List/listova: 1/16

Fakultet umetnosti u Nišu

Seminarski rad iz predmeta Harmonija sa harmonskom

analizom

Tema: Harmonski prikaz prvog stava sonate K332 u F-duru Volfganga Amadeusa Mocarta

Mentor: mr Nataša N. Petrov Student: Teodora Zlatković

U Nišu, januara 2013.

List/listova: 2/16

S A D R Ž A J

1. Uvodni deo.............................................................................................................................3

Klasicizam...............................................................................................................................3

2. Volfgang Amadeus Mocart..................................................................................................3

2.1 Stvaralaštvo Volfganga Amadeusa Mocarta....................................................................4

o Opere...........................................................................................................................4

o Solo pesme..................................................................................................................5

o Simfonije.....................................................................................................................5

o Kamerne kompozicije..................................................................................................6

2.2 Harmonske karakteristike Mocartove muzike...................................................................6

3. Klasičan sonatni oblik...........................................................................................................7

4. Formalna analiza I stava Mocartove sonate K332.............................................................8

4.1 Karakteristični akordi i način njihovog vezivanja u prvom stavu sonate K332.............9

4.2 Kadence.........................................................................................................................10

4.3 Alteracije.........................................................................................................................12

4.4 Modulacije....................................................................................................................14

5. Zaključak.............................................................................................................................15

6. Literatura...............................................................................................................................16

List/listova: 3/16

1. Uvodni deo

Klasicizam

Klasicizam predstavlja jednu od najznamenitijih i najvažnijih epoha u istoriji muzike.

Obuhvata drugu polovinu 18. i početak 19. veka. To je vreme formiranja i razvoja simfonijskog

muzičkog mišljenja, dostizanja najviših dometa u razvoju operske forme u kojoj struktura počiva

na numerama, rađanja novih muzičkih oblika – prvenstveno sonatno-simfonijskog ciklusa, koji

postaje formalna osnova žanrova simfonije, sonate, kamerne i koncertantne muzike. U formiranju

sonatno-simfonijskog ciklusa ušestvovali su brojni kompozitori raznih evropskih zemalja. Ali,

najznačajniji su svakako Jozef Hajdn (Joseph Haydn), Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang

Amadeus Mozart) i Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven). Oni su u istoriji muzike

poznati kao predstavnici bečke klasike, jer se njihova delatnost uglavnom odvijala u Beču.

2. Volfgang Amadeus Mocart(1756 – 1791)

o Biografija

Mocartov otac Leopold bio je kompozitor i koncert majstor Salzburškog kneza. Bio je

odličan violinista, pa je svoju decu Mariju Anu i Volfganga učio muzici. Mali Mocart je svirao

čembalo, violinu i orgulje, a sa 6 godina počeo je da komponije. U početku Mocart nije znao

List/listova: 4/16

note, pa je otac zapisivao njegove kompozicije. Sa 6 godina je već bio na turneji sa ocem i

sestrom u Minhenu i predstavio se Bavarskom vladaru. Zatim slede turneje po Briselu,

Francuskoj, Engleskoj i Holandiji koje su trajale 3 godine. Mocart je takođe bio odličan

violinista, pratio je pevače bez nota, improvizator. U Londonu je upoznao Johana Kristijana Baha

(Johann Christian Bach) čije su kompozicije uticale na Mocartove prve simonije i kamerna dela.

1767. godine cela porodica se seli u Beč, i tada Mocart komponuje svoju prvu operu "

Bastien i Bastiena".

1769. godine sa ocem odlazi u Italiju na turneju, i tu izučava strogi vokalni kontrpunkt.

Posle Italije Mocart se vraća u Salsburg gde postaje koncert majstor arhiepiskopiskopije.

1771. godine opet odlazi u Milano, a zatim 1777. sa majkom u Manhajn. U Manhajnu živi

u materijalnoj oskudici i vreme provodi komponujući sonate za klavir, violinu i flautu, kvartete i

koncert, i posebno pesme i arije pevačici Aloizi Veber.

Novi knez nadbiskup naručuje duhovne kopozicije i divertimenta, dok Mocart više teži

operama, pa se iz tog razloga vraća u Beč. Posle Glukove smrti dobija mesto dvorskog

kompozitora.

1790. Poslednji put putuje u Regensburg, Hirnberg, Vincurg i Frankfurt. Umire 1991.

godine. Mocarta je sahranilo nekoliko prijatelja jer mu je supruga bila teško bolesna. Posle

nekoliko dana njegovo telo je prebačeno u zajedničku grobnicu siromaha. Poslednje delo koje je

Mocart napisao je Rekvijem, koje je on smatrao vesnikom svoje smrti.

