Nas lov ori gi na la:Erich Ma ria Re marqueDER FUN KE LE BEN

KI EPEN HE UER &WIT S CHKÖLN – BER LIN

S nje mač kog pre ve li:OG NJEN KA MI LI ČE VIĆ

SER GI JE LU KAČ

ERICHMA RIA

RE MARQUEIs kraži vo ta

*»OTO KAR KER ŠO VA NI«

1965.

IS KRA ŽI VO TA

I

Kos tur broj 509 po di že po la ko lu ba nju i otvo ri oči. On nije znao da lise one svi jes tio ili je samo spa vao. Iz me đu jed nog i dru gog je dva daje još i bilo ne kak ve raz li ke; glad i is crp lje nost dav no su se za to po- bri nu le. Obo je bi ja še sva ki put po ni ra nje u mo čvar ne du bi ne iz ko jihje iz gle da lo kao da nema po vrat ka.Broj 509 le žao je još neko vri je me i os lu ški vao. Bilo je to sta ro lo-

gor sko pra vi lo; ni kad se nije mo glo zna ti sa koje stra ne pri je ti opas- nost, a dok je čo vjek bio ne po mi čan, imao je iz gle da da ga pre vi de ilisma tra ju mr tvim – jed nos ta van za kon pri ro de koji sva ki ku kac poz na- je.Nije čuo ni šta sum nji vo. Stra že na tor nje vi ma sa ma šin skim pu ška-

ma ku nja le su, a iza nje ga je sve bilo mir no. Oprez no okre nu gla vu ipo gle da una trag.Kon cen tra ci oni lo gor Me lern dri je mao je mi ro lju bi vo na sun cu. Ve li-

ko zbo ri šte, koje su ese sov ci sa hu mo rom na zi va li „po di jum za ples“,bilo je go to vo praz no. Samo na ja kim bal va ni ma, des no od ulaz neka pi je, vi si la su če tvo ri ca lju di ve za nih ruku na le đi ma. Po di gli su ihko nop ci ma to li ko uvis da im noge nisu više do di ri va le tlo. Ruke su imbile iš ča še ne. Dvo ji ca lo ža ča iz kre ma to ri ju ma za bav lja li su se ga đa- ju ći ih ko ma di ći ma ug lja. Ali ni je dan od če tvo ri ce nije se više mi cao.Vi si li su na kr sto vi ma već pola sata i sada su bili bez svi jes ti.Ba ra ke Rad nog lo go ra le ža le su na pu šte ne; odje lje nja za rad na po-

lju još se nisu vra ti la. Ne ko li ci na lju di, koji su bili de žur ni po so ba ma,žur no su pro la zi li uli ca ma lo go ra. Li je vo, po kraj ve li ke ulaz ne ka pi je,is pred kaz ne nog bun ke ra, sje dio je SS šar fi rer Bro jer.Pos ta vi li su mu na sun cu okru gao sto i ple te nu sto li cu; pio je kafu.

Do bra pra va kafa bila je ri jet kost u pro lje će 1945. go di ne. Ali, Bro jerje ma lo čas za da vio dva Je vre ja, koji su se šest ne dje lja ras pa da li u

bun ke ru, i sma trao je to čo vje ko lju bi vim dje lom koje zas lu žu je na gra- du. Kapo1 ku hi nje pos lao mu je uz kafu i ta njur sa ku glo fom. Bro jerga je jeo po la ko i sa uži va njem; na ro či to je vo lio gro žđi ce bez koš či- ca, ko ji ma je ti jes to bilo bo ga to is pu nje no. Sa sta ri jim Je vre jem nijese mno go za ba vio; ali mla đi je bio iz dr ž lji vi ji; pri lič no se dugo ko pr- cao i kri je štao. Bro jer se pos pa no is ke si i os luš nu zvu ke lo gor skemu zi ke koja je vjež ba la iza ba što va nlu ka. Svi ra li su val cer: „Ruža sjuga“ – omi lje nu stvar ko man dan ta ober štur m ban fi re ra Noj ba uera.Broj 509 le žao je na su prot noj stra ni lo go ra u bli zi ni ne ko li ko dr ve-

nih ba ra ka, koje su od ve li kog Rad nog lo go ra bile odvo je ne ogra domod bod lji ka ve žice. Zva li su ih Mali lo gor. U nje mu su se na la zi li za- tvo re ni ci koji su bili pres la bi da bi još mo gli da rade. Str pa li su ihtamo da umru. Go to vo su svi brzo umi ra li. Ali dok jed ni još nisu bilipot pu no mr tvi, pris ti za li bi dru gi, novi, te su ba ra ke uvi jek bile pre pu- ne. Čes to su umi ru ći le ža li u hod ni ci ma jed ni pre ko dru gih ili su na- pros to cr ka va li na po lju. U Me ler nu nije bilo gas nih ko mo ra. Ko man- dant se time na ro či to po no sio. Rado je iz jav lji vao da se u Me ler nuumi re pri rod nom smr ću. Zva nič no, Mali lo gor zvao se „odje lje nje zapo šte du“, ali je ipak bilo malo sta nov ni ka koji su smo gli do volj no ot- po ra da iz dr že po šte du duže od jed ne do dvi je ne dje lje. Jed na malatvr do kor na gru pa tak vih sta no va la je u ba ra ci 22. Sa os tat kom gor- kog hu mo ra na zi va li su sami sebe – ve te ra ni ma. Nji ma je pri pa daobroj 509. Pri je če ti ri mje se ca do ve li su ga u Mali lo gor, i nje mu je sa- mom iz gle da lo pra vo čudo što je još bio živ.Iz kre ma to ri ju ma se vu kao crni dim. Vje tar ga je po ti ski vao na lo gor

i nje go vi su se obla ci ni sko vi jo ri li nad ba ra ka ma. Mi ri sao je mas no isla du nja vo i na dra ži vao na po vra ća nje. Broj 509 se ni ka da nije mo- gao da na vik ne na nje ga; čak ni pos li je de set go di na pro ve de nih ulo go ru. Da nas su u dimu bili os ta ci dvo ji ce ve te ra na; ura ra Jana Si- bel skog i pro fe so ra uni ver zi te ta Jo ela Buk sba uma. Obo ji ca su umr liu ba ra ci 22 i u pod ne su ih pre da li u kre ma to ri jum. Buk sba um, do du- še, nije bio pot pun; ne dos ta ja la su mu tri pr sta, se dam na est zuba,nok ti na sto pa li ma i dio spol nog or ga na. Iz gu bio ih je u toku pre od ga- ja nja za upo treb lji vog čo vje ka. Ona stvar sa spol nim or ga ni ma bila jepred met ve li kog smi je ha na kul tur nim ve če ri ma u SS ka sar ni. Ide juje dao šar fi rer Gin ter Štaj n bre ner, koji je tek ne dav no sti gao u lo gor.Bila je to do sjet ka, jed nos tav na kao i sve do sjet ke – ubriz ga va nje u

mo krać ni or gan vi so ko pro cent ne sol ne ki se li ne. Ni šta više. Štaj n bre- ner je time od mah ste kao ugled među dru go vi ma.Mar tov sko pos li je pod ne bilo je bla go, a sun ce je već ima lo ne što to-

pli ne; broj 509 je upr kos tome ze bao, mada je osim svo je odje će no- sio stva ri tri ju dru gih lica: jaku Jo ze fa Bu he ra, ogr tač sta re ti na ra Le- ben ta la i po de ra ni svi ter Jo ela Buk sba uma, koji je ba ra ka spas la pri- je no što je leš bio iz ru čen. Ali kada je čo vjek vi sok 178 cm, a imama nje od 35 ki lo gra ma, vje ro jat no ni krz na ne bi mno go više gri ja la.Broj 509 je imao pra vo da pola sata leži na sun cu. Pos li je toga mo-

rao je da se vra ti u ba ra ku, da pre da po zajm lje ne stva ri, a uz njih joši svo ju jaku, a onda bi dru gi do la zio na red. Tako je to bilo do go vo re- no među ve te ra ni ma ot ka ko je hlad no ća pres ta la. Neki to više nisuhtje li. Bili su pre vi še iz nu re ni pos li je zim skih muka i že lje li su jošsamo da u miru umru u ba ra ka ma. Ali Ber ger, sta rje ši na sobe, nas to- jao je da svi koji još mogu da pužu sada iz la ze neko vri je me na svježzrak. Slje de ći je bio Ve sit hof; onda je bio red na Bu he ra; Le ben tal seodre kao; imao je pa met ni jeg pos la.Broj 509 se opet okre nu. Lo gor je bio sa gra đen na jed noj uzvi si ni,

tako da je on mo gao kroz bod lji ka vu žicu da vidi grad. On je le žao udo li ni, is pod lo go ra, a is pred is pre mi je ša nih kro vo va uz di za li su sezvo ni ci cr ka va. Bila je to sta ra va roš sa mno go cr ka va, sa ale ja malipa i kri vu da vim uli ca ma. Na sje ve ru je le žao novi dio sa ši rim uli ca- ma, glav nom sta ni com, ku će ri na ma za iz da va nje, fa bri ka ma, to pi oni- ca ma ba kra i že lje za rom, u ko ji ma su ra di la odje lje nja iz lo go ra. Krozgrad se u ši ro kom luku vuk la ri je ka u ko joj su se pos pa no ocr ta va limos to vi i obla ci.Broj 509 obo ri gla vu. Samo ju je krat ko vri je me mo gao dr ža ti us-

prav no. Bila je te ška tak va lu ba nja kada su se vrat ni mi ši ći is ta nji likao kon ci – a po gled na za dim lje ne dim nja ke u do li ni samo je jošviše iz a zi vao glad. Bila je to glad u moz gu – ne samo u že lu cu. Že lu- dac se to kom go di na na to već na vi kao, nije bio u sta nju da ma štadru go osje ća od tupe po žu de iz glad nje los ti. Glad u moz gu bila jegora. Ona je bu di la ha lu ci na ci je i ni kad se nije uma ra la. U snu bisama sebe pro ždi ra la. Zi mus se broj 509 bo rio tri mje se ca dok seos lo bo dio sli ke pr že nih krum pi ra. Svu da ih je osje ćao, čak i u smra- du klo zet ske ba ra ke. Sada je to bila sla ni na sa pr že nim ja ji ma.

On baci po gled na nik le ni sat koji je do nje ga le žao na zem lji. Le- ben tal mu ga je po zaj mio. Bio je to sku po cjen po sjed ba ra ke; Po ljakJu li jus Sil ber, koji je odav no bio mr tav, pri je mno go go di na pro kri jum- ča rio ga je u lo gor. Broj 509 us ta no vi da ima još de set mi nu ta vre me- na; ipak od lu či da se odvu če u ba ra ku. Nije htio da po no vo zas pi. Ni- kad se nije zna lo da li će se opet pro bu di ti. Oprez no osmo tri lo gor- sku uli cu. Ni sad nije pri mje ći vao ni šta što bi mo glo da pred stav ljaopas nost. On nju za pra vo nije ni oče ki vao. Oprez nost sta rog lo gor- skog zeca bila je pri je ru ti na nego stvar ni strah. Mali lo gor na la zio seradi di zen te ri je u ne koj vr sti la kog ka ran te na i ese sov ci su ri jet ko do- la zi li. Osim toga je kon tro la u ci je lom lo go ru po s ljed njih go di na bilaznat no sla bi ja nego ra ni je. Rat se sve više osje ćao, a je dan dio ese- so va ca, koji su do tada samo he roj ski mu či li i ubi ja li ne za šti će ne lo- go ra še, bio je pos lan na bo ji šte. Sada, u pro lje će 1945. go di ne, u lo- go ru je bila samo jed na tre ći na ra ni jih SS-tru pa. Unu traš nju upra vuodav no su već go to vo sa svim svr ša va li za tvo re ni ci. Sva ka je ba ra kaima la jed nog sta rje ši nu blo ka i ne ko li ci nu sob nih sta rje ši na; rad naodje lje nja spa da la su pod ko man du ka poa i pre dvod ni ka, a cio lo gorpod pod sta rje ši nu lo go ra. Svi su oni bili za tvo re ni ci. Njih su kon tro li- ra li la ger fi re ri, blok fi re ri i vođe rad nih odje lje nja; ovi su uvi jek bili ese- sov ci. U po čet ku je u lo go ru bilo samo po li tič kih za tvo re ni ka; to komgo di na pris ti za li su u go mi la ma obič ni zlo čin ci iz pre pu nih za tvo ra ugra du i oko li ci. Ove dvi je gru pe raz li ko va le su se po boji tro ku ta odšto fa koji je uz broj bio pri ši ven na odi je lo za tvo re ni ka. Po li tič ki suima li cr ven, a kri mi nal ci – ze len tro kut. Je vre ji su po red toga no si li ižut tro kut, koji je sa pr vim sa či nja vao šes to kra ku Da vi do vu zvi jez du.Broj 509 uze Le ben ta lov ogr tač i ka put Jo ze fa Bu he ra, obje si ih

pre ko leđa i poče da puzi pre ma ba ra ci. Osje ćao se umor ni jim negoina če, čak mu je i pu za nje bilo te ško. Već pos li je krat kog vre me na tlopod njim poče da se okre će. On sta de, zak lo pi oči; di sao je du bo koda bi se po vra tio. U is tom tre nut ku za ču še se si re ne iz gra da.Iz po čet ka su bile samo dvi je. Ne ko li ko se kun di kas ni je uče tve ros-

tru či le su se, a od mah za tim iz gle da lo je da do lje vri šti ci je la va roš.Ona je vri šta la sa kro vo va i iz uli ca, sa tor nje va i fa bri ka, le ža la jeotvo re na na sun cu kao da se u njoj ni šta nije kre ta lo, samo je odje- dan put za vri šta la kao pa ra li zi ra na zvi jer koja vidi smrt a ne može da

po bjeg ne; vri šta la je si re na ma i par nim pi štalj ka ma pre ma nebu nakome je sve bilo tiho.Broj 509 se od mah šću ću rio. Za vri je me uz bu ne bilo je za bra nje no

za dr ža va ti se iz van ba ra ka. Mo gao je da po ku ša da us ta ne i da po tr- či, ali je bio i su vi še slab da bi do volj no brzo na pre do vao, a i ba ra kaje bila po da le ko; za to vri je me je mo gao i neki ner vo zan novi stra žarda otvo ri va tru na nje ga. Sto ga je, što je brže mo gao, ot pu zao ne ko li- ko me ta ra una zad do jed nog plit kog udub lje nja, pri li je pio se uz tlo ina vu kao po zajm lje no odi je lo pre ko sebe. Tako je li čio na ne kog kose sru šio mr tav. To se čes to de ša va lo i nije iz a zi va lo sum nju. Uz bu nai ona ko neće dugo po tra ja ti. Grad ih je po s ljed njih mje se ci imao sva- kih ne ko li ko dana, a ni ka da se ni šta nije do go di lo. Avi oni su do saduvi jek od li je ta li da lje, u prav cu Ha no ve ra i Ber li na.Sad po če še i lo gor ske si re ne. Onda je, pos li je ne kog vre me na, doš-

la i dru ga uz bu na. Za vi ja nje je ja ča lo i sla bi lo kao da se sta re plo čeokre ću na ne kom ogrom nom gra mo fo nu. Avi oni su se pri bli ža va ligra du. Broj 509 poz na vao je i to. Nije se ni mi cao. Nje gov ne pri ja teljbio je naj bli ži stra žar sa ma šin skom pu škom koji bi mo gao opa zi ti daon nije mr tav. Ono što se do ga đa lo iz van žice ni šta ga se nije ti ca lo.Di sao je te ško. Za guš lji vi zrak pod ka pu tom pos ta jao je gust kao

crna vata koja se nad njim sve guš će i guš će sa bi re. Le žao je uudub lje nju tla kao u gro bu; i za is ta mu se či ni lo da je to nje gov grob– kao da ni ka da više neće moći us ta ti, kao da je to ovo ga puta kraj ion će ov dje os ta ti i umri je ti, sav la dan naj zad po s ljed njom iz ne mo- gloš ću, pro tiv koje se tako dugo bo rio. Po ku ša vao je da se opre, alije to malo ko ris ti lo; samo je još jače osje ćao neko čud no, pre da no iš- če ki va nje koje se u nje mu ši ri lo, u nje mu i svu da van nje ga, kao daje sve iz ne na da pos ta lo iš če ki va nje, kao da čeka i grad i uz duh, kaoda iš če ku je i sama svje tlost. Bilo je to kao kad po či nje po mra če njesun ca, kad boje ima ju već skra mu olo va i da le ki na go vje štaj jed nogsvi je ta bez sun ca, mr tvog – to je bio je dan va ku um, iš če ki va nje bezdaha hoće li smrt još je dan put pro ći ili neće.Uda rac nije bio sna žan, ali je zato bio neo če ki van. I do šao je sa

stra ne koja je iz gle da la za šti će ni ja no ma koja dru ga. Broj 509 osje- tio ga je kao tvrd uda rac du bo ko iz zem lje u že lu dac. Is to vre me noza vi ja nje na po lju pre sje če vi so ko če lič no ši šta nje koje se vr to gla vopo ja ča va lo, na lik si re na ma, ali ipak sa svim dru ga či je. Broj 509 nije

znao šta je doš lo ra ni je: uda rac iz zem lje ili ši šta nje i lom koji je za timus li je dio – ali, znao je da se to ni kad do ta da nije do go di lo u ra ni jimuz bu na ma, i kad se sad to po no vi lo, bli že i jače, iz nad i is pod nje ga,pos ta lo mu je jas no što je mo glo da bude; avi oni ovo ga puta nisu od- le tje li da lje. Bom bar di ra li su grad.Zem lja se opet za tres la. Bro ju 509 je iz gle da lo da moć ni pod zem ni

gu me ni pen dre ci uda ra ju po nje mu. Odje dan put je bio pot pu no bu- dan. Sa mrt ni udar nes tao je kao dim u vr tlo gu vje tra. Sva ki uda rac iztla pre tva rao se u uda rac u nje go vom moz gu. Neko je vri je me još le- žao mir no, a onda i sam, go to vo ne pri mje ću ju ći šta radi, pro tu rioprez no jed nu ruku i po di že ka put sa svo ga lica to li ko da je is podnje ga mo gao da osma tra grad.Po la ko i kao u igri upra vo do lje se pre dva ja la že ljez nič ka sta ni ca i

di za la uvis. Sko ro div no je bilo pro ma tra ti kako zlat na ku po la je dripre ko dr ve ća u grad skom par ku i iš če za va iza nje ga. Te ške eks plo zi- je kao da nisu pri pa da le sve mu tome – sve je bilo i su vi še spo ro, apuc nje vi pro ti va vi on skih to po va gu bi li su se u tome, kao kev ka njema log psa u du bo kom la ve žu neke ve li ke doge. Pri li kom slje de ćegmoć nog uda ra je dan od zvo ni ka cr k ve Sve te Ka ta ri ne poče da sena gi nje. On je pa dao vrlo spo ro i ras pa dao se u padu po la ko u ne ko- li ko ko ma da – kao da je sve ka kav us po re ni film, a ne stvar nost.Vo do sko ci gus tog dima iz ras ta li su sad kao glji ve iz me đu kuća. Broj

509 još uvi jek nije imao uti sak ra za ra nja; tamo do lje igra li su se ne- vid lji vi dži no vi, i to je bilo sve. U neo šte će nim di je lo vi ma gra da izdim nja ka i da lje se po la ko di zao dim; kao i ra ni je, u ri je ci su se ogle- da li obla ci, a eks plo zi je ar ti lje ri je obrub lji va le su nebo kao da je onoka kav bez az le ni jas tuk čiji ša vo vi pu ca ju na sve stra ne i bi je lo-sivepa muč ne pa hu lji ce is pa da ju iz nje ga.Jed na bom ba pade da le ko iz van va ro ši, na li va de koje su se pe nja-

le pre ma lo go ru. Broj 509 još uvi jek nije osje ćao stra ha; sve se to do- ga đa lo pre da le ko od onog uskog svi je ta koji je on još je di no poz na- vao. Stra ho va ti se mo glo od upa lje nih ci ga re ta pri tis nu tih na zje ni ceili nos ni ce, od ne dje lja pro ve de nih u bun ke ru gla di, od ka me nog li je- sa u kome se nije mo glo ni sta ja ti ni le ža ti, od kvr ga na ko ji ma čo vje- ku raz bi ja ju bu bre ge; od mu či li šta u li je vom kri lu po kraj ka pi je, odŠtaj n bre ne ra i Bro je ra, od la ger fi re ra Ve be ra – ali čak i to je bilo po- ne što iz bli je dje lo ot kad su ga pre ba ci li u Mali lo gor. Tre ba lo je zna ti

brzo za bo rav lja ti da bi se sa ku pi la sna ga za pro du že nje ži vo ta. Osimtoga, kon cen tra ci oni lo gor Me lern pos li je de set go di na mu če nja po- ne što se za mo rio. Čak bi i jed nom no vom ese sov cu pu nom po le ta svre me nom pos ta lo do sad no da muči kos tu re. Oni su malo iz dr ža va li inisu do volj no re agi ra li. Samo kad bi pri do la zi le snaž ne no vaj li je, spo- sob ne da još pale, ras plam sa vao bi se sta ri pa tri ot ski žar. Onda bi senoću opet čuo poz na ti jauk, a SS-po sa da iz gle da la je ne što ži vah ni- ja, kao pos li je do brog svinj skog pe če nja sa krom pi rom i ku pu som.Ina če su lo go ri u Nje mač koj, u rat nim go di na ma, pos ta li mo žda čakne što hu ma ni ji. Sada su samo još gu ši li ga so vi ma, ubi ja li ili stri je lja li,ili su pros to ra dom uni šta va li lju de i pu šta li ih onda da iz glad ne. Štoje po ne kad u kre ma to ri ju mu neki živ čo vjek i bio spa ljen, to je pri jebila po s lje di ca pre mo re nos ti i či nje ni ce da se mno gi kos tu ri dugonisu mi ca li nego rđa va na mje ra. Do la zi lo je, do du še, do ma sov nihlik vi da ci ja kada bi se brzo mo rao stvo ri ti pros tor za nove tran s por te.Čak ni ubi ja nje gla đu onih nes po sob nih za rad nije se su vi še su ro vospro vo di lo u Me ler nu; u Ma lom lo gom je uvi jek bilo po ne što za jelo, ave te ra ni, kao broj 509, us pi je va li su da pos tig nu re kor de u gla do va- nju i da os ta nu živi.Bom bar di ra nje iz ne na da pres ta de. Samo je još pro ti va vi on ska bje s-

nje la. Broj 509 po di že ka put ne što više da bi mo gao da vidi naj bli žestra žar ske tor nje ve. Stra žar ni ce su bile praz ne. Baci po gled do ljeudes no, a za tim ulje vo i tamo su tor nje vi bili bez stra ža.Svu da su se ese sov ci spus ti li i sklo ni li se u si gur nost; ima li su u bli-

zi ni ka sar na do bra sklo ni šta za na pad iz zra ka. Broj 509 sa svim po- vu če una zad ogr tač i do pu za bli že bod lji ka voj žici. Nas lo ni se na lak- to ve i po gle da u do li nu.Grad je sada svu da go rio. Ono što je pri je iz gle da lo ra zi gra no, pre-

tvo ri lo se u me đu vre me nu u ono što je za is ta i bilo: u po žar i ra za ra- nje. Dim je ču čao kao di vov ska mo lu ska2 uni šte nja, žut i crn u uli ca- ma i pro ždi rao kuće. Kro za nj su iz bi ja li pla me no vi. Iz že ljez nič kesta ni ce suk nu mo ćan snop var ni ca uvis. Slom lje ni zvo nik cr k ve Sve- te Ka ta ri ne poče da gori, a pla me ni je zi ci li za li su kao iz bli je dje le mu- nje oko nje ga. Bez briž no, kao da se ni šta nije do go di lo, sta ja lo jesun ce u zlat noj sla vi iza sve ga toga, a sko ro je sa blas no dje lo va lo tošto je nebo sa svo jim pla vi lom i bje li nom bilo isto to li ko ve dro kao ira ni je i što su okol ne šume i la nac bre žu lja ka mir no i od sut no i da lje

le ža li u jar kom svje tlu – kao da je samo grad bio prok let ne kom ne- poz na tom mrač nom pre su dom.Broj 509 je gle dao do lje. Za bo ra vio je na sva ku oprez nost i, na pros-

to, bu ljio. Poz na vao je grad samo kroz bod lji ka vu žicu i ni ka da nijebio u nje mu. Ali za de set go di na koje je pro veo u lo go ru, on je zanje ga pos tao više nego samo je dan grad.U po čet ku je to bila go to vo ne iz dr ž lji va sli ka iz gub lje ne slo bo de. Da-

ni ma je on bu ljio u nje ga do lje; gle dao ga je sa nje go vim bez briž nimži vo tom kada je pos li je kak ve spe ci jal ne obra de la ger fi re ra Ve be raje dva mo gao da puzi; vi dio ga je sa nje go vim cr k va ma i ku ća ma kadje sa iš ča še nim ru ka ma vi sio na kr stu; gle dao ga je sa bi je lim čam ci- ma na nje go voj ri je ci i auto mo bi li ma koji su od la zi li u pro ljet nu pri ro- du dok je on mo krio krv iz pre bi je nih bu bre ga; oči su mu go rje le kadabi ga gle dao i bilo je mu če nje pro ma tra ti ga, mu če nje koje se pri dru- ži va lo svim onim koja su već pos to ja la u lo go ru. A onda je po čeo daga mrzi. Vri je me je pro la zi lo, a u nje mu se ni šta nije iz mi je ni lo, bezob zi ra na ono što se ov dje gore de ša va lo. Dim iz nje go vih ku hinj skihpeći di zao se i da lje sva ko ga dana ne ha ju ći za gus ti dim kre ma to ri- ju ma; nje go va sport ska igra li šta i par ko vi bili su puni ve dre gu žve,dok su is to vre me no sto ti ne pro go nje nih bića na lo gor skom „po di ju muza ples“ umi ra li u rop s tvu; go mi le ve se lih lju di iz la zi le su iz nje gasva ko ga lje ta u šumu, dok su ko lo ne lo go ra ša vuk le iz ka me no lo masvo je mr tve i ubi je ne; on ga je mr zio jer je vje ro vao da je grad nje ga idru ge za tvo re ni ke za uvi jek za bo ra vio.Na kra ju se uga si la čak i mrž nja. Bor ba za koru hlje ba pos ta la je

važ ni ja no ma šta dru go: isto tako i saz na nje da mrž nja i us po me nemogu da uni šte jed no ugro že no ja kao i bol. Broj 509 je na učio da seza ča hu ri, da za bo ra vi, da se ni za šta više ne bri ne, osim za golo bi ti- sa nje od sata do sata. Grad mu je pos tao rav no du šan, a nje go va ne- pro mi je nje na sli ka samo još mut ni sim bol da se ni nje go va sud bi naneće više pro mi je ni li.Sada je grad go rio. Osje ćao je kako mu ruke drh te; po ku šao je da

to sav la da, ali nije mo gao. To osje ća nje pos ta ja lo je jače. Sve je unje mu odjed nom bilo neo dre đe no i bez smis la. Gla va ga je bo lje la,kao da u njoj praz noj neko bub nja.On za tvo ri oči. Nije to htio. Nije htio da se išta u nje mu opet pro bu-

di. Zga zio je, sa hra nio sva ku nadu. On pus ti da mu ruke kliz nu po tlu

i po lo ži lice u šake. Grad ga se ni šta nije ti cao. Nije htio da ga setiče. Htio je da i na da lje kao i do sad pu šta rav no duš no da sun ce sijapo pr lja vom per ga men tu koji je kao koža bio za teg nut pre ko nje go velu ba nje, htio je da bi šte uši, da ne mis li – tako kao što je to već odav- no ra dio.Nije to mo gao. Drh ta nje u nje mu nije pres ta ja lo. On se okre nu na

leđa i pot pu no se is pru ži. Nad njim je sad bilo nebo sa obla či ći maeks plo zi ja od pro ti va vi on skih gra na ta. Oni su se brzo ras pa da li i vje- tar ih je tje rao. Tako je le žao neko vri je me, a onda ni to više nije mo- gao da iz dr ži. Nebo je pos ta lo prav i bi je li po nor u koji mu se či ni loda pro pa da. Okre te se i sje de. Nije više gle dao grad. Gle dao je lo gori prvi put je gle dao na nje ga kao da oda tle oče ku je po moć.Ba ra ke su dri je ma le kao i ra ni je na sun cu. Na ples nom po di ju mu

još su uvi jek vi si la če tvo ri ca lju di na kr sto vi ma. Šar fi rer Bro jer je iš če- zao, ali dim iz kre ma to ri ju ma i da lje se peo; samo je pos tao ne što ta- nji. Mo žda su spa lji va li dje cu ili je na re đe no da se pre ki ne rad.Broj 509 se pri mo ra da sve to tač no pro ma tra. Ovo je bio nje gov

svi jet. Nje ga nije po go di la bom ba. Taj svi jet je ne umo lji vo le žao tukao i uvi jek. Je di no je on vla dao nje go vom lič noš ću; ono s one stra- ne bod lji ka ve žice, tamo na po lju, ni šta ga se nije ti ca lo.U tom tre nut ku ušu tje pro ti va vi on ska od bra na. To ga po go di kao da

se ras pr s nuo obruč buke koji ga je dr žao čvr sto steg nu tog. Je dantre nu tak po mis li da je samo sa njao i da se upra vo pro bu dio. Okre nuose jed nim tr za jem. Nije sa njao. Tamo je le žao grad i go rio. Tamo jebio gus ti dim ra za ra nja i ipak ga se to ne što ti ca lo. Nije više mo gaoda ra zaz na šta je bilo po go đe no; vi dio je samo dim i va tru, sve dru goje bilo kao po to nu lo. Ali to je bilo sve jed no: grad je go rio, taj grad kojije iz gle dao ne pro mje njiv, ne pro mje njiv i ne ra zo riv kao i lo gor.Odje dan put se užas nu. Uči ni lo mu se iz ne na da kao da su iza nje ga

sa svih tor nje va upe re ne u nj ma šin ske pu ške. Brzo se obaz re okosebe. Ni šta se nije do go di lo. Tor nje vi su bili praz ni kao i ra ni je. Ni nauli ca ma se niko nije vi dio. Ali ni šta nije po ma ga lo; div lji ga je strahna pras no, kao pes ni com, uhva tio za vrat i tre sao ga. On nije htio daumre. Sad ne! Sad više ne! Sad više ne! Žur no zgra bi svo je dronj ke iot pu za na trag. Za ple te se pri tom o Le ben ta lov ka put; zas te nja i op- so va, is tr že ga is pod ko lje na i ot pu za da lje ka ba ra ci, hi tro, du bo kouz bu đen i zbu njen – kao da bje ži još od ne čeg a ne samo od smr ti.

II

Ba ra ka 22 ima la je dva kri la ko ji ma su ko man di ra la po dvo ji ca sta- rje ši na soba. U dru gom di je lu dru gog kri la sta no va li su ve te ra ni. Bioje to naj u ži i naj v laž ni ji dio, ali to ih je malo bri nu lo; za njih je bilo važ- no samo to da budu za jed no. To je sva ko me da va lo više sna ge zaot por. Umi ra nje je bilo isto tako za raz no kao i ti fus, a čo vjek po je di- nac je lak še po pu štao u op ćem cr ka va nju, htio on to ili ne. U gru pi semo glo bo lje bra ni ti. Kada je je dan htio da se pre da, dru go vi bi mu po- mo gli da iz dr ži. Ve te ra ni u Ma lom lo go ru nisu ži vje li duže zato što suima li više da jedu; ži vje li su jer su sa ču va li os ta tak očaj nog ot po ra.U ve te ran skom uglu le ža lo je u tom tre nut ku 140 kos tu ra. Mjes ta je

bilo samo za 40. Kre ve ti su se sas to ja li od da sa ka na če ti ri spra ta.Bili su goli ili pre kri ve ni sta rom tru lom sla mom. Bilo je samo ne ko li kopr lja vih po kri va ča o koje su se, sva ki put kad bi vlas nik umro, ogor- če no bo ri li. Na sva kom kre ve tu le ža la su bar tri do če ti ri čo vje ka. Toje bilo čak i za kos tu re pre usko, jer se ra me na i kar li ce ne sma nju ju.Bilo je ne što više mjes ta kada su le ža li pos tran ce, zbi je ni kao sar di- ne, ali ipak se noću čes to čuo muk li uda rac kada bi neko u snu paodo lje. Mno gi su spa va li šću ću re ni, a onaj koji je imao sre će tome biko le ge iz kre ve ta umi ra le uve če. Njih bi onda iz no si li na po lje, a on bimo gao da se bar jed nu noć bo lje is pru ži, dok novi ne bi doš li.Ve te ra ni su sebi osi gu ra li ćo šak uli je vo od vra ta. Bilo ih je još dva-

na est. Pri je dva mje se ca bilo ih je če tr de set če ti ri. Zima ih je upro- pas ti la. Svi su zna li da su u zad njem sta di ju; obro ci su se stal nosma nji va li, a po ne kad, dan-dva nije bilo uop će ni šta za jelo; tada bise mr tva ci na po lju na go mi la va li.Od dva na es to ri ce, je dan je bio lud i uobra ža vao je da je nje mač ki

ov čar ski pas. On nije imao uši; bile su mu iš ču pa ne pri li kom tre nin gaese sov skih pasa na nje mu. Naj mla đi se zvao Ka rel i bio je dje čak iz

Če hos lo vač ke. Ro di te lji su mu bili mr tvi; đu bri li su krom pi ri šte ne kogpo bož nog se lja ka u selu Ves tla ge. Na ime, pe pe lom sa go rje lih pu ni lesu se u kre ma to ri ju mu vre će i pro da va le kao umjet no đu bri vo. Pe peoje bio bo gat fo sfo rom i kal ci ju mom. Ka rel je no sio cr ve ni znak po li tič- kog za tvo re ni ka. Imao je je da na est go di na.Naj sta ri ji ve te ran imao je se dam de set i dvi je go di ne. Bio je to Je vre-

jin koji se bo rio za svo ju bra du. Bra da je spa da la u nje go vu vje ru.Ese sov ci su mu za bra ni li da je nosi, ali čo vjek je stal no po ku ša vaoda je opet pus ti. U Rad nom lo go ru sva ki su ga put zato ba ca li u kvr- ge i iz ba ti na li. U Ma lom lo go ru imao je više sre će. Ese sov ci su seov dje malo bri nu li za pra vi la i ri jet ko su i do la zi li u kon tro lu; pre vi šesu se bo ja li uši ju, di zen te ri je, ti fu sa i tu ber ku lo ze. Po ljak Ju li us Sil berpro zvao je star ca – Aha sfer3, jer je pre ži vio go to vo de se tak ho lan d- skih, polj skih, nje mač kih i aus trij skih kon cen tra ci onih lo go ra. Sil ber jeu me đu vre me nu umro i cvje tao je u vidu bu se na ja gor če vi ne u ba štiko man dan ta Noj ba uera, koji je pe peo mr tvih do bi jao bes plat no; aliime Aha sfer je os ta lo. Lice sta rog se sme žu ra lo u Ma lom lo go ru, alibra da je po ras la i pos ta la do mo vi na i šuma za či ta ve ge ne ra ci jesnaž nih uši ju.Sta rje ši na sobe bio je biv ši li ječ nik, dok tor me di ci ne Efra im Ber ger.

