Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

“Pojmovno određivanje vrste znanja: podaci, informacije, znanje, mudrost”

Seminarski rad

Nastavni predmet: Menadžmenta znanja

Nastavnik: Student:

Prof. dr. Borislav Odadžić Stojmenović Ljiljana MIM 6/12

Zrenjanin, 2013

Za razumevanje koncepta menadžmenta znanja potrebno je najpre pojam znanja diferencirati od pojmova: podatak,informacija,znanja i mudrost. Još je davne 1934.godine pesnik T. S. Eliot u svom delu “The Rock”, sugerisao postojanje razlika između navedenih pojmova, kao i potrebu njihovog kompariranja,rekavši: “Gde je život koji smo izgubili živeći? Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju? Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?” Potreba poređenja pojmova podataka, informacije,znanja i mudrosti rezultirala je “hijerarhijom znanja”, “piramidom znanja” ili “The Data Information Knowleadge and Wisdom Hierarchy (DIKW)” koja se vezuje za ime Russella Ackoffa,čuvenog teoretičara sistema i organizacionih promena.

Prema Russellu Ackoffu ljudski um se može klasifikovati u pet kategorija:

1. Podatak. Podatak je neorganizovana i neobrađena činjenica koja je statična, ne pruža sudove i ne predstavlja osnov za akciju. Podatak postoji sam za sebe i iza njegovog postojanja ne krije se poseban smisao. Podatak opisuje samo deo onoga što se dešava, a ne pruža sud i interpretaciju događaja, kao ni objašnjenje osnove događanja. Podatak nam ništa ne govori svojoj važnosti ili irelevantnosti. Može postojati u različitim formama,upotrebljivim ili ne.

2. Informacija. Informacija znači davanje značenja podacima. Za razliku od podataka,informacija ima svoje značenje,svrhu,relevantnost.Ovo značenje može biti od koristi i imati vrednost za primaoca informacije,ali to i nemora biti slučaj.

3. Znanje.Znanje je svrsishodno sakupljanje informacija u pravcu ispunjenja težnje da se postigne njegova korisnost i upotrebna vrednost. Znanje je deterministički proces. Prostim memorisanjem informacija,dobija se nagomilano i bez reda sistematizovano znanje. Znanje koje zahteva prave saznajne,kognitivne i analitičke sposobnosti,moći pamćenja i rasuđivanje,postiže se u narednoj fazi-razumevanje.

4. Razumavanje. Razumevanje je kognitivan i analitički proces. Razumevanje omogućava povezivanje i sintezu znanja sa već ranije usvojenim znanjem. Razlika između razumevanja i znanja jedanaka je razlici između učenja i memorisanja. Razumevanje ne postoji samo za sebe,kao poseban nivo,već povezuje različite nivoe i omogućava prelaz iz jednog u drugi. Značaj razumevanja je što ljudi koji razmeju mogu,na osnovu povezivanja novog i ranije usvojenog znanja, preduzeti odgovarajuću akciju i delovati na adekvatan način.

5. Mudrost. Mudrost se nalazi iznad svih navedenih nivoa i razlikuje se od njih po tome što sadrži odnos prema savesti,moralu,etičkim kodeksima i sl. Mudrost je process koji nam omogućava da razlikujemo dobro od lošeg,ispravnog i pogrešnog. Mudrost je samo ljudsko stanje svesti I zahteva dušu, nešto što mašine i kompjuteri nikada neće moći da poseduju.

Ono što je zanimljivo jeste kako se hijerarhija podataka,informacije znanja I mudrosti može primeniti na poslovanje u savremenoj organizaciji u uslovima koje diktira i zahtevima koje nameće ekonomija znanja?

Svim organizacijama podaci su veoma važni,ali neophodno je da sama organizacija odluči koja vrsta i kvalitet podataka je potrebna da bi se stvorila informacija. Savremene organizacije obično sakupljaju podatke u neku vrstu tehnološkog sistema. Podaci se svrstavaju u sistem po departmanima i odeljcima. Svim organizacijama su podaci potrebni, a nekim od njih neophodni

za poslovanje,kao što su banke,osiguravajuća društva,vladine agencije. Sakupljanje podataka je osnova delovanja ovakvih organizacija i uslov njihovog uspeha. Samo prikupljanje podataka za neke organizacije,međutim,nije dovoljno i ima svoje loše strane. Prvo,previše podataka otežava identifikovanje podataka koji su neophodni i esencijalni za suštinu poslovanja i,drugo,nema suštinskog značenja u podacima. Podatak opisuje samo deo onog što se dešava,a ne pruža sud i interpretacju događaja, kao ni objašnjenje osnove događanja. Znčaj podataka za organizaciju se ogleda u tome što oni predstavljaju osnov za kreiranje informacije.

