Inženjering proizvodnih procesa

Seminarski rad

Inženjerski pristup organizaciji Pančevo Film Festivala

Profesor: Željko Grujičić Student: Aleksandra Hrib

Asistent: Zorica Žujović Broj indeksa: 4 FIM

Beograd, decembar 2014.

Sadržaj1. UVOD..................................................................................................................................................3

1.1 Filmski festivali kao rezultat vrhunca globalizacije...........................................................................3

1.2 Filmski festival kao važan medij kulture...........................................................................................3

1.3 Održivost kultura i umetnosti filma kroz festivale............................................................................3

2. SRPSKA SCENA FILMSKIH FESTIVALA..................................................................................................5

2.1 Borba za umetnost filma u Srbiji i problem kulturnih navika............................................................5

3. PANČEVO FILM FESTIVAL....................................................................................................................6

3.1 O Festivalu........................................................................................................................................6

3.2 Rezultati...........................................................................................................................................7

4. PROCESNI PRISTUP ORGANIZACIJI FESTIVALA....................................................................................8

4.1 Glavni procesi (ključni, šema, opis svakog).......................................................................................8

4.2 Proces planiranja..............................................................................................................................9

4.3 Proces realizacije............................................................................................................................11

4.4. Proces upravljanja.........................................................................................................................14

4.5 Proces evaluacije............................................................................................................................15

5. Paralelnost odvijanja procesa...........................................................................................................17

6. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................................18

6.1 Pančevo Film Festival kao primer održivosti Kreativnih industrija..................................................18

7. LITERATURA......................................................................................................................................19

2

1. UVOD

1.1 Filmski festivali kao rezultat vrhunca globalizacijeFilmski festivali danas igraju važnu ulogu u razvijanju kulturološke globalizacije.

Naime, oni su razvijjanjem globalizacije i nastali, zbog postojanja težnje da se umetnici umreže i razmene svoja znanja o ovoj umetnosti. Ovde se radi o velikim stručnjacima iz polja filma, produkcije ali i drugih vrste umetnosti, jer se podrazumeva da film predstavlja spoj različitih vrsta umetničkog izražavanja. Takođe, do spoznaje da umetnost ima ključnu ulogu u svetskoj komunikaciji je došlo zbog dominacije tržišnih sila tokom skorašnjeg perioda, što predstavlja i pravi fenomen kada se radi o spoju umetnosti i ekonomije. Zbog toga što svi filmski festivali imaju za cilj spajanje svetskih filmskih velikana i mladih neostvarenih režisera, smatra se da su oni bitni zbog konstantne edukacije koja se ne razmenjuje samo između režisera, već i između stvaraoca filma i publike, ali i članova publike međusobno. Sistem svakog filmskog festivala jeste održiv ukoliko se on prvenstveno temelji na edukaciji i ljudskim pravima.

1.2 Filmski festival kao važan medij kultureFestivali poput Cannes Film Festival, Toronto Film Festival, Sundance Film Festival,

Berlin International Film Festival i posebno Venice Film Festival, predstavljaju vodeće filmske festivale u svetu. Ono što su ovi festivali postigli jeste vrhunski kvalitet ne samo filmova koji se prikazuju, već i visokog nivoa kvaliteta usluge. Kao takvi, oni su direktan prozor u modernu kulturu i umetnost, što znači da su ujedno i najbolji moguć medij filma, ali i važan medij kulture. Svaki festival se bazira na spajanju različitih kultura kroz filmove i edukaciji o različitosti i uopšte, važnosti iste. Fokus je svakako na filmovima režisera na svetskom glasu koji iza sebe imaju dugačku listu filmografije. No, glavna ideja se ne gubi, tako da se na svakom filmskom festivalu javlja sve veći broj mladih režisera sa suprotnih strana sveta. Predstavljanje svog porekla, države i umetničkog pravca mladim režiserima daje veliku motivaciju i snažniju želju za stvaranjem kvalitetnijih filmova jače poruke, te se njihovim radom povećava kvalitet emitovanih radova kao i same usluge.

1.3 Održivost kultura i umetnosti filma kroz festivaleZbog sjedinjavanja i mešanja različitih kultura dolazi i do njihovog očuvanja i

održivosti. Filmovi se redovno arhiviraju, a nakon njihovog prikazivanja obavezno dolazi do prilike da se razgovara sa filmskom ekipom i da se upozna čitav proces stvaralaštva, odabira poruke ali i njene važnosti. Na ovaj način režiseri imaju priliku da objasne svoje ideje i stanu iza svog mišljenja, što se odigrava u standardnom događaju filmskih festivala, poznatom pod

