OSNOVE BIOMEDICINSKOG INZENJERSTVA

SENZORNI SISTEM COVEKA

Masinski fakultet, Beograd

SADRZAJ

1. Uvod2. Posebna cula(culni organi) 3. Culo vida4. Culo sluha 5. Culo ukusa6. Culo mirisa 7. Culo dodira

UVOD

Cula se mogu podeliti na opsta cula-GENERAL SENSES i posebna cula-SPECIAL SENSES. U opsta cula spadaju povrsinski senzibilitet(receptori u kozi i sluzokoza)i duboki senzibilitet(receptori u tetivama i misicima). Posebna cula su culo vida,sluha,ravnoteze,mirisa i ukusa.

1. POVRSINSKI SENZIBILITET-obradjuje osecaje koji poticu od povrsine organizma,pre svega iz koze,ali i iz sluzokoza koje ogranicavaju ili pokrivaju prirodne otvore(sluzokoza nosa,usta,veznjaca i sl.). u povrsinski senzibilitet spadaju osecaj bola(nocicepcija),dodira i temperature(toplo,hladno), u dodir bi spadali i osecaj svraba,golicanja i slicno. Na osnovu dva osnovna puta sprovodjenja povrsinski senzibilitet se moze podeliti na:-protopaticki senzibilitet: prenosi se pre svega spinotalamickim i trigeminotalamickim putem,spadaju grubi dodir,osecaj bola i temperature i ovi osecaji sadrze i emocionalnu komponentu.-epikriticki senzibilitet-spadaju osecaji finog dodira,koji se prenose preko sistema medijalnog lemniskusa(jedan od nervnih puteva).Pojam povrsinski svesni senzibilitet odnosi se na cinjenicu da na osnovu primljenih osecaja mozemo prepoznati neki predmet ili pojavu.

2. DUBOKI SENZIBILITET-obezbedjuju receptori smesteni u tetivama,misicima i zglobnim caurama, u vidu Goldzijevih tetivnih organa i misicnih vretena. Ovaj senzibilitet nas obavestava o polozaju delova tela.

Receptori-senzori

- Slobodni nervni zavrseci-nalaze se u krznu koze i osetljivi su na dodir,bol i temperaturu,a prekomerno drazenje nekih od njih moze dovesti do toga da hemijski senzori predju u senzore za bol ili senzori dodira u senzore bola.

- Specijalizovani senzori- za dodir su Merkelova telasca,Vater-Pacinijeva telasca,Krauseova telasca,Rufinijevi zavrseci,Itovi diskovi i svaki tip ovih senzora specijalizovan je za razlicitu taktilnu draz.

POSEBNA CULA(CULNI ORGANI)

CULO VIDA

ORGAN VIDA-organ cula vida je oko. Paran organ smesten u odgovarajucoj kostanoj ocnoj duplji. Osnovna gradja organa vida slicna je fotografskom aparatu,te se sastoji iz: 1.sistema sociva,kroz koji prodiru,prelamaju se svetlosni zraci; 2.dijafragme sa uskim kruznim otvorom,koji regulise kolicinu primanja svetlosti; 3.mracne komore sa negativom,koji predstavlja mreznjaca,oblozena spolja pigmentnim slojem sa zrncima mrkog pigmenta. Mreznjaca prima svetlosne nadrazaje,koji se preko vlakana optickog zivca prenose ka vidnim centrima u mozgu. Organ vida se sastoji iz: vidnog,ili optickog zivca , ocne jabucice i pomocnih organa oka.

Ocna jabucica:smestena je u prednjem delu kostane ocne duplje,okruzena svojim misicima i masnim telom ocne duplje. Ima oblik nepravilne lopte. Ocna jabucica ima veoma slozen sastav u koji ulaze: omotac ocne jabucice i sadrzaj ocne jabucice. Omotaci ocne jabucice su tri tanke opne: 1.spoljasnja, 2.srednja i 3.unutrasnja opna.