Za razliku od podataka,informacija ima svoje značenje,svrhu,relevantnost i,kao takva,informacija je prihvatljiva od strane zaposlenih i menadžera. Informacija se kreće kroz organizaciju preko postojećih komunikacionih mreža. Rezultat pretvaranja podataka u informaciju jeste dodavanje vrednosti i zanačenje koje će poboljšati kvalitet donošenja odluka u organizaciji.

Znanje je oduvek bilo osnova ljudskog napretka. Znanje koje poseduju zaposleni u organizaciji,izvor je bogatstva svake organizacije. Znanje je šire,bogatije,ali I teže za prihvatanje nego što je to slučaj sa podacima I informacijama. Tiwana posmatra znanje kao relevantne informacije dostupne u pravom obliku,

Definicije znanja, koje se koriste u literaturi :Definicija znanja:

1) Znanje je potvrđeno istinito verovanje – većina filozofa prihvata ovu definiciju,naročito empirijski filozofi koji veruju da se znanje može potvrditi činjenicama(Goldman 1991, Nonaka&Takeuchi, 1995).

2) Znanje su informacije u kontekstu – znanje ima vrednost ako se uklapa bezkontradikcija u širi okvir znanja (Aune, 1970), što znači da se može posmatrati i uširem kontekstu – racionalistički pristup.Znanje su informacije korisne u kontekstu situacija kao što su donošenje odlukaili samih akcija – pragmatični pristup.

3) Znanje je razumevanje zasnovano na iskustvu – moderni pragmatizam (James,1907).

4) Znanje su iskustva ili informacije preko kojih se može komunicirati i koje semogu razmenjivati (Allee, 1997).

5) Znanje, koje se sastoji od podataka i informacija, se može smatrati puno širimrazumijevanjem situacija, odnosa, uzročnih fenomena, i teorija i pravila(eksplicitnih i implicitnih), koji leže u danoj domeni ili problem(Bennet&Bennet, 2000) – naglasak na RAZUMIJEVANJE.

6) Znanje se može smatrati kao da je sastavljeno od razumevanja, generalizacija i apstrakcija, koje nosimo sa sobom sa sobom na trajnoj ili

polutrajnoj bazi i primjenjujemo za interpretaciju i upravljanje svijetom oko nas(Wiig, 1998).

7) Znanje je socijalno delovanje (Stacey, 1996).

8) Znanje je kapacitet za efektivno delovanje – omiljena definicija u zajedniciorganizacijskog učenja (Argyris, 1993).

9) Znanje je fluidna mešavina okvirnog iskustva, vrednosti, kontekstualnihinformacija i ekspertnih mišljenja, koja osigurava okvir za procenu i uključivanjenovih iskustava i informacija – izvorno dolazi iz i primenjuje se u glavamaznalaca.Znanje je u organizacijama pohranjeno ne samo u dokumentima ili repozitorijimaveć isto tako i u organizacijskim rutinama, procesima, praksama i normama(Davenport&Prusack, 1997).

Razlikovanje 3 tipa znanja:

A) Kodirane strukture u fizičkim sastavima (poput genetskog kodiranja u DNK) kojedopuštaju objektima da se prilagode okolini

B) Verovanje i predispozicije za verovanje o svetu, za koje mi verujemo da supreživele naše testove, vrednovanja i iskustvo

C) Lingvisticke formulacije koje možemo deliti, znanstvene (pridev iz ZNANJA, ane iz ZNANOSTI) tvrdnje o svetu, koje su preživele testiranje i vrednovanjepreko pojedinačnih, grupnih, timskih, organizacijskih, društvenih... zahteva

PODACI, INFORMACIJE, ZNANJE, MUDROST

Podatak, informacija,znanje, mudrost

• Informacije su podaci kojima je data određena struktura;• Znanje su one informacije kojima je pridružen smisao.

