Seminarski rad - es.elfak.ni.ac.rses.elfak.ni.ac.rs/Seminar works DAS/Linearizacija NTC otpornika... · Seminarski rad Linearizacija NTC otpornika profesor: studenti: Prof.dr Branislav

Elektronski fakultet katedra za elektroniku predmet: Sistemi za akviziciju podataka

Seminarski rad

Linearizacija NTC otpornika

profesor: studenti: Prof.dr Branislav Petrovi Predrag Vesi 11020 Stojan Tomi 11005

Elektronski fakultet Sistemi za akviziciju podataka

2

Zadatak: Za temperaturski pretvara koji je dat na slici, izvršiti linearizaciju

statike prenosne karakteristike u pet taaka. Koristiti karakteristiku NTC otpornika za temperaturski opseg od -25°C do +50°C. Linearizaciju izvršiti primenom metoda linearne interpolacije (PWL). Vrednosti elemenata su Rx=3.3k, Vin=2.5 V


3

Osnovne karakteristike pretvaraa

Pretvara je elektronsko kolokoje vrši konverziju fizike veliine u elektrinu veliinu. Za mnoge sisteme pretvara je izvor informacija. Rad pretvaraa u velikoj meri odreuje pouzdanost informacija.Uprkos širokom asortimanu razliitih sistema koji koriste pretvarae njih možemo podeliti u dve grupe:

1. merne sisteme, 2. kontrolne sisteme.

Ovi sistemi su znaajni za naš svakodnevni život zato što su mašine,

procesi, oprema i sistemi u industrijskim,komercijalnim, i vojnim aplikacijama povezani sa uslovima koji se neprekidno menjaju, i zbog toga moraju biti stalno nadgledani.

Pretvara je, kao i veina mernih ureaja, opisan veimbrojem

karakteristika i posebnim osobinama, meu kojima se mogu izdvojiti:

1. vrednost veliine koja se meri pomou pretvaraa, 2. princip rada koji opisuje konverziju merene veliine u elektrini

signal, 3. konstrukcione karakteristike, 4. radne karakteristike, 5. karakteristike pouzdanosti,

Osnovne karakteristike pretvaraa sadrže kvantitativnu procenu i opise

glavnih osobina. Meu njima su karakteristike kje se odnose na merenu veliinu, kao i na elektrine veliine i mehaniku konstrukciju.

Od velikog su znaaja radne karakteristike koje se mogu podeliti u tri grupe:

1. Statike 2. Dinamike 3. Vezane za okruženje

Statike karakteristike se uglavnom daju za sobne uslove gde pretvara nije izložen ubrzanjima, vibracijama, ili potresima i gde se merene vrednosti sporo menjaju.

Dinamike karakteristike definišu odgovor pretvaraa na promenu merene veliine u vremenskom domenu.


4

Kada se radi o karakteristikama vezanim za okruženje, njih možemo svrstati u dve grupe: operativne i neoperativnr koje se odnose na osobine pretvaraa posle i za vreme izlaganja specifinim uticajima okoline. Statike karakteristike pretvaraa

Kada ocenjujemo pouzdanost informacije koje dobijamo od pretvaraa, uzimamo nekoliko aspekatau razmatranje.Pre svega, najvažnije karakteristike koje definišu pouzdanost su radni vek, vreme neprekidnog rada i vreme skladištenja. Drugo, brojni parametri koji odreuju ekstremne uslove rada i granice sigurnosti pretvaraa su , na primer, vrednost maksimalnog pritiska ili probojni napon. Tree, neke od karakteristika pretvaraa su bitne ne samo u smisliu pouzdanosti ve i u smislu bezbednosti radnika i sistema u kome je pretvara ugraen.Neke od statikih karakteristika su:

1. Ofset i greška osetljivosti 2. Nelinearnost 3. Neproduktivnost 4. Histerezis

Ponašanje pretvaraa u realnim uslovima se procenjuje greškama, koje definišu razliku izmeu stvarnih i teorijskih, odnosno specificiranih vrednosti izlaza. ove greške mogu biti predstavljene u obliku procentualnog odnosa od opsega pune skale (%FS) ili u obliku merene veliine.

Odnos greške pretvaraa i opsega pune skale predstavlja tanost. Tanost se obino izražava takoe u %FS ili u obliku merene veliine, i u potpunosti odražava svojstva pretvaraa u pogledu greške merenja. Trebanapomenuti da specificirana tanost definiše grešku u referentnim radnim uslovima.

