Seminarski-rad-strucne-spreme

8/17/2019 Seminarski-rad-strucne-spreme..

1/24

V.S.M.Š. - ‘’Luciano Motroni’’

Seminarski rad stručnespreme Oblast: Nega i lečen e bolesnika na!irurgi i

"ema: #na$laktički %ok i anti%ok terapi a

Mentor:Student:

&ro'. # ka Vu i(#labin Šeri$


2/24

&ri)ren* Ma +, .

SADRŽAJ

S#/01#2.................................................................................................................+3VO/......................................................................................................................

. 4S"O042#" #N#54L#6"476O8 ŠO6#......................................................................++. #na$laksa......................................................................................................+

9. &4/ M4OLO842#.................................................................................................9;. "4OLO842#.......................................................................................................... 94OLO842#................................................................................................?. 6L4N476# SL46# #N#54L#6S42 .............................................................................?@. /42#8NO>#.........................................................................................................@

@. . 4stori a bolesti...............................................................................................@@.+.5i)ikalni pregled............................................................................................A@.9. Laboratori ski testo=i....................................................................................A

A. /45 0 NB42#LN# /42#8NO>#..............................................................................A,." 0#&42#............................................................................................................ A

,. . Op%te mere i terapi ski postupci............................................................... ,,.+. Speci$čne mere reanimaci e.................................................................... ,. L 7 N2 #N#54L#6"476O8 ŠO6#................................................................... +

. . #nti%ok terapi a i pribor............................................................................ 99. >#6L237#6..................................................................................................... ;

L4" 0#"30#..........................................................................................................


3/24


4/24

UVOD

"e%ko e i)d=o iti čo=eka ko i tokom s=og Ci=ota ni e imao bar neke

alergi ske tegobe* ali su one u na =e(em bro u sluča e=a bile i)u)etnoblage i kratkotra ne. MeDutim mali bro osoba i)ra)ito skloni! alergi ama sudoCi=ele po Ci=ot opasnu reakci u po)natu kao ana$laksi a. Anaflaksija ei)u)etno retka po a=a ali e ne%to če%(e prisutna u l udi ko i bolu u odastme* ekcema* polenske ki a=ice itd....

Anaflaktični šok (AŠ) * Elat . Anaphylactic shock F*generalizovana reakcija reosetljivosti! siste"ska anaflaksija!#i ersenzitivna alergija * e nagla i često smrtonosna generali)o=anareakci a preosetl i=osti ko a nasta e u toku ednog do pet minuta* na če%(eposle primene parenteralni! leko=a* kontrastni! sredst=a Eu radiologi iF iline!umani! belanče=ina . Me!ani)am sistemske ana$laksi e moCe bitialergi ski i nealergi ski.

;$zgle% oso&e ko% koje je ris'tnaanaflaktčka reakcija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Smrthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Alergijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lekhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Radiologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Belan%C4%8Devinehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Smrthttps://sh.wikipedia.org/wiki/Alergijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lekhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Radiologijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Belan%C4%8Devine


5/24

$S*OR$JA* A+A,$-A.*$/.O0 ŠO.A

#na$laktična reakci a bila e po)nata dre=nim 8rcima i 6ine)ima o%i) rani! perioda medicine. &r=i dokumento=ani sluča ana$lakse* ko i eostao e )abeleCen na !i erogli$ma* dogodio se u + ;,. godini p. n. e.*nakon %to e gipatski 'araon Menes* misterio)no umro od u eda ose ili

str%l ena. Ne%to kasni e* u spisima i) Va=ilona* otkri=ena su d=a ra)ličitai)=ora o smrtnim is!odima nastalim nakod uboda ose.

1 Anaflaksa

"ermin 2aflaksa3 pr=i e osmislio 'rancuski $)iolog Šarl 0i%e A,+.godine* ko i e pr=o na brodu princa #lberta od Monaka* a potom i ulaboratori i u &ari)u i)uča=ao de st=o otro= ko i i)luču u medu)e . On eotro= ubri)ga=ao u telo pasa* u poku%a u da akti=nom imuni)aci om dobi e=akcinu proti= otro=a medu)a. 3Casnut otkri(em da naknadno unete =rlomale do)e otro=a i)a)i=a u 2neočekivan'4 i 2%ra"atičn' alergijsk'&olest4 * ko a se mani'estu e brCim i i)raCeni im pote%ko(ama u disan u iubr)o smrtnim is!odom u roku 9, minuta* on e tu reakci u okarakterisaokao anaflaktični šok * men a u(i ne%to kasni e i na)i=2aflaksa4 '2anaflaksa3 er mu e ta reč na=odno lep%e )=učala. 0i%e e sa pra=om)akl učili da imunski sistem posta e nakon pr=og kontakta sa alergenomsen)ibilisan tokom pr=i! nekoliko nedel a* i da )ato nakon pono=nogi)lagan a organi)ma alergenu* reagu e te%kom ana$laktičnom reakci omE%okomF.

