Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec u Leposavicu

SEMINARSKI RAD

Smer:Finansijski menadzment

Predmet: Međunarodno finansijsko poslovanje

Tema:Devizne rezerve

Mentor: Student:

Prof. Borislav Radević Milica Pantic

134/09

Leposavic,2010.

Sadrzaj:

Sadrzaj:........................................................................................................................................................2

Uvod:...........................................................................................................................................................3

Devizne rezerve centralne banke................................................................................................................4

Devizne rezerve poslovnih banaka..............................................................................................................4

Devizne reserve...........................................................................................................................................7

Devizne rezerve Srbije...............................................................................................................................10

Smanjenje deviznih rezervi Srbije..............................................................................................................11

Zakljucak:...................................................................................................................................................12

Literatura:..................................................................................................................................................13

2

Uvod:

Devizne rezerve čine stranu aktivu koja se nalazi pod kontrolom monetarnih vlasti i nalazi se na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja neravnoteže u platnom bilansu, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na deviznom tržištu radi uticaja na devizni kurs i za ostale potrebe.

Devizne rezerve države u širem smislu se sastoje od deviznih rezervi centralne banke i deviznih rezervi poslovnih banaka. One, između ostalog, služe za obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje zadataka monetarne politike i za lakši pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Nivo deviznih rezervi je pokazatelj kvaliteta ekonomske politike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održanje poverenja međunarodne javnosti.

3

Devizne rezerve centralne banke

Devizne rezerve centralne banke mogu da čine:

potraživanja Narodne banke Srbije na inostranim računima, efektivni strani novac,

hartije od vrednosti,

specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda i

zlato i drugi plemeniti metali.

Deviznim rezervama upravlja monetarni odbor centralne banke.

Devizne rezerve poslovnih banaka

Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, hartije od vrednosti i devize na računima u inostranstvu koje banke poseduju.

Devizne rezerve Republike Srbije čine sva devizna sredstva koja čuvaju i kojima upravljaju Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke.

Devizne rezerve NBS se sastoje od:

deviza koje se čuvaju na računima kod drugih centralnih banaka (npr. Deutsche Bundesbank – centralna banka Nemačke, FED –centralna banka SAD...), kao i kod najboljih i najsigurnijih banaka u svetu.

Ove devize se čuvaju u vidu:

- depozita i na ta sredstva strane banke plaćaju kamatu, koja uvećava devizne rezerve;

4

- deviza koje su uložene u državne obveznice najrazvijenijih zemalja u svetu , kao što su: Nemačka, Amerika, Velika Britanija, Kanada itd. I na ove devize se ostvaruje prihod u vidu kamata, koje uvećavaju devizne rezerve;

- zlata, Srbija u zlatu drži manji deo deviznih rezervi. Količina zlata u deviznim rezervama se povećava otkupom zlatnih poluga iz domaće proizvodnje;

- gotovine u stranoj valuti , koja se čuva u Trezoru NBS, a koja se može isplatiti bankama za potrebe stanovništva, kao što su devizna štednja, menjački poslovi i sl.;

- specijalnih prava vučenja i rezervne pozicije kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) .

Specijalna prava vučenja, koja je kreirao MMF, imaju ulogu svetskog novca i služe za plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama. Rezervna pozicija u MMF-u odnosi se na sredstva koja svaka zemlja članica uplaćuje prilikom učlanjenja, a mogu se povući i koristiti u slučaju potrebe. Takođe, članstvo u MMF-u omogućava zemljama da pozajmljuju i dodatne sume novca pod uslovima koje određuje MMF.

Devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:

- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocima:

Iz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;

- održavanje stabilnosti kursa dinara:

Stabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;

- održavanje stabilnosti bankarskog sistema:

5

Banke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;

- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih kriza:

Visok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;

- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom:

Imajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.

Devizne rezerve NBS se ne mogu koristi za:

- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu),

- kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...

- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),

- kao zaloga za neke druge kredite,

...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.

Ne postoji neki tačno utvrđen optimalni nivo deviznih rezervi, ali se njihova visina može meriti u odnosu na:

- obim prosečnog mesečnog uvoza zemlje koji se može finansirati iz tih deviznih rezervi

Prema poslednjim podacima, nivo deviznih rezervi NBS je skoro pet puta viši od prosečnog mesečnog uvoza robe i usluga Srbije, što znači da je nivo deviznih rezervi dovoljno visok;

- obim novčane mase Srbije koju čine dinarska gotovina u opticaju i dinarski depoziti po viđenju privrede i građana kod banaka:

6

Nivo deviznih rezervi je, prema poslednjim podacima, 3,6 puta viši od novčane mase, što znači da, kada bi se svi dinari u zemlji pretvorili u devize, nivo deviznih rezervi bi i dalje bio veoma visok;

- obim kratkoročnog duga zemlje:

Devizne rezerve NBS su pet puta više od kratkoročnog duga zemlje, što znači da u potpunosti obezbeđuju uredno izvršavanje kratkoročnih obaveza zemlje prema inostranim kreditorima.