Podatak

Podatak-Latinska reč “ Datum“ u prevodu- „Deo informacije“.

Podaci (eng. Data) su znakovni prikaz činjenica i pojmova koji opisuju svojstva objekata injihovih odnosa u prostoru i vremenuPodatak je činjenica koja reprezentuje neki događaj koji se dogodio.Podatak je jednostavna neobrađena izovana misaona činjenica koja ima neko značenje.

Podatak predstavlja osnovni opis stvari,pojava,događaja,aktivnosti i transakcija koji je zapisan,klasifikovan i uskladišten ali nije organizovan na način da izrazi neko posebno značenje.

Podatak je nematerijalne prirode, on jednostavno postoji u našim mislima i nema značenje unutarili izvan svog postojanja ili o samom sebi pa se pridružuje značenju kojim opisujemo svojstvaobjekata.Može postojati u bilo kojem obliku bio upotrebljiv ili ne.

U ovom modelu PODACI su zamišljeni poput simbola ili znakova, koji predstavljaju podražaje ili signale, koji nisu korisni ako se ne nalaze u nekoj relevantnoj formi (ili obliku). Mogu biti I produkt opažanja.

Podaci se pamte zapisuju i beleže na način koji im je primeren i koji im odgovara. Tako oblicipodataka mogu biti: zvučni, slikovni, brojčani ili tekstualni.Struktura podatka je apstraktna i čine je: značenje (naziv i opis značenja određenog svojstva),vrednost (mera i iznos) i vreme.

Podaci u kontekstu (smislu) i kombinovani unutar strukture čine informaciju.

Oblici podataka mogu biti:-Zvučni-Slikovni-Brojčani-Tekstualni

Beleže se na odgovarajuće načine.Postoji više različitih vrsta podataka:

-Numerički podaci (0,1,2,3…9)-Alfabetski podaci (A,B,C….Z)-Znakovni podaci (:,-,:,+,=)

Struktura podataka je apstraktna I čine je:

1. Značenje (Naziv i opis značenja određenog svojstva)2. Vrednost (Mera i iznos)3. Vreme.

Svi podaci i informacije poseduju dve važne karakteristike:

1. Formu2. Sadržinu

Forma podataka i informacija predstavlja oblik u kojem se oni pojavljuju.Sadržina je njihovo značenje.Forme podataka i informacija su slova,brojevi,zvukovi,slike itd. Iz tog razloga je objašnjeno da postoji više različitih tipova ili vrsta podataka.Pored ovih osnovnih vrsta postoje i druge forne podataka koje se mogu primiti čulima kao što su dodir,miris,ukus itd.

Značenje predstavlja drugu važnu karakteristiku podataka I informacija.Isti podaci I informacije mogu imati različita značenja u zavisnosti od tumačenja.Tumačenje podataka I informacija zavisi od konteksta u kojem se isti nalaze

PODACI KAO CINJENICE

Podaci su diskretne, objektivne cinjenice ili opažanja, koje nisu organizirane i nisuprocesirane, i stoga nemaju znacenje ili vrijednost (zbog nedostatka konteksta iliinterpretacije). Podaci – „samo sirove cinjenice“.

PODACI KAO SIGNALI

U subjektivnoj domeni podatke zamišljamo kao „osjetilne podražaje koje primamo prekonaših osjetila“ ili „ocitanja signala“ (poput svjetlosti, zvuka, mirisa, okusa, dodira). Utom kontekstu INFORMACIJA bi bila znacenje osjetilnog podražaja – npr.- šumovi koje cujemo su podaci- znacenje tih šumova je informacija – motor automobila u praznom hodu

PODACI KAO SIMBOLI

Podaci ukljucuju „simbole“ ili „setove znakova koji predstavljaju empirijske podražaje ilipercepcije“ nekog svojstva objekta, dogadaja ili okoline. U tom smislu podaci su„zabilježeni (spremljeni) simboli“ koji ukljucuju „rijeci (tekst i/ili verbalno), brojeve,dijagrame i slike (fotozapisi i/ili videozapisi), koji su gradivni elementi komunikacije icija namjena je bilježenje aktivnosti ili situacija da bi se konacno dobila istinita slika ilistvarni dogadaj.

Obrada podataka

Obrada podataka definiše se kao skup operacija koje se izvode nad podacima radi dobijanja novih informacija.

.

