SEMINARSKI RADStatisticka istorija

Aleksandar Nedeljkovic 36/2009Katarina Batinic 57/2009

January 25, 2010

1

Sadrzaj

1 Uvod 41.1 ANTOLIJ TIMOVEJEVIC FOMENKO . . . . . . . . . . . . . . 41.2 ZOZEF SKALIGER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51.3 GLjEB NOSOVSKI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2 Problem kalendara 5

3 Metode datiranja istorijskih predmeta 63.1 Paleografska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63.2 Arheoloska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63.3 Metoda radioaktivnog ugljenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63.4 Astronomska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73.5 Fomenkove statisticke metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

4 Razvoj osnovnih svetskih religija 134.1 IX i X vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

4.1.1 Religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.1.2 Racunanje pashalije i Crkveni kalendar . . . . . . . . . . 13

4.2 XI vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.2.1 Isus Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.2.2 Pocetak nove ere 1053. godine . . . . . . . . . . . . . . . 134.2.3 Isusova smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.2.4 Prvobitni smisao cifara X i I . . . . . . . . . . . . . . . . 134.2.5 Raspece Isusa Hrista u Novom Rimu na Bosforu . . . . . 144.2.6 Hriscanstvo postaje drzavna religija Romeje . . . . . . . . 14

4.3 XII vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144.4 XIII vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144.5 XIV vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6 XV vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

4.6.1 Verski raskol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6.2 Pravoslavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6.3 Islam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6.4 Katolicanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6.5 Budizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.6.6 Judaizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164.6.7 Ostale religije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

4.7 Kad je ziveo i vaskrsnuo Isus Hristos? . . . . . . . . . . . . . . . 16

5 Biblijska Rusija 175.1 Zidanje moskovskog Kremlja oko 1567. godine . . . . . . . . . . 175.2 Sest gradskih kapija ”obnavljanog” Jerusalima i sest starih kapija

Kremlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175.2.1 Ovcija gradska vrata Jerusalima - Spaska vrata Kremlja . 175.2.2 Riblja vrata Jerusalima - Timofejevska vrata Kremlja . . 17

2

5.2.3 Jerusalimska gradska Stara vrata - Nikoljska vrata . . . . 185.2.4 Kaljava Jerusalimska gradska vrata - Troicka vrata Kremlja 185.2.5 Dolinska vrata Jerusalimskoa- Borovicka vrata Kremlja . 185.2.6 Jerusalimska Izvorska vrata - Tajninska vrata Kremlja . . 18

6 Putovanja Marka Pola 19

7 Zakljucak 20

3

1 Uvod

1.1 ANTOLIJ TIMOVEJEVIC FOMENKO

Rodjen 13.03.1945. u Ukrajni , od oca poznatog inzenjera i majke profe-sora ruske knjizevnosti, rano je pokazao sklonost za prirodne nauke, pre svegafiziku, ali je, kako sam kaze, zbog slabog vida morao izabrati matematiku. Namoskovskom Drzavnom univerzitetu gde je danas zaposlen kao profesor i sef kat-edre za diferencialnu geometriu Fakulteta za matematiku i mehaniku zavrsio jestudije i stekao zvanje doktora nauka iz oblasti matematike i fizike. Fomenko jetrostruki akademik: clan je Ruske akademije nauka, Ruske akademije prirodnihnauka i Ruske akademie visokog skolstva i prosvete. Dobitnik je niza naucnihpriznanja, od koih su navrednije nagrade moskovksog Drustva matematicara(1974), Ruske akademije nauka (1987) i Drzavna nagrada za matematiku (1996).Analizirajuci naucne dileme savremenog americkog fizicara Roberta Njutna, apod uticaem ranijeg znamenitog ruskog ucenjaka Nikolaja Morozova, Fomenkoje istrazivao ”neke vazne parametre iz teorije kretanja meseca” i, kako kaze,dosao do resenja problema datiranja pomracenja meseca, ali ga je to dovelou sukob sa zvanicnom istoriskom hronologiom. Posto njegova ”rekonstrukcijaistorije” - po kojoj se tri pomracenja koja pominje poznati starogrcki istoricarTukidid nisu dogodila u V veku pre nove ere, nego vise od milenijum i pokasnije - kako sam priznaje, nije naisla na interes kod ”skepticnih istoricara”,odlucio je da razradi metode za proveru svoga otkrica. U medjuvremenu,dobio je podrsku nekih matematicara, narocito profesora Gljeba Nosovskog(1958.), pa i nekolicine mladih istoricara koji im pomazu, ali i ”mole da otome ne pricaju njihovim kolegama”. Iako, od Istorijskog fakulteta moskovskogdrzavnog univerziteta i Odeljnja za istoriju Ruske akademije nauka, osudjene kao”opasna kvazinauka”, knjige profesora Fomenka i Nosovskog (Imperija, BiblijskaRusija, Statisticka hronologija - matematicki pogled na istoriju) stekle su velikipublicitet, narocito od kada je njihovo ucenje dobilo javnu podrsku cuvenogsahovskog velemajstora Garija Kasparova. Dajuci podrsku Fomenkovom dati-ranju ranije ljudske proslosti, Kasparov tvrdi da je ”najmanje sedam vekovastarogrcke istorije ispisano iz prsta” i uverava da ”nikakve Stare Grcke, StareKine i Starog Rima, o kojima smo ucili u skoli, nije bilo”. To vidjenje Kas-parov potkrepljuje pricom o ”torinskoj plastenici” (pokrov u koji je navodnobilo umotano tielo Isusa Hrista), za koju je dokazano da je stara samo oko800 godina. Nije bas jasno kako se takvom gorostasnom umu mogla potkrastiova najobicnia teza jer neosporna naucna potvrda da je pomenuti pokrov starsamo osam vekova govori o njegovoj neautenticnosti, a ne o vremenu Hristovogrodjenja) .

