Selekcija u savremenom konjarstvupredmetkonjarstvo.weebly.com/uploads/2/4/4/3/24436595/iii_test... · Selekcija u savremenom konjarstvu Asistirana reprodukcija • Drugi razlog za

Selekcija u savremenom konjarstvuAsistirana reprodukcija

• Primenom veštačkog osemenjavanja se, naime, može dobiti:

– ždrebe bez troškova transporta i

– smeštaja kobile ili

– od pastuva koji se nalazi na drugom kraju globusa, uz

– istovremeno smanjenje opasnosti od širenja polno prenosivih zaraza.

� U svetlu činjenice da se veliki broj muških polukrvnih grla rano kastrira te

da je zbog toga malo pastuva testirano na sportskim takmičenjima,

mogućnost da se elitno muško grlo iskoristi u priplodu bez asistirane

metode reprodukcije je veoma mala.

� Osemenjavanjem kobila se obezbeđuje da se selekcijski efekat pastuva sagleda u kraćem vremenu i time se obezbeđuje razvoj rase.


• Drugi razlog za rado prihvatanje tehnika asistirane reprodukcije u uzgoju grla za sport je i činjenica da se vrhunske kobile:

– ne koriste često u priplodu ili se

– prekasno uključuju, da bi se izbeglo

– njihovo privremeno ili

– trajno povlačenje sa takmičenja.

� Iz tog razloga najkvalitetnija ženska grla daju najmanje ždrebadi.

� Primena embriotransfera je, međutim, omogućila da se:

� dobiju ždrebad kvalitetnih kobila, a da one

� ne prekidaju takmičarsku karijeru.

� Uspeh embriotransfera je ipak ograničen zbog toga što je:

� broj jajnih ćelija koje se mogu dobiti od kobile mali, zatim

� što se sa uspehom mogu čuvati samo rani embrioni (do 6 dana stari), zbog

� Malog procenta uspešnih impregnacija surogat majki i

� malog broja dobijene ždrebadi.

� Druga prednost embriotransfera je što se tako mogu dobiti ždrebad od kobilakoje nisu uspešne u priplodu.


• Ono što pomalo obeshrabruje i čini asistiranu reprodukciju u konjarstvu i

dalje drugim izborom jeste činjenica:

– da se vrlo malo osemenjavanja može izvesti razređenom spermom pastuva,

– da je procenat koncepcije i broj novorođene ždrebadi posle opasivanja i posle

veštačkog osemenjavanja isti, a opada ukoliko je sperma bila zamrznuta.

� U mnogim slučajevima je veštačko osemenjavanje ograničeno uzgojnim

pravilnikom za pojedinu rasu,

� tako se, na primer, kod mnogih kasača sperma mrtvih pastuva ne može

koristiti za osemenjavanje.

� Englesko punokrvno ždrebe dobijeno asistiranom reprodukcijom ne može

biti upisano u matičnu knjigu.

� Isto važi i za ždrebad rase kod koje je godišnji broj potomaka po pastuvu

ograničen.


� Na kraju, kada je uzgoj konja hobi a ne osnovna delatnost, asistirana reprodukcija je zbog povećanja troškova teško prihvatljiva.

� Nezavisno od duboko ukorenjenog tradicionalizma, metode asistirane reprodukcije nalaze svoju primenu u konjarstvu, naročito u sportskih konja (tabela 1).

� Tabela 1. Prikaz primene veštačkog osemenjavanja u nekim evropskim zemljama


� Veštačko osemenjavanje i embriotransfer su dozvoljeni kod svih rasa sa liste World Breeding Federation for Sport Horses (WBFSH, 2006), pri čemu se smatra da je najveći selekcijski uspeh postignut upravo nakon primene veštačkog osemenjavanja.

� Shodno tome, neki autori ističu da bi se kloniranjem starijih pastuva sa odličnim uzgojnim perfomansama konjički sport još više unapredio.

Selekcija u savremenom konjarstvuBudućnost razvoja konjarstva u Srbiji

� U ovom momentu bi se moglo očekivati da se uzgoj konja u Srbiji orijentiše u tri pravca:

� Uzgoj trkačkih konja: kasača i engleskog punokrvnjaka, uz oživljavanje tradicionalnih trka zaprega.

� Uzgoj sportskih i rekreativnih konja kao i grla za škole jahanja i specifične namene:

� terapija psihosomatskih bolesti i

� ometenih u razvoju.

� Uzgoj konja za turizam: ovo bi omogućilo očuvanje lokalno adaptiranih rasa u njihovim staništima i doprinelo razvoju visokog turizma.


� Gajenje polukrvnih konja za sport i rekreaciju moglo bi da postane najznačajnija grana konjarstva.

� Da bi se ostvario neposredni interes za uzgoj i obuku ovih grla neophodno je:

� Popisati sva grla i

� obezbediti dobru bazu podataka o svakom pojedinačnom grlu koje se može upotrebiti u priplodu.