2.1 Stvaralaštvo Volfganga Amadeusa Mocarta

o Opere

Mocartove opere imaju uravnoteženu formu i skromna libreta. U njima vidimo Glukovu

reformu, ali i italijanski uticaj. Pored ozbiljnih opera, komponovao je i komične i zingšpile.

List/listova: 5/16

Prvu operu komponovao je sa 12 godina, to je zingšpil "Bastien i Bastiena", koja je

premijerno izvedena u Beču. Prva Mocartova zrelija opera je "Otmica iz Saraja" sa nemačkim

libretom, iako se u to vreme nisu pisale opere na nemačkom. Ova opera sadrži turcizme i

autobiogafske detalje. Glavni junak traži svoju vernicu Konstancu u sulejmanovom haremu.

Jedna od najznačajnijih Mocartovih opera je "Figarova ženidba", koja verno oslikava

tadašnje društvo. Opera "Don Đovani" je sa ogromnim uspehom izvedena u Pragu. Ona govori u

čuvenom zavodniku. Bufo opera "Tako čine sve" govori o dva oficira koji s vereni za dve sestre

i stavljaju njihovu vernost na probu.

Sa 18 godina Mocart je napisao operu " Čarobna frula ". To je u stvari zingšpil sa

govornim delovima u kojima se prikazuje borba između tame i svetla. Iako se radnja dešava u

Egiptu, sve ukazije na tadašnje nemačko društvo i industrijski razvoj. Zangšpil sadrži masonske

elemente i njihove muzičke simbole.

o Solo pesme

Mocart je napisao oko 40 solo pesama sa nemačkim tekstovima, a komponovao je i

kanconete po italijanskim i arijete po francuskim stihovima. Najpoznatije solo pesme su :

"Uspavanka", "Ljubičica", "Tuga proleća", "Pesma rastanka".

o Simfonije

Mocart je napisao 53 simfonije. Prve simfonije liče na italijansku uvertiru, a vremenom

pod uticajem Manhajmskog i Hajdnovog orkestra, Mocart obogaćuje svoje simfonije. Jedne od

tih simfonija su: "Pariska simfonija" i "Simfonija u B-duru". "Hafner simfonija" je komponovana

za Salzburškog gradonačelnika Zigmunda Hafnera. Finale ove simfonije podseća na ariju iz opere

"Otmica iz Saraja". "Lincerska simfonija" nastala je u Lincu za njihovo muzičko društvo. "Praška

simfonija" nastala je pre Mocartovog polaska u Prag. "Simfonije u Es-duru" naziva se još i "

List/listova: 6/16

Labudova pesma", a po formi je slična Hajdnovim kompozicijama. " Simfonija u g-molu" nastala

je za vreme Mocartovog rada na "Don Đovaniju". "Jupiter simfonija" sadrži široke teme i

harmonije kao i katakteristike klasike i baroka.

o Kamerne kompozicije

Mocartovi kvarteti su pod uticajem Bokerinija i Hajdna. Prvi kvarteti imaju tri stava, a

zbog zabavnog karaktera nose naziv divertimenta. Šest kvarteta posvećenih Hajdnu gradjeni su

polifino. Tri kvarteta napisana za Fridriha II sadrže značajnu deonicu violončela koja se ukršta sa

violama.

Gudački kvintet za klarinet pisan je za klarinetistu Antona Stadlera. Mocartova klavirska

tria namenjena su kućnom muziciranju i jednostavnog su sadržaja i oblika. Smatra je da je

poznati "Kegelštat" trio napisan u toku partije kegli. Ovo je trio za klavir, klarinet i violu.

Mocartove serenade su lakše od kvarteta i sadže skromnu tematsku razradu. Najpoznatija

serenada je "Mala noćna muzika", komponovana je za gudački kvintet, ali je najčešće izvodi

gudački orkestar.

2.2 Harmonske karakteristike Mocartove muzike

U Mocartovoj muzici gotovo uvek vlada vedar duh i karakter, u njegovim

kompozicijama izrazitu prednost ima durski tonalitet. To uglavnom važi i unutar tonalnog plana,

gde se mol pojavljuje tek povremeno, koliko je potrebno radi kontrasta prema osnovnim, svetlim

bojama dura. Iz istih razloga je učešće oštrijih disonanci, a pogotovu njihovo naročito isticanje, u

ovoj muzici retko.

Sam akordski fon Mocartove muzike ne izlazi van opštih okvira harmonskih sredstava

klasike.

List/listova: 7/16

Mocartova melodijska komponenta je gipka i figurativno rasuđena, pa u okviru toga

često "umešana" hromatikom, što onda utiče i na građu sazvučja.