I za Fomenkovu teoriju o rusko-turskoj ”konfederaciji” cuveni sahista imarazumevanje i, stavise, daje joj svoj doprinos. Majstor drevne igre na 64polja, naime, smatra da je ”mongolsko-tatarska drzava” bila u stvari ”mnog-onacionalna konfederacija sa ruskom dominacijom i sa kozacima kao vojskom”.Sa druge strane, iako i sam po ocu potomak ”izabranog naroda”, Kasparovu tone predstavlja prepreku da iznese i neke, moglo bi se reci, antisemitske stavove,

4

po kojima su Jevrejima ranije nazivani ”pripadnici kaste bankara, finansijskihcinovnika i zelenasa”, sto ”sede na parama”, a ne ljudi odredjene nacional-nosti. O cemu je u stvari rec? Doktor Fomenko, naime, tvrdi da je do ”ve-likog falsifikata” doslo u vreme cuvenog Tridentskog sabora (1545-1563), kadasu pape, sa planom da od Rima naprave ”vrh svetske istorije”, od tadasnjih fran-cuskih naucnika Skaligera (Joseph Justus Scaliger, 1540-1609) i jezuite Petavi-jusa (Learned Dionysius Petavius, 1583-1652) narucile hronologiju koja ce kas-nije biti opsteprihvacena.

1.2 ZOZEF SKALIGER

Zozef Skaliger (1540-1609), francuski naucnik, tvorac tzv. ”Julijanske periode”(od 8980 godina) za precizno racunanje vremena; po Fomenku, uz Petaviusa,glavni krivac za ”veliki falsifikat” u istorijskoj hronologiji. Ta hronologija jeuveliko ”razvucena”, a istina je, smatraju pomenuti matematicari, da cela poz-nata istorija staje u posednjih 10 do 13 vekova. Fomenko ide i dalje - iznosihipotezu da je ”Mongolska imperija” u stvari tursko-slovenska konfederacija izperioda od 14-og do 16-og veka i da su tatarska osvajanja u stvari poznate velikeseobe Slovena. Tvrdnju potkrepljuje i pozivanjem na poznati spis KraljevstvoSlovena dubrovackog benediktanca i istoricara Mavra Orbina (druga polovinaXVI v. - 1611). Od XVI veka dolazi do raskola izmedju Rusa i Turaka, pa je to- nastavlja trostruki akademik - trazilo i novo pisanje i datiranje istorije u komenema govora o prethodnoj slozi, pa su neki dogadjaji iz perioda rusko-turske”konfederacije” gurnuti skoro hiljadu godina unazad, u IV i V vek nove ere.Nadovezujuci se na ovu tezu, Nosovski cak smatra da je ”istorija svih narodado izvesne tacke bila ista, a da su vladari zatim zanemarili prethodnu istoriju uzelji da sve pocne od njih”.

1.3 GLjEB NOSOVSKI

Prof. dr Gljeb Nosovski, ekspert za teoriju verovatnoce i matematicku statis-tiku, Fomenkov nablizi saradnik i koautor knjiga o ”novoj hronologiji” Sledeca”realna hipoteza” do koje su dvojca ruskih matematicara dosli ”po opisu ras-poreda zvezda” jeste da je Isus Hrist rodjen u XI veku (1054. ili, kako Nosovskikaze, 1095. godine!!!) i to u Vizantiji, a ne u Palestini, tako da je biblijskiJerusalim u stvari Konstantinopolj (Carigrad, Instanbul), a Golgota sa drugestrane Moreuza, u Maloj Aziji. Tumbanje biblijske hronologije Fomenko dop-unjuje jos smelijom hipotezom po kojoj je Mojsije Isusov stric!!!

2 Problem kalendara

Dokument u kome je naveden datum po kalendaru od Hristovog rodjenja, nijetesko datirati. Najvise sto treba paziti jeste da li se radi o julijanskom ili gr-gurijanskom kalendaru. Ali grgoriajanski kalendar je poceo da ulazi u upotrebutek od 1582, kad ga je uveo papa Grgur XIII, i to vrlo sporo i postepeno, dok

5

je uopste pominjanje ere od Hristovog rodjenja ” uslo u redovnu upotrebu tekod XIV veka.

Navescemo neke znacajnije verzije (u godinm pre Hrista):- antiohijska (5969)- vizantijsk (Konstntinipoljska) (5508)- aleksandrijska (4004)- samarijska (4700) - judejska (3761)- po blzenom Jeronimu (3941)- po Ipolitu i Sekstu Juliju Afrikanskom (5500)- po Teofilu (5515)- po blazenom Avgustinu (5551)

3 Metode datiranja istorijskih predmeta

3.1 Paleografska metoda

Ova metoda se upotrebljava pri datiranju starih rukopisa. Pojednostavljenogovoreci, sastoji se u tome da se novonadjeni dokument uporedi s ranije nad-jenim i vec datiranim dokumentima. Ako se medju njima nadje neki koji muje dovoljno slican po karakteristikama rukopisa i stila, manje-vise prirodan za-kljucak je da ti dokumenti poticu iz istog razdoblja. Ova metoda pati od dvaocigledna nedostatka. Prvo, sta uopste znaci da su dva dokumenta pisana istimili slicnim stilom? Ono sto je za nekoga slicno, za drugoga ne mora da budetako. Dakle, kriterimi slicnosti moraju da budu precizno definisani, a to je stvaru kojoj se ne moze izbeci subektivnost ocenjivanja. Drugi nedostatak je to sto seova metoda u celini oslanja na vec postoecu hronologiu, odnosno na pouzdanostdatiranja dokumenata s kojima se vrsi uporedjivanje.