1. Spoljasnja ili fibrozna opna-stini unutrasnjost oka i pruza otpor introkularnom pritisku. Osim toga fibrozna opna sluzi za pripajanje misicima pokretacima ocne jabucice. U sastav ove opne ulaze:

Roznjaca-predstavlja manju,prednju 1/5 fibrozne opne ocne jabucice. Ona je prozracna i sluzi za prolaz svetlosti,ima ulogu konveksno-konkavnog sociva. Roznjaca ima oblik odsecka lopte, te joj se razlikuju:prednja, konveksna i zadnja,konkavna strana,kao i jedna ivica roznjace.

Beonjaca- cini zadnje 4/5 fibrozne opne ocne jabucice. Njena spoljasnja ispupcena povrsina pokrivena je fascijalnim omotacem ocne jabucice,a napred jos i veznjacom ocne jabucice. Beonjaca je cvrsta,nerastegljiva,belicasta i neprozracna opna. Ona ima oblik lopte,presecene na prednjem kraju. U ovaj veliki,kruzni,prednji otvor uvlaci se periferna ivica roznjace. Osim ovog otvora na beonjaci se nalaze i sledeci manji otvori koji sluze za prolaz krvnih sudova i zivaca: otvor optickog zivca, otvori kratkih zadnjih cilijarnih arterija,otvori dugih zadnjih cilijarnih arterija,otvori kovitlastih vena,otvori prednjih cilijarnih aretrija. Osim ovih otvora u prednjem delu beonjace nalazi se i prakticki veoma vazan venski sinus beonjace.

2. Srednja ili sudovna opna- lezi izmedju beonjace i mreznjece. Ona ima vaznu ulogu u ishrani ocne jabucice, a posebno mreznjace. Srednja opna ocne jabucice sastoji se iz tri morfoloski i funkcionalno razlicita dela:

Duzica- ima ulogu dijafragme oka, regulise kolicinu svetlosti koja ulazi u unutrasnjost oka, preko njenog otvora, nazvanog zenica. Na duzici se opisuju zenica,prednja i zadnja strana i dve ivice-zenicna i cilijarna. ( Zenica je kruzni otvor koji propusta svetlosne zrake u unutrsnjost oka ).

Cilijarno telo- predstavlja srednji i najdeblji deo sudovne opne,koji se nalazi izmedju duzice i sudovnjace. Ono stvara ocnu vodicu,a ima ulogu i pri akomodaciji oka.

Sudovnjaca- predstavlja zadnji segment srednje opne ocne jabucice,koji se pruza od zupcaste linije unazad. Sudovnjaca kao i beonjaca ima oblik kugle. Na zadnje polu sudovnjace nalazi se okruglasti otvor optickog zivca koji sluzi za prolazak vlakana ovog zivca.

3. Unutrasnja opna- prislonjena je svojom spoljasnjom povrsinom uz sudovnu opnu. Ona se sastoji iz dva morfoloski funkcionalna sloja:

Pigmentni sloj- oblaze unutrasnju povrsinu sva tri dela sudovne opne. Pigmentni sloj unutrasnje opne je jace vezan sa sudovnom opnom nego sa mreznjacim oka. Sastoji se iz jednoslojnog epitela cije su celije ispunjene mrkim pigmentom.

Mreznjaca ili retina- duboki tj,unutrasnji deo unutrasnje opne ocne jabucice. Spoljasnja povrsina mreznjace odgovara sudovnoj opni ocne jabucice od koje je odvaja opisani pigmentni sloj.

Sadrzaj ocne jabucice cine potpuno prozracni delovi oka,koji ispunjavaju loptastu supljinu ocne jabucice. Zajedno sa roznjacom,ovi delovi oka propustaju i prelamaju svetlosne zrake. Sadrzaj ocne jabucice:

1. Prednja komora- prostor ipunjen ocnom vodicom,a ogranicen spreda roznjacom,a pozadi duzicom. Preko zenice prednja komora je u vezi sa zadnjom komorom ocne jabucice.

