Frojdova autobiografija
Spajanje optikih vlakana
UVODPostoje dva osnovna naina spajanja optikih vlakana:
- splajsovanje, formira permanentnu konekciju 2 vlakna u opt.
sistemu
- spajanje vlakana putem konektora, omoguuje spajanje dva vlakna
bez fizike veze izmeu njih, to je tipino za terminalne take.
Postoje 2 tipa splajsovanja:
- fuziono splajsovanje i daje visoko kvalitetan spoj dva vlakna,
sa najmanjim moguim slabljenjem na mestu spoja (u opsegu 0.01 dB do
0.1 dB) i gde su ovakvi spojevi praktino bez refleksije.
- mehaniko splajsovanje koristi u sluajevima hitne restauracije
vlakana (kidanje vlakana na bitnim trasama, neeljena oteenja itd.),
jer je jednostavno, jeftino i lako reenje (0.05 dB do 0.2 dB).
Za nastavljanje vlakana bez fizikog spajanja koriste se
specijalno konstruisani konektori da bi dva optika vlakna doveli u
takav meusobni poloaj, da im se jezgra poklapaju i da su im eone
strane u dodiru. Pri spajanju vlakana uz pomo konektora mogu se
javiti tri osnovne greke:
- ose vlakana su paralelne, ali se ne preklapaju,
- ose vlakana zaklapaju odreeni ugao i
- eone povrine vlakana nisu u dodiru.
Konektori se koriste u aplikacijama gde se zahteva fleksibilnost
pri rutiranju optikih signala, od izvora do prijemnika i kad je
rekonfiguracija sistema povremeno neophodna (prljav konektor moe
uneti slabljenje i do 10 dB).
Prstenasta navlaka (ferrule) je ispupeni deo konektora koji
predstavlja kuite za vlakno i mehanizam koji obezbeuje aksijalni
pritisak izmeu dva konektora koji se dodiruju. Krajnja povrina
konektora je specijalno obraena (polirana), kako bi minimalizovala
refleksiju na mestu spoja dva konektora. Svaka povrina reflektuje
oko 4% svetlosti. U koherentnim sistemima, totalna refleksijamoe
iznositi i do 15%. Ukupna refleksija zavisi od od prostora izmeu
krajeva dva konektora koji se spajaju i od kvaliteta poliranja
konektora. Konektori sa fizikim kontaktom koriste kruno poliranje
kako bi se obezbedilo da se konektori meusobno dodiruju bez
stvaranja prostora izmeu njih.
1. MEHANIKO SPAJANJE OPTIKIH VLAKANAOvo je precizni proces
povezivanje, vrstim mehanikim dranjem optikih vlakana na jedno
mesto. Spajanje je izvedeno tako da svetlost moe proi sa jednog
vlakna na drugo. Kod mehanikog spajanja, dva ogoljena optika
vlakna, sa ravno odseenim krajevima se sueljavaju u cevicama
mehanikih spojeva. Predpostavljajui perfektno sueljavanje, na
svakom kraju dolazi do Fresnel-ove refleksije (4%), to je jednako
gubitku od 0,35 dB za "spoj".
Da bi se smanjili gubici na spoju, mogu se koristiti razliiti
materijali koji imaju indeks prelamanja slian kao omota optikog
vlakna, te se time smanjuje rasipanje svetlosti na spoju.
Mehaniki spojevi koji ne koriste cevice ispunjene gelom, imaju
V-urez koji obezbeuje centriranost optikih vlakana koja se
sueljavaju. Na optiko vlakno u tako obrazovanoj upljini deluje mali
pritisak, da bi se ono uljebilo i centriralo.
Spoj optikih vlakana, zajedno sa delom primarne zatite, odn.
prijanjajue strukture se moe postaviti u dodatni mehaniki deo koji
prua mehaniku stabilnost spojki.
Slabljenje koje se unosi mehanikim spojevima, prema podacima
proizvoaa, iznosi: 0,2 dB za multimodna, i 0,3 dB za monomodna
optika vlakna.
Ovakav nain spajanja optikih vlakana je veoma koristan na
relacijama gde nije kritino slabljenje, ali je bitno brzo izvriti
spajanje, posebno na nepristupanim lokacijama. Dobro je za
multimodno spajanje, mada se koriste i za monomodna spajanja dolazi
do manjih gubitaka.