Dinamike karakteristike

Dinamike greške se javljaju kada izlaz pretvaraa zavisi od karakteristika ulaznog signala u vremenskom domenu (npr. brzine njegove promene ili frekvencije). Postoje dve standardne metode za procenu dinamikih karakteristika pretvaraa.Ove metode se baziraju na pobudi pretvaraa stepenastom pobudom ili pobudom sinusoidalnog oblika merene veliine i istovremenim snimanjem izlaznog signala.


5

U zavisnosti od karakteristika pretvaraa definišu se tri opšta tipa izlaza:

1. Neprigušen sistem 2. Prigušen sistem 3. Kritino prigušen sistem

Osnovne karakteristike senzora

Osnovne karakteristike senzora su: 1. Osetljivost (Sensitivity) 2. Greška osetljivosti (Sensitivity error) 3. Merni opseg (Range) 4. Dinamiki opseg (Dyinamic range) 5. Preciznost 6. Rezolucija 7. Tanost 8. Ofset 9. Linearnost 10. Histerzis 11. Vreme odziva 12. Dinamika linearnost 13. "Cross sensitivity" 14. Drift

Osnovne karakteristike NTC otpornika

Kao što im ime kaže, NTC otpornici su temperaturno zavisni otpornici. Nažalost ova zavisnost je veoma nelinearna, i kao takva, sama nije pogodna za veinu primena.

.


6

Strujno naponska karakteristika NTC otpornika je data na slici

NTC otpornici su termistori sa relativno velikim negatinim

temperaturnim koeficijentom otpornosti.Ovi otpornici se naješe izrauju od polikristalnih oksidnih poluprovodnikih materijala. Kod NTC otpornika sa direktnim zagrevanjem promena otpornosti nastaje pod dejstvom toplote koja se razvija u telu termistora usled proticanja struje kroz njega ili usled promene temperature termistora koja nastaje promenom temperature okoline.

Temperaturna karakteristika NTC otpornika predstavlja zavisnosti otpornosti od temperature. U opsegu radnih temperatura zavisnost otpornosti NTC otpornika od temperature može se predstaviti sledeim izrazom:

−=

0

0

11exp

TTRRt β

gde je Rt: otpornost NTC otpornikana temperaturi T(K) R0: otpornost NTC otpornika na referentnoj temperaturi T0(K)

: koeficijent temperaturne osetljivosti ika vrednost zavisi od vrste materijala od koga je napravljen termistor


7

Ova jednaina predstavlja veoma blisku aproksimaciju realne

temperaturne karakteristike termistora. Ovo se može videti na sledeoj slici:

Veim vrednostima koeficijenta odgovara vea strmina karakteristike,

što je pogodno kada je potrebna vea rezolucija u uskim temperaturnim opsezima. Nasuprot ovome, manjim vrednostima koeficijenta odgovara manji nagib temperaturne karakteristike i mnogo je bolja za primenu kada se radi sa širokim temperaturnim opsezima.

Upotreba NTC termistora je mnoga lakša kada je izvršena njihova

linearizacija. Postoje dve jednostavne metode za linearizaciju: otporna metoda i naponska metoda.


8

Otporna metoda

Ova metoda linearizacije se izvodi tako što se u paraleli sa NTC otpornikom veže obian otpornik, pri emu se postiže linearizirajui efekat primenom otpornih kola. Ukoliko se vrednost otpornika odabere tako da je ona jednaka otpornosti termistora na referentnoj temperaturi, tada e linearne oblasti otpornosti biti simetrine oko te temperature.

Kao što se vidi sa slike manje vrednosti koeficijenta doprinose da

karakteristika bude linearna u širem temperaturnom opsegu , dok vee vrednosti poveava osetljivost u užem temperaturnom osegu.

Jedana od primena NTC otpornika je i smanjenje uticaja temperature na kontrast LCD displeja primenom naponskih regulatora.Osnovna šema ovog kola data je na slici:


9

Praktina primena NTC otppornika kod koga je izvršena otporna

linearizacija data je na slici 1.1, dok je karakteristika data na slici 1.2 koja je približno jednaka idealnoj:

slika 1.1

slika1.2


10

Ovim kolom se smanjuje uticaj temperature na kontrast LCD displeja. Kod ovog kola termistor se nalazi u kolu povratne sprege naponskog regulatora ime se pšostiže temperaturna zavisnost izlaznog napona. Nain pojektovanja i raunski primer dati su u Dodatku. Naponska metoda

Iako mnogo komplikovanija metoda od otporne metode, ova metoda

ima neke jedinstvene prednosti. Kod ove metode analogni napon zavisi od temperature koji se može lako digitalizovati primenom analogno-digitalnog konvertora (ADC), i tako dati infformaciju o temperaturi sistemu sa mikroprocesorom. Kod ove metode termistor se vezuje na red sa obinim otpornikom, i tako ine razdelnik napona. Izlazna vrednost napona regulatora može se menjati promenom samo jednog otpornika.