Da bi podatak postao informacija mora imati značenje novosti za primaoca, odnosno morauticati na povećanje nivoa znanja primaoca.

Načini obrade podataka:

1. Ručna obrada2. Mehanička obrada3. Elektromehanička obrada4. Elektronička obrada

Prilikom obrade podataka postoji više različitih faza. Te faze se dele na:- Unos podataka- Obrada podataka- Prikazivanje rezultata obrade- Memorisanje (čuvanje)podataka.

Informacija

Reč informacija potiče od lat. Informare što znači informisanje, obaveštavanje.Informacija (eng. Information) je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novoznanje primaocu.

Pod pojmom informacija podrazumeva se podatak o rezultatu nekog događaja koji se treba dogoditi ili se već dogodio, ali ćiji ishod nije bio poznat.

Reć informacija predstavlja obaveštenje koje ima neki cilj ili svrhu.Informacija predstavlja obrađene podatke kojima je dodeljeno neko značenje.Informacija je svrsishodno organizovan skup podataka,koji postaju celina i nose neko određeno značenje.

Informacija (Eng.information) je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novo znanje primaocu.

Informacija je raznolikost poruka od davaoca (onog koji šalje informaciju) do primaoca (onogkoji prima informaciju).

Informacija se razlikuje od podatka po tome što je korisna. Informacija proizlazi iz podatka nakon procesa odgovaranja na pitanja TKO, ŠTO, GDJE, KOLIKO, KAD, cineci time podatke korisnima za odluke i/ili akciju. Informacije su podaci obogaceni znacenjem i namjenom.

Informacija postaje znanje kad je interpretirana, odnosno stavljena u kontekst ili kad joj jedodano značenje.Informaciju čine podaci kojima je dato značenje putem relacijskih veza, odnosno organizovanipodaci koji su uređeni za bolje shvatanje i razumevanje. Značenje informacije može bitikorisno, ali i ne mora.Informaciju možemo shvatiti kao podatak kojem je pridružen kontekst.

Informacija je proces i predstavlja aktivnost komuniciranja. Informisati, znači preneti znanjenekome.Ukoliko neki podatak, ili mnoštvo podataka koje smo primili ne poveća nivo našeg postojećegznanja, onda ti podaci ne predstavljaju informaciju.

Svaka informacija poseduje vrednost,kao što to poseduju roba,novac,rad ili sirovine.

Karakteristike koje u direktnoj meri utiču na vrednost informacija su:- Metode I cene dobijanja informacija- Svrha (korisnost) dobijene informacije- Načini dobijanja informacija- Principi obrade dobijenih informacija- “Čistoća” Informacija (“Čistija” Informacija = veća vrednost)

Naučno tehnološki rast, sve složeniji privredni i društveni razvoj, dovode do potrebe za praćenjem sve više novih podataka I njihovo pretvaranje u informacije.

Ukupno ljudsko znanje nije nastalo do 1900. godine udvostručeno je do 1950.godine od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih pet do osam godina.

PROIZVODNJA INFORMACIJA PODRAZUMJEVAODREDJIVANJE REDOSLEDA I SVRHE PODATAKA KOJIFORMIRAJU DATU INFORMACIJU.• ODREDJIVANJE REDOSLEDA VRŠI PROIZVODJAČ SAMEINFORMACIJE U OKVIRU NEKOG KOMUNIKACIONOGSISTEMA, ČIME OBEZBJEĐUJE DA INFORMACIJA BUDEPRIHVATLJIVA I RAZUMLJIVA A SAMIM TIM I UPOTREBLJIVA.• PROIZVODNJA INFORMACIJA VRŠI SE UKRŠTANJEM VEĆPOSTOJEĆIH INFORMACIJA I PODATAKA I NJIHOVIMPRESTRUKTUIRANJEM U NOVU INFORMACIJU.• RESTRUKTUIRANJE SE OBAVLJA KODIRANJEM,PREKODIRANJEM I DEKODIRANJEM TJ. PRESLIKAVANJEMJEDNOG SKUPA PODATAKA U DRUGI SKUP NA OSNOVUUNAPRED ODREĐENIH PRINCIPA. TAKVI UNAPRIJEDODREĐENI PRINCIPU SU SE NAZIVAJU ALGORITMI.