On je bio dra go cjen zbog smr ti koja je op sje da la ovu ba ra ku sa svihstra na. Zimi, kada bi kos tu ri na po le di ci pa da li i lo mi li kos ti, mno ge jespa ša vao stav lja ju ći im ud la ge. Iz Ma log lo go ra bol ni ca nije ni ko gapre uzi ma la. Ona je pos to ja la samo za lju de koji su bili spo sob ni zarad i za pro mi nent ne. U Ve li kom lo go ru po le di ca je zimi bila ma njeopas na; u naj go rim da ni ma po si pa li su pe pe lom iz kre ma to ri ju ma lo- gor ski put. To nisu či ni li iz ob zi ra pre ma za tvo re ni ci ma, nego da bi sesa ču va la upo treb lji va rad na sna ga. Ot ka ko su kon cen tra ci oni lo go ribili uklju če ni u opću rad nu oba ve zu, na to se obra ća lo više paž nje. Azato su sada za tvo re ni ke, na rav no, brže ubi ja li ra dom. Gu bi ci nisuzna či li ni šta; sva kod nev no je hap še no do volj no no vih lju di.Ber ger je bio je dan od ri jet kih za tvo re ni ka koji su ima li do zvo lu da

na pu šta ju Mali lo gor. Pri je ne ko li ko sed mi ca za pos li li su ga u sali zale še ve u kre ma to ri ju mu. Sta rje ši ne soba uglav nom nije tre ba lo darade, ali li ječ ni ka je bilo malo; zato su ga ras po re di li na rad. To je bilapred nost za ba ra ku. Pre ko ka poa iz bol ni ce, koga je Ber ger odra ni jepoz na vao, mo gao je po ne kad da do bi je za kos tu re malo li zo la, vate,

as pi ri na i slič no. Po sje do vao je i fla šu joda, koja je bila sa kri ve na is- pod nje go ve sla me.Naj važ ni ji ve te ran bio je ipak Leo Le ben tal. On je imao po taj ne

veze sa cr nom bur zom u Rad nom lo go ru, pa čak – kako se pri ča lo –i veze van lo go ra. Kako je on to iz vo dio, niko nije tač no znao. Je di noje bilo poz na to da su u to bile umi je ša ne dvi je pros ti tut ke iz kr č me„Kod Ši šmi ša“, koja se na la zi la u pred gra đu. Na vod no je u sve muučes tvo vao i je dan ese so vac, ali o tome ni šta odre đe no niko nijeznao. A Le ben tal nije ni šta go vo rio.On je tr go vao sva čim. Pre ko nje ga mo gli su se do bi ti či ko vi, koja

mr k va, po ne kad krom pi ri, ot pa ci iz ku hi nje, koja kost, a po kat kad ikri ška hlje ba. On nije va rao ni ko ga; sta rao se samo za obrt. Po mi saoda se po taj no sam za sebe bri ne nije mu ni kad pa da la na pa met. Tr- go vi na ga je dr ža la u ži vo tu, a ne ono čime je tr go vao.Broj 509 do pu za do vra ta. Kosi sun če vi zra ci iza nje ga svi je tli li su

mu kroz uši. One za sja še za čas vo šta no i žuto sa obi ju stra na tam negla ve.„Bom bar di ra li su grad“, reče on hrop te ći.Niko ne od go vo ri. Broj 509 nije još mo gao ni šta da ra zaz na. Pos li je

svje tla na po lju u ba ra ci je bilo tam no. On zak lo pi oči i opet ih otvo ri.„Bom bar di ra li su grad“, po no vi on. „Zar nis te čuli?“Ni ovo ga puta niko ne proz bo ri. Broj 509 opa zi Aha sfe ra kraj vra ta.

Sje dio je na tlu i mi lo vao ov čar skog psa. Ov čar ski pas je re žao; biloga je strah. Umaš će na kost vi si la mu je nad li cem pu nim oži lja ka, nakome su se uža gri la dva upla še na oka. „Olu ja“, pro mrm lja Aha sfer.„Samo olu ja! Mir, vuče – mir!“Broj 509 upu za dub lje u ba ra ku. Nije ra zu mio za što su os ta li lju di

tako rav no duš ni.„Gdje je Ber ger?“ upi ta on.„U kre ma to ri ju mu“.On po lo ži ogr tač i jaku na pod. „Zar od vas niko neće na po lje?“Po gle da Ves t ho fa i Bu he ra. Ovi ne od go vo ri še ni šta.„Znaš da je za bra nje no – „, iz us ti Aha sfer naj zad, „dok je uz bu na.“„Uz bu na je proš la.“„Još nije“.„Jes te, avi oni su od le tje li. Bom bar di ra li su grad.“„To si već do volj no puta re kao“, pro gun đa neko iz tame.

Aha sfer po di že oči: „Mo žda će nas ne ko li ko de se ti na zbog toga zakaz nu stri je lja ti?“„Stri je lja ti“, is ce ri se Ves l t hof. „Ot ka da ov dje stri je lja ju?“Ov čar ski pas za la ja. Aha sfer ga čvr sto ste že: „U Ho lan di ji su pos li je

na pa da iz zra ka obič no stri je lja li de se tak-dva de se tak po li tič kih za tvo- re ni ka. – Da ne bi do bi li kri ve ide je, – go vo ri li su.“„Ali mi ni smo u Ho lan di ji.“„To znam. Ja sam samo re kao da su u Ho lan di ji stri je lja li.“„Stri je lja li“, Ves t haf odre za sa pri je ko rom. „Zar si ti voj nik pa stav ljaš

tak ve zah tje ve? Ov dje se vje ša i ubi ja.“„Mo gli bi to da uči ne za pro mje nu.“„Drž’te svo je prok le te gu bi ce“, po vi ka čo vjek iz tame.Broj 509 je ču čao iza Bu he ra i za tvo rio oči. Još je uvi jek vi dio dim

iz nad go ru ćeg gra da i osje ćao pot mu lu grm lja vi nu eks plo zi ja.„Vje ru je te li da ćemo ve če ras do bi ti što za jelo?“ upi ta Aha sfer.„Do đa vo la“, od go vo ri glas iz mra ka.„Šta bi još htio? Naj pri je že liš da te stri je lja ju, a onda se ras pi tu ješ

za jelo.“„Je vre jin mora da se nada.“„Nada!“ Ves t hof se po no vo is ce ri.„Nego šta?“ upi ta Aha sfer mir no.Ves t hof se za grc nu i na glo poče da jeca. Da ni ma ga je već mo ri lo

bjes ni lo ba ra ke.Broj 509 otvo ri cči: „Mo žda nam ve če ras neće dati ni šta za jelo“,

reče. „Kao kaz nu za bom bar di ra nje.“„Ti sa tvo jim prok le tim bom bar di ra njem“, po vi ka čo vjek iz tame. „Za-

ve ži već je dan put tu la br nju.“„Ima li neko ov dje još ne što za jelo?“ upi ta Aha sfer.„O gos po de!“ Onaj se iz mra ka uda vi sko ro zbog ovog no vog idi-

otiz ma.Aha sfer se nije oba zi rao: „U lo go ru u Te re zi jen šta tu neko je imao

ko mad čo ko la de, a da to ni sam nije znao. Sa krio ga je kada je biodo prem ljen u lo gor i za bo ra vio na nj. Mli ječ na čo ko la da iz auto ma ta.I Hin den bur go va sli ka je bila u kar to nu.“„I šta još?“ za kre šta glas iz po za di ne. „Mo žda pa soš?“„Ne, ali od čo ko la de smo ži vje li dva dana.“„Ko se to to li ko dere?“ upi ta broj 509 Bu he ra.

„Je dan od onih koji su juče sti gli. No vaj li ja. Već će se umi ri ti.“Aha sfer odjed nom na ću li uši: „Proš lo je.“„Šta?“„Na po lju. Bio je to znak za pres ta nak uz bu ne. Po s ljed nji sig nal.“Odje dan put se sve umi ri. Za tim se za ču še ko ra ci.„Sklo ni ov ča ra“, pro šap ta mu Bu her.Aha sfer gur nu lu đa ka među kre ve te.„Kuš! Mi ran!“ bio ga je tako od go jio da je slu šao na ko man de. Da su

ga ese sov ci naš li, ubi li bi ga od mah kao lu dog. Bu her se po vra ti saula za: „To je Ber ger“, reče.Dok tor Efra im Ber ger bio je ma len čo vjek, obo re nih ra me na i okru-

gle gla ve, koja je bila pot pu no će la va. Oči su mu bile upa lje ne i su zi- le su.„Grad gori“, reče dok je ula zio.Broj 509 se us pra vi: „Šta kažu oni pri je ko o tome?“„Ne znam.“„Kako to? Mora da si ne što čuo.“„Ne“, od go vo ri Ber ger umor no. „Pres ta li su da spa lju ju kada je uz-

bu na po če la.“„Za što?“„Ot kud ja znam. Na re đe nje i go to vo.“„A ese sov ci? Jesi li njih vi deo?“„Ni sam.“ Ber ger pro đe kroz re do ve da sa ka u ba ra ku. Broj 509 ga je

sli je dio po gle dom. Če kao je Ber ge ra da sa nji me po raz go va ra, a sadje ovaj iz gle da isto to li ko ne za in te re si ran kao i svi dru gi. Nije mu bilojas no. „Ho ćeš li da iz a đe mo?“ upi ta Bu he ra.„Ne.“Bu he ru je bilo dva de set i pet go di na, a već je se dam go di na le žao u

lo go ru. Otac mu je bio ured nik ne kog so ci jal de mo krat skog lis ta; to jebilo do volj no da uhap se sina. Kad odav de iz a đe, mis lio je broj 509,moći će da živi još če tr de set go di na. Če tr de set ili pe de set go di na.Meni je, na pro tiv, pe de set go di na. Ja imam mo žda još de set ili naj vi- še dva de set go di na. Iz vu če ko mad dr ve ta iz dže pa i poče ga žva ka ti.Za što samo odje dan put mis lim na ovak ve stva ri? upi ta se.Ber ger se vra ti. „Slu šaj 509! Lo man želi da go vo ri s to bom.“Lo man je le žao u straž njem di je lu ba ra ke na jed nom od do njih kre-

ve ta bez sla me. Htio je da bude tako. Pa tio je od te ške di zen te ri je i

nije više mo gao da us ta je. Mis lio je da je tako bilo čis ti je. Nije biločis ti je. Ali svi su se bili na vik li. Go to vo sva ki je više ili ma nje imaopro liv. Za Lo ma na je to bilo mu če nje. Le žao je na sa mr ti i iz vi nja vaose za sva ki grč vlas ti te utro be. Lice mu je bilo tako sivo da je on mo- gao da bude ka kav bes krv ni cr nac. On po mak nu jed nu ruku i broj509 se naže nad nje ga. Lo ma no ve bje loč ni ce svje tlu ca le su se žuć- kas to.„Vi diš li ovo?“ pro šap ta on i ši rom otvo ri svo ja usta.„Šta?“ Broj 509 je gle dao po mo dre lo nep ce.„Odoz do, des no – tamo je jed na zlat na kru na.“La man okre nu gla vu u prav cu uskog pro zo ra. Sun ce je sta ja lo iz-

nad nje ga, a u ba ra ku je s te stra ne sada ula zi lo sla bo svje tlo.„Da“, reče broj 509, „vi dim je.“ Nije je vi dio.„Iz va di je.“„Šta?“„Iz va di je“, pro šap ta Lo man nes trp lji vo.Broj 509 po gle da Ber ge ra. Ber ger je od ma hi vao gla vom.„Čvr sto je na le gla“, reče broj 509.„Onda iz va di te zub! Nije više čvrst. Ber ger to može. I u kre ma to ri ju-

mu to čini. Udvo je ćete lako moći.“„Za što ho ćeš da se iz va di?“Lo ma no vi kap ci di za li su se i spu šta li. Bili su kao kod kor nja če. Nisu

više ima li tre pa vi ca: „To i sami zna te! Zla to! Tre ba za nje ga da ku pi tejela! Le ben tal će kru nu moći da za mi je ni.“Broj 509 nije od go vo rio. Za mi je ni ti zlat nu kru nu bila je opas na stvar.

Zlat ne plom be bile su, uglav nom, pri li kom ula ska u lo gor re gis tri ra ne,a kas ni je u kre ma to ri ju mu va đe ne i sa kup lja ne. Ako bi ese sov ci us ta- no vi li da jed na od re gis tri ra nih u lis ti ne dos ta je, uči ni li bi od go vor nomci je lu ba ra ku. Ba ra ka ne bi do bi ja la jelo dok plom ba ne bi bila vra će- na, a čo vjek kod koga bi se naš la bio bi obje šen.„Iz vu ci je“, hri pao je Lo man. „Lako je to! Kli je šti ma! Ili čak i jed na

žica je do volj na.“„Ne ma mo kli je šta.“„Žicu! Sa vij te žicu!“„Ne ma mo ni žice.“Lo ma no ve oči se za tvo ri še. Bio je is crp ljen. Usne su se po mi ca le,

ali ri je či više nisu iz la zi le. Ti je lo je bilo ne po mič no i vrlo plos na to;

samo su se još tam ne i suhe usne gr či le kao znak ma juš nog daha ži- vo ta koji je ti ši na olov no ko či la.Broj 509 se us pra vi i po gle da Ber ge ra. Nji ho va lica Lo man nije mo-

gao vi dje ti; iz me đu njih su bile da ske gor njih kre ve ta. „Kako je snjim?“„Pre kas no za ma šta.“Broj 509 kim nu gla vom. To se već to li ko čes to do ga đa lo da je on

pos tao sko ro neo sjet ljiv. Kosi zra ci pa do še na pe to ri cu lju di koji sukao mr ša vi maj mu ni sje di li na gor njem kre ve tu.„Hoće li usko ro oda pe ti?“ upi ta je dan koji je če šao svo je pa zu ho i

zi je vao.„Za što?“„Do bit ćemo nje gov kre vet. Kaj zer i ja.“„Do bit ćeš ga već.“Broj 509 pro ma tra še za tre nu tak leb de će svje tlo koje kao da nije

spa da lo u ovu smrd lji vu pros to ri ju. Koža čo vje ka koji je pos ta vio pi ta- nje iz gle da la je u nje mu kao koža le opar da; bila je po su ta cr nim mr- lja ma. Čo vjek poče da jede tru lu sla mu. Ne ko li ko kre ve ta da lje sva- đa la su se dva čo vje ka vi so kih i tan kih gla so va. Čuli su se udar ci bezsna ge.Broj 509 osje ti da ga neko lako vuče za nogu. Lo man je vu kao nje-

go ve hla če. On se opet saže.„Iz va di te“, šap tao je Lo man.Broj 509 sje de na rub kre ve ta. „Ne mo že mo to ni za šta da pro mi je-

ni mo. Pre vi še je opas no! Nit ko neće htje ti da ri ski ra!“Lo ma no va usta za drh ta še. „Neću da ga oni do bi ju“, iz go vo ri s mu-

kom. „Oni ne! Pla tio sam za to 45 ma ra ka. Go di ne 1929. Oni ne! Iz- va di te ga!“On se odje dan put sku pi i poče da ste nje. Koža na licu na bo ra se

samo oko oči ju i usa na – ina če više nije bilo mi ši ća da iz ra ze bol.Pos li je ne kog vre me na on se is pru ži. Bol ni šum iz a đe sa is pu šte nimzra kom iz plu ća.„Ne moj za to da se bri neš“, reče mu Ber ger. „Ima mo još ne što

vode, očis tit ćemo.“Lo man je neko vri je me le žao mir no. „Obe ćaj te mi da ćete ga iz va di ti

pri je nego što me iz ne su“, pro ša pu ta naj zad. „Kad oteg nem. Ondaćete moći.“

„Do bro“, reče broj 509. „Zar kru na nije re gis tri ra na kada si do šao?“„Nije. Obe ćaj te! Si gur no!“„Si gur no.“Lo ma no ve oči se po mu ti še i pos ta do še mir ne.„Šta je ono bilo – pri je – na po lju?“„Bom be“ reče Ber ger. „Bom bar di ra li su grad. Prvi put. Ame rič ki avi-

oni.“„Oh!“„Da“, reče Ber ger tiho i tvr do. „Bli ži se! Bit ćeš osve ćen, Lo ma ne.“Broj 509 brzo po gle da gore. Ber ger je još sta jao i on nije mo gao da

vidi nje go vo lice. Vi dio mu je samo šake. One su se ste za le i otva ra- le kao da dave neki ne vid lji vi vrat, pu šta ju ga i opet dave.Lo man je le žao mir no. Opet je za tvo rio oči i je dva je di sao. Broj 509

nije znao da li je još ra zu mio šta je Ber ger re kao.On us ta de. „Je li mr tav?“ upi ta čo vjek sa gor njeg kre ve ta. Još uvi jek

se če šao. Os ta la če tvo ri ca sje di la su do nje ga kao auto ma ti. Oči suim bile praz ne.„Nije.“Broj 509 se obra ti Ber ge ru: „Za što si mu re kao ono?“„Za što?“ Ber ge ro vo se lice ner voz no trže. „Zato! Zar ne ra zu mi ješ?“Svje tlo je oba vi lo nje go vu okru glu gla vu ru ži čas tim obla kom. U za-

ga đe nom te škom uz du hu iz gle da lo je kao da se dimi. Oči su se svje- tlu ca le. Bile su pune vode, ali tak ve su bile naj češ će. Bile su hro nič- no upa lje ne. Broj 509 je mo gao da za mis li za što je Ber ger ono re- kao. Ali to zna ti, kak va je još mo glo biti utje ha za jed nog sa mrt ni ka.To je isto tako mo glo sve da mu ote ža. On vi dje kako se jed na muhaspus ti na gra ho ras to oko jed nog od lju di auto ma ta. Čo vjek ne za trep- ta kap kom. Mo žda je to ipak bila utje ha, po mis li broj 509. Mo žda čakje di na utje ha za čo vje ka koji umi re.Ber ger se okre nu i poče da se gura kroz uski hod nik una zad. Mo rao

je da pre la zi pre ko lju di koji su le ža li na podu. Iz gle da lo je kao da ne- ka kav ma ra bu na ba da kroz mo čva ru. Broj 509 je išao za njim. „Ber- ger“, pro šap ta kad su iz la zi li iz hod ni ka.Ber ger sta de. Broj 509 os ta de odjed nom bez daha. „Vje ru ješ li za is-

ta?“„Šta?“

Broj 509 nije mo gao da se od lu či da po no vi. Či ni lo mu se da će toonda iš čez nu ti. „Ono što si re kao Lo ma nu.“Ber ger ga po gle da i reče: „Ne!“„Ne?“„Ne, ne vje ru jem!“„Ali“... broj 509 se os lo ni na naj bli ži kre vet. „Ali, za što si onda re-

kao?“„Re kao sam Lo ma nu, ali ne vje ru jem u to. Ni je dan neće biti osve-

ćen! Ni je dan! Ni je dan!“„A grad? Pa, grad gori!“„Grad gori? Mno gi su gra do vi već go rje li. Ni šta to ne zna či, ni šta.“„Ali, mora...“„Ni šta, ni šta“, šap tao je Ber ger žes to ko, sa oča ja njem ne ko ga koji

hoće od mah da po ko pa fan tas tič nu nadu koju je u sebi stvo rio. Bli je- da se lu ba nja kla ti la, a suze su ka pa le iz cr ve nih oč nih dup lja. „Je- dan mali grad gori. Kak ve to veze ima sa nama? Ni kak ve! Ni šta seneće iz mi je ni ti. Ni šta!“„Stri je ljat će“, reče Aha sfer sa poda.„Drž’ gu bi cu“, po vi ka glas iz tame. „Za tvo ri te naj zad te vaše prok le-

te gu bi ce!“Broj 509 se sku pio na svom mjes tu uza zid. Nad nje go vom gla vom

na la zio se je dan od ma lo broj nih pro zo ra ba ra ke. Bio je uzak i vi so kougra đen, i sad je u nje mu bilo ne što sun ca. Svje tlo je ula zi lo do tre- ćeg reda kre vet skih da sa ka; oda tle je pros to ri ja bila u stal nom mra- ku.Ba ra ku su po di gli tek pri je go di nu dana. Broj 509 je po ma gao kad

su je po di za li. Tada je još spa dao u Rad ni lo gor. Bila je to sta ra dr ve- na ba ra ka iz jed nog ras pu šte nog kon cen tra ci onog lo go ra u Polj skoj.Če ti ri raz mon ti ra ne ba ra ke sti gle su jed nog dana na sta ni cu, a te ret niauto mo bi li su ih pre ba ci li u lo gor; tamo su sas tav lje ne. Za uda ra le suna stje ni ce, strah, pr ljav šti nu i smrt. Tako je nas tao Mali lo gor. U nje- ga su na bi li sli je de ći tran s port nes po sob nih za rad, umi ru ćih za tvo re- ni ka s Is to ka i pre pus ti li ih same sebi. Po tra ja lo je sve ga ne ko li kodana dok ih nisu lo pa ta ma iz ba ci va li na po lje. Pos li je su u ba ra keuba ci va li bo les ne, slom lje ne, sa ka te i nes po sob ne za rad, te takoMali lo gor pos ta de stal na us ta no va.

Sun ce je ba ci lo is kriv ljen če tvo ro ugao svje tlos ti na zid des nog pro- zo ra. Na nje mu su se ra zaz na va ti iz bli je dje li za pi si i ime na. Bili su toza pi si i ime na ra ni jih sta nov ni ka ba ra ke u Polj skoj i Is toč noj Nje mač- koj. Is cr ta li su ih olov ka ma u dr ve tu, ugre bli ko ma di ma žice ili nok ti- ma.Broj 509 je poz na vao neke od njih. Znao je da je vrh če tvo ro ugla

svje tlos ti iz vu kao iz tame jed no ime koje je bilo uram lje no du bo kimcr ta ma: Haim Volf, 1941. Haim Volf ga je is pi sao vje ro jat no kad jesaz nao da mora umri je ti, a po vu kao je crte oko nje ga da se niko iznje go ve po ro di ce ne bi mo gao do pi sa ti. Htio je to da uči ni ko nač nim,da on bude je di ni i os ta ne je di ni. Haim Volf, 1941; crte su oko ime nausko i tvr do is pi sa ne da se ni jed no dru go ime ne bi mo glo da do pi šeunu tra; to je po s ljed nje prek li nja nje sud bi ne jed nog oca koji se na daoda će mu si no vi biti spa se ni. Ali, is pod toga, is pod crta, sa svim donjih, kao da su htje li da se uhva te, sta ja la su dva dru ga ime na: Ru- ben Volf i Moj še Volf. Prvi us pra van, ne vješt đač ki ru ko pis, dru gi po- lo žen i is pi san, po ko ran, bez sna ge. Jed na dru ga ruka do da la je po- kraj toga: svi po dav lje ni pli nom.Koso is pod toga, pre ko jed nog čvo ra na zidu čav lom je bilo ure za-

no: Jos. Ma jer: L. T. D. R. E. K. I i II. Zna či lo je: Jo zef Ma jer, po ruč niku re zer vi, no si lac že ljez nog kr sta I i II kla se. Iz gle da da Ma jer to nijemo gao da za bo ra vi. Time su mu bili samo za gor če ni po s ljed nji dani.U pr vom svjet skom ratu bio je na fron tu; pos tao je ofi cir i do bio od li- ko va nje; zato što je bio Je vrej mo rao je dvos tru ko više da ura di negodru gi da bi do bio me da lje. Onda su ga kas ni je opet zato što je bioJe vrej za tvo ri li i uni šti li kao ko rov. Bio je bez sum nje uvje ren da jene prav da pre ma nje mu zbog nje go vih dje la u ratu bila veća negopre ma dru gi ma. Pre va rio se. Samo je teže umro. Ne prav da nije le ža- la u us lo vi ma koje je bio do dao svom ime nu. Ona je bila samo bi jed- na iro ni ja.Sun ča ni kva drat je kli zio da lje. Haim, Ru ben i Moj še Volf, koje je

samo vr hom do dir nuo, iš če zo še opet u tami. Sada se u svje tlu po ja- vi še dva nova ime na. Jed no se sas to ja lo samo od dva slo va: F. M.Onaj koji ih je nok tom ugre bao nije više do sebe dr žao to li ko ko li kopo ruč nik Ma jer. Čak mu je i samo ime pos ta lo go to vo rav no duš no;ipak nije htio da iš čez ne bez ikak vog zna ka. Is pod toga se opet po ja- vi ci je lo jed no ime. Is pi sa no olov kom sta ja lo je: Te vje Laj beš i nje go-

vi. A po kraj toga po vr š ni je po če tak je vrej ske ka diš mo li tve: „Jis ga- dal...“Broj 509 znao je da će svje tlo za ne ko li ko mi nu ta sti ći dru gi je dan

iz bri sa ni nat pis: Pi ši te Le ahu San du – Nju jork – uli ca više nije mo glada se pro či ta. A za tim: Oto... i iza jed nog ko ma da is tru log dr ve ta: Mr- tav. Tra ži te Lea. Leo je, iz gle da, uma kao, ali nat pis je bio uza lu dan.Ni je dan od mno gih sta nov ni ka ba ra ke nije ni ka da mo gao da oba vi- jes ti Lea San der sa u Nju jor ku. Niko iz nje nije živ iz i šao.Broj 509 bu ljio je od sut no u zid. Po ljak Sil ber na zvao ga je, dok je

još le žao kr va vih cri je va u ba ra ci, „Zid Pla ča“. On je znao ve ći nuime na na pa met, pa se čak, na po čet ku, kla dio koga će naj pri je sun- čev snop po go di ti. Sil ber je usko ro za tim umro. Ime na su se, me đu- tim, u svi je tlim da ni ma za ne ko li ko mi nu ta vra ća la u sa blas ni ži vot ionda opet iš če za va la u tami. U lje to, kada je sun ce sta ja lo više, pos- to ja la su vid lji va i dru ga ime na ure za na niže, a zimi je če tvo ro ugaodos pi je vao više gore. Bilo je još mno go više ru skih, polj skih, je vrej- skih ime na koja su za uvi jek os ta la ne vid lji va, jer svje tlo ni kad nije do- pi ra lo do njih. Ba ra ku su tako brzo po di gli da se ese sov ci nisu po bri- nu li za to da se zi do vi os tru žu. Sta nov ni ci su se još ma nje bri nu li, na- ro či to ne za ime na u tam nim di je lo vi ma zi do va. Niko nije ni po ku ša- vao da ih pro či ta. Ko bi još bio tako lud da žr tvu je sku po cje nu ši bi cuzato da bi još više oča ja vao.Broj 509 okre nu gla vu. Nije to sad htio da gle da. Osje tio se ne ka ko

na čud no vat na čin sam, kao da su se dru gi oko nje ga kroz ne što ne- poz na to otu đi li i kao da se više ne ra zu mi je va ju. Još je tre nu tak ok li- je vao, pa onda više nije mo gao da iz dr ži. On na pi pa put do vra ta i is- pu za na po lje.Sada je no sio samo svo je pr nje i od mah mu pos ta hlad no. Na po lju

se us pra vi. Nas lo ni se na zid ba ra ke. Gle dao je grad. Nije znao tač- no za što, ali nije više htio kao pri je da čuči na sve če ti ri; htio je dasto ji. Stra že se na tor nje vi ma u Ma lom lo go ru još nisu vra ti le. Nad zorna ovoj stra ni ni ka da nije bio vrlo strog; onaj koji je još je dva i ho daonije više mo gao da bje ži.Broj 509 je sta jao na des nom ćo šku ba ra ke. Lo gor se pro te zao u

luku duž slje me na bre žulj ka, te je on odav de mo gao da vidi ne samograd nego i ka sar ne SS po sa de. One su le ža le iz van bod lji ka ve žice,iza jed nog reda sta ba la koja su još bila gola. Ese sov ci su tr ča li pred

nji ma tamo-amo. Dru gi su sta ja li uz bu đe no u gru pa ma i gle da li do ljena grad. Ve li ki sivi auto mo bil brzo se peo uz bre žu ljak. Za us ta vio sepred sta nom ko man dan ta, koji je le žao ne što po stra ni od ka sar na.Noj ba iuer je već bio na po lju; on od mah uđe i kola jur nu še. Broj 509je znao, još iz vre me na u Rad nom lo go ru, da ko man dant po sje du je ugra du kuću u ko joj sta nu je nje go va po ro di ca. Pa ž lji vo je pra tio kola.Pri tome nije čuo kako neko tiho do la zi sred njim pu tem iz me đu ba ra- ka. Bio je to Han t ke, sta rje ši na ba ra ke 22, zde past čo vjek, koji seuvi jek šu ljao una oko lo sa gu me nim đo no vi ma. No sio je ze le ni tro- ugao kri mi nal ca. Naj češ će je bio bez o pa san, ali je već čes to, kada biga uhva ti lo nje go vo bjes ni lo, ba ti na ma sa ka tio lju de.Han t ke se do ge ga. Broj 509 je mo gao po ku ša ti da se sa kri je kad ga

je vi dio – znak stra ha obič no je za do vo lja vao pri mi tiv nu Han t ke ovuže lju za nad moć nos ti, – ali nije to uči nio. Os tao je sto je ći.„Šta ra diš ov dje?“„Ni šta.“„Tako! Ni šta!“ Han t ke plju nu bro ju 509 pred noge. „Ti đu bre ta ru! Si-

gur no sa nja riš o ne če mu, a?“ Nje go ve la ne ne obr ve se po di go še.„Samo ni šta ne uobra ža vaj! Vi odav de ne će te iz i ći. Vas, po li tič kepse, pro tje rat će pri je toga kroz dim njak!“On opet pi ju nu i vra ti se. Broj 509 za dr ža dah. Tam na za vje sa le ža-

la je za tre nu tak u nje go voj gla vi. Han t ke ga nije tr pio i broj 509 muse obič no uk la njao s puta. Ovo ga puta je os tao. Pro ma trao ga je doknije iš če zao iza klo ze ta. Pri jet nja ga nije pre pla ši la. U lo go ru je bilasva kod nev na pri jet nja. Mis lio je samo na ono što sto ji iza toga. IHan t ke je, dak le, ne što osje tio. Ina če ne bi ono re kao. Mo žda je čaksve to čuo pri je ko – kod ese so va ca. Broj 509 uz dah nu du bo ko. Dak- le, ipak nije lud!Opet po gle da na grad. Dim je sada le žao ni sko nad kro vo vi ma.

Zvo nja va va tro ga sa ca tan ko je odje ki va la. Iz prav ca sta ni ce čulo sene pra vil no puc ke ta nje, kao da mu ni ci ja eks plo di ra. Ko man dan to vakola ule tje še do lje na brdu u jed nu oku ku tako brzo da po če še da kli- ze. Broj 509 to pri mi je ti i naj ed nom mu se lice ra zvu če. Smi jao se,smi jao ne čuj no, gr če vi to; nije znao kada se po s ljed nji put smi jao; nijemo gao da pres ta ne. Nije to bilo ve se lje; on se smi jao, okre nuooprez no, po di gao one mo ća lo šaku, ste gao je i smi jao se dok ga te- žak ka šalj nije obo rio.

III

Mer ce des je ju rio u do li nu. Ober štur m ban fi rer Noj ba uer je sje dio došo fe ra. Bio je te žak, sa spu žvas tim li cem čo vje ka koji pije mno gopiva. Bi je le ru ka vi ce na nje go vim ši ro kim ru ka ma bje la sa le su se nasun cu. On to pri mi je ti i svu če ih. Sel ma, mis lio je, i Fre ja! Kuća! Nikonije od go vo rio na nje gov po ziv te le fo nom. „Brže“, reče „Brže, Al fred!Daj gas!“ U pred gra đu osje ti še mi ris po ža ra. Što su se da lje kre ta li,pos ta jao je sve guš ći i žeš ći. Na no vom trgu pri mi je ti še prvi kra ter odbom be. Šte di oni ca je bila sru še na i go rje la je. Va tro gas ci su sti gli ipo ku ša li da spa su okol ne kuće, ali mla ze vi vode iz gle da li su pre vi šetan ki da bi mo gli dje lo va ti. Kra ter na trgu za uda rao je na sum por i ki- se li ne. Noj ba uerov že lu dac se ste že. „Al fred, vozi kroz Ha ken š tra se“,reče. „Ovu da ne mo že mo da lje!“Šo fer okre nu. Kola su u ši ro kom luku vo zi la kroz juž ni dio gra da.

Ov dje su u sun cu mir no le ža le kuća sa ma lim ba šta ma. Du vao jesje ve rac i zrak bio čist. Ali kad pri je đo še ri je ku, opet se po ja vi mi rispo ža ra; pos ta jao sve teži, dok ne leže po uli ca ma kao te ška ma gla uje sen.Noj ba uer je cup kao svo je br ko ve koji su bili po dre za ni kao fi re ro vi.