2. SPAJANJE VLAKANA METODOM ZATAPANJA U ELEKTRINOM LUKUKod
spajanja zatapanjem u elektrinom luku, dva ogoljena optika vlakna,
sa ravno odseenim krajevima se sueljavaju u ureaju za spajanje, gde
se stapaju i obrazuju homogeno mesto spoja dva vlakna.Ovo se postie
kontrolisanim procesom grejanja vrhova dva optika vlakna koja su
prethodno bila precizno sueljena.
Spajanje se izvodi tako to elektrini luk otopi staklo na
krajevima optikih vlakana koja se priblie i dodirnu. Po prestanku
delovanja elektrinog luka staklo na spoju ovrsne i zadrava osobine
optikog vlakna. Time se kompletno eliminie Fresnel-ova refleksija,
pa i slabljenje od 0,35 dB. Smanjeno slabljenje predstavlja najveu
prednost nad mehanikim spojevima. Slabljenje na spoju dva monomodna
optika vlakna koje moe da se postigne je ispod 0,03 dB, prema
rezultatima merenja OTDR-om.
Zaostalo slabljenje spoja uglavnom zavisi od:
- stepena ouvanosti poetnog preciznog sueljavanja vlakana, tokom
procesa zatapanja u elektrinom luku,
- uniformnosti materijala Si u okolini spoja, i
- odsustva deformiteta kao to su: vazduni balon ili prljavtina u
oblasti zatapanja.
Veoma bitan deo spajanja optikih vlakana predstavlja proces
podeavanja osa optikih vlakana u naspraman poloaj. To se moe vriti
koristei nekoliko metoda i po dva parametra. Vlakna se mogu
podeavati dok se podese njihova jezgra ili spoljanje ivice.
Monomodna optika vlakna se podeavaju prema jezgrima, dok se
multimodna optika vlakna podeavaju prema spoljnim ivicama. U sluaju
da se razlikuju spoljne dimenzije optikih vlakana, podeavanje se
vri tako da se povrine preseka dovode u koncentrian poloaj.
Po zavretku spajanja optikih vlakana metodom zatapanja u
elektrinom luku, neophodno je zatititi gola optika vlakna i mesto
spoja. To se izvodi na nekoliko naina: smetanjem u zatitnu ploicu,
termoskupljajuim buirom , mehanikim buirom itd.
Savremene tehnike splajsovanja doprinose sniavanju cene kotanja
sistema, i obezbeuju slabljenje na mestu spoja veliine samo oko
0.05 dB. Postoje tri osnovna parametra geometrije optikih vlakana
koji utiu na kvalitet splajsovanja:
- prenik omotaa - spoljanji prenik omotaa oko jezgra,
- koncentracija jezgra i omotaa - koliko dobro je jezgro
centrirano u prostoru omotaa,
- krivljenje vlakna- veliina zakrivljenja po fiksnoj duini
vlakna.
Tolerancija kontrole spoljanjeg prenika omotaa moe kontrolisati
toleranciju veliine spoljanjeg prenika omotaa do nivoa 125.0 1.0
m.
Tolerancija koncentracije jezgra i omotaa obezbedjuje da je
jezgro postavljeno u centru u odnosu na omota (prva faza
proizvodnje vlakna).
Krivljenje vlakna jeste prirodna pojava zakrivljenja na odreenoj
duini, koja iznose nekoliko stepeni u svim vlaknima.
3. FAKTORI ZA POSTIZANJE MALOG SLABLJENJA
NA SPOJUOptiko vlakno, multimodno ili monomodno, se proizvodi u
uslovima tzv. "iste sobe" iz preforma. Ovi uslovi su bitni kako bi
se proizvela optika vlakna odreenih svojstava. Veoma je bitno da se
istoa u to veoj meri ouva tokom svih operacija sa optikim vlaknom,
u procesu pripremanja, ogoljavanja, seenja i spajanja.
3.1. Ispravni parametri zatapanjaParametri zatapanja definiu
optimalne uslove grejanja vlakna koja se spajaju i razliita su za
pojedine tipove vlakana, kao i za isti tip vlakna od razliitih
proizvoaa. Obino se u priruniku ureaja mogu pronai parametri za
pojedine tipove vlakana , kao i za vlakna pojedinih proizvoaa.
