Beogradska Poslovna kola

SEMINARSKI RAD

Odsek: kola za poslovnu informatiku Predmet: Osnovi Ekonomije

Profesor:

Student:Br. Indeksa:

Seminarski Rad

god. SADRAJ

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA...................................................1SEMINARSKI......................................................................................................1 RAD..................................................................................................................1

GOD. SADRAJ..............................................................................2 TROKOVI PROIZVODNJE I PROFIT..................................................3Funkcije trokova..............................................................................................3 Pojam i znaaj trokova......................................................................................3 Podela trokova.................................................................................................3 Trokovi faktora proizvodnje..............................................................................4 Trokovi materijala............................................................................................4 Trokovi sredstava za rad..................................................................................4 Trokovi rada....................................................................................................4 Trokovi prema mestu nastanka.........................................................................5 Trokovi vezani za nosioce ................................................................................5 Promena trokova u odnosu na promenu obima proizvodnje (dinamika trokova)..............6 Fiksni trokovi...................................................................................................6 Varijabilni trokovi.............................................................................................6 Proporcionalni trokovi......................................................................................6 Relativno - fiksni trokovi...................................................................................7 Profit................................................................................................................7

LITERATURA:................................................................................8

2

Seminarski Rad

Trokovi proizvodnje i profitTrokovi nastaju kao rezultat troenja vrednosti u procesu reprodukcije.

Funkcije trokovaOpti oblik funkcija ukupnih trokova u zavisnosti od obima proizvodnje se moe iskazati kao:Tu = f (x )

Tu ukupni trokovi x obim proizvodnje Proseni trokovi predstavljaju trokove po jedinici proizvoda i kvantitativno predstavljeni su odnosom izmeu ukupnih trokova i obima proizvodnje: f ( x) Tq = x Granini troklovi pokazuju porast trokova za jedinicu promene proizvodnje:

f ( x1 + x ) f ( x1 ) T = x x Pojam i znaaj trokovaU procesu reprodukcije trokovui mogu da se posmatraju i definiu sa dva aspekta: Prvo, po svojoj ekonomskoj sadrini oni predstavljaju utroene vrednosti u reprodukciji Drugo, po svom kvantitativnom izraajnom obliku trokovi su ravni utrocima faktora proizvodnje pomnoeni sa cenama tih faktora Opte prihvaena definicija trokova jeste da su trokovi novani (cenovni) izraz utroaka faktora proizvodnje u procesu reprodukcije.Svrha utvrivanja trokova je : pri utvrivanju ekonomskih (finansijskih) rezultata poslovanja pri utvrivanju ekonominosti i rentabilnosti proizvodnje pri utvrivanju optimalne strukture i intenziteta proizvodnje procene efikasnosti investicionih ulaganja odreivanju gornje granice nabavne cene i donje granice prodajne cene pri utvrivanju profita pri proceni rezultata poslovanja, itd.

Podela trokova

Od posebnog znaaja je poznavanje vrste trokova, strukture, mesta nastankatrokova, njihovih nosioca i dinamike trokova. S obzirom na to se moe i zvriti podela trokova. Sa stanovita faktora proizvodnje koji su zastupljeni u svakom proizvodu, trokove moemo podeliti na: 1. trokovi materijala 2. trokove sredstava za rad 3. trokove rada

Prema kriterijumu mesta na kome su trokovi nastali:1. trokovi izrade 2. reijski trokovi 3. trokovi uprave i prodaje

Prema kriterijumu veze trokova i nosioca trokova:1. pojedinane trokove 2. zajednike trokove direktne i indirektne (opte) trokove

Prema kriterijumu reagovanjatrokova na promenu obima proizvodnje:1. varijabilne 2. fiksne trokove Ova podela trokova podrazumeva jo i dalje ralanjenje trokova na: 1. proporcionalne 2. relativno fiksne 3. fiksne trokove 3

Seminarski Rad Trokovi faktora proizvodnjeTrokovi su proizvod utroka i cene po jedinici utroka, odnosno zarade po jedinici tekueg rada.

Trokovi materijalaTrokovi materijala se utvruju kao proizvod utroka materijala i cene po jedinici utroka. Tm = M*cm M utroak materijala cm nabavna cena po jedinici utroka materijala Karakteristika materijala za proizvodnju jeste da se on u procesu reprodukcije u potpunosti, fiziki, utroi i prenosi svoju celokupu vrednost na proizvod. Pri utvrivanju trokova materijala (Tm) potrebno je prethodno utvrditi objektivno potrebnu koliinu materijala. Za utvrivanje potrebne koliine materijala za proizvodnju neophodno je odrediti tehniko tehnoloke normative njihovog utroka po jedinici proizvodnih kapaciteta.