Iako je osnova Mocartove fakture većinom homofona, linearno mišljenje ima u njoj

veći značaj i učešće, nego što se obično smatra. Može se pretpostaviti da to izvire iz poznatog,

neiscrpnog melodijskog dara i incencije ovog kompozitora. U svojoj bujnosti, melodijski tokovi

se donekle emancipuju od harmonske osnove i u trenucima građe ponekad skoro zbunjujuća

sazvučja figurativnog porekla.

U odnosu na prosečan harmonski jezik zrele klasike, Mocart se više izdvaja po načinu

promene tonaliteta. Iako su mnoge modulacije standardno dijatonske, i hromatske su već

ravnopravno sredstvo, ponekad vrlo slobodno primenjeno.

3. Klasičan sonatni oblik

Većina dela, odnosno stavova pisanih u sonatnom obliku, započinje direktnim

izlaganjem prve teme, ali se u nekim slučajevima može pre ekspozicije pojaviti uvod. U

ekspoziciji sonatnog oblika izlažu se tematski materijali. Njena šema je: prva tema (A), most,

druga tema (B) i završna grupa.

Razvojni deo je drugi-srednji deo sonatnog oblika i u njemu se razrađuje tematski

materijal iz ekspozicije. Time se stvara određena napetost koja se razrešava tek pojavom reprize i

ponovnim izlaganjem obeju tema u osnovnom tonalitetu. Osnovne karakteristike ovog dela su:

rad s motivskim materijalom, tonalna nestabilnost i fragmentarnost strukture.

Repriza je treći deo sonatnog oblika i predstavlja izmenjeno ponavljanje ekspozicije.

Ona uglavnom deluje kao smirenje, razrešenje napetosti, jer se obe teme ovoga puta nalaze u

osnovnom tonalitetu, pa nema tonalnog kontrasta koji je u ekspoziciji bio bitna komponenta

tematskog dualizma. Zato se u reprizu unose osnovne izmene: promena tonaliteta druge teme i

završne grupe (obe su u osnovnom tonalitetu), što uslovljava i drugačiji harmonski razvoj mosta

koji više ne vodi u dominantni ili paralelni tonalitet.

List/listova: 8/16

Koda se može pojaviti na kraju sonatnog oblika, mada ima dosta stavova koji se

zavšavaju reprizom bez ikakvih proširenja.

4. Formalna analiza I stava Mocartove sonate K332

Ovaj stav sonate ima sonatni oblik. Tonalitet je F-dur. Ekspozicija traje do 94. takta gde

počinje srednji deo, koji traje do 223. takta gde počinje repriza. Kode nema.

U ekspoziciji prva tema traje do 22. takta gde počinje most, u ovom taktu imamo

modulaciju u d-moll (primer br. 1). Zatim u mostu sledi modulacija u c-moll u 28. taktu, da bi se

u 40. najzad došlo do modulacije u dominantni C-dur. Ovim počinje druga tema. U 57. taktu

modulira se u c-moll, pa zatim kratak odlazak u 60. taktu u Es-dur, i vraćanje u c-moll u 65.

taktu. I najzad vraćanje u dominantni C-dur u 70. taktu. Završna grupa počinje u 86. taktu i

završava u 93.

U razvojnom delu prolazimo kroz c-moll (200. takt), d-moll (205. takt), I najzad

početni F dur ( 216.takt).

Repriza počinje u 223. taktu ( primer br. 2) . U mostu( 244. takt) imamo sledeće

modulacije: d-moll u 224. taktu, c-moll u 250. , b-moll u 253. , I naravno F-dur u 258. Druga

tema počinje u 267. taktu. Imamo kratke modulacije u: 283. taktu, As-dur u 286., f-moll u 291., i

konačno F-dur u 296.taktu.

List/listova: 9/16

Primer br. 1

F:T D7 T

d:III VII t------------------

Primer br. 2

F: T-----------Ds7 2-------

4.1 Karakteristični akordi i način njihovog vezivanja u prvom stavu sonate K332

Dijatonski: I(53, 6, 64), II (53, 6, 64, 7, 65, 43), III(53, 7), S (53, 6, 64),

Ds (7 ,65, 2), D (53, 6, 7, 65, 43, 2), VIID (7, 65), VI (53 ,6 , 64), VII

VI(7), VII (53 ,6 ,64 ,7, 65), K64 .

Hromatski: -VIID65 (primer br. 3), -DD43 (primer br.).

List/listova: 10/16

Primer br. 3

c:¯VIID65----------¯VIID65----------

Primer br. 4

d:¯D43----------D7 ¯VIID65

Što se tiče vezivanja, srecemo sve tri tipa: strogo, slobodno i

poluslobodno vezivanje.

