POLJOPRIVREDNI FAKULTET

ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

ŠKOLSKA 2013/2014. GODINA

Seminarski rad

ISHRANA KONJA

Student:

Dajana Vasilić

Mentor:

Prof. dr. Milanka Drinić

Banja Luka, 2014.

1

SADRŽAJ:UVOD..............................................................................................................................................3

1. Karakteristike varenja i iskorišćavanja hrane kod konja..........................................................5

2. Hraniva koja se koriste u ishrani konja....................................................................................7

3. Potrebe konja za održanje.........................................................................................................9

4. Ishrana priplodnih kobila........................................................................................................10

5. Ishrana priplodnih pastuva.....................................................................................................11

6. Ishrana ždrebadi.....................................................................................................................12

7. Ishrana radnih konja...............................................................................................................14

8. Ishrana sportskih konja...........................................................................................................15

9. Ishrana konja u tovu...............................................................................................................16

Literatura:......................................................................................................................................17

2

UVOD

Ishrana konja je najznačajnija stavka u ukupnim troškovima odgajanja konja, ali je takođe i najznačajnija stavka od koje zavisi uspjeh odgajanja. Ishrana je najbitniji segment kod grla koja se gaje za postizanje visokih rezultata (tov, rad, reprodukcija i dr.). Dobra ishrana konja je relativno skupa, ali neizbalansirana ishrana je još skuplja, jer ne vodi ka očekivanim rezultatima.

Ishrana konja se zasniva na korišćenju biljnih hraniva, koja oni slično kao i preživari uspiješno koriste. Prilikom kvalitetne israne konja mogu da se očekuju korisni rezultati kao što su koristan rad, kao i brojni proizvodi koji su značajni za ljude (meso, koža, kosti, stajnjak i dr.).

Ishrani konja do nedavno nije se posvećivalo dovoljno pažnje, a njihova ishrana i normativi u ishrani dugo su bili izražavani po analogiji sa govedima. U novije vrijeme sastavljeni su normativi koji su specijalno namjenjeni ishrani konja, i podijeljeni su po određenim kategorijama za koje su konji namjenjeni (tov, rad, sportski konji, namijenjeni reprodukciji i sl.).

Od pravilne ishrane konja zavisi da li će oni dostići svoj maksimalni potencijal u pogledu reprodukcije, tjelesnog razvoja kao i sposobnosti za obavljanje rada. Nedovoljno hranjenje utiče na to da grlo troši rezervne materije i mršavi, dok preobilno hranjenje utiče na povećanje njegove tjelesne mase, otežava rad a grlo postaje tromo.

Konji su vrlo osjetljivi na promjene pojedinih hraniva u obroku, što može ići tako daleko da reaguju i na isto hranivo koje je odgajeno na drugoj lokaciji i u drugim uslovima.

Pod pravilnom ishranom konja podrazumijeva se zadovoljavanje svih potreba konja za hranjivim materijama. Dobro izbalansiran obrok podrazumijeva ne samo obezbeđenje određene količine hraniva, nego i odgovarajući odnos među njima. Time se postiže da životinja maksimalno iskoristi hranjive materije koje konzumira.

Osnove pravilnog sastavljanja obroka za konje sastoje se u slijedećem:

1. obrok mora da bude dovoljan u pogledu zastupljenosti suve materije i energije, 2. u okviru ukupne hranljive vrijednosti obroka treba da bude dovoljno svarljivih

proteina u skladu sa potrebama kategorije konja, 3. proteini u obroku treba da budu usklađeni po pitanju aminokiselina (među kojima se

posebno ističe lizin), 4. u obroku je potrebno da bude zastupljeno dovoljno mineralnih materija, pre svega Ca,

P, Na i Cl ali i svih ostalih, 5. u obroku je potrebno da bude zastupljeno dovoljno vitamina, 6. obrok treba da bude ukusan, kako bi u potpunosti bio konzumiran, 7. obrok treba da bude raznovrstan, sastavljen od više hraniva (najmanje 3), 8. obrok treba da bude što jednostavniji za rukovanje,

3

9. obrok ne treba da sadrži štetne i toksične materije, 10. u okvirima koje postavljaju navedeni uslovi, cijena obroka treba da bude najniža

moguća. Konji su jedna od najosjetljivijih domaćih životinja u pogledu hrane, odnosno njenog kvaliteta. Ova vrsta je posebno osjetljiva na lošu i pokvarenu hranu.