3.2 Arheoloska metoda

Evo ukratko osnova arkheoloshkikh datiranja. Recimo, u Egiptu iz vremenaXVIII-XIX dinastije u grobnicama su pronadjene grcke posude iz vremenamikenske kulture. Tada te dinastije i tu kulturu arheolozi smatraju za is-tovremene. Zatim su takve (ili slicne) posude, nadjene zajedno s kopcamaposebnog oblika, a slicne kopce su nadjene pored urni u Nemackoj. Slicnaurna je nadjena blizu Tangera, a u toj urni kopca novog oblika. Slicna kopcaje nadjena u Svedskoj u takozvanoj humki kralja Bjerna. Na osnovu toga je tahumka datirana u vreme XVIII-XIX egipatske dinastije. Tako je zakljuceno dase Bjernova humka nikako ne moze odnositi na vikinskog kralja Bjerna, nego jestaria bar za dve hiljade godina.

3.3 Metoda radioaktivnog ugljenika

Najpopularnija je metoda radioaktivnog ugljenika koja pretenduje na nezavisnodatiranje antickih spomenika. Laici cesto misle da je ona manje-vise nesporna i

6

pouzdana. To je daleko od istine. S nagomilavanjem radiougljeniccnih datumapojavile su se ozbiljne teskoce u primeni te metode.

Prvi od arheologa koji je istupio protiv radiougljenicne metode bio je VladimirMilojcic (nemacki arheolog jugosloveneskog porekla) koji, ne samo da se obrusiona prakticnu primenu radiougljenicnog datiranja, nego je zestokoj kritici pod-vrgnuo i same teoriske pretpostavke metode. Uporedjuuci poedinacna merenjasavremenih uzoraka sa srednjom vrednoscu - etalonom, Milojcic opravdava svojuskepsu nizom sjajnih paradoksa.

3.4 Astronomska metoda

U starim dokumentima cesto se mogu pronaci podaci koji daju mogucnost dati-ranja dogadjaja. Takvi podaci su na primer: pomracenje Sunca i Meseca, ras-pored Mesecevih mena u odredjenom delu godine, polozaj zvezda na nebu, ras-pored planeta u sazvezdjima(horoskop) i slicno. Od svih metoda koje se koristeu datiranju ova je najpouzdanija i nezavisna je od vazece hronoloske koncepcije.To ne znaci da u njenoj primeni nema teskoca.

3.5 Fomenkove statisticke metode

Jedno od glavnih postignuca njega i njegovih saradnika jeste specificna primenamatematickog aparata i razrada nekoliko originalnih i novih metoda pogodnihza proucavanje istoriskih tekstova i istorije uopste. To su: metoda uporedjivanjanizova vladara, metoda korelacije maksimuma, metoda prigusivanja ucestalostipominjanja imena i jos neke. Iz naziva metoda o njima se nista ne moze za-kljuciti.

Posmatrajmo jedan niz od, recimo, deset uzastopnih vladara neke drzave,nekog carstva. Neka su to vladari V1, V2, i tako dalje do V10. Ono sto ce nastrenutno zanimati jeste samo to koliko je ko od njih vladao. Neka je prvi odnjih vladao n1 godina, drugi n2 godina i tako dalje i neka je poslednji vladaon10 godina. Tako dobijamo niz od deset brojeva n1, n2,...,n10. Razume se danas nista ne sprecava da posmatramo krace ili duze nizove vladara. Sem toga zabrojeve n1, n2,..., n10 uzimamo samo celobrojne vrednosti. Tako je uobicajnou starim hronikama, i cesto se za informaciju o trajanju neke drevne vladavine ine moze postici veca tacnost. Na prvi pogled niz brojeva o kome govorimo nosivrlo malo informacije. Ali, posmatrajmo sad neko drugo carstvo i neki druginiz od deset uzastopnih vladara. Na isti nacin kao u prvom slucaju i za njihispisimo odgovarajuci niz brojeva na osnovu trajanja njihovih vladavina.

Zapitajmo se kolika je verovatnoca da se dobiju dva potpuno ista niza brojevai to u istom redosledu. Ako pretpostavimo da vladavina jednog coveka nije duzaod 60 godina (to je neka gornja granica zabelezena u istoriji) onda je verovatnocapodudaranja nizova otprilike jednaka verovatnoci da na lotou u kome se od 60brojeva izvlaci 10 (i pri tome je redosled izvlacenja brojeva vazan!) dobijetepremiju popunivsi samo jedan listic.

Tesko je poverovati da moze da se desi da razliciti nizovi uzastopnih vladaraproizvedu potpuno podudarne nizove brojeva. Ako se to ipak desi, onda ima

7

dovoljno osnova da se pazljivo proveri da u hronikama iz kojih je uzeta infor-macija nije slucajno rec o istim vladarima koje je jedan hronicar opisao podjednim imenima, a drugi pod drugim. Zanimljivo je da se takve zaprepascujucepodudarnosti pojavljuju na mestima gde ih niko nikada ne bi ocekivao.

Uporedjivanje dobijenih nizova se moze pregledno predstaviti graficki. Nacrta-cemo jednu vertikalnu osu (pravu liniju). Ako je prvi vladar u posmatranomnizu vladao n1 godina, to cemo predstaviti tackom udaljenom od ose za n1mernih jedinica, koje smo prethodno izabrali. Na isti nacin malo nize s istestrane ose nacrtamo tacku koja odgovara drugom vladaru iz posmatranog niza,a zatim tacku koja odgovara trecem vladaru i tako redom. Na kraju na na-jnizem nivou nacrtamo tacku koja odgovara poslednjem vladaru. Onda duzimaspojimo uzastopne tacke i tako dobijemo jednu izlomljenu liniju. Zvacemo jegrafik vladavina prvog niza vladara. Koristeci istu osu, ali sad crtajuci tacke sdruge njene strane, postupajuci na isti nacin s drugim nizom vladara, odnosnodobijenih brojeva, nacrtacemo grafik njihovih vladavina. I laiku je jasno datreba ocekivati da dobijeni grafici ne budu slicni, tj. da slika bude sasvim nes-imetricna.

slika 1. Paralelizam izmedju Kraljevine Judeje (X - VI p.n.e.) i Istocnog Rim-skog Carstva ( IV - VII veka nase ere)

