Segment 01 (PDF)

vila beli križ

program: stanovanjeklijent: Lesnina Inženjering, d.d.adresa/lokacija: Belokriška cesta, Portorož, Slovenija arhitekti: SVA Jurij Sadar, Boštjan Vuga, Anamarija Volk, Corina Trunz, Goran Golubič

/ Aktuelno /

Godina 1996. bila je vrlo važna kako za slovenačku, tako i za evropsku arhitekturu, Jurij Sadar i Boštjan Vuga osnovali su projektni biro Sadar Vuga Arhitekti (SVA). U godinama koje će uslediti, slovenačka arhitektura postaje visoko rangirana u Evropi zahvaljujući ovom projektnom birou. Tokom prethodnih desetak godina, biro je bio usredsređen na otvoreni, inovativni arhitektonski dizajn i urbano planiranje. Baza klijenata reflektuje raznovrsnost građevinskog i projektantskog iskustva, obuhvatajući klijente od opštinskih uprava do centralne vlasti, od nacionalnih i privatnih umetničkih tela i multinacionalnih kompanija, do najboljih izvođača u Sloveniji. Realizovani projekti su takođe raznovrsni – od Privredne komore Slovenije (1999) i centralnog dela Nacionalne galerije (2001) u Ljubljani, do nedavno završenih stambenih objekata Trnovski Pristan i Gradaška.

SVA je dobitnik dve nagrade Trend za vizuelnu kreativnost (2005, 2001), dve nagrade Evropske konvencije za čelične konstrukcije (ECCS, 2003, 2001), Bauwelt nagrade za prvi izvedeni objekat (2001) i Piranesi nagrade (1999). Biro je takođe bio četiri puta nominovan za nagradu Mies van der Rohe (2007, 2005, 2003, 2001).Srpska javnost imala je nekoliko prilika da se upozna sa radom ovog izuzetnog slovenačkog biroa. U maju 2009. su gostovali na Beogradskoj nedelji dizajna (Boštjan Vuga).

6 oktobar . novembar 09 7

rtanje olovkom na papiru je nešto

što se danas sve ređe viđa. Crtež rukom u smislu prezentacije

arhitekture skoro da se i ne koristi .

Računarske tehnike su preuzele potpuni

primat u prezentaciji, što samo po sebi nije

za osudu zbog svih prednosti koje nam

one pružaju. Ali, da li je dugoročno moguće

zadržati stvaralački osećaj bez upotrebe

olovke i njenog zvuka koji je sastavni

deo projektovanja? Da li je moguće

doći do kvalitetne forme objekta ili

inovati vnog detalja? Najverovatnije nije.

/ Arhitektura i umetnost /

tekst: Marko Stojčićdizajn: Marko Marinković

Autor: Aleksandar Deroko; Beograd, Terazije 1941. godine; Gotovo fotografski detaljno zabeležen momenat, dinamika linije sugeriše emoti van pristup, kao i rešenost da se impresija što vernije prenese.


TOYO ITO/Ja ne mrzim prave linije, ali zakrivljene linije

su mi se dopadale još dok sam bio dete/

Rođen u Seulu (Južna Koreja) 1941. godi-ne, Toyo Ito je poznat po stvaranju obje-kata baziranih na ekstremnim konceptima u kojima pokušava da stopi fizički i virtuel-ni svet. Predstavnik je arhitekture koja se bavi pitanjima savremenog “simuliranog” grada. Diplomirao je na Univerzitetu u To-kiju na odseku za arhitekturu 1965. godi-ne.

Kao svršeni srednjoškolac odbacio je svoju tek otkrivenu strast - bejzbol. Onda je odlučio: “Ako već u sportu nema vajde od mene, onda ću se oprobati u nekom tehničkom području“. Arhitektura mu se, među tehničkim naukama, činila društve-nije područje, nešto što je bliže čoveku. Enfant teribble, kakav je bio na početku, kroz nekoliko decenija postaje majstor arhitektonske kompozicije. Njegova fas-cinacija robotima dovodi do osnivanja ar-hitektonskog biroa Urbot (Urban Robot), u vreme metabolizma u Japanu 1971.godine. Osam godina kasnije ime biroa promenjeno je u Toyo Ito & Associates, Architects. Između ostalog, Ito je takođe bio gostujući predavač na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Počasni je pro-fesor Univerziteta Severnog Londona. Tokom sedamdesetih, Itove kreacije, kao što je kuća u Nakanu (Tokio) pro-jektovana za njegovu sestru, gotovo da predstavljaju posebne tihe univerzume. Sa promenom poimanja načina življe-nja osamdesetih godina prošloga veka, život u Japanu je odjednom počeo da zrači pozitivnom energijom. To se odra-zilo i na Itovu arhitekturu. Njegovi radovi, uključujući i njegovu sopstvenu kuću – Srebrnu kolibu – i Kulu vetrova u Joko-hami, slavili su nomadski život i način na koji mediji utiču na naš svet. Oni su se manifestovali kao odlučujući činio-ci u novim metropolisima našeg sveta, koji su posedovali konceptualnu lakoću u smislu konstrukcije, materijala i boja. Kula vetrova bila je jedan od prvih obje-kata koji se gotovo potpuno sastojao od interaktivne medijske instalacije. Ipak, i pored modernog koje je zagovarao, Itovi radovi i dalje su posedovali suštinu ja-panske estetike koju je autor pokušao da objasni kroz filozofiju japanskog pisma. “Jednom rečju, mi ne gradimo, nego pi-šemo. Mi ne gledamo, nego čitamo [...] Suština je odabrati taman toliko reči koli-ko je potrebno za razumevanje. “