� Obezbediti matičnu evidenciju u skladu sa standardima asocijacija koje vode knjige porekla rase, odnosno

� obezbediti uslove za prijavljivanje ždrebadi u slučaju kada zbog male populacije nije moguće voditi nacionalnu matičnu knjigu.

� Što pre povezati urede gde se vode matične knjige sa odgajivačima i sa centrima u svetu.

� Ima slučajeva kada uzgoj postoji ali se ne zna gde se evidentiraju novorođena ždrebad (araber).


� Pre uvođenja grla u priplod obavezno informisati odgajivača o mogućim opcijama i uslovima za registraciju ždrebadi.

� Uslovi za registraciju obuhvataju i dozvoljene metode reprodukcije kao i informaciju o tome da li postoje ograničenja u pogledu broja ždrebadi po pastuvu godišnje. Ovim se odgajivač obaveštava i o mogućim obavezama tipa kontrola roditeljstva, veterinarski pregledi u cilju popisa ždrebeta i slično.

� Uvesti nadzor i stimulacije za odgajivače konja na nacionalnom nivou.

� Na ovaj način bi se obezbedile individualne investicije,

� obezbedio napredak i

� omogućilo planiranje ekonomske dobiti kako za pojedince tako i za društvo u celini.

� Uklopiti razvoj konjarstva, pre svega lokalno adaptiranih rasa u planove razvoja turizma u Srbiji.

DOBROBIT I ZAŠTITA DOBROBITI KONJA

� Pod zaštitom životinja, podrazumeva se filozofski pristup vrednovanju života životinja koji je u direktnoj zavisnosti od:

� civilizacijskog nivoa razvoja jednog naroda,

� nivoa njegove svesti,

� kulturnih, verskih, socijalnih i drugih običaja i osobina.

� Zaštita životinja pri tome podrazumeva sve aktivnosti čoveka kojima se štiti:

� fizička,

� psihička i

� genetička celovitost životinja, ali i

� čoveka koji ih koristi u različite svrhe.

� Ako se štiti fizička, psihička i genetička celovitost vrsta, reč je o konzervaciji ili prezervaciji.

� Ako se štiti fizička, psihička i genetička celovitost svake jedinke posebno, reč je o zaštiti dobrobiti životinja.


� U svetu danas postoje brojni pokreti za zaštitu životinja.

� Svi se grubo mogu svrstati u tri grupe:

� pokrete za liberalizaciju životinja,

� pokrete za zaštitu prava životinja i

� pokrete za zaštitu dobrobiti životinja.

� Pristalice pokreta za liberalizaciju životinja

� zalažu se za oslobađanje životinja od svih vidova iskorišćavanja od strane čoveka i puštanje životinja na prirodna staništa.

� Njima su slični pobornici za prava životinja, koji zastupaju gledište da je

� osnovno pravo životinje isto sa osnovnim pravom čoveka, a to je pravo na život.

� Od ovoga se ide i korak dalje, tako da se pristalice pokreta za prava životinja bore za kvalitetan život životinja.


� Najmlađi od tri pokreta za zaštitu životinja je

� pokret za dobrobit životinja.

� nastao na zahtev korisnika proizvoda životinjskog porekla, koji su od vlada svojih zemalja zahtevali da im objasne pod kojim uslovima se gaje i iskorišćavaju životinje od kojih se dobijaju proizvodi životinjskog porekla i kako takvi načini gajenja i iskorišćavanja utiču na kvalitet tih proizvoda sa posebnim naglaskom na eventualne posledice po zdravlje čoveka i održavanje biološke ravnoteže u prirodi.

� Svetsko društvo za zaštitu životinja (WSPA), 2000. godine u Londonu, proklamovalo Univerzalnu deklaraciju o dobrobiti životinja koji podrazumeva sledećih pet sloboda:

� Slobodu od svih vidova patnje, bola, stresa i zlostavljanja;

� Slobodan pristup dovoljnim količinama kvalitetne hrane i vode;

� Udoban i komotan prostor za odmor u kojem mogu da zauzmu prirodne položaje tela, da ispolje svoje prirodne stavove i hodove, zadovolje potrebu za kretanjem i pronađu zaklon od prirodnih neprijatelja (predatora), agresivnih životinja i vremenskih nepogoda, u kojem će se osećati sigurno;

� Slobodu ostvarenja društvenog kontakta sa životinjama iste vrste;

� Slobodu zadovoljavanja drugih fizioloških potreba i slobodu ispoljavanja svih oblika ponašanja.

DOBROBIT I ZAŠTITA DOBROBITI KONJADobrobit sportskih konja

� Svi postojeći dokumenti koji se odnose na dobrobit sportskih konja sadrže odrednice koje se mogu grupisati u tri celine, a to su:

� Odrednice koje se odnose na zaštitu integriteta sporta.

� Osnovno načelo ovih odrednica je da svakom konju mora da se da šansa da

� završi takmičenje i eventualno ostvari pobedu zajedno sa svojim jahačem ili vozačem,

� pod uslovom da se ne narušava dobrobit samog grla, drugih konja i njihovih jahača ili vozača.