3

nazivom Q&A (Questions and Answers). Sa druge strane, režiseri koji su uveliko poznati edukuju učesnike o novim znanjima kinematografije, novim tehnologijama koje se koriste, ali i ključnim svetskim temama. Neki filmovi su isključivo bazirani na kulturi jednog naroda, te su festivali odlična prilika za naglašavanje njihovog postojanja i trajanja. Sa druge strane, unutar samog festivala, u organizaciji, se javlja posebna održivost kulture poslovanja, razmene znanja, kulture volontiranja itd

Slika 1 - slika levo, film Ida (2014, Pawel Pawlikowski), slika desno - film Neposlušni (2014, Mina Đukić); independent filmovi sa inostranih filmskih festivala

4

2. SRPSKA SCENA FILMSKIH FESTIVALA

2.1 Borba za umetnost filma u Srbiji i problem kulturnih navikaKinematografija je uvek bila bitna u Srbiji. Do 90tih godina srpski režiseri su pratili

trendove stvaranja filma i filmske kinematografije. Bitno je naglasiti da su kulturne navike bile na visokom nivou i da je narod težio većoj količini znanja i višem kvalitetu istog. Usled ekonomske i ratne krize dolazi do drastičnog opadanja kulturnih navika što je za očekivati. Ipak, nakon svega toga dolazi očekivan oporavak; blag oporavak ekonomije i psihološke svesti naroda, ali ne dolazi do oporavka nivoa kulturnih navika. Radilo je 152 bioskopa u kojima je održano 64.348 predstava, od kojih 6.188 domaćeg filma i 58.160 inostranog. Ove filmove je gledalo ukupno 3.545.000 gledalaca, od kojih domaći film 725.000, a inostrani, uglavnom američki, 2.820.000. Što se tiče posete, domaći film je proporcijalno bio u prednosti. Gledalo ga je u proseku 118 gledalaca po projekciji, a strani 48. Sve prema podacima Saveznog zavoda za statistiku tada još uvek postojeće SRJ. U narednih nekoliko godina došlo je do porasta interesovanja za domaći film pa je 2005. godine njega gledalo čak 955.000 gledalaca, na 13.672 predstave, a strani svega 1.144.000, na 49.831 predstave. Međutim, posle te godine dolazi do naglog i drastičnog opadanja broja filmskih gledalaca, posebno domaćeg filma, iako možemo da kažemo da je za to vreme njegova proizvodnja relativno zadovoljavajuća, 15-20 filmova godišnje. Tako 2010. godine domaći film gleda svega 178.117 gledalaca, na 4.505 održanih projekcija, a strani 1.767.875, na 58.944 projekcija. Uz to sada je domaći film gledalo 39,5 gledalaca po predstavi, a strani 30. I sve to u samo 67 bioskopa koji su te godine puštali filmove. Sve prema podacima Statističkog godišnjaka Srbije. Zanimljivo je napomenuti da do ovakvog rapidnog pada gledanosti domaćeg filma, ali i stranog, dolazi u vreme promašene privatizacije najvećeg srpskog prikazivača, Beograd filma (2006.), kasnijeg propadanja i zatvaranja svih njegovih bioskopa, kao i osnivanja Filmskog centra Srbije (2005.), nosećeg stuba domaćeg kinematografskog sistema, bar je tako bilo zamišljeno i planirano da bude. Poslednjih par godina se uviđaju naznake oporavka i to se ne ogleda samo u broju posletilaca, već i u njihovim zahtevima. Ipak, ono što i dalje najviše koči oporavak kinematografske scene jeste Zakon o kinematografiji, koji je donet krajem 2011. godine koji kroz svoju primenu donosi poteškoće, a ove godine nije izmenjen iako se izmena nagoveštavala već duži period. Poteškoće su prouzrokovale nekolicinu pojedinaca koji se zalažu za kulturnu proaktivnost te se ovog meseca moglo videti i čuveno buđenje napuštenog bioskopa Zvezda, što samo pokazuje činjenicu da je narodu potrebna šira kinematografska scena višeg kvaliteta. Pokrenute su različite inicijative kako bi se za kinematografiju svakako izborilo, što se ogleda u buđenju bioskopa, ali i organizaciji jačih i međusobno povezanih filmskih festivala. Pored najpoznatijih festivala poput Palić Film Festivala (koji traje više od dvadeset godine), festivala Cinema City (u trajanju od šest godina) i FEST-a (koji traje već četiri decenije), nastao je i nov festival, istih ciljeva, u Pančevu – Pančevo Film Festival.