Ovde je data osnovna šema kola za smanjene uticaja temperature na kontrast LCD displeja primenom NTC termistora kod koga je izvršena naponska metoda linearizasije i naponskog regulatora :


11

Praktina realizacija ovog kola je data na slici 2.1 dok je njegova

karakteristika data na slici 2.2.

slika 2.1

slika2.2

Izlaz ovog kola je skoro kao idealna karakteristika pretvaraa.


12

Tehnike kalibracije i linearizacije prenosne

karakteristike senzora

Da bi se ispravile linearne greške zahtevaju se samo linearne operacije, koje je lako implementirati. Kalibracija ili korekcija nelinearnosti, tj. linearizacija je zato mnogo komplikovanija. Potrebno je neutralisati nelinearnost senzora i na neki nain realizovati inverznu, nelinearnu, prenosnu karakteristiku senzora.

Normalizacija prenosne funkcije senzora

Da bi pojednostavili matematiki opis linearizacionog modela koji emo koristiti, vršimo normalizaciju prenosne funkcije senzora. Izlazni signal senzora eout može se predstaviti kao funkcija f od ulaznog fizikog signala in.

)( inout fe ϕ=

Tokom normalizacije, opseg ulaznog signala koji je od interesa [min ,max] se preslikava u normalizovani ulazni opseg [-1 , 1]. Slino, željeni izlazni opseg [emin ,emax] izlaznog elektrinog signala senzora, preslikava se u normalizovani izlazni opseg [-1 , 1].

Sada možemo izvesti normalizovani ulazni i normalizovani izlazni signal senzora tako da se može pisati:

minmax

minmax2ϕϕ

ϕϕϕ−

−−=y minmax

minmax2ee

eeex

−−−=

Normalizovani izlazni signal senzora y se sad opisujenormalizovanom ,

jednodimenzionalnom prenosnom funkcijom normalizobvanog ulaznog signala x. Uz to smatra se da je željena normalizovana prenosna funkcija linearna funkcija po x sa jedininim pojaanjem: y=g(x)=x.

Linearizacija zasnovana na piece-wise linearnoj interpolaciji

Umesto pamenja kompletne prenosne karakteristike senzora u velikoj memoriji, može se koristiti manja memorija i pamtiti samo koeficijenti


13

modela koji opisuje senzor. Možemo izvršiti merenja izlaznog signala senzora za mali skup poznatih ulaznih signala. Ovim merenjima dobijamo vorove prenosne karakteristike senzora. Izmeu susednih vorova povlae se prave linije definisane sa y=an+bnx.Ovim linijama vršimo piece-wise linearnu interpolaciju (PWL) i dobijamo fpwl(x). Na osnovu ovih linearnih segmenata može se izvršiti jednostavno procesiranje da bi se dobila linearna prenosna kriva. U svakom podopsegu je potrebno korigovati pojaanje i ofset. Kod ovog metoda je potrebno upamtiti samo take koje definišu granice podopsega.

Linearna interpolacija izmežu prva dva vora moe se izvršiti pomou

)()()(

)()( 1

12

1211 xx

xxxfxf

xfxf −⋅−−+=

Ovo se može dokazati smenom u takama x=x1 i x=x2. Za N vorova cela PWL kriva se moe matematiki opisati sumom od N-1 linearnie komponente fn(x):

( )

( )

−

=

+

++

++

=

=→∉

−⋅−−+=→∈

1

1

1

1

1

11

)()(

0)(,

)()()(

)()(,

N

nnpwl

nnn

nn

nn

nnnnnn

xfxf

xfxxx

xxxx

xfxfxfxfxxx

Dati izraz predstavlja interpolacionu krivu prenosne karakteristike senzora, a kako je nama od interesa odreivanje linerizacione funkcije senzora, istu emo odrediti opisujui komponente hn(x) kao:

