P. Dogaaji u Nemakoj, Narodna odbrana, 15. jul 1934; M. I. M. Od Bizmarka do Hitlera, Narodna odbrana, 29. jul 1934. 37 Stara pesma, Otadbina, 20. maj 1934; Danilo Gregori, Privreda nacionalnoga socijalizma, Beograd, 1936, 3. 38 Dr Mirko Kosi, Boljevizam, faizam i nacional-socializam, aak, 1933, 19.

44

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)nacionalistikog verovanja pomou savremenih duhovnih strujanja razliitog porekla. On je sazidan iz kamenja raznih filozofskih formacija, pre svega Bergsonove filozofije iracionalnog, Nieovog filozofskog voluntarizma i novohegelijanskog idealizma italijanskih filozofa Benedeta Kroea i ovani entilea. Pisao je da je sam Nie dao mogunost nacionalistikoj rogatoj stoci da se pomou njegovih misli opije u svom nacionalizmu, pronalazei kod Musolinija mesta koja je on inspirisao, na primer, da je faistika drava volja za mo i za vladanje, ili da je nacija skup ljudi sjedinjen idejom, koji ima volju za ivot i za mo. Zato faizam predstavlja zreliji oblik primene nieanskih ideja od nemakog nacionalsocijalizma, kome one slue samo kao sredstvo za postizanje bolje rase. U faizmu, naprotiv, nieanski shvaen nacionalizam je sam sebi svrha, jer njegova ratobornost mora veno da traje, predstavljajui po sebi vii ivot. Jo jedno opravdanje nacionalizma kod faista, proizlazilo je iz novohegelijanske kole italijanskih filozofa, pre svega entilea, koji je u poetku propovedao tip neoliberalizma, od dolaska faista na vlast do 1925. zastupao sintezu liberalizma i faizma, a zatim postao ideolog istog faizma. Prica je ovo opravdanje nacionalizma razlikovao od prethodnih po tome to nije preuzeto iz revolucionarnog sindikalizma ve iz liberalizma. Zakljuivao je da prvo dolaze arka socijalna verovanja, a tek potom njihova apologija skrpljena pomou teorija sa sviju strana, zbog ega se ne mogu moderni filozofi kriviti za regresivni razvoj dravnog ivota, jer je najpre bilo delo, a zatim tek dola re.39 I Slobodan Jovanovi je smatrao da je istorijsko-filozofsko objanjenje faistikog pokreta dao ovani entile, dok se sam pokret najbolje karakterie Macinijevom devizom: misao i akcija.40 Po listu ivot i rad faistika ideologija je proizila iz Sorelove sindikalistike teorije kao meavine Marksa i Niea, predstavljajui negaciju svih doktrina koje su postojale u toku istoriskog razvoja.41 Za razliku od italijanskog faizma, idejni izvori nacionalsocijalizma gotovo da nisu pominjani. Zanimljivo je da je Nieovu knjigu Volja za mo, izdavaka kua Geca Kon 1936. reklamirala kao knjigu proroka i vizionara, kao najdrskiji39 Dr Bogdan Prica, Faistiko pravdanje nacionalizma, Javnost, 25. maj-2. jun 1935. 40 Slobodan Jovanovi, Poratna drava, Beograd, 1936, 76-77. 41 Dr Bor. M. Grai, Ideoloki frontovi, ivot i rad, decembar 1937.

45

OGLEDI 14pokuaj novog ocenjivanja svih vrednosti, najsmelije i najvanije delo 19 veka koje je postalo evanelje itave jedne nacije. Rei koje sada ponavlja cela Nemaka prvo je izgovorio genijalni i tragini filozof Fridrih Nie kroz ije dinovsko delo govori itava germanska rasa u svojoj ogromnoj zahuktalosti i svome strahovitom naponu. Ocenjujui da je Nie duhovni tvorac tog velikog zamaha nemake nacije, pozivani su itaoci da ukoliko ele da razumeju savremenu Nemaku u njenom naponu, moraju bezuslovno da proitaju ovo delo.42 I Vladimir Dvornikovi je smatrao da kult voe u nemakom nacionalsocijalizmu, kao i glajhaltung svih koje on vodi, podseaju na nieovski shvaen odnos izmeu ibermena i gomile. Neprijateljski stav prema hrianstvu, po njegovom miljenju, najbolje osvetljava pravu psiholoku pozadinu celog pokreta i njegovu duhovnu, ma i nesvesnu srodnost sa nieanizmom.43 Pero Slijepevi je verovao da je specifinost nemakog nacionalizma u tome to se potkovao citatima iz Gobinoa, Niea, Langbena, Lagarda, Trajkea, emberlena, i vezao se za kult herojstva, discipline i plave krvi.44 I Pravda je 1934. pisala o ideolokim osnovama posleratne Nemake nastalim na etiko-filozofskoj bazi mnogobrojnih nemakih pisaca. Navoen je Ernest Robert Kurcijus, koji je u svom delu Nemaki duh u opasnosti iz 1932. traio uspostavljanje humanizma koji bi podrazumevao novu ljubav prema otadbini. Da bi se u doba krize u Evropi ponovo stvorio humanizam i da bi narodi izali iz pakla u kome se nalaze, moraju ponovo da nau sebe i da se vrate svojoj mistinoj prolosti. Pravda je tvrdila da se ove Kurcijusove ideje podudaraju sa uenjem Berajeva, kao i da ono to je filozofskiliterarno iznosio Kurcijus, Hitler je pakuao da ostvari preko nacionalsocijalistikag pokreta.45 Jedan pokuaj analize dao je i faistiki teoretiar Danilo Gregori. U izvore nacionalsocijalizma ubrajao je pisce romantiarske kole koji su izgradili ideje o apsolutnom primatu etikog momenta nad materijalnim. Zakljuujui da nacionalsocijalizam nikako nijeReklame, Vreme, 7. jun 1936. Predavanje g. Dr Vlad. Dvornikovia, Fridrih Nie i germanska religija ibermena, Pravda, 14. april 1935. 44 Dr Pero Slijepevi, Nemaki savremeni knjievnici i politika, Srpski knjievni glasnik, 1. jun 1933. 45 Danubiensis, Kriza nemakog duha i nacional-socializam, Pravda, 11. septembar 1934.43 42