Pri je ih je su kao na go re kao Vi ljem II. Taj grč u že lu cu! Sel ma! Fre ja!Li je pa nje go va kuća! Ci je la utro ba, prsa, sve se to pre tvo ri lo u že lu- dac.Još dva puta mo ra li su da za obi la ze. Je dan put zbog tr go vi ne na-

mje šta jem, koja je bila po go đe na bom bom. Pred nja stra na kuće bilaje od sje če na; dio na mje šta ja sta jao je još na spra to vi ma, a os ta takra sut pre ko uli ce go rio je na ru še vi ni. Dru gi put je to bila neka bri jač- ni ca, iz koje su se vo šta na po pr sja ras to pi la u gr do be.Naj zad su kola za kre nu la u Li big š tra se. Noj ba uer se naže na pri jed.

Tu je bila nje go va kuća! Ba šta is pred nje! Bio je tu i pa tu ljak od te ra-

ko te i pas od cr ve nog por cu la na na tra vi. Neo šte će ni! Svi su pro zo riči ta vi! Grč u že lu cu po pus ti. On za ko ra či na ste pe ni ce i otvo ri vra ta.Imao je sre ću, po mis li. Prok le te sre će! Tako i tre ba! Za što baš nje mune što da se desi?On obje si svo ju kapu na klin ča ni cu od je le njeg roga i uđe u pred-

sob lje. „Sel ma, Fre ja! Gdje ste?“Niko ne od go vo ri. Noj ba uer za ko ra či pro zo ru i trže ga. U vrtu iza

kuće ra di la su dvo ji ca ru skih za rob lje ni ka. Oni na čas po di go še po- gle de i nas ta vi še da lje žur no da ko pa ju.„Hej, tamo! Bolj še vi ci!“Je dan od Rusa pres ta de da radi. „Gdje je moja po ro di ca?“ po vi ka

Noj ba uer. Čo vjek od go vo ri ne što na ru skom.„Os ta vi svoj svinj ski je zik, idi ote! Ra zu mi ješ li nje mač ki! Ili, da iz a-

đem i da te na učim?“Rus se za pi ljio u nje ga.„Vaša žena je u po dru mu“, reče neko iza Noj ba uera.On se okre nu. Bila je to slu žav ka. „U po dru mu? Pa da, na rav no. A

gdje ste vi bili?“„Na po lju. Na tre nu tak samo.“ Dje voj ka je sta ja la na vra ti ma, cr ve na

lica, sjaj nih oči ju, kao da do la zi sa vjen ča nja. „Već ima sto mr tvih,kažu“, za ble be ta ona. „Na sta ni ci, pa onda u tvor ni ci ba kra i u cr k- vi...“„Mir!“ pre ki de je Noj ba uer. „Ko je to re kao?“„Na po lju, lju di.“„Ko?“ Noj ba uer za ko ra či na pri jed. „Ne pri ja telj ske gla si ne! Ko je to

re kao?“Dje voj ka us tuk nu: „Na po lju... ja ne... svi.“„Iz daj ni ci! Ba gra!“ Noj ba uer je bjes nio. Naj zad je mo gao da is praz ni

na go mi la nu na pe tost. „Ban da! Svi nje! Kenj kav ci! A vi? Kak vog vipos la ima te na po lju?“„Ja... ni šta.“„Po bje gla s pos la, je li? Pre pri ča va ti laži i pa nič ne vi jes ti! Već ćemo

mi to is pi ta ti. Ov dje tre ba na pra vi ti reda! Đa vol ski oš tro sve do tje ra tiu red! Marš u ku hi nju!“Dje voj ka po bje že na po lje. Noj ba uer šmrk nu i za tvo ri pro zor. Ni šta

se nije do go di lo, mis lio je. U po dru mu su, na rav no. Mo gao sam tood mah da po mis lim.

Iz va di ci ga ru i za pa li je. Onda po vu če i do tje ra blu zu u red, is pr sise, po gle da se u ogle da lu, i ode do lje.Nje go va žena i kćer ka sje di le su sa svim jed na uz dru gu na di va nu

koji je sta jao uza zid. Iz nad njih je vi si la u ši ro kom zlat nom ok vi ru fi- re ro va sli ka u više boja.Po drum su 1940. go di ne pre ure di li za sklo ni šte. Noj ba uer ga je

tada gra dio samo iz re pre zen ta tiv nih raz lo ga; spa da lo je u pa tri oti- zam pred nja či ti pri mje rom u ovak vim stva ri ma. U zbi lji niko nije mis- lio na to da bi Nje mač ka ikad mo gla biti bom bar di ra na. Ge rin go va iz- ja va da ga mogu na zva ti „ge gu lom“ ako ne pri ja telj ski avi oni tako ne- što iz ve du u pri sus tvu „luf tva fe4„ bila je sva kom čes ti tom Ni jem cu do- volj na. Na ža lost, do go di lo se dru ga či je. Ti pi čan pri mjer pod muk los tiplu to kra ta i Je vre ja: pri ka za ti se sla bi jim nego što jesu!„Bru no!“ Sel ma Noj ba uer se diže i poče da jeca.Bila je pla va i go jaz na i no si la je ju tar nju ha lji nu od fran cu ske svi le

sem gas tih boja sa čip kom. To joj je Noj ba uer do nio 1941. go di ne kadje bio na od sus tvu u Pa ri zu. Obra zi su joj drh ta li, a nje na pre ve li kausta žva ka la su ri je či.„Proš lo je, Sel ma. Umi ri se!“„Proš lo“, žva ka la je i da lje, kao da su ri je či pos ta le pre ve li ke kned le.

„Za ko li ko vre me na?“„Za uvi jek. Otiš li su. Na pad je od bi jen. On više neće doći“.Sel ma Noj ba uer je dr ža la svoj pe njo ar na pr si ma. „Ko to kaže, Bru-

no? Ot ku da to znaš?“„Obo ri li smo ba rem po lo vi cu. Do bro će se pa zi ti da više ne dođu!“„Ot ku da znaš to?“„Znam. Ovo ga su nas puta iz ne na di li. Sli je de ćeg puta do če kat

ćemo ih malo dru ga či je!“Žena pres ta de da žva će. „To je sve?“ – upi ta. „Je li to sve što mo-

žeš da nam ka žeš?“Noj ba uer je znao da to nije sve. „A zar nije do volj no?“ upi ta zbog

toga osor no.Žena se upi lji u nj. Oči su joj bile vo de ne i svi je tlo pla ve.„Ne!“ za kre šta ona odje dan put. „Nije to do volj no! Sve su to samo

nak la pa nja. I ne zna če ni šta! Šta sve već ni smo čuli? Naj pri je nampri ča ju da smo to li ko jaki da ni ka da ni je dan ne pri ja telj ski avi on nećedoći nad Nje mač ku, a naj e dan put ipak do la ze. Onda su go vo ri li da

neće više doći, da smo ih sve obo ri li na gra ni ca ma, a us pr kos tomedo la zi ih de set puta više, a uz bu ne i ne pres ta ju. A sada su nas naj- zad i ov dje ulo vi li, a ti do la ziš i ve li čans tve no iz jav lju ješ da se onineće više vra ti ti i da ćemo mi već nji ma po ka za ti! I u to tre ba ra zu- man čo vjek da po vje ru je?“„Sel ma!“ Noj ba uer ne ho ti ce baci po gled na fi re ro vu sli ku. Onda sko-

či do vra ta i za lu pi ih. „Do đa vo la! Obuz daj se“, pro ši šta on. „Zar ho- ćeš sve da nas une sre ćiš? Jesi li po lu dje la, kad tako vi češ?“Sta jao je sa svim uz nju. Pre ko nje nih de be lih ra me na fi rer je ne us-

tra ši vo gle dao na pej zaž Berh te sga den. Noj ba uer je u jed nom tre nut- ku go to vo po vje ro vao da je fi rer sve to čuo.Sel ma nije vi dje la fi re ra: „Ja luda?“ kri je šta la je ona. „Ko je lud? Ja

ne. Ima li smo di van ži vot pri je rata – a sad? Sad! Htje la bih da znamko je ov dje po lu dio!“Noj ba uer zgra bi obje ma ru ka ma nje na ra me na i poče tako da je tre-

se da joj je gla va le tje la tamo-amo, te nije mo gla više da viče. Kosajoj se ras pus ti, ne ko li ko češ lje va is pa de, ona se za grc nu i za kaš lja.On je is pus ti. Žena pade kao vre ća na di van.„Šta je to s njom?“ upi ta on kćer ku.„Maj ka je samo vrlo uz bu đe na i ni šta više.“„Za što? Ta ni šta se nije do go di lo.“„Ni šta se nije do go di lo?“ poče opet žena. „Na rav no tebi tamo gore

nije. Ali mi ov dje, sami...“„Mir! Do đa vo la! Ne tako glas no! Zar sam zato pet na est go di na di-

rin čio da ti svo jom dre kom, jed nim udar cem sve upro pas tiš? Zar mis- liš da ih je malo koji če ka ju na to da mi uzmu po lo žaj?“„To je prvo bom bar do va nje, oče“, reče Fre ja Noj ba uer. „Do sad smo

ima li samo uz bu ne; maj ka će se na to već na vik nu ti.“„Prvo? Na rav no, prvo. Tre ba da bu de mo sret ni što se do sa da još

ni šta nije do go di lo, umjes to da vi če mo be smis li ce.“„Maj ka je ner voz na, već će se na vik nu ti.“„Ner voz na!“ Noj ba uer je bio na dra žen mi rom svo je kće ri. „A ko nije

ner vo zan? Zar mis liš da ja ni sam ner vo zan. Tre ba se zna ti sav la da ti.Šta bi se ina če do ga đa lo?“„Isto!“ smi ja la se nje go va žena. Le ža la je na di va nu ra ši riv ši de be le

noge. Na nji ma je ima la svi le ne ci pe le ru ži čas te boje. Ru ži čas tu boju

i svi lu sma tra la je vrlo ele gant nim. „Ner voz na! Na vik nu ti se! Li je po tipri čaš.“„Ja? Kako to?“„Tebi se ni šta neće do go di ti.“„Šta?“„Tebi se ni šta neće do go di ti, a mi ov dje sje di mo u klop ci“.„Pa to je čis ta be smis li ca. Sve jed no je, ov dje ili tamo. Kako se to

meni ne može ni šta do go di ti?“„Ti si si gu ran tamo gore u tvom lo go ru“.„Šta?“ Noj ba uer baci ci ga ru na zem lju i zga zi je. „Mi ne ma mo tak va

sklo ni šta kao vi ov dje.“ La gao je.„Da, jer vama ne tre ba ju. Vi ste iz nad gra da.“„Kao da je to ne što važ no! Gdje bom ba pad ne, ona pad ne.“„Lo gor neće biti bom bar di ran.“„Tako? To je sa svim ne što novo? A ot kud ti to znaš? Jesu li Ame ri-

kan ci o tome ba ci li let ke. Ili su te, mo žda, spe ci jal no oba vi jes ti li ra di- om?“Noj ba uer po gle da svo ju kćer ku. Oče ki vao je odo bra va nje za ovaj

vic. Ali Fre ja je čup ka la rese pli ša nog po kri va ča, pre ba če nog pre kosto la kraj di va na. Zato je od go vo ri la nje go va žena: „Neće oni bom- bar di ra ti svo je vlas ti te lju de!“„Glu post. Mi uop će ne ma mo Ame ri ka na ca. Ni En gle za. Kod nas su

samo Rusi, Po lja ci, bal kan ska ba gra i nje mač ki dr žav ni ne pri ja te lji,Je vre ji, iz daj ni ci, zlo čin ci.“„Neće oni bom bar di ra ti Ruse, Po lja ke i Je vre je“, objas ni Sel ma sa

upor nom tvr do gla voš ću.Noj ba uer se na glo okre nu. „Pa ti sva šta znaš“, reče tiho i vrlo bi jes-

no. „Ali sada ću ja tebi jed nom ne što da ka žem. Oni uop će ne zna juka kav je ono lo gor, jesi li ra zu mje la? Oni vide samo ba ra ke. Mogu ihglat ko sma tra ti voj nič kim. Vide ka sar ne, to su naše, SS ka sar ne.Vide zgra de u ko ji ma lju di rade. Za njih su to tvor ni ce i ci lje vi. Tamogore je sto puta opas ni je nego ov dje. Zato i ni sam htio da tamo sta- nu je te. Ov dje do lje nema ka sar na i tvor ni ca u bli zi ni. Shva taš li tonaj zad?“„Ne!“Noj ba uer pre ne ra že no po gle da svo ju ženu. Sel ma još ni ka da nije

bila tak va. On nije znao što je to ušlo u nju. Nije to mo glo da bude

samo malo stra ha. Iz ne na da se osje ti na pu šten od svo je po ro di ce;upra vo sada kada je tre ba lo da budu jed no. Lju ti to po gle da svo jukćer ku. „A ti“, reče „šta ti mis liš? Što ne otva raš usta?“Fre ja Noj ba uer us ta de. Ima la je dva de set go di na. Bila je tan ka, sa

žuć kas tim li cem, is pup če nim če lom i nije bila na lik ni na Sel mu ni naoca.„Mis lim da se maj ka sada smi ri la“, reče ona.„Šta? Kako?“„Mis lim da se smi ri la.“Noj ba uer ušu ti za tre nu tak. Če kao je da žena ne što kaže. „Pa do-

bro“, reče naj zad.„Mo že mo li da iz a đe mo gore?“ upi ta Fre ja.Noj ba uer baci ne po vjer ljiv po gled na Sel mu. Još joj nije vje ro vao.

Mo rao je da joj objas ni da ne smi je ni u kom slu ča ju s ne kim da raz- go va ra. Ni sa slu žav kom. Na ro či to ne sa njom.Kći ga pre sre te: „Gore će biti bo lje, oče. Više zra ka.“Još je uvi jek sta jao neo d lu čan. Mis lio je – leži tu kao neka vre ća

braš na. Za što naj zad ne kaže ne što ra zum no?„Mo ram do vi jeć ni ce. U šest. Dic je te le fo ni rao. Tre ba da se raz mo-

tri si tu aci ja!“„Ni šta se neće do go di ti, oče, sve je u redu. Tre ba i ve če ru da spre-

mi mo.“„Dak le do bro“. Noj ba uer se od lu či. Bar je nje go va kćer ka za dr ža la

mir. Mo gao je na nju da se os lo ni. Nje go vo meso i krv. Pri bli ži seženi. „Do bro, dak le, za bo ra vit ćemo ovo, Sel ma, zar ne? De ša va seto po ne kad. Naj zad, nije važ no.“On ju je, smje ška ju ći se, pro ma trao hlad nim oči ma. „Šta?“ po no vi

on.Ona ne od go vo ri ni šta. Noj ba uer obuj mi nje na de be la mas na ra me-

na i poče da je tap še. „No, pa haj de sada i pri pre mi ve če ru. Sku haj tene što do bro pos li je ovog stra ha. Jel’ da?“Žena klim nu rav no duš no.„Tako va lja.“ Noj ba uer vi dje da je to za is ta proš lo. Nje go va kćer ka je

ima la pra vo. Sel ma neće više pri ča ti be smis li ce. „Sku haj te ne što za- is ta do bro, dje co! Naj zad, Sel mi ce, pa ja vas vama za lju bav os tav- ljam ov dje u ovoj li je poj kući sa si gur nim po dru mom, umjes to da ži vi- te u bli zi ni one pr lja ve raz boj nič ke ban de tamo gore. A osim toga,

sva ke ne dje lje sam ipak ne ko li ko noći na spa va nju ov dje. I ona ko jesve jed no. Tre ba da bu de mo jed no. Dak le, spre mi te ne što gur man skiza ve če ru! U tome se os la njam na vas. I do ne si te fla šu fran cu skogšam panj ca, jes te li ra zu mje li? Ima mo još mno go toga, zar ne?“„Da“, od go vo ri žena. „Ima mo još mno go toga.“„Samo još ne što“, objas ni gru pen fi rer Dic od sječ no. „Doš lo mi je do

uši ju da iz vjes na gos po da ima ju na mje ru da svo je po ro di ce po ša ljuna selo. Ima li u tome is ti ne?“Niko ne od go vo ri.„Ne mogu to da do zvo lim. Mi, SS-ofi ci ri, mo ra mo biti pri mjer ni. Ako

mi po ša lje mo svo je po ro di ce iz van gra da, pri je nego što dođe općana red ba za eva ku aci ju, to bi se mo glo rđa vo shva ti ti. Gun đa la i ma- lo duš ni ci bi to smjes ta is ko ris ti li. Ja sto ga oče ku jem da ni šta slič noneće biti uči nje no bez moga zna nja.“Sta jao je vi tak i vi sok u svo joj ele gant noj uni for mi pred gru pom i

pro ma trao je. Sva ki je po je di nac vra ćao po gled od luč no i ne duž no.Go to vo svi su po miš lja li na to da po ša lju po ro di ce, ali ni je dan to nipo gle dom nije oda vao. Sva ki je mis lio isto. Dicu je lako pri ča ti! On ugra du nije imao po ro di cu. Do la zio je iz Sak so ni je, a ta šti na mu je bilada iz gle da kao pru ski gar dij ski ofi cir. To je bilo jed nos tav no. Ono štočo vje ka nije tan gi ra lo mo glo se spro vo di ti sa ve li kom hra broš ću.„To je sve, gos po do“, reče Dic. „Pod sje ti te se još jed nom: naše naj-

no vi je taj no oruž je već je u ma sov noj pro izvod nji. Bom be V-l nisu ni- šta u po re đe nju sa nji me, ma ko li ko da su dje lo tvor ne. Lon don leži upe pe lu! Stal no bom bar di ra mo En gle sku! Glav ne luke Fran cu ske una šim su ru ka ma. Inva zi ona ar mi ja ima ogrom ne te ško će oko snab- di je va nja. Pro ti vu da rac će ba ci ti ne pri ja te lja u more. On pred sto ji ne- po sred no. Mi smo sa ku pi li ogrom ne re zer ve. A naše novo oruž je –ne smi jem ni šta više o tome da ka žem – ali znam to sa naj vi šegmjes ta. Po bi je dit ćemo za tri mje se ca. To li ko mo ra mo još da iz dr ži- mo.“ On is pru ži ruku na poz drav. „Na po sao! Hajl Hi tler!“„Hajl Hi tler!“ za gr mi gru pa.Noj ba uer iz a đe iz vi jeć ni ce. O Ru si ji nije ni šta re kao, po mis li on. O

Raj ni ta ko đer ni šta. A tek o pro bi je nom „Za pad nom be de mu“ ni ri je či.Iz dr ža ti – lako je to nje mu. On ni šta ne po sje du je. On je fa na tik. Onnema tr go vač ku kuću u bli zi ni sta ni ce.

On nije ak ci oner „Ma ler n skog lis ta“. On nema čak ni zem lji šta. Jasve to imam. Ako to sve od le ti u zrak?Ko će mi to pla ti ti?Uli ce se odje dan put is pu ni še lju di ma. Trg pred vi jeć ni com bio je

dup ke pun. Na pri la zi ma ste pe ni ca ma mon ti ran je mi kro fon. Tre ba loje da Dic go vo ri. Sa fa sa de su do lje uko če no gle da la, smje ška ju ćise, ka me na lica Kar la Ve li kog i Hen ri ha Lava. Noj ba uer uđe u Mer- ce des. „Al fre de, u uli cu Her ma na Ge rin ga!“Noj ba uero va tr go vač ka kuća le ža la je na uglu uli ce Her ma na Ge rin-

ga i Fri dri ho ve ale je. Bila je to ve li ka gra đe vi na sa mod nom tr go vi- nom u pri zem lju.Dva gor nja spra ta sas to ja la su se od kan ce la rij skih pros to ri ja. Noj-

ba uer na re di da se kola za us ta ve.Poče da obi la zi kuću. Dva iz lo ga su bila puk la.Ina če ni šta dru go nije bilo ošte će no. Baci po gled gore na kan ce la ri-

je. Oba vi jao ih je gus ti dim po ža ra na sta ni ci, ali ni šta nije go rje lo.Mo žda je bilo na puk lo ne ko li ko oka na; to je bilo sve. Sta jao je nekovri je me. Dvjes to hi lja da ma ra ka, mis lio je.Vri je di la je naj ma nje to li ko, ako ne i više. On je pla tio pet hi lja da.

Pri pa da la je 1933. go di ne Je vre ji nu Jo ze fu Blan ku. Tra žio je sto hi lja- da i ku kao da već do volj no gubi i da neće da je da jef ti ni je. Pos li ječe tr na est dana u kon cen tra ci onom lo go ru pro dao ju je za pet hi lja da.Bio sam po šten – mis lio je Noj ba uer.Mo gao sam da je do bi jem bes plat no. Blank bi mi kuću pok lo nio po-

što su se ese sov ci s nji me na ša li li. Ja sam mu dao pet hi lja da ma ra- ka. Na rav no, ne od mah; tada još ni sam imao to li ko. Ali pla tio sammu po što sam ubrao prve naj am ni ne. Blank se i sa time slo žio.Le gal na pro da ja. Do bro volj no. Bi ljež nič ki ovje re na.Što je Jo zef Blank ne sret no po sr nuo u lo go ru i iz gu bio oko, slo mio

ruku i za do bio još neke dru ge po vre de, bio je slu čaj za ža lje nje. Lju disa rav nim sto pa lom lako pa da ju. Naj ba uer to nije na re dio. On niječak ni pri sus tvo vao sve mu tome. Blan ka je mo rao da za tvo ri samo uci lju za šti te; da mu is u vi še rev nos ni ese sov ci ne bi što na žao uči ni li.Os ta lo je išlo na sa vjest la ger fi re ra Ve be ra.On se okre nu. Za što je odje dan put mis lio na te sta re stva ri? Šta je

to s njim? Pa to je sve već dav no za bo rav lje no. Mo ra lo se ži vje ti. Dakuću nije ku pio on, onda bi to uči nio neko dru gi iz par ti je za ma nje

no va ca. Bu da la. On je le gal no ra dio. Po za ko nu. Fi rer je i sam ka zaoda nje go vi sljed be ni ci tre ba da budu na gra đe ni. A i šta je bila ta ma- len kost koju je on, Bru no Noj ba uer, uke bao u po re đe nju sa ve li kim?Ge rin gom, na pri mjer, ili Sprin ge rom ga ulaj te rom, koji se uz di gao odho tel skog por ti ra do mi li one ra. Noj ba uer nije ni šta op ljač kao. On jesamo jef ti no ku pio. Imao je po kri će. Imao je po t vr de. Sve je bilo služ- be no ovje re no.Ve li ki pla men izbi iz sta ni ce. Us li je di še eks plo zi je. Va go ni sa mu ni ci-

jom, vje ro vat no. Cr ve ni od sja ji bljes nu še nad ku ćom – kao da se onaodjed nom kr va vo zno ji. Glu post, mis lio je Noj ba uer. Ja sam za is taner vo zan. Pa, oni je vrej ski advo ka ti, koje su onda odoz go iz vuk li,već odav no su za bo rav lje ni. Uđe po no vo u kola. Pre bli zu je sta ni ci takuća; sja jan pos lo van po lo žaj, ali đa vol ski opas no pri li kom bom bar di- ra nja; zbog toga bi čo vjek već mo gao da pos ta ne ner vo zan!„U Gro sen š tra se, Al fre de!“Zgra da „Me ler n skog lis ta“ bila je pot pu no ne dir nu ta. Noj ba uer je to

već ra ni je te le fon ski saz nao. Upra vo su iz no si li van red no iz da nje.Lju di su pros to ču pa li lis to ve pro da va či ma iz ruku. Noj ba uer je gle- dao kako bi je li pa ke ti nes ta ju. Od sva kog pri mjer ka mu je pri pa daopo je dan fe nig. Do la zi li su novi pro da va či sa no vim pa ke ti ma. Oni suju ri li na svo jim bi cik li ma. Po seb na iz da nja pred stav lja la su van red neza ra de. Sva ki pro da vač imao je naj ma nje dvjes to pri mje ra ka. Noj ba- uer iz bro ji 17 pro da va ča. To je bilo 34 mar ke van red ne za ra de. Barne što do bro u ci je loj ovoj gu žvi. Time je mo gao da pla ti je dan dioraz bi je nih sta ka la. Glu post, pa ona su bila osi gu ra na. To jest, ako jeosi gu ra va ju će druš tvo is pla ći va lo, ili mo glo da is pla ti svu tu šte tu. Ali,pla ti će. Bar nje mu. One 34 mar ke bile su čis ta za ra da.On kupi jed no van red no iz da nje. U nje mu je već bio objav ljen kra-

tak Di cov pro glas gra đans tvu. Brz po sao. Uz to vi jest da su dva avi- ona obo re na nad gra dom, a po lo vi ca os ta lih nad Min de nom, Os na- bri kom i Ha no ve rom; za tim Ge bel sov čla nak o ne čo vječ nom div ljaš- tvu bom bar di ra nja mir nih nje mač kih gra do va; i još ne ko li ko fi re ro vihpa ro la; vi jest da je Hi tler jun gend u po tje ri za obo re nim avi ja ti ča ri makoji su is ko či li pa do bra ni ma. Noj ba uer baci no vi nu i uđe u tr go vi nuci ga ra na uglu. „Tri nje mač ke stra že’“, reče.Pro da vač mu pru ži ku ti ju. Noj ba uer je iz a bi rao rav no duš no. Ci ga re

su bile loše. Pra vo šum sko liš će.

On je kod kuće imao bo lje, uve ze ne iz Pa ri za i Ho lan di je. Ku po vaoje „nje mač ku stra žu“ samo zato što je rad nja bila nje go va. Pri je pre- uzi ma nja vlas ti pri pa da la je Le ze ru i Šah tu, jed noj je vrej skoj pljač ka- škoj fir mi. Štur m fi rer Fraj berg ju je onda pri gra bio. Bila je nje go va do1936. go di ne. Pra vi zlat ni rud nik. Noj ba uer od gri ze vrh ci ga re. Šta jeon bio kriv što je Fraj berg u pi jans tvu iz no sio iz daj nič ke opa ske nara čun; fi re ra. Nje go va duž nost po šte nog čla na par ti je bila je da to pri- ja vi. Fraj berg je usko ro pos li je toga iš če zao.A Noj ba uer je onda od nje go ve udo vi ce ku pio rad nju.Zbog pri ja telj ske us lu ge. On ju je sa vje to vao da je hit no pro da. Ima

in for ma ci je da će Fraj ber go vo ima nje biti za pli je nje no. A no vac selak še mo gao sa kri ti nego rad nja. Ona mu je bila za hval na. Pro da laje. Na rav no, za če t vr ti nu vri jed nos ti. Noj ba uer je tada objas nio da inema više go to vi ne, a da se sve mora brzo svr ši ti.Ona je to uvi dje la. Do zap lje ne ni kad nije doš lo. Noj ba uer je i to

objas nio. On je za nju za lo žio svoj uti caj.Tako joj je bar os tao no vac. On je ra dio po šte no. Duž nost je duž-

nost, a rad nja je za is ta mo gla da bude za pli je nje na. Osim toga, udo- vi ca je bila nes po sob na da uprav lja njo me. Si gur no bi joj je iz nu di liza ma nje no va ca.Noj ba uer iz va di ci ga ru iz usta. Nije htje la da gori. Đu bre! Ali lju di su

pla ća li. Kao div lji su ku po va li sve što se di mi lo. Šte ta što je bilo ra ci- oni ra no. Mo gao je pos ti ći de se tos tru ki obrt. Još je dan put po gle da urad nju. Imao je sre će – ni šta se nije do go di lo. Plju nu. Odje dan put jeimao rđav ukus u us ti ma. Mora da je to bila ci ga ra. A šta dru go? Tani šta se nije do go di lo. Ner vo za? Ali za što mis li odjed nom na sve testa re pri če? Dav no mi nu le stva ri. On od ba ci ci ga ru, a kad opet uđe ukola, pru ži one dvi je pre os ta le šo fe ru.„Evo, Al fre de, ne što do bro za ve če ras. A sad gas, pa u ba štu!“Ba šta je bila Noj ba uerov po nos. Bio je to ve li ki ko mad zem lji šta na

po čet ku va ro ši. Glav ni dio bio je za sa đen vo ćem i po vr ćem. Osimtoga tu se na la zio cvjet njak i šta la. Iz vjes tan broj ru skih za rob lje ni kaiz lo go ra odr ža vao je sve to. Oni nisu ni šta sta ja li; tre ba lo je za pra voda oni još pla te Noj ba ueru. Umjes to da di rin če dva na est do pet na estsati u po go nu ba kra, ima li su kod nje ga svjež zrak i lak po sao.Na ba štu se spus tio su mrak. Nebo je na toj stra ni bilo čis to, a mje-

sec je vi sio u kroš nja ma ja bu ko vih sta ba la. Is ko pa na zem lja vo nja la

je snaž no. U li je ha ma je ni ca lo rano po vr će, a pu polj ci na sta bli mabili su ljep lji vi i na bu bri li. Mala ja pan ska treš nja, koja je pre ko zimesta ja la u stak le noj ba šti, bila je već sva po su ta da hom bi je lih i ru ži- čas tih cvje to va, koji su se stid lji vo otva ra li.Rusi su ra di li na su prot nom di je lu zem lji šta. Noj ba uer je vi dio nji ho-

va tam na pog nu ta leđa i si lu etu stra ža ra sa pu škom čiji je ba jo netstr šio pre ma nebu. Stra žar je ov dje bio samo radi pro pi sa; Rusi nisubje ža li. Gdje bi i mo gli da po bjeg nu u svo jim za tvo re nič kim uni for ma- ma ne zna ju ći je zi ka? Po si pa li su li je he pe pe lom iz kre ma to ri ju ma,koji je le žao do njih u ve li koj pa pir noj vre ći. Ra di li su u li je ha ma zašpa ro ge i ja go de, koje je Noj ba uer na ro či to vo lio. Nije mo gao da ihse do si ta naj e de. Pa pir na vre ća sa dr ža va la je pe peo šez de set lju di,a od toga dva na es te ro dje ce.Kroz rani pla vi čas ti su mrak bli je do su se odra ža va le prve ja gor če vi-

ne i nar ci si. Njih su za sa di li uz juž ni zid i pre kri li stak lom. Noj ba uerotvo ri jed no od po lo že nih okna i saže se. Nar ci si nisu mi ri sa li. Alizato se svu da ši rio mi ris lju bi či ca, ne vid lji vih lju bi či ca u su to nu.On du bo ko udah nu. To je bila nje go va ba šta. Nju je on sam pla tio.

Sta ro mod no i čas no. Punu ci je nu. Nju nije ni ko me odu zeo. To je bilonje go vo mjes to. Mjes to gdje je pos ta jao čo vjek pos li je te ške služ bedo mo vi ni i bri ge za po ro di cu. On se za do volj no ogle dao oko sebe.Pro ma trao je sje ni cu obras lu sed mo lis tom i ru ža ma, pro ma trao ješim ši ro vu ži vi cu, umjet nu špi lju od se dre, gr mo ve jor go va na; mi ri saoje oš tri zrak u kome je već bilo na go vje šta ja pro lje ća i gla dio je njež- nom ru kom sla mom oba vi je na de bla re do va bre sk vi i stol nih kru ša kauza zid, a onda otvo ri vra ta šta le.Nije oti šao ko ko ši ma koje su ču ča le na preč ka ma kao sta re žene, ni

dvje ma mla dim svi nja ma koje su spa va le u sla mi – upu tio se ze če vi- ma. Bili su to bi je li i sivi an gor ski ze če vi sa du gom svi le nas tom dla- kom. Spa va li su kad je upa lio svje tlo i onda po če še da se po kre ću.On pro tu ri prst kroz ži ča nu pre gra du i poče da ih če ška po krz nu. Bilisu mek ši no sve dru go što je poz na vao. Do ne se ku pu sa i nas tru ga- ne repe iz ko ša re i gur nu u ka ve ze. Ze če vi se pri bli ži še i po če še dajedu svo jim ru ži čas tim gu bi ca ma bla go i po la ko: „Muki“, ma mio je,„dođi ova mo, Muki“.To pli na šta le je us pav lji va la. Bila je kao da le ki san. Mi ris ži vo ti nja

do no sio je neku za bo rav lje nu ne vi nost. Bio je to mali za seb ni svi jet,

go to vo ve ge ta tiv nog biv s tvo va nja, da lek od bom ba, in tri ga i bor be zaodr ža va nje – lis to vi ku pu sa i repa, raz m no ža va nje, stri že nje dla ke ira đa nje. Noj ba uer je pro da vao vunu, ali ni ka da nije do zvo lio da seijed na ži vo ti nja za ko lje. „Muki“, te pao je on.Je dan ve li ki bi je li zec uze njež no us na ma list iz nje go ve ruke. Cr ve-

ne oči svi je tli le su kao jas ni ru bi ni. Noj ba uer ga je če škao po vra tu.Nje go ve čiz me su škri pa le dok se sa gi njao. Šta je ono Sel ma rek la?„Tamo u lo go ru vi ste u si gur nos ti“. Ko je uop će bio si gu ran? Kad jeon i za tre nu tak to za is ta bio?On gur nu još ku pu sa kroz mre žu. Dva na est go di na, mis lio je. Pri je

pre uzi ma nja vlas ti bio sam se kre tar u po šti sa sve ga dvjes to ma ra kamje seč no. S tim ni sam mo gao ni da ži vim ni da umrem. Sada imamne što. Neću to da iz gu bim!Po gle da cr ve ne oči ze če va. Da nas je sve do bro proš lo. I da lje će

biti do bro. Bom bar di ra nje je mo glo da bude i za bu na. Do ga đa lo se tokod no vo uba če nih for ma ci ja. Grad je bio bez na ča jan; ina če bi ga većra ni je po ku ša li da ra zo re. Noj ba uer je osje ćao kako pos ta je sve mir- ni ji. „Muki“, reče on, a po mis li: osi gu ran. Na rav no da je osi gu ran. Kobi još htio da ode do đa vo la u po s ljed njem tre nut ku.

IV

„Prok le ta svinj ska ban do! Još je dan put. Pre brojs’!“Rad na odje lje nja Ve li kog lo go ra sta ja la su u re do vi ma po de set,

pos tro je na pre ma blo ko vi ma u sta vu mir no na zbo ri štu. Bilo se sko rosmra či lo u tom sla bom svje tlu. Za tvo re ni ci su u svo jim pru gas tim uni- for ma ma li či li na krdo smrt no umor nih ze bri.Pro zi va nje je tra ja lo već pre ko sata, ali još nije bilo sve u redu.