0)(),()(

))(()()(

)()(),()(

1

1

1

=→∉

−−−+=→∈

+

++

xhyyxf

yxfyy

xgxgxgxhyyxf

nnn

n

nn

nnnnnn


14

koje su odrene na osnovu željenih vrednosti izlaznog signala g(xn), i na osnovu izmerenih izlaznih signala.

xxg

xfy nn

==)(

)(

Smenom se može pokazti da se vrednosti u komponentama hn(x)poklapaju sa željenim vrednostima izlaznog signala u dvema kalibracionim takama: hn(xn)=g(xn) i h(xn+1)=g(xn+1). Linerizaciona funkcija hpwl(x) se onda sefiniše kao suma komponenata po svim podopsezima:

−

=

=1

1

)(N

nnpwl xhh

i ta funkcija see željenu prenosnu karakteristiku g(x) u kalibracionim takama xn. Prednosti PWL linerizacionog i kalibracionog metoda su:

• zahtev za malom memorijom • relativno mali broj kalibracionih merenja • brza i prosta korekcija signala; nema dodatnog procesiranja signala i

ostaju samo greke pojaanja i ofseta Nedostaci PWL linerizacionog i kalibracionog metoda su:

• redukcija grešaka linearnosti je ograniena; vrlo nelinearne prenosne krive i dalje zahtevaju veliki broj kalibracionih koraka

• za svaki podopseg ulaznog signala se zahteva posebno izraunavanje korekcije greške

veliki diskontinuiteti u izvodima linerizovanog signala


15

Rešenje konkretnog zadatka

Na osanovu date šeme za izlazni napon se može pisati:

in

XT

Tout V

RRR

V ⋅+

=

−=

0

0

11exp

TTRRt β

Na osnovu datih izraza dobojene su sledee vrednosti otpornosti NTC otpornika i vrednosti izlaznog napona:

Rt[] T(°C) Rx[] Vout

23424.26 -25 3300 2.89 17728.88 -20 3300 2.78 13563.86 -15 3300 2.65 10483.46 -10 3300 2.51 8180.85 -5 3300 2.35 6442.21 0 3300 2.18 5116.85 5 3300 2.01 4097.35 10 3300 1.83 3306.37 15 3300 1.65 2687.68 20 3300 1.48 2200.00 25 3300 1.32 1812.74 30 3300 1.17 1503.06 35 3300 1.03 1235.77 40 3300 0.91 1051.80 45 3300 0.80 887.17 50 3300 0.70


16

Prenosna karakteristika na osnovu prethodne tabele prikazana je na sledeem frafiku:

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

-25 -15 -5 5 15 15 35 45

Vout[V]

Ako izvršimo crtanje prenosne karakteristike na osnovu pet merenja izlaznog napona za poznati ulaz, tada e prenosna karakteristika biti kao na sledeoj slici:

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

-25 -15 0 20 50

Vout[V]


17

Nakon normalizacije prenosne karakteristike u opsegu [-1, 1] dobijene su sledee vrednosti za kordinate X i Y, kao i prenosna karakteristika koje su prikazane na sledeim slikama:

-1,20

-1,00

-0,80

-0,60

-0,40

-0,200,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

-1,00 -0,60 -0,20 0,20 0,60 1,00norm

Vout[V] T [°C] X Y 2.89 -25 -1.00 -1.00 2.78 -20 -0.87 -0.91 2.65 -15 -0.73 -0.81 2.51 -10 -0.60 -0.7 2.35 -5 -0.47 -0.57 2.18 0 -0.33 -0.43 2.01 5 -0.20 -0.29 1.83 10 -0.07 -0.13 1.65 15 0.07 0.03 1.48 20 0.20 0.19 1.32 25 0.33 0.35 1.17 30 0.47 0.51 1.03 35 0.60 0.65 0.91 40 0.73 0.78 0.80 45 0.87 0.9 0.70 50 1.00 1.00


18

Dok normalizovana prenosna karakteristika u pet taaka ima sledei oblik:

-1,5

-1

-0,5

0

0,5

1

1,5

-1,00 -0,73 -0,33 0,20 1,00Y

Kao što se sa prethodne slike vidi data PWL kriva veoma malo odstupa

od linearne funkcije. Pojedine prave iz kojih se sastoji PWL kriva su date sledeim jednainama:

xxf 7.03.0)(1 +−= za opseg [-1.00, -0.73]

xxf 95.012.0)(2 +−= za opseg [-0.73, -0.33]

xxf 169.1043.0)(3 +−= za opseg [-0.33, 0.2]

xxf 0125.10125.0)(4 +−= za opseg [0.2, 1.00]


