SADRŽAJ

1. Uvod…………………………………………………………………………….str. 4

2. Požar…………………………….……………………………………………..str. 5

3. Javljači požara…………………..……………………………………………str. 7

4. Javljači toplote………………..………………………………………………str. 10

4.1. Uticaj temperature, strujanja vazduha i vibracija………………….str. 124.2. Postavljanje javljača toplote…………………………………………..str. 124.3. Sprečavanje lažnih alarma…………………………………………….str. 13

5. Dojavne zone……………………………….....………………………………str. 13

6. Plan alarmiranja……………………………………………………………..str. 14

7. Obaveze subjekata zaštite od požara………………………………………str. 14

8. Preventivne mere u zaštiti od požara………………………………………str. 15

9. Zaključak………………………………………………………………………str. 16

10. Literatura………………………………………………………………………str. 17

1. UVOD

Zaštita od požara je stara koliko i otkriće vatre i tokom istorije se razvijala u skladu sa naučnim i tehničkim napretkom ljudskog društva. Osnovne tehnike za borbu protiv požara i sprečavanje njegovog širenja su se u početku svodile na uklanjanje gorive materije, zatim na smanjivanje i odvođenje toplote i najzad na snižavanje koncentracije kiseonika da bi se usporio ili prekinuo lanac hemijskih reakcija koje se događaju tokom sagorevanja. Navedena tri principa i danas čine osnovu borbe protiv požara. Svakodnevno smo svedoci velikog broja požara kako u našoj okolini, tako putem medija. Ovaj bezbednosni problem je podjednako izražen i u razvijenim i u zemljama trećeg sveta, mada su mere koje se preduzimaju u vezi njega vidno drugačije. Gustina naseljenosti, dobri urbanistički planovi, izbor materijala u gradnji objekata, infrastrukturne instalacije kao i poznavanje PPZ-a predstavljaju polazne tečke u preventivnom delovanju kako bi se izbegao požar. Svest o sopstvenoj bezbednosti, bezbednosti drugih i imovine treba uvek da nas podstiče da vodimo računa o našim postupcima i odnosu prema okolini, jer naš trenutak nepažnje ili lenjosti nekog može koštati života. Statistički podaci o požarima i žrtvama od požara govore nam da se požar ne događa samo drugima i osobama oko nas. Najveći broj nesreća događa se u kućama i na mestima gde boravi mnogo ljudi, a često se požar ne uoči dovoljno rano da bi se sprečilo njegovo razarajuće delovanje. Iako preduzete preventivne mere značajno smanjuju opasnost od nastajanja požara, samim tim i nesreća i stradanja koje prouzrukuje, neophodno je osloniti se i na sisteme detekcije i dojave opasnosti od požara. Svima je poznata rečenica „Ljudski je grešiti“ ali te greške nekad mogu biti sa katastrofalnim posledicama, iz tog razloga čovečanstvo već vekovima u nazad teži ka što pouzdanijim tehnološkim rešenjima koja će u velikoj meri zameniti ljude po pitanju detekcije opsanosti od požara. U tu svrhu postoje različiti detektori, tj javljači požara koji imaju svrhu da blagovremeno obaveste, odnosno alarmiraju određeni protivpožarni sistem i ljude kako bi se na vreme intervenisalo u slučaju detektovanja opasnosti od požara. U ovom radu težiću ka tome da objasnim sam tok nastajanja požara, način rada javljača toplote i nekih vrsta istih, kao i da ukažem na bitne faktore zaštite od požara i propuste koje sebi nesmemo dozvoliti kako ne bi smo ugrozili sopstvenu ili bezbednost drugih.

2. POŽAR

U domaćoj i stranoj literaturi postoji dosta različitih pojmova i definicija požara kao i načina za borbu protiv istih. U zavisnosti od pravne regulative, razvijenosti i mogućnosti države zavisi i nivo zaštite u istoj.

U Republici Srbiji zaštita od požara je regulisana Zakonom o zaštiti od požara kojim se uređuje sistem zaštite od požara, prava i obaveze državnih organa, organa Autonomne pokrajine i organa jedinica lokalne samouprave, privrednih društava, drugih pravnih i fizičkih lica,

organizacija vatrogasne službe, nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i druga pitanja od značaja za sistem zaštite od požara. Odredbe navedenog Zakona se primenjuju i na zaštitu od eksplozija. Sistem zaštite od požara obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrolu mera i radnji zaštite od požara, za sprečavanje izbijanja i širenja požara, otkrivanje i gašenje požara, spasavanje ljudi i imovine, zaštitu životne sredine, utvrđivanje i otklanjanje uzroka požara,

kao i za pružanje pomoći kod otklanjanja posledica prouzrokovanih požarom. Navedenim Zakonom se požar definiše kao proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina1.