4

1. Karakteristike varenja i iskorišćavanja hrane kod konja

Iako su biljojedi, konj imaju srazmjerno mali, jednostavan želudac. Kapacitet njihovih tankih crijeva je oko četiri puta veći nego želuca. Debela crijeva konja imaju još veći kapacitet i sastoje se od slijepog crijeva (cekuma) i kolona u kojima se nalazi značajna populacija mikroorganizama koja omogućuje da se uspješno koriste kabasta hraniva koja imaju veći udio celuloze.

Želudac konja zauzima manje od 10% od ukupne zapremine organa za varenje. Nasuprot tome cekum i kolon su veoma razvijeni i čine 60% od ukupne zapremine organa za varenje. Produkti fermentacije celuloze su, kao i kod preživara, sirćetna, propionska i buterna kiselina.

Svarljivost organske materije je slična kod konja kao i kod preživara. Konji hranu vare na sličan način kao i druge vrste sa prostim želucem, s tim da kod konja postoji i „dopunsko“ varenje koje se obavlja uz pomoć mikroorganizama iz cekuma. Veći dio koncentrovane hrane vari se u želucu i u tankim crijevima, dok kabasta hraniva, koja su bogata celulozom bivaju razložena tek u debelom crijevu.

Konji se i pored određenih sličnosti, veoma razlikuju od preživara. Kod njih nema naknadnog žvakanja hrane odnosno preživanja. Brzina prolaska hrane kroz stomak je prilično velika. Hrana je prvo izložena djelovanju enzima u tankim crijevima a zatim fermentaciji u debelim crijevima. U tankim crevima se razlaže gotovo sav skrob i protein obroka. U slijepom crijevu (cekumu) pod dejstvom mikroorganizama razlaže se celuloza i sintetišu mikrobijalni proteini. Krajnji produkt razlaganja skroba je glukoza, a celuloze su isparljive masne kiseline (IMK): sirćetna, propionska i buterna. Ove materije se koriste kao izvori energije u organizmu, a zavisno od sastava obroka varira njihov udio.

Tabela 1. Projsečna svarljivost organske materije različitih hraniva u konja i preživara (%)

Hraniva Konji Preživari

Slama 35 50

Sijeno 50 55-60

Zelena hrana 65 70

Zrno ovsa 70 70

Zrnevlje drugih žitarica

80-85 80-90

5

Repa stočna 85 85-95

Skrob se razlaže do glukoze u tankim crijevima. Glukoza koja dospijeva u krv može da bude iskorišćena za stvaranje energije za mišićno tkivo, za stvaranje rezervi glikogena u mišićima, ili da se lageruje u obliku masnog tkiva. Skrob je osnovna energetska materija za sve radne konje, ali ako se daje u prevelikim količinama i ne razloži se sav u tankim crijevima, onda onaj dio koji dospije u cekum može da posluži za sintezu mlečne kiseline.

Mast u organizmu konja može da bude oksidovana da bi se koristila kao energija, ili da se deponuje u obliku masnog tkiva životinje. Ipak, ona se smatra dobrim izvorom energije za konje. Konji veoma uspešno vare mast (preko 90%). Takođe, konji koji postižu visoke rezultate (npr. u treningu i takmičenjima) često ne mogu da konzumiraju dovoljno hrane da bi preko skroba i celuloze zadovoljili svoje potrebe u energiji.

Proteini postaju izvor energije samo u slučaju kada njihov udio u obroku premašuje potrebe konja.. Pretjerano konzumiranje proteina treba izbjegavati kod svih konja koji se više naprežu.

Celuloza je veoma važan izvor energije u ishrani konja. Zbog toga se smatra da dnevno konzumiranje sijena ne treba da bude ispod 1% od tjelesne mase grla.

6

2. Hraniva koja se koriste u ishrani konja

U prirodi konji žive na paši. Najpovoljniji način ishrane za njih prema tome je ishrana svježom zelenom hranom. Konji imaju znatno manji kapacitet organa za varenje od preživara. Želudac je 7 - 8 puta manji dok su crijeva nešto duža. Zbog toga oni manje mogu da konzumiraju, a i nešto slabije koriste kabasta hraniva od preživara. Ipak uobičajeno je da se obrok konja sastoji kako od kabaste hrane tako i od koncentrovane. Obrok mora da sadrži makar dio kabaste hrane. Neophodni minimum kabaste hrane za većinu konja je približno 1% telesne mase.