� Osnovna načela zaštite dobrobiti jahača ili vozača i

� Osnovna načela zaštite dobrobiti konja.


� Zaštita dobrobiti konja regulisana je odgovarajućim, međunarodno priznatim standardima, što je po pravilu uklopljeno u sadržaj različitih propisa i pravilnika kojima se regulišu pojedini segmenti konjarstva i konjičkog sporta.

� smeštaj, ishrana i trening sportskih konja moraju biti u skladu sa dobrom odgajivačkom – konjušarskom praksom,

� Principi treninga su pri tome regulisani posebnim propisima, za određenu disciplinu konjičkog sporta, propozicije organizatora trka

� propisi i standardi odnose se na takmičarske uslove -takmičarsku stazu, start mašine, prepone


� dužini staze sa preprekama,

� broju prepreka,

� dimenzijama, konstrukciji i materijalu od kojeg su napravljene i međusobnoj razdaljini prepreka.

� Na takmičenjima po nepovoljnim vremenskim prilikama posebnu pažnju treba posvetiti zbrinjavanju konja:

� rashlađivanju neposredno posle takmičenja održanih u uslovima visoke temperature i vlažnosti vazduha, odnosno

� što bržem uvođenju u štalu posle takmičenja po hladnom vremenu.

� Upotreba korbača je takođe regulisana odgovarajajućim propisima. Korbač se, na primer, ne sme upotrebljavati da bi konj trčao brže ili u slučaju kada ne reaguje na određeni takmičarski zadatak, kada gubi ili kada jasno pobeđuje.

� Upotreba biča posle takmičenja smatra se povredom.


� Određenim standardima je regulisan transport.

� zaštiti konja od povreda i bolesti

� Transportno sredstvo mora da se održava u tehnički i higijenski ispravnom stanju,

� Svaki transport konja koji dugo traje mora pažljivo da bude planiran,

� Poseban značaj ima antidoping kontrola koja ima zadatak da spreči sve oblike dopingovanja koji pored direktnog ugrožavanja dobrobiti konja, ugrožavaju bezbednost jahača i vozača, kao i selekciju konja zasnovanu na tako ostvarenim rezultatima.

ISHRANA KONJA

� Konji imaju relativno mali želudac čiji kapacitet ne prelazi 7 - 8 odsto ukupne zapremine gastrointestinalnog trakta, što je u poređenju sa 60 do 70 odsto kod pasa i mačaka više nego malo.

� Zbog toga konj nije u stanju da odjednom unese veću količinu hrane.

� Za divlje konje mali želudac je bio prednost jer su tako lakše mogli da pobegnu od predatora koji su ih ugrožavali.

� Kako su gotovo kontinuirano bili na paši gde je hrane bilo u izobilju i maltene neprekidno jeli, nisu ni imali potrebu za većim želucem koji kod drugih vrsta životinja uglavnom ima ulogu u skladištenju hrane.

� Veći deo navika divljih konja vezanih za ishranu je, dakle, utemeljen u građi organa za varenje, što se nije promenilo sa pripitomljavanjem, zbog čega ni ishrana domaćih konja ne može mnogo odstupati od ishrane njihovih predaka. zasnovanu na tako ostvarenim rezultatima.

ISHRANA KONJA

� Posmatranjem konja slobodno držanih na pašnjaku može se zapaziti da oni 50 do 70 odsto vremena dnevno provode pasući.

� Nezavisno od vrste hrane (seno, zrnevlje ili kompletna smeša briketa), u zatvorenim stajama konji preko dana jedu jednom na sat, a noću na svaka dva do tri sata.

� Pri tome, iako je hrana uvek dostupna, količina vremena provedena u jedenju opada sa 50 do 70 odsto kada su na pašnjaku, na 30 do 70 odsto kada jedu samo seno, 35 do 40 odsto ukoliko jedu kompletnu briketiranu smešu i na 13 do 19 odsto ukoliko dobijaju samo mešavinu zrnevlja.

� Smanjena količina vremena provedenog u jedenju znači da se veća količina hrane konzumira odjednom.

� Ta količina je još veća ukoliko hrana nije uvek dostupna, što je uobičajeno za sve konje koji ne žive na pašnjaku.

ISHRANA KONJA

� Što je veća količina hrane pojedene odjednom, veće je

� istezanje želuca,

� veći gastrointestinalni motilitet i

� brži metabolizam:

� ritam srčanog rada,

� cirkulacija, zatim

� lučenje hormona nadbubrežne žlezde – aldosterona i kortizola.

� Konj je biljojed i gotovo sve svoje potrebe može da podmiri uobičajenom biljnom hranom:

� zelenom travom,

� senom ili

� zrnevljem, uglavnom žitarica.

ISHRANA KONJA

� Obezbeđenje energetskih potreba predstavlja poseban problem kod sportskih konja.