"ermin anaflaksa potiče i) grčkog e)ika* od grčki! reči 25673 8ana * %to )nači2 rotiv3 i 29:;?3 8 @ilaksis * %to )nači2zaštita3 .

3 pr=o polo=ini +,. =eka * ana$laktična reakci e na če%(e e bilau)roko=ane =akcinom proti= di'teri e i tetanusa ko a e u tom periodupra=l ena i) kon skog seruma. /anas* proimena kon ske =akcine ukinuta iumesto n e )a pre=enci u tetanusa* koristi se !umani ili l udski serum* pa

su ana$latičke reakci e na o=a serum )natno reDe. "i! deceni a istraCi=ači


6/24

su s!=atili da se slični simptomi Ekao i nakon unosa !rane* uboda insekataili kontakta sa medu)amaF mogu i)a)=ati intra=enskom in ekci om!istamina*kod kod l udi ili Ci=otin a ako pret!odno nisu sen)ibilisaniEanaflaktoi%na reakcija F.

3 A< . godine* Meri G uit Lo=ele doka)ala e da se intra=enskimubri)ga=an e otro=a osa moCe i)a)=ati ana$laksa u osoba alergični! nau ed ose. Ona e kasni e koristila osa od koga e pra=ila ekstrakat )auspe%nu imuni)aci u tak=i po edinca.

Na če%(i u)rocianaflakse u +,. =eku i kasni e* postali su penicilin idruge antibiotici* ubodi insekata* unos odreDeni! namirnica* !emi ski!

materi a i s=e =e(e )agaDen e Ci=otne sredine bro nim no=im po)natim inepo)natim alergenima .

BC$DB $O-O0$JA

&rema globalnim podacima incidenci a ana$laktičnog %oka e 9, na,,.,,, stano=nika godi%n e* i s=e če%(a e po a=a %irom s=eta .

Nekada e AŠ ugla=nom bio posledica primene ra)ni! seruma Eo=aterapi a e skoro potpuno i)bačena i) upotrebe pa čak i kod lečen atetanusa gde su kori%(eni !omologi serumiF. MeDutim sa s=e =e(omprimenom antibiotika Eposebno penicilina F* naglo raste i bro sluča e=a saana$laktičnim %okom.

&rema nekim statistikama na


7/24

Smrt moCe nastupiti i)nenada )bog srčanog )asto a ili akutneas$ksi e Eugu%en aF )a nekoliko minuta* u oko ;


8/24

kontrastna jo%nasre%stva ko a se koriste uradiologi i

• anestetici Eop%ti i lokalniF

• analgetici Esalicilati*piramidonF

• vita"ini J-grupe

•

ostali lekovi Emeprobamat* estrogenF

• #eterologi ser'"i Ekon ski ili =olo=skiF

• otrovi insekata Eose *pčele *str%l eno=aF

• #or"oni roteinskogsastava Einsulin* #B"G*ekstrakti !ipo$)e F

• enzi"i Estreptokina)a*penicilina)a* !ialuronida)aF

• #rana Eribe*rako=i*%kol ke* agode* a aF

• alergenski ekstrakti )adi agnostičke testo=e ilidesen)ibili)aci u

+ajčešGi alergeni koji "og' izazivati anaflaktični šok

H A+A,$-A.*$/.$ ŠO. i A+A,$-A.SA

H Si" to"i anaflakse

Simptomi anaflakse se po a=l u u naglo* nakon s=ega nekolikosekundi ili minuta* nakon i)lagan a alergenu Esubstanci a ko a i)a)i=aalergi sku reakci uF. &onekad se po a=l u e nakon + do ; časa* a i)u)etnoretko i posle + časo=a nakon i)lagan a supstanci ko a e i)a)i=a. Jolesnik

@

https://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Anesteticihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Analgeticihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vitaminihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Serumhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Insektihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Osehttps://sh.wikipedia.org/wiki/P%C4%8Delehttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Str%C5%A1ljen&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Insulinhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hipofizahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ribehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rakovihttps://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0koljkehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jagodehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jajahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Angiografijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Anesteticihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Analgeticihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vitaminihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Serumhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Insektihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Osehttps://sh.wikipedia.org/wiki/P%C4%8Delehttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Str%C5%A1ljen&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Hormonihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Insulinhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hipofizahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Ribehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Rakovihttps://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0koljkehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jagodehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Jaja


9/24

ose(a otican e* s=rab ili prime(u e osip po koCi. Neki l udi počin u daoteCano di%u* da se gu%e ili posta u nesigurni. &onekad se ose(a stra! odbliske smrti. 4)=esna grupa l udi prime(u e grče=e u trbu!u* mučninu iliproli=. 4)=esni l udi gube i s=est .