DA BI U OKVIRU JEDNOG INFORMACIONOG SISTEMA MOGLEDA SE PROIZVODE INFORMACIJE, PROIZVODJAČINFORMACIJE MORA DA IMA NA RASPOLAGANJU:• PODATKE KOJI PREDSTAVLJAJU NESTRUKTURISANI SKUPSIMBOLA KOJI SE MOGU NALAZITI NESISTEMATSKIPRIKUPLJENI NA JEDNOM MJESTU ILI SE MOGU NAĆISISTEMATIZOVANO LOCIRANI U RAZNIM MEDIJIMA.• RAČUNARSKI SISTEM KOJI SLUŽI ZA PRETVARANJEPODATAKA U INFORMACIJE I• ODREĐENI REDOSLED (ALGORITAM) ZA SVRSISHODNOSTRUKTURIRANJE PODATAKA.

OSNOVNE FUNKCIJE INFORMACIJE SU:SAZNAJNA FUNKCIJA – ČIJI JE CILJ DOBIJANJE NOVEINFORMACIJE. FUNKCIJA SE OSTVARUJE UGLAVNOMPREKO TAKVIH ETAPA UPOTREBE KAO ŠTO SU:

• NJENA SINTEZA (PROIZVODNJA)• PREDSTAVLJANJE• ČUVANJE (DOSTAVLJANJE U VREMENU)• PERCEPCIJA (KORIŠĆENJE);KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA – KOJA SE ODNOSI NAOPŠTENJA LJUDI A OSTVARUJE SE PREKO ETAPAUPOTREBE KAO ŠTO SU DOSTAVLJANJE I RASPODJELA.UPRAVLJAČKA FUNKCIJA – ČIJI JE CILJ FORMIRANJESVRSISHODNOG PONAŠANJA SISTEMA KOJIM SEUPRAVLJA, A KOJI PRIMA INFORMACIJU.

EFIKASNOST PRIMJENE I KVALITETFUNKCIONISANJA BILO KOJEG SISTEMA SE UVELIKOJ MJERI ODREĐUJE KVALITETOMINFORMACIJE, NA OSNOVU KOJEG SE DONOSEUPRAVLJAČKE ODLUKE.• ČINIOCI KVALITETA INFORMACIJA SU:• SADRŽAJNOST (UNUTRAŠNJOST)• ZAŠTIĆENOST (SPOLJAŠNJOST)

KVALITET INFORMACIJE JE SKUP SVOJSTAVA INFORMACIJEKOJA OPISUJU U KOM STEPENU ONA ODGOVARAPOTREBAMA (CILJEVIMA, VRIJEDNOSTIMA) KORISNIKA(SREDSTAVA AUTOMATIZACIJE, OSOBLJA I DR.). RAZLIKUJESE:• UNUTRAŠNJI KVALITET – SADRŽAJNOST (SVOJSTVO SAMEINFORMACIJE, KOJE OSTAJE PRILIKOM NJENOG PRENOSAU DRUGI SISTEM)• SPOLJAŠNJI KVALITET – ZAŠTIĆENOST (SVOJSTVOINFORMACIJE DOK SE NALAZI ILI KORISTI SAMO UODREĐENOM SISTEMU).

PRAVOVREMENOST INFORMACIJE – DA JE NARASPOLAGANJU KORISNIKU ONDA KAD MU TREBA• TAČNOST INFORMACIJE – DA JE PROVJERLJIVA I DOKAZIVAI DA NEMA ZA KORISNIKA PROTUSLOVNO ZNAČENJE• POTPUNOST INFORMACIJE – DA OBUHVATA SVE POTREBNEASPEKTE ONOGA O ČEMU GOVORI• POUZDANOST INFORMACIJE – DA KORISNIK IMAPOVJERENJA U IZVOR I SADRŽAJ BEZ PROVJERAVANJA

EFEKTIVNOST - INFORMACIJA JE RELEVANTNA ZA SISTEM IMOŽE SE ISPORUČITI PRAVOVREMENO, DA JE ISPRAVNA,KONZISTENTNA, UPOTREBLJIVA I CIJELOVITA.• EFIKASNOST - INFORMACIJA SE MOŽE ISKORISTITI UZOPTIMALNO ISKORIŠTENJE RESURSA• POVJERLJIVOST - INFORMACIJA JE ZAŠTIĆENA OD