� Za ekstremno velike napore, naime, potrebne su izuzetno velike količine koncentrovanih visokoenergetskih hraniva – njihovo varenje i iskorišćavanje je mnogo brže (80 odsto se apsorbuje u tankom crevu), što omogućava ređe hranjenje, jer se manjom količinom dobija veći efekat.

� To, međutim, ne znači da se koncentrovanom hranom mogu isključiti kabasta celulozna hraniva.

ISHRANA KONJA Potrebe u kabastim hranivima

� Ma koliko nekima zvučalo nelogično, svim konjima, u svim situacijama, za održavanje života neophodni su:

� voda i

� kabasta hraniva,

� dok su zrnevlje žitarica i različiti suplementi, na primer so, potrebni samo pod određenim okolnostima ili predstavljaju stvar izbora – mogu biti korisni ali može se i bez njih.

� Konjima bi, dakle, trebalo obezbediti vodu i kabasta hraniva u količinama koje mogu konzumirati koliko god žele.

� Izuzetak su pregojena grla, kojima treba ograničiti davanje kabastih hraniva i ukinuti koncentrovanu hranu (zrnevlje).

ISHRANA KONJA Potrebe u kabastim hranivima

� Kabasta hraniva su konjima potrebna kao izvor celuloze.

� Celuloza je neophodna za održavanje normalne aktivnosti, a time i ravnoteže mikroorganizama u debelom crevu – cekumu i velikom kolonu, koji varenjem celuloze oslobađaju dodatnu količinu iskoristljive energije

� Često se postavlja pitanje koje su to minimalne količine kabastih – celuloznih hraniva neophodnih za održavanje života, s obzirom na mišljenje mnogih trenera i vlasnika sportskih konja da kabasta hraniva samo opterećuju digestivni trakt (prepuna debela creva su dodatni teret koji konji moraju da nose), a ne obezbeđuju dovoljno energije.

� Zbog toga se preporučuje da kabasta hraniva čine bar polovinu ukupne mase suve materije hrane u obroku, ili, najmanje kilogram kabastih hraniva na 100 kilograma telesne mase.

� Svako smanjenje količine kabastih hraniva u obroku bi, shodno tome, trebalo propratiti i proporcionalnim smanjenjem udela koncentrovanih hraniva.

ISHRANA KONJA Potrebe u koncentrovanim hranivima

� koncentrovana ugljenohidratna hraniva nisu neophodna svim konjima, bar ne sve vreme.

� Ipak, zrnasta hraniva, posebno zob, deo su uobičajenesvakodnevne ishrane konja.

� Iako se teorijski konji mogu postepeno adaptirati na ishranu koja se sastoji isključivo od zrnevlja žitarica, što je veći udeo zrnevlja u ishrani veći je i rizik od:

� dijareje,

� kolike,

� kopitne kočine,

� praznične bolesti i

� drugih sličnih miopatija neposredno izazvanih:

� naprezanjem,

� hiperaktivnosti i

� gojaznosti.

ISHRANA KONJA Tehnika hranjenja konja

� Budući da među životinjama postoje velike individualne razlike,

� nema striktnog pravila o količini potrebne hrane koje važi za sve jedinke.

� Otprilike, prosečan konj visok oko 150 santimetara jede oko 12 kilograma hrane za 24 časa.

� Obično se kombinuje sedam kilograma sena i pet kilograma koncentrata -ukoliko konj jede više sena, dobija manje zrnevlja i obrnuto.

� Ako obavlja težak rad, treba mu više koncentrovanih hraniva.

� Grlima koja ne rade valja ukinuti koncentrovanu hranu.


� Tabela 1. Prosečna količina hrane koju konji dnevno konzumiraju (u procentima od telesne mase).


� Tabela 1. Prosečna količina hrane koju konji dnevno konzumiraju (u procentima od telesne mase).


� Konji se veoma često hrane tri puta dnevno, pri čemu se svaki obrok sastoji od:

� kabastog dela koji prvo dobijaju i

� koncentrovanog dela koji dobijaju nakon određene pauze,

� pri čemu se između ova dva dela obroka mogu napojiti.

� U pojedinim situacijama, posebno u štalskim uslovima držanja, praktikuje se i četvorokratno hranjenje, koje za radne konje svakako nije praktično, posebno ako se zna da se bar sat vremena nakon obroka konji ne smeju podvrgnuti većem opterećenju.

� Kod štalskog držanja neki daju četiri kabasta i dva koncentrovana obroka, a neki četiri kabasta i četiri koncentrovana obroka, naročito kod mlađih kategorija, uz dva ili tri koncentrovana obroka kod konja koji borave napolju.


� Bez obzira na sistem hranjenja, važno je paziti da se između obroka ne prave velike pauze, po mogućstvu ne veće od šest časova,

� da se glavni deo kabastog dela obroka da uveče, � kako bi se grla zabavljala tokom noći i

� da se posle hranjenja sačeka bar jedan sat pre nego što se počne s radom.