Devizne reserve

Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarnih vlasti i na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja neravnoteže u bilansu plaćanja, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na deviznom tržištu, radi uticaja na devizni kurs, i za ostale potrebe.

Devizne rezerve zemlje, između ostalog, služe za obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i za lakši pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomske politike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održanje poverenja međunarodne javnosti.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine:

1. potraživanja Narodne banke Srbije na računima u inostranstvu,2. hartije od vrednosti kojima raspolaže Narodna banka Srbije i koje glase na

inostrane novčane jedinice,

3. specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda,

4. zlato, i

5. efektivni strani novac.

7

Upravljanje deviznim rezervama zasniva se na Opštim (godišnjim) i Operativnim (tromesečnim) smernicama za upravljanje deviznim rezervama koje donosi Monetarni odbor Narodne banke Srbije na predlog Investicionog komiteta, kao stalnog radnog tela Narodne banke Srbije. Smernice utvrđuju investicionu strategiju, valutnu i ročnu strukturu deviznih rezervi, sa kojim će bankama Narodna banka Srbije poslovati, limite plasmana po bankama, kategorije aktive i sl., u skladu sa međunarodnim standardima u upravljanju deviznim rezervama.

U upravljanju deviznim rezervama, Narodna banka Srbije se rukovodi načelima:

sigurnosti – plasiranje deviznih rezervi kod centralnih banaka i kod prvoklasnih inostranih poslovnih banaka, na osnovu ocene o kreditnom rejtingu vodećih svetskih rejting agencija (Moody’s Investors Service, Standard & Poor’s),

likvidnosti – obezbeđenje raspoloživosti deviznih sredstava radi blagovremenog plaćanja svih dospelih i potencijalnih obaveza Narodne banke Srbije prema inostranstvu, i

rentabilnosti – plasiranje deviznih sredstava pod najpovoljnijim uslovima na svetskom finansijskom tržištu, uvažavajući zadovoljenje dva prethodno pomenuta principa i imajući u vidu “trade off” između rizika i prinosa.

Organizacija procesa upravljanja deviznim rezervama u Narodnoj banci Srbije je usklađena sa opšteprihvaćenom praksom i standardima centralnih banaka najrazvijenijih zemalja.

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka odlučuje o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja deviznim rezervama na način koji je najbolje prilagođen monetarnoj i deviznoj politici, a kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu.

Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, devize na računima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju.

Zajedno sa deviznim rezervama Narodne banke Srbije, devizne rezerve poslovnih banaka čine devizne rezerve zemlje u širem smislu i predstavljaju dopunsku rezervu likvidnosti za premošćavanje neusklađenosti međunarodnih plaćanja.

Kreativnost u bankarskim poslovima nije dozvoljena. Zato se devizne rezerve

8

nikako ne mogu koristiti za podsticanje proizvodnje I kreditiranje neuspesnih, gubitaskih firmi jer u tom slucaju vise ne bi imali devizne rezerve vec novcanu masu koja sluzi kao zamajac nove inflacije.

Na osnovu deviznih rezervi se najbolje meri kredibilitet neke zemlje, a u nasem slucaju spremnost politicke elite da prihvati ekonomske standarde zapadnih demokratskih zemalja. Najuspesnije zemlje u tranziciji, Ceska, Madjarska, Poljska iI Slovenija, nikada nisu prekoracile ovlascenja u monetarnoj politici, dok je Makedonija osetila kako se ta prekoracenja vrlo strogo sankcionisu (izostaju rate kredita, stavljena je na listu zemalja koje vode "neortodoksnu" monetarnu politiku) i nalazi se na zacelju tranzicionih zemalja. Ako hocete u svet, vi jednostavno prihvatate veoma precizna pravila. Ako necete, mozete da ostanete da igrate fudbal na nekoj seoskoj poljani, bez sudije, publike i bez crvenih kartona.

Rezerve treba da budu u visini iznosa tromesecnog uvoza zemlje I uglavnom sluze za premoscavanje problema u placanju, pokrice celokupne novcane mase, a koriscenje deviznih rezervi strogo kontrolisu Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka. Procedure u bankarstvu ne smeju se narusavati, a kreativnost u bankarskim poslovima nije dozvoljena. Zato se devizne rezerve nikako ne mogu koristiti za podsticanje proizvodnje i kredititanje neuspesnih, gubitaskih firmi, jer u tom slucaju vise ne bismo imali devizne rezerve vec novcanu masu koja sluzi kao zamajac nove inflacije.

U svetu imate dva modela ponasanja centralnih banaka: americka centralna banka vodi racuna o privrednom rastu, dok se nemacka banka ponasa veoma konzervativno i vodi racuna samo o monetarnoj stabilnosti. Oni koji misle da bi nasa banka mogla da se ponasa kao americka banka i da spustanjem kamatnih stopa obezbedi jeftinije kredite i tako simulira povecanje novcane mase, zaboravljaju da je nase finansijsko trziste potpuno nerazvijeno zbog cega oponasanje americke banke ne bi imalo nikakvog efekta na privredu.