NEAUTORIZOVANOG PRISTUPA• INTEGRITET: ODNOSI SE NA TAČNOST I CIJELOVITOSTINFORMACIJE I NJENU ISPRAVNOST U ODNOSU NA SISTEMVRIJEDNOSTI I OČEKIVANJA• RASPOLOŽIVOST: INFORMACIJA JE RASPOLOŽIVA UMOMENTU KAD JE POTREBNA (IMPLICIRA NJENOZBRINJAVANJE)• USUGLAŠENOST: INFORMACIJA JE USAGLAŠENA SAZAKONSKOM REGULATIVOM I UGOVORNIM OBVEZAMAKORISNIKA

Znanje

Znanje je odgovarajuća zbrka informacija kojoj je namera da bude korisna. Znanje čine organizovane informacije koje se mogu koristiti za stvaranje novih značenja i podataka.

Znanje je ljudska sposobnost preduzeti efikasne postupke u različitim neizvesnim situacijama. Znanje je predodređen proces.

Kada neko memoriše-zapamti informacije tada on skuplja,odnosno gomila znanje. To znanje ima korisno značenje njemu, ali ne osigurava samo po sebi uklapanje, odnosno integraciju kao što bi rezultiralo ili zaključilo daljnje znanje.

Npr., deca u Osnovnoj školi mogu odgovoriti da je 2+2=4 jer imaju usvojeno to znanje, ali ne mogu odgovoriti koliko je 1267x300 jer bi to zahtevalo dodatna znanja koja bi morala biti obuhvaćena razumevanjem.

Znanje čine činjenice koje postoje unutar psihičke structure koju svest može obraditi. Ljudski um koristi to znanje za biranje između mogućnosti, a time reagovanje i ponašanje postaje inteligentnije. Kada vrednost i obaveze vode inteligentno ponašanje, ono je zapravo zasnovano na mudrosti.

Šta je znanje? Pojam znanja je širi, kompleksniji i dublji od pojma informacije i podatka, iako se ova tri pojma vrlo često mešaju. Podatak je sirovi materijal koji stvara informaciju. To su brojevi, tekst, slike, ili jednostavno kombinacije pomenutog, ali pri tome oni nisu vezani niti imaju nekog značaja (6, str. 142 – 143). Informacija predstavlja podatak koji je tako promenjen da ima značenje, tj. relevantnost za poslovanje organizacije. Teorija znanja (epistemologija – nauka o spoznaji, teoriji saznanja, gnoseologija) izučavana je vekovima, ali nije bilo značajnijih pomaka ka zajedničkom određenju. Moglo bi se čak reći da je teorija znanja za potrebe poslovanja organizacija na početku XXI veka, tek u začetku.

Isti autori navode da se informacije prevode u znanje (6, str. 144):

praveći poređenje: kako se informacija ove situacije razlikuje od ranije odgovarajuće situacije? praveći zaključke: kakav efekat ima informacija na naše odluke i akcije? objašnjavajući kontekst: kako je ova informacija povezana sa drugim znanjem? diskusijom: šta drugi ljudi misle o tome?

Eksplicitno znanje je po svojoj prirodi formalno i jasno. Čine ga veštine i činjenice koje se mogu opisati i preneti na druge. To znanje je dokumentovano na papiru ili elektronski sačuvano u bazama podataka.

Tiho – skriveno znanje je neformalno, implicitno, nedokumentovano znanje, koje je teško prevesti na nekog drugog. Ovo znanje čine veštine, prosuđivanje i intuicija koju ljudi poseduju, a koje ne mogu jednostavno objasniti i predstaviti. Kao npr. veštine neophodne za plivanje i vožnju. Mi znamo kako se to radi, ali je teško objasniti drugima kako mi to radimo.

Nonaka i Takeuchi (7, str. 146-149) pišu da ove dve vrste znanja - eksplicitno i “prećutno” (skriveno), kreiraju novo znanje. Pri tom ističu da četiri procesa objašnjavaju stvaranje znanja: socijalizacija, eksternalizacija, kombinacija i internacionalizacija.

Socijalizacija je proces razmene znanja između pojedinaca. Radi se o prenosu “skrivenog” znanja između pojedinaca pre nego što znanje postane eksplicitno. To se najbolje može objasniti modelom učenja koji se odvija putem verbalnog učenja, gledanjem i imitacijom. Socijalizacija kao proces prevodi ne samo znanja i veštine, već i načine rada, norme i vrednosti.