Uz kabasti dio obroka ide i koncentrovani, koji je obično u zrnastoj formi. Odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku je povezan sa potrebama životinje u energiji, kao i sa kapacitetom organa za varenje same životinje. Kada je potreba za energijom niska veći dio obroka može da bude u kabastoj formi. Kako potrebe rastu tako se i količina koncentrata povećava.

Sastavljanje smješa koncentrata za ishranu konja zavisi od potreba životinje i količine hranljivih materija koja je podmirena iz kabastog dijela obroka. Koncentrati treba da su tako formulisani da upotpunjuju kabastu hranu kakvu životinja dobija. Smješe koncentrata mogu da budu sasvim jednostavne i da se sastoje od cijelog zrnevlja žitarica i leguminoza. Bolje je ako se zrnevlje grubo prekrupi ili izgnječi, a najbolje je ako se kompletna smeša zajedno sa mineralnim i vitaminskim dodacima peletira.

Od kabastih hraniva za konje je najbolje kvalitetno sijeno koje se daje u količini od 1,5 - 2% tjelesne mase. Velika količina kabaste hrane u obroku umanjuje njihovu radnu sposobnost i otežava kretanje. Što je rad teži to se manje sijena daje, pa je u nekim situacijama dovoljna i količina ravna 1% telesne mase.

Vrste sijena koje se koriste u ishrani konja su: livadsko, lucerkino, crvene djeteline, graška, grahorice ili muhara. Leguminozna sijena su bogata u proteinima, mineralnim materijama i vitaminima, pa su zato pogodna za ishranu ždrebnih kobila i ždrebadi.

Zelena hrana je veoma dobra za konje. Kad god je to moguće treba ih držati na paši, ili kao zamjena za to, da im se daje košena zelena hrana. U tu svrhu mogu da se koriste livadske trave, travno-leguminozne smješe, lucerka, crvena djetelina i druge leguminoze, a takođe i zeleni kukuruz.

Paša ima višestruko povoljan uticaj na konje. To je za ove životinje najprirodniji način ishrane. Ona je neophodna za održavanje dobrog zdravlja svih kategorija konja. Takođe je važna i za pravilan porast podmlatka.

7

Na paši, takođe, deluje i povoljan uticaj sunca, čistog vazduha i što je najvažnije slobodnog kretanja. Kretanje na paši povoljno utiče na razvoj cijelog organizma, poboljšava apetit i ubrzava metabolizam kod životinje.

Korjenasto - krtolaste biljke koje se koriste za ishranu konja su šećerna, polušećerna i stočna repa, mrkva, čičoka i krompir. Različite vrste repe (šećerna, polušećerna i stočna) su veoma dobra hrana za priplodne pastuve, kobile i ždrebad.

Koncentrovana hrana je značajna za ishranu konja - posebno radnih grla i podmlatka. Sa povećanim opterećenjem u radu ili treningu treba da raste i udio koncentrovanog dijela obroka. Tradicionalno i najbolje hranivo za konje je ovas (zob), a manje se koriste kukuruz, ječam i druge žitarice. Ovas zauzima posebno mjesto među žitaricama koje se koriste u ishrani konja. On ima tri bitne osobine koje ga izdvajaju od ostalih žitarica: 1. srazmjerno visok udio sirove celuloze; 2. znatnu zastupljenost ulja i 3. optimalan odnos energije i proteina. U određenom smislu to je koncentrat koji konjima najbolje odgovara.

8

3. Potrebe konja za održanje

Potrebe za održanje osnovnih funkcija organizma u konja zavise od: veličine (mase) životinje, sredine u kojoj ona živi i od individualnih svojstava u korišćenju hrane i metabolizmu. Ove potrebe obuhvataju i hranljive materije neophodne za kretanje koje je potrebno za normalno održanje organizma. Uzdržne potrebe konja su nešto veće nego u preživara, posebno u energiji. To je zato što su oni temperamentniji od drugih biljojedih životinja, stalno su u pokretu i mišići su im neprekidno aktivni.