5

3. PANČEVO FILM FESTIVAL

3.1 O FestivaluPančevo Film Festival (PAFF), predstavlja internacionalni festival dugometražnog i

kratkog filma, čije se prvo izdanje održalo u Pančevu, u toku prve nedelje septembra 2014. godine (tačnije od 03.09.2014. do 07.09.2014. godine). Festival je osnovala grupa mladih filmskih stvaraoca, filmofila i entuzijasta iz Pančeva i Beograda, koji su imali prilike da učestvuju na svetskim festivalima. Osnivači su Tatjana Krstevski i Ognjen Glavonić. Misija ove grupe, ali i samog festivala, jeste da predstavi, istraži i proširi ideje i pitanja šta sve kinematografija danas može da bude, ali i da, kroz prisustvo mladih talentovanih autora na festivalu, promoviše i pruži podršku novoj generaciji filmskih umetnika. Tokom ovih pet dana Pančevo je postalo grad – festival, sa ne samo bogatim filmskim programom, već i muzičkim, likovnim, strip i edukativnim programima. U okvirima festivala se našlo 2 takčmičarska i 2 revijalna filmska programa sa ukupno pedeset filmova, izložbe, žurke, film i strip radionice, Q&A programi, predavanja i koncerti, i to sve raspoređeno u čak pet dana i oko 10 lokacija. Programi su za cilj imali predstavljanje primenjene i umetničke scene kroz različite medije. Edukativni program je bio namenjen svima, podrazumevajući decu predškolskog, školskog i srednjoškolskog uzrasta, ali i studente i sve ostale zainteresovane ljude. Grupu gostiju, pored mladih i afirmisanih filmskih umetnika, su činili i novinari, teoretičari, kritičari, predstavnici filmskih akademskih institucija do raznih gostiju iz raznih sfera umetnosti, kulture i obrazovanja. Ova grupa je inicirala i uticala na formiranje i razvoj nove filmske publike koja utočište nalazi upravo na ovakvim nezavisnim festivalima filma.

Slika 2 - osnivači i glavni tim PAFF-a; s leva na desno: Ognjen Glavonić, Monika Husar Tolkin, Tatjana Krstevski, Snežana Ćuruvija

6

3.2 RezultatiFestival, održan od 03. do 07. septembra ove godine, ostvaren je zahvaljujući

pokroviteljstvu Grada Pančeva i Ministarstva kulture i informisanja, i partnerstvu sa Kulturnim centrom, Domom omladine ali i sa kompanijama poput Microsoft, Oracle Telekom, DHL, Tanjug, RTS itd. Pored pokrovitelja i partnera koji su pomogli realizaciju festivala, u njegovoj organizaciji učestvovalo je preko stotinu ljudi, od toga više od čak pedeset volonterski orijentisanih. Uprkos lošem vremenu koje se provlačilo kroz sve dane festivala, festival je održan na svim određenim lokacijama, osim na jednoj, koja je planirana za održavanje Open-air programa festivala. Ulaz na sve programe festivala je bio besplatan, što je privuklo veliki broj ljudi ne samo iz Pančeva, već i drugih gradova Srbije. Otvaranju samog festivala veliki broj ljudi nije mogao da prisustvuje zbog nedovoljno velikog kapaciteta Pančevačkog bioskopa, što pokazuje visok nivo zainteresovanosti za festival. Posećenost na svim programima se broji u hiljadama ljudi, što pokazuje veoma dobre rezultate za festival ali i samu kulturu uprkos tome da se festival prvi put realizovao, ali i uprkos lošem vremenu i nenaviknutosti publike na umetnost i independent filmsku scenu. Sa druge strane, sam tim festivala je na vrlo brz način uspostavio optimalan način komunikacije i sinergije. Festival je dobio vrlo pozitivne kritike od kulturnih ustanova širom Srbije, drugih festivala iz inostranstva, inostranih režisera koji su gostovali, ali i srpskih glumačkih uzora poput Bogdana Diklića, Nebojše Glogovca, Nikole Đurička, Sergeja Trifunovića itd.

7

4. PROCESNI PRISTUP ORGANIZACIJI FESTIVALA

4.1 Glavni procesi (ključni, šema, opis svakog)Na Slici 3 su crtežom prikazani osnovni ili ti glavni procesi organizacije filmskog

festivala poput PAFF-a. Isto tako, ovaj prikaz se može posmatrati i kao osnovni šablon koji se gotovo uvek koristi u procesu proizvodnje, bilo da je u pitanju proizvodnja robe ili usluge. Kako je jasno da se teži pojednostavljenju i što optimalnijem uređenju proizvodnih procesa, najbolje idejno rešenje jeste povratak na osnovni, šablonski prikaz, kako bi se procesi razgraničavanjem jasnije uočili. Dakle, glavni proces koji je označen kao proces organizacije filmskog festivala se razgraničava na četiri osnovna procesa koja su navedena određenim redosledom: 1) Proces planiranja, 2) Proces realizacije, 3) Proces upravljanja i 4) Proces evaluacije. Ono što se naglašava u priručniku za organizovanje filmskog festivala jeste da ključno uočiti razlog zašto će se festival realizovati i filmovi prikazivati, ali i šta će se uopšte raditi sa tim filmovima. Veoma je bitno da se filmski festival bazira na cilju edukacije, promocije ljudskih prava, pokretanju političkih i društvenih tema ili problema, da nađe način za ostvarenje jake veze sa civilnim ili NGO sektorom, da teži stvaranju podrške i učestvuje u promenama, da naglasak ne samo na prikazivanju filma već i na otvorenim diskusijama i debatama nakon projekcije istog itd. Sve ovo je neophodno definisati pre samog početka procesa organizacije. Tim koji radi na stvaranju ovakvog festivala mora prvenstveno znati prioritete i količinu važnosti koju prinose društvenim potrebama kroz sopstveni festival.