Pojmovi koji su u vezi sa navedenom temom, a nalaze se u gore navedenom Zakonu su i: Eksplozija- je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tečnosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smešu, praćenu

udarnim talasom pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature, kao i naglog razaranja plašta posuda usled neplaniranog ili nekontrolisanog širenja fluida i razletanja delova uređaja, tehnološke opreme ili objekata, kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi i materijalna dobra; Havarija- je razaranje osnovnih sklopova postrojenja u privrednim, javnim i drugim objektima koje predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi, za materijalna dobra i izbijanje požara; Spasavanje- predstavlja

intervenciju vatrogasno-spasilačkih i vatrogasnih jedinica radi zaštite ljudskih života, telesnog integriteta i materijalnih dobara prilikom požara, havarija i drugih vanrednih događaja, u skladu s posebnim zakonom.

Za požar su potrebna tri elementa:

-Kiseonik: Vazduh koji udišemo sadrži oko 21% kiseonika, vatri je dovoljno samo 16%.-Toplota: Energija potrebna da podigne temeperaturu godiva do tačke kod koje se isparavanja mogu zapaliti-Gorivo: Neka supstanca koja gori. Gorivo može biti čvrsto, tečno ili gasovito. Većina čvrstih i tečnih supstanci pretvara se u paru kod sagorevanja.

1 Zakon o zaštiti od požara R.Srbije čl.4

Požare klasifikujemo prema gorivoj supstanci

Klase požara Sredstva za gašenje

A- požari čvrstih materija (drvo, tekstil, ugalj, biljne materije, plastika, slama, papir i sl.)

Voda- najbolje

Pena i prah - uspešno halon i ugljen-dioksid - za

manje površine

B - požari tečnih i lako topljivih materija (benzin, benzol, ulja, masti, lakovi, smola, alkohol i sl.)

Prah i halon – najbolje

Pena - za požare u posudama ugljen-dioksid - u

zatvorenom prostoru voda - za hlađenje

C - požari zapaljivih gasova (metan, butan, propan, vodonik, acetilen)

Prah i halon - najbolje

Ugljen dioksid - za manje požare voda - za hlađenje

pena – NE

D - požari lakih metala (magnezijum, aluminijum, njihove legure, titan, elektron, osim natrijuma i kalijuma)

Gasi samo specijalni prah, strugotina suvog liva, kamena so i suvi pesak

Halon, ugljen-dioksid, voda, pena - NE

E - požari vrste od A do D u blizini električnih instalacija

Prah, halon, ugljen-dioksid - najbolje

Voda i pena - NE, OPASNO PO ŽIVOT

Prema brzini reakcije požare delimo na:

-Spora oksidacija-Jednostavno sagorevanje-Detonacija-Ekspolozija

Faktori koji utiču na brzinu širenja vatre su:

-Površina doticaja goriva s kiseonikom-Koncentracija gorive supstance i kiseonika-Katalizatori, inhibitori i zagađivači

Slika 3: Četiri faze razvoja požara (tinjanje, dim, plamen i toplina)

3. JAVLJAČI POŽARA

Zakonsku regulativu iz oblasti zaštite od požara su pratila manje ili više efikasna sredstva i oprema za alarmiranje i gašenje požara. U predindustrijskoj eri, osnovni “signal” za obaveštavanje o nastanku požara je bio zvučni signal zvonom ili na neki drugi način. U Rusiji, na

primer, Aleksej I je 1668. godine izdao naredbu kojom su regulisana pravila zvučne signalizacije zvonjavom u slučaju požara. Iz tog vremena su poznati i pokušaji signalizacije koji su bili bazirani na lako zapaljivoj niti čijim prekidanjem bi se oslobanđao teg koji bi udarom u zvono signalizirao požar.Početak električne požarne signalizacije (dojave) se vezuje za sredinu XIX veka, kada je nemačka firma “Siemens&Halske” upotrebila Morzeov aparat za dojavu požara. Ovaj “uređaj za dojavu” je odmah ušao u upotrebu u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj. U Rusiji, telegraf je prvi put upotrebljen za dojavu požara 1858. godine, a iste godine je postavljen i prvi ručni javljač požara na principu Morzeovog uređaja u Sankt Petersburgu. U ovom gradu je do 1896. godine postavljeno 364 javljača na tom principu koji su bili povezani u jedinstveni centar u Državnoj požarnoj komandi.

Pri projektovanju i izgradnji visokih stambenih objekata i objekata javne namene (hoteli, robne kuće, bioskopi, pozorišta, biblioteke, dečje ustanove, škole i visokoškolske ustanove, zdravstvene ustanove, sportske dvorane, koncertne dvorane, stadioni i sl.), kao i u objektima u

kojima se čuvaju umetnička dela, obavezna je ugradnja uređaja koji omogućavaju blagovremeno otkrivanje i javljanje požara2.