Jednom postavljeni parametri se obino ne menjaju, osim u sluaju
da na spajanje utiu neki drugi faktori. Ovaj faktor dobrog spajanja
je pod kontrolom operatera.
3.2. istoa elektrodaUkoliko su parametri grejanja vlakana
ispravno odabrani, na kvalitet spoja u velikoj meri utie stabilan
elektrini luk. Zaprljane elektrode mogu uzrokovati "prskanje" i
promenu u kvalitetu elektrinog luka, to izaziva temperaturne
varijacije i naruava preciznost procesa grejanja vlakana, odn.
njihovo spajanje. Dodatni problem neistih elektroda su isparive
neistoe koje se mogu ugraditi u kristalnu strukturu stakla spoja
optikih vlakana, i time kontaminirati ist materijal. Ovim se
poveava slabljenje spoja ili se ak prolaz optikog signala potpuno
onemoguava. Pomenuti faktor dobrog spajanja je pod kontrolom
operatera.3.3. istoa optikog vlaknaNepravilno oiena optika vlakna
imaju na svojoj povrini zaostatke primarne zatite ili neku drugu
neistou (praina iz vazduha, neistoa sa ruku i sl.). Ove neistoe
mogu da se u toku spajanja u elektrinom luku ugrade u strukturu
stakla ili da sagorevanjem proizvedu neku drugu meteriju koja moe
da se ugradi u staklo na spoju optikih vlakana. Ovim se poveava
slabljenje spoja ili se ak prolaz optikog signala potpuno
onemoguava. Nekada je defekt vidljiv pod mikroskopom. Pomenuti
faktor dobrog spajanja je pod kontrolom operatera. Uoavanje neistoa
takoe zavisi i od uveanja mikroskopa spajaa. Uveanja od 50 ili 60
puta ne obezbeuje da se uoi svaka neistoa.
3.4. Kvalitet seenja optikog vlaknaKvalitetno seenje optikog
vlakna obrazuje pravilan, ravan presek, bez defekata, to omoguuje
pravilno naleganje "ela" optikog vlakna u toku spajanja. U tim
situacijama je zagrevanje optikih vlakana ravnomerno te i kvalitet
postignutog spoja moe biti zadovoljavajui. Preveliki uglovi seenja
vlakna uvek izazivaju veliko slabljenje spoja, jer uzrokuju da
vlakna budu bono pomerena tokom procesa zatapanja, ili da se ne
mogu pribliiti na potrebno rastojanje za izvoenje kvalitetnog
spoja.
Ovaj element je direktno zavisan od operatera, ali je bitno da i
alat za seenje obezbeuje stalan i dobar kvalitet preseka. Uoavanje
loeg preseka optikog vlakna takoe zavisi i od uveanja mikroskopa
spajaa. Uveanja od 50 ili 60 puta ne obezbeuje da se uoi svaki
nepravilan presek, kao ni pojedini tipovi defekta na preseku. Pored
uveanja lo presek se ne moe uvek uoiti kod spajaa koji imaju sistem
"gledanja" samo po jednoj osi.
3.5. Tano sueljavanje optikih vlakanaTano sueljavanje jezgara
optikih vlakana je osnovno pri postizanju spojeva sa malim
slabljenjem. Pre zatapanja se vri pozicioniranje jezgara i bitno je
da ono ostane ouvano tokom spajanja vlakana. Ovo je veoma bitan
element te se podeavanje osa vlakana po sve tri prostorne ose vri
pomou mikroprocesorski navoenih mikropozicionera.
Parametar podeenosti zavisi iskljuivo od tipa spajaa. Neki od
njih imaju mogunost podeavanja po tri prostorne ose, dok drugi
predpostavljajui injenicu da su vlakna ista i da imaju koncentrina
jezgra imaju mogunost podeavanja samo po jednoj, aksijalnoj, osi.
Ovi drugi u sluaju zaostale neistoe u V-urezu ne mogu da podese
saosja vlakana, bez znanja operatera.
Pomerenost osa vlakana pri spajanju moe dovesti do velikog
slabljenja, zavisno od tipa vlakana koje se spajaju.