“Arhitektura mora da prati raznolikost društva, i mora da odražava činjeni-cu da jednostavan kvadrat ili kocka ne mogu da sadrže tu raznolikost.“

/ Arhitekti /

prevod: Jelena Bidin

“Dobra i senzibilna arhitektura može ljudima po-jednostaviti život, učiniti ga ugodnijim. Doduše, to je moguće samo ako ste dovoljno kritični da tra-diciju, ono što je navodno oduvek tu, posmatrate objektivno i promišljeno“, kaže Ito.Medijateka u Sendaiju, realizovana u periodu od 1997. do 2000.godine, predstavlja prelomnu tačku njegove karijere koja od tada prolazi kroz zapanjujuće transformacije. One su uglavnom omogućene kroz intenzivnu saradnju sa najino-vatinijim građevinskim inženjerima i dovele su do projekata kao što je Metropoliten opera u gradu Taičung na Tajvanu. Ali, još važnije, Ito svojim ra-dovima poziva na novi odnos između arhitekture i prirodne sredine van modernizma.

Tokom osamdesetih godina i ekonomskog pros-periteta u Japanu, Toyo Ito je stvorio koncept si-muliranog grada. Uvođenje novih informacionih tehnologija prouzrokovalo je poništenje granica i uređenja urbanog prostora. Savremeni grad je postao ektremno složen organizam u kome novi virtuelni prostor postoji zajedno sa fizičkim gra-dom. Urbani prostor gubi svoje fizičke granice i stabilnost i postaje područje subjektivnosti i toko-va, puls intenziteta i osećanja, prostor koji se ne-prestano menja. Toyo Ito rekonstruiše novog sta-novnika grada u ovom kontekstu. On nije vezan za mesto i porodicu, živi u samoći i nadoknađuje gubitak direktnih veza i iskustava kroz veliki broj simuliranih iskustava koje nude i fizički i virtuelni grad. Privatno mesto stanovanja postaje samo usputna stanica. Život u gradu postaje kolaž ne-prestano promenljivih scena. Naša percepcija grada gubi nekadašnji integritet. U sadašnjem vremenu neprekidne komunikacije, gde su pro-stor i vreme zamenili mesto, elektronske mreže postale su prava infrastruktura grada. Kao rezul-tat, urbano se raspršuje u mreže koje se prostiru preko neograničenih nevidljivih teritorija.

Koje je mesto arhitekture u ovakvom okruženju?Ito predlaže novu vrstu arhitekture koja niče iz tih nevidljivih mreža u urbanom fizičkom prostoru. On predlaže arhitekturu koja prihvata prolaznost tih mreža, koja postaje sredstvo za pre-nošenje i čuvanje informacija.

Kada stvara arhitekturu u simuliranom gradu, arhitekta mora da reši dva problema: kako da stvori arhitekturu koja ima fizičku suštinu u prostoru, u kome fizička suština gubi značaj i kako da stvori trajan prostor u sredini koja se neprestano menja. Ito predlaže prolaznu, privremenu arhitekturu, izmaštanu arhitek-turu, nalik video slikama, izraženu u providnim, laganim kon-strukcijama. Ipak, 1998. godine, Ito objavljuje esej u kome je izrazio zabri-nutost zbog svog uticaja na mlađu generaciju japanskih arhi-tekata. On je kritikovao anemični minimalizam nove japanske arhitekture i preuzeo delimičnu odgovornost za ovu pojavu. Esej je objavljen nedugo posle početka izgradnje medijateke u Sendaiju. To je projekat koji je učvrstio Itovu reputaciju kao arhitekte cyberspace ere, ali je istovremeno označio i njegovo okretanje strukturalnoj i materijalnoj realnosti. Ito se nije vratio konvencionalnom načinu građenja, već je ponovo oživeo pri-stup dizajnu da bi izbegao klišee. Kako se ekološka sredina i održivost sve više pojavljuju kao presudna pitanja u urbanoj sredini, arhitektonski prostor mora sve više biti otvoren prema svojoj okolini i integrisan u prirodno okruženje. “Mislim da moramo formalizovati fluidniji generativni poredak u arhitekturi koji reflektuje sve veću složenost i raznoli-kost u odnosu između našeg društva i arhitekture.“

Tokom godina, Itove forme uglavnom su bile zakrivljene i meke: “Ja ne mrzim prave linije, ali zakrivljene linije su mi se dopadale još dok sam bio dete. One pomalo podsećaju na moj karakter. Kada govorim, kada mislim, to nije u pravim linijama.” Itova naj-veća vrlina ipak je samokritičnost. “Čak i kod poslednjeg projek-ta koji budem uradio, hteo bih na kraju moći pogledati unazad i reći: moglo je to i bolje. U trenutku kada to više ne možete reći - vi ste stali.“

Ito je dobitnik mnogih nagrada od kojih je najnovija nagrada za arhitekturu i umetnost Frederick Kiesler za 2008. godinu. Ova nagrada se dodeljuje za izuzetna dostignuća u arhitektu-ri i drugim umetnostima koja se povezuju sa Kiesler-ovim ek-sperimentalnim, inovativnim stavovima i njegovom teorijom o “međuzavisnim umetnostima” koje prevazilaze granice između tradicionalnih disciplina. Međunarodni žiri je nagradio Ita kao arhitektu “koji se usredsredio na fundamentalna pitanja arhitek-ture uzimajući u obzir njihove socijalno-kulturne načine delo-vanja tokom više od 30 godina, bez obzira na preovlađujuće stilove”.