8

Evo jednog karakteristicnog primera sumljivog mesta iz vazece istorije. Izloml-jenom linijom s leve strane na prilozenom grafiku prikazana su trajanja vla-davina vladara Rimsko-germanske imperije iz X-XIII veka. Koliko je pojedinivladar vladao, toliko je tacka koja njega oznacava udaljena od vertikalne linije(radi lakseg snalazenja dati su i brojni podaci o vladavinama). Izlomljena linijana desnoj strani predstavlja prikaz trajanja vladavina vladara Judejskog carstva(prema Bibliji). Ako Rimsko-germanska imperija i Judejsko carstvo nemaju vezejedno s drugim, onda bi ove dve izlomljene linije trebalo da se sasvim razlikuju,tj. slika bi trebalo da bude sasvim nesimetricna. Medjutim, upravo je obratno:slika je skoro sasvim simetricna! To znaci da su trajanja vladavina drugog nizavladara u ova dva carstva identicna ( s malim odstupanjima). Tu ocigledno nisucista posla. Pa, kako objasniti ovu vise nego cudnu pojavu? Moguce objasnjenjeja da su rimsko - germanski vladari, znajuci Bibliju, iz nekog razloga namernoudesavali trajanja svojih vladavina prema judejskim vladarima. Tesko da biiko razuman prihvatio ovakvo objasnjenje. Druga mogucnost je da je u pi-tanju slucajne podudarnosti. Tu Fomenko uspeva da sracuna da je verovatnocaslucajnog podudaranja priblizno jedan prema bilion. Dakle, slucajna podu-darnost je manje verovatna nego da se u iducem kolu igre loto izvuc e istakombinacija kao u prethodnom. Doduse, i malo verovatni dogadjaji se ponekaddesavaju, ali kad bi se takva stvar desila na lotu, to bi bila svetska senzacijai nesumnjivo bi masina za izvlacenje brojeva bila detaljno prekontrolisana i otome podnet javni izvestaj. E, u istorijskom lotou u nekoliko uzastopnih kolaizvucena je ista kombinacija (primera ovakvih podudarnosti ima prilicno), a svise i dalje prave nevesti. Najmanje sto bi istoricari posle ovoga trebalo da uradejeste da detaljno prekontrolisu svoju istorijsku masinu i da naucnoj javnostipodnesu izvestaj. Za navedenu neobicnu podudarnost postoji i trece, po svojprilici pravo, objasnjenje. Ono se moze procitati kod Fomenka.

A.Fomenko je sproveo sledecu istragu. Ako uzmete biografiju bilo kojeosobe i zapisete datume najvaznijih dogadjaja njegovog zivota,uzimajuci datumrodjenja kao 0, rezultat ce biti odredjeni niz datuma: 0 rodjenje, 12 ozbiljnabolest, 22 brak, 27 rat, 29 rodjenje sina ... i tako dalje.

Niz datuma koji cete dobiti ima jednu zanimljivu odliku individualnost.Sa dovoljno velikom kolicinom datuma, verojatnost podudaranja bilo koje dviebiografije prakticki je jednaka nuli. Fomenko je prikupio dinasticke podatkebrojnih kraljevskih porodica Evrope i Azije, analizirao ih i usporedio rezultate.Rezultati su bili zapanjujuci. Biografije su se podudarale kod vladara koji suzivjeli pre XVII stoljeca n.e. Nakon XVII stoljeca, nije uocena podudarnost.Ovo je nateralo Fomenka i njegove kolege da iznova i iznova provjeravaju metodui zakljucke, ali greske nije bilo. Na primer, biografije svih kineskih careva prije17. stoljeca precizno se dupliraju sa biografijama srednjovekovnih evropskihvladara.

Osim dupliranja jednih te istih heroja pod razlicitim imenima, uoceni su iogromni pomaci u vremenu u kojem su se (navodno) dogadjaji zbivali. Medjunajznacajnijim primerima su brojne koincidencije brojcanih karakteristika bi-ografija egipatskih faraona i careva Svetog Rimskog carstva. Analizirajuci(matematicko - statisticki) zapise rimskog istoricara Josephusa Flaviusa, jednog

9

od klasika, ciji radovi opisuju solidne periode istorije i Izraela i drevnog Rima,otkrio je da s tacke gledista matematicke-statistike, sve to je jednostavno pon-avljanje Starog Zaveta s mesanjem imena i zemljopisnog podrucja dogadjanja.Zakljucci su neocekivani i apsolutno neobicni za bilo koju osobu s istorijskimobrazovanjem u tradiciji Zapadne civilizacije.

10

slika 2. Paralelizam druge i trece Rimske imperije

11

12

4 Razvoj osnovnih svetskih religija

4.1 IX i X vek

Duboki mrak. Radjanje pismenosti. Ovo razdoblje, kao i sve pre njega, pokrivenoje dubokim mrakom, zbog prakticno potpunog odsustva pisanih dokumenata iztog perioda. Uostalom, nije iskljuceno da se tek u X veku po prvi put radjai sama ideja pismenosti. Verovatno u Starom Egiptu, prvobitno u obliku hi-jeroglifa (slicica). Naravno, zapisivanje misli u obliku slicica bilo je polaznoi tek kasnije se transformisalo u savremene oblike. U to vreme prvi put sepojavljuju pisani istoriski izvori.

4.1.1 Religija

Hriscanstvo postoji i pre pojave Isusa Hrista.

4.1.2 Racunanje pashalije i Crkveni kalendar

U X veku prvi put je izracunata pashalija. Stvoren je prvi crkveni kalendar. Po-javljuje se astronomija, cija je prvobitna uloga bila da opsluzuje crkveni kalen-dar.

4.2 XI vek

4.2.1 Isus Hristos

Glavni religijski dogadjaj u XI veku je pojava Isusa Hrista, njegov zivot i raspece,verovatno u Novom Rimu na Bosforu (Konstantinopolju, Jerusalimu, Troji iliCarigradu).