Trokovi sredstava za radKarakteristika sredstava za rad jeste da se ona u procesu reprodukcije u celosti unose u proces, meutim ona postepeno prenose svoju vrednost na dobivene proizvode, a da pri tome zadravaju svoju upotrebnu vrednost tokom upotrebe. Za razliku od trokova materijala koji se kvantitativno utvruju mnoenjem koliine utroenog materijala sa cenom po jedinici utroka, kod sredstava za rad se ne moe na taj nain utvrditi troak. Utroci sredstava za rad su u procesu reprodukcije nevidljivi, ali se posledice troenja sredstava za rad, posle odreenog vremena upotrebe odraavaju kroz realne ekonomske kategorije. Realizacijom dobijenih proizvoda (ili usluga) vri se nadoknada prenete vrednosti sredstava za rad u vidu amortizacije. Amortizacija predstavlja postupak postupak postepenog prenoenja vrednosti osnovnih sredstava(sredstava za rad) kao rezultat reprodukcionog troenja. Osnovni cilj i svrha amortizacije jeste da u odreenom vremenskom periodu obezbedi alikvotni deo finansijskih sredstava kojima kojima e se omoguiti zamena ekonomski izrabaenih srdstava za rad, ili ekonomski zastarelih sredstava za rad. Specofinost troenja sredstava za rad posledica su: 1. fizikog troenja 2. ekonomskog zastarevanja 3. kvara i loma Stoga imamo sledee trokove strdstava za rad: 1. trokove fizikog troenja 2. trokove ekonomskog zastarevanja 3. trokove odravanja i remontovanja Trokovi fizikog troenja predstavlja troenje stredstava za rad i posledica je upotrebe sredstava u procesu reprodukcije. U procesu reprodukcije sredstva za rad postepeno prenose svoju vrednost na poizvode sve dok se potpuno ne istroi njihova upotrebna vrednost, S gubitkom upotrebne vrednosti sredstva za rad gube i svoju vrednost. Fiziko troenje sredstava za rad zavisi od intenziteta upotrebe, tehnike karakteristike sredstva, uslova rada u kojima se koriste i sl. Trokovi ekonomskog zastarevanja sredstava za rad su posledica uticaja nauno-tehnikog progresa usled pojave novog, savremenijeg i efikasnijeg sredstva kao i novih tehnolokih postupaka, efikasnijih od u tom trenutku, postojeih. Prevremeno iskljuenje sredstava za rad iz procesa reprodukcije se naziva ekonomsko ili moralno razbaenje sredstava za rad. Trokovi remonta i tekueg odravanja posledica su zamene odreenih dotrajalih delova ili sklopova sredstava za rad u toku veka njegove upotrebe. Trokovi remonta obuhvataju nabavnu cenu dotrajalog dela ili sklopa uveanu za tokove ostalog materijala i rada. Tekue odravanje ima za ciljda obezbedi ispravno i kvalitetno funkcionisanje sredstava za rad u toku veka njegove upotrebe. Trokovi tekueg odravanja se finansiraju iz obrtnih sredstava i imaju karakter trokova reijskog materijala i reijskih trokova rada.

Trokovi radaTrokovi rada predstavljaju reprodukcionu vrednost utroenog ivog rada u procesu reprodukcije. Trokovi rada su posledica uea umnog i fizikog rada u procesu reprodukcije i predstavljaju nadoknadu za uloeni obim rada. Utroci ivog rada predstavljaju odreenu koliinu ljudske bioenergije u procesu reprodukcije.

4

Seminarski RadKvantitativno trokovi rada se utvruju kao proizvod utroka ivog rada i zarade po jedinici rada:

Tr = R*cr Tr trokovi rada R utroak ivog rada cr zarada po jedinici utroka Osim poznatih faktora na koliinu utroenog rada u procesu proizvodnje utiu i sledei faktori:1. razliit nivo kvalifikovanosti radnika 2. primenjena tehnologija u proizvodnji 3. nivo tehnike opremljenosti 4. intenzitet proizvodnje 5. uslovi rada