2. Zadnja komora- prostor, takodje ispunjen ocnom vodicom,lezi iza duzice,koja je odvaja od prednje komore. Zadnja komora ocne jabucice komunicira sa prednjom preko uske pukotine izmedju prednje strane sociva i duzice,a zatim preko zenice.

3. Ocna vodica- bistra,bezbojna tecnost,koja ispunjava obe komore ocne jabucice,a zajedno sa staklastim telom odrzava stalan pritisak u unutrasnjosti ocne jabucice. Ocna vodica se neprestano luci u cilijarnim nastavcima koji imaju bogatu kapilarnu mrezu. Iz cilijarnih nastavaka dospeva u zadnju komoru,a zatim struji pukotinom izmedju prednje strane sociva i zadnje strane duzice,pa preko zenice u prednju komoru ocne jabucice. Iz prednje komore, ocna vodica otice u dva pravca.

4. Socivo- smesteno je iza duzice,a ispred staklastog tela. Socivo je povezano sa cilijarnim telom pomocu cilijarne zonule. Socivo se sastoji iz:socivne cahure,socivnog epitela i socivnih vlakana.

5. Staklasto telo- polutecna,prozracna masa,koja ispunjava veci zadnji deo unutrasnjosti ocne jabucice. Staklasto telo ima ulogu da priljubljuje mreznjacu uz sudovnjacu,cime sprecava nabiranje mreznjace,a i obezbedjuje i njenu ishranu. Osim toga propusta i prelama svetlosne zrake.

Pomocni organi oka- misici ocne jabucice, fascije ocne duplje,obrva,ocni kapci,veznjaca,periorbita,masno telo ocne duplje i suzni pribor.

1. Misici ocne jabucice- pokrecu oko u svim pravcima i usmeravaju oba oka u svim pravcima i usmeravaju oba oka prema posmatranom predmetu. To je potrebno zbog posebne gradje mreznjace,ciji svi delovi nisu podjednako osetljivi. Postoji sest misica pokretaca ocne jabucice i to cetiri prava i dva kosa,od kojih su dva uvek antagonisti.

2. Fascije ocne duplje- Tenonova cahura ili fascijalni omotac,miicne fascije,orbitalna pregrada.

3. Obrva- kozno misicni nabor,koji u vidu luka konkavnog nanize lezi iznad gornjeg oznog kapka. Obrva je obrasla cvrstim kratkim obrvnim dlakama.

4. Ocni kapci- pokretne kozno-misicnesluzokozne plocice,koji spreda pokrivaju ulazni otvor ocne duplje i stite njen sadrzaj.

5. Veznjaca- glatka , sjajna i providna sluzokozna opna, koja pokriva zadnju stranu oba ocna kapka,kao i prednjideo ocne jabucice,vezujuci medjusobno ova dva organa.

6. Periorbita- tanka pokosnice ocne duplje,koja pokriva njene kostane zidove.7. Masno telo orbite- polutecno masno tkivo,koje ispunjava citav prazan prostor

izmedju kostanih zidova ocne duplje i opisanih organa smestenih u njoj.8. Suzni pribor- izlucuje i sprovodi suze,sastoji se iz: suzne zlezde i odvodnih

organa suza.

CULO SLUHA

ORGAN SLUHA I RAVNOTEZE ,smesten je u uhu.u stvari,culo sluha i culo ravnoteze su usko povezani,ne samo morfoloskom,vec i u funkcionalnom pogledu. Uho se deli na :

1. Spoljasnje uho – kao i srednje uho,sluzi samo za prijem i sprovodjenje zvucnih talasa do unutrasnjeg uha.Spoljasnje uho se sastoji iz: Usna skoljka –hrskavicni organ,koji ima oblik levka,sa sirim donjim

delom,usna skoljka je postavljena na bocnoj strani lobanje,izmedju donjovilicnog zgloba i mastoidnog nastavka.Na usnoj skoljci se razlikuju dve strane,spoljasnja i unutrasnja.U sastav usne skoljke spadaju :koza,hrskavica usne skoljke i delimicno veze i misici.