Pomerenost osa za 1 mikron kod optikih vlakana istog tipa i od
istog proizvoaa moe dovesti do slabljenja od:
- 0,09 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 62,5
mikrona(multimodno vlakno),
- 0,11 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 50 mikrona(multimodno
vlakno),
- 0,66 dB,na vlaknu ija je dimezija jezgra 9 mikrona(monomodno
vlakno).
Za potrebe postizanja odreenih duina komunikacionih linija
neophodno je spajanje optikih vlakana. Posle spajanja njihovi
spojevi mogu biti razdvojivi (konektori i mehaniki spojevi) i
nerazdvojivi.
4. MERENJE SLABLJENJA NA MESTU SPOJA
OPTIKIH VLAKANA
Za merenje gubitaka na mestu spoja optikih vlakana koristi se
metoda povratnog rasejanja (OTDR) zbog mogunosti praenja izgleda
krive na mestu spoja. Ovakva merenja se izvode u fabrikama i na
terenu.
Fabrika merenja i merenja na terenu se izvode istom opremom te
su rezultati vrlo slini. Odstupanja u vrednostima koja se mogu
izmeriti u fabrikama i na ternu su zbog razliitih prateih uslova
merenja. Fabrika merenja se odlikuju velikom ponovljivou rezultata,
jer su ulazni i izlazni krajevi optikih vlakana koja se spajaju
fiksirani za vreme i posle merenja, pored toga pri fabrikim
merenjima u svakom momentu su dostupna oba kraja za dodatna
merenja. Na terenu se posle spajanja optika vlakna "pakuju" u
spojnice, a esto je onemoguen pristup daljem kraju merenog vlakna
te je nemogue izvriti dodatna merenja.
Pri merenju slabljenja na spoju postoji mogunost pojave
negativnog slabljenja. Ovo je uslovljeno spajanjem dva vlakna ija
su jezgra razliitih dimenzija (obe su u dozvoljanim granicama). Za
odreivanje to tanije vrednosti na spoju neophodno je izvriti
merenje istog spoja sa druge strane vlakna, a vrednost slabljenja
na spoju se izraunava kao srednja vrednost izmerena sa oba kraja
vlakna.
5. OPTIKI KONEKTORIVeoma bitnu komponentu u fiber optikoj
tehnici predstavljaju pasivne komponente: konektori, adapteri,
pig-tail kablovi i patch-cord kablovi, optiki patch-paneli, optike
distributivne kutije i kutije za spoljanju instalaciju.
Optiki konektori su pasivne komponente fiber optikih prenosnih
sistema. Slue za fiziko prikljuenje optikih vlakana na aktivne
komponente fiber optikih prenosnih sistema ili da se preko njih
izvre prespajanja vlakana mehanikim, lako razdvojivim putem.
Najvaniji deo konektora je ferula kroz koju je probuen kanal
dimenzije spoljnog prenika omotaa (125 mikrona) uvean za par
mikrona. Ovim se obezbeuje direktan izlazak optikog vlakna iz
kabla. Preciznost izrade otvora optikog konektora uslovljava
aksijalno poravnanje sueljenih optikih vlakana u adapteru, odn.
optikog vlakna i aktivnog dela elektronike. Kuite konektora je
element po kome se optiki konektori najvie razlikuju. Uloga kuita
je da obezbedi vrstu vezu konektora sa odgovarajuim adapterom ili
kuitem aktivne komponente.
Postoji vie tipova konektora, zavisno od standarda, proizvoaa,
tipa vlakna ili kuita emisione i prijemne elektronike. Takoe
postoji i vie materijala za izradu ferule optikog konektora: elik,
cirkonijum ili kompozitne plastine mase.
Optiki konektori se ne dele prema nameni ve prema tipu kuita u
koje se prikljuuju. Razliiti tipovi opreme obino koriste
"standardizovan" tip optikog konektora. Tako je "standardizovan"
tip konektora ST tip za raunarske mree brzine 10 Mb/s, SC tip za
raunarske mree brzine 100 Mb/s, FDDI tip za raunarske mree brzine
100 Mb/s, FC/PC za telekomunikacione mree razliitih brzina, kao i
BICONIC tip koji je uglavnom prisutan na amerikom tritu.