Javljači požara su najveći deo sistema za dojavu požara jer od brzine detekcije najviše zavisi brzina reakcije na pojavu požara i konačni rezultat. Sistem za dojavu požara čini skup elemenata, funkcionalno povezanih i neprenosivih (automatski i ručni javljači požara, dojavna centrala, uređaji za signalizaciju požara, uređaji za napajanje i dr.), a koji su namenjeni za otkrivanje i dojavu požara u unapred odabranom prostoru3. 

Sastoje se od tri međusobno zavisne celine:-Senzorski deo: Ulazni element koji je osetljiv na promenu parametara

definisanih u nekom prostoru-Pretvarački deo: Signal dobijen od detektora pretvara u električni-Deo za kondicioniranje signala: Pojačavanje i filtriranje

Javljači požara registruju promene, koje se dešavaju u okolini gde su instalirani, a koje su u direktnoj vezi sa pratećim izlaznim veličinama pojave požara (toplota, plamen i dim). Tako dobijen signal pretvarački deo prevodi u upotrebljivu električnu vrednost, a potom deo za kondicioniranje ga standardizuje, filtrira i pojačava. S' obzirom da je u novijim javljačima požara pridodata i funkcija donošenja odluke o alarmu, mada je često ta odluka u okviru uređaja za kontrolu i indikaciju, ovim uređajima pravilniji je naziv javljač nego detektor.

Slika 5: Konvencionalni sistem zaštite od požara Slika 6: Analogni sistem zaštite od požara

Javljači požara, kako konvencionalni tako i moderni analogni, koriste iste fizičke principe za detekciju požara: merenje temperature, prisutnost dima (raznih vrsta), treperenje plamena ili izvora toplote.

Imamo četiri klase javljača:

2 Zakon o zaštiti od požara čl 423 Dr Rade S. Đurković: Tehnička sredstva u bezbednosnim sistemima, Novi Sad, 2009

I- koja nema deo za kondicioniranje, te je obrada električnih vrednosti izvan javljačaII- koja ima sve tri celine: senzorsku, pretvaračku i deo za kondicioniranjeIII- gde su funkcije pretvaračkog dela i kondicioniranje integrisaneIV- u kojoj su sve funkcije (senzorska, pretvaračka i kondicioniranje) jedinstveno

integrisane. Sve funkcije su objedinjene u jedan ili dva čipa. Oni su osnova tzv. Intligntnih senzorskih i programibilnih sistema.

Dobri javljači požara imaju ulogu da blagovremeno daju pouzdan signal o početku požara, tj da pouzdano detektuju početak požara i pravovremeno izvrše dojavu požara. Navedeno predstvalja osnovu sigurne zaštite od požara. Vreme dojave javljača požara zavisi od vremena:-Pojave određenog konkretnog početnog proizvoda požara (dim, toplota, plamen i sl.)-Prenosa proizvoda požara do senzorske jedinice javljača-Porasta vrednosti proizvoda požara do definisanog nivoa detekcije-Odziva javljača, kada je dostignut nivo detekcije-Efektivnog odziva, kada je požar detektovan

Javljači požara se dele po više kriterijuma: -Prema načinu aktiviranja delimo ih na:1. Ručne javljače-Ugrađuju se kao obavezni deo stabilnih sistema za dojavu požara, a aktiviraju se u situacijama kada se uoči požar, bez obzira što postoje ugrađeni automatski javljači. Bitne karakteristike su: Obavezni su kod stabilne instalacije sistema zaštite od požara; Jednostavni su za korišćenje, prema konstruktivnim rešenjima pripadaju kontaktnim javljačima; Lokacijski se instaliraju tako da su lako dostupni i uočljivo obeleženi; Vreme od aktiviranja do signalizacije ne prelazi 3s; Postavljaju se na visini oko 1,5m i na rastojanju od oko 40m.2. Automatske javljače-koji se samostalno aktiviraju na pojavu koju registruju. Dele se prema principu rada:

I-Termičke javljače koji registruju porast toploteII-Dimne javljače koji reaguju na čestice dima kao proizvod sagorevanja, a dele se na:

-Jonizacione javljače koji reaguju na promenu jonizujuće struje u radioaktivnoj komori javljača, kao posledicu koncentracije proizvoda sagorevanja -Optičke javljače što reaguju na proizvode sagorevanja, koji vrše apsorpciju ili refleksiju i raspršenje svetlosnih zraka u oblasti IR-vidljivoj i UV-zračenja

III-Javljače gasa koji reaguju na proizvode sagorevanja i/ili razlaganjaIV-Javljače plamena što reaguju na zračenje koje se emituje iz plamena

-Prema površini koju pokrivaju javljači požara se dela na:1.Tačkaste javljače koji reaguju u blizini date tačke na promene parametara2.Linijske javljače koji pokrivaju duž linije, a koriste se za specifične namene pokrivanja prostora (pokertne stepenice, magacini, tuneli, hodnici, parkinzi itd.)