� U praksi to često izgleda ovako: � konji rano ujutru dobijaju kabasti deo obroka, ako nema automatskih pojilica posle

kabastog dela obroka se napoje, zatim dobijaju koncentrovani deo obroka uz koji im se ostavlja dodatna količina kabaste hrane koju mogu da jedu polako u toku dana.

� Posle podne se ponavlja isti postupak - prvo dobijaju manji kabasti deo obroka, napoje se, zatim dobijaju koncentrovani obrok i potom veći deo kabastog koji mogu lagano da jedu u toku noći.

� Na taj način im se omogućava da hranu uzimaju polako i gotovo kontinuirano, po režimu koji približno odgovara prirodnom načinu hranjenja konja u prirodi.

ISHRANA KONJA Potrebe u vodi i napajanje konja

� Napajanje je posebno značajan problem.

� Najbolje je da u boksevima postoje automatske pojilice, da bi životinje mogle da piju kad god požele.

� Ukoliko nema pojilica konje treba napajati svežom čistom vodom bar tri puta dnevno, ili najmanje onoliko puta koliko imaju obroka.

� često praktikuje da se konji poje između kabastog i koncentrovanog dela obroka.

� Potrebe u vodi zavise od:� uzrasta životinje,

� vrste hrane,

� spoljašnje temperature,

� vrste rada itd.

� Generalno se smatra da bi na jedan kilogram suve hrane trebalo uneti dva i po do tri litra vode, u svakom slučaju, ne manje od 50 do 60 ml/kg telesne mase koliko iznose uzdržne potrebe zdravih konja.


� Mlade životinje zahtevaju nešto više vode od starijih.

� Ishrana suvom hranom, razume se, traži više vode, za razliku od konja na paši koji sa sočnom zelenom hranom unose i znatne količine vode.

� Tokom velikih fizičkih opterećenja, posebno u letnjim mesecima kada su spoljašnje temperature visoke, zbog intenzivnog znojenja i većih gubitaka tečnost

� Tabela 2. Dnevne potrebe konja u vodi za piće.


� Automatskim pojilicama se, naravno, ne mogu rešiti svi problemi.

� ‚Povećani gubici tečnosti putem znojenja nisu tako jednostavni jer se osim vode na taj način gube i drugi sastojci, u prvom redu elektroliti koji se ne mogu nadomestiti običnom vodom za piće.

� U takvim situacijama se moraju dodavati elektroliti (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hloridi), bilo u obliku rehidrantnih soli koje se mogu:

� sipati u vodu za piće,

� staviti u hranu ili dati direktno u usta,

� bilo intravenski, u slučaju težih dehidracija.


� (1) konje treba hraniti svakog dana približno:� u isto vreme (ako je to moguće),

� obrocima iste veličine,

� sa ustaljenim ritmom hranjenja i tako stvorenim navikama konja;

� (2) dnevne potrebe je poželjno podeliti u više obroka (što više to bolje), nikako manje od dva puta dnevno;

� (3) konje koji imaju veće potrebe za hranom (radni konji, kobile u laktaciji i mladi konji koji rastu) i dobijaju ukupno hrane u količini većoj od dva i po odsto telesne mase dnevno, treba hraniti najmanje tri puta dnevno;

� (4) u intenzivnom treningu zrnastu hranu je poželjno dati četiri do pet sati pre rada i ne hraniti ih bar jedan sat posle napornog rada;

� (5) davanjem više manjih obroka dnevno, posebno kada je u pitanju koncentrovana hrana, može se dosta uštedeti zbog efikasnijeg iskorišćavanja hrane;

� (6) svaki prelazak sa jedne na drugu vrstu hraniva mora biti postepen; � (7) konji moraju biti redovno čišćeni od crevnih parazita (bar jednom u tri

meseca) i imati stalan pristup ciglama soli, ili im treba davati odgovarajuće smeše mineralnih materija.

ISHRANA KONJA Osnovna hraniva za konje

� U kabasta hraniva spadaju:� seno,

� detelina i

� sveža zelena hrana.

� Seno se dobija sušenjem zelene mase i ima veću hranljivu vrednost ako se trava kosi pre ili u početku cvetanja.

� Detelina ima veću kaloričnu vrednost od sena, sadrži dva puta više proteina i tri puta više kalcijuma, kao i veću količinu vitamina

� Sveža zelena hrana predstavlja najprirodnije hranivo za konje i najčešće se koristi kod konja koji se drže na pašnjacima, premda se zelena hrana može koristiti i u obročnoj ishrani.

� Osnovna energetska hraniva za konje su:

� zob,

� kukuruz i

� ječam, ređe druga zrnasta hraniva bogata proteinima, ugljenim hidratima i mastima, ili sporedni proizvodi prerade žitarica, soje, šećerne repe i sl.


� Generalno gledano, zob se po mišljenju mnogih stručnjaka može smatrati savršenim koncentrovanim hranivom za konje

� osnovno energetsko hranivo, isto kao što kvalitetno livadsko seno predstavlja osnovno kabasto hranivo.