Simptomi ana$laksi e:

• s=rbeC koCe* cr=enilo* angioedem

• dispne a* ka%al

• rinore a Esekreci a i) nosne %upl ine* isc edakF

• oteCano gutan e

• mučnina

• ta!ikardi a* !ipoten)i a

• =rtogla=ica* slabost* poreme(a s=i esti

• midri a)a Epro%iren e ) enicaF

• anksio)nost Enapetost* stra!* nemirF

• koma Epotpuni gubitak s=i estiF

H 1 Uzroci anaflaksije

Mnogo st=ari moCe u)rko=ati o=ak=u reakci u. MeDu na če%(e u)rokespada u:

• Leko=i i to pre s=ega antibiotici Kpenicilin* aspirin i mnogi

leko=i proti= bolo=a* )atim kontrastna sredst=a )a sniman a uradiologi i.

• Grana pr=enst=eno ribl i proi)=odi* %kol ke )atim orasi* kikiriki a a i =o(e.

• 3 ed insekata naročito osa* pčela i str%l ena

• 8uma odnosno late ko i se nala)i u !iru%kim ruka=icama ili

ruka=icama u doma(inst=u

A


10/24

H Cojava anaflaksije

S=ako ko e =e( ednom preCi=eo ana$laktički %ok e potenci alnikandidat da mu se tak=a reakci a pono=i. Osobe alergične na !ranu

Enaročito na %kol ke* kikiriki i ora!eF i astmatičari su sa po=e(anim ri)ikom)a po a=u po Ci=ot opasne ana$laksi e. O=e osobe su posebno ugroCene er

e po)nato da nema u s=akodne=nu potrebu da u)ima u anti-alergi skeleko=e i često ne prepo)na u na rani e simptome.

H E .arakteristike anaflaktičke reakcije

#lergi ska reakci a počin e na mestu kontakta organi)ma sa

u)ročnikom-alergenom. "ako !rana ko a e alergen i)a)i=a peckan e* s=rabili metalni ukus u ustima kao i otok usana* e)ika i Cdrela. 3koliko e reč ou edu insekta* po a=l u e se s=rab i otok na mestu u eda. 8enerali)o=anareakci a se moCe ra)=i ati kao osip i cr=enilo sa urtikama po celom teluko e s=rbe. Lice i meka tki=a otiču* a disan e posta e oteCano. Mogu(e epo=ra(an e* grče=i u stomaku* di are a. Osoba posta e u)nemirena* )=uciko e ču e dobi a u metalni pri)=uk i ose(a kao da tone. N en kr=ni pritisakpočin e da pada. 3 tom momentu Crt=a kolabira i gubi s=est. O=i simptomise a=l a u =e( nakon


11/24


12/24


13/24

Otok (e%e") larinksa Eme!anička opstrukci a gorn i! disa ni!pute=aF.

6liničkom slikom ana$laktičnog %oka dominira skup simptoma ko i sekarakteri%uI sistemskom arteri skom !ipoten)i om* pepel asto bledilo*!ladne i =laCne koCe* kolaps po=r%ni! =ena na udo=ima* ubr)an i slab puls*

glad )a =a)du!om* CeD ko u prati oliguri a Esman ena količina mokra(eF*tendenci a ka pogor%an u i nepo=ol na progno)a* er smrt moCe nastupitii)nenada )bog srčanog )asto a ili akutne as$ksi e Eugu%en aF )a nekolikominuta.

Simptomi ana$laktičnog %oka se obično a=l a u nakon nekolikominuta Eu proseku


14/24

;


15/24


16/24

• in'arkt srca Eko i* moCe da prati sistemsku ana$laksi u kodosoba sa pret!odnim obol en em srčani! arteri aF*

• plu(nu emboli u*

• !iper=entilaci u*

• !ipoglikemi u*

• =a)o=agalna reakci u*

• 'eo!romocitom*

• karcinoidni sindrom*

• sistemsku mastocito)u.

P *BRAC$JA

Gemodinamska nestabilnost i)a)=ana !ipoten)i om i naru%ena=entilaci a plu(a )bog bron!ospa)ma ima =aCnu ulogu u progresi i*

tki=ne #i oksije i otka)i=an a 'unkci a =i%e organa u šok' . >ato e!itna nadoknada tečnosti i kupiran e bron!ospa)ma kl učna inter=enci a)a ost=ari=an e !emodinamske i respiratorne stabilnosti u te%kom %oku.