Jedan od članova žirija, Andraš Palfi još je rekao da Itova “arhitektura i njegova teorijska razmatranja na teme kao što su uticaj medija i tehnika spadaju u najnaprednije i najrelevantnije u svetu”.


/ Projekti /

arhitekti : Milan Rašković Milan Popović

Lela Alempijevićprogram: nadzemna garažalokacija: Vračar, Beograd, Srbijaveličina: 13.000 m2

godina projektovanja: 2008.

privatna garaža u beograduprivatna garaža u beogradu/ Projekti /

privatna garaža u beogradu/ Projekti /

Lokacija na kojoj se gradi predstavljeni objekat nalazi se u Baba Višnjinoj ulici na Vračaru. Mikro lokacija je, u analitičkom smislu, obrađena Planom detaljne regulacije bloka između ulica Krunske, Kursuline, Njegoševe i Knjeginje Zorke. Planom je naglašena pretežna urbana funkcija namenjena mirujućem saobraćaju, ali i ostavljena mogućnost da se primene ostale funkcije koje mogu egzistirati kao komplementarne u okviru kompaktne blokovske celine.

Neposredno okruženje, uz blizinu frekventnih saobraćajnica i šarolikost postojeće gradske strukture, jeste osnov za formiranje ideje o mogućem tretiranju svih ambijentalnih vrednosti koje okruženje poseduje.Takođe postoji i potreba za osvežavanjem dotrajalog, stvaranjem novog, karakterno prepoznatljivog prostora. Upravo se osnovna ideja i ogleda u tome, da predmetni prostor svojim oblikovnim i funkcionalnim spektrom kvalitativnih elemenata, postane prepoznatljiv, urbanistički razvijen i skladan.

Značajna karakteristika predstavljenog objekta jeste njegova interpolacija, sa centralno utvrđenom pozicijom u neprekinutom blokovskom nizu. Ostvarena je ideja o projektovanju objekta kao repernog i dominantnog u prostoru. Takva konotacija je, pre donošenja konačne odluke o izboru oblikovnog rešenja, proizvela koncept koji ističe značaj i karakter frontalnog dela objekta. Uočavajući fenomen raznolikosti funkcionalnih celina, mogućnost njihovog međusobnog prožimanja i formalno ostvarive kompatibilnosti, projektant se odlučio za uspostavljanje nekoliko principa u predstavljanju volumena objekta.


/ Arhitektura i umetnost /

BLADE RUNNER

tekst: Jelena Bidin

Arhitekta najveći deo izvedenih arhitektonskih objekata vidi kroz pokretne slike na filmu i televiziji. On uglavnom nema svestan stav o arhitekturi koju tako posmatra. Ali koliko ona utiče na njegov ukus i učestvuje u njegovoj inspiraciji? Tokom filmske istorije, scenografi sa vizijom kreirali su dela koja su definisala ukus i način razmišljanja ostalih umetnika. Radeći na filmovima, scenografi su morali da pretpostave kako bi mogla da izgleda buduća arhitektura ili kako izgledaju materijali budućnosti koji još nisu izmišljeni niti su ušli u upotrebu.Preko osamdeset godina je prošlo od premijere filma Metropolis Frica Langa (Fritz Lang, 1927.) kojim je otpočelo dugotrajno, intenzivno međusobno dejstvo filma i arhitekture koje je u svojim najgrandioznijim momentima, kako kaže Volfgang Jakobsen, izrodilo nezavisnu umetničku formu – filmsku arhitekturu. Od svog nastanka tridesetak godina ranije, film je crpeo inspiraciju iz drugih grana umetnosti (književnost, slikarstvo, itd.) i društvenog konteksta, ali su moderni urbani prizori i arhitektonske vizije postale novi izvor nadahnuća za filmsku scenografiju. U tom smislu, Langov film je predstavljao početak ne samo naučno-fantastičnog filma kakav poznajemo danas, nego i filmski komentar savremenih arhitektonskih tokova.Iako je scenario za Metropolis bio završen mnogo ranije, Lang nije krio da su vizuelni utisci sa njegovog puta u Njujork, inspirisali filmsku viziju grada budućnosti. U filmskom smislu, Metropolis pripada nemačkom ekspresionizmu, ali su Lang i njegov tim dizajnera (Otto Hunte, Erich Kettelhut, Karl Vollbrecht) pronašli inspiraciju za svoj futuristički grad u savremenom modernizmu, futurizmu i art deco-u, kao i viziji nemačkog urbanističkog planiranja. Lang, koji je obrazovan kao građevinski inženjer pre nego što se posvetio umetnosti, bio je fasciniran oblakoderima Menhetna i art deco pravcem koji je u to vreme bio potpuno nov i nerazvijen u evropskoj arhitekturi. Njegov grad budućnosti inspirisan je modernim američkim gradom, koji je industrijalizovan i mehanizovan do ekstrema u skladu sa futurističkim konceptom Novog grada Antonija Sant Elije (La Citt a Nuova, Antonio Sant’Elia). Ali, Lang je takođe kritikovao haotičnost američkog grada, organizujući svoj metropolis oko centralne građevine, Nove vavilonske kule, u skladu sa viđenjem nemačkog urbanističkog planiranja. Takođe, Langov dizajnerski tim je u svoj grad budućnosti inkorporirao vertikalni transportni sistem koji povezuje oblakodere.