Slika 3 - glavni procesi organizacije filmskog festivala

8

4.2 Proces planiranjaOvaj proces prilično jasno objašnjava suštinu nalaženja na prvom mestu. Od

planiranja sve počinje i neophodno je da svako ko radi u organizaciji razume i shvata važnost ovog procesa. Na Slici 4 je jasno prikazana procesna šema procesa planiranja koja podrazumeva njegovu podelu na sledeće podprocese: 1) Planiranje 1, 2) Planiranje 2, 3) Planiranje 3 i 4) Planiranje 4. Broj podprocesa predstavlja optimalan broj podprocesa neophodnih za realizaciju jednog filmskog festivala poput PAFF-a. Svaki podproces se deli na operacije označene brojevima (Operacija 1, 2, 3, 4) koje sadrže neophodne osnovne korake za ispunjavanje kriterijuma i potreba podprocesa planiranja.

Slika 4 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa planiranja

~ Planiranje 1: Ovaj podproces predstavlja sam početak procesa planiranja. Ovaj podproces je nužan zbog toga što se u njemu uviđaju ključni prioriteti i ciljevi za organizaciju i postojanje samog festivala. U ovom planiranju postoji jedna operacija koja podrazumeva korake standardne startne pozicije poput definisanja vizije, misije, ciljeva, razloga postojanja, istraživanja ključnih tema, osmišljavanja imena, potencijalnog dizajna ili slogana. Ono što timu koji organizuje festival može pomoći u stvaranju misije i temeljnog identiteta jesu ključne teme koje se javljaju na svim filmskim festivalima poput zapostavljanja ljudskih prava, istine, pravde, globalnih promena i izazova, uticaja globalne ekonomije, siromaštva,

9

potrage za istinom, prava žena i dece, prava nacionalnih manjina, društva u tranziciji itd. Takođe, u koraku definisanja misije, vizije i ciljeva, se okvirno može odrediti vremenski period trajanja samog festivala, ko su potencijalni pokrovitelji, partneri i mediji koji bi pokrivali festival od samog početka procesa stvaranja do kraja festivala. Ono što je neophodno razumeti kod određivanja vremenskog perioda stvaranja festivala jeste izbegavanje datuma koji je blizu nekog drugog filmskog festivala, tokom letnjih ili zimskih raspusta ili praznika ali i takođe tokom ispitnih rokova ili ključnih perioda školovanja. Isto tako je neophodno obratiti pažnju na potencijalne režisere – goste i u tom slučaju je potrebno istražiti na kojim filmskim festivalima gostuju i izbegavati zvanje istih ukoliko su preopterećeni posećivanjem nekih drugih festivala. Kada se sumiraju sve date činjenice, jasno je da nema puno preostalih vremenskih perioda, što je i povoljno, zato što se lakše može odrediti datum održavanja festivala.

~ Planiranje 2: Takođe podrazumeva jednu operaciju sa osnovnim koracima koji se baziraju na stvaranju poslovne strategije koja je veoma važna kako bi se postigao optimum performansa tokom celog perioda organizacije festivala. Zatim, strategija je takođe bitna jer se kroz nju festival može povezati sa nekim drugim filmskim festivalom i tako dobiti neophodnu pomoć u vidu saveta za organizaciju, razmenu ljudskih resursa, neophodne kontakte itd. Jedan od koraka je i procesno i sistemsko planiranje, koje omogućava pojednostavljenje svih šema procesa i lakše delegiranje zadataka pri stvaranju ljudskih resursa ali i boljoj raspodeli finansijskih resursa i vremena. Finansijska strategija se takođe stvara tj. pravi se osnovni nacrt budžeta, ali isključivo nakon procesnog i sistemskog planiranja, kada su poznati detalji. Isto tako se selektuju potencijalni pokrovitelji i partneri. Na osnovu procesnog i sistemskog planiranja se utvrđuju neophodni resursi, planira se njihova nabavka i količina koja je potrebna.