19

Greška koja je napravljena aproksimacijom realne karakteristike PWL

krivom predstavljene su sledeom tabelom i grafikom:

T [°C] Ytano Ymereno Greška [%] -25 -1.00 -1.00 0 -20 -0.91 -0.90 1.09 -15 -0.81 -0.81 0 -10 -0.7 -0.69 1.42 -5 -0.57 -0.56 0.70 0 -0.43 -0.43 0 5 -0.29 -0.276 6.89

10 -0.13 -0.124 4.61 15 0.03 0.038 15.6 20 0.19 0.19 0 25 0.35 0.321 8.28 30 0.51 0.463 9.14 35 0.65 0.595 8.30 40 0.78 0.726 6.84 45 0.9 0.683 3.51 50 1.00 1.00 0

02468

1012141618

-25 -15 -5 5 15 25 35 45

Greška


20

Dodatak

Procedure projektovanja

1. Otporna metoda

Ovo je jednostavnija metoda dobijanja zavisnosti izlaznog napona od temperature jer se povratna sprega postiže naješe prostim otpornim razdelnikom. Kao što se vidi sa prethodne slike termistor koji se linearizuje vezan je na red sa jednim od otpornika iz povrane sprege (povratnu spregu ine otpornici R1 i R2). U ovom sluaju to je gornji otpornik u razdelniku R1, pri emu je ostvaren negativni temperaturni koeficijent izlaznog napona Vout.Ukoliko želimo pozitvan temperaturni koeficujenat izlaznog napona tada linearizaciono kolo treba vezati na red sa donjim otpornikom R2.

Postupak projektovanja je krajnje jednostavan. Prvo što treba da se

uradi je nalaženje bias struje povratne sprege i2, koja se odreuje iz šeme samog regulatora. Ova struja se nalazi u opsegu vrednosti od 10A do 100A. Nakon toga raunamo vrednost NTC otpornika na 25°C iz sledee formule:

−=

2

2525 i

VTR Cout

CC

gde je TC negativni temperaturni koeficijent izlaznog napona u %/°C. Struju i2 treba podešavati sve dok vrednost otpornosti termistora na 25°C ne bude


21

neka od dostupnih na tržištu. Za jednostavnija raunanja otpornike R1 i R2 raunamo na sledei nain:

21 2525

21

2

2

C

fb

Cout

fb

RV

VRR

i

VR

−

−=

=

gde je Vfb napon povratne sprege regulatora koji se dobijka iz same šeme regulatora.

Za preciznija raunanja potrebno je fino podešavanje struje i2, da bi se uklopio koeficijent termistora sa željenim TC. Stoga potrebno je izraunati otpornost termistora na temperaturama 0°C i 50°C po dobro poznatoj formuli:

−

=

−

=

2981

3231

exp

2981

2731

exp

2550

250

β

β

CC

CC

RR

RR

Zatim je potrebno izraunati vrednost linearizacione otpornosti na ove dve temperature na sledei nain:

CC

CL

CC

CL

RR

R

RR

R

2550

50

250

0

111

111

+=

+=

Nakon ovoga raunamo vrednosti za struju i2 i vrednost otpornika R2:

( )

2

2

500

25

2

2

R

Vi

RRVT

VR

fb

CLCL

CoutC

fb

=

−−

=


22

I na kraju raunamo vrednost otpora R1:

21 2525

21C

fb

Cout RV

VRR −

−=

Raunski primer projektovanja

Željena vrednost bias napona na izlazu je Vout=20V na sobnoj temperaturi i vrednosti TC=-0.05%/°C. Za ovaj zadatak izabran je regulator MAX1605. Sistem se napaja iz punjive baterije Li+.

Na osnovu data sheet-at datog regulatora i2 mora biti vee od 10A

kako bi greška na izlazu bila manja od 1%. Da bi greška bila što manja biramo vrednost za i2 koja je pet puta vea od 10A.