-Prema načinu odziva na detektovanu pojavu javljače požara delimo na:

1.Javljače granične vrednosti koji daju signal alarma kada veličina merene promene pređe definisanu vrednost za određeno vreme2.Javljače razlika što daju signal alarma kada registruje razliku merenja vrednosti detektovanih veličina u toku određenog vremena3.Javljače brzina promena koji registruju signal kada brzina promene merene veličine pređe definisane vrednosti vremena

-Prema mogućnosti resetovanja javljači požara dele se na:1.Javljače kod kojih je moguće izvršiti resetovanje2.Javljače kod kojih je restovanje moguće izvršiti promenom delova3.Javljače kod kojih nije moguće izvršiti resetovanje

-Prema načinu resetovanja javljači se dele na:1.Javljče kod kojih se resetovanje vrši automatski2.Javljče kod kojih se vrši ručno resetovanje

Izbor javljača požara zavisi od očekivanih požarnih veličina koje se mogu javiti pri nastanku požara, visini prostora, uticaju okolnih pogonskih uslova i mogućih izvora smetnji. Ako se u fazi nastajanja požara može očekivati tinjajući razvoj s dimom i malo toplote i zračenja plamena, moraju se upotrebiti dimni javljači. Ako se u fazi nastajanja požara može očekivati brzi razvoj požara uz jako oslobađanje toplote i intenzivno zračenje plamena, mogu se primenjivati dimni i termički javljači ili javljači plamena ili njihove kombinacije4.

Vreme razvoja požara može trajati relativno dugo, zavisno od materijala unutar prostora, i važno je odabrati javljač tako da se požar otkrije u najranijoj fazi koju prostor omogućava, jer se time smanjuju štete uzrokovane požarom. Odluka o tome koji tip javljača upotrebiti određena je Projektom zaštite od požara za taj objekat, a zavisi od konfiguracije prostora koji se štiti, vrednosti koje se u prostoru nalaze, potrebnoj brzini detekcije požara itd.

4. JAVLJAČI TOPLOTE

Prvi automatski javljači požara, koji su se pojavili početkom dvadesetog veka, koristili su toplotu za otkrivanje požara. Na tadašnjem nivou tehnologije toplota je bila jedini parametar požara koji je mogao da se precizno i pouzdano meri, pa su automatski javljači toplote bili realizovani sa lako topivim elementima ili na principu bimetala. Prvi javljač na principu toplote je - Njatkins-ov javljač, koji je nastao u periodu (1870–1876) godine.

Princip rada kod jednog većeg broja javljača toplote zasniva se na primeni bimetalne trake, koja može biti različitog izgleda i oblika Fenomen tela da se sa povećanjem temperature šire, a sa smanjenjem skupljaju, koristi se u thničkoj konstrukciji ove vrste javljača požara. Definicija bimetalne trake omogućuje uspostavljanje ili prekid kontakta u električnom kolu. Princip rada jednog broja ovih javljača požara baziran je na prmeni električnih parametara

4 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 29

poluprovodnika pri zagrevanju, odnosno praćenju toplote (temperaturske) promene okoline za veoma male vrednosti5.

Na osnovu korišćenih efekata, koji se javljaju kao posledica promene temperature sredine, javljači toplote se mogu podeliti na javljače:

-koji koriste topive metale,-koji koriste termodinamičku silu,-koji koriste efekat zavisnosti električnog otpora od temperature,-koji koriste zavisnost magnetne indukcije od temperature i -javljače kombinovanog karaktera.

Slika 7: Javljač toplote IQ8Quad

Važno je napomenuti da je senzor javljača toplote istovremeno i prekidač sturjnog kola. Prednosti ovog tipa javljača je njihova jednostavna konstrukcija i prilično pouzdan rad. Međutim, vremenom dolazi do starenja i zamora materijala, čime se smanjuje pouzdanost sistema i njihova mala brzina odziva na detektovanu pojavu povećanja temperature. Zbog njihove manje osetljivosti u odnosu na druge javljače, toplotne javljače treba izbegavati koristiti u visokim prostorijama i tamo gde i manji požari mogu da izazovu veće štete. Ipak, nihova primena nije marginalizovana jer su pogodni za korišćenje u sistemima na onim mestima gde nisu uspešno primenjivi javljaći dima i javljači plamena6.

Javljači fiksne temperature (termomaksimalni javljači) konstruisani su i podešeni da signaliziraju u momentu kada okolina dostigne maksimalnu temperaturu na kojoj javljač reaguje. Prema standardu EN 54, granična vrednost temperature na kojoj javljač mora da reaguje (alarmira) je 57°C. U praksi ova vrednost je i veća i iznosi oko 70°C, upravo da bi se izbegli lažni alarmi. Ovi javljači koriste termistorski elemenat, topivu vezu, radi alarmiranja u momentu dostizanja preddefinisane temperature u javljaču.