� koristiti se u vidu celih zrna, lomljena, pokvašena, ili samlevena, mada se mlevenjem ne povećava svarljivost proizvoda.

� Kada se upotrebljava u ishrani sasvim male ždrebadi, treba da bude oljuštena.

� Novija istraživanja, inače, iznose na videlo i neke lošije karakteristike zobi, koje na neki način demistifikuju predstavu o “idealnoj hrani” za konje.

� To se u prvom redu odnosi na sastav ovog hraniva - nedostatak određenih hranljivih sastojaka i njihovu neuravnoteženost.

� Tako, na primer, sadržaj esencijalnih aminokiselina (lizin i metionin) je nizak, iako je koncentracija proteina relativno visoka.

� Zob je bogata fosforom, ali on se nalazi u obliku u kome ga organizam gotovo ne može iskoristiti.

� U zavisnosti od sezonskih prilika, nadalje, zapažaju se velike oscilacije u pogledu kvaliteta zrna od jedne do druge žetve, što se u toj meri ne može videti kod drugih žitarica.


� Ječam je takođe izvanredno hranivo za konje, iako postoje mnogobrojne predrasude vezane za njegovo korišćenje.

� Sadrži:� nešto manje proteina i

� celuloze u odnosu na zob, ali i

� znatno više skroba i masti, zbog čega ima veću energetsku vrednost

� Gustina ječma veća je od gustine zobi, pa je zato i rizik od stomačnih i drugih tegoba, karakterističnih za ishranu visokoenergetskim hranivima, znatno veći.

� Iz tog razloga je neophodno voditi računa o adekvatnom odmeravanju veličine obroka za konje i postepeno ga uvoditi u ishranu.


� Sledeće koncentrovano zrnasto hranivo je kukuruz, koje je bar na našim prostorima veoma popularno a u nekim sredinama i osnovno hranivo koje se koristi podjednako u ishrani svih vrsta domaćih životinja.

� Kukuruz je jedno od najukusnijih zrnastih hraniva za konje, koje uz to poseduje visoku energetsku vrednost, zahvaljujući velikoj koncentraciji ugljenih hidrata i masti, zbog čega je popularan kao zimsko hranivo.

� Njegova najveća mana je prilično nizak procenat proteina, a naročito esencijalnih aminokiselina - lizina i triptofana.

� Zajednička karakteristika svih žitarica, uključujući i kukuruz, je to što sadrže relativno malu količinu mineralnih materija, pri čemu je posebno izražen deficit kalcijuma.


� Industrijski napravljeni briketi zadovoljavaju sve normative pravilne ishrane i predstavljaju kompletno hranivo, budući da životinjama koje ga jedu nisu neophodni nikakvi vitaminski ni mineralni dodaci.

� Prednost briketa je u tome što se njima lako rukuje i mogu dugo da stoje.

� Mekinje - sporedni produkt prerade tvrde pšenice, takođe se svrstavaju u koncentrovana hraniva, mada je njihova energetska vrednost znatno manja. One su, inače, veoma korisne u ishrani, povoljno utiču na varenje, osvežavaju, zasićuju i “zabavljaju” konja

� Melasa je sporedni produkt u proizvodnji šećera, izuzetno je slatka, pa se upotrebljava za poboljšanje ukusa hrane koju konji nerado jedu.

� Kao proteinski dodatak veoma je popularno sojino brašno, koje sadrži između 40 i 50 odsto proteina odličnog kvaliteta.

� laneno brašno, koje se dobija od ostatka lanenog semena posle ekstrakcije ulja i sadrži oko 35 odsto proteina niže biološke vrednosti

� Posebne potrebe za mineralima i vitaminima se podmiruju vitaminsko-mineralnim preparatima


• Tabela 3. Izgled obroka za radne konje telesne mase oko 500 kg (Ševković i sar.,1980).


• Tabela 4. Izgled obroka za sportske konje u treningu (Pejić, 1991).


• U svakom slučaju, danas postoje kompjuterski programi koji mogu da izbalansiraju obrok na osnovu ponuđenih parametara o potrebama i raspoloživim hranivima.

• Nažalost, retko kada smo u mogućnosti da kompjuteru ponudimo precizne podatke o potrebama i kvalitetu hraniva, zbog čega se u praksi često služimo šablonskim obrocima koje po potrebi korigujemo određenim dodacima. (U sledećim tabelama je prikazano nekoliko šablonskih obroka za pojedine kategorije konja).

ISHRANA KONJA Način primene suvih kabastih i koncentrovanih

hraniva

• Kabasta hraniva treba davati na način koji na najmanju moguću meru

smanjuje:

– (1)gubitak hraniva, naročito lišća, koje ima najveću hranljivu

vrednost;

– (2) fekalnu kontaminaciju, koja ne samo da doprinosi gubitku hraniva

nego i povećava broj intestinalnih parazita i

– (3) udisanje

• davati iz jasala,

• kontejnera za seno ili

• drvenih hranilica koje čuvaju lišće i smanjuju gubitak hrane, a

zadržavanjem iznad zemlje i fekalnu kontaminaciju.