4.2.2 Pocetak nove ere 1053. godine

Nulta godina nove ere bila je po svoj prilici 1053. godina. Uostalom, u nekimkasnijim dokumentima taj datum su mogli da zaokrugle i da za nultu godinusmatraju otprilike 1000. godinu. Godine 1054. bljesnula je poznata supernovazvezda, opisana u Jevandjeljima kao Vitlejemska zvezda.

4.2.3 Isusova smrt

Smrt Isusa Hrista krajem XI veka. Moguce variante: 1085, 1086, 1095. godina,tj. oko 33 godine posle nulte godine, koja se poklapa s 1053. godinom (ili nekombliskom njoj).

4.2.4 Prvobitni smisao cifara X i I

Cifra X, tj. deset u latinskom oznacavanju vekova (na primer XI vek), prvobitnoje prosto bila pocetno slovo imena Hristos. Zato je u prvo vreme skracenica XIvek oznacavala Hrista prvi vek, tj. prvi vek od otelovljenja Isusa Hrista. A cifra

13

1, tj. jedan u arapskom zapisivanju godina naprimer 1255. godina prvobitnoje oznacavala prvo slovo I imena Isus. Zato je oznaka I255. godina prvobitnooznacavala od Isusa 255. godina. Zatim je to zaboravljeno, sto je izazvalohronolosko pomeranje mnogih dokumenata za 1000 godina ili za 1053 godine.

4.2.5 Raspece Isusa Hrista u Novom Rimu na Bosforu

Isus Hristos je bio raspet u Novom Rimu na Bosforu, u gradu koji je bas u tovreme postao nova prestonica Romejske (Vizantijske, Rimske) imperije. Taj sugrad zvali i Jerusalim, a takodje i Troja.

4.2.6 Hriscanstvo postaje drzavna religija Romeje

Hriscanstvo je proglaseno za drzavnu religiju u Romejskoj imperiji i u svimtemama-provincijama koje su joj bile potcinjene. Prema tome, geografske graniceRomejske imperije u to vreme se priblizno poklapaju s oblascu rasprostran-jenosti hriscanstva.

4.3 XII vek

Hriscanstvo ostaje manje ili vise jedina religija na celoj teritoriji Romejske im-perije. Romeja je i dalje jedina mocna imperija tog vremena.

4.4 XIII vek

Hriscanstvo je i dalje jedina religija imperije, ali na istoku i na zapadu imperijepocinje da dobija razlicite oblike, sto bi se moglo obasniti razlicitim lokalnimklimatskim, geografskim i drugim okolnostima.

Istok zadrzava strogi oblik hriscanstva. Na istoku na primer u Rusiji, kojaje u to vreme jos bila tema-provincija imperije, i u samoj Romeji opstaje stroza,uzdrzanija, cak delimicno i asketska forma prvobitnog hriscanstva.

Na zapadu hriscanstvo dobija oblik antickog panteona olimpiskih bogova.Na zapadu, na primer u temama-provincijama: Francuskoj, Italiji i dr, prvo-bitno hriscanstvo dobia odlike kulta, dobro znanog iz opisa antickih autora kaoanticki panteon, koji je obukhvatao i kult orgiastickih bahanalija. Tu su Zevs,Venera, Posejdon, Mars, i mnogi drugi olimpijski bogovi, praznici bahanalija iostalo. U to doba romejski imperialni centar slabi. Iako je hriscanstvo jos uvekjedinstveno, naziru se velike protivrecnosti izmedju, uslovno receno, istocnoghriscanstva i zapadnog hriscanstva.

Carigrad je pod kontrolom istocnog hriscantva. Raspad Romejske imperijedovodi do toga da Carigrad na Bosforu, kao kolevka, centar i svetinja jedin-stvenog vaseljenskog hriscanstva, dospeva pod kontrolu istocne grane hriscanstva.Zapadna grana ne moze da se pomiri s tim i izjavljuje svoja prava na GrobGospodnji u Jerusalimu, tj. u Carigradu = Konstantinopolju.

Zapad odgovara krstaskim ratovima, koji su kao zvani’v cni cilj imali oslobad-janje Groba Gospodnjeg iz ruku nevernika. Zato su pohodi zapadnih krstasa

14

usmereni na Carigrad (Jerusalim). Za nevernike su proglasili istocne hriscane.Od kojih su kasnije postali pravoslavni muslimani. Izbija Trojanski rat, koji jeje trajao mnogo godina.

4.5 XIV vek

U to vreme je Rusija - Orda vec bila visenacionalna drzava, u sastav koje suulazili kako slovenski, tako i turski narodi. Desavaju se burni politicki i vojnidogadjaji. Pocinje Velika Mongolska najezda s Istoka, iz Vladimiro-SuzdaljskeRusije, na Zapad.

4.6 XV vek

4.6.1 Verski raskol

Desava se verski raskol ranije jedinstvenog hriscanstva na nekoliko velikikh granareligija. Nabrojacemo ih.

4.6.2 Pravoslavlje

Pravoslavlje, tj. ortodoksno hriscanstvo, nablize je prvobitnom kultu, uzdrzaniei stroze po duhu. Centar pravoslavlja postaje stara Rusija. Pravoslavlje jetakodje rasprostranjeno na Balkanu i na Istoku.

4.6.3 Islam

Islam ili muslimanstvo na istoku prvobitno je prilicno blisko pravoslavlju.Takodje stroga i asketska religia.

4.6.4 Katolicanstvo

Katolicanstvo je uglavnom na Zapadu. Najudaljenije je od prvobitnog uzdrzanogkulta iz XI veka. Jedno vreme je postojalo u obliku grcko-rimskog panteona bo-gova s elementima kulta orgiastickikh bahanalija. Kao posledica bahanalija unekim zemljama Zapadne Evrope prosirile su se bolesti, nazvane venericnima poVeneri boginji ljubavi. Da bi se sanirale takve nepozeljne drustvene posledice,bila je neophodna reforma katolichkog kulta, zbog cega je u nekim zemljamaZapadne i Juzne Evrope kasnije uvedena i inkvizicija. Posle crkvene reforme iuspesnog delovanja inkvizicie, katolicka grana hriscanstva dobila je savremene,dobro poznate oblike, takodje prilicno uzdrzane.