Spoljasni usni kanal-pruza se od usne skoljke do srednjeg uha,od koga je odvojen bubnom opnom.Sastoji se iz dva dela:hrskavicno-opnastog,koji se nalazi spolja i kostanog koji se nalazi unutra

Bubna opna-je ulozena u plitki kostani zleb ,na dnu spoljasnjeg usnog kanala i predstavlja granicu izmedju spoljasnjeg i srednjeg uha.Bubna opna je postavljena koso(pod uglom od 45 stepeni ),prema prednjem i donjem zidu spoljasnjeg kanala.Deli se na 2 sl.dela : labavi i zategnuti deo.Bubna opna je kozno-fibrozno-sluzokozna membrana ,u vidu elipse,na kojoj se razlikuju dve strane,spoljasnja i unutrasnja.

2. Srednje uho- veoma slozen sistem supljina i kanala,smestenih uglavnom u slepoocnoj kosti.Sredisnji deo spoljneg uha predstavlja bubna duplja.Ispred bubne duplje nalazi se Eustahijeva slusna truba ,koja se pruza prema dornjem delu zdrela.

Bubna duplja-kostano-opnasta supljina,koja predstavlja sredisnji deo srednjeh uha,ima oblik bikonkavnog sociva,ali se opisuje kao

prizma sa sest zidova(zidovi bubne duplje,unutrasni ili labirintni zid,prednji ili karitidni zid,zadnji ili nastojidni zid,gornji ili pokrovni i donji ili jugularni zid).Pored ovih zidova u bubnoj duplji se opisuju i slusne koscice,koje su smestene u njenoj supljini,zatim njena podela na spratove,kao i sudvi i zivci bubne duplje.Slusne koscice leze u bubnoj duplji i prenose zvucne talase od bubne opne u unutrasnje uho,ima ih tri ,i to su :

-cekic,najveca od tri slusne kostice,njegovi sastavni delovi su :glava cekica,vrat cekica,drska,spoljasni nastavak,prednji nastavak.-nakovanj,nalazi se unutra iza cekica,a sastoji se iz:tela nakovanja,dugog kraka i kratkog kraka.-uzengija,najmanja i najmedijalnija slusna koscica ,njeni sastavni delovi su : glava uzengije,prednji krak,zadnji krak i baza uzengije.

Eustahijeva slusna tuba-je kostano-opnasta-hrskavicava cev,koja spaja bubnu duplju i nosni deo zdrela.Slusna truba,koja je duga oko 36mm,pruza se od prednjeg zida bubne duplje do bocnog zida nazofarinksa.Sastoji se iz dva dela kostanog i hrskavicavog.

Supljine u mastoidnom nastavku slepoocne kosti-predstavljaju ulaz u mastoidnu pecinu ,mastoidna pecina i mastoidne celije.

3. Unutrasnje uho-najslozeni deo uha.Ono se nalazi u piramidi slepoocne kosti,a sacinjavaju ga kostane supljine,u kojima su smesteni odgovarajuci opnasti delovi.Stoga unutrasnje uho delimo na :

Kostani labirint-smesten u sundjerastom tkivu slepoocne piramide,kostani labirint se sastoji iz : puza,trema,kostanih polukruznih kanala.Sva tri dela su ustvari,kostane supljine koje medjusobno komuniciraju,a ciji su zidovi debeli 1,2 mm.

Opnasti labirint- smesten u kostanom labirintu.U funkcionalnom pogledu,opnasti labirint se deli na akusticni deo i vestibularni ili staticki deo.

-opnasti puz-spiralno-savijena trostranoprizmaticna cev,zatvorena na oba kraja. -kesica i spojni kanal-kesica je mala,loptasta,opnasta,vreca,koja lezi u tremu,priljubljena uz njegov unutrasnji zid. -Mesinica i mesinicno-kesicni kanal-mesinica je suplja opnasta kesa,veoma tankih zidova,a oblika izduzenog jajeta,nalazi se iznad i iza kesice,u gornjem zadnjem delu trema -Opnasti polukruzni kanali-ima ih 3:prednji polukruzni kanal,zadnji polukruzni kanal i spoljasni polukruzni kanal. -Endolimfni kanal-ima ulogu u regulisanju pritiska endolinfe,koja ispunjava sve supljine opnastog labirinta.