Bom bar di ra nje je bilo kri vo za to. Odje lje nja koja su ra di la u tvor ni ciima la su gu bit ke. Jed na je bom ba pala među njih i iz vjes tan broj lju dibio je ubi jen i ra njen. Osim toga, ese sov ski stra ža ri po če li su, po štoje prvi strah pro šao, da pu ca ju na za tvo re ni ke koji su tra ži li zak lon;pla ši li su se da će po bje ći. Tako ih je iz gi nu lo još de se tak.Pos li je bom bar di ra nja za tvo re ni ci su is pod ru še vi na is ko pa li svo je

mr tva ce – ili ono što je od njih os ta lo. Bilo je to važ no za pro ziv ku.Ma ko li ko da je ni sko ci je njen ži vot jed nog za tvo re ni ka i ma ko li kopre ma tome ese sov ci bili rav no duš ni, pri pro zi va nju je broj ži vih ilimr tvih mo rao da bude ta čan. Bi ro kra ci je se nisu ti ca li le še vi.Odje lje nja su bri ž lji vo po ni je la sve što su mo gla da nađu; neki su

no si li ruke, dru gi noge ili ot ki nu te gla ve. Ono ne ko li ko no si la koja sumo gla da se skle pa ju pos lu ži la su za pri je nos ra nje nih ko ji ma su ne- dos ta ja li udo vi ili su im tr bu si bili ras tr ga ni. Os ta tak ra nje ni ka dru go visu po du pi ra li i vuk li ko li ko su, mo gli. Ži com i ka na pom po dve za li suza nu ždu one koji su kr va ri li. Malo je bilo mo guć nos ti za pre vi ja nje;nije bilo ni kak va ma te ri ja la. Oni koji su bili ra nje ni u že lu ce le ža li suna no si li ma i mo ra li su vlas ti tim ru ka ma da drže cri je va.Po vor ka se s mu kom is pe la na bri jeg. Uz put su umr la još dva čo-

vje ka. Vuk li su ih mr tve da lje. To je do ve lo do in ci den ta u kome sešar fi rer Štaj n bre ner pri lič no obru kao. Kod ulaz ne lo gor ske ka pi je,kao i uvi jek, sta ja la je mu zi ka i svi ra la marš „Fre de ri kus Reks“. Ko-

man di ran je pa rad ni ko rak, a odje lje nja su gle da la na des no; vi so kodi žu ći noge pro mi ca la su kraj la ger fi re ra Ve be ra i nje go vog šta ba.Čak i te ški ra nje ni ci na no si li ma okre nu li su gla ve udes no i po ku ša- va li da umi ru ći za uz mu ne što ukru će ni ji stav. Samo mr tvi nisu višepoz drav lja li. Tad je Štaj n bre ner spa zio kako je neki čo vjek, koga sudvo ji ca vuk la iz me đu sebe, obje sio gla vu. Nije pri mi je tio da su se ičo vje ko ve noge vuk le, nego je od mah ule tio među re do ve i uda rio gare vol ve rom među oči. Štaj n bre ner je bio mlad i rev no san, pa ga je užur bi sma trao samo one svi je šte nim. Mr tva če vu gla vu uda rac od ba ci,a do nja vi li ca se ra zja pi, pa je iz gle da lo kao da okr vav lje na usta,zad njim gro te sk nim po kre tom lu ba nje, hva ta ju re vol ver. Os ta li ese- sov ci su se mno go smi ja li i Štaj n bre ner je bio ljut: osje ćao je da je iz- gu bio dio ugle da koji je ste kao pos tup kom sa sol nom ki se li nom kodJo ela Buk sba uma. Mo rao je da ga vra ti slje de ćom pri li kom.Marš od tvor ni ce ba kra na go re tra jao je dugo i pro zi va nje za po če

kas ni je nego obič no. Mr tvi i ra nje ni bili su, kao i uvi jek, bri ž lji vo voj- nič ki po re da ni u redu i mjes tu po kraj blo kov skih for ma ci ja ko ji ma su ipri pa da li. Ni te ške ra nje ni ke nisu od no si li u bol ni cu, niti su ih pri jetoga pre vi ja li; pre bro ja va nje je bilo važ ni je.„’Ajde! Još je dan put! Ako ovo ga puta ne bude kako va lja, po mo ći

ćemo mi.“La ger fi rer Ve ber za ja šio je dr ve nu sto li cu koju su iz ni je li na zbo ri šte.

On je imao 35 go di na, bio je sred njeg ras ta i vrlo sna žan. Lice mu jebilo sme đe, ši ro ko, a du bo ka braz go ti na pro te za la se od des nog kra- ja usta na do lje pre ma bra di; bila je to us po me na na tuču sa raj h sba- ne ri ma, 1929. Ve ber se ru ka ma os lo nio na nas lon sto li ce i pi ljio do- sa đu ju ći se u za tvo re ni ke, iz me đu ko jih su ese sov ci, sta rje ši ne ba ra- ka i ka poi, tr ča li uz bu đe no tamo-amo, ba ti na li ih i iz di ra li se.Sta rje ši ne ba ra ka prez no ja va li su se; na re di še po nov no raz bro ja va-

nje. Gla so vi su odje ki va li jed no lič no, je dan, dva tri...Za bu na je nas ta la oko onih koje su bom be pot pu no raz ni je le u tvor-

ni ci. Za tvo re ni ci su sa ku pi li gla ve, ruke i tru po ve kako su bo lje umje li,ali nisu pro naš li sve. Kako se god okre nu lo, iz gle da lo je da dva čo- vje ka ne dos ta ju.U su to nu je među odje lje nji ma go to vo doš lo do tuče o po je di ne

udo ve; na rav no, na ro či to o gla ve. Sva ki je blok nas to jao da bude pomo guć nos ti pot pun, da bi iz ma kao te škim kaz na ma koje su sli je di le

zbog ne pot pu nog bro ja. Sva đa li su se i gur ka li oko kr va vih ko ma da,dok nije odjek nu la ko man da: Mir no! Sta rje ši ne ba ra ka nisu u br zi nimo gle ni šta da or ga ni zu ju; dva ti je la su ne dos ta ja la. Vje ro jat no ih jebom ba raz ni je la u ko ma di će koji su od le tje li pre ko zi do va ili su le ža liu kr pa ma na kro vo vi ma tvor ni ce.Od go vor ni ese so vac pris tu pi Ve be ru. „Sada ne dos ta je samo je dan i

po. Rusi ima ju tri noge za jed no ga, a Po lja ci jed nu pre ko broj nuruku“.Ve ber zi jev nu: „Us ta no vi te po ime nič nim pro zi va njem ko ne dos ta je!“Kroz re do ve za tvo re ni ka pro đe je dva vid lji va drh ta vi ca. Po ime nič no

pro zi va nje zna či lo je da se mora sta ja ti još sat-dva, ako ne i duže.Kod Rusa i Po lja ka, koji nisu ra zu mi je va li nje mač ki, stal no je do la zi lodo za bu na sa nji ho vim ime ni ma.Pro zi va nje ot po če. Za ču še se gla so vi, a onda psov ke i udar ci. Ese-

sov ci su bili raz dra že ni i tuk li su, jer su iz gu bi li svo je slo bod no vri je- me. Ka poi i sta rje ši ne tuk li su iz stra ha. Tu i tamo stro po štao bi sepo ne ko, a pod ra nje ni ci ma ši ri le su se po la ko crne lok ve krvi. Nji ho vasivo-bi je la lica pos ta ja la su ta nja, ši lja ti ja i smrt no su se bje la sa la udu bo kom su mra ku. Oni su bes po moć no gle da li gore u svo je dru go vekoji su sta ja li s ru ka ma na hla ča ma u sta vu mir no i nisu smje li da po- mog nu oni ma koji su kr va ri li. Za mno ge je ova šuma pr lja vih ze bras- tih nogu bilo po s ljed nje što su vi dje li od svi je ta.Mje sec se is kra de iza kre ma to ri ju ma. Zrak je bio vla žan i oko mje-

se ca se stvo rio ši rok krug. Jed no vri je me sta jao je tač no iza dim nja- ka, a nje go vo svje tlo bje la sa lo se pre ko toga, te je iz gle da lo da u pe- ći ma spa lju ju du ho ve i da oda tle iz bi ja hlad na va tra. Po la ko se mje- sec sve više po ma ljao, a tupi dim njak bio je sada na lik na mi no ba cačkoji is pa lju je oko mi to u nebo cr ve nu ku glu.U pr voj de se ti ni blo ka 13 sta jao je za tvo re nik Gol d štajn. Bio je po s-

ljed nji na li je vom kri lu, a po red nje ga su le ža li ra nje ni i mr tvi toga blo- ka. Je dan od ra nje ni ka bio je Gol d štaj nov pri ja telj Še ler. On je le žaoprvi do nje ga. Gol d štajn je is pod oka vi dio da se crna mr lja is pod iz- ra nav lje ne Še le ro ve noge iz ne na da mno go brže po ve ća va nego ra- ni je. Dro nja vi za voj se odve zao i Še ler je kr va rio. Gol d štajn gur nusvog su sje da Min ce ra, a onda pade kao da se one svi jes tio. Ude sioje da pad ne na po la pre ko Še le ra.

Ovo što je ra dio bilo je opas no. Po bješ nje li ese sov ski blok fi rer obli- je tao je re do ve kao bi je san pas. Do bar uda rac nje go ve te ške čiz meu slje po oč ni cu i Gol d štajn bi bio go tov. Za tvo re ni ci iz bli že oko li nesta ja li su ne po mič ni, ali su svi pro ma tra li šta se de ša va.Ese sov ski blok fi rer sta jao je upra vo sa sta rje ši nom blo ka – za tvo re-

ni kom na dru gom kra ju gru pe. Sta rje ši na ba ra ke je baš ne što ra por ti- rao. I on je pri mi je tio Gol d štaj nov ma ne var i po ku ša vao da neko vri- je me za dr ži šar fi re ra.Gol d štajn je pi pao is pod sebe tra že ći ka nap ko jim je Še le ro va noga

bila steg nu ta. Ne po sred no pred oči ma bila mu je krv i mi ri sao je ogo- lje no meso. „Pus ti“, šap tao je Še ler. Gol d štajn na pi pa ola bav lje ničvor i odve za ga. Krv poče jače da curi.„I ona ko će mi ubriz ga ti smr to nos nu injek ci ju“, šap tao je Še ler. „Sa

tak vom no gom...“Noga je vi si la samo još o ne ko li ko te ti va i na kr pa ma kože. Po mje ri-

la se Gol d štaj no vim pa dom i sada je le ža la koso i čud no, iz vr nu togsto pa la, kao da je ima la tre ći zglob. Gol d štaj no ve ruke bile su mo kreod krvi. On za ve za čvor, ali ka nap je opet kli zio. Še ler ga cim nu: „Taos ta vi...“Gol d štajn je opet mo rao da odve že čvor. Pod pr sti ma je osje ćao

raz mr ska nu kost. Že lu dac mu se po di že. On pro gu ta plju vač ku. Tra- žio je u kli za vom mesu i opet na šao vrp cu; gur nu je na vi še i uko čise. Min cer ga je gur nuo u nogu. Bila je to opo me na: ese so vac se pri- bli ža vao.„Opet tak va jed na svi nja! Šta je opet s ovim ov dje?“„Pre tu rio se, gos po din šar fi rer“. Sta rje ši na ba ra ke bio je po red nje-

ga. „Us taj, li je na str vi no“, raz de ra se on na Gol d štaj na i uda ri ga ure bra. Uda rac je iz gle dao mno go teži nego što je bio. U po s ljed njemtre nut ku za dr žao ga je. Uda ri još je dan put. Tako je iz bje gao da tošar fi rer sam uči ni. Gol d štajn se nije mi cao. Na lice mu je pr ska la Še- le ro va krv.„Da lje, da lje! Neka leži!“ Ese so vac pođe da lje. „Do đa vo la! Kada

ćemo s ovim za vr ši ti?“Sta rje ši na ba ra ke pođe za njim. Gol d štajn sa če ka tre nu tak, onda

zgra bi ka nap oko Še le ro ve noge, steg nu ga, za ve za i gur nu dr ve niklin koji je ma lo čas bio po pus tio opet snaž no unu tra. Krv pres ta de da

lije. Samo je još ka pa la. Gol d štajn oprez no iz ma če ruke. Za voj jesta jao čvr sto.Pro zi va nje je bilo za vr še no. Slo ži li su se da ne dos ta ju tri če t vr ti ne

jed nog Rusa i gor nji dio za tvo re ni ka Si bol skog iz ba ra ke T. To, do du- še, nije bilo sa svim tač no. Od Si bol skog su tu bile ruke. One su sena la zi le u po sje du ba ra ke 17, koja ih je pro gla si la za os tat ke Jo ze faBin se van ge ra, od koga ni šta nije na đe no. Zato su dvo ji ca lju di iz ba- ra ke 5 ukra la do nji dio Rusa koji je tamo bio pod met nut kao Si bol ski,jer su se noge te ško mo gle raz li ko va ti. Na sre ću bilo je tu još ne ko li- ko pre ko broj nih ko ma da udo va koji su mo gli da se ura ču na ju onomčo vje ku – jed noj če t vr ti ni koja je ne dos ta ja la. Time je pos ta lo jas noda ni je dan od za tvo re ni ka nije po bje gao u naj te žem bom bar di ra nju.Ipak je bilo mo gu će da svi os ta nu sto je ći do ju tra na zbo ri štu, a ondaih po ša lju u fa bri ku ba kra da tra že os tat ke; lo gor je pri je ne ko li ko ne- dje lja sta jao dva dana, dok nisu naš li jed no ga koji se sam ubio usvinj cu.Ve ber je mir no sje dio na svo joj sto li ci, još uvi jek os lo nje ne bra de o

ruku. Za sve vri je me je dva da se i po ma kao. Pos li je ra por ta po la kose diže i is pru ži.„Lju di su do volj no dugo sta ja li. Tre ba im kre ta nja. Vjež ba ti zem ljo-

pis!“Ko man de odjek nu še oko zbo ri šta. „Ukr sti ti ruke iza gla ve! Sa vi ti ko-

lje na! Žab lji po sko ci! Na pri jed! Ska či te!“Dugi re do vi pos lu ša še. Ska ka li su po la ko na pri jed sa sa vi je nim ko-

lje ni ma. Mje sec se u me đu vre me nu još više po peo i jače za svi je tlio.Sada je oba sja vao je dan dio zbo ri šta. Dru gi dio je le žao u sje na makoje je ba ca la zgra da. Kon tu re kre ma to ri ju ma, ulaz ne ka pi je, pa čak ivje ša la ocr ta va la su se oš tro na zem lji.„Na zad ska ka ti!“Re do vi od ska ku ta še opet sa svje tla u tamu. Lju di su pa da li. Ese-

sov ci, kapói i sta rje ši ne ba ra ka di za li su ih ba ti na ma. Uzvi ci su se je- dva čuli od to po ta mno go broj nih nogu.„Na pri jed! Na zad! Na pri jed! Na zad! Na zad! Stoj!“Sada je za po či njao stvar ni zem ljo pis. On se sas to jao u tome što su

za tvo re ni ci mo ra li da se bace na zem lju, da pužu, sko če, da se opetbace i da lje pužu. Na taj su na čin upoz na va li zem lju zbo ri šta tač no,da boli. Pos li je krat kog vre me na na zbo ri štu je vla dao me tež ogrom-

nih pru gas tih pu za vih crva, koji su ima li na iz gled malo za jed nič kogsa lju di ma. Šti ti li su ra nje ni ke ko li ko su mo gli, ali u žur bi i stra hu tonije uvi jek bilo mo guć no.Pos li je če t vrt sata Ve ber na re di da se sta ne. Ovih če t vrt sata na pra-

vi lo je pus toš među is crp lje nim za tvo re ni ci ma. Svu da su le ža li onikoji nisu više mo gli.„Nas tu pi ti u po ret ku blo ko va!“Lju di se po vu ko še na zad. Do ni je li su po pa da le; oni koji su još mo gli

da sto je dr ža li su ih čvr sto steg nu te iz me đu sebe. Dru ge su po lo ži lipo red ra nje nih.Lo gor sta de mir no. Ve ber is tu pi pred lju de.„Ovo što ste sada ra di li bilo je za vaše vlas ti to do bro. Na uči li ste

kako se pri na pa du iz zra ka hva ta zak lon.“Ne ko li ko se ese so va ca za ki ko ta. Ve ber ih po gle da i nas ta vi: „Da nas

ste na vlas ti toj koži osje ti li sa kak vim ne čo vječ nim ne pri ja te ljem miima mo pos la. Nje mač ka, koja je uvi jek že lje la mir, na pad nu ta je nabru ta lan na čin. Ne pri ja telj, koji je svu da na fron tu po tu čen, hva ta seu oča ja nju po s ljed njih sred sta va: on bom bar di ra, su prot no sva komme đu na rod nom pra vu, na naj ku ka vič ki ji na čin otvo re ne, mi ro lju bi venje mač ke gra do ve. On ruši cr k ve i bol ni ce. Ne pri ja telj ubi ja ne za šti- će ne žene i dje cu. Ni šta se dru go nije mo glo ni oče ki va ti od te niževr ste lju di i ži vo ti nja. Mi ne će mo os ta ti duž ni od go vo ra. Ko man da lo- go ra na re đu je od su tra po ve ćan rad ni uči nak. Odje lje nja će poći napo sao sat ra ni je radi ras kr ča va nja ru še vi na. Ne dje ljom do dalj njegnema više slo bod nog dana. Je vre ji neće dva dana do bi ja ti hlje ba. Zasve to za hva li te ne pri ja telj skim ubi ca ma i pa li ku ća ma.“Ve ber ušu tje. Lo gor se nije mi cao. Samo se čulo kako uz bri jeg

brek će mo tor ja kog auto mo bi la koji se na glo pri bli ža vao. Bio je toNoj ba uerov mer ce des.„Pje va ti“, ko man di rao je Ve ber. „De ut s c hland, De ut s c hland über al-

les.“5

Odje lje nja ne ot po če še. Lju di su bili iz ne na đe ni. Po s ljed njih mje se cinisu više na re đi va li da se pje va, a ako i jesu, bile su to uvi jek na rod- ne pje sme. Naj češ će su to či ni li kada su vr še ne kaz ne pre mla ći va- nja. Dok su is pre mla će ni vri ska li, os ta li za tvo re ni ci mo ra li su uz to dapje va ju lir ske stro fe. Sta ra, ne ka daš nja na ci onal na him na iz pre na- cis tič kog vre me na već se go di na ma nije pje va la po na re đe nju.

„’Ajte, vi svi nje.“U blo ku 13 Min cer poče da pje va. Dru gi su upa da li. Ko nije poz na-

vao tekst pre tva rao se. Glav no je bilo da su se sva usta po kre ta la.„Za što ovo?“ pro ša pu ta Min cer pos li je iz vjes nog vre me na, ne okre-

ću ći gla vu, svom naj bli žem dru gu Ver ne ru, dok je na iz gled da lje pje- vao.„Šta?“Me lo di ja se pre tvo ri u tan ko kri je šta nje. Nisu po če li do volj no du bo ko

te gla so vi sada nisu mo gli da se dig nu do vi so kih sve ča nih nota za- vr š nih ri je či, i pre ki do še se. Za tvo re ni ci, osim toga, nisu ima li više nido volj no daha.„Kak vo je to svinj sko la ja nje?“ de rao se dru gi la ger fi rer. „Još je dan-

put iz po čet ka! Ako ovo ga puta ne bude kako va lja, os tat ćete ov djeci je lu noć!“Za tvo re ni ci za po če še dub lje. Pje sma je sada tek la bo lje.„Za što baš „De ut s c hland, De ut s c hland über al les?“Ver ner za tvo ri oči „Mo žda ne vje ru ju – svo jim vlas ti tim – na cis tič kim

pje sma ma – ne više pot pu no – pos li je ovo ga da nas“ – pje vao je on.Za tvo re ni ci su gle da li rav no na pri jed. Ver ner je osje ćao kako se

neka čud no va ta na pe tost stva ra u nje mu. Imao je odje dan put osje- ća nje da to ne osje ća samo on nego i Min cer i Gol d štajn na podu; daosje ća ju mno gi dru gi, da osje ća ju čak i ese sov ci. Pje sma odje dan putnije zvu ča la ona ko kao kad su je ina če za tvo re ni ci pje va li. Bila jeglas ni ja, pos ta la go to vo iz a zi vač ki iro nič na, a tekst više nije imao ni- šta s time. Valj da Ve ber to neće pri mi je ti ti, mis lio je dok je gle dao la- ger fi re ra, ina če će biti više mr tvih nego što ih sada ov dje leži.Gol d štaj no vo lice na tlu le ža lo je ne po sred no uz Še le ro vo. Še le ro ve

usne su se mi ca le. Gol d štajn nije mo gao da ra zu mi je šta go vo ri, alije vi dio po lu otvo re ne oči i nas lu ći vao je: „Glu post“, reče on. „Bol nič kikapo je naš čo vjek. On će to ude si ti. Iz vu ći ćeš se.Še ler od go vo ri ne što. „Drži nju šku!“ vik nu Gol d štajn kroz buku. „Iz-

vu ći ćeš se, i go to vo!“ Vi dio je sivu po roz nu kožu pred so bom. „Nećeti dati injek ci ju“, za vi jao je umjes to tek s ta u po s ljed njim tak to vi ma.„Bol nič ki kapo je naš! On će pot ku pi ti li ječ ni ka'„„Po zor!“Pje sma se pre ki de. Na zbo ri šte je sti gao ko man dant lo go ra. Ve ber

je ra por ti rao.

„Ja sam bra ći odr žao krat ku pro po vi jed i pri šio im sat pre ko vre me- nog rada.“Noj ba uer je bio ne za in te re si ran. On onju ši uz duh, po gle da noć no

nebo: „Mis li te li da će ban da ve če ras po no vo doći?“Ve ber se is ce ri. „Pre ma po s ljed njim ra dio-iz vje šta ji ma obo ri li smo

90%.“Noj ba uer to nije sma trao du ho vi tim. Ni on nema šta da iz gu bi, mis-

lio je. Mali Dic, naj am nik, ni šta više! „Pus ti te da lju di od stu pe kadabu de te za vr ši li“, reče odje dan put mr zo volj no.„Od stu pi ti.“Odje lje nja su mar ši ra la naj zad pre ma ba ra ka ma. No si li su svo je ra-

nje ni ke i mr tve. Mr tvi su mo ra li da budu pri jav lje ni, une se ni u lis te,pri je no što budu pre da ni kre ma to ri ju mu. Še le ro vo lice se za ši lji lokao kod pa tulj ka, kad su ga Ver ner, Min cer i Gol d štajn po di gli. Iz gle- da lo je kao da neće pre ži vje ti noć. Gol d štajn je za vri je me zem ljo pi sado bio uda rac po nosu. Dok je mar ši rao, on poče da kr va ri. Krv je ubli je doj svje tlos ti stva ra la tam nu mr lju na nje go voj bra di.Za okre nu še u uli cu koja je vo di la u nji ho vu ba ra ku. Vje tar je du vao

iz gra da; oja čao je i uda rio ih pu nom sna gom kad su obi la zi li okougla. No sio je dim gra da koji je go rio.Lica za tvo re ni ka se pro mi je ni še. „Osje ća te li i vi mi ris?“ upi ta Ver-

ner.„Da.“ Min cer po di že gla vu.Gol d štajn je osje ćao slat ki okus krvi na us na ma. On isp lju nu i po ku-

ša da dim mi ri še otvo re nim us ti ma.„Mi ri še kao da već i ov dje gori.“„Da.“Sad su mo gli čak i da vide dim. On se vi jo rio iz do li ne na go re pre-

ma uli ca ma kao laka bi je la ma gla i vi sio je usko ro svu da iz me đu ba- ra ka. Ver ne ru se u jed nom tre nut ku uči ni čud no va to i go to vo ne pojm- lji vo što ga bod lji ka va žica nije za dr ža la; uči ni mu se kao da lo gor iz- ne na da nije više tako za tvo ren i ne pris tu pa čan kao što je ra ni je bio.Ko ra ča li su uli com. Išli su kroz dim. Ko ra ci su im pos ta ja li čvr š ći, a

ra me na im se is pra vi še. No si li su Še le ra vrlo oprez no. Gol d štajn sesaže k nje mu. „Mi ri ši! Po mi ri ši i ti!“ reče tiho, očaj no i prek li nju ći tomši ljas tom licu.Ali Še ler je odav no bio bez svi jes ti.

V

U ba ra ci je bilo tam no i za uda ra lo je. Svje tla uve če već odav no nijebilo.„509“, pro šap ta Ber ger. „Lo man želi da go vo ri s to bom“.„Je li doš lo do tle?“„Još nije.“Broj 509 je pi pao put kroz pus te hod ni ke, kroz kre ve te od da sa ka

po kraj ko jih se di zao po lu tam ni kva drat pro zo ra. „Lo ma ne.“Ne što za šu šta. „Je li i Ber ger ov dje?“ upi ta Lo man.„Nije.“„Do ve di ga.“Broj 509 je opi pa vao put na zad. Sli je di le su ga psov ke. Ga zio je po

ti je li ma koja su le ža la u hod ni ci ma. Neko ga uje de za list na nozi.Uda rao je po ne poz na toj gla vi dok zubi ne po pus ti še.Pos li je ne ko li ko mi nu ta vra ti se sa Ber ge rom. „Evo nas! Šta že liš

sada?“„Drži!“ Lo man is pru ži ruku.„Šta?“ upi ta broj 509.„Drži svo ju ruku is pod moje. Is pru ži šaku. Oprez no.“Broj 509 osje ti Lo ma no vu tan ku šaku. Bila je suva kao koža gu šte-

ra. Po la ko se otvo ri. Ne što pade u ruku broj 509, ma le no i te ško. „Dr- žiš li ga?“„Da, šta je to? Je li...“„Da“, pro šap ta Lo man. „Moj zub.“„Šta?“ Ber ger se pro gu ra na pri jed. „Ko je to ura dio?“Lo man poče da se ce re ka. Ce re kao se go to vo be šum no i sa blas no.

„Ja“.„Ti? Kako?“

Osje ća li su za do vo lje nje umi ru ćeg. Iz gle dao je dje čač ki po no san i’du bo ko smi ren.„Ča vao. Dva sata. Mali že ljez ni ča vao. Na šao ga i iz va dio zub.“„Gdje je ča vao?“Lo man po pi pa do sebe i pru ži ga Ber ge ru. Ber ger ga diže u prav cu

pro zo ra i opi pa pr sti ma. „Pr ljav šti na i rđa. Je li kr va ri lo?“Lo man se opet is ce ri. „Ber ger“, reče, „ja mogu da ri ski ram tro va nje

krvi.“„Pri če kaj.“ Ber ger po tra ži ne što u dže pu. „Ima li ko ši bi cu?“ Ši bi ce

su bile sku po cje ne. „Ja ne mam“, od go vo ri broj 509.„Evo“, reče neko sa sred nje ga kre ve ta.Ber ger kres nu. Ši bi ca se za pa li. Ber ger i broj 509 za tvo ri še oči da ih

svje tlo ne za sje ni. Tako su do bi li ne ko li ko tre nu ta ka gle da nja.„Otvo ri usta“, reče Ber ger.Lo man ga po gle da uko če no. „Ne budi smi je šan“, pro šap ta. „Pro daj-

te zla to.“„Otvo ri usta!“Pre ko Lo ma no vih usta pre le ti ne što što je mo glo da se shva ti kao

smi je šak. „Os ta vi me na miru! Do bro je vas dvo ji cu vi dje ti još jed nompri svje tlu.“„Pre ma zat ću jo dom pre ko rane. Idem po fla šu.“ Ber ger do da de

bro ju 509 ši bi cu i opi pa put do svog kre ve ta.„Utr ni svje tlo!“ za kre šta neko.„Ne brb ljaj!“ od go vo ri čo vjek koji je dao ši bi cu.„Utr ni svje tlo“, po no vo za kre šta dru gi glas. „Zar da nas stra že pos-

tri je lja ju?“Broj 509 sta de tako da se nje go vo pog nu to ti je lo na la zi lo iz me đu

zida i ši bi ce. Čo vjek u sred njem kre ve tu za kri li pro zor će be tom, abroj 509 po kri pos tran ce mali pla men ru bom svog ka pu ta. Lo ma no veoči bile su vrlo bis tre. Bile su čak pre vi še bis tre. Broj 509 po gle da ko- mad ši bi ce koja je do go ri je va la, a za tim Lo ma na. Po mis li da Lo ma napoz na je se dam go di na, a znao je da će ovo biti po s ljed nji put što gagle da ži vog. Vi dio je pre ve lik broj tak vih lica, a da to ne bi znao.Osje ćao je žar pla me na na pr sti ma, ali dr žao je ši bi cu dok je mo gao.Začu kako se Ber ger vra ća. Onda na glo zav la da po mr či na, kao da jeos li je pio. „Imaš li još jed nu ši bi cu?“ upi ta čo vje ka na sred njem kre ve- tu.

„Evo.“ Čo vjek do da de još jed nu. „Po s ljed nja.“Po s ljed nja, mis lio je broj 509. Pet na est se kun di svje tla. Pet na est

se kun di za 45 go di na koje su se još zva le Lo man. Po s ljed njih.Mali pla men osvi je tli krug. „Utr ni svje tlo, do đa vo la! Iz bij te mu svje-

tlo iz ruke!“„Idi ote! Ni đavo ne može da ga vidi.“Broj 509 spus ti ši bi cu niže. Ber ger je sta jao do nje ga sa fla ši com

joda u ruci. „Otvo ri usta...“On pre ki de. Sad je i on vi dio jas no Lo ma na. Bila je be smis li ca što je

do nio jod. I ona ko je ura dio samo da ne što uči ni. Po la ko met nu fla šuu džep. Lo man ga je pro ma trao mir no, ne trep ću ći oči ma. Broj 509po gle da u stra nu. On otvo ri šaku i vi dje kako se u njoj svje tlu ca gru- men čić zla ta. Onda opet po gle da Lo ma na. Pla men mu opr lji pr ste.Sjen ka sa stra ne pade na nje go vu ruku i svje tlo se uga si.„Laku noć, Lo ma ne“, reče broj 509.„Na vra tit ću kas ni je“, do da de Ber ger.„Os ta vi“, pro šap ta Lo man. „Ovo sad... je jed nos tav no.“„Mo žda ćemo naći još koju ši bi cu.“Lo man više ni šta ne od go vo ri.Broj 509 je osje ćao zlat nu kru nu tvr do i te ško u ruci. „Iz a đi“, pro šap-

ta Ber ge ru, „bo lje da se na po lju do go vo ri mo. Tamo ćemo biti sami“.Pi pa li su put do vra ta i otiš li za onaj dio ba ra ke gdje je bila za vje tri-

na. Grad je bio za mra čen, a po ža ri su naj ve ćim di je lom bili uga še ni.Samo je još go rio zvo nik cr k ve Sve te Ka ta ri ne kao ogrom na ba klja.Bio je vrlo star i pun su hih gre da; šmr ko vi va tro ga sa ca nisu mo gli ni- šta pro tiv nje ga i mo ra li su ga pus ti ti da iz go ri.Po sje da še. „Šta da ra di mo?“ upi ta broj 509.Ber ger je tr ljao svo je upa lje ne oči. „Ako je kru na re gis tri ra na u pi-

sar ni ci, iz gub lje ni smo. Is tra ži vat će i obje si ti ne ko li ci nu nas. Menepr vo ga.“„On kaže da nije re gis tri ra na. Kad je do šao u lo gor, onda još toga

nije bilo. On je već se dam go di na u lo go ru. U to vri je me su iz bi ja lizlat ne zube, ali ih nisu re gis tri ra li. To su po če li da rade kas ni je.“„Znaš li to si gur no?“Broj 509 sleg nu ra me ni ma.Šu tje li su iz vjes no vri je me. „Mi, na rav no, još uvi jek mo že mo da ka-

že mo is ti nu i da pre da mo kru nu. Ili da je gur ne mo u usta kada bude

mr tav“, reče naj zad broj 509. Nje go va šaka ste za la je gru men čić.„Ho ćeš li to?“Ber ger od mah nu gla vom. Zla to je bilo ži vot od ne ko li ko dana. Obo ji-

ca su zna li da ga sada, po što su ga ima li, nisu više mo gli pre da ti.„Zar on sam nije već pri je mno go go di na mo gao da iz va di zub i da

ga pro da?“ upi ta broj 509.Ber ger ga po gle da. „Vje ru ješ li da će se ese sov ci upus ti ti u to?“„Ne. Na ro či to neće kada ot kri ju svje žu ranu u us ti ma.“„To je naj ma nje. Ako još malo bude iz dr žao, rana će za ras ti. Osim

toga, to je kut njak; to ote ža va kon tro lu kad se leš već uko či. Akoumre ve če ras, do su tra uju tro će se već uko či ti. Ako su tra uju troumre, mo ra mo ga za dr ža ti dok se ne ukru ti. To će biti mo gu će. Han t- kea ćemo već ne ka ko pre va ri ti pri li kom ju tar nje pro ziv ke.“Broj 509 po gle da Ber ge ra. „Mo ra mo da ri ski ra mo. Tre ba nam no-

vac. Na ro či to sada.“„Da. Iona ko ne mo že mo više ni šta dru go da uči ni mo. A ko da za mi-

je ni zub?“„Le ben tal! On je di ni može to da iz ve de.“Iza njih se otvo ri še vra ta ba ra ke. Ne ko li ko lju di su po te za li jed nu

spo do bu za ruke i noge i od ni je li je do jed ne go mi le kraj uli ce. Tamosu le ža li mr tva ci koji su umr li pos li je ve čer nje pro ziv ke. „Je li to većLo man?“„Ne. Ovi nisu od na ših. To su mus li ma ni6.“Lju di koji su is pus ti li mr tva ca ote tu ra še na zad u ba ra ku.„Da li je neko pri mi je tio da je zub kod nas?“ upi ta Ber ger.„Ne vje ru jem. Sve su to go to vo mus li ma ni što tamo leže. Je di no

mo žda čo vjek koji nam je dao ši bi ce.“„Da nije ne što re kao?“„Ne, do sa da ni šta. Ali može još uvi jek da za tra ži udio.“„To je naj ma nje. Pi ta nje je da li on sma tra bo ljim pos lom da nas

izda.“Broj 509 je raz miš ljao. Znao je da ima lju di koji su za ko mad hlje ba

bili sprem ni na sve: „Nije iz gle dao tako“ – za klju či naj zad. „Za što binam ina če dao ši bi ce?“„To nema ni kak ve veze s tim. Mo ra mo da bu de mo oprez ni. Ina če

smo obo ji ca go to vi. A Le ben tal ta ko đer.“

Broj 509 je i sam to do bro znao. On je vi dio kako mno ge lju de vje- ša ju zbog ma njih stva ri. „Tre ba da ga pro ma tra mo“, reče, „bar za tovri je me dok Lo man ne bude spa ljen, a Le ben tal ne unov či zub. Ondamu više ni šta ne vri je di.“Ber ger klim nu gla vom. „Idem još jed nom unu tra. Mo žda ću već ne-