Obna=l an em ra=noteCe i)meDu dopreman a i potro%n ekiseonika* i obna=l an em mikrocirkulaci e* spreča=an emendoteli alne dis'unkci e u rano 'a)i an$laktičkog %oka do=odi do)nača nog sman en a smrtnosti* i br)og opora=ka bolesnika.

Osno=ni principi terapi e ana$laktičkog %oka s=ode se na:

• +p te $ere i terapijske postupke, s=ode se naposta=l an e bolesnika u leCe(i poloCa sa podignutim don imekstremitetima ili u "rendeleburgo= poloCa * na da=an eadrenalina* usposta=l an e i.=. lini e i da=an e i)otoni! rast=ora i

to bilo u peri'ernu EkubitalnuF ili centralnu E ugularnim ili'emoralnuF.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Hipoksijahttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Distributivni_%C5%A1ok&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Hipoksijahttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Distributivni_%C5%A1ok&action=edit&redlink=1


17/24

• &ere reani$acije ili speci- ne $ere le enja , kao %to suodrCa=an e slobodni! disa ni! pute=a* odrCa=an e =entilaci e icirkulaci e in'u)ione rast=ore.

P O šte "ere i tera ijski ost' ciOp%te mere ko e odma! treba predu)eti u ok=iru pr=e pomo(i suI

/. 0klanjanje alergena.

&ri po a=i #Š* odma! prestati sa dal om aplikaci om leka* uklonitiinsekete* ili bolesnika i) prostora u kome e on i)loCen de st=u alergena.

1. Pravilan polo2aj.

Jolesnik se posta=l a u %ok poloCa Eda leCi sa gla=om niCom odostalog dela telaF* ukoliko ne posto i po=reda gla=e* sa podignutimnogama* er se tako po=e(a=a prili= kr=i u cerebralnu cirkulaci u.

3. Prola*nost disajnih puteva

/isa ni pute=i mora u biti prola)ni* %to se postiCeI =aDen em e)ika i)ubni! prote)a i) usta* uklan an em strani! tela i) usta i nosa i adek=atnimasistiranim E=e%tačkimF disan em usta na usta ili speci almim ambubalonom. 3 sluča u dispne e i ci ano)e* primen u e se @- , litara kiseonikau minuti* preko na)alnog katetera ili maske )a lice.

). 4egulacija telesne te$perature.

?

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kiseonika&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kiseonika&action=edit&redlink=1


18/24

Jolesnika e potrebno utopliti kako bi se sprečilo !laDen e telabolesnika Espreča=an em gubitka toploteF* pri čemu treba i)bega=ati akoutopl a=an e* er ono moCe da o% =i%e pro%iri peri'erne kr=ne sudo=e.

P 1 S ecifčne "ere reani"acije

Speci$čne mere obu!=ata u primenu slede(i! leko=a ko i su sasta=nideo antišok tera ije ! s=ake )dra=st=ene ustano=e* i primen u u seslede(im redosledom:

/. Adrenalin

#drenalin E : .,,, K mg mlF e mo(ni =a)opresor i kardiotoničniEinotropniF lek. /a e se odma!* u do)i ,*+-,*; ml potkoCno Ekod blaCi!simptomaF. 6od teCi! sluča e=a da e se intramuskularno ili intra=enski ukoličini od ,*+- ml u =odenom rast=oru ku!in skn e soli E,*AH $)iolo%kirast=orFili


19/24

3. 0nos te nosti

Na bol e u) upotrebu kanile* treba da obe)bedi adek=atan =olumentečnosti u cirkulaci i. 6ro) =enski put %to =e(om br)inom primen u e sefziološki rastvor i


20/24

ml E+


21/24


22/24

• Na bol a pe=enci a ana$laktičkog %oka e dobra anamne)a.&ri e s=ake in ekci e paci enta pitati o e=entualnim alergi skimmani'estaci ama kako n ega tako i n ego=e porodice.

• Sestru* ko a pr=a doCi=l a=a početak ana$laksi e* treba obučitida ima spremanu anti%ok terapi u* te da )na dati adrenalin.

Antišok tera ija i ri&or

#drenalin* 9 ampule

. #nti!istaminik )a i.=. prim enu* 9 ampule E Npr. /imidril* S nopen F

+. 6ortikosteroid u =elikim količinama E Npr. Metilpredni)olon )a i.=.prim enu a +< i +


23/24

. ekg monitor

?. de$brilator

@. sistem )a m eren e centralnog =enskog pritiska

A.-JU/A.

+9


24/24

-$*BRA*URA

!ttp: TTT.stetoskop.in'o #na$lakticki-sok-9@?-s9-content.!tm

!ttp: )dra=l e.eu +,,A ,+ ,; ana$lakticki-sok

!ttps: s!.Tikipedia.org Tiki #na$laktiHB;H@/kiU HB

Documents

Seminarski-rad-strucne-spreme