Ω==

kR

Ai

C 20

50

25

2 µ

NTC koji je odabran za ovaj primer je R25C=25K i =3965K i koji je linearizovan sa paralelnim otpornikom od 20K. Regulator MAX1605 ima nominalnu vrednost za Vfb=1.25V, Prema formulam za grublju analizu vrednosti pojedinih otpornika su:

Ω=Ω=

KR

KR

365

25

1

2

Dok se prema formulama za precizniji proraun dobijaju vrednosti otpornosti termistora na 0°C i 50°C:

Ω=Ω=

KR

KR

C

C

14.7

76.6

50

0

Linearizaciona otpornost na 0°C i 50°C bie:

Ω=Ω=

KR

KR

CL

CL

26.5

4.15

50

0

Dobijene vrednosti za R2, i2 i R1 su:

Ω==

Ω=

KR

Ai

KR

371

3.49

4.25

1

2

2

µ


23

U ovom sluaju vrednosti dobijene u prvom i drugom sluaju ne razlikuju se mnogo. Konaan izgled kola prikazan je na sledeoj slici:

Karakteristika ovog kola je približna idealnoj.


24

2. Naponska metoda

Kao što se sa slike i vidi kolo linearizovanog termistora nalazi se u kolu povratne sprege naponskog regulatora. Ovim kolom se dobija temperaturno zavistan napon VTEMP. Ovaj napon se preko otpornika R3 vodi na ulaz regulatora koji je namenjen za povratnu spregu. Otpornost termistora treba da bude dosta manja od vrednosti otpornosti R3. Za datu šemu izlazni napon ima negativni temperaturni koeficijent koji je bio i potreban za dati LCD displej. Ukoliko je potrebno da VOUT ima pozitivni temperaturni koeficijent tada treba zameniti mesta otpornicima R i Rt.

Najjednostavnija implementacija date šeme kada je napon Vref=2Vfb

( veina regulatora ima vrednost napona Vfb=1.25V odakle sledi da je napon Vref=2.5V ). Kada je Vref=2Vfb, na sobnoj temperaturi VREMP e biti jednak sa Vfb, odakle sledi da e struja i3 biti jednaka nulu.Ova injenica nam dopušta da otpornicima R1 i R2 podesimo optimalan izlazni napon na sobnoj temperaturi nazavisno od otpornosti R3. Otpornik R2 biramo kao što je preporueno u data sheet-u samog regulatora. Otpornik R2 i struju i2 raunamo prema sledeim formulama:

−= 125

21

fb

Cout

VV

RR

2

2 R

Vi fb=


25

Nakon izraunavanja ovih otpora, raunamo približnu vrednost za otpopor R3:

CCout

fb

TV

RVR

25

13

2≅

Ovakjo izraunata vrednost je dobra za jednostavnija raunanja, i ona se kasnije može edksperimentalno podešavati.

Da bismo izbegli upotrebu baferskog pojaavaa izmeu VTEMP i R3 za nominalnu vrednost otpornosti termistora biramo:

325 05.0 RR C ≤ Za preciznija raunanja potrebno je fino podešavanje vrednosti R3, da bi

se uklopio koeficijent termistora sa željenim TC. Stoga potrebno je izraunati otpornost termistora na temperaturama 0°C i 50°C po dobro poznatoj formuli:

−

=

−

=

2981

3231

exp

2981

2731

exp

2550

250

β

β

CC

CC

RR

RR

Zatim raunamo linearizovani napon VTEMP na ove dve temperature:

( )

( )

( )CtempCtemp

Cout

ref

CC

CCtemp

ref

CC

CCtemp

VVV

RR

VRR

RV

VRR

RV

500

25

13

5025

2550

025

250

2 −=

+=

+=


26

Raunski primer za naponsku metodu Željena vrednost bias napona na izlazu je Vout=20V na sobnoj

temperaturi i pri Tc=-0.05%/°C. Za ovaj primer izabran je regulator MAX629.

Na osnovu data sheet-a datog regulatora R2 treba da se nalazi u

opsegu od 10K do 200K i Vfb =1.25V.

Ai

KR

KR

µ50

375

25

2

1

2

=Ω=

Ω=

Približna vrednost za R3 bie Ω= KR 9383

Nominalna vrednost otpornosti termistora treba da bude manja od 46.9K. Na osnovu ovoga izabran je termistor R25=20K i =3965K koji je linearizovan sa rednom otpornošu od 20K i Vref=2.5V.

Konaan izgled kola prikazan je na slici:

Documents

Seminarski rad - es.elfak.ni.ac.rses.elfak.ni.ac.rs/Seminar works DAS/Linearizacija NTC otpornika... · Seminarski rad Linearizacija NTC otpornika profesor: studenti: Prof.dr Branislav