Vr t i ć Z a gr eb N j i r i ć+ a r h i t ek t i

arhitekti: Njirić + Arhitekti d.o.o.

Hrvoje Njirić, Davor Bušnja

program: vrtić za 250 dece

lokacija: Retkovec, Zagreb, Hrvatska

površina: 2.300 m2

cena izgradnje/m2: 900 €/m2

projekat: 2005.

status: završen

period izvođenja: 2006 - 2008.

foto: dokumentacija biroa,

Domagoj Blažević

/ Projekti /

diza

jn: M

arko

Mar

inko

vić

Novoizgrađeni vrtić „Medo brundo“ u Zagrebu je korak dalje u projektovanju dečijih ustanova. Objekat je uklopljen u već izgrađeno tkivo individualnog stanovanja, a na poseban način korespondira i sa visokim objektima koji se nalaze u blizini.


MUS

OLIN

IJEV

RIM

Rim je 21. aprila ove godine proslavio 2762. rođen-dan. Na mapi večnog grada, među remek-delima arhitekture imperijalnog i renesansnog Rima, dvade-seti vek prisutan je mnogo više nego što se čini.

Šezdeset četi ri godine nakon pada fašizma, Rimljani su navikli da se bez polemike podsete Benita Musolinija – Dučea (1883 – 1945.) svaki put kada odgledaju neku manifestaciju na Foro Italico, prošetaju do trga i crkve Sv. Petra ili prođu pored Koloseuma. On je prisutan u čitavim naseljima, poput EUR-a, kao i u jednostavnim napomenama na spomenicima rasuti m po čitavom gradu.

“Za pet godina Rim mora postati cudesan za sve ljude na svetu: prostran, uređen, mocan, kao sto je bio za vreme Augustovog carstva”, B. Mussolini

Sledeći projekte koji su prethodili njegovom režimu, Musolini je konkreti zovao transformaciju grada, ne prezajući čak ni od toga da ga ošteti , eliminišući sve nedostojno rimske imperije prema sopstvenom nahođenju. Radikalnim potezima je menjao pano-ramu, žureći da što brže urbanizuje Rim i prilagodi ga novoj ulozi prestonice. Godine 1931., donet je regulacioni plan, scenario prema kojem je Duče krenuo da ujedinjava sopstvenu megalomaniju sa kultom Rimskog carstva.

/ Istorija arhitekture /

teks

t: Iv

ana

Mile

tić

foto

: Si

lvia

Cov

arin

o i I

vana

Mile

tićte

kst:

Ivan

a M

iletić

fo

to:

Silv

ia C

ovar

ino

i Iva

na M

iletić

Jedna od kontraverznijih urbanisti čkih intervencija je Via dei Fori Imperiali (1), u centru grada, građena u periodu 1931 – 33. godine. Ulica povezuje trg Venecija sa Koloseumom, prelazeći preko Trajanovog, Augustovog i Nervinog foruma. Njenom realizacijom uništen je znatan deo srednjevekovnih i renesansnih građevina koje su ležale na iskopinama starog Rima, kao i sam Rimski forum koji je ti me podeljen na dva dela. Ulica je obezbedila Dučeu spektakularan pogled na Koloseum iz njegove sobe na trgu Venecija i scenografi ju za svečane parade i marševe fašista. Ova ulica je ujedno postala i ključna saobraćajna arterija na koju se nadovezuje Via Cristoforo Colombo koja povezuje Rim sa morem i predstavlja okosnicu transformacije grada koja je usledila.

Ništa manje omražena ulica nije ni Via della Conciliazione (2) (Ulica pomirenja) izgrađena u periodu 1936 – 50. u čast pomirenja Svete stolice i italijanske vlade, koju potpisuje Musolinijev glavni arhitekta Marčelo Pijaćenti ni. Porušeno je 22 srednjevekovna objekta, raseljeno hiljade osoba i zbrisana Berninijeva ideja o uklapanju Bramanteovog i Mikelanđelovog remek-dela u okruženje, pažljivo proračunavanim perspekti vama.

Međuti m, zahvaljujući Musolinijevim iskopavanjima, proširivanju i otvaranju novih ulica slučajno je otkriveno jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta – Area Sacra di Largo Argenti na (3), ostaci hramova iz perioda rimske republike (4 – 2. vek p.n.e.), najstarijih u gradu. Uveren da je iz perioda carskog Rima, Musolini je odustao od izgradnje nove četvrti i dao da se konzervira nalazište, poznato i po tome što je u njegovoj blizini ubijen Julije Cezar.

Duče, koji je voleo sport i a da pokazuje sopstveni torzo, u periodu 1928 – 1938., gradi Foro Mussolini, kasnije nazvan Foro Italico, sportski kompleks na severu Rima namenjen svim sportovima, koji je ugosti o i Olimpijske igre 1960. godine. Navijači Rome i Lacija i danas prate svoje omiljene klubove na Olimpijskom stadionu, a srpski vaterpolisti su upravo tamo na Plivačkom stadionu nedavno osvojili svetsko zlato. U blizini je i palata Farnesina, nekadašnje sedište fašisti čke parti je, danas Ministarstvo spoljnih poslova.