~ Planiranje 3: Podrazumeva jednu operaciju istog broja i osnovne korake koji se rasčlanjuju potom. Nakon prikupljenih podataka vrši se okvirno planiranje projekta uz izradu projektnih alata i alata kvaliteta koji će omogućiti pospešenje i bolju kontrolu svih sledećih procesa, podprocesa, operacija i koraka. Radi postizanja optimizacije performansa i uređenja sistema najbolje je koristiti se osnovnim alatima poput gantograma, histograma, Išikava dijagrama, kontrolnih lista itd. Kako je jasno da je stvoren plan poslovanja i realizacije, neophodno je realizovati i tzv. Back – up plan koji će omigućiti efektivnije rešavanje potencijalnih rizičnih događaja tokom bilo kog segmenta procesa organizacije. U ovoj fazi se takođe formira i tačno određen budžet sa informacijama na osnovu neophodnih resursa i njihove količine.

~ Planiranje 4: Ista forma kao prethodna tri podprocesa. Kroz jednu operaciju više osnovnih koraka koji čine izgradnju sistema kontrole kroz izradu osnovne dokumentacije, dokumentacije projekta i tehnološke na osnovu neophodnih resursa, procesnog i sistemskog plana, podataka utvrđenih na osnovu alata projekta i kvaliteta i formiranog budžeta. Svi podaci se sumiraju u dokumentaciji, podaci o misiji, viziji, ciljevima, procesni i sistemski

10

plan, budžet, mesta održavanja, glavne teme, broj filmova, broj učesnika sa brojem gostiju, količinom ljudskih resursa, količinom neophodnih materijalnih, tehnoloških i finansijskih resursa, broj partnera, medijska strategija itd. Na samom kraju faze se započinje pisanje konačnog projekta i popunjavanje projektne dokumentacije. U slučaju Pančevo Film Festivala, ova dokumentacija je bila ključna u prikupljanju finansijskih sredstava putem konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Grada Pančeva. Nakon ovoga se odmah kreće u proces realizacije, iako se ovaj podproces ne završava zbog toga što je, ponovo u ovom slučaju, festival čekao na rezultate konkursa.

4.3 Proces realizacije Podrazumeva sve podprocese, operacije i osnovne korake unutar direktnog

ostvarivanja ili ti realizacije procesnog i sistemskog plana i projektnog nacrta festivala. Na Slici 5 je prikazana šema glavnog procesa realizacije sa podprocesima, operacijama i osnovnim koracima procesa koji se kasnije mogu rasčlanjivati po potrebama projekta. Ukoliko je nakon finalne kontrole procesa planiranja uočeno da nema velikih odstupanja u vremenu ili grešaka, ulazi se u proces realizacije koji prema šablonu traje najduže i iziskuje najviše troškova. Optimalno je podeliti proces prema vremenu realizacije festivala, te se na slici vidi da je proces realizacije podeljen na: 1) Realizaciju pre festivala, 2) Realizaciju neposredno pre festivala i 3) Realizaciju tokom festivala. Isto tako se uočava da je šema izrađena po istom principu kao i šema glavnog procesa planiranja.

Slika 5 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa realizacije

11

~ Realizacija pre festivala: Podrazumeva početak ostvarenja planova prema idejnom projektu koja može početi i pre nego što se završi glavni proces planiranja. Ovaj prvi podproces podrazumeva prvenstveno kompletnu kontrolu dokumentacije i potencijalno ispravljanje ili dodavanje neophodnih informacija, da kasnije ne bi došlo do odstupanja. Ostali koraci podrazumevaju početak prikupljanja resursa koji se potom prožima kroz sve procese realizacije, jer su oni najneophodniji za održivost jednog sistema. U priručniku je to naglašeno kao ,,Fundraising, fundraising and fundraising’’ što mu dodatno daje na važnosti. Dakle, prikupljanje resursa mora biti stalno i mora obuhvatiti veliki broj učesnika. Operacija 1 takođe podrazumeva korake poput konačnog formiranja programa, njegovu izradu ali i izradu vremenskog plana, satnice. Nakon ovoga obavezno sledi proces kontrole i simulacije rizičnih događaja radi stvaranja Back – up plana. Zatim se prelazi na kontaktiranje primarnih učesnika poput predavača, muzičara, umetnika, fotografa, snimatelja i naravno, režisera. Pošto se podrazumeva da već postoji spisak traženih filmova, režiseri istih se kontaktiraju radi potvrde ili odbijanja, a potom radi kupovine ili doniranja autorskih prava za potrebe festivala. Ovi koraci obično mogu dugo trajati pogotovo nakon dopremanja filmova za koje postoje autorska prava jer zatim slede dodatni koraci poput prevoda i titlovanja filma, tako da je jasno da je potreban određen broj prevodilaca za potrebe festivala. Pod kontaktiranjem sekundarnih učesnika se podrazumevaju mediji i za to je zadužen PR tim koji već ima formiranu strategiju promovisanja i javne komunikacije iz procesa planiranja. Takođe, u ovom periodu se kontaktiraju ostali učesnici u vidu sporednih partnera koji obezbeđuju određena materijalna sredstva ili tehnološka sredstva, a takođe na osnovu toga postoji budžet u materijalnom obliku koji se menja u zavisnosti od troškova. Komunicira se i sa učesnicima poput volontera ali i sa javnošću kroz stvaranje web stranice ili različitih socijalnih mreža. Radi se na stilu i izgledu festivalskog logo-a, dizajnira se tzv. appearance i radi se na snimanju reklama i promo video materijala.