46

Olivera Milosavljevi: SAVREMENICI FAIZMA (1)dnevna politika tvorevina, ve da ima duboke korene u filozofskim doktrinama prolosti i da njegova shvatanja proistiu iz gledanja na svet koji je imao pobornike kroz ceo razvoj ljudske misli, tvrdio je da se njegova filozofija zasniva na umovanju klasike, poev od Platona, preko uenja najveih nemakih filozofa do sadanjosti, pronalazei kod Hegela, Fihtea i drugih mnogo ideja koje nacionalni socijalizam unosi u svoju doktrinu.46

Faizam u EvropiUspon faizma u ostalim evropskim zemljama, u beogradskoj tampi je registrovan iskljuivo kroz vesti o organizovanju faistikih grupacija i njihovoj aktivnosti, ali nije detaljnije analiziran. Retki autori su se bavili uslovima za pojavu faizma i njegov eventualni dolazak na vlast, prvenstveno u Francuskoj. Nikola Vuo je u asopisu Pravna misao tvrdio da je val imperijalizma, koji se pod raznim imenima ukorenio u nekoliko evropskih drava, pretio da zahvati i Francusku, zemlju vekovne republikanske tradicije. Verovao je da u njoj nije bilo uslova koji bi omoguili pobedu faizma, ali i da je blagodarei reakcionarnoj politici posleratnih politiara i monoj finansijskoj oligarhiji, uspeo da okupi veliki broj pristalica.47 I Slobodan P. Jovanovi je u vie navrata 1934. razmatrao da li postoje uslovi za pobedu faizma u Francuskoj, odnosno, da li je francuski narod sposoban za vojniku disciplinu koju faizam zahteva. Tvrdio je da je Pariz, u kome je uvek bio centar revolucija, u tom trenutku predstavljao najreakcionarniji deo Francuske, dok je provincija i dalje bila leviarski raspoloena. U samoj Francuskoj se uglavnom odricala mogunost pobede faizma zbog izraenog individualizma veine Francuza, to je i Jovanovi potvrivao, ali je presudni faktor koji e odrediti budunost video u ekonomskoj propasti malograanske klase, truleu parlamentarnog reima i potrebi za novim oblikom drave. Zato je verovao da faizam nije iskljuen ni u Francuskoj, gde je sve zavisilo od opredeljenja srednjih slojeva koji su u Parizu bili uz faizam, traei u autoritativnoj i

46

Danilo Gregori, Privreda nacionalnoga socijalizma, Beograd, 1936,

29-34.47 Nikola Vuo, Pobeda demokratije u Francuskoj, Pravna misao, maj-jun 1936.

47

OGLEDI 14korporativnoj dravi spas za sebe kao klasu. Primeivao je stvaranje dva fronta, nacionalistikog i antifaistikog, izmeu kojih je sukob bio neizbean. Francuski faizam u usponu, kao posledica opte privredne depresije i pada ivotnog standarda, nailazio je na dve prepreke, rasparanost samog pokreta48 i nedostatak voe koji bi bio sposoban da povede mase ka osvajanju vlasti, budui da je svaki faistiki pokret, u nedostatku ideologije, tesno vezan za linost voe. Autor je smatrao moguim nastanak bilo faistikog ili socijalistikog drutvenog ureenja, verujui da e ak i francuski individualizam nestati i ustupiti mesto jednom od ova dva kolektivistika shvatanja drutva. Zakljuivao je da francuski liberalizam ini poslednje napore da preivi svoju sopstvenu smrt a slui se faizmom kao poslednjom svojom emanacijom.49 Jednu od retkih analiza izvora francuskog faizma dao je 1935. dr Jovan orevi. Pisao je da se ova doktrina ne vezuje ni za jedan odreeni filozofski sistem, ve da pozajmljuje iz razliitih izvora, ne izlazei iz kruga spiritualizma i mistike. Osnovna tema faizma, kult ideje nacije, naslanja se na ideje francuskih pisaca koji su u prolosti videli uslov opstanka Francuske. To je prepoznavao u Baresovoj manijakoj vezanosti za svoju zemlju i svoje mrtve i u Morasovom uverenju da demokratija i jednakost nisu ideje koje bi spontano izale iz zdravog galskog duha, ve predstavljaju prokrijumarene protestantske i jevrejske proizvode. I jedan i drugi su slavili prirodnu totalnu grupu, odnosno, deificiranu dravu kao poslednji izraz drutvenog ivota, ustajui protiv totalne individue i njene emancipacije. orevi je pisao da francuski faizam, zbog svog mistinog idealizma, predstavlja novu antiracionalistiku religioznu koncepciju sveta, sa korporativizmom kao svojim