Pojedine tipove optikih konektora priozvode razliiti svetski
proizvoai, dok neki od njih proizvode gotovo sve tipove optikih
konektora koji su prisutni na svetskom tritu.
Fiber optika tehnologija prenosa podataka ima nekoliko tipova
konektora: SMA, ST, SC, FDDI, ESCON itd. Prema opte prihvaenim
normama za Eternet mreu, se koriste ST i SC konektori.
Optiki konektor se postavlja na pojedinano optiko vlakno (FDDI i
ESCON konektor se postavlja istovremeno na par vlakana). Optiki
konektor je namenjen za postavljanje na kabl gde je vlakno sa
prijanjajuom sekundarnom zatitom, ali se moe postaviti i na kabl sa
slobodnom cevastom sekundarnom zatitom. U drugom sluaju je
neophodno golo vlakno (samo sa primarnom zatitom) zatititi posebnim
tehnikama.
5.1. Optiki konektor tipa SCSC konektori se koriste u mreama gde
su brzine prenosa podataka 100 Mb/s. Ovaj konektor je nainjen po
ugledu na RJ konektor parinih kablova.
Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma,
- plastino kuite za prikljuenje,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla,
i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog SC konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,5 dB (srednje 0,25 dB)
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500
prikljuenja) max. 0,3 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC)
max. 0,5 dB
- promena slabljenja usled aksijalnog optereenja na montirani
kabel sa tight zatitom vlakna (11 kg u trajanju od 1 min.) max. 0,5
dB
5.1.1. Elementi SC konekrora- Cevica u ijem se seditu nalazi
vlakno: SC konektor konstruisan je oko keramike ili metalne cevice
iji je prenik oko 2.5mm. U osi cevi precizno je izbuen tunel
prenika 124~127um, u koji se ubacuju vlakna. Krajevi vlakna i
cevice se podudaraju i obino su ispolirani i ravni.
- Dra cevice: Kao to se vidi sa slike cevica se nalazi u drau ,
koji je konstruisan tako da zajedno dri kabal i cevicu jedno do
drugog. Jedan kraj cevi se nalazi van draa kako bi se obezbedio
kontakt sa drugi konektorom.
- Kuite konektora: Dra sa cevicom se smeta u kuite. Kuite sadri
mehanizam za prijem drugog konektora i zajedno ih dri na mestu.
- Cilindarski prsten: Slui da obezbedi vrstu vezu konektora i
kabla. Uraen je tako da ublauje potrese na na vlaknu.
- Zatezno otpusna zatita: Prua podrku telu konektora i kablu i
titi kabal od mehanikih oteenja. Postoji vie tipova ovog elementa u
zavisnosti od kabla.
5.2. Optiki konektor tipa STU najveem broju sluajeva se ST
konektori koriste u mreama gde su brzine prenosa 10 Mb/s. Ovaj
konektor je nainjen po ugledu na BNC konektor koaksijalnih
kablova.
Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma,
- metalno kuite za prikljuenje,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla,
i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog ST konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,6 dB (srednje 0,25 dB)
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500
prikljuenja) max. 0,3 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC)
max. 0,5 dB
- promena slabljenja usled aksijalnog optereenja na montirani
kabel sa tight zatitom vlakna (11 kg u trajanju od 1 min.) max. 0,5
dB
5.3. Optiki konektor tipa FC/PCOptiki konektori tipa FC/PC najee
koriste u telekomunikacionim mreama, i montiraju se na monomodno
optiko vlakno. Karakteristka ovog optikog konektora je njegov
konveksan izgled vrha konektora kako bi se obezbedio fiziki kontakt
(Physical Conntact) vlakana.
Konstrukcija optikog konektora obuhvata nekoliko delova:
- ferula od cirkonijuma i tela konektora,
- prsten sa usmerivaem prikljuenja,
- obujmica za privrivanje rasteretnog elementa optikog kabla,
i
- aksijalni rasteretni buir.