Slika 6 - logo Pančevo Film Festivala

12

~ Realizacija neposredno pre festivala: Istog oblika, kroz najsitnije osnovne procese obuhvata period od mesec ili dva pre glavnog događaja u kome se nastavlja vršenje nabavke resursa tj. fundraising, vrši se agresivnija komunikacija sa publikom i medijima, javno se objavljuje program i satnica, ali se i radi kontrole zbog hosting službe proverava dokumentacija svih gostiju, pogotovo onih iz inostranstva (provera satnice letova, smeštaja, prevoza, itd). Proverava se i takođe dokumentacija u vezi sa partnerima i pokroviteljima kako bi se uočilo da li postoje odstupanja od ugovora o partnerstvu/pokroviteljstvu. Nakon pristizanja materijalnih i tehnoloških resursa se vrši finalna kontrola rada, generalne probe, pilot projekti i manji događaji kako bi se publika pripremila i kako bi se pratilo njeno reagovanje. U ove svrhe, tim Pančevo Film Festivala je organizovao nekoliko pilot project projekcija filmova u gerontološkom centru, domu za napuštenu decu, čak i u zatvoru. Isto tako su održane konferencije za novinare na Evropskom Film Festivalu Palić, specijalna konferencija za novinare u Mikser House-u i konferencija u Kulturnom centru u Pančevu. Mlađoj publici se pristupa kroz škole u cilju edukacije o kinematografiji. Ključno je delegiranje zadataka svim učesnicima poput volontera ili honorarnih radinka. Optimalno rešenje problema pretrpanosti podacima je formiranje mrežne šeme ljudskih resursa tima svakog segmenta radi lakše međusobne komunikacije. Neophodno je odrediti tim lidera svake grupe i osobu zaduženu za komunikaciju i rešavanje rizičnih situacija koja će efikasno upotrebiti već osmišljen Back – up plan.

~ Realizacija tokom festivala: U slučaju Pančevo Film Festivala, koji je prvi put održan ove godine, neophodno je bilo samouspostavljenje celokupnog sistema. Kako bi sistem funkcionisao, potrebno bi bilo uspostaviti i sistem kontrole što podrazumeva korišćenje alata kvaliteta koji mogu biti upotrebljivani od strane onih ljudskih resursa koji obavljaju ključne zadatke. Primer: Upotreba kontrolnih lista bi bila najbolje rešenje kod timova koji obavljaju korake finalne nabavke, hosting gostiju ili komuniciraju sa medijima. Isto tako je neophodno sve proveriti dva puta da bi se osigurao dobar ishod. Jedan od koraka je i optimalno raspoređivanje svih pristiglih resursa, ali i njihova upotreba. Podrazumeva: nameštanje tehnologije, priključivanje, održavanje, raspoređivanje resursa namenjenih gostima, ljudskim resursima, medjiskim pokroviteljima, partnerima, komunikaciju sa javnošću na terenu tokom samog događaja, komunikaciju preko interneta. Pod optimalnim rešavanjem rizičnih događaja spadaju oni koraci koji su navedeni u Back – up planu i koji su namenjeni isključivo za realizaciju ukoliko dođe do grešaka, većih odstupanja, neplaniranih događaja itd.

13

4.4. Proces upravljanjaJedan od najbitnijih glavnih procesa, koji se odvija paralelno sa glavnim procesima

planiranja i realizacije. Podrazumeva pet podprocesa u zavisnosti od tipa resursa kojim se upravlja i oni su prikazani na Slici 7.

Slika 7 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa upravljanja

~ Upravljanje finansijskim sredstvima: Čini ga jedna operacija sa osnovnim koracima procesa fundraising-a, i raznim finansijskim procesima poput procene troškova u kojoj se procenjuju različiti tipovi troškova, zatim kontrola procenjenih troškova i njihovo merenje, evidencija i arhiviranje dokumentacije o istim, konačno upravljanje budžetom koje podrazumeva konstantno unošenje izmena na osnovu upravljanja i kontrole procenjenih troškova ali i finansijskih resursa koji su dospeli prilikom procesa fundraisinga.