što iš če pr ka ti?“„Do bro, ja ću os ta ti ov dje da sa če kam Lea. On mora da je još u

Rad nom lo go ru.“Ber ger us ta de i pođe u ba ra ku. On i broj 509 bi bez ok li je va nja iz lo-

ži li ži vot da je Lo man ma čime mo gao biti spa sen. Ali on nije mo gaobiti spa sen. Zbog toga su go vo ri li o nje mu kao o kak vom ka me nu.Go di ne pro ve de ne u lo go ru na uči le su ih da mis le prak tič no.Broj 509 se šću ću rio u sje ni za ho da. Bilo je to do bro mjes to; ov dje

niko na nje ga nije pa zio. Mali lo gor je imao za sve ba ra ke samo je- dan za jed nič ki, ma sov ni za hod, koji je bio po dig nut na gra ni ci iz me- đu dva lo go ra, a pre ma kome je iz ba ra ka stal no po sr ta la ste nju ćibes kraj na po vor ka kos tu ra. Go to vo svi su ima li pro liv ili još gore:mno gi su le ža li slom lje ni una oko lo ili če ka li da im se po vra ti sna gada ote tu ra ju da lje. Sa obje stra ne za ho da pro te za la se ogra da odbod lji ka ve žice ko jom je Mali lo gor bio odvo jen od Rad nog lo go ra.Broj 509 je sje dio tako da je mo gao da pro ma tra ka pi ju koja je bila

usje če na u ogra du od bod lji ka ve žice. Ona je bila odre đe na za SSblok fi re re, za sta rje ši ne blo ko va, za one koji su no si li hra nu, za le še- ve i za mr tvač ka kola. Iz ba ra ke broj 22 je di no je Ber ger smio da jeko ris ti kad je išao u kre ma to ri jum. Za sve dru ge bila je ona stro go za- bra nje na. Po ljak Sil ber na zvao ju je „dve ri ma cr ka va nja“ – jer su seza tvo re ni ci koji su bili pre ba če ni u Mali lo gor vra ća li kroz nju samokao le še vi. Sva ki je stra žar smio da puca ako bi ije dan kos tur po ku- šao da pri je đe u Rad ni lo gor. Go to vo niko to nije ni po ku ša vao. Ni izRad nog lo go ra, osim onih koji su bili u služ bi, ni kad niko nije do la zio.Mali lo gor nije bio samo u la kom ka ran ti nu; on je ina če bio na pu štenod os ta lih za tvo re ni ka i sma tra li su ga ne kom vr stom grob lja pokome su se mr tva ci vuk li još krat ko vri je me.Broj 509 je mo gao da vidi kroz bod lji ka vu žicu je dan dio uli ce Rad-

nog lo go ra. Na nji ma je bilo mnoš tvo za tvo re ni ka koji su ko ris ti li os ta- tak slo bod nog vre me na. Gle dao je kako raz go va ra ju, kako sto je ugru pa ma i ho da ju uli ca ma. Mada je to bio samo je dan dru gi dio kon-

cen tra ci onog lo go ra, či ni lo mu se da je on od njih odvo jen ne pre mos- ti vim po no rom i da je ono tamo ne što kao iz gub lje na do mo vi na u ko- joj još uvi jek ima ži vo ta i druš tve nos ti. Slu šao je iza sebe tiho ste nja- nje za tvo re ni ka koji su te tu ra li pre ma za ho du i nije mo rao da se okre- će da bi vi dio nji ho ve mr tve oči. Oni su još je dva go vo ri li – naj vi šešto su či ni li – je ča li su, ili su se sva đa li umor nim gla so vi ma; nisu višeni mis li li. Lo gor ski vic na zi vao ih je mus li ma ni ma, jer su se pot pu nopre da li svo joj sud bi ni. Kre ta li su se kao auto ma ti, nisu ima li više vlas- ti te vo lje; sve se u nji ma uga si lo, iz u zev ne ko li ko tje les nih funk ci ja.Bili su živi mr tva ci, i umi ra li su kao muhe na mra zu. Mali lo gor ih jebio pun. Oni su bili slom lje ni i iz gub lje ni i ni šta ih nije mo glo spas ti –čak ni slo bo da.Broj 509 osje ćao je hlad no ću noći du bo ko u kos ti ma. Mrm lja nje i je-

ča nje iza nje ga bilo je kao siva po pla va u ko joj čo vjek može da seuda vi. Bio je to po ziv na pre da ju – po ziv pro tiv koga su se ve te ra niočaj no bo ri li. Broj 509 se po kre nu ne ho tič no i okre nu gla vu da biosje tio da još živi i da ima vlas ti tu vo lju. Onda začu po ve če rje u Rad- nom lo go ru. Tamo su ba ra ke noću za klju ča va li, jer su ima le vlas ti teza ho de. Na uli ca ma gru pe su se ra zi la zi le. Lju di su iš če za va li. Nijeproš lo ni mi nut i sve se is praz ni lo, tu je još samo bila ne utješ na po- vor ka sjen ki u Ma lom lo go ru – za bo rav lje na od dru go va s one stra nebod lji ka ve žice, ot pi sa na, iz o li ra na, os ta tak drh ta vog ži vo ta na te ri to- ri ji si gur ne smr ti.Le ben tal nije ušao kroz ka pi ju. Broj 509 opa zi ga iz ne na da, uko so

pre ko puta, kako ide tr gom. Mora da je ušao neg dje iza za ho da. Nikonije znao kako se on prov la či. Broj 509 se ne bi ču dio da je za toupo treb lja vao i vrp cu oko ruke koja oz na ča va pre drad ni ke ili čak ka- poe.„Leo!“Le ben tal sta de.„Šta je? Pazi! Pri je ko ima još SS-ova ca. Mak ni se odav de“.Po đo še pre ma ba ra ka ma. „Jesi li što god uke bao?“ upi ta broj 509.„Šta?“„Hra ne. A šta bi dru go?“Le ben tal sleg ne ra me ni ma. – „Hra ne! A šta dru go?“ – po no vi raz-

dra že no. „Kako ti to sebi pred stav ljaš? Je sam li ja ku hinj ski kapo.“„Nisi.“

„Pa onda? Pa šta bi onda htio od mene?“„Ni šta. Samo sam pi tao da li si uke bao ne što za jelo.“Le ben tal sta de. – „Zar jelo“ – reče gor ko. – „Znaš li da Je vre ji u či ta-

vom lo go ru neće do bi ja ti hlje ba dva dana? Ve be ro vo na re đe nje!“Broj 509 se upi lji u nj. – „Je li to is ti na?“„Nije. Ja sam to iz mis lio! Ja uvi jek tako ne što iz miš ljam. Du ho vi to

je!“„Bože moj! Bit će mr tvih!“„Ci je la go mi la. A ti još ho ćeš da znaš da li sam uke bao hra ne.“„Budi mi ran, Leo! Sje di ov dje. Prok le ta je to nez go da. Upra vo sad!

Sad, kad nam je po tre ban sva ki za lo gaj koji mo že mo do bi ti!“„Tako? Mo žda sam ja još i kriv, je li?“ Le ben tal poče da drh ti. On je

uvi jek drh tao kad je uz ru jan, a uz ru ja vao se ve oma lako; bio je vrloosjet ljiv. Kod nje ga to nije zna či lo više ne go li kad neko dru gi bub njapr sti ma po sto lu. To je do la zi lo od stal ne gla di. Ona je po ve ća va la isma nji va la sve emo ci je. His te ri ja i apa ti ja bile su ro đe ne u lo go ru. –„Uči nio sam što sam mo gao“, gr dio je Le ben tal tiho vi so kim ne ujed- na če nim gla som. „Ja sam se pos ta rao, ri ski rao i na ba vio, a onda do- la ziš ti i iz jav lju ješ – mi tre ba mo!“ Nje gov glas upa de ne na da no umore ne ra zum lji vih gr le nih gla so va. Iz gle da lo je kao da je neki odglas no go vor ni ka lo gor skog ra di ja iz gu bio kon takt. Le ben tal je pi paoru ka ma po tlu oko sebe. Lice mu više nije bilo na lik na uvri je đe numr tvač ku lu ba nju. Sada je to bilo još samo jed no čelo sa no som,žab ljim oči ma, i krpa mli ta ve kože sa ve li kom ru pom is pod toga. Naj- zad pro na đe svo ju vje štač ku vi li cu na podu, obri sa je o svoj ka pu tić igur nu je u usta. Zvuč nik je bio opet u redu. I glas se po ja vio vi sok ilju tit.Broj 509 ga pus ti da ja di ku je, ne slu ša ju ći ga. Le ben tal to pri mi je ti i

pres ta de. – „Pa već su nam češ će us kra ći va li hljeb“, – reče naj zadma lak sa lo. „I to za duže od dva dana. Šta se to s to bom de ša va dada nas pra viš to li ko ko me di je zbog toga?“Broj 509 ga je gle dao ne ko li ko tre nu ta ka. Onda po ka za na grad i na

cr k vu koja je go rje la. „Šta se de ša va? Ono tamo, Leo...“„Šta?“„Ono tamo, do lje? Kako je ono pi sa lo u Sta rom za vje tu?“„Kak ve ti veze imaš sa Sta rim za vje tom?“

„Zar nije ne čeg slič nog bilo i sa Moj si jem. Va tre ni stup koji je na rodiz vo dio iz rop s tva.“Le ben tal za trep ta oči ma. – „Oblak dima da nju, a va tre ni stup noću“,

reče, ne ja di ku ju ći više. – „Mis liš li na to?“„Da. I zar nije bog bio u tome?“„Je ho va.“„Do bro. Je ho va. A ono tamo do lje, znaš li šta je to?“ Broj 509 pri če-

ka je dan tre nu tak. „To je ne što slič no“, nas ta vi. „To je nada, Leo!Nada za nas! Do đa vo la! Zar niko od vas to neće da vidi?“Le ben tal ne od go vo ri. Sje dio je skup ljen i gle dao do lje na grad. Broj

509 se spus tio na leđa. Sada je naj zad iz go vo rio to prvi put. Je dvamože i da se is ka že – mis lio je, go to vo ubi ja, to li ko je to straš na ri ječ.Ja sam je iz bje gao kroz sve ove go di ne. Ona bi me iz griz la da sammis lio na nju; ali sada se opet po ja vi la, da nas, i čo vjek se još ne usu- đu je da sa svim mis li na nju, ali ona je tu; ili će me slo mi ti ili će seobis ti ni ti! „Leo“, – reče on. „Ono tamo do lje zna či da će i ovo ov djebiti uni šte no!“Le ben tal se po ma če. „Ako oni iz gu be rat“, pro šap ta. „Samo onda!

Ali ko to zna?“ I ne ho tič no se bo ja ž lji vo os vr nu.U pr vim go di na ma u lo go ru su bili dos ta do bro oba vi je šte ni o toku

rata. Ali kas ni je, kada su po bje de iz os ta ja le, Noj ba uer je za bra nio dase uno se no vi ne i daju vi jes ti o pov la če nju pre ko lo gor skog ra di ja.Od tada su kru ži le naj bješ nje gla si ne po ba ra ka ma i naj zad niko višenije znao u šta da za is ta vje ru je. Zna lo se da s ra tom sto ji rđa vo; alire vo lu ci ja na koju su če ka li duge go di ne ni ka da nije do la zi la.„Leo“, – reče broj 509, – „oni će ga iz gu bi ti. To je kraj! Da se ono

tamo do lje do go di lo u pr vim go di na ma rata, to ne bi ni šta zna či lo.Ako se do ga đa sada, pos li je pet go di na, zna či da dru gi po bje đu ju!“Le ben tal se opet os vr nu oko sebe. „Za što o tome go vo ri mo?“Broj 509 je poz na vao praz no vje ri cu ba ra ka. Ono što se iz go va ra lo

gu bi lo bi sna gu i si gur nost, a iz ne vje re na nada je bila uvi jek te žakgu bi tak ener gi je. To i jest bio raz log za oprez dru gih. „Ja o tome go- vo rim jer mi sada o tome tre ba da go vo ri mo. Doš lo je vri je me za to.Sada će nam to po mo ći da iz dr ži mo. Ovo ga puta to nije za hod skapa ro la. Ne može više dugo da po tra je. Mi mo ra mo...“ On zape.„Šta?“ – upi ta Le ben tal.

Broj 509 ni sam nije tač no znao. Pre ži vje ti, mis lio je. Pre ži vje ti, i jošviše. „To je trka“, reče naj zad. „Trka, Leo, sa...“ sa smr ću, mis lio je,ali nije iz go vo rio. Po ka za u prav cu SS-ov skih ka sar ni. „S oni matamo! Sada ne smi je mo više da iz gu bi mo. Kraj je na vi di ku, Leo!“ Onzgra bi Le ben ta la za ruku. „Sad mo ra mo sve uči ni ti.“„A šta još mo ra mo da ura di mo?“Broj 509 osje ti da mu se u gla vi muti kao da je pio. Bio se odvi kao

da mno go mis li i go vo ri. A odav no nije to li ko mis lio kao da nas. „Evone če ga“, reče i iz va di zlat nu kru nu iz dže pa. „Lo ma no va. Vje ro jat nonije upi sa na. Mo že mo li je pro da ti?“Le ben tal je va gao gru men u ruci. Nije po ka zi vao ni kak vo iz ne na đe-

nje. „Opas no. Može da se iz ve de samo sa ne kim koji iz la zi iz lo go raili ima veze na po lju.“„Sve jed no je kako. Ko li ko mo že mo do bi ti za to? Tre ba da se iz ve de

brzo.“„Ne ide to tako brzo. Tako ne što mora vrlo oprez no da se iz ve de. To

iz i sku je pa met, ina če ćemo na vje ša la, ili os ta ti bez ijed ne pare.“„Zar ne mo žeš još ve če ras to da iz ve deš?“Le ben tal spus ti ruku sa zu bom. „Slu šaj ti, 509“, – reče on. „Još juče

si bio ra zu man.“„Juče je bilo dav no!“Iz gra da se začu lom, a od mah za tim ja san i zvu čan glas zvo na. Va-

tra je iz je la gre de zvo ni ka i zvo no je palo.Le ben tal se pre pla še no šću ću ri. „Šta je to bilo?“ upi ta.„Znak.“ Broj 509 is kri vi usne. „Znak, Leo, da je juče bilo dav no.“„Bilo je to zvo no? Kako to da je cr k va tamo do lje ima la još zvo no.

Pa oni su sva zvo na iz li li u to po ve.“„Ne znam, mo žda su ovo za bo ra vi li. Dak le, kako sto ji stvar sa zu-

bom za ve če ras? Tre ba nam nju pe za dane bez hlje ba.“Le ben tal od mah nu gla vom. „Da nas ne može. Upra vo zato ne može.

Da nas je če t vr tak. Dru gar sko veče u SS-ka sar ni.“„A, tako? Da nas do la ze pros ti tut ke.“Le ben tal ga po gle da. „Tako. Znaš to? Odak le?“„Sve jed no je. Ja to znam, i Ber ger to zna, i Bu her i Aha sfer to zna.“„Ko još?“„Niko više.“

„Tako. Dak le, zna te. A ja ni sam pri mi je tio da ste me pro ma tra li. Mo- ram bo lje da pa zim. Do bro, dak le, to je ve če ras.“„Leo“, reče broj 509, „po ku šaj da se ve če ras ota ra siš zuba. To je

važ ni je. Ovo ov dje mogu ja za tebe da oba vim. Daj mi no vac; znamšta tre ba. Jed nos tav no je.“„Znaš kako se radi?“„Da. Iz udo lji ce.“Le ben tal je raz miš ljao. „Ima je dan kapo kod ko lo ne te ret nih kola“ –

reče. „On su tra vozi u grad. Mo gao bih da pro bam da li će za gris ti.Što se mene tiče, u redu! A mo žda ću se još i pra vo vre me no vra ti tida ovo ov dje sam ura dim“.On pru ži zub bro ju 509.„Šta da ra dim s njim?“ – upi ta broj 509 za ču đe no. „Pa tre ba da ga

po ne seš.“Le ben tal prez ri vo odbi gla vom. „Tu se vidi ko li ko se ti ra zu mi ješ u tr-

go vi nu. Mis liš li da bih ja ne što do bio za nj kada bi neko od ove bra- će već do bio zub u šake? Druk či je se to radi. Ako sve bude u redu,vra tit ću se i uze ti ga. Za to vri je me ga sa krij. A sad pazi!“Broj 509 je le žao u jed noj udo lji ci, ne što uda lje noj od bod lji ka ve

žice, ali bli že nego što je to bilo do zvo lje no. Ko lje ogra de bilo je tumalo uto nu lo i to se mjes to te ško mo glo osmo tri ti sa stra žar skih tor- nje va – na ro či to noću kad bi bila ma gla: ve te ra ni su to već odav nouoči li, ali je tek Le ben tal pri je ne ko li ko ne dje lja us pio iz toga da iz bi jeka pi tal.Či ta vo po dru čje je ne ko li ko sto ti na me ta ra iz van lo go ra bilo za bra-

nje na zona u koju se smje lo ući samo sa po seb nom do zvo lom ese- so va ca. Ši rok po jas zone bio je pot pu no očiš ćen od ras ti nja, a ma- šin ske pu ške su bile upe re ne na nj.Le ben tal, koji je imao šes to čulo za sve što je bilo u vezi sa hra nom,

pri mi je tio je da već ne ko li ko mje se ci dvi je dje voj ke sva kog če t vrt kauve če ko ris te dio ši ro kog puta koji vodi po red Ma log lo go ra. One supri pa da le „Ši šmi šu“, jed noj kr č mi sa dje voj ka ma za za ba vu, koja sena la zi la is pred va ro ši, a do la zi le su kao gos ti ve se lom di je lu kul tur nihve če ri. Ese sov ci su im ka va lir ski do zvo li li da pro la ze kroz za bra nje nuzonu; tako su ušte dje le za obi la že nje od sko ro dva sata. Za to krat kovri je me, dok su pro la zi le, iz opre za je na ogra di Ma log lo go ra bila is- kop ča na stru ja. Lo gor ska upra va nije ni šta o tome zna la. SS--po sa-

da je u op ćoj zbr ci po s ljed njih mje se ci to uči ni la na svo ju ruku. Nisuni šta ri ski ra li; niko iz Ma log lo go ra nije bio spo so ban da bje ži.Jed na od pros ti tut ki u času do bro ćud nos ti ba ci la je ne kom pri li kom

ko mad hlje ba kroz žicu kada se baš u bli zi ni na la zio Le ben tal. Ne ko- li ko pro šap ta nih ri je či u tami i po nu da da će pla ća ti, bile su do volj ne;dje voj ke su ota da po ne kad do no si le ne što hra ne, na ro či to pri kiš nomili ma glo vi tom vre me nu. One su je ba ca le kroz žicu, pre tva ra ju ći seda na mje šta ju ča ra pe ili iz ba cu ju pi je sak iz ci pe la. Lo gor je bio pot- pu no za mra čen i na ovoj stra ni stra že su čes to spa va le; pa čak i akobi neko pos tao ne po vjer ljiv, na dje voj ke ne bi niko pu cao, a dok bisti gao da pro vje ri, svi bi tra go vi već odav no iš čez li.Broj 509 je čuo kako se zvo nik u gra du pot pu no sru šio. Pla me ni

snop izbi iz nje ga i rasu se. Onda se ža ču še da le ki sig na li va tro ga sa- ca.Nije znao ko li ko je če kao; vri je me je u lo go ru bilo bez na ča jan po-

jam. Kroz ne mir nu tamu začu ne na da no gla so ve, a za tim ko ra ke. Onse iz vu če is pod Le ben ta lo vog ka pu ta, pri bli ži se žici i os luš nu. To subili laki ko ra ci sli je va. Po gle da una zad; lo gor je bio vrlo mra čan, takoda nije mo gao vi dje ti čak ni mus li ma ne koji su se vuk li za ho du. Aličuo je zato kako je dan od stra ža ra do vi ku je dje voj ka ma: „Smi je nit ćeme u je da na est. Srest ću vas još, zar ne?“„Na rav no, Ar tu re!“Ko ra ci su se pri bli ža va li. Po tra ja lo je još ne ko li ko tre nu ta ka dok broj

509 nije pre ma nebu ra zaz nao ne jas ne kon tu re dje vo ja ka. Os vr nu sepre ma tor nje vi ma sa ma šin skim pu ška ma. Bilo je tako mut no i tam noda nije mo gao da vidi stra že, a ni one nje ga zbog toga. Oprez nopoče da ši šti.Dje voj ke se za us ta vi še. „Gdje si?“ – pro šap ta jed na. Broj 509 po di-

že ruku i poče da maše.„Ah tu. Imaš li no vac?“„Da. A šta vi ima te?“„Daj naj pri je lovu! Tri mar ke.“Le ben tal je po mo ću du gog šta pa u ke si ci ve za noj kon cem gur nuo

no vac is pod bod lji ka ve žice već ra ni je na put. Jed na od dje vo ja ka sesaže, iz va di ga, brzo pre bro ja, i onda reče: „Evo, pazi.“Oba dvi je iz va di še krom pi re iz dže po va svo jih ka pu ta i po če še da ih

ba ca ju kroz žicu. Broj 509 je po ku ša vao da ih po hva ta u Le ben ta lov

ka put. „Sad do la zi hljeb“ – reče deb lja dje voj ka.Broj 509 vi dje kako kri ške je dre kroz žicu. Brzo ih po ku pi.„Tako. To je sve“. Dje voj ke htje do še da pođu da lje.Broj 509 za ši šta: „Šta je?“ – za pi ta deb lja.„Mo že te li više da do ne se te?“„Slje de će ne dje lje.“„Ne. Kad se bu de te vra ća le iz ka sar ne. Tamo vam daju šta god ho-

će te.“„Jesi li ti isti onaj od ra ni je?“ – upi ta deb lja dje voj ka i naže se na pri-

jed.„Pa oni svi iz gle da ju isto, Fri ci“, – reče dru ga.„Ja mogu ov dje da sa če kam“, šap tao je broj 509. „Imam još no va-

ca.“„Ko li ko?“„Tri.“„Mo ra mo da lje, Fri ci!“ – reče dru ga dje voj ka.Opo na ša le su za to vri je me ko ra ke u mjes tu, da stra že ne bi čule

kako sto je.„Mogu da če kam ci je lu noć! Pet ma ra ka.“„Ti si neki novi, je l’ da?“ – upi ta Fri ci. „Gdje je onaj dru gi? Mr tav?“„Bo les tan. Pos lao me ova mo. Pet ma ra ka? Mo žda i više?“„Li je po! Vi djet ćemo! Što se mene tiče, če kaj tu.“Dje voj ke po đo še da lje. Broj 509 je slu šao kako im suk nje šu šte. On

ot pu za na zad vu ku ći za so bom ka put i leže is crp ljen. Imao je osje ćajda se zno ji, ali je bio pot pu no suh.Kada se okre nuo, spa zi Le ben ta la. „Je li kla pa lo?“ upi ta Leo.„Da. Evo krom pi ra i hlje ba.“Le ben tal čuč nu. „Te be šti je!“ – reče on. „Kak ve kr vo pi je! Pa ovo su

sko ro ci je ne kao ov dje u lo go ru. Mar ka i po bi bilo do volj no. Za trimar ke tre ba lo je da bude još i ko ba si ce. Ah, tako je to kad čo vjek nesvr ša va sam.“Broj 509 nije slu šao. „Haj de da po di je li mo, Leo“, reče on.Od šu lja še se iza ba ra ke i ras pros tri je še krom pir i hljeb. „Krom pir je

po tre ban meni, – reče Le ben tal – za su traš nju tr go vi nu.“„Ne, sada nama sa mi ma tre ba sve.“Le ben tal ga po gle da. „Tako? A gdje da na ba vim no vac za idu ći

put?“

„Ta ti još imaš ne što.“„Šta ti sve ne znaš?“Oni se pos ta vi še iz ne na da na sve če ti ri; je dan pre ma dru go me kao

ži vo ti nje, gle da ju ći je dan dru gog u upa la lica.„One će se vra ti ti ve če ras i do ni je ti još“ – reče broj 509. „To su stva-

ri iz ka sar ne sa ko ji ma ćeš lak še tr go va ti. Ja sam im re kao da ima mojoš pet ma ra ka.“„Slu šaj ti“ – poče Le ben tal, a onda sleg nu ra me ni ma. „Ako ti imaš

para, to je tvo ja stvar.“Broj 509 ga pro ma tra še ne tre mi ce. Naj zad, Le ben tal skre nu po gled

i spus ti se na lak to ve. „Ti ćeš me upro pas ti ti“, za kenj ka tiho. „Šta za- pra vo ho ćeš? Za što se sad odje dan put u sve mi je šaš?“Broj 509 se opi rao po žu di da str pa je dan krom pir u usta i još je dan,

brzo, sve, dok nije neko do šao pri je nje ga.„Kako ti to sebi pred stav ljaš?“ ja di ko vao je Le ben tal da lje. „Sve po-

žde ra ti, iz da ti no vac kao idi oti, a kako ćemo onda do bi ti novo?“Krom pi ri. Broj 509 ih je nju škao. Hljeb. Nje go ve ruke iz ne na da nisu

htje le više da sli je de mi sao. Že lu dac mu se pre tvo rio u po ho tu. Jes ti!Jes ti! Gu ta ti! Brzo! Brzo! „Ima mo zub“ – reče s mu kom i okre nu gla- vu. „Šta je sa zu bom? Pa ipak ćemo ne što za to do bi ti. Šta je s tim?“„Da nas se malo mo glo uči ni ti. Po tra jat će još. A nije ni si gur no. Čo-

vjek ima samo ono što je u vlas ti toj ruci.“Zar on nije gla dan, mis lio je broj 509. Šta brb lja! Zar mu se že lu dac

ne raz di re? „Leo“, reče kao da mu je je zik ote kao „mis li na Lo ma na!Kad bu de mo doš li do tle, bit će pre kas no. Sada sva ki dan vri je di. Nemo ra mo da mis li mo či ta ve mje se ce una pri jed.“Iz prav ca žen skog lo go ra začu se ta nak vi sok vri sak kao od neke

upla še ne pti ce. Tamo je sta jao neki mus li man na jed noj nozi, pru živ širuke pre ma nebu. Dru gi je po ku ša vao da ga za dr ži. Iz gle da lo je kaoda obo ji ca iz vo de gro te skan „pas de deux“ pre ma ho ri zon tu. Tre nu- tak kas ni je pa do še kao suho drvo na tlo, a vri sak za muk nu.Broj 509 se opet okre nu. „Kad bu de mo kao ovi, ni šta nam više neće

po mo ći“ reče. „Onda smo za uvi jek go to vi. Mo ra mo se bra ni ti, Leo.“„Bra ni ti? Kako?“„Bra ni ti“, reče broj 509 mir ni je. Na pad je pro šao. Opet je mo gao da

gle da. Mi ris hlje ba nije ga više os ljep lji vao. On pri bli ži gla vu Le ben ta- lo vom uhu. „Za kas ni je“, reče, go to vo ne čuj no. „Da se osve ti mo“.

Le ben tal us tuk nu. „S tim neću da imam ni šta.“Broj 509 se lako os mjeh nu. „To i ne tre ba. I ne mo raš. Bri ni se

samo za žde ra nje.“Le ben tal je šu tio neko vri je me. Onda po seg nu u džep, iz bro ja no-

vac, pri ne se ga sa svim oči ma i pru ži ga bro ju 509. „Evo tri mar ke.Po s ljed nje. Jesi li sad za do vo ljan?“Broj 509 uze no vac bez od go vo ra.Le ben tal raz dvo ji hljeb od krom pi ra.„Dva na est di je lo va! Đa vol ski malo za one pare.“ On poče da di je li.„Je da na est. Lo man neće više ni šta. Nje mu i ne tre ba više.“„Do bro. Je da na est.“„Une si unu tra, Ber ge ru, Leo! Oni če ka ju.“„U redu. Ov dje je tvo je. Ho ćeš li ov dje da os ta neš dok se one dvi je

ne vra te?“„Hoću.“„Imaš još vre me na. Neće one doći pri je je dan ili dva.“„Ni šta ne sme ta, os tat ću ov dje.“Le ben tal sleg nu ra me ni ma. „Ako ne do ne su više nego ra ni je, uop će

ne mo raš da če kaš. Za te pare mogu da do bi jem ne što i u Ve li komlo go ru. Ze le na ške ci je ne, be šti je!“„Da, Leo. Pri pa zit ću da više do bi jem.“Broj 509 se po dvu če opet pod ka put. Bilo mu je hlad no. Krom pir i

svoj ko mad hlje ba dr žao je u ruci. Hljeb os ta vi u džep. No ćas nećuni šta jes ti, mis lio je. Če kat ću do su tra. Ako to us pi jem, onda... – alinije znao šta će onda biti. Ne što. Ne što važ no. Po ku šao je da za mis- li. Nije mo gao. Krom pi ri su mu još bili u ruci. Je dan ve li ki i je dan vrlomali. Bili su odveć za vod lji vi. On ih po je de. Smr vio je mali u jed nomza lo ga ju; ve li ki je žva kao i žva kao. Nije oče ki vao da će glad pos li jetoga pos ta ti još gora. Tre ba lo je da to zna; uvi jek se to po nav lja, aličo vjek ni kad nije vje ro vao. On obli za pr ste, a za tim za gri ze vlas ti turuku da bi je za dr žao od hlje ba u nje go vom dže pu. Neću da hljeb od- mah smo tam kao ra ni je, mis lio je. Tek su tra ću ga po jes ti. Ve če rassam po bi je dio Le ben ta la. Na po la sam ga uvje rio. On nije htio, ali mije dao te mar ke. Ja još ni sam go tov. Još imam vo lju. Ako sa hlje bomiz dr žim do su tra... Či ni lo mu se kao da crna kiša kap lje u nje go vojgla vi... – onda – on steg nu šake i po gle da na cr k vu u pla me nu – naj- zad se pri sje ti, – onda ni sam zvi jer. Ni sam samo ma ši na za žde ra-

nje. Onda ću ima ti, to je – sla bost se opet po ja vi, bi jes na glad – toje... – to sam ma lo pri je Le ben ta lu re kao. Ali onda još ni sam imaohljeb u dže pu. Go vo ri ti je lako, – to je – ot por – to je opet ne što kaopos ta ti čo vjek – neki po če tak.

VI

Noj ba uer je sje dio u svo joj kan ce la ri ji. Pre ko puta nje ga na la zio seštap ski li ječ nik Vize, mali maj mu no li ki čo vjek sa pje ga ma i ri jet kim ri- đim br ci ma.Noj ba uer je bio loše vo lje. Imao je je dan od onih dana u ko ji ma je

iz gle da lo da sve ide na opa ko. Vi jes ti u no vi na ma bile su više negooprez ne; Sel ma je po kući gun đa la, Fre ja se vuk la po sta nu cr ve nihoči ju; dva advo ka ta ot ka za la su kan ce la rij ske pros to ri je u nje go vojkući; a sad je do šao još i ovaj uš lji vi „pi lu laš“ sa svo jim že lja ma.„Ko li ko lju di že li te?“ – pi tao je mr zo volj no.„Za sad su do volj na šes to ri ca. Pri lič no is crp lje na tje les no.“Vize nije pri pa dao lo go ru. On je po sje do vao malu bol ni cu is pred va-

ro ši. Ta šti na mu je bila da bude čo vjek od na uke. Kao i mno gi dru gili ječ ni ci, vr šio je eks pe ri men te na ži vim lju di ma, a lo gor mu je ne ko li- ko puta za to stav ljao na ras po lo že nje za tvo re ni ke. Bio je u pri ja telj- stvu sa ra ni jim ga ulaj te rom pro vin ci je, i niko zbog toga nije mno go pi- tao za šta upo treb lja va lju de. Le še vi su bili kas ni je uvi jek ured no pre- da ni kre ma to ri ju mu; to je bilo do volj no.„Vama dak le tre ba lju di za kli nič ke eks pe ri men te?“„Da. Eks pe ri men ti za ar mi ju. Taj ni, na rav no, – za sad“. Vize se os-

mjeh nu. Zubi is pod nje go vih br ko va bili su iz ne na đu ju će ve li ki.„Tako, taj ni.“ – Noj ba uer šmrk nu. Ove nad moć ne uni ver zi te tli je nije

mo gao da pod no si. U sve su se mi je ša li i is ti ski va li su svo jim na du- tim sta vom sta re bor ce. „Mo že te ih do bi ti ko li ko god ho će te“ – reče.– „Mi smo sret ni ako su ti lju di još za ne što upo treb lji vi. Sve što namov dje tre ba jes te na log za is po ru ku.“Vize ga po gle da iz ne na đe no. „Na log za is po ru ku?“„Na rav no. Na log za is po ru ku od mo jih pret pos tav lje nih.“„Ali kako to...? – Ja ne ra zu mi jem...“

Noj ba uer nije skri vao svo je za do volj stvo. On je oče ki vao Vi ze ovoza pre paš će nje.„Ja, za is ta, ne ra zu mi jem“ – reče štap ski li ječ nik još jed nom. „Meni

još ni ka da tako ne što nije tre ba lo.“Noj ba uer je to isto tako znao. Vi zeu to nije bilo po treb no, jer je poz-

na vao ga ulaj te ra; ali ga ulaj ter je u me đu vre me nu bio pos lan na frontzbog ne kak ve mrač ne afe re; to je da va lo Noj ba ueru do bro doš lu pri li- ku da li ječ ni ku na pra vi po te ško će.„Sve je to stvar samo fron te“, objas ni žo vi jal no. „Ako ar mi ja za tra ži

is po ru ku lju di za vas, do bit ćete ih bez dalj nje ga.“Vi zeu do toga nije bilo sta lo; on je ar mi ju upo treb lja vao samo kao

iz go vor. I Noj ba uer je to znao. Vize poče ner voz no da čup ka svo jebr ko ve. „Sve ja to ne ra zu mi jem. Do sada sam uvi jek bez dalj nje gado bi jao lju de.“„Za eks pe ri men te? Od mene?“„Odav de, iz lo go ra.“„Mora da je to neka za bu na.“ Noj ba uer po di že slu ša li cu te le fo na.