Osobine optikog FC/PC konektora su:
- uneto slabljenje konektora max. 0,2 dB
- promena slabljenja posle ponovljenog prikljuenja (500
prikljuenja) max. 0,2 dB
- promena slabljenja usled termikog cikliranja (-40oC do + 80oC)
max. 0,2 dB
- povratno slabljenje - max. - 35 dB
5.4. Ostali tipovi optikih konektora
5.4.1. FDDI konektori za duple multimodne kablove
Ovi konektori sadre dve cevice od 2.5mm. Cevice su zatiene od
oteenja . Konektori se koriste u FDDI mreama za povezivanje sa
prikljucima u zidu.
5.4.2. ESKON konektoriEnterprise system connection (ESCON).
Slini su FDDI konektorima i imaju dve keramike cevice prenika
2.55mm.
5.4.3. LC konektori za proste i duple kablove; sa mehanizmom
pritiska i reze; 1.25mm cevicom. Dostupan za monomodne i multimodne
kablove.
Ovi konektori imaju standardni RJ45 telefonski prikljuak Oni su
minijaturna verzija SC konektora. Umesto cevice od 2.5mm koriste
keramiku cevicu od 1.25mm. Imaju iroku primenu u monomodnim
aplikacijama.
5.4.4. MU konektori za proste i duple kablove; sa push-pull
mehanizmom; 1.25mm cevicom
Nazivaju ih mini SC konektorima i popularni su u Japanu.
Podravaju brzi prenos podataka, glasovne mree, telekomunikacija i
DWDM. MU konektori se koriste u multi optikim povezivanjima
5.4.5. E2000 konektori sa 1.25mm cevicom, push-pull mehanizmom,
poznat pod nazivom LX 5 konetorima. Dostupan za monomodne i
multimodne kablove.
Lie na minijaturne SC konektore. Lako se postavljaju, sa push
pull mehanizmom koji klikne kada je instaliran.
Na kuitu se nalazi poklopac koji u potpunosti titi cevicu od
ogrebotina i praine. Poklopac se automatski zatvara prilikom
odkainanja konektora, drei vani neistou koja bi mogla da ugrozi
prenos podataka. Prilikom ukljuenja u adapter poklopac se
automatski otvara.
5.4.6. MT-RJ konektori samo za duple multimodne kablove. Veliina
im je ista kao i RJ45 konektorima. Sadre dve cevice.
Sadre dve minijaturne cevice izvedena kao dva paralelna pina.
Konstruisani su tako da imamo muki i enski konektor, muki sadri
pinove dok enski umesto njih imaju rupe.
Koriste se za komunikacijone sisteme unutar zgrada. Slini su RJ
45 konektorima.
5.4.7. VF-45 konektori samo za duple kablove, ne sade cevice,
izrauju se u muko enskoj varijanti.
Zbog postojanja mukih i enskih prikljuaka adapteri nisu
potrebni. Spajanje se izvodi pod uglom od 45 stepeni. Cena im je
nia jer ne koriste cevicu.
5.4.8. Opto-dek konektori samo za duple kablove, koriste cevice
prenika 2.55mm, izrauju se u muko enskoj varijanti.
Imaju mogunost brzog povezivanja i otkainjanja kao RJ45
konektori. Konstruisani su kao dva ST konektora postavljena u kuite
RJ45 konektora.
Ovo je dupli optiki konektor koji je standardizovala
TIA(telekomunikaciska industriska asocijacija).
5.4.9. MTP i MPO konektoriMTP i MPO konektori su kompatibilni
trkasti konektori bazirani na MT cevicama za lako i pouzdano
povezivanje i do 12 vlakana. Proizvedeni su za povezivanje vie
vlakana. Proizvode se u mukoj i enskoj varijanti. Muki konektori
sadre dve nosea pina za to bolju konekciju, dok ih enski nemaju. Za
oba tipa su potrebni adapteri. Njihove dimenzije su dosta vee od
predhodnih konektora.6. PROCES SPAJANJA VLAKANA I KONEKTORA
6.1. Brzo spajanje
Na konektoru se nalazi stub vlakna u koji je fabriki ubaena
cevica. Jedan kraj cevice ide u ureaj dok drugi ostaje u telu
konektora. Na tom drugom kraju se mehanikim spajanjem povezuju
cevica i vlakno. Nakon ovakvog povezivanja konektor je spreman za
spajanjem sa adapterom.