5 Dr Rade S. Đurković: Tehnička sredstva u bezbednosnim sistemima, Novi Sad, 20096 Dr Rade S. Đurković: Tehnička sredstva u bezbednosnim sistemima, Novi Sad, 2009

Slika 8: Javljač fiksne temperature ECO 1005T Slika 9: Javljač fiksne temperature DFJ-AE3

Postoji veše konstruktivih rešenja ove vrste javljača toplote:-Termomaksimalni javljač sa topivim elementom – Topivi elemenat najčešće je legura bizmuta (50%), olova (25%), kalaja (12.5%) i kadmijuma (12.5%) pod nazivom Vudov (Wood-ov) elemenat, koji se topi na 70°C. Prekoračenjem fiksnog praga temperature dolazi do topljenja elementa, što izaziva razdvajanje krajeva poluga i prekida strujnog kola i automatskog alarmiranja.

-Termomaksimalni javljač sa bimetalom – Koristi bimetalnu oprugu i valjke za podešavanje temperature (40 – 100 °C). Grejanjem ili hlađenjem bimetalne trake dolazi do uspostavljanja ili prekida kontakta. Na ovaj način doći će, uz ispunjenje uslova preddefinisanog temperaturnog praga, do alarmiranja.

-Termomaksimalni javljač sa živom – Sastoji se od U cevi delimično napunjene živom, ostatak je vakumiran, sa platinskim kontaktima. Na jednom kraju U cevi je toplotni izolator, a u živu su uronjena dva platinska kontakta, koji preko žive zatvaraju strujni krug. Pri zagrevanju, kraj cevi gde je izolator toplote se sporije greje, za razliku od drugog kraja, koji se brže zagreva, pomerajući nivo žive i prekidajući kontakt. Prestankom slabe struje, koja protiče kroz strujno kolo, dolazi do alarmiranja.

-Termomaksimalni javljač sa sondom – Sastoji se od kakpilarne cevi, sonde, mikroprekidača, opruge, vijka i valjka. Senzorski deo predstavlja sonda ispunjena tečnošću (npr. alkohol), koja prati promenu temperature povećanjem i smanjenjem zapremine. Ta promena zapremine prenosi se preko kapilarne cevi na valjkasti deo, koji se širi ili skuplja, što zavisi od nastalih promena. Ovo kretanje izaziva pekid kontakta i prestanak proticanja struje, odnosno nastanak alarmnog signala.

Termodiferencijalni javljači – predstavljaju poboljšanje u odnosu na javljače fiksne temperature, čije je brzina reagovanja mala. Primena ovih javljača je pouzdanija u slučajevima kada je potrebno registrovati požar velike brzine gorenja i kada je temperatura okoline dosta niža od praga alarma javljača, pri čemu javljači fiksne temprature kasne u detekciji. Ovaj tip javljača detektuje promenu temperature u jedninici vremena (°C/min). Termodiferencijalni

javljači koncipirani su da rade na bazi termistorskih parova, tečnosti koje se šire na toploti, bimetalnih elemenata i sl.

Slika 10: Kombinovani javljač DCD-AE3 Slika 11: Linijski javljač 761260

Posebne vrste javlajča – U komercijalne svrhe na tržištu se nude javljači kao:-kombinovani javljači – koji, reaguju i na fiksni temperaturni prag, ali daju krivu porasta temperature u jedinici vremena, što im povećava upotrebljivost i pouzdanost u registrovanju početka požara. Ovaj tip javljača našao je primenu u prostorima gde je inače visoka temperatura, kao npr.: - kotlarnice, kuhinje i slični prostori, gde su javljači dima nepouzdani jer reaguju i na povećana isparenja.

-linijski javljači – primenjuju se tamo gde se štiti duži požrano ugroženi prostor, kao što su tuneli, hodnici, magacini, parkinzi i slično. Ovaj javljač funkcioniše na principu povećanja zapremine gasa u zatvorenom prostoru usled porasta temperature. U normalnom radu pritisci gasa su isti u samom javljaču i senzorskoj cevi. Ukoliko se senzorska cev zagreje i naglo poraste pritisak gasa u njoj, što kapilarom ne može da se kompenzuje, doći će do pomeranja membrane i uspostavljanja strujnog kola, čime se stvaraju uslovi alarmiranja.

4.1. UTICAJ TEMPERATURE, STRUJANJA VAZDUHA I VIBRACIJA

Temperatura reagovanja termičkih javljača požara mora biti između 10 i 35°C iznad najviše temperature koja može nastati prirodnim ili pogonskim delovanjem u okolini javljača. Za razliku od dimnih javljača u prostorima sa temperaturama ispod 0°C preporučuje se postavljanje termičkih javljača požara. Termički javljači požara, kao i javljači plamena, ne podležu uticaju brzine strujanja vazduha, a vibracije ne smeju uticati na pravilan rad javlača. Da bi smo bili sigurni da vibracije nece ometati rad javljača, pre postavljanja je potrebno izvršiti merenje vibracija i utvrditi moguće uticaje.