„Od mah ću se oba vi jes ti ti.“Nije mo rao da se oba vje šta va jer je sve tač no znao. Pos li je ne ko li-

ko pi ta nja spus ti slu ša li cu. „Baš kao što sam pret pos tav ljao, gos po di- ne dok to re! Vi ste ra ni je tra ži li lju de za laki rad i do bi ja li ih. To svr ša- va bez for mal nos ti naša rad na kan ce la ri ja. Mi snab di je va mo dnev noči tav niz tvor ni ca rad nim odje lje nji ma. Pri tome lju di os ta ju po dre đe nilo go ru. Vaš je slu čaj dru ga či ji. Vi ovo ga puta zah ti je va te lju de za kli- nič ke eks pe ri men te. To iz i sku je zva nič nu is po ru ku. Lju di na taj na činsluž be no na pu šta ju lo gor. A zato mi je po treb no na re đe nje.“Vize je vr tio gla vom. „I jed no i dru go je baš isto“, – reče lju ti to. „I ra-

ni je su lju di bili ko riš će ni za eks pe ri men te kao i sada.“„O tome ja ni šta ne znam.“ Noj ba uer se za va li u sto li cu. „Ja znam

samo ono što piše u ak ti ma. A mis lim da je bo lje da os ta ne mo pritome. Vi bez sum nje ne ma te in te re sa da skre će te paž nju nad lež nihna jed nu tak vu gre šku.“Vize ušu tje za tre nu tak. Pri mi je ti da se je sam ulo vio. „Da li bih do-

bio lju de da sam ih za tra žio za laki rad?“ – upi ta naj zad.„Si gur no! Pa zato i pos to ji naša rad na kan ce la ri ja.“„Tako. Onda mo lim šest lju di za laki po sao.“

„Ali, gos po di ne štap ski li ječ ni če“. Noj ba uer je uži vao u si tu aci ji i tri- jum fal no pred ba ci vao. „Otvo re no go vo re ći, meni ne dos ta ju os no veda po vje ru jem u tako iz ne nad nu pro mje nu va ših že lja. Naj pri je že li teda do bi je te lju de koji su tje les no to li ko is crp lje ni ko li ko je to god mo- gu će, a za tim ih že li te za laki rad. To je pro ti v rječ no. Oni koji su kodnas tje les no iz ne mo gli ne mogu više ni ča ra pe da krpe. To mi mo že- te vje ro va ti. Mi smo ov dje od goj ni i rad ni lo gor vo đen pru skim re- dom.“Vize pro gu ta plju vač ku, na glo us ta de i uze svo ju kapu. I Noj ba uer

us ta de. Bio je za do vo ljan time što je Vi zea raz bjes nio. Nije mu bilosta lo da od tog čo vje ka stvo ri sebi ne pri ja te lja. Ni kad se ne možezna ti da li će sta ri ga ulaj ter jed nog dana opet biti u mi los ti. „Imamdru gi pri jed log, gos po di ne dok to re“ – reče zbog toga.Vize se okre nu. Bio je bli jed i pje ge su se iz ra zi to is ti ca le na nje go-

vom si ras tom licu. „Mo lim.“„Ako su vam lju di tako hit no po treb ni, mo že te da za tra ži te do bro-

volj ce. To pri šte đu je for mal nos ti. Ako za tvo re nik želi da uči ni us lu guna uci, mi ne ma mo ni šta pro tiv toga. To nije sa svim zva nič no, ali toću da uz mem na svo ju sa vjest, na ro či to kod be sko ris nih iz je li ca uMa lom lo go ru. Lju di će pot pi sa ti od go va ra ju ću iz ja vu i go to vo.“Vize ne od go vo ri od mah.„U tak vom slu ča ju nije po treb na čak ni na pla ta za rad ni uči nak“,

reče Noj ba uer sr dač no. „Lju di os ta ju zva nič no u lo go ru. Vi di te i sami,ja či nim što mogu.“Vize je os tao ne po vjer ljiv. „Ne znam za što naj ed nom pra vi te to li ko

te ško ća. Ja slu žim do mo vi ni.“„Svi mi to či ni mo. Osim toga, ja ne pra vim te ško ća. Je di no sam ure-

dan. Bi ro kra ci ja. To mo žda na uč nom ge ni ju kao što ste vi iz gle da ne- po treb no, ali za nas to je pola svi je ta“.„Dak le, mogu da do bi jem šest do bro vo lja ca?“„Šes to ri cu ili više, ako že li te. Dat ću vam čak i na šeg pr vog la ger fi-

re ra za obi la zak. On će vas odves ti u naš Mali lo gor. To je štur m fi rerVe ber. Iz van red no spo so ban čo vjek.“„Do bro. Hva la.“„Nema na čemu. Bilo mi je za do volj stvo.“Vize ode. Noj ba uer uze te le fon i po du či Ve be ra. „Pus ti te ga neka se

do bro is pra ća ka. Ni kak va na re đe nja. Samo do bro volj ce. Što se

mene tiče, neka ih uvje ra va do iz ne mo glos ti. Ako ni je dan ne budehtio, onda mu ne mo že mo ni po mo ći.“On se os mjeh nu i spus ti slu ša li cu. Nje go vo rđa vo ras po lo že nje bi ja-

še iš čez lo. Baš mu je pri ja lo što je mo gao je dan put da po ka že jed- nom od tih knji ških šta ko ra da i on ima još po ne što da kaže. Ono sado bro volj ci ma je baš bila do bra ide ja. Vi zeu će biti te ško da ne ko gauke ba. Za tvo re ni ci su go to vo svi zna li o tome. Čak je i lo gor ski li ječ- nik, koji je sebe ta ko đer sma trao na uče nja kom, mo rao da hva ta žr tvepo uli ca ma kada su mu zdra vi lju di bili po treb ni za eks pe ri men te.Noj ba uer se is ce ri i od lu či da se kas ni je ras pi ta kako se ci je la stvarra zvi ja la.„Može li se rana vi dje ti?“ upi ta Le ben tal.„Je dva“ – reče Ber ger. – „Ese sov ci si gur no ne. Bio je to pret po s ljed-

nji kut njak. Vi li ca se sad uko či la.“Po lo ži li su Lo ma nov leš pred ba ra ku. Ju tar nje pro zi va nje je proš lo,

če ka li su na mr tvač ka kola.Aha sfer je sta jao po kraj bro ja 509. Usne su mu se mi ca le.„Za ovo ga ne tre ba da či taš ka diš7, sta ri“ – objas ni broj 509. „Ovaj

je bio pro tes tant.“Aha sfer ga po gle da. „Neće mu ško di ti“ – reče mir no i nas ta vi da

mrm lja.Po ja vi se Bu her. Iza nje ga je išao Ka rel, dje čak iz Če hos lo vač ke.

Nje go ve noge su bile tan ke kao šta po vi, a lice ma juš no kao šaka,pre ma pre ve li koj lu ba nji. Te tu rao je.„Vra ti se, Ka rel“, reče broj 509. „Ov dje je pre hlad no za tebe.“Dje čak od mah nu gla vom i pri đe bli že. Broj 509 je znao za što on želi

da os ta ne. Lo man mu je po ne kad da vao od svo ga hlje ba, a ovo ov- dje bila je Lo ma no va sa hra na; bila je to prat nja do grob lja, bili su tovi jen ci i cvi je će sa gor kim mi ri si ma; bile su to mo li tve i na ri ca nja, asve što su još oni mo gli za nje ga da uči ne bilo je da sto je ov dje i gle- da ju su hih oči ju na ti je lo koje je le ža lo na ra nom sun cu.„Eno do la ze kola“, – reče Ber ger.U lo go ru je ra ni je bilo samo no sa ča le še va; onda kad se broj mr tvih

po ve ćao, uve de na su kola sa ko njem ze len kom. Ze len ko je ska pao isad su ima li ra sho do van i ra van te ret ni auto mo bil sa stra ni ca ma odda sa ka ka kav se upo treb lja va za pri je nos zak la ne sto ke. On je išaood ba ra ke do ba ra ke i ku pio mr tve.

„Jesu li no sa či uza nj?“„Nisu.“„Onda ga mo ra mo sami na to va ri ti. Zov ni te Ves t ho fa i Ma je ra.“„Ci pe le“ – pro šap ta Le ben tal iz ne na da uz bu đe no.„Do đa vo la! Za bo ra vi li smo ih, a još su za upo tre bu.“„Da, ali ne što mora da ima na no ga ma. Ima mo li ne što?“„U ba ra ci se na la ze po de ra ne Buk sba umo ve ci pe le. Do ni jet ću ih.“„Sta ni te una oko lo“, reče broj 509. „Brzo, pa zi te da me ne vide!“On klek nu po kraj Lo ma na. Os ta li sta do še tamo da ga za šti te od te-

ret nih kola koja su sta ja la pred ba ra kom 17 i od stra ža ra na obliž njimtor nje vi ma. Lako je ski nuo ci pe le. Bile su odveć ve li ke. Lo ma no venoge su se sas to ja le još samo od kos ti ju.„Gdje je dru gi par? Brzo, Leo!“„Evo ga.“Le ben tal je do la zio iz ba ra ke. Po de ra ne ci pe le je sa krio pod ka put.

On uđe među os ta le i okre nu se tako da ih je mo gao is pus ti ti po redbro ja 509. Ovaj mu do da de dru ge u ruke. Le ben tal ih gur nu vi so ko uka put dok ne iš če zo še pod nje go va pa zu ha i vra ti se u ba ra ku. Broj509 na tak nu Lo ma nu po de ra ne Buk sba umo ve ci pe le na noge i us ta- de po sr ću ći. Auto je sada sta jao pred ba ra kom 18.„Ko ga vozi?“„Kapo lič no. Štroš naj der.“Le ben tal se vra ti. „Kako smo samo mo gli da za bo ra vi mo?“ – reče

bro ju 509. „Đo no vi su još do bri.“„Mogu li se pro da ti?“„Za mi je ni ti.“„Do bro.“Auto se pri bli ža vao. Lo man je le žao na sun cu. Usta su se is kri vi la i

bila po lu otvo re na, a jed no oko mu se bje la sa lo kao žuto ko šta nodug me. Niko više nije go vo rio. Samo su ga gle da li. Bio je bes kraj noda le ko.Le še vi iz sek ci je B i C bili su već uto va re ni.„Haj de“, – vi kao je Štroš naj der. „Mo žda bis te htje li još jed nu misu?

Na ba ci te te smrd ljiv ce!“„Haj de mo!“, reče Ber ger.Sek ci ja D ima la je toga ju tra samo če ti ri leša. Za tri prva se još i

naš lo mjes ta, ali onda su se kola na pu ni la. Ve te ra ni nisu više ima li

gdje da smjes te Lo ma na. Os ta li su le še vi le ža li je dan na dru gom dogore. Bili su go to vo svi ukru će ni.„Ozgo!“ iz dra se Štroš naj der. „Da vam na pra vi mo nove noge? Neka

se ne ko li ci na pop ne gore, vi, li je ne svi nje! Pa to je još je di ni po saokoji ima da svr ša va te. Cr ka va ti i to va ri ti.“Nisu mo gli Lo ma na ozdo da po dig nu na kola. „Bu her! Ves t hof!“ –

reče broj 509. „Do đi te.“Oni leš opet spus ti še na zem lju, Le ben tal, broj 509, Aha sfer i Ber-

ger po mo go še Bu he ru i Ves t ho fu da se pop nu na kola. Bu her je većbio sko ro gore kad se ok liz nu i za lju lja. On se maši za upo ri štem, alileš za koji se pri hva tio nije još bio krut. Leš po pus ti i kliz nu s njim za- jed no do lje. Iz gle dao je užas no po ko ran dok se tako bez ot po raskljo kao na zem lju, kao da se sas to ji od sa mih zglo bo va.„Do đa vo la“, vi kao je Štroš naj der. „Kak va je to svi nja ri ja!“„Brzo, Bu he ru! Još je dan put!“ – pro šap ta Ber ger.Daš ću ći gu ra li su Bu he ra gore. Ovo ga puta je us pio da se za dr ži.

„Naj pri je ovaj dru gi leš“, reče broj 509. „On je još mek; moći ćemolak še da ga od gu ra mo.“Bilo je to ti je lo jed ne žene. Ono je bilo teže nego što su to obič no le-

še vi bili u lo go ru. Ima la je još i gru di, a ne samo vre će od kože. Nijepri pa da la žen skom odje lje nju koje je gra ni či lo sa Ma lim lo go rom; ina- če bi bila mr ša vi ja. Mora da je pri pa da la lo go ru za za mje nu Je vre jasa juž no ame rič kim ulaz nim vi za ma. Tamo je još bilo po ro di ca naoku pu.Štroš naj der se us pra vio na svom sje di štu i pro ma trao ženu. „Šta?

Ho će te da se na dra ži te, vi jar ci!“Ri kao je od smi je ha na svoj vic. Kao kapo odje lje nja za pri je voz le-

še va nije mo rao sam da vozi kola; či nio je to jer se ra di lo o auto mo- bi lu. Bio je ra ni je šo fer i vo zio je kad je god mo gao. Dok je sje dio zavo la nom, bio je uvi jek do bre vo lje.Njih osmo ri ca naj zad opet po di go še meko ti je lo gore. Drh ta li su od

is crp lje nos ti. Onda di go še i Lo ma na, dok je Štroš naj der plju vao nanjih du han za žva ka nje. Lo man je bio vrlo lak pos li je one žene.„Za ka či ga čvr sto!“ – pro šap ta Ber ger Bu he ru i Ves t ho fu. „Ugla vi

nje go vu ruku u ne či ju dru gu“. Us pje li su da jed nu Lo ma no vu rukugur nu kroz stra ni cu auto mo bi la. Ruka je vi si la iz me đu le ta va, ali po-

preč ni po du pi ra či dr ža li su ti je lo čvr sto pod pa zu hom. „Go to vo“, rečeBu her i spus ti se do lje.„Go to vo, vi ska kav ci? Go to vo.“Štroš naj der se smi jao. Ovih de set užur ba nih kos tu ra pod sje ti li su

ga na ogrom ne ska kav ce koji nose jed nog uko če nog je da na es togska kav ca. „Vi ska kav ci!“ po no vi on i iz bu lji se u ve te ra ne. Niko senije na smi jao. Samo su dah ta li i uko če no gle da li u zad nji dio te ret- nog auto mo bi la iz koga su str ši le noge mr tva ca. Mno go nogu. Međunji ma i par dje čjih nogu u pr lja vim bi je lim ci pe la ma.„Dak le?“, reče Štroš naj der, dok se opet peo na svo je sje di šte. „Ko

je od vas bra će ti fu sa ra slje de ći?“Niko ne od go vo ri. Štroš naj de ro vo do bro ras po lo že nje iš če ze. „Se ro-

nje!“ za re ža on. „Čak i za to ste pre glu pi.“On dade iz ne na da gas. Mo tor za brek ta kao ma šin ska pu ška. Kos-

tu ri od sko či še u stra nu. Štroš naj der klim nu obra do van i okre nu kola.Sta ja li su u pla vom dimu mo to ra. Le ben tal je kaš ljao. „Ta de be la na- žde ra na svi nja“ – pso vao je.Broj 509 je sta jao u dimu. Mo žda je to do bro za uši, mis lio je. Kola

su išla da lje pre ma kre ma to ri ju mu. Lo ma no va ruka je str ši la sa stra- ne. Na ne rav noj uli ci kola su se klac ka la, a ruka se kla ti la kao damaše.Broj 509 je gle dao za njom. Osje ćao je zlat nu kru nu u dže pu. Jed-

nog tre nut ka mu se uči ni lo da je zub tre ba lo da iš čez ne za jed no saLo ma nom. Le ben tal je još uvi jek kaš ljao. Broj 509 se okre nu. Sadosje ti u svom dže pu i ko mad hlje ba od si noć. Još ga nije po jeo.Osje ćao ga je i či nio mu se kao neka be smis le na utje ha. „Kako je saci pe la ma, Leo?“ upi ta. „Ko li ko vri je de?“Ber ger je bio na putu za kre ma to rij um kad pri mi je ti Vi zea i Ve be ra.

Od mah do še pe sa na zad. „Ve ber do la zi! Sa Han t ke om i jed nim ci vi- lom. Mis lim da je to dok tor za mor ča di8. Oprez!“Ba ra ke se usko me ša še. Viši SS ofi ci ri nisu go to vo ni kad do la zi li u

Mali lo gor. Sva ki je znao da je zato mo rao da pos to ji na ro čit raz log.„Ov čar ski pas, Aha sfe ru!“ – uzvik nu broj 509. „Sa krij ga.“„Mis liš li da će oni pre gle da ti ba ra ke?“„Mo žda neće. Ima je dan ci vil s nji ma.“„Gdje su?“ – upi ta Aha sfer. „Ima li još vre me na?“„Ima. Samo brzo.“

Ov čar ski pas je pos luš no po gle dao dok ga je Aha sfer mi lo vao, abroj 509 mu ve zi vao ruke i noge da ne bi mo gao is tr ča ti na po lje. Onto, do du še, ni kad nije ra dio, ali ova po sje ta je bila ne uobi ča je na i biloje bo lje ni šta ne ri ski ra ti. Aha sfer mu gur nu još jed nu krpu u usta,tako da je mo gao da diše, ali ne i da laje. Onda ga od gur nu u naj- mrač ni ji ćo šak: „Os ta ni tu!“ Aha sfer diže ruku. „Lezi! Mir! Os ta ni tu!“Lu đak po le že.„Iz i ći!“ po vi ka Han t ke na po lju.Kos tu ri se iz gu ra še na po lje i sta do še u re do ve. Ko nije mo gao da

hoda, po ma ga li su mu ili ga no si li, a onda po lo ži li na zem lju. Bila jeto bi jed na go mi la po lu mr tvih, umi ru ćih i iz glad nje lih lju di. Ve ber seobra ti Vi zeu. „Je li to ono što vam tre ba?“Vi ze ove su se noz dr ve ši ri le kao da nju ši pe če nje. „Iz van red ni pri-

mjer ci“, pro mrm lja. Onda met nu na oča ri i bla go nak lo no pro ma tra šere do ve. „Že li te li da ih iz a be re te?“ upi ta Ve ber.Vize se na kaš lja. „Da, – ali, pa bilo je ri je či o jav lja nju – do bro volj ci-

ma.“„Pa li je po“, od vra ti Ve ber. „Kako ho će te! Neka is tu pe šes to ri ca za

laki po sao!“Niko se ne po kre nu. Ve ber po cr ve nje. Sta rje ši ne blo ko va po nav lja le

su glas no ko man du i po če še žur no da gu ra ju lju de na pri jed. Ve ber jesa iz ra zom do sa de ho dao duž re do va i iz ne na da ot krio Aha sfe ra utre ćem redu ba ra ke 22. „Onaj tamo! Onaj sa bra dom“, raz dra se. „Is- tu pi ti! Zar ne znaš da je za bra nje no no si ti bra du? Sta rje ši na blo ka!Šta vam pada na pa met? Za što ste vi ov dje? Na pri jed, ovaj tip tu!“Aha sfer is tu pi. „Pres tar“ – pro mrm lja Vize i za dr ža Ve be ra. „Tre nu-

tak samo! Mis lim da bi to tre ba lo dru ga či je ura di ti!“„Lju di“ – reče bla go. „Vi spa da te u bol ni cu. Svi. U lo gor skoj bol ni ci

nema više mjes ta. Šes to ri cu od vas ja mogu da smjes tim. Vama supo treb ne supe, meso i snaž na hra na. Neka iz a đu šes to ri ca ko ji ma jeto naj po treb ni je.“Niko ne is tu pi. U ovak ve baj ke niko u lo go ru nije vje ro vao. Ve te ra ni

su osim toga pre poz na li Vi zea. Zna li su da je on već ne ko li ko putado la zio po lju de. Ni je dan od njih nije se više vra tio.„Ima te valj da pre vi še da žde re te, a?“ – obrec nu se Ve ber. „To ćemo

mi pro mi je ni ti! Neka iz a đu šes to ri ca, ali brzo!“

Iz sek ci je B za te tu ra na pri jed je dan kos tur i sta de. „Do bro“, rečeVize pro ma tra ju ći ga. „Vi ste ra zum ni, dra gi čo vje če. Mi ćemo vaspot hra ni ti!“I dru gi iz a đe. Za tim još je dan. Bili su to no vo doš li. „Haj de, još tro ji-

ca“, vik nu Ve ber lju ti to. On je sma trao da je ona stvar sa do bro volj- nim jav lja njem nam ćo ras ta ide ja Noj ba uero va. U kan ce la ri ji su na re- di li: šes to ri ca lju di ima da budu is po ru če ni i go to vo.Vi zeu za igra še uglo vi usa na. „Lju di, ga ran ti ram vam lič no za do bru

hra nu! Meso, ka kao, hran lji ve supe!“„Gos po di ne dok to re“, reče Ve ber. „Ova ban da ne ra zu mi je kad se s

njo me tako go vo ri.“„Meso?“ reče kos tur Va sja, koji je sta jao po red bro ja 509 kao hip no-

ti san.„Na rav no, dra gi moj čo vje če!“ – Vize se obra ti nje mu. „Sva ko ga

dana! Sva kod nev no meso.“Va sja je žva kao. Broj 509 ga gur nu lak tom za opo me nu. Bio je to je-

dva pri mje tan po kret, ali Ve ber ga je ipak za pa zio. „Gad na svi njo!“On uda ri broj 509 u tr buh. Nije to bio pre jak uda rac; bio je pre ma Ve- be ro vom miš lje nju uda rac za upo zo re nje, a ne za kaz nu. Ali broj 509pade „Us taj! Va ra li co!“„Ne tako, ne tako!“ mrm ljao je Vize i za dr žao Ve be ra. „Tre ba ju mi

zdra vi!“On se nag nu nad bro jem 509 i opi pa ga. Pos li je ne kog vre me na

broj 509 otvo ri oči. Nije gle dao Vi zea. Gle dao je Ve be ra. Vize se us- pra vi. „Vi mo ra te u bol ni cu, dra gi čo vje če. Mi ćemo se za vas po bri- nu ti.“„Ja ni sam po vri je đen“, pros te nja broj 509 i us ta de s mu kom.Vize se smje škao. „Ja to kao li ječ nik bo lje znam.“ On se obra ti Ve-

be ru. „To bi bila još dvo ji ca, a sad mi tre ba po s ljed nji. Je dan mla đi“.On po ka za na Bu he ra koji je sta jao s dru ge stra ne do bro ja 509.„Mo žda ovaj?“„Marš na po lje!“Bu her sta de do bro ja 509 i os ta lih. Ve ber ugle da sada kroz otvor

koji je nas tao u redu če škog dje ča ka Ka re la. „Evo još jed no pola por- ci je! Ho će te li ga kao do da tak?“„Za hva lju jem. Meni su po treb ni odras li lju di. Ovi su do volj ni. Sr dač-

na hva la.“

„Do bro. Vas šes to ri ca ja vit ćete se za pet na est mi nu ta u pi sar ni cu.Sta rje ši no blo ka! Za bi lje ži te bro je ve! I da ste se umi li, vi pr lja ve svi- nje!“Sta ja li su kao da je grom uda rio. Niko nije go vo rio. Zna li su šta to

zna či. Samo se Va sja ce rio. On je bio ma lo uman od gla di i vje ro vaoje u ono što je Vize go vo rio. Tro ji ca no vih su tupo ble nu la u praz no.Oni bi pos lu ša li bez volj no sva ko na re đe nje, čak i ono da po tr če nana elek tri zi ra nu žicu. Aha sfer je le žao na tlu i ste njao. Han t ke ga je is- tu kao to lja gom, po što su Vize i Ve ber otiš li.„Jo zef!“ je dan slab glas do la zio je iz žen skog lo go ra.Bu her se nije po ma kao. Ber ger ga munu. „To je Rut Ho land!“Žen ski lo gor na la zio se li je vo po kraj Ma log lo go ra, a bio je odvo jen

od nje ga dvos tru kom na elek tri zi ra nom bod lji ka vom ži com. On sesas to jao samo od dvi ju ma lih ba ra ka, koje su bile po dig nu te za vri je- me rata kada su po če la nova ma sov na hap še nja. Ra ni je u lo go runije bilo žena.Bu her je pri je dvi je go di ne ne ko li ko sed mi ca ra dio pri je ko kao sto lar.

Pri tom je sreo Rut Ho land. Njih dvo je su se po taj no, s vre me na navri je me mo gli da vide, da po ma lo raz go va ra ju; za tim je Bu her biopre mje šten u jed no dru go rad no odje lje nje. Po no vo su se vi dje li tekkada je on dos pio u Mali lo gor. Za tim su po ne kad noću ili u ma glimo gli jed no sa dru gim da ša pu ću.Rut Ho land sta ja la je iza bod lji ka ve žice koja je raz dva ja la lo go re.

Vje tar je no sio pru gas tu suk nju oko nje nih tan kih nogu. „Jo zef“, zov- nu ga ona po no vo.Bu her diže gla vu. „Od mak ni se od žice! Vi djet će te!“„Ja sam sve čula. Ne moj to da ura diš!“„Od mak ni se od žice, Rut! Stra žar može da puca.“Ona je od ma hi va la gla vom. Kosa joj je bila krat ka i pot pu no si je da.

„Ti ne! Os ta ni ov dje! Ne moj ići! Os ta ni ov dje, Jo zef!“Bu her je bes po moć no gle dao broj 509. „Vra tit ćemo se!“ reče broj

509 za nje ga.„On se neće vra ti ti, ja to znam! I ti to znaš!“ Ona je upi ra la ša ka ma

o žicu. „Ni kad se niko neće vra ti ti.“„Od mak ni se, Rut!“ Bu her je gle dao u prav cu stra žar skih tor nje va.

„Opas no je sta ja ti,“„On se neće vra ti ti, svi to zna te.“

Broj 509 ni šta ne od go vo ri. Nije bilo što da se od go vo ri. Nije višeimao ni kak vih osje ća nja. Ni za dru ge, ni za sebe sa mog. Sve je proš- lo, on je to znao, ali još nije osje ćao. Osje ćao je samo da ni šta neosje ća.„Neće se vra ti ti“, po nav lja la je Rut Ho land. „Neka ne ide!“Bu her je pi ljio u zem lju. Bio je i su vi še po tre sen da bi da lje od go va-

rao.„Neka ne ide“, reče Rut Ho land. Bilo je to kao mo li tva. Mo no to na,

bez uz bu đe nja. Bilo je to iz van sva kog uz bu đe nja. „Neka dru gi nekoide! On je mlad! Neka neko dru gi ode za nje ga!“Niko ne od go vo ri. Sva ko je znao da Bu her mora da ide. Han t ke je

po pi sao bro je ve. A i ko bi oti šao za nje ga? Sta ja li su i gle da li su se.Oni koji su mo ra li da odu i oni koji su os ta ja li. Gle da li su se. Da jeuda rio grom i ubio Bu he ra i broj 509, bilo bi pod noš lji vi je. Bilo je ne- pod noš lji vo, jer je u tom po s ljed njem po gle du bila laž, ona ne iz go vo- re na: „Za što ja? Baš ja?“ – na jed noj i: „Hva la bogu, ni sam ja!“ – nadru goj stra ni.Aha sfer se la ga no di zao sa zem lje. Još je je dan čas pi ljio oša mu će-

no pre da se. Onda se pri sje ti. Poče ne što da šap će.Ber ger se okre nu.„Ja sam kriv“, za kre šta sta ri odjed nom. „Ja – moja bra da! Zbog toga

je do šao ova mo? Ina če bi os tao tamo! Ja!“Obje ma ru ka ma poče da čupa bra du. Suze mu gru nu še niz lice. Bio

je pres lab da iš ču pa bra du. Sje dio je na zem lji i tr zao gla vu des no-li- je vo. „Idi u ba ra ku“, reče Ber ger oš tro.Aha sfer po gle da u nj, a onda pade ni či ce li cem o zem lju i za ja uka.„Mo ra mo da po đe mo“, reče broj 509.„Gdje je zub?“ upi ta Le ben tal.Broj 509 za hva ti u džep i do da de ga Le ben ta lu. „Evo“.Le ben tal ga uze. Drh tao je. „Tvoj bog“, pro mu ca i po ka za neo dre-

đe no na grad i na iz go rje lu cr k vu. „Tvo ji zna ko vi, tvoj pla me ni stup!“Broj 509, dok je va dio zub iz dže pa, na pi pao je ko ri cu hle ba koju

nije po jeo. A šta je ko ris ti lo što je nije po jeo? Pru ži ga Le ben ta lu.„Po je di ga ti sam“, reče Le ben tal lju ti to i ne moć no. „Tvoj je!“.„On meni više neće moći ko ris ti ti.“Je dan mus li man spa zi ko mad hlje ba. On brzo do te tu ra i uhva ti broj

509 za ruku, a usta ši ro ko ra zja pi. Zi je vao je za hlje bom. Broj 509 ga

od gur nu i met nu ko mad hlje ba u ruku Ka re lu koji je ci je lo vri je me šu- te ći sta jao kraj nje ga. Mus li man po sr nu ka Ka re lu. Dje čak ga mir nouda ri tač no u cje va ni cu. Mus li man za te tu ra, a dru gi ga do tu ko še.Ka rel po gle da broj 509. „Hoće li vas po da vi ti pli nom?“ upi ta struč no.„Ov dje nema gas nih ko mo ra, Ka rel. Tre ba lo bi da to znaš“, reče

Ber ger lju ti to.„To su nam i u Bir ke nau rek li. Ako vam budu dali ruč ni ke i ka za li

vam da tre ba da se ku pa te, onda je to plin.“Ber ger ga uk lo ni u stra nu. „Idi i jedi svoj hljeb, jer će ti ga neko dru gi

uze ti.“„Pa zim ja već“. Ka rel je gu rao hljeb u usta. On je pi tao ono ma lo-

čas, kao što se pita za cilj pu to va nja, i nije ni šta zlo mis lio. Odras taoje u kon cen tra ci onom lo go ru i nije znao ni za što dru go.„Haj de mo“, reče broj 509.Rut Ho land poče da pla če. Ruke su joj vi si le kao pti čje kan dže na

bod lji ka voj žici. Ke zi la je zube i je ca la. Ali suze nije ima la.„Haj de mo“, reče broj 509 još je dan put. On pri je đe po gle dom pre ko

onih koji su os ta ja li. Naj ve ći dio njih se već rav no duš no odvu kao uba ra ku. Samo su ve te ra ni i ne ko li ci na dru gih još sta ja li. Bro ju 509 seuči ni iz ne na da kao da ima još ne što iz van red no važ no da kaže. Ne- što od čega sve za vi si. On se tru dio svom sna gom, ali nije mo gao dato osmis li i ri je či ma da is ka že. „Ne za bo ra vi te“, reče samo na kra ju.Niko ne od go vo ri ni šta. Vi dio je da će oni to za bo ra vi ti. Pre čes to su

već vi dje li tak ve stva ri. Bu her to mo žda ne bi za bo ra vio. On je biodo volj no mlad, ali i on je mo rao da pođe.Te tu ra li su pu tem. Nisu se opra li. Bio je to Ve be rov vic; u lo go ru ni-

kad nije bilo do volj no vode. Išli su na pri jed. Nisu se os vr ta li. Doš li sudo ka pi je u bod lji ka voj žici koja je raz dva ja la Mali lo gor. „Dve ri cr ka- va nja“. Va sja je mljac kao. Tro ji ca no vih išli su kao auto ma ti. Pro la zi lisu po red pr vih ba ra ka Rad nog lo go ra. Rad na odje lje nja su već odav- no iz aš la. Ba ra ke su bile praz ne i ne utješ ne; ali one su sad iz gle da lebro ju 509 kao naj že lje ni ja stvar na svi je tu. Sada su iz ne nad no bile ži- vot, si gur nost. Htio je da se uvu če i sa kri je u njih, da le ko od tog ne- mi lo srd nog hoda u smrt. Dva mje se ca pre ra no, mis lio je tupo. Mo ždasamo dvi je ne dje lje. Sve je uza lud, uza lud!„Dru že!“ reče odjed nom neko kraj nje ga. To je bilo pred ba ra kom 3.