Odlucno ponasanje Narodne banke Srbije pokazuje da se u ovoj zemlji ipak nesto promenilo, ali takav stav ne odgovora citavoj armiji privrednika ili direktora koji su navikli na komotno poslovanje u kom ce im uvek pripomoci centralna banka, dok njihove kolege u zapadnim zemljama uopste ne znaju sta je komotno

9

poslovanje: oni rade dan i noc kako bi opstali ili pobedili u trzisnoj utakmici. Jedan od glavnih uzroka takvog ponasanja nasih biznismena je to sto jos nemamo dobar zakon o stecaju, koji bi pomogao da svi neuspesni privrednici ili ljudi koji su svoje firme doveli do bankrota, sada jednostavno izgube pravo glasa, a ne da i dalje ocekuju pomoc banke.

Devizne rezerve Srbije

Devizne rezerve Narodne banke Srbije povećane su u 2009. za 2,4 milijarde evra, tako da su krajem decembra bile 10,5, a uz bankarske, koje su iznosile 1,4 milijarde, ukupne devizne rezerve zemlje dostigle su 12 milijardi evra, odnosno 17,3 milijardi dolara, saopštila je juče centralna banka.

Samo u decembru rezerve NBS povećane su za 563,2 miliona evra. Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi, kojima se obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 392 odsto, u decembru imali su prilivi od druge tranše kredita MMF-a u iznosu 349,3 miliona, zajam Evropske investicione banke od 49,5 miliona i makrofinansijske pomoći od Evropske unije od 50 miliona evra. Banke su u decembru prošle godine izdvojile u obaveznu deviznu rezervu 116,4 miliona, a u toku 2009. ukupno 678 miliona evra.

Decembarski otkup efektivnog stranog novca bio je 10,8 miliona evra, što je za šest miliona evra više u odnosu na prethodni mesec. U prošloj godini po tom osnovu u rezerve se ulilo 128,2 miliona evra, što je za 378,7 miliona manje nego 2008. godine.

Veći devizni prilivi u 2009. ostvareni su od kredita MMF-a vrednog 424,6 miliona, za koje se zadužila Srbija, kao i od privatizacije Naftne industrije Srbije u iznosu od 400 miliona evra. Za izmirenje obaveza prema inokreditorima iz deviznih rezervi NBS u decembru 2009 je isplaćeno 34 miliona, a u toku cele godine 271,9 miliona evra. Kroz staru deviznu štednju i zajam za privredni preporod isplaćeno je 221,3 miliona evra.

10

Smanjenje deviznih rezervi Srbije

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u martu smanjene za 130,6 miliona evra i 31. marta su iznosile 10.444,3 miliona evra. Prema  preliminarnim podacima, neto devizne rezerve su na isti dan iznosile 6.181,0 milion evra. Neto devizne rezerve predstavljaju devizne rezerve umanjene za devizna sredstva koja banke drže kod Narodne banke Srbije i za sredstva povučena po kreditu od MMF-a.

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju marta iznosile 14.007,9 miliona, a takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 462 odsto. Istovremeno, devizne rezerve pokrivaju devetomesečne potrebe uvoza robe i usluga.

Pošto su devizne rezerve banaka poslednjeg dana marta iznosile 1.530,7 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje su iznosile 11.975,0 miliona evra, odnosno 16.060,9 miliona dolara.

Na smanjenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku marta najveći uticaj su imale njene prodaje deviza na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 190,0 miliona evra.  Uz to, inokreditorima je na ime izmirenja obaveza isplaćeno 68,8 miliona evra.

Priliv u devizne rezerve Narodne banke Srbije ostvaren je po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 57,8 miliona evra i po osnovu izdvajanja obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 38,5 miliona evra.

Na međubankarskom deviznom tržištu u martu realizovana je trgovina devizama u iznosu od 562,2 miliona evra, što je bilo za 48,8 miliona evra više nego u prethodnom mesecu.

Da bi ublažila preterane dnevne oscilacije kursa dinara prema evru i obezbedila nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta, Narodna banka Srbije je tokom marta na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala prodajom 190 miliona evra. Za prva tri meseca ove godine Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 631,5 miliona evra.

11

Dinar je u martu u odnosu na evro nominalno depresirao za 0,13%.

Zakljucak:

Devizne rezerve čine stranu aktivu koja se nalazi pod kontrolom monetarnih vlasti i nalazi se na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja neravnoteže u platnom bilansu, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na deviznom tržištu radi uticaja na devizni kurs i za ostale potrebe.

Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarnih vlasti i na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja neravnoteže u bilansu plaćanja, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na deviznom tržištu, radi uticaja na devizni kurs, i za ostale potrebe.

Devizne rezerve zemlje, između ostalog, služe za obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i za lakši pristup međunarodnim tržištima kapitala.

12

Literatura:

• Doc dr Predrag Kapor, Međunarodne poslovne finansije, Beograd 2005. • dr Slobodan Komazec, dr Žarko Ristić i dr Slavko Vukša, Finansijska tržišta i berzanski menadžment• Dr. Milenko Dželetović, Finansijska tržišta, Beograd 2007. • Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Ekonomski fakultet, Beograd• Dr Milutin Ćirović, Devizni kursevi, Beograd, 2000. • www.ekonomija.org

13