-Perilimfni prostor-je pukotinasta supljina izmedju spoljasne supljine opnastog labirinta i zidova kostanog labirinta.

CULO UKUSA

ORGAN ZA UKUS-je misicno-sluzokozni organ,jezik, smesten u usnoj duplji. Obavlja niz znacajnih funkcija kao sto su: govor,zvakanje,sisanje,gutanje,prenosenje utisaka u centralni nevrni sistem. Sastoji se iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela i korena jezika. Telo jezika je njegov prednji, veci i pokretni deo. Gornja strana tela se naziva i poledjina jezika i u njemu se nalazi sluzokoza prekrivena velikim brojem jezicnih papila. Donja strana tela je glatka i lezi na podu usne duplje sa kojim je povezana preko tzv.jezicne uzdice ili frenuluma. Koren jezika je smesten pozadi i nepokretan je, jer je preko misica povezan sa podjezicnom kosti, donjom vilicom, slepoocnom kosti i nepcem i zdrelom. Sluzokoza koja prekriva koren jezika nema papile, ali je prekrivena limfnim cvoricima koji se zovu jezicni folikuli. Folikuli su prouzrokovani limfnim cvoricima i njihov skup cini jezicni krajnik.

Sastav jezika- jezik grade sluznica,fibrozni skelet i misici. Sluzokoza prekriva telo i veci deo korena jezika. Sacinjava je plocasto-slojeviti epitel,papile, folikuli itd. Ispod nje su smestene male jezicne pljuvacne zlezde. Na sluzokozi gornje strane tela jezika se nalazi veliki broj papila koje se dele u pet grupa: opsancene, listaste, pecurkaste, koncaste i kupaste papile. Prve tri grupe papila prenose utiske cula ukusa, a ostale dve grupe utiske povrsinskog senzibiliteta u centralni nervni sistem. Fibrozni skelet grade jezicna aponeuroza, glosohioidna opna i jezicna pregrada. Ove strukture sluze za pripoj jezicne muskulature. Najveci deo jezika cine njegovi misici koji su svi parni,odnosno dele se na desne i leve. U misice jezika se ubrajaju: nepcano-jezicni misic, jezicno-zdrelni deo misica gornjeg, konstriktori zdrela, genioglosni,hioglosni,stiloglosni, gornji uzduzni, donji uzduzni, poprecni i uspavni misic jezika.

Limfni sudovi jezika-su veoma znacajni jer se preko njih siri rak jezika. Limfni sudovi desne i leve polovine jezika su medjusobno povezani tako da se u slucajevima raka jezika gde su promene ogranicene na jednu polovinu organa zahvaceni limfni sudovi i zlezde suprotne polovine.

Krvni sudovi i zivci jezika- arterije jezika su grane jezicne arterije i duboke arterije jezika, dok se venski sudovi ulivaju u jezicnu venu. Zivci se dele na: motorne, senzitivne i culne. Motorni zivci,koji inervisu muskulaturu su podjezicni zivac i grane koje vode poreklo iz jezicnog spleta. Senzitivni zivci su jezicni, jezicno-zdrelni i zivac lutalac. To su nervi koji prenose signale od receptora za dodir, bol i temperaturu u sentralni nervni sistem. Culni zivci su jezicno-zdrelni i zivac lica, a oni prenose utiske cula ukusa.

Donja strana jezika je vezana sa podom usne duplje pomocu jednog nabora koji se zove frenulum. Kada je frenulum kratak i zategnut on prouzrokuje sraslost jezika poznatu kao ankiloglosija.