4.6.5 Budizam

Jos jedna varijanta hriscanstva je budizam na istoku (Indija, Kina itd.) .

15

4.6.6 Judaizam

Judaizam je kako na Zapadu, tako i na Istoku (karaimi). Prvobitno je to biooblik doisusovskog hriscanstva. Tokom vremena Judaizam je dosta evoluirao.

4.6.7 Ostale religije

Ostale religije su rasprostranjene u manjoj meri. Uglavnom nastaju odvajanjemod gore nabrojanih tek u XVI veku.

Sve svetske religije su nastale iz jednog korena i iz jednog centra. Dakle,po nasem misljenju sve nabroane religie poticu iz istog korena hriscanstva XIveka. To, posebno, objasnjava zakljucke velike skole naucnika iz XIX veka uoblasti takozvane uporedne religije. Posle obrade ogromnog materiala oni suotkrili toliko mnogo zajednickog medju svim religijama, da su bili prinudjeni daizmisle celu teoriju, kao da je poznije hriscanstvo pozamilo od, naprimer, ranijegbudizma skoro sve osnovne elemente kulta. To objasnjenje bilo je diktiranopogresnom skaligerovskom hronologijom. I zato je netacno.

4.7 Kad je ziveo i vaskrsnuo Isus Hristos?

S problemom datiranja Nikejskog sabora tesno je povezano datiranje Hristovogvaskrsa. Savremeno zvanicno stanoviste katolicke crkve je da je Isus vaskrsnuo9. aprila 30. godine, a da je rodjen nekoliko godina pre pocetka nove ere.Tokom XX veka najrasprostranjenije misnjenje je bilo da je Isus vaskrsnuo 5.aprila 33. godine u starosti od 33 godine. Anonimni hronograf iz 1680. godinemisli da se to desilo 5. aprila 33. godine, ali u Isusovoj 34. godini zivota.Datumi Hristovog rodjenja i vaskrsa prvi put su izracunati navodno u VI veku, akasnije su potvreni od Skaligera i Petavijusa. Sva izracunavanja tog nesumnjivoznacajnog doganjaja oslanjaju se na kalendarske, odnosno astronomske, uslovekoje hriscanska tradicija vezije za Vaskrs.

Savremeni racunari daju mogucnost tacnog racunanja i proveravanja dovrlo daleke proslosti astronomskih podataka tipa onih koji se vezuju sa Hris-tov vaskrs. Nosovski je zadatak podelio na dva dela:(a) naci godinu u kojoj su ispunjena sva cetiri kalendarska uslova Vaskrsa(b) s obzirom na pomenute rezerve nekih autora prema prvim dvama uslovima,naci godinu u kojoj su ispunjena poslednja dva uslova. On se nije ogranicio narazdoblje oko pocetka nove ere, nego je trazio u intervalu od 100. godine prenove ere do 1700. godine nove ere. Rezultat je sledeci:1) sva cetiri uslova Vaskrsa ispunjena su jedan jedini put i to u 1095. godininove ere;2) poslednja dva uslova ispunjena su u 42. godini pre nove ere i u sledecimgodinama nove ere: 53, 137, 479, 574, 658, 753, 848, 1095. i 1190. Dakle, cak nisamo poslednja dva uslova nisu ispunjena u godini koja se danas smatra godi-nom Hristovog vaskrsa. Naglasimo i sledecu vaznu stvar. Cinjenica da resenjeza sva cetiri uslova uopste postoji nije ni malo trivijalna. Da su neki od zadatacetiri uslova pogresni, pobrkani ili izmisljeni, verovatnoca da bi uopste postojaloresenje koje ih zadovoljava skoro je ravna nuli.

16

5 Biblijska Rusija

5.1 Zidanje moskovskog Kremlja oko 1567. godine

U biblijskom kanonu iza prve knjige Jezdrine sledi knjiga Nemijina. Nemijakaze da se obratio caru Arta-Kserksu, moleci za dozvolu da poseti razruseniJerusalim i za carska pisma - propusnice za ”knezove preko reke”. Arta-Kserksdaje potrebna pisma. Nemija polazi na put, dolazi na mesto spaljenog Jerusal-ima i razgleda razvaline utvrdjenja. Zatim u grad dolazi brigada zidara i pocinjegrandiozno zidanje. Dizu se zidovi, kapije, kule. Posle nekog vremena u obnovl-jeni Jerusalim dolaze iseljenici iz Vavilona. Organizuje se veliko praznovanje ipocinje zivot u gradu.

Primetimo nesto sto ce nam kasnije biti od koristi. Kanonski sinodalni pre-vod, govoreci o gradnji Jerusalima, upotrebljava rec ”opravljati” umesto reci”zidati”. Tako Ostroska biblija, naprimer, stalno upotrebljava reci ”sozdasa”i ”s’zidaca”, tj. zidaju. Ustvari, u Nemijinoj knjizi se prica o zidanju. Malazamena - ”opravljali” umesto ”zidali” - bila je potrebna kasnijim redaktorimaBiblije da bi stvar predstavili tako kao da je Jerusalim zidan na mestu ranijeprestonice, a ne na novom mestu.

5.2 Sest gradskih kapija ”obnavljanog” Jerusalima i seststarih kapija Kremlja

5.2.1 Ovcija gradska vrata Jerusalima - Spaska vrata Kremlja

Ovcija vrata su u Bibliji navedena kao prva. Za glavna vrata Kremlja smatrajuse Spaska vrata. U Ostroskoj bibliji Ovcija vrata Jerusalima nazvana su Stad-nima. To ime bas odgovara upravo Spaskim vratima Kremlja. Zabelin kaze:”Ranije su se Spaska vrata zvala Frolovska , po svoj prilici po imenu crkve .Takvikh crkava posvecenih svetom Frolu u staroj Moskvi je bilo tri, i sve su senalazile na mestima gde su boravile zivotinje, tj. konji ili rogata stoka... Kaosto je poznato, sveci Frol i Lavr se i do danas postuju kao zastitnici stada konja,a takodje i rogate stoke.