Zadovoljenost potreba u energiji se najbolje prati preko tjelesne mase životinja. Nedovoljna količina energije u obroku rezultira u gubitku mase. Prevelika količina energije dovodi do povećanja mase odnosno prirasta. Smatra se da najveći dio, pa i ukupne uzdržne potrebe u energiji mogu da budu zadovoljene iz kvalitetne kabaste hrane.

Količina proteina za zadovoljenje uzdržnih potreba u obroku treba da bude oko 8 -10% u SM.

9

4. Ishrana priplodnih kobila

Ishrana ove kategorije zavisi od toga da li su kobile ždrebne ili dojne, kao i od toga da li rade ili ne. U prvoj polovini graviditeta pa i do poslednje trećine, potrebe za razvoj ploda su male i nije potrebno da se odvajaju od uzdržnih. U to vrijeme životinje se koriste za lake ili srednje teške radove. U poslednjoj trećini se više ne koriste za rad, a potrebe u hranjivim materijama znatno se povećavaju. To je period u kome dolazi do razvoja 2/3 mase ploda, pri čemu ishrana majke u velikoj mjeri utiče na veličinu i zdravlje ždrebeta.

Pošto se 60% svarljivih proteina deponuje a 45% od deponovanih proteina se koristi za sam plod, to znači da je za 90 dana potrebno da se obezbedi količina proteina jednaka 1,51% telesne mase majke - samo za porast ploda. Za stvaranje tjelesnih rezervi treba da se obezbijedi još količina proteina ravna 40% od potreba za razvoj ploda.

Prva hrana posle partusa treba da bude mlak napoj od mekinja, a kao suva hrana smješa mekinja i ovasa. Tokom prve nedjelje ne treba davati mnogo hrane. U normalnim okolnostima kobila se veoma brzo oporavlja od porođaja, tako da već nakon dvije nedjelje može da se koristi za lakše radove.

U ishrani kobila se koriste sva uobičajena hraniva koja se koriste za konje uopšte.

10

5. Ishrana priplodnih pastuva

Ishrana pastuva ima osnovni cilj da obezbedi održanje životinje u odgovarajućoj kondiciji. Pošto je nepoželjno da se pastuvi ugoje obroci za priplodna grla treba da ispunjavaju uzdržne potrebe. Samo u slučaju kada su životinje u slaboj kondiciji, treba im davati nešto više hrane, da bi se popravile. Gubljenje tjelesne mase u sezoni pripusta može nepovoljno da se odrazi na njihovo korišćenje, te ishrana treba da bude takva da do toga ne dođe.

Pastuvima se daje manja količina kabaste hrane - ne više od 0,7% tjelesne mase. Takođe, ne daje se veća količina sočne i zelene hrane. Mrkva se daje u količinama do 5 kg, zelene mase do 10 kg, silaže 5 - 8 kg. Smatra se da zrno kukuruza ne bi trebalo da se koristi u većim količinama zato jer dovodi do stvaranja masnog tkiva i gojenja životinja.

Ponekad se u želji da se postigne bolji kvalitet sperme pastuvima daju jaja ili mleko.

11

6. Ishrana ždrebadi

Prva hrana ždrebadi je mlijeko. Period ishrane mlijekom traje obično 5 - 6 mjeseci. Porast ždrebadi je veoma intenzivan i zbog toga mlijeko brzo postane nedovoljno kao izvor hranljivih materija. Sa odmicanjem laktacije količina mleka koje kobila luči se smanjuje, a i udio hranljivih materija u njemu. Tokom prvog mjeseca se masa životinje udvostruči. Od četvrtog mjeseca porast se usporava uslijed smanjene produkcije mlijeka.

Već od kraja druge nedjelje života (uzrast od 10 - 15 dana) počinje se sa prihranjivanjem ždrebadi suvom hranom. Koristi se kvalitetno sijeno i ovas, gnječeno zrno lana i mekinje. Posebno su dobre u ovom periodu peletirane smjese koncentrata sastavljene prema potrebama životinja. Takođe, ždrebad se može držati i na paši.

Tokom zime ždrebad dobija livadsko sijeno, a ono može delom da bude zamijenjeno i sijenom od lucerke. Od koncentrata najčešće se koriste ovas i kukuruz. Tokom toplijeg dijela godine izvode se na pašu, uz dopunu manjom količinom koncentrata.