CULO MIRISA

ORGAN ZA MIRIS-nos ili nosna supljina koja sluzi kao deo disajnog,govornog i osetljivog sistema. Organ za miris je smesten u sluzokozi olfaktivnog predela nosne duplje. Nos se moze podeliti na spoljasnji nos i nosnu duplju kojoj su pridodati paranazalni sinusi. Na spoljasnjem nosu se razlikuju vrh nosa, donja strana, bocne strane, poledjina nosa,koren nosa i nosni trem, koji ujedno predstavlja i supljinu spoljasnjeg nosa. Nosna duplja je parna supljina i pruza se od nosnog trema do hoana (nosni hodnici). Otvori nosne duplje su prednji i zadnji otvor. Preko prednjeg otvora nosna duplja komunicira sa spoljasnjom sredinom,a preko zadnjeg sa epifarinksom (gornji deo zdrela). Paranazalni sinusi su supljine pridodate nosnoj duplji, a smestene u okolnim kostima lobanje. Ima ih cetiri i to su: ceoni, etmoidni, sfenoidni i maksilarni.

Olfaktivni predeo predstavlja manji,gornji deo usne duplje, koji odgovara njenom krovu, gornjoj nosnoj skoljci, kao i sasvim gornjem delu nosnog septuma. Epitel sluzokoze olfaktivnog predela sastavljen je iz potpornih i culnih olfaktivnih celija. Olfaktivne celije po svojoj gradji odgovaraju biopolarnim ganglijskim celijama. Njihovi kratki dendritski produzeci upravljeni su prema povrsini sluzokoze. Drugi neuriti ili aksonski produzeci olfaktivnih celija, udruzuju se medjusobno i obrazuju mirisne zivce koji, posto prodju kroz kostane otvore laminae cribrosae sitaste kosti, zavrsavaju se u mirisnoj glavici.

Sve stvari imaju svoj miris. Neke odaju jači, intenzivniji miris, a druge slabiji. Svaka stvar, u zavisnosti od svoje hemijske strukture, otpušta u određenom periodu određen broj čestica u okolinu. Upravo te čestice predstavljaju njen miris. U mozgu postoji centar za miris. On prima i reaguje na nadražaje koji se do njega prenosi nervnim sistemom, mirisnim živcem, iz organa za miris u nosu. Organ za miris prima nadržaj, prenosi ga mirisnom živcu, koji ga dalje prenosi u centar za miris u mozgu. Tu se nadražaj registruje i ako predstavlja neko stanje na koje organizam mora odreagovati, ostali će centri u saradnji sa centrom za miris, poslati nalog određenom organu da izvrši neku radnju.

CULO DODIRA

KOZA-je povrsinski omotac tela, u kome je smesteno culo povrsinskog senzibiliteta. Ovo culo sacinjavaju mnogobrojni slobodni zavrseci i zavrsna nervna telasca senzitivnih zivaca. U stvari,posto su u pitanju senzitivni zivci koji prenose nadrazaje centripetalno,za ovo distalno grananje zivaca u kozi pre odgovora naziv pocetak nego

zavrsetak. Senzitivni zivci koze sluze za prijem utisaka svih kvaliteta povrsinskog senibiliteta (dodira,pritiska,bola i temperature). Osim culnih koza ima i druge vazne funkcije. Ona je zastitni omotac tela,koja stiti od spoljnih bioloskih,fizickih i hemijskih uticaja. Ona ima znacajnu ulogu i u metabolizmu, jer eliminise deo stetnih proizvoda metabolizma putem znojenja i neprimetnog isparavanja, a vazna je i u termoregulaciji tela,zbog bogatstva u krvnim sudovima.