Čo vje ku koji je sta jao pred vra ti ma lice se cr ni lo od dla ka. Broj 509

ga po gle da. „Ne moj te to za bo ra vi ti“, pro mrm lja. Nije poz na vao čo vje- ka.„Ne će mo za bo ra vi ti“, od go vo ri čo vjek. „A kuda ide te?“Lju di koji su os ta li u Rad nom lo go ru vi dje li su Ve be ra i Vi zea. Zna li

su da to mora da zna či ne što na ro či to. Broj 509 se za us ta vi. Po gle dačo vje ka. Odje dan put više nije bio tu. Opet je osje ćao ono bit no štoima da kaže, ono što nije smje lo da se iz gu bi. „Ne za bo ra vi te“, šap- tao je na met lji vo. „Ni kad, ni kad.“„Ni kad“, po no vi čo vjek čvr stim gla som. „Kuda vas vode?“„U jed nu bol ni cu. Kao za mor ce za po ku se. Ne za bo ra vi te! Kako se

zo veš?“„Le vin ski Sta nis lav.“„Ne za bo ra vi, Le vin ski“, reče broj 509. Iz gle da lo mu je kao da sa

ime nom sve to do bi ja više sna ge. „Le vin ski, ne za bo ra vi ovo!“„Neću za bo ra vi ti!“Le vin ski do dir nu ru kom rame bro ja 509. On to osje ti dub lje, a ne

samo na ra me nu. Broj 509 po gle da još je dan put Le vin skog. Le vin skiklim nu gla vom. Nje go vo lice nije bilo kao lica u Ma lom lo go ru. Broj509 je osje ćao da je shva ćen. Pođe da lje.Bu her je če kao na nje ga. Sti go še gru pu če tvo ri ce dru gih koji su da-

lje še pe sa li. „Meso“, mrm ljao je Va sja. „Supe i mesa!“...Pi sar ni ca je mi ri sa la na hlad ne pi kav ce i pas tu za ci pe le. Kapo je

pri pre mao do ku men te. Pro ma trao je šes to ri cu lju di bez iz raz no. „Tre- ba ovo ov dje da pot pi še te!“Broj 509 po gle da na sto. Nije ra zu mio šta tu ima da se pot pi še. Za-

tvo re ni ke su pros to upu ći va li, i s tim je bilo go to vo. Onda osje ti da ganeko pro ma tra. Bio je to je dan od pi sa ra koji je sje dio iza ka poa.Kosa mu je bila cr ve na kao pla men. Kad je opa zio da ga je broj 509vi dio, po kre nu go to vo neo pa že no gla vu s des na na li je vo i od mahobo ri po gled na sto. Ve ber uđe u sobu. Svi sta do še mir no.„Ra di te da lje“, na re di i uze do ku men te sa sto la. „Još nije go to vo?!

Haj de, pot pi suj ovo!“„Ja ne znam da pi šem“, reče Va sja, koji je sta jao naj bli že.„Onda na pra vi tri kr sta.“Va sja na pra vi tri kr sta. „Sli je de ći.“Tro ji ca no vih pri đo še je dan za dru gim.

Broj 509 je po ku ša vao gr če vi to da se sa be re. Či ni lo mu se da neg- dje mora da bude još ne ka kav iz laz. Po gle da opet pi sa ra; ali ovajviše nije di gao oči.„Sada ti“, za re ža Ve ber. „Ajde! Sa njaš li, šta li!“Broj 509 uze ce du lju. Oči su mu bile mut ne. Onih ne ko li ko re da ka

na pi sa nih stro jem nije htje lo da se smi ri.„Još či taš!“ Ve ber ga uda ri. „Pot pi suj, uš lji va psi no!“Broj 509 je do volj no pro či tao. Vi dio je ri je či: „Ovim iz jav lju jem do bro-

volj no da...“ On is pus ti list na sto. To je bila zad nja očaj nič ka pri li ka.To je mis lio pi sar.„Haj de ti, drh ta vi jar če! Da ti ja vo dim ruku?“„Ja se ne jav ljam do bro volj no“, reče broj 509.Kapo ga po gle da za pre paš će no. Pi sa ri di go še gla ve i od mah se

pog nu še nad svo je pa pi re. Jed nog tre nut ka nas ta de grob na ti ši na.„Šta?“ – upi ta Ve ber ne vje ru ju ći.Broj 509 uze dah. „Ja se ne pri jav lju jem do bro volj no.“„Ti od bi jaš da pot pi šeš?“„Da.“Ve ber obli za usne. „Tako! Ti to ne ćeš da pot pi šeš?“ On uze li je vu

ruku bro ja 509, okre nu je i trže je vi so ko pre ko leđa. Broj 509 padena pri jed na tlo. Ve ber je dr žao okre nu tu ruku i da lje čvr sto i di zaobroj 509 za njom. Tr zao je i ga zio ga po le đi ma. Broj 509 za vi ka iumi ri se.Ve ber ga uhva ti dru gom ru kom za krag nu i us pra vi ga. Broj 509 se

sru ši. „Sla bić“, za re ža Ve ber. Onda otvo ri jed na vra ta: „Klaj nert, Mi- hel! Uz mi te ovog ku kav ca malo tamo pri je ko i otri jez ni te ga. Os ta vi tega tamo! Sada ću ja doći!“Oni iz vu ko še broj 509 na po lje. „Sad ti“, reče Ve ber Bu he ru. „Pot pi-

suj“.Bu her je drh tao. Nije htio da drh ti, ali nije mo gao da vla da so bom.

Bio je odje dan put sam. Broj 509 više nije bio tu. Sve je u nje mu po- pu šta lo. Mo rao je brzo da radi ono što je broj 509 uči nio, ina če će bitipre kas no i on će kao auto mat iz vo di ti ono što mu se na re di.„Ni ja ne pot pi su jem“, pro mu ca.Ve ber se is ce ri: „Gle ti! Još je dan! Pa to je kao u sta rim do brim da-

ni ma u po čet ku.“

Bu her je dva osje ti uda rac. Neki tre sak i po mr či na sru či še se na nj.Kad se pro bu dio, Ve ber je sta jao iz nad nje ga. Broj 509, mis lio jetupo, broj 509 je dva de set go di na sta ri ji od mene. I nje mu je uči nioisto. Ja mo ram da iz dr žim. Osje ćao je ci je pa nje, va tru, nož u ple ći- ma, nije više čuo da viče – a onda je po mr či na opet doš la.Kada se pro bu dio dru gi put, le žao je po kraj bro ja 509 u ne koj dru goj

pros to ri ji na ce ment nom podu. Kao kroz neki šum do la zio je Ve be rovglas. „Mo gao sam da na re dim da se za vas pot pi še i bilo bi svr še no.Ali neću to uči ni ti. Naj pri je ću slo mi ti vaš pr kos. Na te na ne. Pot pi satćete vi to sami. Mo lit ćete me na ko lje ni ma da vam do zvo lim da pot- pi še te. Ako to tada još bu de te mo gli“. Broj 509 je gle dao mrač nu Ve- be ro vu gla vu pred pro zo rom. Gla va mu je is pred neba iz gle da la vrlove li ka. Gla va je bila smrt, a nebo iza nje iz ne nad no ži vot, ži vot, sve- jed no gdje i kako, raz bi jen, kr vav, ži vot upr kos sve mu, samo za kra- tak tre nu tak – onda u sve to pro dri je dr ve na tu post, osje ća ji se opetmi los ti vo uga si še, i ni čeg više nije bilo osim muk le tut nja ve. Za što seopi re? – mis li lo je ne što mut no u nje mu, kad se opet pro bu dio. Pasve jed no je biti ov dje pre mla ćen na smrt, ili pot pi sa ti i biti lik vi di ranjed nom špri com brže nego ov dje, bez bol ni je. Tad začu glas do sebe,svoj vlas ti ti glas sa ko jim je iz gle da lo da neko raz go va ra. „Ne, nećuda pot pi šem – i ako me ubi je te!“Ve ber se smi jao. „To bi htio, zar ne, ti kos tu re! Da pro đe, a? Ubi ja-

nje na smrt tra je kod nas ne dje lja ma. Mi sada tek po či nje mo.“On opet po di že opa sač. Uda rac po go di broj 509 pre ko oči ju. Nije ih

oz li je dio; bile su is u vi še du bo ko uto nu le. Dru gi uda rac po go di usne.One se raz de ra še kao suh per ga me nat. Pos li je ne ko li ko da ljih uda- ra ca pre ko lu ba nje gvoz da cem opa sa ča pao je opet u ne svi jest. Ve- ber ga gur nu u stra nu i poče da uda ra po Bu he ru. Bu her je po ku ša- vao da se zgr či. Ali, bio je is u vi še spor. Uda rac ga je po go dio pre konosa. On se sku pi i Ve ber ga uda ri među noge. Bu her vris nu. Osje tioje još ne ko li ko puta gvoz dac kako mu za si je ca po ti ljak, a onda opetpo to nu u buru po mr či ne.Čuo je zbr ka ne gla so ve, ali se nije mi cao. Dok iz gle da one svi je šten,

neće ga da lje tući. Gla so vi su pre la zi li pre ko nje ga, neg dje u bes kraj.Po ku ša vao je da ih ne slu ša, ali su se oni pri bli ža va li i boli ga u uši imo zak.

„Ža lim, gos po di ne dok to re, ali ako lju di neće do bro volj no... – samivi di te, Ve ber ih je te me lji to uvje ra vao.“Noj ba uer je bio sjaj no ras po lo žen. Nje go va oče ki va nja bila su da le-

ko pro ma še na. „Jes te li vi ovo ov dje zah ti je va li?“ upi ta Vi zea.„Na rav no da ni sam.“Bu her je po ku šao da oprez no pro žmi ri. Ali nije mo gao da kon tro li ra

svo je očne kap ke. Oni se otvo ri še kao kod kak ve me ha nič ke lut ke.Ugle da Vi zea i Noj ba uera. Onda vi dje i broj 509. I broj 509 je gle dao.Ve ber više nije bio tu.„Na rav no da ni sam“, objas ni Vize još je dan put. „Kao kul tu ran čo-

vjek...“„Kao kul tur nom čo vje ku“, pre ki de ga Noj ba uer „po treb ni su vam ovi

lju di za vaše eks pe ri men te, zar ne?“„To je stvar na uke. Naši po ku si spa ša va ju ži vo te de se ti na ma hi lja da

dru gih lju di. Vi to mo žda ne ra zu mi je te.“„Ra zu mi jem. Ali vi mo žda ne ra zu mi je te ovo ov dje. To je pros to

stvar dis ci pli ne. Ta ko đe neo bič no važ no.“„Sva ko na svoj na čin“, iz ja vi Vize nad me no.„Na rav no, na rav no! Ža lim što vam ni sam mo gao bo lje pos lu ži ti. Ali

mi ni jed nog od na ših šti će ni ka ne pri si lja va mo ni na šta. A lju di ov djeiz gle da da nisu ima li nak lo nost da na pus te lo gor.“On se obra ti Bu he ru i bro ju 509. „Vi za pra vo ra di je os ta je te u lo go-

ru?“Broj 509 po kre nu usne.„Šta?“ upi ta Noj ba uer oš tro.„Da“ – reče broj 509.„A ti tamo?“„I ja“, pro ša pu ta Bu her.„Vi di te, gos po di ne dok to re“, Noj ba uer se na smi je ši. „Lju di vole da

budu ov dje. Tu ni šta ne može da se uči ni“. Više se nije smje škao.„Zve ka ni“, reče Vize prez ri vo u prav cu bro ja 509 i Bu he ra. „Ovo ga

puta odis ta ni šta dru go ni smo htje li nego da vr ši mo eks pe ri men te sis hra nom.“Noj ba uer duh nu dim svo je ci ga re te is pred sebe. „Uto li ko bo lje. Du-

pla kaz na za ne po ko ra va nje. U sva kom slu ča ju, ako još že li te da ulo go ru na đe te dru ge, sto jim vam na ras po la ga nju, gos po di ne dok to- re.“

„Hva la“, reče Vize hlad no.Noj ba uer za tvo ri vra ta za njim i vra ti se u pros to ri ju. Oba vi jao ga je

mi ris ni pla vi oblak du han skog dima. Broj 509 ga je mi ri sao i iz ne na- da osje ti raz di ru ću po žu du u plu ći ma. Nije ona ima la ni kak ve veze snjim; to je bila stra na, sa mos tal na po žu da, koja se uk li je šti la u nje go- va prsa. Ne s vjes no je du bo ko udah nuo i osje ćao dim, a is to vre me nopro ma trao Noj ba uera. Za je dan tre nu tak nije ra zu mi je vao za što nje- ga i Bu he ra nisu pos la li sa Vi ze om. Ali onda mu pos ta de jas no. Biloje samo jed no objaš nje nje. Oni su od bi li da pos lu ša ju jed nog SS-ofi- ci ra, i zato će biti kaž nje ni u lo go ru. Kaz na se mo gla pre dvi dje ti – lju- de su vje ša li i kad samo jed nog ka poa ne bi pos lu ša li. Bilo je po greš- no ne pot pi sa ti, osje ti iz ne nad no. Sa Vi ze om su mo žda ima li jošneku šan su. Sada su bili iz gub lje ni.Straš no ka ja nje poče da ga davi. Ono je pri ti ski va lo nje gov že lu dac,

sta ja lo iza nje go vih oči ju; straš no i neo bjaš nji vo osje ćao je is to vre- me no bje so muč nu po žu du za di mom od du ha na. Noj ba uer je pro ma- trao broj ku na pr si ma bro ja 509. Bio je to ni zak broj.„Ko li ko si već vre me na ov dje?“„De set go di na, gos po din ober štur m ban fi rer.“„De set go di na“. Noj ba uer nije ni znao da je ov dje još bilo za tvo re ni-

ka s po čet ka. Za pra vo je to do kaz nje go ve bla gos ti, mis lio je. Si gur- no nema mno go lo go ra koji ima ju tako ne što. On po vu če dim svo jeci ga re. Tako što mo glo bi čak je dan put da bude i ko ris no. Ni kad sene zna što može da dođe.Uđe Ve ber. Noj ba uer iz va di ci ga ru iz usta i po drig nu mu se. Za do-

ru čak je jeo ka vur mu i kaj ga nu. Jed no od svo jih omi lje nih jela. „Ober- štur m fi rer Ve ber!“ reče. „Ovo ov dje nije bilo na re đe no.“Ve ber po di že po gled. Oče ki vao je vic, a vic nije do la zio. „Mi ćemo ih

ve če ras pri li kom pro zi va nja obje si ti“, reče on naj zad.Noj ba ueru se po drig nu još jed nom. „Nije bilo na re đe no. Uos ta lom,

za što ova ko ne što či ni te sami“.Ve ber ne od go vo ri od mah. Nije ra zu mio za što Noj ba uer tra ži ijed nu

ri ječ o ovak vim sit ni ca ma. „Pa zato ima još do volj no lju di“, reče Noj- ba uer.Ve ber je u po s ljed nje vri je me pos tao pri lič no sa mos ta lan. Ni šta

neće ško di ti ako i on je dan put osje ti ko ov dje iz da je na re đe nja! „Štaje to s vama, Ve ber? Iz da li vas ner vi?“

„Ne!“Noj ba uer se okre nu bro ju 509 i Bu he ru. Obje si ti, re kao je Ve ber. U

stva ri pra vil no. Ali čemu? Dan je is pao bo lji nego što se je mo glooče ki va ti. A osim toga, bilo je sa svim do bro po ka za ti Ve be ru da svenije mo ra lo tako da bude kao što je on za mis lio. „Nije bilo di rek t nood bi ja nje ne pos luš nos ti“, reče. „Ja sam na re dio do bro volj ne pri ja ve.Ovo ov dje ne iz gle da tako. Daj te ovim lju di ma dva dana bun ke ra.Da lje ni šta. Da lje ni šta, Ve ber! Ra zu mi je te? Htio bih da se moja na- re đe nja slu ša ju.“Noj ba uer iz a đe. Osje ćao se za do vo ljan i nad mo ćan. Ve ber je gle-

dao za njim prez ri vo. Ner vi, mis lio je. Ko ov dje ima ner ve? I ko ov djepos ta je mek. Dva dana bun ke ra. Lju ti to se okre ne. Trag sun če vesvje tlos ti pao je na raz bi je no lice bro ja 509. Ve ber ga pa ž lji vi je po gle- da. „Tebe poz na jem od nek le?“„Ne znam, gos po din štur m fi rer.“Broj 509 je tač no znao. Na dao se da se Ve ber neće sje ti ti.„Od nek le te poz na jem! Već ću to iš če pr ka ti. Gdje si do bio ove oz lje-

de?“„Pao sam, gos po din štur m fi rer.“Broj 509 poče lak še da diše. Ovo je opet bila sta ra ru ti na. Vic, još iz

po čet nih vre me na. Niko ni kad nije smio da priz na da je bio tu čen.Ve ber ga još je dan put po gle da. „Od nek le poz na jem tu gu bi cu“, gun- đao je. Onda otvo ri vra ta. „Ot pre mi te ovu dvo ji cu u bun ker. Dvadana“. On se okre nu opet bro ju 509 i Bu he ru. „Samo ne moj te mis li tida ste iz mak li, vi đu bre ta ri! Ja ću vas još obje si ti!“Iz vu ko še ih na po lje. Broj 509 za tvo ri oči od bo lo va. Osje ti uz duh na-

po lju. Po no vo otvo ri oči. Tu je bilo nebo, pla vo i bes kraj no. On okre- nu gla vu Bu he ru i po gle da ga. Bili su spa se ni. Bar za sad. Bilo je te- ško vje ro va ti u to.

VII

Kada je dva dana pos li je toga šar fi rer Bro jer na re dio da se vra taotvo re, oni is pa do še iz bun ke ra. Obo ji ca su po s ljed njih tri de set satipa da li iz po lu svi jes ti u be svi jest. Pr vo ga dana ima li su još sna ge dase s vre me na na vri je me spo ra zu mi je va ju ku ca njem, a onda čak niza to.Iz ne so še ih na po lje. Le ža li su na po di ju mu za ples po kraj zida koji

je op ko lja vao kre ma to ri jum. Sto ti ne lju di ih je vi dje lo; niko ih nije di- rao. Niko ih nije od no sio. Sva ko se pre tva rao da ih ne vidi. Nije datona re đe nje šta s nji ma da se radi; zbog toga kao da nisu pos to ja li. Kobi ih do dir nuo, sam bi dos pio u bun ker.Dva sata kas ni je po s ljed nji mr tva ci toga dana une sem su u kre ma-

to ri jum. „Šta je sa ovi ma?“ upi ta li je no ese so vac koji je bio de žu ran.„Hoće li oni unu tra?“„To su dvo ji ca iz bun ke ra.“„Jesu li ote gli?“„Tako iz gle da.“Ese so vac vi dje da se šaka bro ja 509 grči i opet otva ra. „Nisu još

pot pu no“, reče. Nje ga su bo lje la kr sta. Proš la noć sa Fri ci kom u „Ši- šmi šu“ bila je žes to ka! On za tvo ri oči. Do bio je pro tiv Hof ma na. Hof- man je bio sa Vil mom. Fla šu „He ne si ja“. Do bar ko njak! Ali, bio je crk- nut. „Upi taj te u bun ke ru ili u kan ce la ri ji gdje spa da ju“, reče jed nomod no sa ča mr tva ca.Čo vjek se vra ti. Za njim je žur no do la zio cr ve no ko si pi sar. „Ova

dvo ji ca su ot pu šte na iz bun ke ra“, jav ljao je. „Oni spa da ju u Mali lo- gor. Tre ba lo je već u pod ne da budu pu šte ni. Na re đe nje ko man dan- tu re.“„Onda ih ot pre mi te odav de“. Ese so vac po gle da pos pa no na svo ju

lis tu. „Ja imam 38 mr tvih“. Bro jao je le še ve koji su le ža li tač no po re-

da ni pred ula zom. „Tač no tri de set i osam. Tač no. No si te ove odav de,jer će opet biti zbr ke.“„Haj de če tvo ri ca! Od ne si te ovu dvo ji cu u Mali lo gor“, po vi ka kapo

le še va.Če tvo ri ca pri hva ti še. „Ova mo!“ pro šap ta cr ve no ko si pi sar. „Brzo,

da lje od mr tva ca. Na ovu stra nu!“„Ta ovi su, tako reći, go to vi“, reče je dan od no sa ča.„Je zik za zube! Na pri jed!“Oni od ne so še broj 509 i Bu he ra od zida. Pi sar se naže pre ko njih i

os luh nu. „Nisu mr tvi! Do ne si te no si la! Brzo!“On se os vr nu. Pla šio se da će Ve ber na ići, pri sje ti ti se i obje si ti obo-

ji cu. Os ta de tu dok lju di sa no si li ma ne do đo še. Bile su to gru bo is te- sa ne da ske na ko ji ma su obič no pre no si li le še ve.„Na to va ri te ih! Brzo!“Pros tor oko ka pi je kre ma to ri ju ma bio je uvi jek opa san. Ese sov ci su

se svu da mo ta li, a šar fi rer Bro jer bio je u bli zi ni. Vrlo je ne ra do pu- štao iko ga da se živ iz vu če iz bun ke ra. Noj ba uero vo na re đe nje biloje pu šta njem is pu nje no i time pot pu no iz vr še no. Broj 509 i Bu her bilisu opet div ljač. Sva ko je mo gao svo ju zlo vo lju da is ka li na nji ma; dane go vo ri mo o Ve be ru, čija bi čast go to vo zah ti je va la nji ho vu lik vi da- ci ju, samo da je znao da su još živi.„Kak va je to glu post“, reče je dan od no sa ča zlo volj no. „Sada ih no-

si mo či ta vim pu tem do Ma log lo go ra, a su tra će uju tro si gur no mo ra tida budu vra će ni. Ovi neće iz dr ža ti više od ne ko li ko sati“.„Šta se to tebe tiče, ti, idi ote“, iz ne na da frk nu cr ve ni pi sar bi jes no.

„Pri hva ti! Na pri jed! Zar među vama nema raz bo ri tog čo vje ka?“„Ima“, reče sta ri ji čo vjek i po di že no si la na ko ji ma je le žao broj 509.

„Šta je to s nji ma? Ne što na ro či to?“„To su dvo ji ca iz ba ra ke broj 22“. Pi sar se obaz re i pri đe sa svim uz

no sa ča. „To su ona dvo ji ca koja su pri je dva dana od bi la da pot pi šu.“„Šta da pot pi šu?“„Iz ja vu za dok to ra za mor ča di. Dru gu če tvo ri cu je po veo so bom.“„Šta? I ovi ov dje neće biti obje še ni?“„Ne“, pi sar je išao ne ko li ko ko ra ka po kraj no si la. „Tre ba ih vra ti ti u

ba ra ke! Tak vo je na re đe nje. Zbog toga to uči ni te brzo, pri je nego štose neko umi je ša!“„Ah, tako! Ra zu mi jem!“

No sač za ko ra ča odjed nom tako snaž no da je no si li ma uda rio pred- nje ga čo vje ka is pod ko lje na. „Šta je?“ upi ta ovaj lju ti to. „Jesi li po lu- dio?“„Ni sam. Haj de da ovu dvo ji cu naj pri je uk lo ni mo odav de. Reći ću ti

kas ni je za što.“Pi sar os ta de. Če tvo ri ca no sa ča su sad ho da li šut ke i brzo, dok

zgra de upra ve nisu os ta le iza njih. Sun ce je za la zi lo. Broj 509 i Bu- her su os ta li pola dana duže u bun ke ru nego što je to bilo na re đe no.Ovo malo za do volj stvo Bro jer nije do zvo lio da mu pok va re.Pred nji no sač se okre nu. „Dak le šta je? Jesu li ovi ov dje na ro či te

gla ve ši ne?“„Ne, ali to su dvo ji ca od one šes to ri ce koje je Ve ber u pe tak do veo

iz Ma log lo go ra.“„A šta su s ovi ma ura di li? Oni iz gle da ju pros to kao da su raz bi je ni.“„Pa i jesu. I to jer su od bi li da odu sa dok to rom koji je bio tamo. To

je ona prob na sta ni ca is pred gra da – kaže cr ve no ko si pi sar. Do sadje već češ će uzi mao lju de.“Pred nji no sač zviz nu. „Do đa vo la! I ova dvo ji ca još žive?“„Kako vi diš!“Prvi je mah nuo gla vom. „A sad ih čak i ša lju iz bun ke ra? I ne vje ša-

ju ih? Šta je to? Tako ne što odav no ni sam do ži vio!“Sti gli su do pr vih ba ra ka. Bila je ne dje lja. Rad na odje lje nja ra di la su

pre ko dana i malo pri je toga su se vra ti la. Uli ce su bile pune lo go ra- ša. Vi jest se pro ši ri la za tren oka.U lo go ru se zna lo da su ona če tvo ri ca odve de na. Zna lo se i to da

su broj 509 i Bu her bili u Bun ke ru. To se brzo saz na lo pre ko pi sar ni- ce i opet za bo ra vi lo. Niko nije oče ki vao da će se oni živi vra ti ti. Alisad su do la zi li. Čak i oni koji nisu zna li šta se do go di lo mo gli su davide da ih ne vra ća ju zato što su ne upo treb lji vi, jer ih ina če ne bitamo is pre bi ja li.„Ded’“, reče neko iz go mi le zad njem no sa ču, – „po mo ći ću ti da ih

po ne seš. Bit će tako lak še“. On pri hva ti jed nu ruč ku na no si li ma, aje dan dru gi čo vjek pri đe i pri hva ti pred nju ruč ku. Tako su sva ka no si- la po ni je la če tvo ri ca za tvo re ni ka. To nije bilo po treb no, jer broj 509 iBu her nisu bili te ški. Ali lo go ra ši su htje li da ura de ne što za njih, uovom tre nut ku je di no mo gu će bilo je to. No si li su no si la kao da subila od stak la, a vi jest se ču des nom br zi nom ši ri la is pred njih: dvo ji ca

koja su od bi la da iz vr še na re đe nje vra ća ju se živi na zad! Dvo ji ca izMa log lo go ra. Dvo ji ca iz ba ra ka umi ru ćih mus li ma na. To je bilo ne ču- ve no. Niko nije znao da oni za ži vo te ima ju da za hva le samo Noj ba- uero vom hiru – ali to nije ni bilo važ no. Važ no je bilo samo to da suse su prot sta vi li i da se vra ća ju živi. Le vin ski je sta jao pred ba ra kom13 mno go pri je nego što su se no si la pri bli ži la. „Je li is ti na?“ upi ta onjoš iz da le ka.„Jesu li to oni ili nisu?“Le vin ski pri đe bli že i naže se pre ko no si la.„Mis lim da jesu – to je onaj sa ko jim sam go vo rio. Jesu li če tvo ri ca

dru gih mr tvi?“„U bun ke ru su bila samo ova dvo ji ca. Pi sar kaže da su dru gi otiš li.

Ovi nisu. Ovi su se su prot sta vi li.“Le vin ski se is pra vi la ga no. On po gle da Gol d štaj na po kraj sebe.

„Su prot sta vi li! Bi li to po mis lio?“„Ne bih. Ne o lju di ma iz Ma log lo go ra.“„Ne mis lim to. Mis lim, što su ih opet pus ti li.“Gol d štajn i Le vin ski iz mi je ni še po gled. Pri đe im Min cer. „Iz gle da da

hi lja du go diš nja bra ća pos ta ju mek ša“, reče on.„Šta?“ Le vin ski se okre nu. Min cer je iz go vo rio baš ono što su on i

Gol d štajn po mis li li. „Kako do la ziš do toga?“„Od lu ka sta ro ga lič no“, reče Min cer. „Ve ber je htio da ih obje si.“„Odak le ti to znaš?“„Pri čao je cr ve ni pi sar; on je čuo.“Le vin ski je sta jao je dan čas vrlo mi ran, onda se obra ti jed nom ma-

lom si je dom čo vje ku. „Idi Ver ne ru“, pro šap ta, „is pri čaj mu! Reci muda je onaj koji je htio da mi ne za bo ra vi mo je dan od ove dvo ji ce.“Čo vjek klim nu i od šu lja se duž ba ra ke.U me đu vre me nu su no sa či na no si li ma poš li da lje. Sve više za tvo-

re ni ka je iz la zi lo na vra ta ba ra ka. Neki su do la zi li plaš lji vo i brzo dono si la i gle da li ti je la. Jed na ruka bro ja 509 kliz nu do lje i poče da sevuče po zem lji; dvo ji ca lju di pri sko či še i po lo ži še je oprez no na zad.Le vin ski i Gol d štajn su gle da li za no si li ma. „Kak va hra brost od dva

živa leša! Na pros to se tako su prot sta vi li, zar ne?“ upi ta Gol d štajn.„Ne bih to ni kad oče ki vao od ne ko ga iz odje lje nja za cr ka va nje.“„Ni ja“. Le vin ski je još uvi jek gle dao na uli cu. Oni mo ra ju os ta ti na

ži vo tu“, reče naj zad. „Ne smi ju da crk nu! Znaš li za što?“

„Mogu da za mis lim. Sma traš da će tek tada ima ti pra vi zna čaj?“„Da. Ako crk nu, su tra će se za bo ra vi ti. Ako ne...“Ako ne, onda će oni pos ta ti za lo gor znak da se ne što pro mi je ni lo,

po mis li Le vin ski, ali to ne iz go vo ri. „Mi mo že mo to da ko ris ti mo“, rečeon umjes to toga. „Upra vo sada.“Gol d štajn po t vr di gla vom.No sa či su išli da lje pre ma Ma lom lo go ru. Na za pa du je nebo bilo

pur pur no cr ve no. Des ni red ba ra ka u Rad nom lo go ru bio je kr va vooba sjan. Li je vi je le žao u pla voj sje ni. Lica iza pro zo ra i vra ta naosjen ča noj stra ni bila su bli je da i bez iz ra žaj na kao i uvi jek, ali na dru- goj stra ni lju di su bili oba sja ni ja kom svje tloš ću koja je li či la na nekina gli iz liv taj nog ži vo ta. No sa či su ko ra ča li usred te svje tlos ti. Ona jepa da la na krv lju i pr ljav šti nom za ma za na ti je la na no si li ma – i odjed- nom se uči ni da tamo ne nose dva pre bi je na za tvo re ni ka, nego da jesve to ne što po put kak ve tri jum fal ne po vor ke. Su prot sta vi li su se.Još su di sa li. Nisu bili po bje đe ni.Ber ger se ba vio oko njih. Le ben tal je na ba vio juhe od bi je le repe.

Pili su vode i po lu s vjes ni opet zas pa li. Onda broj 509 osje ti u jed nomtre nut ku, dok mu je po la ko nes ta ja lo ukru će nos ti, ne što to plo na ruci;ne što kao tre nut no, pre za vo sje ća nje. Ne što da le ko. To pli nu. Onotvo ri oči.Ov čar ski pas mu je li zao ruku.„Vode“, pros te nja broj 509. Ber ger mu je pre ma zao zgu lje ne zglo-

bo ve jo dom. On po gle da gore, uze sud sa ju hom i pris lo ni je bro ju509 na usta. „Evo, po pij to!“Broj 509 je pio. „Šta je sa Bu he rom“, upi ta s mu kom.„Leži po kraj tebe.“Broj 509 htje de da lje da pita. „Živ je“, reče Ber ger. „Od ma raj se!“Pri li kom pro zi va nja mo ra li su da ih iz ne su. Po lo ži še ih sa bo les ni ci-

ma koji više nisu mo gli da ho da ju na pod is pred ba ra ke. Već je bilomrač no, a noć je bila hlad na.Blok fi rer Bol te je vr šio pro zi va nje. Za gle dao se u lica bro ja 509 i Bu-

he ra kao što se gle da ju zga že ni in sek ti. „Ova dvo ji ca su mr tvi“, reče.„Za što leže ov dje po red bo les ni ka?“„Nisu mr tvi, gos po di ne šar fi re ru.“„Još nisu“, objas ni blo kov ski sta rje ši na Han t ke.

„Onda će biti su tra. Pro ći će oni kroz dim njak. Na to se mo že te ok- la di ti svo jom gla vom.“Bol te brzo ode. Imao je no va ca u dže pu i htio se upus ti ti u par ti ju

ka ra ta.„Volj no“, ko man do va le su sta rje ši ne blo ko va: „No sa či hra ne is tu pi ti.“Ve te ra ni uni je še broj 509 i Bu he ra oprez no na zad. Han t ke to opa zi i

is ce ri se. „Ova dvo ji ca su valj da od por cu la na, je l’ da?“Niko mu ne od go vo ri. On je još neko vri je me ho dao una oko lo, a za-

tim se i on iz gu bi.„Ta svi nja“, za re ži Ves t hof i plju nu. „Ta pr lja va svi nja.“Ber ger ga je pa ž lji vo pro ma trao. Ves t hof je već iz vjes no vri je me

imao lo gor sko bjes ni lo. Bio je ne mi ran, tu ma rao je ko je ku da, raz go- va rao sam sa so bom i za po di je vao sva đu. „Budi mi ran“, reče Ber geroš tro. „Ne moj da pra viš ru svaj! Mi svi zna mo šta je sa Han t ke om.“Ves t hof ga uko če no po gle da. „Za tvo re nik kao i mi, a tak va svi nja...

to je...“„To sva ko zna. Ima ih na de se ti ne koji su još gori. Vlast stva ra na sil-

ni ke. Tre ba lo je da si to odav no na učio. Tako, a sad po mo zi da ihune se mo!“Oni su za broj 509 i Bu he ra os lo bo di li po je dan kre vet. Šest lju di je

zato spa va lo na podu. Je dan od njih bio je Ka rel, dje čak iz Če hos lo- vač ke. I on je po mo gao da ih une su.„Šar fi rer ni šta ne ra zu mi je“, reče on Ber ge ru.„Tako?“„Oni neće pro ći kroz dim njak. Su tra si gur no neće. Mir no se mo glo

kla di ti.“Ber ger ga po gle da. Malo je lice ima lo sa svim pos lo van iz raz. „Pro ći

će kroz dim njak“ bio je lo gor ski iz raz za kre ma to ri jum. „Slu šaj, Ka- rel“, reče Ber ger, „sa ese sov ci ma se smi je kla di ti samo ako se znada se gubi, pa i onda je bo lje ne kla di ti se!“„Oni su tra neće pro ći kroz dim njak. Ova dvo ji ca neće. A oni tamo

hoće.“ Ka rel po ka za na tri mus li ma na koji su le ža li na podu.Ber ger ga po gle da. „Imaš pra vo“, reče.Ka rel klim nu gla vom, ne po no se ći se. Bio je spe ci ja lis ta za te stva ri.Slje de će ve če ri mo gli su da go vo re. Lica su im bila tako mr ša va da

na nji ma nije bilo šta da otek ne. Bili su crni i pla vi, ali oči su os ta leneo z li je đe ne, a usne samo iz ra njav lje ne.

„Ne moj te ih po kre ta ti kada go vo ri te“, sa vje to vao ih je Ber ger.To nije bilo te ško. Na uči li su to u go di na ma pro ve de nim u lo go ru.