Već 1 - 1,5 sat posle partusa treba ždrebetu omogućiti da sisa. Prije prvog sisanja treba oprati vime i izmusti nekoliko prvih mlazova kolostruma. Značaj kolostruma za ždrebe je višestruk. Pored toga što obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, on obezbeđuje ždrebetu i pasivni imunitet preko antitijela, a takođe djeluje i blago laksativno. Veoma je važno da ždrijebe što ranije konzumira kolostrum, jer mogućnost prolaska imunoglobulina kroz crijevni epitel se rapidno smanjuje, a posle 30 - 36 sati sasvim se gubi.

Ždrijebe obavezno treba da dobije majčino mlijeko. Bar prvih nekoliko dana treba ga ostavljati da bude zajedno sa majkom. Sa pet ili šest dana već može da izađe napolje, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju. U toku nekoliko prvih nedjelja mlijeko zadovoljava sve potrebe ždrebeta u hranljivim materijama. Prva dva mjeseca života ždrijebe sisa često - svaki sat, odnosno do 20 puta u toku 24 časa.

Podesna smijesa koncentrata za početak ishrane suvom hranom je smijesa gnječenog zrna ovsa (60%) mekinja (20%) i lanenog brašna (20%).

Sa 4 mijeseca ždrebe bi trebalo da konzumira oko 1 kg suve hrane. Poželjno je da se što ranije privikne na uzimanje suve hrane, jer mlijeko relativno brzo prestaje da bude dovoljna hrana.

Neadekvatna ishrana ždrebadi može da dovede do nepravilnosti u razvoju kostiju, što se ni na koji način kasnije ne može ispraviti.

12

Ključni moment u odgajivanju ždrebadi je odlučenje. Ono mora da se izvede u momentu kada je grlo već sasvim sposobno da sve svoje potrebe zadovolji iz suve hrane. U tom periodu je veoma važan i sastav proteina u obroku.

U tu svrhu može da se koristi riblje brašno, mesno ili mesno - koštano brašno, kao i kravlje mlijeko. Ovim se postiže da ne dođe do pada u porastu, koji u ovom periodu može da se javi, a koji kasnije teško može da se nadoknadi.

Odlučenje obično nastupa sa 6 mjeseci, ali muška ždrebad mogu da sisaju i duže (7 - 8 mjeseci).

Kod odbijene ždrebadi nastavlja sa ishranom sijenom i koncentratima (gnječenim zrnom ovsa i mekinjama) a takođe i sočnim hranivima (mrkva). Utrošak koncentrata se smanjuje ako se ždrebad hrane na paši. Sa navršenom prvom godinom ždrijebe treba da postigne 2/3 telesne mase odraslog grla. Zaostajanje u tom periodu teško se kasnije nadoknađuje i stoga se ishrani mora posvetiti puna pažnja.

Od prve do druge godine uzrasta, osnovna hrana podmlatka je sijeno i paša uz manju količinu koncentrata (1 - 1,5 kg). Preko ljeta na kvalitetnoj paši koncentrat i nije potreban. Veoma je važno u tom periodu da životinje što više vremena provode napolju na paši. Sviježa pitka voda i so moraju uvek biti na raspolaganju mladih grla.

13

7. Ishrana radnih konja

Za ishranu radnih konja najvažnija je snabdjevenost energijom. Međutim, iskorišćavanje energije u poređenju sa drugim smijerovima proizvodnje, za rad je najmanje. Smatra se da samo 15% od ukupne energije unesene u organizam konj može iskoristiti za rad. Loš put, meko zemljište i drugi otežavajući faktori predstavljaju smetnju za kretanje životinje, a time dodatno povećavaju utrošak energije. Dio energije koji se utroši za pokretanje tijela životinje iznosi oko 1/4 - 1/3 od korisnog rada koji ona obavlja.

Konji koji rade, hrane se obično tri puta na dan. Količina koncentrata se dijeli na dva ili tri dijela. Na primer, ujutro, prije rada im se daje 1/3 kabastog dijela obroka a uveče posle rada ostale 2/3.

Poslije ishrane konji moraju da se odmore. Ako se to ne omogući, može da dođe do zastoja hrane uslijed smanjene sekrecije želudačnih sokova i da dovede do kolika, pa čak i do uginuća. Takođe, prije napajanja se konji moraju ohladiti. U toku rada ne smeju se napajati hladnom vodom.