List/listova: 11/16

4.2 Kadence

Ekspozicija:

22. takt D7-T, autentična kadenca;

72. takt S-T, plagalna kadenca (primer br. 5);

85. takt II6-K64-D2-T, potpuno autentiča kadenca (primer br. 6);

Razvojni deo:

95. takt K64-D-T, autentiča kadenca;

103. takt K64-D-T, autentiča kadenca;

Repriza:

227. takt S6-D-T, potpuno autentiča kadenca;

242. takt D7-T, autentična kadenca (primer br. 7);

296. takt S-T, plagalna kadenca;

304. takt S64-D7_2-VI, varljiva kadenca (primer br. 8);

307. taktII6- K64-D7-T6, potpuno autentiča kadenca;

318. takt D2-T, autentična kadenca.

List/listova: 12/16

Primer br. 5 Primer br. 6

C:S---------S T C: II6 K64 D7 T

Primer br. 7 Primer br. 8

F:T D7 T F:D2 VI II6 K64D7T6

List/listova: 13/16

4.3 Alteracije

Alterovani tonovi su hromatski promenjeni tonovi durske ili molske lestvice. Hromatski

tonovi su kritični tonovi- oni predstavljaju gornje ili donje vođice za lestvične stupnjeve.

Alteracije koje se kao vođice razrešavaju u tonove toničnog trozvuka smatraju se tonalno

stabilnim alteracijama, dok su ostale tonalno labilne. Tonalno stabilne alteracije u duru su: snižen

I povišen II stupanj, povišen IV I snižen VI stupanj (kada nije deo moldur lestvice). Tonalno

stabilne alteracije u molu su: snižen II stupanj, snižen I povišen IV stupanj. Tonalno labilne

alteracije su povišeni I sniženi tonovi toničnog trozvuka, a u duru i sniženi VII stupanj.

Alteracije u prvom stavu sonate K332 :

Ekspozicija:

II sniženi u duru - Ds7 (2. takt) (primer br. 9);

IV povišeni u molu - ¯VIID65 (35. takt) (primer br. 10);

V povišeni u duru – VIIVI7 (90. takt);

Razvojni deo:

IV povišeni u molu – VIID65 (204. takt);

III povišeni u molu – Ds65 (206. takt) ;

Repriza:

IV povišeni u molu – VIID65 (292. takt) ;

V povišeni u duru – VIIVI7 (316. takt) (primer br. 11).

List/listova: 14/16

Primer br. 9 Primer br. 10 Primer br. 11

Ds7----------S64 c:¯VIID65-----------------------------------D F:VIIVI7VIS64T6

4.4 Modulacije

Ekspozicija:

početni tonalitet Fdur;

dijatonska modulacija u dmoll u 22. taktu ;

dijatonska modulacija u c-moll u 27. taktu;

mutacija u C-dur u 40. taktu;

mutacija u c-moll u 57. taktu;

dijatonska modulacija u Es-dur u 60. taktu;

dijatonska modulacija u c-moll u 65. taktu;

mutacija u C-dur u 70. taktu.

Razvojni deo:

List/listova: 15/16

Počinje u C-duru;

mutacija u c-moll u 200. taktu;

dijatonska modulacija u d-moll u 205. taktu;

tonalni skok u F-dur u 216. taktu.

Repriza:

Počinje u F-duru;

dijatonska modulacija u u d-moll u 244. taktu;

dijatonska modulacija u c-moll u 250. taktu;

dijatonska modulacija u u b-moll u 253. taktu

dijatonska modulacija u F-dur u 258. taktu;

mutacija u f-moll u 283. taktu;

dijatonska modulacija u As-dur u 286. taktu;

dijatonska modulacija u f-moll u 291. taktu;

mutacija u F-dur u 296. taktu.

List/listova: 16/16

5. Zaključak

Mocartova sonata op. K332 u F-duru je klasičan primer sonatnog oblika, i ima

karakteristike uobičajenog Mocartovskog stvaranja. Homofona forma, gde uglavnom vladaju

durski tonaliteti i dijatonski akordi. Pevljive, jednostavne teme, nema oštrih disonantnih akorada,

niti grubosti, pojava hromatike.

6. Literatura

1. Despić, D. "Harmonija sa harmonskom analizom", ZUNS, Beograd 2002.

2. Mihajlović, M. "Muzički oblici", ZUNS, Beograd 1998.

3. Marinković, S. "Istorija muzike", ZUNS, Beograd 2003.

4. Živković, M. "Harmonija", ZUNS, 1994.