Upotreba konektora sa brzim spajanja:
- za mali broj konektora,
- za uestalo pomeranje, dodavanje ili testiranje,
- u LAN okruenjima gde se od instalatera zahteva stalno
pomeranje,
- za odravanje irestauraciju aktivnih delova mrenih sistema.
Upotreba tradicionalnih poliranih konektora:
- za veliki broj konektora,
- za kablove sa gelom,
- za kablove sa baferom.
6.3. Povezivanje sa SC konektorimaU ovom poglavlju e biti rei o
nainu povezivanja vlakna i SC konektora. Povezivanje je objanjeno
kroz nekoliko koraka.
1. priprema vlakana
2. epoxy/adhesive priprema
3. ubrizgavanje epoxy/adhesive u cevicu konektora
4. ubacivanje vlakna u konektor
5. prstenovanje
6. suenje epoxy/adhesive penicom
7. odklananje vika vlakna
8. poliranje i ienje cevice
9. finalna inspekcija
10. uklananje problemaPotreban alat:- zatitne naoare- boica za
rastvaranje- skida kouljica za 3mm vlakno- skida kevlara- makaze-
marker- milerov skida- sredstvo za ienje vlakna- epoxy mikser-
pric- mikroskop
Napomene:
- ne skidati zatitne naoare- izbegavati kontakt od
epoxy/adhesive,
- nikad ne gledati direktno u vlakno.
Prvi korak: priprema kabla- navui 3mm izmu na kabal
- datim alatom ukloniti kouljicu i omota sa vlakna po sledeoj
razmeri- zatim treba Kevlar vratiti preko kabla i postaviti
cilindirski prsten kao na slici
- markerom izmeriti potrebnu duinu vlakana
- ukloniti bafer i omota skidaem
- maramicom oistiti vlakno
Drugi korak: epoxy/adhesive priprema- Ovde koristimo pakovanje
bipaksa Tra-Con BAF253 kao uzorek epoksija, teba obratiti panju na
pripremnu proceduru epoksija.
- Otvorimo razdvaja na pakovanju bipaksa, a zatim ga nakon
postavljanja na ravnu povrinu izvalja mikserom. Kada se boja
epoksija uskladi znai da je epoksi gotov.
- Ukoloniti potiskiva sa prica, odsei kraj sa bipaks epoksi
pakovanja i sipati ga u pric. Zatim vratiti potiskiva nazad na
pric. Kesicu sei makazama i prilikom sipanja izbegavati stvaranje
mehuria.
- pric drati vertikalno sa iglom na gore. Sada treba istisnuti
sav vazduh iz prica i igle.Trei korak: ubrizgavanje epoxy/adhesive
u cevicu konektora- Uzeti konektor i ukloniti poklopac sa zadnje
strane draa, nece nam vie trebati.
- Ukloniti i kapicu sa cevice, obavezno je sauvati.- Drati
konektor sa cevicom prema gore, a sa donje strane ubrizgavati
sadraj iz prica.- Sa ubrizgavanjem treba stati kada se sadraj
pojavi kod cevice.etvrti korak: ubacivanje vlakna u konektor- Uneti
vlakno u konektor sve do kouljice. Kada se vlakno nae u konektoru
treba ga rotirati napred nazad da bi se epoksi razlio du vlakana i
na taj nain drao vlakno vrsto po sredini cevice.Peti korak:
prstenovanje- Spustiti cilindrini prsten niz kouljicu daleko od
konektora, da bi se oslobodio kevlar. Kletima treba rairiti kevlar
kako bi se mogao postaviti na telo konektora.- Vratiti cilindrini
prsten nazad preko kevlara dok ga ne zaustavi zid prsena.- Prineti
nosa konektora specijalnim kletima, uvereni da se kouljica nalazi
ispod cilindrinog prstena i zatim pritisnuti kletima prsten uz
kabal.- Natai 3mm konektorsku izmu, konektor je spremen za sledei
korak.esti korak: suenje epoxy/adhesive penicom- Proveriti
temperaturu penice na termometru, optimalna temperatura je od 125
do 130 stepeni. Penicu treba ukljuiti kad poinjemo sa pripremom.-
Postaviti telo konektora u penicu i drati ga tamo 6 min. Voditi
rauna da se ne polomi vlakno unutar cevice, jer bi u tom sluaju sve
moralo iz poetka.- Ohladiti konektor za sledei korakSedmi korak:
odklananje vika vlakna- Drati konektor sa cevicom na gore i
otkloniti viak epoksija.- Sada je konektor spreman za
poliranje.Osmi korak: poliranje i ienje- Poliranje i ienje ima za
cilj da smanji gubitke izmeu vlakna i cevice.