Ostavivši iza sebe Univerzitetski grad Rima, železničku stanicu Termini (4), socijalne stanove u naselju Garbatela i brojne druge intervencije, četvrt EUR se među njima ipak najviše pamti . Nakon Rima Cezara i Rima Papa, fantomski Treći Rim trebalo je da posluži kao scenografi ja za rituale nove imperije.

“Treći Rim će se proširiti na ostale bregove duž obale svete reke sve do Tirenskog mora.”, B. MusoliniNatpis na Palazzo Uffi ci, prvom inaugurisanom objektu u EUR-u, 1939. godine.

1

23

4

Ideja o Trećem Rimu je trebalo da promeni sliku Musolinija kao najvećeg rušioca starog Rima u kreatora novog grada. Godine 1928., otvaranjem autoputa Rim – Osti a, rađa se i ideja o širenju glavnog grada na more i izgradnji novog naselja na jugozapadnoj periferiji. Povod je bio Univerzalna izložba Rima (Esposizione Universale di Roma – EUR) zakazana za 1942.godinu. Nazvana još i Olimpijada naroda, trebalo je da obeleži dvadeset godina fašisti čke diktature nakon ulaska u Rim.Kroz novi grad, simbolično nazvan E-42, potom EUR, zamišljeno je da prođe autoput, čuvena Via Imperiale koja počinje još na Kapitolu (Campidoglio) i završava se u Kastelfulzanu na moru. Prema originalnom planu, ideja je bila da se različite izložbe smeste u stalne objekte koji bi na kraju izložbe činile nukleus upravnog centra Trećeg Rima.

Izgradnja E-42 počinje 1936. godine. Međuti m, nije trebalo dugo da se pacifi čki koncept izložbenog kompleksa, uspostavljanjem imperije i početkom Drugog svetskog rata, transformiše u ratni scenario. Prve urbanisti čke studije iz 1937. godine (Pagani, Pijaćenti ni, Pićinato, Rosi, Vieti ) poput “transparentnih nebodera razbacanih uz saobraćajna čvorišta sa velikim parkom po obali jezera koji organski i prirodno ispunjava originalni reljef mesta” ¹, ostaju samo na papiru. Marćelo Pjaćenti ni, glavni Musolinijev arhitekta i urbanista, 1938. go dine isključuje svoje kolege iz planiranja i zajedno sa Tehničkom kancelarijom EUR-ovog odbora postavlja novi koncept, cardo-decu manus. Umesto modernog pokreta, Musolinijevom Rimu uzo ri pos taju primeri istorijskih gradova “od Priene do Mileta, od Pergamona do Atosa, od imperijalnih rimskih foruma do Versaja”². Bivaju odbačeni pobednički konkursni projekti iz perioda 1937 – 39. Teranjija, Linđerija, Katanea, Albinija, studija B.B.P.R.i drugih. Pobeđuje “monumentalizacija praznog” i E-42 biva podeljen u zone, u ortogonalnoj matrici, gde se u centralnom delu, duž osovine, smenjuju trgovi i monumentalni objekti . Relati vno kasno u odnosu na druge diktature tog vremena, u Italiji je uspostavljena arhitektura režima – arhitektura ratnika, oružja i heroizma, pojednostavljeni neoklasicizam Pijaćenti nija.

“Nacija pesnika, umetnika, heroja, svetaca, mislilaca, naučnika, moreplovaca i putnika.”

Natpis urezan na vrhu sve četi ri fasade Palate naroda


arhitekti : Andrea Klimková, Peter Kručay

godina projektovanja: 2008.

površina lokacije: 5,418 m2

izgrađena površina: 9,271 m2

lokacija: Brati slava, Slovačka

foto: Andrea Klimková

Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je Objekat koji vam predstavljamo je dokaz da je

arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među arhitektura Slovačke zauzela važno mesto među

zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-zemljama Evropske unije. Ajnštajnova ulica je vero-

vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja vatno najprometnija saobraćajnica u Brati slavi koja

nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke nesrećno preseca gradsku četvrt Petržalka. Ali, neke

arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i arhitekte nam pokazuju da je moguće oplemeniti i

ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.ovako prometnu okolinu.

/ Projekti /

dizajn: Marko Marinković

Presek kroz objekat –Neobična skulpturalna forma ovog objekta vidljiva je sa panoramskih tačaka sa desne obale Dunava.

Novi RELAXX sportski centar je objekat čija je forma proizašla iz karakera lokacije. Svojim oblikom objekat usa glašava i usmerava buku i haos lokacije. Objekat nalikuje skulpturi koja simbolizuje nemir i brzinu. Izgled objekta je posledica prethodnih eksperi-menata u visokokvalitetnom dizajnu komercijalne arhitekture, čiju je izgradnju javnost dugo i nestrpljivo očekivala. Objekat se nalazi na uskoj i komplikovanoj parceli između gradskog kružnog autoputa i stare železničke pruge. Sportski centar RELAXX je vidljiv sa panoramskih tačaka na desnoj obali Dunava.

Odlično urbanisti čko rešenje uske parcele, postav-ljene na izuzetno prometnoj lokaciji, sa atrak-ti vnom funkcijom wellness i spa centra. Staklena, transparentna fasada okrenuta je ka autuputu i pruža pogled poseti ocima wellness centra na stari deo grada na drugoj obali reke.