Koza je pokrivac citavog tela, koji se u predelu prirodnih telesnih otvora nastavlja sluzokozom ( povrsina koze 170cm.iznosi coveka visine oko 1.7m2 ). Debljina koze je razlicita, krece se od 1-4mm. Ona je najtanja na ocnim kapcima i u bubnoj opni, deblja je na zadnjoj nego na prednjoj strani trupa, najdeblja je na dlanovima i tabanima. Pokretljivost koze je na svim delovima jednaka i zavisi od nacina vezivanja duboke povrsine koze za podlogu. Koza je pokretna na oni mestima gde je njena duboka povrsina vezana uz podlogu rastresitim celijskim tkivom. Na mestima gde ovo tkivo nedostaje, koza je spojena s podlogom pomocu cvrstih vezvnih snopica, usled cega je nepokretna npr.(bradi,tabanu,dlanu). Elasticnost koze je znatna,tako da koza moze da podnese i veoma snazan pritisak bez ostecenja. Sa godinama gubi elasticnost i postaje naborana. Boja koze je razlicita i uglavnom zavisi od kolicine i rasprostranjenosti njenog pigmenta, kao i stanja njenih krvnih sudova. Veca kolicina pigmenta daje mrku boju kozi. Ruzicasta komponenta boje koze zavisi od njenog kapilarnog krvotoka koji se provodi kroz kozu. Spoljasnja povrsina je nervna. Na njoj se zapazaju veoma razliciti i mnogobrojni: grebeni koze, zlebovi koze i otvori ili pore. Grebeni koze su povremeni ili stalni. Od posebnog znacaja su stalni, tanki, vijugavi i medjusobno paralelni grebeni, koji se nalaze na dlanovima i tabanima. Zlebovi koze su mnogobrojni i veoma razliciti. Najvazniji su stalni organski zlebovi koze, koji obuhvataju sve njene slojeve. Otvori ili pore su veoma sitni,levkasti otvori znojnih i izvesnih lojnih zlezda.

Koza koja je epitelnovezivna opna, sastoji se iz dva sloja:

1. Pokozice- koja predstavlja njen epitel. Pokozica je povrsinski sloj koze,lisen krvnih sudova. U pogledu histoloske gradje, pokozica se sastoji iz vise slojeva,razlicite debljine i razlicitog sastava. U blizini povrsine pokozica orozava i ljusti se, dok se iz svog dubokog sloja ona obnavlja.

2. Krzna- koji cini njen vezivni sloj koze u kome se nalaze krvni i limfni sudovi,kao i zivci koze.

Tvorevine koze su:

1. Dlake- su rozne tvorevine epidermisa, pokrivaju skoro citavu povrsinu koze. One nedostaju na dlanovima, tabanima,prstima, u predelu rumenog dela usana... dlake su ralicite duzine,debljine i boje. Naduze dlake su dlake kosea najkrace su dlake su tanke mekane dlacice i naziivaju se malje. Na dlaci se razlikuju stabljika i koren. Koren dlake je smesten u posebnom lezistu,koje se zove mesak dlake ili folikul. U dlacin folikul se ulivaju izvodni kanali po dve lojne zlezde koje su pridodate dlaci.

2. Nokat- je orozala,plocasta tvorevina epidermisa. Na dorzalnoj strani distalnih clanaka prstiju sake i stopala. Na noktu se razlikuju telo nokta i koren nokta. Nokat pociva na svom lezistu, kojeg gradi plodni sloj nokta. Zadnji deo lezista nokta naziva se matica nokta. Prednji uzani deo lezista nalazi se ispod prednje ivice nokta i u njemu se skuplja necistoca.

3. Kozne zlezde- su znojne, lojne i mlecna zlezda. Znojne zlezde su rasporedjene po citavoj kozi, sastoje se iz tela, znojnog izvodnog kanala i znojne pore. Lojne zlezde su takodje rasute po celoj kozi,ali ih nema u predelu dlana i tabana. Uglavnom su pridodate korenu dlake,samo neke nisu i to na mestima na kome nema dlaka.

Senzorni sistem coveka je veoma slozen ‘’pribor’’ koji obavestava organizam o promenama u spoljasnjoj sredini. Prihvata hemijste i fizicke nadrazaje o sprovodi ih preko culnih puteva do kore velikog mozga. Kontrola senzornog sistema je pod uticajem centralnog nervnog sistema tj.kranijalnih zivaca,koji ih inervisu motorno ili senzitivno.

LITERATURA

1. Anatomija coveka Dr Slavoljub V. Jovanovic Dr Nadezda A. Jelicic 2. Osnovni pricncipi funkcionalne neuroanatomije Dr Slobodan Malobabic3. Wikipedia