~ Upravljanje ljudskim resursima: Jedna operacija koja podrazumeva korake poput procesa HR menadžmenta: raspisivanje potrebnih resursa, primanje ponuda, analizu, regrutovanje resursa, vršenje ispitivanja i analiza potencijalnih resursa, selekciju. Zatim se nakon selekcije delegiraju zadaci kroz korake delegiranja prema određenom tipu posla ili jednostavnije, prema pripadnosti određenom timu. Ljudski resursi se kontrolišu kroz posmatranje, analizu performansa itd. Svaki korak se jasno mora dokumentovati radi visokog kvaliteta arhive koja kasnije može poslužiti u bržem formiranju timova i prikupljanju ljudskih

14

resursa preko baza podataka. Performansi se konstantno prate i dokumentuju, taj korak je specijalno naglašen jer se on mora odvijati u kontinuitetu, ne samo na kraju obavljeniih zadataka.

~ Upravljanje tehnologijom: Operacija podrazumeva korake procesa nabavke tehnologije, koja se vrši preko sitnijih koraka poput definisanja resursa i količine iz projektnog plana, raspisivanja tendera itd. Tehnologija se mora održavati, bilo da je kupljena ili iznajmljena, kako ne bi došlo do troškova, koji u ovom slučaju, mogu biti velikih razmera pa čak i probiti troškove. Troškovi tehnike i njene nabavke su najviši kada se radi o filmskim festivalima zbog toga što je uvek neophodna najmodernija tehnika visokog kvaliteta radi boljeg doživljaja tokom projekcije.Tehnologija se mora kontrolisati redovno, tokom svakog procesa njenog predkorišćenja, korišćenja ili nakon korišćenja da bi se smanjio broj grešaka tokom performansi.

~ Upravljanje dokumentacijom: Operacija koja je ključna, odvija se paralelno uz procese planiranja, podrazumeva korake formiranja dokumentacije na osnovu potreba, trenutnog stanja i očekivanog stanja, radi kasnije evaluacije. Podrazumeva i korake arhiviranja i čuvanja na lokaciji sigurnoj od pojavljivanja rizičnih događaja. U slučaju Pančevo Film Festivala, dokumentacija je čuvana isključivo u Kulturnom centru Pančeva, gde se najveći deo glavnih procesa upravo i odvijao. Takođe, postoje i kopije dokumenata, određenih ugovora itd. koje su arhivirane u Gradskoj Upravi Pančeva, ostalih partnera, ali i ljudskih resursa organizacije na visokim pozicijama.

4.5 Proces evaluacijePredstavlja finalni tj. poslednji proces ogranizacije filmskog festivala, koji se odvija

na kraju samog projekta. Na Slici 8 je tačno prikazano četiri podprocesa sa istim brojem operacija označenim brojevima i neophodnim koracima. Ovaj proces je važan zbog toga što je rezultat konačna ocena uspešnosti projekta a informacije dobijene su više nego korisne u organizaciji naredne edicije festivala.

15

Slika 8 - podprocesi, operacije i osnovni koraci procesa evaluacije

~ Evaluacija performansa HR (ljudskih resursa): Nakon festivala se vrši analiza prikupljenih podataka i formirane dokumentacije o načinu rada i funkcionisanja ljudskih resursa, zatim se vrši upoređivanje očekivanih rezultata i performansi sa dobijenim rezlutatom i stvarnim performansama a nakon toga se jednostavno donosi ocena o celokupnom radu timova, njihovoj sinergiji i performansima pojedinaca. Nakon toga se sumirana dokumentacija može koristiti u svrhe bržeg nabavljanja ljudskih resursa bez korišćenja dokumentacije o ljudskim resursima iz svih procesa, već samo upotrebom podataka o najistaknutijim pojedincima timova.

~ Konačni finansijski obračun: Podrazumeva analizu finansijske dokumentacije, budžeta, upoređivanje troškova sa dobijenim ishodom i donošenje ocene i sve je sjedinjeno unutar jedne operacije.

~ Evaluacija posećenosti: Kroz Operaciju 3 podrazumeva analizu statističkih podataka o posećenosti koja je praćena kroz sam festival, analiziraju se podaci o zadovoljenju korisnika (kroz naglašavanje potrebe za feedback-om, ankete itd.), upoređuju se očekivani rezultati sa misijom, vizijom i ciljevima i uviđaju se poklapanja ili odstupanja. Donosi se konačna ocena o uspešnosti kompletnog projekta na osnovu tri prethodna parametra.

~ Izrada završne dokumentacije: Podrazumeva jednu operaciju sa koracima pisanja finalnog izveštaja tj. popunjavanja završe dokumentacije koja se u nekoliko primeraka dodeljuje pokroviteljima i arhivira za sopstvene potrebe.