Trokovi prema mestu nastanka Trokovi prema mestu nastanka imaju svrhu u razvrstavanju trokova i u odreivanju veze izmeu trokova i uinaka, dinamike trokova i dinamike uinaka kao i utvrivanju mesta gde se vri prekomerno troenje. Prema mestu nastanka trokovi se dele na :1. trokove izrade 2. reijske trokove 3. trokovi uprave i prodaje

Trokovi izrade nastaju na proizvodnim radnim mestima( u procesu neposredne proizvodnje) odnosno na tehnolokim radnim mestima i u direktnoj su vezi sa obimom proizvodnje. U trokove izrade spadaju:1. trokovi materijala izrade 2. trokovi pomonog materijala za izradu 3. trokovi pogonske energije 4. trokovi sredstava za rad 5. trokovi rada izrade Reijski trokovi prema mestu nastanka javljaju se u pripremnoj i zavrnoj fazi procesa proizvodnje. U ove trokove najee se ubrajaju trokovi organizovanja proizvodnje i trokovi uprave i prodaje. U trokove pogonske reije spadaju: 1. trokovi materijala na organizacionim radnim mestima 2. trokovi tehnoloke energije 3. trokovi sredstava za rad 4. trokovi sitnog inventara i alata 5. trokovi rada na organizacionim radnim mestima 6. trokovi rada na odreenim pomonim radnim mestima 7. trokovi tehnike kontrole Trokovi uprave i prodaje se javljaju u pripremnoj i zavrnoj fazi procesa proizvodnje i ovi trokovi su uslovljeni organizacijom i funkcionisanjem u celini. Ovi trokovi u odnosu na promenu obima proizvodnje imaju fiksni karakter. U ovu grupu trokova spadaju: 1. trokovi kancelarijskog materijala 2. trokovi usluga drugih organizacija 3. trokovi projektovanja, nabavke i prodaje 4. trokovi rada na finansijskim, optim poslovima i poslovima rukovoenja

Trokovi vezani za nosiocePodela trokova koji su vezani za nosioce trokova omoguava da se dobiju informacije o visini i struktui trokova pri utvrivanju cene kotanja po pojedinim proizvodima. Utvrivanje trokova prema mestu nastanka jeste prva faza utvrivanja visine i strukture trokova. Sistematizacija trokova po nosiocima trokovapodrazumevavezivanje svakog troka za proizvod koji ga je i proizveo. Prema ovoj sistematizaciji ovi trokovi se dele na: 1. pojedinane ili direktne 2. zajednike(opte) ili indirektne

5

Seminarski RadPod pojmom direktnih ili pojedinanih trokova podrazumevaju se oni trokovi koji se direktno, u celini, vezuju za proizvod. U direktne proizvode spadaju: 1. trokovi materijala za izradu 2. trokovi pomonog materijala za izradu 3. trokovi rada izrade 4. trokovi sredstava za rad koji se iskljuivo upotrebljavaju u proizvodnji odreenih proizvoda Zajedniki (opti) ili indirektni trokovi su oni trokovi koji nastaju u procesu proizvodnje i posledica su dvijanja ukupnog pro izvodnog procesa.U ove trokove spadaju: 1. trokovi reijskog materijala 2. trokovi pomonog materijala i usluga 3. trokovi unutranjeg transporta i odravanja 4. trokovi drugih organizacija 5. trokovi rada na reijskim poslovima 6. trokovi stredstava za rad opte namene 7. trokovi rukovoenja Visina i struktura ovih trokova prouzrokovana je pre svega nivoom organizacije i tehniko-tehnolokom opremljenou. Znaaj sistematizacije trokova po nosiocima jeste u domenu kreiranaj politike prodajnih cena. Promena trokova u odnosu na promenu obima proizvodnje (dinamika trokova) Utvrivanje trokova ima za cilj da menadmentu omogoi utvrivanje ekonominosti i rentabilnosti poslovanja linije proizvodnje. Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja u teoriji trokova izvrena je podela na : 1. fiksne trokove koji se u masi ne menjaju u odnosu na promenu obima proizvodnje 2. varijabilne koji se menjaju pri promeni obima proizvodnje

Fiksni trokovi Karakteristika fiksnih trokova jeste da se u odreenom vremenskom periodu pri datim proizvodnim kapacitetima u masi ne menjaju bez obzira na promenu obima proizvodnje. Ovi trokovi su uslovljeni nivoom tehnike opremljenosti. U fiksne trokove spadaju:1. 2. 3. 4. 5. 6. trokovi kancelariskog materijala trokovi materijala na poslopvima rukovoenja trokovi sredstava za rad primena vremenske amortizacije trokovi rada na finansijskim, kadrovskim i optim poslovima trokovi organizacije i smetaja osnovnih sredstava trokovi kamata i premija osiguranja, kao i doprinosa