14

8. Ishrana sportskih konja

Obezbeđenje hranljivih materija je od velikog značaja za sve kategorije konja ali je poseban njihov značaj u grla koja nisu završila porast a ušla su u trening. Punokrvnjak postiže 95% svog porasta i 80% tjelesne mase u starosti od 18 meseci. Zato je za ovu kategoriju neophodno da se pored potreba za treninge i trke obezbede i hranljive materije za porast.

Odgajanje punokrvnih konja za trke počinje još pre njihovog rođenja. Ishrani majke treba da se posveti velika pažnja kako bi ždrebad došla na svijet pripremljena za zahtjeve koji će pred njega biti postavljeni. Od prvog dana života punokrvnog ždrebeta mora da se vodi računa o njegovoj ishrani. Ishrana je osnovni faktor koji omogućuje da se određena genetska osnova u većoj ili manjoj mjeri realizuje. Pravilna ishrana ždrebeta ne samo da obezbeđuje lijep izgled životinje već određuje i njene kasnije performanse u takmičenjima.

Ono što ishrana trkaćih konja treba da omogući je formiranje čvrstog kostura, jakih mišića i dobro razvijenog vaskularnog, respiratornog i nervnog sistema. Sve to treba da bude povezano u jednu skladnu cjelinu koja omogućuje da u uslovima oštre konkurencije grlo može da da sve od sebe.

Kao i u ostalih radnih konja, energija je najznačajniji dio obroka za trkaća grla.

Ukoliko u obroku nema dovoljno energije konj gubi tjelesnu masu, dlaka mu postaje gruba i bez sjaja, gubi živahnost, hronično je umoran i nevoljan za bilo kakav rad. Kod životinja koje se gaje i treniraju za trke, nedovoljna ishrana je nedopustiva, pa se rijetko sreće. Zapravo, češći su slučajevi u kojima se sa ishranom preteruje, u želji da se grlu pruži maksimum.

15

9. Ishrana konja u tovu

U našoj zemlji ne postoji organizovan tov većeg broja konja. U glavnom se na klanje šalju stara, islučena, grla kojima je kondicija eventualno nešto popravljena poboljšanom ishranom. Veća proizvodnja konjskog mesa podrazumijeva organizovan pristup gajenju mladih životinja. Kod njih je porast najintenzivniji a kvalitet mesa najbolji. Proizvodnja mesa se, u zemljama gde je to uobičajeno, zasniva na muškoj ždrebadi. Ishrana se odvija na pašnjacima ili u staji. Za tov se koriste ždrebad teških (hladnokrvnih) rasa koji veoma dobro iskorišćavaju kabastu hranu. Oni takođe imaju veoma izražen porast mišićne mase i mirniji temperament, pa su zbog toga podesni za tov.

Tov ždrebadi u štali - obično se ždrebad odbija u uzrastu 6 - 7 mjeseci a tov traje još 4 - 9 mjeseci. Dnevni prirasti mogu da dostignu 1,0 - 1,4 kg. Meso mladih grla je veoma kvalitetno a konverzija hrane dobra. Obrok se sastoji od kabaste hrane, po volji, dok je udio koncentrovanih hraniva 35 - 60%. Hrana mora da bude kvalitetna.

Tov ždrebadi na pašnjaku - paša je ekonomičan vid ishrane. Za tov su potrebni pašnjaci dobrog kvaliteta. Ovaj tov obično traje 18, 24 ili 30 meseci. U osnovi, životinje se tokom ljeta drže na paši. One dobijaju koncentrat (oko 3 kg na dan) u završnoj fazi tova. Tokom zimskog perioda hrane se kukuruznom silažom uz manje količine koncentrata (5 - 15%). Na pašnjacima se konji često drže zajedno sa preživarima sa kojima se veoma dobro dopunjuju. Zajedno, ove dvije grupe životinja bolje iskorišćavaju pašnjak nego kada su pojedinačno zastupljene.

16

Literatura:

Bahtijarević, E. (1982): Krmiva, krmne smjese, ishrana stoke. Glas. Banjaluka. Ševković, N., Pribićević, S., Rajić, I. (1980): Ishrana domaćih životinja. Str.:497-512.

Naučna kniga. Beograd Vukavić, D. (1961): Ishrana domaćih životinja. II deo. Str.: 382-420. Poljoprivredni

fakultet. Novi Sad.

17