Eksternalizacija je proces transformacije “prećutnog” znanja u eksplicitno. “Prećutno” postaje vidljivo tako što je opisano, tj. dokumentovano.

Kombinacija je proces pretvaranja jednog eksplicitnog u drugo eksplicitno stanje. Različiti koncepti se kombinuju da bi se stvorile nove, veće celine znanja.

Internacionalizacija je proces u kome se eksplicitno znanje pretvara u “prećutno”. Radi se o redefinisanju znanja na nama svojstven način. Proces internacionalizacije je deo obnavljanja individualnog znanja, i predstavlja podršku obnove cele organizacije.

Rad sa vrednostima Mudrost

Pravljenje pravih

izbora

Inteligencija

Olakšava donošenje

odluka kroz

povezivanje inform.

Znanje

Prevedeni u smisaone celine

Informacija

Podaci

MUDROST

Šta je mudrost? Mudrost je nešto što je duboko interno naš produkt znanja koje smo već primenili u nekoj formi (6, str. 145). Mudrost objedinjuje vrednosti, moral i lična iskustva. Ona je rezultat dugog ličnog procesa učenja. Moramo imati sposobnost da upravljamo znanjem, analiziramo i vršimo selekciju. Indikativno je da je Aeschylus, veliki grčki dramaturg, pre 2500 godina rekao “onaj koji zna korisne stvari, a ne mnoge stvari, je mudar”

Mudrost je imanje iskustva, znanja, razumevanja uz moć primenjivanja svega toga odnosno mudrost je sposobnost donošenja ispravnih odluka.

Mudrost je proces kojim procjenjujemo što je dobro ili loše, ispravno ili krivo.

DIKW

DIKW (Data, Information, Knowledge, Wisdom) je prijedlog strukturiranja podataka, informacija, znanja i

mudrosti u jednu informacijsku hijerarhiju gdje svaka razina dodaje određena svojstva iznad i ispod one

prethodne. Podatak je najosnovnija razina, informacija dodaje kontekst, znanje dodaje kako ga

upotrijebiti, a mudrost dodaje kada i zašto ga upotrijebiti.

DIKW model se temelji na pretpostavljanju sljedećeg niza postupaka: podatak dolazi u obliku

neobrađenih zapažanja i dimenzija, informacija se oblikuje analiziranjem veza i odnosa između

podataka, znanje se oblikuje koristeći informaciju za djelovanje, mudrost se oblikuje kroz upotrebu

znanja, krozkomunikaciju korisnika znanja i kroz razmišljanja. Općenita je misao da je podatak manji od

informacije, a informacija je manja od znanja, odnosno, da bi se kreirala informacija potreban je podatak i

samo kada postoji informacija znanje može izaći na vidjelo.

Dijagrami ispod pokazuju dva pogleda DIKW hijerarhije. Prvi prikazuje linearni niz, a

drugi piramidu znanja.

PIRAMIDA ZNANJA ili PIRAMIDA MUDROSTI

Data – Information – Knowledge – Wisdom (DIKW) piramidaPodaci – Informacije – Znanje – Mudrost piramida

Slika 4: Podaci – Informacije – Znanje – Mudrost _ piramida

Piramida je model za predstavljanje strukturalnih I/ILI funkcionalnih odnosa izmedupodataka, informacija, znanja i mudrosti.

Sadržaj ljudskog uma (prema Russellu Ackoffu) čine: podatak, informacija, znanje, razumijevanje

(spoznajni i analitički proces koji odgovara na pitanje zašto) i mudrost. Ackoff pritom upozorava da se

prve četiri kategorije odnose na prošlost i bave se onim što je bilo ili onim što je poznato. Samo se peta

kategorija, mudrost, bavi budućim vremenom jer sadržava maštovitost, pronicljivost i kreativnost. Do

mudrosti se ne dolazi lagano i jednostavno, najprije se mora uspješno proći kroz sve prethodne

kategorije. S pomoću razumijevanja se može postojećim znanje stvarati novo, odnosno, ljudi koji imaju

razumijevanje mogu poduzimati korisne aktivnosti zato što mogu sastaviti novo znanje ili barem nove

informacije na temelju već postojećeg znanja. Razlika između znanja i razumijevanja je kao i između

učenja i memoriranja.