SpaladiumSpaladiumcentar

projekat 3LHD, Hrvatska

klijentSportski grad TPNSplit

ti psport, business,public, shopping, hotel, free ti me

površina136.000 m2

fotoDomagoj Blažević

/ Projekti /

dizajn: Marko Marinković SPORTBUSINESSPUBLICSHOPPINGHOTELFREE TIME...


/ Projekti /

SA PET ZVEZDICA

HOTEL 122 standardne deluxe sobe od 41.8 m2

18 executive club soba od 41.8 m² 10 deluxe studio soba od 50.4 m² 3 sobe za osobe sa invaliditetom od 41.8 m² 8 junior apartmana od 83.6 m² 12 Jadran apartmana od 100.8 m² 6 spa apartmana od 100.8 m² Predsednički apartman od 167.2 m² 40 jednokrevetnih apartmana od 100.8 m² 10 dvokrevetnih aparmana od 151.2 m²

VILE 10 dvospratnih vila od 180 m² korisnog prostora

ZAPADNA KULA 115 soba 5 apartmana Ukupno 118 kreveta

ISTOČNO KRILO I ISTOČNA KULA70 soba 8 apartmana

Ukupno 135 kreveta

8 VILA – 10 kreveta

Ukupno 325 kreveta

HRANA I PIĆE Mediteranski restoran Francuski restoran Kineski restoran Japanski restoran Crnogorski vinski podrum Bar i dnevni boravak u holu Bar

hotel

sheraton

diza

jn: M

arko

Mar

inko

vić

tekst: Vesna Stojčić


MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, GROLEGER ARHITEKTIMUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, GROLEGER ARHITEKTI

Zemlja: SlovenijaGrad:LjubljanaGodina projektovanja:2008.Status:Idejni projekatPovršina: 4,500 m23D vizuelizacija:Lidija Dikanović

/ Projekti /

METELKOVALJUBLJANA, SLOVENIJA

Arhitektonski izazov predstavljala je restauracija zaštićenog istorijskog objekta bivše vojne kasarne izgrađene u XIX veku, koja je u prošlosti služila vojnim vlasti-ma, a namera je bila da u budućnosti služi umetnosti, obezbeđujući prostor za izložbe, skladišni prostor i kancelarije.

euobičajen pristup projektovanju i restauraciji ovog objekta.

N

diza

jn: M

arko

Mar

inko

vić


INSPIRISANOPRIRODOM

Ljuska · ARTechnic arhitekti

Projektanti:Kotaro Ide / ARTechnic arhitekti

Zemlja: Japan

Grad:Kitasaku, Nagano

Asistenti: Moriyuki Fujihara, Ruri Mitsuyasu, Takashi Mototani, Kenyu Fujii

Saradnik:Manami Ide (dizajner specijalnih čeličnih elemenata)

Konstrukcija:Naomi Kitayama / NAO

Mašinski projekat:Hiroshi Nakayama / TNA

Projekat elektroinstalacija: Jyunetsu Satou / EPS

Izvođač radova: Kenji Kusunoki / GIKAKU

Godina projektovanja:2008.

Izgrađena površina: 329 m2

Veličina parcele:1,711 m2

Fotografije:Nacasa & Partners Inc.

/ Projekti /

dizajn: Marko Marinković

Južna fasada

Sistem klimatizacije objekta

Veliki objekat u obliku školjke nalazi se u središtu šume. Teško je odrediti šta objekat predstavlja jer je, za razliku od okolnih pećina i stena, jasno da nije deo prirode niti je ruševina. Struktura, oblik objekta, stvoren na potpuno drugom mestu, u potpuno drugu svrhu. Unutar strukture u obliku školjke naći ćemo izgrađene spratove, zidove koji odvajaju prostore, opremljene sobe. Prizor priziva sliku nalik onima iz naučno-fantastičnog filma u kome se lokalni stanovnici naseljavaju u okolini napuštenog svemirskog broda. Vremenom, drveće počinje da raste okružujući svemirski brod, i usaglašava ga sa pejzažom.


ulica

Situacioni plan prizemlja

OFIS ARHITEKTI je projektni biro sa sedištem u Ljubljani. Osnovali su ga 1998. godine Rok Oman i Špela Videčnik. Oboje su studirali u Ljubljani i Londonu. Projektni biro je osvojio više međunarodnih arhitektonskih nagrada između ostalog, nagradu Mladi arhitekt godine (YAYA – Young Architect of the Year Award) 2001.godine, i bio više puta nominovan za evropsku nagradu Mies van der Rohe. Biro je, takođe, pobedio na više arhi-tektonskih konkursa, uključujući i Europan 6 i konkurs za projekat 650 socijanih stanova u Ljubljani.

TETRIS STANOVIOFIS arhitektilokacija: Poljanska cesta 44-46, Ljubljana, Slovenijagodina projektovanja: 2005 – 2006.godina izgradnje: 2006 – 2007. vođe projekta: Rok Oman & Špela Videčnikdizajnerski ti m: Marti na Lipicer - dia, Nejc Bati sti c - dia, Andrej Gregorič - dia, Ana Kosi - dia.program: socijalni stanovi sa parkingomklijent: Gradis G group, Ljubljanaizgrađena površina: 5.000 m2spratnost: 4 sprata + 2 podzemna parkingafoto: Tomaz Gregorič

/ Projekti /84 oktobar . novembar 09 85

SKULPTURA ILI ARHITEKTURA?DUŠAN

DŽAMONJA„Za razliku od danas jako uvaženih arhi-tekata, kao što su Daniel Libeskind, Frank Gehry ili Zaha Hadid, koji rade arhitek-turu kao skulpturu, ja radim skulpturu kao arhitekturu i mogu je povećavati do golemih dimenzija, a time postižem monumentalnost još na crtaćem stolu“, rekao je Dušan Džamonja, vajar koji je radio skulpture sa arhitekturom na umu. Skulptura i arhitektura su često kom-plementarne, ali kada je skulptura prava arhitektonska forma, onda govorimo o delima Dušana Džamonje.