• Konji držani u boksevima defeciraju u proseku jednom na svakih sat,

pri čemu često defeciraju i uriniraju dok jedu i u većini slučajeva to čine u

prostoru u kome se hrane, zagaðujući hranu koja je na tlu.


hraniva

• Posmatranjem konja dok jedu lako se može zapaziti kako hranu iz jasala

veoma često izvlače i bacaju sebi pod noge, da bi potom jeli sa zemlje.

• Tako, na primer, u jednom istraživanju je utvrðeno da konji hranjeni iz

jasala 41 odsto vremena za hranjenje provode jedući sa zemlje seno koje

su izbacili iz jasala, a samo 29 odsto vremena jedući iz jasala.

• Hraneći se sa zemlje konji verovatno imaju bolju kontrolu zbivanja oko

sebe, a to može da bude deo zaostalih navika divljih konja koji su

neprekidno strepeli od predatora i pasli uz često osvrtanje i zagledanje

okoline.

• Konji koji jedu sa zemlje često podižu glavu i osvrću se (25 puta za sat

vremena, prema jednom posmatranju), prateći sve što se dogaða u

njihovoj okolini.


hraniva

• Ako se konji hrane iz hranilica ili jasala, njihova visina nikako ne sme da preðe visinu

ramena.

• Konzumiranje sena iz hranilica postavljenih u visini većoj od visine konjskih ramena

povećava upadanje trunja u oči životinje i udisanje prašine dok jede, što zauzvrat

povećava rizik od respiratornih problema, kao što su:

– kašalj,

– hronični opstruktivni bronhitis,

– emfizem pluća, opterećenjem izazvana plućna krvarenja i verovatno

prijemčivost za infektivne respiratorne bolesti.

• Zrnevlje žitarica, kao i kabasta hraniva, treba davati iz jasala, da bi se smanjio

gubitak hrane i konzumiranje prljavštine, koje, ukoliko potraje, može dovesti do

peščanih kolika, formiranja enterolita i/ili zatvora.

• U boksevima se najčešće koriste

– fiksne betonske ili drvene jasle, a kod konja držanih napolju mogu se koristiti

– fiksna korita, drvene, plastične ili gumene posude, kao i specijalne torbe za hranu (“zobnice”)

koje su posebno pogodne za konje u transportu.

� Metalne posude se ne preporučuju, da bi se sprečilo povreðivanje.

• Kako je pravilno doziranje koncentrovane hrane veoma važno, u praksi se često koriste merice tačno odreðene zapremine, koje omogućavaju brzo i tačno odmeravanje potrebne količine zrnevlja.

• Naravno, treba znati da se zapreminske i težinske mere za pojedina hraniva ne poklapaju.

• Merica od jednog litra, na primer, može primiti – 0,23 kilograma mekinja,

– 0,4 kilograma zobi ili

– 0,9 kilograma pšenice, što obezbeðuje 3,14, 4,60 i 12,14 megadžula - otprilike četvorostruku razliku u energiji pri istoj zapremini hrane.

• Kako bi i seno trebalo da se “dozira” u unapred odreðenim količinama, prema izgledu obroka, pri čemu je precizno merenje nepraktično, približne količine se odreðuju u “kriškama” iz bale sena odreðene veličine: pre definisanja ovakve mere, dakle, treba izmeriti balu i po tome odrediti veličinu kriške koju treba dati u obroku.

ISHRANA KONJA Način primene suvih kabastih i koncentrovanih hraniva

• U prolećnim i letnjim mesecima konjima koji stalno borave na ispustu i ne rade obično nije potrebna dodatna prehrana – dovoljna im je sveža trava, premda

• dodavanje minerala i soli u obliku posebne cigle za lizanje nije naodmet. Grla koja žvaću koru drveća ili ogradu pašnjaka to ne rade da bi nervirala vlasnike, ve im verovatno u ishrani nedostaje neki mineral ili so.

• Najjednostavniji naćin davanja koncentrovane hrane konjima na ispustu je iz dugačkih, čvrstih, teških i stabilnih valova.

• Ukoliko im se zrnasta hrana deli u skloništu (pokrivenom prostoru) životinje su sklone da se meðusobno grizu i tuku, pri čemu iz dovoljno dugog valova obično jedu bez ikakvih problema.

• Davanje koncentrovanih hraniva u kofama se ne preporučuje, pošto ih konji uglavnom prosipaju, šutiraju i pri tom rizikuju da se povrede.

ISHRANA KONJA Ishrana konja u ispustu

• Kofe sa držačima koji sprečavaju prevrtanje prilično su zgodne ukoliko se samo dva grla zajedno hrane napolju, ali ako ih ima više lako može doći do tuče izmeðu onih koja brzo jedu i drugih, manje halapljivih, koji brane svoju porciju.