Dakle, po misljenju najistaknutijeg poznavaoca istorije Moskve, I.E. Zabelina,staro ime Spaskikh vrata - Frolovska - potice od toga sto su blizu njih okupljanezivotinje. Pa, dakle, i ovce. I eto vam Stadnih ili Ovcijih vrata, koja su u Biblijinavedena kao jedna od jerusalimskih vrata.

5.2.2 Riblja vrata Jerusalima - Timofejevska vrata Kremlja

To su, izgleda, Timofejevska vrata, koja se nalaze odmah pored Spaskih. Zastosu u Bibliji ona nazvana Riblja? Pokazuje se da taj naziv savrseno odgovara up-ravo Timofejevskim vratima. I upravo su se ona, najverovatnije, prvobitno zvalatako. Stvar je u tome sto su se pravo ispred njih u staroj Moskvi nalazile pro-davnice ribe ili riblja pijaca. Recimo u opisu starog plana Kremlja navedeno jeda se nasuprot Konstantino-Jeleninske kule, na kojoj su bila Timofejevska vrata,nalazi riblja pijaca. Prodavnice ribe su bile blizu hrama Vasilija Blazenog. Zato

17

je potpuno prirodno sto se kremaljska kula s vratima, nasuprot tih prodavnicazvala Riblja. Kao sto kaze Biblija. Pa i danas se nasuprot Timofejevske kule -skoro odmah iza Crvenog trga - nalazi Riblja ulica.

5.2.3 Jerusalimska gradska Stara vrata - Nikoljska vrata

Sledeca vrata jerusalimskog grada koje Biblija navodi su Stara. Iduci duz zidinaKremlja od Spaskih vrata po Crvenom trgu, za nekoliko minuta cemo doci dosledecih kremaljskih vrata, koja se danas zovu Nikoljska. Je li njihovo ime uistoriji Moskve povezano s imenom ”Stara”? Jeste, povezano je. Zabelin kaze:”Nikolajevska ili Nikoljska kremaljska vrata prozvana su po manastirskoj crkviNikole Starog”. Dakle, njihivo puno ime bi moralo biti Staronikoljska vrata.Dakle, Biblija potpuno tacno tim vratima pripisuje naziv Stara.

5.2.4 Kaljava Jerusalimska gradska vrata - Troicka vrata Kremlja

Sledeca jerusalimska gradska vrata koja se pominju u Bibliji su Gnona (Kal-java) vrata. Iduci duz zidova Kremlja od Nikoljskih vrata, prosavsi danasnjiAleksandrov park, za nekoliko minuta cemo doci do sledecikh kremaljskih vrata- danasnjih Troickih. Je li s njima povezan naziv ”kaljava”? Jeste, i to vrlojasno. I.K. Kondratjev kaze da je k Troickoj kuli ”vodio Troicki most, jer je ste strane pored Kremlja proticala mutna i prljava Neglinska, cie su obale bilevrlo neuredjene i uvek pokrivene prljavstinom... Godine 1820. je zapovedjenoda se na tom mestu napravi park... Blatnjave obale Neglinske nestale su podpredivnim parkom. Ipak, pre parka ”ovde su iz okolnih naselja dovlacili smecei svakojaku necistocu”

5.2.5 Dolinska vrata Jerusalimskoa- Borovicka vrata Kremlja

Biblija kao sledeca jerusalimska gradska vrata navodi Dolinska. Iduci duz zidinaKremlja tim istim Aleksandrovim parkom, opet cemo za nekoliko minuta docido sledecih kremaljskih vrata, danasnjikh Borovickih. Je li s njima povezanoime ”Dolinska”? Jeste, povezano je. I to jasno i sasvim nedvosmisleno. Zabelino Borovickim vratima pise: ”Po svoj prilici u pocetku ona nisu otvarala putdirektno na goru, nego na Dolinu Kremlja, kako se to danas vidi po zatrpanojkapiji u Borovickoj kuli, koja je i u novije vreme vodila ka tom istom Podolu”.Pri tome ”Podol Kremlja je staro ime za niski obalni deo kremaljske lokacije”

5.2.6 Jerusalimska Izvorska vrata - Tajninska vrata Kremlja

Kao sledeca i poslednja gradska jerusalimska vrata Biblija navodi Izvorska vrata.Iduci duz zidina Kremlja od Borovickih vrata, izlazimo na reku Moskvu i, iduciduz nje, za nekoliko minuta dolazimo do sledecih i poslednjih kremaljskih vrata,danasnjih Tajninskih. Je li s njima povezano ime ”Izvorska”? Da, naravno. Iopet direktno. Tajninska vrata su jedina koa se nalaze na onom delu zidinakoji je isturen prema reci Moskvi. Prema tome, od njikh i samo od njih jevodio najkraci put do reke. Ustvari, kula tih vrata je ”imala isturenu kulu

18

s podzemnim prilazom i izlazom direktno do same reke. Unutar kule je bionapravljen skriveni (tajni) bunar po kome je kula i dobila ime.

6 Putovanja Marka Pola

Jedan od osnovnih izvora podataka o Kini u srednjem veku bila je knjigaputopisa Marka Pola (1254-1324). Trgovac i najpoznatiji srednjovekovni svet-ski putnik, iz Venecije, poreklom sa Korcule; 1271. krenuo na Daleki istok,proputovao jugozapadnu i srednju Aziju - Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju,Turan, Pamir, Kineski Turkestan, Mongoliju - i stigao u Peking 1275; PrviEvropljanin koji je presao preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Proputovaogotovo celu Kinu 1275-92, a 1292-95. vratio se u Evropu preko Indokine, In-donezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Ovo je njegovastandardna biografija. Detaljnije zanimanje za licnost i delo Marka Pola dovodedo neobicnih saznanja. Podjimo redom.