/ Arhitektura i umentnost /

tekst / fotografije: Marko Stojčić

IN MEMORIAM


EVROPSKA ZELENA PRESTONICA

Evropska komisija je odavno prepoznala važnu ulogu koju lokalne vlasti imaju u unapređenju životne sredine i njihovu posvećenost sa-mom procesu. Nagrada za Evropsku zelenu prestonicu je osmišljena kao inicijativa koja promoviše i nagrađuje ove napore, podstiče gradove da nastave unapređenje životne sre-dine i demonstrira i ohrabri razmenu najboljih praksi među evropskim gradovima.

Grad Amsterdam je uložio velike napore u promociju ekološki prihvatljivijih prevoznih sredstava. Ovi napori su postigli uspeh – sada građani daju prednost biciklima nad automobilima.

U Evropi, četiri od pet stanovnika živi u gradskoj sredini. Većina ekoloških problema sa kojima se evropsko društvo suočava potiče iz urbanih sredina. Evropska komisija nagrađuje posvećenost i inovacije evropskih gradova usmerene na rešavanje ovih problema. Na cer-emoniji dodele nagrada u Briselu održanoj 23. februara ove godine, Komisija je proglasila pobednike za 2010. i 2011. godinu – Stokholm i Hamburg, koji su tako postali prvi nosioci titule - Evropska zelena prestonica. Po isteku roka za prijave u oktobru 2008. godine, čak 35 gradova se priključilo trci za prestižnu titulu Evropska zelena prestonica za 2010. i 2011. godinu. Njihove prijave sadržale su obilje ozbiljnih predloga za poboljšanje urbane sredine, kao i projekte vezane za ekologiju. Među prijavljenima, ocenjivačka komisija je izabrala osam finalista za koje je smatrala da bi mogli biti odlični uzori za ekološke prestonice širom Evrope. Ovi gradovi su ohrabreni da razrade svoje prijave i predstave ih komisiji na sastancima održanim u januaru 2009. godine. Izabrani finalisti bili su Amsterdam, Bristol, Kopenhagen, Frajburg, Hamburg, Minster, Oslo i Stokholm. Ovde ćemo predstaviti neke od njih.

Bicikliprevazilišliautomobile

Sa otprilike 750,000 stanovnika, Amsterdam je najveći grad u Holandiji i deo velikog gradskog područja Randstad. Holanđani su privrženi biciklizmu i Amsterdam je uvek bio popularan grad za bicikliste. I bicikli su sada prevazišli au-tomobile! Približno tri od četiri stanovnika Amsterdama poseduju bicikle, koji su postali najčešći vid prevoza.

GRAD OBEZBEDIO INFRASTRUKTURU

U poslednjih trideset godina, gradske vlasti Amsterdama su naporno radile da ohrabre korišćenje bicikala obezbeđujući

biciklističke staze i puteve prikladne za bicikliste i pešake kao i široku mrežu objekata za parkiranje bicikala. Glavni biciklistički pravci u gradu pripadaju biciklističkoj mreži Hoofdnet Fiets. Ova kompleksna mreža biciklističkih saobraćajnica koja se proteže kroz ceo grad omogućava sigu-ran i udoban pristup celom gradu.

/ Projekti /

prevod: Jelena Bidindizajn: Marko Marinković

Stanovnici danske prestonice mogu se na-dati čistijim vodama za kupanje i većem broju zelenih površina.

Gradski savet Frajburga radi na konceptu snab-devanja svih javnih objekata ekološkom energijom.

Kupanje u gradu

Energija iz vetra, sunca i vode

Godinama su stanovnici Kopenhagena ima-li mogućnost da plivaju u luci i na izabranim plažama u okolini grada nagrađenim Plavom za-stavom Evropske Unije. Sada je cilj da sve vode u gradskoj oblasti dostignu standarde za kupanje do 2015. godine.

UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

Da bi planirani cilj bio postignut, biće primenjen novi sistem upravljanja otpadnim vodama. Da-nas je ceo grad povezan na kanalizacioni sistem. Ali, ovaj sistem je služio grad decenijama i celok-upna mreža biće pregledana i renovirana 2010. godine. Već 2007. izgrađeno je decentralizovano postrojenje za prečišćavanje sa naprednim siste-mom za filtriranje i UV opremom.

Frajburg u Južnoj Nemačkoj, na zapadnoj ivici Švarcvalda, je najtopliji i najsunčaniji veliki grad u Nemačkoj. Sunce, zajedno sa vetrom i vodama malih reka koje se ulivaju u obližnju Rajnu, igra ulogu u snabdevanju grada električnom energijom. Trenutno se četiri procenta gradske potrošnje električne energije obezbeđuje iz obnovljivih izvora ener-gije. Cilj je dostići 10 procenata do 2010. godine. Energija vetra i biomasa su važni izvori obnovljive energije i gradski savet planira da proširi kapacitet vetroelektrana i fabrika za proizvodnju biomase u gradskoj oblasti u kojoj živi 220,000 ljudi.