4.2. POSTAVLJANJE JAVLJAČA TOPLOTE

Kada je u pitanju postavljanje, kako dimnih tako i termičkih javljača požara, treba ih po pravilu postavljati pod plafon, ali ukoliko to nije moguće, dozvoljeno je postavljanje na zidove, nosače, stubove ili vešanjem na žičanu užad ispod krova zgrade sa svetlarnicima.

U prolazima, hodnicima i drugim uskim prostorima sa plafonom koji su uži od 3m razmaci između javljača moraju biti do 10m. Mora se voditi računa o tome da se ne smeju prekoračiti maksimalno dozvoljene nadzirne površine. Razmak javljača od zidova ne sme biti manji od 0,5 m, izuzev prolaza i kanala širine manje od 1 m.7 Horizontalni i vertikalni razmak javljača od uređaja ili uskladištene robe ne sme ni na jednom mestu biti manji od 0,5 m. Uskladišteni materijal koji do plafona ne ostavlja veći otvor od 5% visine prostora smatra se zidom.8

4.3. SPREČAVANJE LAŽNIH ALARMA

Da bi se sprečila, ili bar smanjila mogućnost pojave lažnih alarma, javljači toplote ne smeju biti smešteni na mestima na kojima okolna temperatura, usled prirodnih ili pogonskih toplotnih izvora, može dovesti do neželjenog uzbunjivanja stabilne instalacije za dojavu požara.

Pri razmeštaju javljača toplote treba voditi računa na mogućnost direktnog uticaja sunca, termičkim zračenjem pogonskih uređaja, kao i vrućeg vazduha ili pare.

5. DOJAVNE ZONE

Područje na koje se primenjuju tehničke mere nadzora deli se na dojavne zone. Određivanje dojavnih zona mora biti takvo da se može brzo i jednoznačno odrediti mesto izbijanja požara. Dojavna zona sme se rasprostirati samo po jednoj etaži (izuzetak su stepeništa, liftovi i slična okna), a ne sme biti veća od požarnog sektora niti veća od 1.600 m2.9 U jednoj dojavnoj zoni sme biti više prostora samo ako su susedni, a nema ih više od pet s ukupnom površinom ne većom od 400 m2, ili ako su susedni, a prilazi se mogu lako nadgledati i ukupna površina nije veća od 1.000 m2. Obavezno je predvideti odvojene indikatore delovanja zbog lakšeg i bržeg pronalaženja prostora u kojem se pojavio požar.10

7 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 458 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 469 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 2410 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 25

Javljači požara u međupodovima i međustropovima, kablovskim kanalima, klima uređajima i sl, moraju biti grupisani u odvojene dojavne zone.11 Na svakom javljaču ili u njegovoj neposrednoj blizini mora biti uočljivo kojoj dojavnoj zoni pripada.12 Dojavna zona u primarnom vodu može maksimalno sadržavati 25 automatskih javljača požara.13

6. PLAN ALARMIRANJA

Stabilna instalacija za dojavu požara zahteva detaljno razrađen plan alarmiranja, u kojem moraju biti utvrđeni postupci alarmiranja za vreme i van radnog vremena, koji mora biti usklađen s opštim planom zaštite od požara.

Plan alarmiranja postavlja se u neposrednoj blizini dojavne centrale, a mora u svakom trenutku osigurati sledeće:

1) Upozorenje licima u opasnosti radi pravovremene evakuacije, 2) Uključivanje dežurnog lica i lokalne vatrogasne jedinice, 3) Alarmiranje najbliže vatrogasne brigade, 4) Alarmiranje članova osoblja, koji imaju specijalne dužnosti (izrada planova borbe protiv požara, usmeravanje ekipa za gašenje i informisanje), 5)Predviđanje svih mera u slučaju neispravnosti ili isključivanja pojedinih dojavnih zona.14

Požarna uzbuna (alarm) mora se signalizirati svetlosno i zvučno na dojavnoj centrali, svim paralelnim tabloima i u lokalnom požarnom kontrolnom centru. Požarna uzbuna mora biti takva da omogućuje brzo pronalaženje mesta pojave požara. Neovlašćena lica ne smeju isključiti uređaj za požarnu uzbunu.15

7. OBAVEZE SUBJEKATA ZAŠTITE OD POŽARA

Subjekti zaštite od požara dužni su da postupaju u skladu s obavezama utvrđenim Zakonom o zaštiti od požara i propisima donesenim na osnovu njega, da obezbede primenu planova zaštite od požara i drugih akata i odgovorni su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove zaštite od požara. Subjekti zaštite od požara dužni su da angažovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa učestvuju u gašenju požara i spasavanju ljudi i imovine ugroženih požarom, ako to mogu da učine bez opasnosti za sebe ili drugoga. Navednim Zakonom propisano je osam načela kojih subjekti zaštite od požara treba da se pridržavaju, a koja sa sobom povlače kako pravnu tako i moralnu odgovornost:

-Načelo zaštite: Osnovni cilj propisanih mera zaštite od požara jeste zaštita života ljudi, telesnog integriteta, materijalnih dobara i životne sredine.