16

5. Paralelnost odvijanja procesa

Na Slici 9 se nalazi vremenski prikaz glavnih procesa i podprocesa korišćenjem projektnog alata – gantograma. Sa leve strane prikazani su procesi, početak i kraj aktivnosti kao i trajanje istih izraženo u danima. Glavni procesi se razlikuju po bojama. Isto tako se u ovu tabelu mogu dodati i navedeni osnovne operacije kako bi se prikazao tačan vremenski period obavljanja svakog koraka unutar operacija.

Slika 9 - vremenski prikaz procesa i podprocesa korišćenjem projektnog alata – gantograma

Sa desne strane iste slike se nalazi gantogram, koji prikazuje vremenski period obavljanja svakog procesa i podprocesa ali i njihovu međusobnu zavisnost. Tako se uočavaju sledeće zavisnosti: podproces planiranja 2 zavisi isključivo od podprocesa 1, te on može početi tek nakon završetka prvog podprocesa. Podproces planiranje 3 zavisi od podprocesa planiranje 2, ali se neki startne operacije ovog procesa mogu odvijati paralelno uz završne operacije podprocesa 2. Podproces planiranje 4 zavisi od podprocesa planiranje 2, i neophodno je da se taj podproces završi kako bi ovaj drugi započeo. Što se tiće procesa realizacije, on zavisi od procesa planiranja ali ne u potpunosti. Dakle, nije ključno da ovaj proces započne nakon procesa planiranja, već se sa realizacijom već može početi nakon obavljanja određenog nivoa posla iz podprocesa planiranja 3 i 4. Ovo se, naravno, odnosi samo na podproces realizacije pre festivala. Podproces realizacije neposredno pre festivala zavisi isključivo od podprocesa

17

realizacije pre festivala, te se on može započeti nakon ostvarenja prethodnog podprocesa. Poslednji podproces realizacije, u ovom slučaju tokom samog festivala, zavisi od sebi prethodnog podprocesa i on može startovati tek nakon završetka prethonog podprocesa. Proces upravljanja zajedno sa svojim podprocesima zavisi jedino od podprocesa planiranja 2 i može trajati paralelno sa svim ostalim podprocesima planiranja a i celokupnim procesom realizacije. Tačnije, neophodno je da traje tokom ovih procesa kako bi se postigao optimum performansa. Proces evaluacije zavisi od procesa realizacije i procesa upravljanja i sa njim se može startovati jedino nakon završeta navedenih procesa.

6. ZAKLJUČAK

6.1 Pančevo Film Festival kao primer održivosti Kreativnih industrijaJasno je da kreativne industrije spajaju privredu i kulturu i umetnost, te spoj

inženjerskih znanja iz polja upravljanja projektom i operacionog menadžmenta može imati isključivo povoljne uticaje na razvoj kulture uopšte. U Srbiji je potencijal kreativnih industrija veliki i neiskorišćen, pogotovo kada se radi o organizaciji kulturno-umetničkih manifestacija. Ovaj potencijal se svakako treba iskoristiti, posebno u mladim organizacijama koje tek započinju svoj životni vek. Upotreba inženjerskih alata je povoljna za projekte manjeg ili srednjeg obima poput predstava, izložbi, konferencija, književnih programa, a ukoliko iza njih stoje stručni ljudski resursi onda i za projekte velikog obima poput filmskog, pozorišnog ili umetničkog festivala, festivala umetnosti kao što je Mikser itd. Organizacija poput Pančevo Film Festivala je trenutno jedna od najpovoljnijih kulturnih organizacija u kojoj se može eksperimentisati sa različitim tipovima menadžmenta i čestim fokusima na određene načine i vrste poslovanja i planiranja projekta. Ukoliko se ova priča nadoveže na uvod o održivosti kulture i umetnosti, jasno je da se jedino kroz primenu različitih znanja i jednostavnijih pristupa organizacionom menadžmentu može doći do postizanja održivosti i konstantnog kulturološkog širenja ali i visokog nivoa kvaliteta kulturološke usluge.

18

7. LITERATURA

~ http://en.wikipedia.org/wiki/Film_festival, pristupljeno u decembru 2014.

~ http://www.cahiersducinema.com/Evenement-Festivals-Cultural.html, pristupljeno u decembru 2014.

~ http://www.pancevofilmfestival.com/, pristupljeno u decembru, 2014.

~ https://www.facebook.com/pancevofilmfestival, pristupljeno u decembru, 2014.

~ http://www.oneworld.cz/2014/, pristupljeno u decembru, 2014.

~ ,,Setting Up A Human Rights Film Festival’’, published by People In Need, Prague 2009, donirano od strane organizatora Pančevo Film Festivala

~ ,,Prezentacija PAFF’’, donirano od strane organizatora Pančevo Film Festivala, 2014.

~ http://www.novifilmograf.com/zarko-dragojevic-srpski-film-i-kinematografija-u-ogledalu-statistike/, pristupljeno u decembru, 2014.

19