SOLARNA ENERGIJA SA KROVOVA

Manji deo obnovljive energije pokriven je hidroenergijom i solarnom energijom. Gradski savet je odlučio da poveća značaj ova dva izvora energije u bliskoj budućnosti. Da bi proširio ukupne površine solarnih energetskih sistema, grad je stavio na raspolaganje krovove javnih zgrada za so-larne energetske instalacije.

VIŠE HIDROENERGIJE

Danas hidroenergija pokriva samo 0.2 procenta ukupne grad-ske potrošnje. Ipak, ova cifra uključuje samo hidroelektrane u urbanoj oblasti, ali ne i velike hidrocentrale na obližnjoj velikoj reci Rajni. Planirano je da se prošire kapaciteti hidroelektrana u širem urbanom području čijih je 40 procenata prekriveno šumom.

VIŠE PARKOVA

Kopenhagen već nudi lak pristup parkovima i zelenim površinama svojim stanovnicima kojih ima 1.1 milion. Osam od deset stanovnika danas mogu da dođu do parka na udaljenosti od 300 metara od svojih domova. Ipak, ove cifre će biti poboljšane u budućnosti. Prema celokupnoj strategiji, de-vet od deset stanovnika bi, do 2015. godine, trebalo da hodom dođu do prostora za rekreaciju u roku od petnaest minuta. Da bi ovaj cilj bio postig-nut, planirana je izgradnja 14 novih parkova kao i sađenje 3.000 sadnica drveća na ulicama.


Šatoraste konstrukcije, tekstilna arhitektura, neki su od naziva koji su se do skora najčešće koristili za napregnute membranske strukture. Diferencijaci-ja njihovog naziva je tekla paralelno sa njihovim razvojem. Membranske konstrukcije su evoluirale od promenljivih šatora različitih dimenzija i formi do posebne oblasti u arhitekturi i gradjevinarstvu. Kod uobičajenih šatorskih hala uloga materijala je samo da pokrije osnovnu podkonstrukciju. Za razliku od njih, visoko-napregnute membrane su same po sebi noseća struktura, sa svojim poseb-nim principima, kojima se prenošenje opterećenja snega i vetra omogućava njihovom zakrivljenošću i prednaprezanjem.Istorija membranskih struktura je stara koliko i čovečanstvo. Prvi oblici ovih konstrukcija su davno korišćeni kao šatori nomadskih plemena i Indijanaca, nadstrešnice srednjevekovnih tržnica ili putujućih cirkusa... Sa istom efikasnošću su korišćeni koža, lišće, razne tkanine. Njihove pred-nosti su i danas nepromenjene: lakoća montaže, jednostavnost koncepta i izrazita mobilnost.Sa razvojem industrije pojavlju ju se hrabri inženjeri i arhitekti koji eks perimentišu sa kablovskim mrežama, visećim i drugim lakim konstrukcijama i koji dele isti ideal – sa manje postići više. Kas-nije će veliki arhitekta Mis van der Roe (Mies van der Rohe) sažeti to u čuvenu sentencu: „Manje je više.“ Ovde moramo spomenuti izuzetne arhitek-te kakvi su Bakminster Fuler (geodezijske kupole), Isler (ljuske), itd. Tek šezdesetih godina 20. veka, genijalni nemački arhitekta Oto Fraj (Otto Frei) će sublimirati sva predhodna iskustva, razviti i usta-noviti nove principe, i otvoriti sasvim novo poglav-lje u istoriji arhitekture i građevinarstva. Prekret-nice kojima je zaslužio titulu rodonačelnika ove oblasti su nemački paviljon na svetskoj izložbi u Montrealu 1967. i Olimpijski stadion u Minhenu 1972. godine.

PETI ELEMENTnapregnute membranske strukture u arhitekturi i građevinarstvu

Kamen, drvo, čelik, staklo... membrana! Ka men i drvo su dar prirode. Čelik i sta klo proizvod industrij ske revolucije.

Zahvaljujući dos ti gnu ćima eksplozije vi so ki h te hnologija, velikoj četvorci osnovnih gra đe vinskih elemenata pri dru žila se

membrana

ili

/ Membrane /

teks

t: A

leks

anda

r Vuč

ur

PETI ELEMENTNjegov iskorak u budućnost je bio toliko jak da je ovim objektima uzrokovao razvoj novih

matematičkih teorija (koje se danas koriste u proračunima ovih struktura), kao i neslućena

dostignuća u tehnologiji samih materijala.Danas objekti u tehnologiji membranskih napre-

gnutih struktura nalaze primenu u najrazličitijim oblastima kao što su industrijski i komer-

cijalni objekti, postrojenja za proizvodnju vode, proizvodne, magacinske i sportske hale,


program:zabavni park za decu

lokacija:Banjica, Beograd, Srbija

površina: 650 m2

investi tor: Opšti na Voždovac

izvođač:Kreati vni gradski centar

godina projektovanja i izvođenja: 2009.

tekst i fotografi je:Marko Stojčić

/ Projekti /

/Natkriveni javni objekti namenjeni dečijoj zabavi

i boravku roditelja bez nadoknade predstavljaju retkost. Velike zatvorene

javne igraonice su više-struko opravdani objekti i iz

prakti čnih i iz socijalnih razloga./

autori: KREATIVNI GRADSKI CENTARarh. Marko StojčićKonstanti n Jokanović


Documents

Segment 01 (PDF)