• Prenosne jasle sa dodacima za učvršćivanje na ogradu su se izvanredno pokazale u praksi, ali se ne mogu koristiti na ispustima omeðenim žicom ili električnom barijerom.

• Najpouzdaniji pokazatelj da li su konji gladni ili nisu je njihovo ponašanje – ukoliko posle obroka ostane nešto sena, a grla odlutaju njuškajući tlo, jasno je da su dobila više nego što im treba.

• U suprotnom slučaju, kad iza njih ne ostane ništa i sva se skupe kod kapije da gledaju kada će vlasnik naići, očigledno pokušavaju da mu stave do znanja da su gladna.


• Količina i sastav koncentrovanog dela obroka naročito su značajni kad je temperatura niska, pada kiša ili sneg i duva vetar, pošto je za termoregulaciju (održavanje konstantne telesne temperature) potrebno puno energije.

• Ako zima nije preoštra, konjima na livadi je obično dovoljan jedan koncentrovan obrok dnevno uz dodatak sena.

• Meðutim, kada temperatura padne ispod nule preporučljivo je hraniti ih i ujutru i uveče.

• Posebnu pažnju valja obratiti na ishranu ždrebnih kobila i obavezno im davati vitaminsko-mineralne preparate uz dovoljno kalorične i kvalitetne hrane.


• Ždrebad odbijena od sise bi prve zime morala noću da borave u štali. • Treba ih nahraniti uveče kad uðu i ujutru pre nego što izaðu i ostavljati im

dovoljno sena koje mogu da grickaju u toku noći. • Budući da je kasnije veoma teško korigovati poremećaje izazvane nepravilnom

ili nedovoljnom ishranom u prvoj godini života, valja se pobrinuti da ždrebe od najranijih dana dobija sve što mu je potrebno za dobro napredovanje.

• Uobičajen dnevni raspored aktivnosti podrazumeva uvoðenje u boks rano ujutru, da bi konj mogao biti nahranjen i očišćen. Stelja treba da bude čista, a mreža puna svežeg sena, baš kao u boksu grla koje ceo dan boravi u štali.

• Čišćenje konja dovedenog sa ispusta je pre jahanja obavezno, premda ne mora da bude tako temeljno kao kada su u pitanju životinje koje stalno žive u zatvorenom prostoru, da se ne bi uklonila sva masnoća sa dlake koja predstavlja prirodnu zaštitu od vremenskih nepogoda, kiše i vetra.

• Ukoliko je trening planiran za jutro, sledi zasedlavanje i izvoðenje, a ako konj treba da radi nešto kasnije može se slobodno odvezati i ostaviti u boksu.

• Po završetku rada, odnosno oko podne, vreme je za drugi koncentrovani obrok i novu malu porciju sena.


• Konju koji je završio s treningom valja pregledati i očistiti kopita, osušiti ga senjanjem, šetnjom na ruci i prebacivanjem lakog ćebeta i blago iščetkati, posebno tamo gde su bili sedlo i kolan.

• Ako je jahanje predviðeno i za poslepodne, životinja se može ostaviti na miru sve dok ne doðe vreme za zasedlavanje, kada se i sva prljavština uklanja iz boksa i ubacuje čista stelja.

• Posle rada i čišćenja sledi treći obrok, bez dodatka sena, pošto se grlo čim završi sa jelom pušta da prenoći napolju.


• Vrsta koncentrovane hrane koju konj dobija u zimskom periodu zavisi prvenstveno od rada.

• Ukoliko se ne jaše svakog dana, preporučljivo je da se deo zobi zameni mekinjama, koje imaju manju energetsku vrednost, a obrok sena poveća da ne bi došlo do gubitka telesne mase i nervoze izazvane glaðu.

• Valja imati u vidu da se pri niskim temperaturama velika količina energije troši na termoregulaciju, pa pri odreðivanju sastava i obima obroka treba uzeti u obzir kako hladnoću, tako i ugojenost grla.

• Konji koji rade zimi treba da budu ošišani da bi se izbeglo preterano znojenje i dugotrajno sušenje, bez obzira na to da li stalno borave u štali ili se puštaju napolje.

• To znači da, kad god su na ispustu, moraju biti pokriveni dovoljno debelim, toplim, nepromočivim i dobro učvršćenim ćebetom.

• Veoma je važno zapamtiti da se sa pokrivanjem ne sme prestati do proleća, a po izuzetno hladnom vremenu preporučljivo je ubaciti još jedno, dodatno ćebe ispod onog koje se nosi svakodnevno.

• Dok su u boksu, konji mogu (a ne moraju) da budu pokriveni, što zavisi od temperature u štali, debljine stelje i dužine konjske dlake, odnosno načina na koji su ošišani.


Documents

Selekcija u savremenom konjarstvupredmetkonjarstvo.weebly.com/uploads/2/4/4/3/24436595/iii_test... · Selekcija u savremenom konjarstvu Asistirana reprodukcija • Drugi razlog za