11 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 2612 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 2713 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 2814 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 715 Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara čl 8

-Načelo prevencije: Prevencija zaštite od požara obezbeđuje se planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera i radnji tako da se što efikasnije spreči izbijanje požara, a da se u slučaju izbijanja požara rizik po život i zdravlje ljudi i ugrožavanje materijalnih dobara kao i ugrožavanje životne sredine svede na najmanju moguću meru i požar ograniči na samom mestu izbijanja.-Načelo stalnosti: Zaštita od požara se organizuje i neprekidno sprovodi na svim mestima i u svim objektima koji su izloženi opasnosti od požara.-Načelo jačanja svesti: Subjekti zaštite od požara podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite od požara kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, kao i javnog informisanja.-Načelo javnosti: Državni organi, organi Autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica dužni su da obaveštavaju javnost o stanju zaštite od požara i čine dostupnim potrebne informacije, u skladu sa Zakonom.-Načelo saradnje: Subjekti zaštite od požara dužni su da međusobno razmenjuju informacije od značaja za zaštitu od požara i usklade aktivnosti od značaja za zaštitu od požara.-Načelo solidarnosti: Subjekti zaštite od požara dužni su da međusobno pomažu jedni drugima u otklanjanju posledica požara.-Načelo odgovornosti: Odgovorna lica u državnim organima, organima Autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna i fizička lica odgovorna su za sprovođenje mera zaštite od požara.16

8. PREVENTIVNE MERE U ZAŠTITI OD POŽARA

U svemu navedenom u prvi plan se ističe da je požar realna opasnost u kojoj pored materijalne štete možemo izgubiti i život. Kako bi se mogućnost za izbijanje požara svela na minimum i kako bi smo bili spremni u slučaju njegovog izbijanja, potrebno je preduzeti sledeće:

1. Uz pomoć stručnog lica, iz najbliže vatrogasne stanice, napraviti plan zaštite od požara za objekat

2. Iz podruma, garaža, tavana itd. ukloniti sve uskladištene zapaljive stvari (npr. stare časopise, kutije od farbi, razređivača i sl. kao i stari nameštaj i garderobu)

3. Protivpožarna stepeništa i prolaze je potrebno redovno čistiti i obavezno održavati prohodnim, jer je to najčešće i jedini bezbedni put da se sačuva naš i život naših bližnjih.

4. Izvršiti kontrolu vatrogasne opreme: aparata, creva, hidranata i održavati ih u ispravnom stanju

5. Neophodno je da naučimo da pravilno aktiviramo protivpožarni aparat, jer u slučaju požara nećemo imati vremena da proučimo uputstvo za upotrebu na nalepnici aparata.

6. Ukućane, naročito decu, je potrebno naučiti da u slučaju požara pozovu vatrogasce na br. 93

16 Zakon o zaštiti od požara čl 6-14

7. Ukoliko primetimo požar ili osetimo dim u našem stanu ili zgradi odmah treba da pozovome vatrogasnu službu i nikad ne treba pretpostavljati da je to neko već uradio.

8. Ukoliko u toku noći primetimo požar, a nemamo alarm za slučaj opasnosti, treba da izađemo na prozor ili hodnik i vičemo “POŽAR” da bi smo probudili i upozorili ukućane i komšije, a nakon toga pozovemo br. 93 i damo konkretne podatke o mestu požara: adresa, sprat i broj stana.

9. Ukoliko je požar u nekoj prostoriji vašeg stana, zatvorite vrata te prostorije i isključite električnu energiju. Pozovite vatrogasce i evakuišite ukućane, te ako je požar manjeg obima pokušajte gašenje. Ako je požar većeg obima, napustite stan zatvarajući sva vrata za sobom, u suprotnom će se zbog dotoka svežeg vazduha požar brzo proširiti na ceo stan

10. Prilikom evakuacije važno je da se svi ukućani okupe u istoj prostoriji, jer deca zbog straha mogu negde da se sakriju. Tek kada su svi na broju, krenite ka izlazu.

11. Pri evakuaciji, spremite se za susret sa gustim dimom i vrelinom, pa ako imate vremena, obujte cipele sa debljim đonom, obucite kaput i obavezno vežite krpe i peškire natopljene vodom preko nosa i usta.

12. Prilikom evakuacije nikad ne korsitite lift zato što se u toku požara oslobađa gust dim koji sadrži mnoga otrovna isparenja koja brzo ispune okno lifta i samu lift kabinu, što prouzokuje sigurnu smrt od gušenja za sve koji se nalaze u liftu.