Varijabilni trokoviPod pojnmom varijabilnih trokova podrazumevaju se oni trokovi koji se menjaju u zavisnosti od promene obima proizvodnje (stepen iskorienosti proizvodnog kapaciteta). Karakteristika fivariajbilnih trokova jeste da se u masi menjaju s promenom obima proizvodnje, ali se ne menjaju u istoj srazmeri s obimom proizvodnje., i dele se na: 1. proporcionalne trokove 2. relativno - fiksne trokove

Proporcionalni trokoviKarakteristika proporcionalnih trokova jeste da se oni u odnosu na promenu obima proizvodnje menjaju upravo srazmerno proporcionalno. Pri porastu proizvodnje oni se proporcionalno poveavaju, a pri opadanju obima proizvodnje oni proporcionalno opadaju. Iz ove karakteristike proporcionalnih trokova proizilauti da su oni po jedinici proizvoda konstantni. U ove trokove spadaju: 1. trokovi materijala za izradu 2. trokovi pomonog materijala zaizradu 3. trokovi sredstava za rad 4. trokovi rada izrade

6

Seminarski Rad Relativno - fiksni trokoviRelativno - fiksni trokovi su karakteristini potome to su u zavisnosti od promene obima proizvodnje (stepena korienja proizvodnih kapaciteta) menjaju bre ili sporije id promene obima proizvodnje. Oni nastaju i vezani su za procese organizovanja proizvodnje. Relativno fiksni trokovi zavise od intenziteta korienja proizvodnih kapaciteta pri promeni ulaganja varijabilnog faktora proivodnje. Ovi trokovi su fiksni unutar jedne zone obima proizvodnje, a s promenom zone obima proizvodnje oni su promenjljivi. U okviru jedne zone obima proizvodnje oni su obrnuto proporcionalni promeni proizvodnje u okviru te zone. Relativno fiksni trokovi se menjaju u masi, samo pri promeni zone obima, dok su u okviru zone konstantni. Pri promeni obima proizvodnje relativno fiksni trokovi ispoljavaju se kao: 1. progresivni relativno fiksni trokovi 2. degresivni relativno fiksni trokovi 3. remanentnost relativno fiksnih trokova Progresivni relativno fiksni trokovi nastaju u onim sluajevima kada je promena trokova, pri prelasku iz jedne zone obima proizvodnje u drugu zonu obima vea od promene obima proizvodnje Degresivni relativno fiksni trokovi nastaju u onim sluajevima kada se prelaskom iz jedne zone obima proizvodnje u drugu zonu obima proizvodnje trokovi sporije menjaju od promene obima proizvodnje.

ProfitProfit je preobraeni, realizovani viak vrdnosti i predstavlja razliku izmeu vrednosti robe mi njene cene: Pj = W - k Viak vrednosti se proizvodi , a profit se stie. Cilj svake proizvodnje je poveanje profita a da bi se to ostvarilo potrebno je : primeniti i iskoristiti sredstva za rad u vremenu tako da proizvodnjom poveane koliine proizvoda prenose na jedinicu proizvoda to manju vrednost ekonomisati predmetima rada tako da bude to manje otpada i rastura smanjiti izdatke na radnu snagu tako da se sa manjim brojem radnika uz poveanu proizvodnost rada proizvede vea koliina robe. Profitna stopa: m m pf = = 100 k c +v m viak vrednosti k angaovani kapital c konstantni kapital v varijabilni kapital pf 100 k Profitna stopa je realan kriterijum za utvrivanje ekonomskog uspeha preduzea. 1 p' = m n c +1 v Profitna stopa zavisi od : stope vika vrednosti m (upravo srazmerno) brzine obrta kapitala (n) (upravo srazmerno) organskog sastava kapitala (c/v) (obrnuto srazmerno) kretanje trinih cena Prosena profitna stopa je opte drutvena profitna stopa i jednaka je odnosu ukupne mase proizvodnog vika vrednosti i celokupno angaovanog drutvenog kapitala: M M 100 = M 100 ppf ' = 100 = c +v K (c + v) pf =

7

Seminarski Rad

LITERATURA:Dr Branislav M. Veselinovi, , Ekonomika i organizacija poljioprivrednih gazdinstava, Subotica 1998.

8