- Kao to se sa slike i vidi poliranje se vri okretanjem diska po
vlanoj a zatim i suvoj podlozi.
Deveti korak: provera- Mini mikroskopom treba proveriti polorani
kraj cevice.Deseti korak: otklananje greaka- S obzirom na tip
nedostatka trba pristupiti otklananju greaka.
7. OPTIKE DISTRIBUTIVNE KUTIJE I PATCH-PANELIOptike
distributivne kutije i optiki patch-paneli se koriste za
terminiranje dovodnih optikih kablova za spoljaljanju instalaciju
konektorima i njihovo pripremanje za prikljuenje na aktivnu opemu
ili prespajanje na druge optike linije.
7.1. Optiki patch-panelOptiki patch-panel je pasivna komponenta
fiber optikog sistema gde se zavravaju optiki kablovi (spoljanji
ili unutranji) optikim konektorima, a namenjen je postavljanju u
rack orman. Na prednjoj strani optikog patch-panela su montirani
optiki adapteri za spajanje optikih konektora. U adapter se sa
zadnje strane postavlja konektor dovodnog optikog kabla, a sa
prednje strane konektor patch-cord-a. Optiki patch-panel
predstavlja distributivni centar za prespajanje kablova izmeu sebe
ili njihovo spajanje sa komunikacionom opremom. Ovakve veze se
obezbeuju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju
konektore.Optiki patch-paneli ija je upotreba projektovana sadri
razliit broj optikih portova, ali je to najee: 8, 16 i 24 optika
porta.
Optiki patch panel je izraen od elika i potpuno je zatvorene
konstrukcije dela za smetanje optikih vlakana dolaznih kablova i
unutranjih konektora. Sa prednje strane optikog patch-panela se
nalaze oznake portova, ime je olakano kasnije odravanje optikog
dela mree. Optiki portovi na patch-panelu mogu biti razliiti
zavisno od tipa optikog konektora koji treba da se prikljui. Unutar
panela se nalaze voice za postavljanje optikog vlakna kako bi se
obezbedilo savijanje optikog vlakna na dozvoljeni radijus.
7.2. Optika spojnica za spoljanju instalacijuOptika spojnica je
namenjena za spajanje deonica optikih kablova i za ravanje optikih
kablova. Namenjena je upotrebi u spoljanjoj sredini. Zadatak ove
spojnice je da obezbedi hermetiku i mehaniki stabilnu sredinu za
ogoljena optika vlakna i njihove spojeve. Ovakva spojnica je
otporna na uticaje spoljanje sredine: UV zraci, voda, umereno
agresivne hemikalije i slino.
7.3. Konstrukcija optike spojnice za spoljanju instalacijuOptika
spojnica se sastoji iz vie elemenata. Ljuture koja obezbeuje
zatvaranje i mehaniku stabilnost, optiki moduli koji slue za
skladitenje spojeva optikih vlakana i smetanje vika duine vlakana i
delovi koji obezbeuju hermetinost zaptivanja celokupne spojnice.
Optiki moduli obezbeuju bezbedan prenik savijanja optikog
vlakna.
7.4. Nain postavljanja optike spojnice za spoljanju
instalacijuOptika spojnica za spoljanju instalaciju se postavlja u
ahtovima ili u prostorijama gde se montiraju zavrne spojnice
kablova na ulazima u zgrade. Optika spojnica se mora postaviti,
tako da ne izaziva savijanje optikih kablova na nedozvoljeni prenik
savijanja.
Optiki kablovi se po uvoenju u spojnicu blankiraju odn.
uklanjaju se zatitni slojevi da bi se dolo do golog vlakna. Potom
se ogoljena optika vlakna uvode u optiki modul. Po izvrenom
spajanju se spoj i viak duine optikog vlakna smetaju u modul,
postavlja se ljutura i zatvara spojnica.
Jak{i} AleksandraPAGE 12
Ljubia Stevi