13. Ukoliko niste neposredno ugoženi požarom, najbolje je da ostanete iza zatvorenih vata svog stana. U slučaju da dim počne da prodire oko vrata, natopite peškire i krpe vodom, stavite ih oko štokova i ispred vrata da sprečite prodor dima u stan. Ako je spoljašnji vazduh čist, idite na terasu zatvarajući balkonska vrata za sobom i sačekajte da vatrogasci završe gašenje požara, jer u svom stanu ste najbezbedniji.

14. Neugašeni opušak cigarete nikad nemojte bacati kroz prozor ili sa terase, jer će u većini slučajeva završiti u sobi li terasi u nekom od stanova ispod vašeg i izazvati požar

15. Neugašena cigareta je najčešći uzročnik šumskih požara i nikad je ne izbacujte iz vozila u pokretu17

17 MUP R.Srbije, Sektor za vanredne situacije-Saveti za zaštizu u slučaju požara

9. ZAKLJUČAK

Zaštita od požara je sastavni deo naših života, bez obzira koliko nam neprijatno ili teško palo da to prihvatimo. Na žalost svi smo mnogo puta bili svedoci raznih požara i toga da nema mesta, prostora ili objekta na kome ne postoji opasnot od ozbijanja požara. Često smo zaprepašćeni kojom brzinom vatra proguta automobil ili višespratnicu, toliko brzo se proširi da jedva ostane vremena za evakuaciju ljudi, a nekad ni toliko. Možda je veća opasnost od dima nego od same vatre, jer po nekim statistikama više ljudi umre od gušenja usled požara nego od samog kontakta sa vatrom. Tehnologija je dostigla nivo u kom su visokokvalitetna protivpožarna sredstva dostupna svima, a izbor je zaista raznovrstan. Mada, stiče se utisak da prosečan građanin ne shvata ovaj problem dovoljno ozbiljno. Ukoliko je ugasio šporet i nije ostavio upaljenu peglu najverovatnije neće doći do požara, a i koje su šanse da se to desi baš njemu. Za ovako nizak stepen svesti o zaštiti od požara je delom kriva i neobaveštnost, ali mislim da glavni problem predstavlja lenjost. Veliki broj požara u stanovima izbija zbog sitnih grešaka i nepažnje, zanemarivanja upustava za upotrebu aparata i upozorenja na njima. Sa druge strane loš ekonomski položaj, niske plate i primanja dovode do toga da prosečan građanin i ne rezmišlja o ugradnji nekog od protivpožarnih sitema, jer jednostavno nema sredstava da ga priušti. To nas vraća na početak, bez obzira što su protivpožarna sredstva dostupna svima, ne mogu svi da ih kupe, te većina stambenih objekata i dalje ostaje bez adekvatne zaštite u slučaju požara.

Ostaje nesporno da je ulaganje u sitem zaštite za dojavu požara neophodno i da se višestruko vraća. Vreme otkivanja požara direktno je povezano sa brojem žrtava te sa štetama koje mogu nastati. Već smo napomenuli da brzina reakcije u slučaju požara zavisi prevashodno od brzine njegovog otkivanja. Na kraju ostaje da se zapitamo da li je vredno rizika to što ovako bitan bezvrednosni faktor prepušatamo slučaju, da li stvarno nemamo dovoljno sredstva i volje da povećamo sigurnost nas i naših bližnjih ili je u pitanju lenjost i sujeta. Sa druge strane, nisam siguran da je sve u rukama običnog građanina i da država nema načina da pomogne na ovom planu, te dolazim do zaključka da ipak ne dostaje volje sa obe strane. Na kraju, sve ipak ostaje na onima kojih se setimo kada je već kasno, dok u žurbi pokušavamo da okrenemo br. 93.

10. LITERATURA

1. Dr Rade S. Đurković, Tehnička sredstva u sistemima bezbednosti, Novi Sad 2009.2. Zakon o zaštiti od požara3. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara4. Ministarstvo unutrašnjih polova R.Srbije, Sektor za vanredne situacije-Saveti za zaštitu u

slučaju požara5. Internet stranica: www.fitis-ju.co.rs 6. Internet stranica: www.quadel.rs 7. Internet stranica: www.znrfaic.ni.ac.rs 8. Internet stranica: www.pozar.co.rs 9. Internet stranica: www.tesla-sistemi.com 10. Internet stranica: www.pan-elektron.com 11. Internet stranica: www.telesafe.rs 12. Internet stranica: www.lanco.com 13. Internet stranica: www.procurement.telekom.me 14. Internet stranica: www.almaks.rs 15. Internet stranica: www.windsor.ba 16. Internet stranica: www.podaci.net 17. Internet stranica: www.kabellux.me 18. Internet stranica: www.ppzfk.net 19. Internet stranica: www.eurokod.hr 20. Internet stranica: www.stoebich.de 21. Internet stranica: www.ekapija.com 22. Internet stranica: www.mup.gov.rs 23. Internet stranica: www.prezentacije.mup.gov.rs