Uprkos njegovoj znamenitosti, koja je grmela Evropom navodno od XIIIveka, za biografiju Marka Pola zainteresovali su se tek u XVI veku, tj. posletrista godina. Prvi koji je pokusao da skupi i sredi podatke o zivotu MarkaPola bio je njegov zemljak Dzon Baptist Ramusio (kako pisu u anglosaksonskojliteraturi), odnosno Jovan Krstitelj Rimski (kako bismo to bukvalno preveli).Dakle, bar 300 godina zivot Marka Pola bio je pokriven mrakom. I zasijao jetek od sredine XVI veka. Grob Polov je navodno bio u crkvi sv. Lorenca uVeneciji. Medjutim, njegovog groba tamo nema i nije ga bilo bar od kraja XVIveka. Pretpostavlja se da je, i ako ga je bilo, zbog necega unisten 1592. godinepri rekonstrukciji crkve. Zar su se Venecijanci tako nemilosrdno poneli premasvom najpoznatijem zemljaku? Ili tog groba tamo nikada nije ni bilo?

S druge strane, ne treba prevideti sledecu neobicnu cinjenicu: prvo stampanoizdanje Polove knjige pojavilo se 1477. godine u Nemackoj na nemackom jeziku.Ne u Italiji i ne na italijanskom. Na prvoj strani tog prvog izdanja nacrtana jefigura Marka Pola s natpisom: Ovo je plemeniti vitez Marko polo fon Venedig.Bas tako: polo von Venedig. Pa, sta tu ima neobicno - Polo iz Venecije? Prvo,polo pise malim slovom, a drugo, mozda je rec ne o Veneciji, nego o Vendiji, za-padnoevropskoj slovenskoj oblasti (Luzicke Srbe Nemci i danas zovu Vendima).Prirodna pomisao je da je Marko - Poljak iz Vendije. Polova knjiga napisana jeu trecem licu, sto nije cudno, s obzirom na to da je obradio profesionalni pisacRusticijano. Ali tada se postavlja prirodno pitanje: u kojoj meri je Polov tekstpromenjen perom profesionalnog pisca Rusticijana - kaze savremeni komentatorAnri Kordije, i dodaje - Rusticijanove intervencije u originalnom tekstu, ako jetakvog uopste i bilo , mogu se jasno slediti kroz celi tekst knjige.

Kriticki nastrojen citalac Polove knjige ne moze da se otme sumnji i da se nezapita da li je Polo uopste bio u savremenoj Kini (u geografskom smislu). Tu suu nedoumici i komentatori. Kako i ne bi bili kad Polo ni recju ne pominje kineskicaj, niti - sto je nezamislivo - kineski zid. Sedamnaest godina bio u Kini, a Zidnije primetio? I niko mu o tome nije pricao? Nijednom u razgovoru pomenuo?I nisu se Kinezi ni uzgred pohvalili svojim svetskim cudom? Za sedamnaest

19

godina u Kini nije probao caj? Marko Polo izgleda nije video ni stopala kineskihzena. Nije primetio dobro poznati, iskljucivo kineski i donedavni obicaj (koji jeupadao u oci svim Evropljanima koji se posecivali Kinu) nasilnog sprecavanjatesnom obucom normalnog rasta stopala kineskih zena. To se smatralo lepim,ali je zenama otezavalo hod do te mere da, recimo, nisu mogle da potrce. Usvakom slucaju, ta osobenost kineskih zena bila je toliko vidljiva da je nemoguceda prodje neprimecena. A, Marko Polo? Ni reci o tome! A sedamnaest godinaje ziveo u Kini. Kordije navodi da Polo u Kini nije primetio ni stampanje knjiga,ni poznate kineske inkubatore za vestacko gajenje zivine, a takodje ni mnogedruge neobicne vestine i obicaje za koje bi bilo normalno da se zapamte. Pa staje onda nesumnjivo kinesko Polo primetio u Kini? Izgleda - nista.

7 Zakljucak

U svojoj knjizi Fomenko navodi desetine primera i prilicno ubedljivo pokazujeda je, izgleda, period od 1000. godine p.n.e. do 1000. godine n.e. u tradicional-noj hronologiji udvostrucen, odnosno da je od Trojanskih ratova do Renesanseproteklo ne mnogo vise od 1000 godina, umesto bar 2000, kako se u tradicional-noj hronologii smatra! Po Fomenkovoj hronologiji, Hristos je rodjen krajemprvog milenijuma, a Rim osnovan u vreme kada se, kako se danas to veruje,rodio Hristos.Biografije svih kineskih careva pre 17. veka precizno se dupliraju s biografi-jama srednjovekovnih evropskih vladara. Osim dupliranja jednih te istih herojapod razlicitim imenima, uoceni su i ogromni pomaci u vremenu u kojem suse (navodno) dogadjaji zbivali. Medju najznacajnijim primerima su brojnekoincidencije brojcanih karakteristika biografija egipatskih faraona i careva Sve-tog Rimskog carstva. Analizirajuci (matematicko-statisticki) napise rimskogistoricara Josephusa Flaviusa, jednog od klasika, ciji radovi opisuju solidne pe-riode istorije i Izraela i drevnog Rima, Fomeko je otkrio da s tacke gledistamatematike-statistike, sve to je jednostavno ponavljanje Starog Zaveta s mesanjemimena i geografskih podrucja dogadjanja.”Cudnu” korelaciju nalazimo i izmedju vladara Svete Rimske Imperije iz peri-oda X-XIII veka nove ere i judejskih kraljeva iz Biblije (str. 7) koji su navodnovladali u periodu od 928-587. g. p.n.e.Na kraju, jedino ostaje fenomen kako to da ovo velikim poznavaocima Biblijenije poznato?

20