Sva ko ko je ov dje bio duže vre me na znao je da go vo ri a da ne po- kre ne ni je dan mi šić.Po što su do ni je li jelo, iz ne na da neko za ku ca na vra ta. Za je dan čas

sva su se srca stis nu la – sva ko se pi tao da li ipak nisu doš li da odve- du ovu dvo ji cu.Opet se začu ku ca nje; oprez no, je dva čuj no. „Broj 509 i Bu her“,

pro šap ta Aha sfer, „pre tva raj te se kao da ste mr tvi.“„Otvo ri, Leo“, pro šap ta broj 509. „Nisu to ese sov ci. Oni do la ze dru-

ga či je.“Ku ca nje pres ta de. Ne ko li ko tre nu ta ka iza toga jed na sje na iz ro ni iz

bli je dog svje tla u pro zo ru i mah nu ru kom. „Otvo ri, Leo“, reče broj509. „To je neko iz Rad nog lo go ra.“Le ben tal otvo ri vra ta, a sje na se ušu lja unu tra. „Le vin ski“, reče ona

u mra ku. „Sta nis lav. Ko je bu dan?“„Svi! Ova mo!“Le vin ski opi pa u prav cu Ber ge ra koji je go vo rio. „Gdje? Neću da na

ne ko ga na ga zim.“„Os ta ni gdje si.“ Ber ger dođe k nje mu.„Evo, sje di ov dje.“„Jesu li obo ji ca živi?“„Da, evo leže li je vo od tebe.“Le vin ski gur nu ne što u Ber ge ro vu ruku. „Evo.“„Šta?“„Joda, as pi ri na i vate. Evo i smot ka gaze. A ovo je su pe rok sid.“„Pa to je či ta va apo te ka“, za ču di se Ber ger. „Odak le ti sve to?“„Ukra de no. Iz bol ni ce. Je dan od na ših tamo pos pre ma.“„Do bro, tre bat će nam.“„Evo še će ra u koc ka ma. Daj im ga ras top lje nog u vodi. Še ćer je do-

bar.“„Še ćer?“ reče Le ben tal. „Odak le ti?“„Odak le. Ti si Le ben tal, zar ne?“ upi ta Le vin ski u mra ku.„Da, za što?“„Zato što to pi taš.“„Ni sam ja zato pi tao“, od vra ti Le ben tal uvri je đe no.

„Ne znam da ti ka žem odak le do la zi. Do nio ga je neko iz ba ra ke 9za obo ji cu. Evo još i ne što sira. Ovih šest ci ga re ta su iz ba ra ke 11.“„Ci ga re te! Šest ci ga re ta! Ne iz re ci vo bla go!“ Svi je dan tre nu tak ušu-

tje še.„Leo“, reče Aha sfer, „taj je bo lji nego ti.“„Glu post!“Le vin ski je go vo rio brzo i is pre ki da no, kao da nije imao daha. „Oni

su to do ni je li pri je nego što su se ba ra ke za tvo ri le. Zna li su da ćudoći ova mo kad lo gor bude si gu ran.“„Le vin ski“, pro šap ta broj 509, „jesi li to ti?“„Da.“„Ti mo žeš da iz la ziš?“„Pa jas no. Kako bi ina če bio ov dje. Ja sam me ha ni čar. Jed nos tav no

ko mad žice. Pri san sam ja sa bra va ma. Osim toga, uvi jek se može ikroz pro zor. Kako vi to ov dje ra di te?“„Ov dje se ne za tva ra. Za ho di su na po lju“, od go vo ri Ber ger.„Ah, pa da! Za bo ra vio sam“. Le vin ski zas ta de. „Da li su dru gi pot pi-

sa li?“ upi ta za tim u prav cu bro ja 509. „Oni koji su bili sa vama?“„Da.“„A vi nis te?“„Mi ni smo.“Le vin ski se naže na pri jed. „Ni smo vje ro va li da ćete to biti u sta nju.“„Ni ja“, reče broj 509.„Ja ne mis lim samo to što ste iz dr ža li. Mis lim da vam se nije ni šta

do go di lo.“„I ja na to mis lim.“„Pus ti ih neka se od ma ra ju“, reče Ber ger. „Sla bi su. Za što ho ćeš

sve to tako tač no da znaš?“Le vin ski se po mak nu u mra ku. „To je važ ni je nego što ti mis liš“. On

us ta de. „Mo ram da se vra tim. Doći ću opet sko ro. Do ni jet ću još ne- što. Hoću da se još o ne čem s vama do go vo rim.“„Do bro.“„Da li ov dje noću čes to do la zi kon tro la?“„A za što? Da bro ji mr tve?“„Do bro. Dak le, nema ih.“„Le vin ski“, šap nu broj 509.„Da.“

„Ho ćeš li si gur no opet doći?“„Si gur no.“„Ču ješ“, broj 509 je tra žio uz ru ja no ri je či. „Mi smo – mi ni smo još

go to vi – još smo za ne što – mo že mo biti ko ris ni!“„Zato ću doći po no vo. Ne iz lju ba vi za bliž njeg, to mi mo žeš vje ro-

va ti.“„Do bro. Onda je sve u redu – doći ćeš si gur no.“„Si gur no.“„Ne moj te nas za bo ra vi ti.“„To si mi već jed nom re kao i ni sam za bo ra vio. Upra vo zato sam i

do šao ova mo. Doći ću opet.“Le vin ski pi pa ju ći pođe na trag do iz la za. Le ben tal za tvo ri vra ta za

njim. „Sta ni!“ pro šap ta Le vin ski spo lja. „Ja sam ne što za bo ra vio.Evo!“„Da li bih mo gao da iš če pr kam odak le je še ćer“, upi ta Le ben tal.„Ne znam. Vi djet ću. „Le vin ski je još uvi jek go vo rio is pre ki da no i kao

bez daha. „Evo uzmi ovo, pro či taj te. To smo da nas do bi li.“ On gur nupre sa vi jen pa pir među Le ben ta lo ve pr ste i kliz nu na po lje u sje nu ba- ra ka.Le ben tal za tvo ri vra ta. „Še ćer“, reče Aha sfer. „Daj te mi da opi pam

ko mad! Samo da pip nem! Ni šta više“.„Ima li još vode?“ upi ta Ber ger.Le ben tal do da de čašu.Ber ger uze dva ko ma da še će ra i is to pi ih. Onda ot pu za pri je ko do

Bu he ra i bro ja 509. „Po pij te ovo! Po la ko! Sva ki po gut ljaj, na iz mje nič- no.“„Ko to jede?“ upi ta neko sa sred njeg kre ve ta.„Niko. Ko još da jede?“„Ču jem gu ta nje.“„Ti sa njaš, Amers“, reče Ber ger.„Ja ne sa njam. Hoću svoj dio! Vi ga pro ždi re te tamo do lje. Hoću

svoj dio!“„Če kaj do su tra.“„Do su tra ćete sve po žde ra ti. Uvi jek je tako. Uvi jek do bi jem naj ma-

nje. Ja“ – Amers poče da jeca. Niko se nije os vr tao na to. Amers jebio bo les tan već ne ko li ko dana i stal no je mis lio da ga neko dru givara.

Le ben tal opet opi pa put do bro ja 509. „Ono ma lo čas sa še će rom“,pro šap ta pc s ti đe no, „ni sam upi tao da bih s tim tr go vao. Htio samsamo da za vas na ba vim još više.“„U redu.“„Imam još i zub. Još ni sam pro dao. Če kao sam. Sad ću da za klju-

čim tr go vi nu.“„Do bro, Leo. Šta ti je Le vin ski još dao na vra ti ma?“„Ko mad pa pi ra. Nije no vac“. Le ben tal ga opi pa. „Iz gle da kao da je

ko mad no vi na.“„No vi ne?“„Tako iz gle da.“„Šta“, upi ta Ber ger. „Imaš ko mad no vi ne?“„Po gle daj“, reče broj 509.Le ben tal se od šu lja do vra ta i otvo ri ih. „Tač no! Ko mad no vi ne. Ot ki-

nut.“„Mo žeš li ga pro či ta ti?“„Sada?“„A nego kad?!“Le ben tal po di že ko ma dić pa pi ra uvis.„Nema do volj no svje tla.“„Otvo ri vra ta više. Iz a đi na po lje. Tamo je mje se či na.“Le ben tal otvo ri vra ta i sje de na po lje. Okre nu ot ki nu ti ko ma dić pa pi-

ra pre ma ne si gur nom le lu ja vom svje tlu. Dugo ga je pro uča vao. „Mis- lim da je voj ni iz vje štaj.“„Či taj“, šap tao je broj 509. „Či taj, naj zad, čo vje če!“„Ima li ko ši bi cu?“ upi ta Ber ger.„Re ma gen“ – či tao je Le ben tal, „na Raj ni...“„Šta?“„Ame ri kan ci su kod Re ma ge na – preš li pre ko Raj ne.“„Šta, Leo? Jesi li tač no pro či tao? Pre ko Raj ne?“„Da tu ne sto ji ne što dru go? Kak va fran cu ska ri je ka?“„Ne! Raj na – kod Re ma ge na – Ame ri kan ci.“„Ma, ne pri čaj be smis li ce! Či taj tač no! Za ime bož je, či taj tač no,

Leo!“„Tač no je“, reče Le ben tal. „Tako piše ov dje. Sad jas no vi dim.“„Pre ko Raj ne? Kako je to mo guć no? Onda su oni u Nje mač koj! Ta

či taj da lje! Či taj! Či taj!“

Svi za kre šta še u glas. Broj 509 nije osje tio kako su mu se usne ras- ta vi le. „Pre ko Raj ne? Ali kako? Avi oni ma? Čam ci ma? Kako? Pa do- bra ni ma? Či taj, Leo!“„Most“, sri cao je Le ben taL „Oni su – most – preš li – most je – pod

te škom nje mač kom va trom.“„Most?“ – upi ta Ber ger ne vje ru ju ći.„Da, most kod Re ma ge na.“„Most“, po no vi broj 509. „Most – pre ko Raj ne. To onda mora – ar mi-

ja – či taj da lje, Leo! Tu mora da piše još ne što.“„Ne mogu da či tam sit ni slog.“„Zar niko nema ši bi ce?“ upi ta Ber ger očaj no.„Evo“, od go vo ri neko iz mra ka. „Evo još dvi je!“„Uđi, Leo.“Oni se sku pi še u gru pu kraj vra ta. „Še će ra“, ja di ko vao je Amers. „Ja

znam! Ima te še će ra! Čuo sam! Ja hoću svoj dio!“„Ber ger, daj tom prok le tom psu je dan ko mad“, pro šap ta broj 509

nes trp lji vo.„Ne!“ Ber ger je na pi pa vao kre sa lo. „Met ni te će bad i ka pu te na pro-

zo re! Šću ću ri se u ćo šak pod po kri vač, Leo! Ajde!“On kres nu ši bi cu. Le ben tal poče da čita što je brže mo gao. Bila su

to uobi ča je na za ba šu ri va nja. „Most je bez vri je dan. Ame ri kan ci supod te škom va trom i od sje če ni na nje mač koj oba li. Pri je ki sud oče ku- je četu koja nije uni šti la most.“Ši bi ca je do go rje la. „Most nije ra zo ren“, reče broj 509. „Oni su ga,

dak le, preš li ne dir nu ta! Zna te li šta to zna či?“„Mora da su ih iz ne na di li.“„To zna či da je za pad ni be dem pro bi jen“, reče Ber ger to li ko oprez no

kao da mis li da sa nja. „Za pad ni be dem pro bi jen! Oni su pro dr li!“„To mora da je ar mi ja, a ne neka pa do bran ska gru pa. Pa do bran ci bi

se spus ti li iza Raj ne.“„Bože, a mi ni šta ni smo zna li! Mis li li smo da Ni jem ci drže još je dan

dio Fran cu ske.“„Pro či taj još je dan put, Leo“, reče broj 509. „Mo ra mo biti si gur ni. Ot-

ka da je to? Ima li ka kav da tum?“Ber ger za pa li dru gu ši bi cu.„Gasi!“ po vi ka neko.Le ben tal poče da čita. „Ot ka da?“ pre ki de ga broj 509.

Le ben tal je tra žio. „Je da na es ti mart 1945.“„Je da na es ti mart 1945! A koji je da nas?“Niko nije tač no znao da li je bio ko nac mar ta ili po če tak apri la. U

Ma lom lo go ru su za bo ra vi li da bro je. Ali su zna li da je je da na es timart pro šao već pri je iz vjes nog vre me na.„Pus ti te da sam vi dim broj!“ reče broj 509.On je ne pa ze ći na bo lo ve ot pu zio u ugao gdje su dr ža li po kri vač.

Le ben tal se po ma če u stra nu. Broj 509 po gle da pa pir i poče da čita.Uski krug svje tla ši bi ce koja se ga si la oba sja vao je upra vo još nas- lov.„Za pa li jed nu ci ga re tu, Ber ger, brzo!“Ber ger to uči ni kle če ći. „Za što si do pu zao ova mo?“ upi ta i gur nu mu

ci ga re tu u usta. Ši bi ca se uga si.„Daj mi pa pir“, za tra ži broj 509 od Le ben ta la. Le ben tal mu ga do da-

de. Broj 509 ga pre sa vi i gur nu pod ko šu lju. Osje ćao ga je na koži.Onda po vu če dim iz ci ga re te i reče: „Evo, daj da lje!“„Ko tu puši?“ upi ta čo vjek koji je dao ši bi cu.„I vi ćete doći na red. Sva ko po je dan dim.“„Ja neću da pu šim“, ku kao je Amers, „ja bih še će ra.“Broj 509 ot pu za na zad do svog kre ve ta. Ber ger i Le ben tal su mu

po ma ga li. „Ber ger“, pro šap ta on pos li je ne kog vre me na, „vje ru ješ lisad?“„Da.“„Ipak je bilo tač no ono sa gra dom i bom bar di ra njem.“„Da.“„A ti, Leo?“„I ja.“„Mi ćemo iz a ći! Mi mo ra mo!“„O sve mu ćemo su tra da se do go vo ri mo. Sad spa vaj!“Broj 509 se za va li na uz nak. Hva ta la ga je ne s vjes ti ca. Mis lio je da

to do la zi od onog jed nog dima ci ga re te. Mala cr ve na tač ka svje tlapu to va la je za šti će na ru ka ma kroz ba ra ku. „Evo“, reče Ber ger, „po pij- te još še ćer ne vode.“Broj 509 popi. „Sa ču vaj te dru ge ko ma de“, pro šap ta on. „Ne moj te ih

to pi ti. Njih mo že mo da za mi je ni mo za jelo. Pra vo jelo je važ ni je.“„Tamo ima još ci ga re ta“, za kre šta neko. „Daj te ih ova mo.“„Nema ih više“, od go vo ri Ber ger.

„Ima. Ima te ih još! Ova mo s nji ma!”„Ono što je do ne se no na mi je nje no je ovoj dvo ji ci iz bun ke ra.“„Ko je šta! Ono je za sve! Ova mo s nji ma!“„Pazi, Ber ger“, pro šap ta broj 509. „Uzmi mot ku. Mo ra mo ci ga re te

da za mi je ni mo za hra nu. Pazi i ti, Leo!“„Ne bri ni! Već pa zim.“Čulo se kako se ve te ra ni skup lja ju.Lju di su tap ka li kroz po mr či nu, pa da li, pso va li, uda ra li i vi ka li. I dru gi

u kre ve ti ma ta ko đe po če še da kri je šte i bjes ne.Ber ger je sa če kao je dan tre nu tak, a onda za vi ka: „Ese sov ci do la-

ze!“Začu se užur ba no pu za nje i gu ra nje, ste nja nje, a onda nas ta de ti ši-

na. „Nije tre ba lo da poč ne mo pu ši ti?“„Tač no! Jes te li sa kri li dru ge ci ga re te?“„Već odav no.“„Tre ba lo je i prvu da sa ču va mo. Ali kad se tako šta do go di...“Broj 509 se osje ti iz ne na da pot pu no is crp ljen. „Bu her“, upi ta još,

„jesi li i ti čuo?“„Je sam.“Broj 509 osje ti kako laka vr to gla vi ca pos ta je sve jača.Pre ko Raj ne, mis lio je on i osje ćao dim ci ga re te u plu ći ma. Pri je

krat kog vre me na to je već je dan put osje ćao. Sje ćao se – ali kada?Dim koji se po žud no upi ja, mu čan i neo do ljiv. Noj ba uer, da! Dim ci- ga re te, dok je le žao na vlaž nom tlu. Iz gle da lo mu je to već da le ko. Isamo ga je za tre nu tak strah stre sao, a onda sve iš čez nu. I dođe je- dan dru gi dim. Dim gra da koji je pro dro kroz bod lji ka vu žicu, dim gra- da, dim Raj ne – i on iz ne na da osje ti kao da leži na ne koj ma gli čas tojli va di koja se na gi nje. Sve bi vrlo tiho i prvi put nije bilo stra ha u mra- ku.

VIII

Za hod je bio pre pun kos tu ra. Sta ja li su u du gom redu i do vi ki va lijed ni dru gi ma da brzo svr še. Je dan dio onih koji su če ka li le žao je nazem lji i pre vi jao se od gr če va. Dru gi su pres trav lje no sje di li kraj zi do- va i is praž nja va li se kad nisu više mo gli da se uz dr že. Tu je us prav- ljen sta jao je dan čo vjek kao roda na jed noj nozi, os lo njen ru kom oba ra ku. Otvo re nih usta bu ljio je u da lji nu. Tako je sta jao iz vjes no vri- je me, a onda pade mr tav. De ša va lo se po ne kad da se kos tu ri koji sujoš je dva mo gli da pužu iz ne nad no i s mu kom us pra ve; sta ja li bi takoneko vri je me, praz nih oči ju i pa da li mr tvi, kao da im je po s ljed nja že- lja pri je skon ča nja bila: da sta nu još je dan put us prav no kao lju di.Le ben tal za ko ra či oprez no pre ko mr tva ca i pođe pre ma ulaz noj ka-

pi ji. Od mah začu uz bu đe no ga ka nje. Oni koji su če ka li mis li li su daon hoće da se ugu ra pre ko reda. Vuk li su ga na zad i uda ra li ga mr- ša vim pes ni ca ma. Ni je dan se pri tom nije usu dio da na pus ti red. Os- ta li ga ne bi pus ti li na zad na nje go vo mjes to. Ipak su kos tu ri us pje lida Le ben ta la obo re i da ga poč nu ga zi ti no ga ma. Ali, malo su mu na- ško di li; nisu ima li sna ge.On se us pra vi. Nije htio da ih pre va ri. Tra žio je Bet kea iz tran s port-

nog odje lje nja. Rek li su mu da je Bet ke po šao ova mo. Neko je vri je- me još če kao na iz la zu, na pris toj nom od sto ja nju od reda koji je pso- vao. Bet ke je bio mu šte ri ja za Lo ma nov zub.Ni ka ko nije do la zio. Le ben tal nije mo gao ni da shva ti kak vog bi on

to pos la mo gao da ima u ovom uš lji vom za ho du. Do du še, i ov dje sepo ne što tr go va lo, ali gla ve ši na kao Bet ke imao je za to mno go bo ljepri li ke.Le ben tal naj zad os ta vi če ka nje i pri je đe u ba ra ku za pra nje. Ona se

sas to ja la od jed nog ma njeg odje lje nja u pro du že nju za ho da i ima la jeduga ce ment na ko ri ta, pre ko ko jih su bile pos tav lje ne vo do vod ne ci-

je vi sa ma lim otvo ri ma. Groz do vi lo go ra ša gu ra li su se oko njih; naj- ve ći dio njih zbog pića, ili da na to či u li me ne su do ve vode i da je po- ne se. Vode je uvi jek bilo pre ma lo za is tin sko pra nje – a ko bi se svu- kao da to po ku ša uvi jek je bio u stra hu da će mu stva ri u me đu vre- me nu ukras ti.Pe ri oni ca je bila mjes to za ne što bo lju crnu bur zu. Kod za ho da su u

naj bo ljem slu ča ju bile u pro me tu kore hlje ba, ot pa ci i ne ko li ko ci ga re- ta. Umi va oni ca, na pro tiv, bila je već mjes to za male ka pi ta lis te. Ova- mo su do la zi li čak i lju di iz Rad nog lo go ra. Le ben tal se gu rao po la kokroz go mi lu.„Šta imaš?“ upi ta ga neko. Leo oši nu čo vje ka krat kim po gle dom.

Bio je to po de ran lo go raš koji je imao samo jed no oko.„Ni šta.“„Ja imam mr k ve.“„Ne mam in te re sa“. Le ben tal je u umi va oni ci odje dan put iz gle dao

od luč ni ji nego ikad u ba ra ci 22.„Pros ta či no!“„Sam si pros tak!“Le ben tal je poz na vao neke od tr gov či ća. Cjen kao bi se i oko mr k ve

samo da da nas nije vre bao Bet kea.Po nu di še mu još ki se log ku pu sa, jed nu kost i ne ko li ko krom pi ra po

li hvar skim ci je na ma. On ih odbi i pođe da lje.U kraj njem uglu ba ra ke pri mi je ti on jed nog mla di ća sa žen skim cr ta-

ma koji nije iz gle dao kao da spa da ova mo. On je ne što po žud no jeoiz jed ne ku ti je od kon zer ve, a Le ben tal pri mi je ti da to nije samo ri jet- ka juha; mla dić je i žva kao.Kraj nje ga je sta jao je dan do bro uhra njen za tvo re nik od ne kih če tr-

de set go di na, koji ta ko đer nije spa dao u ovu pros to ri ju. On je bezsum nje pri pa dao lo gor skoj aris to kra ci ji. Nje go va će la va mas na gla vase pre si ja va la, a ruka mu je po la ko kli zi la pre ko mla di će vih leđa.Mla di će va kosa nije bila oši ša na. Bila je do bro očeš lja na i ima la raz- de ljak. On nije bio ni pr ljav.Le ben tal se okre nu. Htio je da se vra ti ra zo ča ran pro da va ču mr k ve,

kad opa zi Bet kea kako se bez ob zir no gura pre ko ćo ška u kome jemla dić sta jao. Le ben tal ga pre sre te. Bet ke ga gur nu u stra nu i sta depred mla di ća.

„Tako! Tu si se sa krio, Lu dvig! Ti fuk so! Eto, ipak sam te je dan putuhva tio!“Mla dić ga je gle dao uko če no i brzo žva kao. Ni šta nije od go vo rio.„S prok le tim će lav kom! tim ku hinj skim bi kom!“ do pu ni Bet ke otrov-

no.Ku hinj ski bik se nije oba zi rao na Bet kea. „Jedi, mla di ću“ – reče tro-

mo Lu dvi gu. „Ako bu deš još gla dan, do bi ćeš još.“Bet ke se za cr ve ni. Uda ri ša kom po ku ti ji kon zer ve. Sa dr ži na se pro-

su Lu dvi gu u lice. Ko mad krom pi ra pade na zem lju. Dva kos tu ra sju- ri še se na nj, tr go še ga i po če še da se tuku oko nje ga. Bet ke ih ćuš- nu no gom u stra nu. „Zar ne do bi jaš od mene do volj no?“Lu dvig je dr žao ku ti ju obje ma ru ka ma čvr sto uz prsa. On is kri vi bo-

ja ž lji vo lice, gle da ju ći čas Bet kea čas će lav ka.„Iz gle da ne“, iz ja vi ku hinj ski bik u prav cu Bet kea. „Ni šta se ti ne se-

ki raj!“ – reče on onda mla di ću. „Jedi da lje, a ako ti nije do volj no, bitće još. Osim toga, od mene ne do bi jaš ba ti ne.“Iz gle da lo je kao da će se Bet ke obo ri ti na će lav ka; ali, nije se usu đi-

vao. Nije znao ko li ko onaj dru gi ima pro tek ci je. To je u lo go ru bilo iz- van red no važ no. Ako je će lav ko imao punu pro tek ci ju ku hinj skog ka- poa, tuča bi mo gla rđa vo da se svr ši po Bet kea. Ku hi nja je ima la sjaj- ne veze, a bilo je poz na to da je ima la sum nji ve pos lo ve sa sta rje ši- na ma i raz nim ese sov ci ma. Bet ke ov kapo me đu tim nije mu mno govje ro vao. Bet ke je znao da se on ne bi mno go za uzeo za nje ga. Da- vao mu je pre ma lo mita. Lo gor je bio pun tak vih in tri ga. Bet ke je glat- ko mo gao da iz gu bi svo je mjes to i da opet pos ta ne pros ti kaž nje nik,da nije bio opre zan. A to bi bio kraj pod noš lji vih pos lo va van lo go raza vri je me pu to va nja na sta ni cu ili u ma ga ci ne.„Šta sve to tre ba da zna či?“ upi ta će lav ko mir ni je.„Šta te se to tiče?“Bet ke pro gun đa. „Tiče me se.“ Okre te se mla di ću. „Zar ti ni sam na-

ba vio odi je lo?“Lu dvig je žur no jeo dok je Bet ke go vo rio sa će lav kom. Tad is pus ti

ku ti ju i pro gu ra se br zim neo če ki va nim po kre tom iz me đu njih dvo ji cei uma če iz la zu. Ne ko li ko kos tu ra po če še da se gu ša ju oko ku ti je, dabi je os tru ga li. „Dođi opet!“ – do vik nu ku hinj ski bik za mla di ćem. „Kodmene ima uvi jek do volj no.“

On se na smi ja. Bet ke je po ku šao da za dr ži mom ka, ali se pri tomspo ta kao pre ko kos tu ra na podu. On se bi jes no us pra vi i na ga zi nanji ho ve pr ste. Je dan kos tur za cvi li kao miš. Dru gi uma če sa kon zer- vom.Ku hinj ski bik poče da zvi ždi val cer „Ruža s juga“ i pro đe iz a zi vač ki

po la ko po kraj Bet kea. On je imao ve li ki tr buh i bio do bro ugo jen. Vr c- kao je straž nji com. Sko ro su svi za tvo re ni ci u ku hi nji bili do bro uhra- nje ni. Bet ke otp lju nu iza nje ga. Plju nuo je tako oprez no da je po go- dio samo Le ben ta la. „A tu si“, reče glu po. „Šta ho ćeš? Ajde samnom! Ot ku da znaš da sam ov dje?“Le ben tal ne od go vo ri ni na jed no pi ta nje. Sad je bio u pos lu, a tu

nije bilo vre me na za ne po treb na objaš nja va nja. On je imao dvo ji cuoz bilj nih mu šte ri ja za Lo ma nov zub. Bet kea i jed nog pre drad ni ka izRad nog odje lje nja. Obo ji ci je tre bao no vac. Pre drad nik je bio smrt noza oopan u iz vjes nu Ma til du, koja je ra di la u is toj tvor ni ci u ko joj i on,a s ko jom se za no vac s vre me na na vri je me sas ta jao na sa mo. Onaje ima la sko ro sto kila i či ni la mu se nad ze malj ski li je pom; te ži na je ulo go ru gla di bila mje ri lo lje po te. On je Le ben ta lu po nu dio ne ko li kokila krom pi ra i pola kile mas ti. Le ben tal je od bio i sada je sebi natome čes ti tao. Ma lo pre đaš nju sce nu je mu nje vi to is kal ku li rao i sadase na dao mno go čemu od tog na du ve nog Bet kea. Sma trao je da jene nor mal na lju bav sprem ni ja na žr tve nego nor mal na. Pre ma ono mešto je vi dio od mah je u mis li ma po vi sio i ci je nu. „Je li zub kod tebe?“upi ta Bet ke.„Ne, nije.“Sta ja li su na po lju.„Ne ku pu jem ni šta što ne vi dim.“„Kru na je kru na. Kut njak. Te ško, so lid no, mir no dop sko zla to.“„Đu bre! Naj pri je da vi dim. Ina če nema ni šta.“ Le ben tal je znao da bi

mu mno go snaž ni ji Bet ke pros to uzeo zub da ga je vi dio i ni šta ne bimo gao da uči ni. Da se je po ža lio – obje si li bi ga.„Li je po, onda nema ni šta“, reče on mir no. „Dru gi lju di nisu tako te-

ški.“„Dru gi lju di! Brb ljiv ko! Nađi ih naj pri je!“„Znam ih ja! Baš ma lo čas je je dan bio ov dje.“„Tako. Toga bih htio da vi dim!“ Bet ke se prez ri vo os vr nu. Znao je da

zub može da bude od ko ris ti samo ne ko me koji je imao veze na po lju.

„Ti si moga kup ca vi dio i sam pri je jed ne mi nu te“, reče Le ben tal.Bila je to laž.Bet ke se za be zek nu. „Ko? Ku hinj ski bik?!“Le ben tal sleg nu ra me ni ma. „Pa valj da ima ne ka kav raz log što sam

baš ova mo do šao. Mo žda neko želi za ne ko ga dru go ga da kupi ka- kav dar. I tre ba ju mu pare. Zla to se na po lju mno go tra ži, a hra ne zaza mje nu ima do volj no.“„Ti, lo pu žo“, reče Bet ke bi jes no. „Ti, man gup či no!“Le ben tal po di že te ške kap ke i opet ih zak lo pi. „Ne što čega u lo go ru

nema“, nas ta vi on bez uz bu đe nja. „Ne što svi le no, na pri mjer.“Bet ke se sko ro gu šio. „Ko li ko?“ – pro kr klja.„Se dam de set pet“, reče Le ben tal od luč no. „Spe ci jal na ci je na“. A

htio je da za tra ži tri de set.Bet ke ga pros tri je li po gle dom. „Znaš li ti da te jed na moja ri ječ može

do ves ti na vje ša la?“„Si gur no. Ako mog neš da do ka žeš. A šta ćeš ima ti od toga? Ni šta.

Tebi tre ba zub. Raz go va raj mo dak le pos lov no“.Bet ke ušu tje za tre nu tak. Onda reče: „Para nema! Za hra nu!“Le ben tal ni šta ne od go vo ri.„Je dan zec!“ reče Bet ke. „Je dan mr tav zec. Pre ga žen. Kako ti se to

čini?“„Ka kav zec? Pas ili mač ka?“„Kad ti ka žem, zec! Sam sam ga pre ga zio.“„Pas ili mač ka?“Gle da li su se ne tre mi ce neko vri je me. Le ben tal i ne trep nu.„Pas“ – reče Bet ke.„Ov čar ski pas?“„Ov čar ski pas! A za što ne slon! Sred nje ve li či ne. Kao te ri jer. Mas-

tan!“Le ben tal nije ni šta oda vao. Pas je bio meso. Bio je to ne vje ro jat no

sre tan slu čaj. „Ne mo že mo da ga sku ha mo“ – reče. „Ni da ga ode re- mo. Ne ma mo ni šta za to.“„Mogu da ga li fe ru jem odra nog.“ Bet ke pos ta de va tre ni ji. Znao je da

ga ku hinj ski bik može, da ju ći jelo, kod Lu dvi ga lako da is tis ne. Sto gaje mo rao da do bi je ne što iz van lo go ra, da bi mo gao da kon ku ri ra.Do nje ga ći ce od umjet ne svi le, mis lio je. To bi dje lo va lo, a i nje musa mom bi pri či ni lo za do volj stvo. „Do bro, čak ću ti ga i sku ha ti.“

„Ipak, te ško će ići. Mo ra mo uz to da ima mo i nož.“„Nož? čemu nož?“„Ne ma mo no že va. Mo ra mo da ga ra si je če mo. Ku hinj ski bik mi je...“„Do bro, do bro“, pre ki de ga Bet ke nes trp lji vo. Dak le i nož uz to“. Ga-

ći ce tre ba da budu pla ve ili lju bi čas te. Lju bi čas te bi bile bo lje. Tamokraj ma ga zi na na la zi la se rad nja u ko joj je bilo tak vih pla vih... Kapoće ga pus ti ti da ode do nje. A zub će pro da ti kod den tis te pre ko puta.„Što se mene tiče, neka bude i nož! Ali s tim je za vr še no!“Le ben tal je vi dio da u tom tre nut ku neće više moći da is tje ra. „Na-

rav no, i je dan hljeb“ – reče. – „To ide uz to. Kada?“„Su tra uve če. Kad pad ne mrak; iza za ho da. Do ne si mi zub, ina če...“„Je li to mlad te ri jer?“„Ot kud ja da znam? Jesi li po lu dio? Tako, sred nji. Za što?“„Ina če mora duže da se kuha.“Bet ke je iz gle dao kao da će sko či ti u lice Le ben ta lu. „A što bi još iz-

vo lio“, upi ta tiho. „Sos od brus ni ca. Ka vi jar?“„Hlje ba.“„Ko je šta o hlje bu go vo rio?“„Ku hinj ski bik.“„Za če pi gu bi cu! Vi djet ću!“ Bet keu se odje dan put vrlo žu ri lo. Htio je

da Lu dvi ga pot ku pi. Ga ći ca ma. Što se nje ga tiče, ku hinj ski bik je mo- gao da ga hra ni, ali ako bi on imao ga ći ce u re zer vi, to bi od lu či lo.Nož je mo gao da ukra de. A ni hljeb nije bio neka te ško ća. A te ri jer jebio samo dakl.„Dak le, su tra uve če“, reče on. „Če kaj kod za ho da.“Le ben tal se vra ćao. Još nije sa svim vje ro vao u svo ju sre ću. U ba ra-

ci će ka za ti da je to zec. Ne zato što je to bio pas, jer to ni kog nijepla ši lo – bilo je lju di koji su po ku ša va li da jedu meso mr tva ca – negozato što je to spa da lo u ra dos ti tr go va nja. Osim toga, on je vo lio Lo- ma na. Zato je nje gov zub tre ba lo za mi je ni ti za ne što iz van red no.Nož je u lo go ru lako mo gao da pro da. Od toga bi do bio novi no vacza tr go vi nu.Po sao je bio za klju čen. Uve če se na obla či lo, a bi je li obla ci vuk li su

se kroz lo gor. Le ben tal se šu ljao kroz po mr či nu na zad. No sio je psa ihljeb sa kri ven pod jak nu.Ne ka ko pred ba ra kom pri mi je ti jed nu sje nu koja se kla ti la po sred

uli ce. Od mah opa zi da to nije niko od obič nih lo go ra ša; oni se nisu

tako kre ta li. Tre nu tak kas ni je pre poz nao je sta rje ši nu ba ra ke 22.Han t ke je ho dao kao da je na bro du. Le ben ta lu od mah pos ta de jas- no šta to zna či. Han t ke je imao svoj dan; mora da je neg dje do bio al- ko ho la. Nije bilo više mo guć no pro ći neo pa žen po red nje ga u ba ra kuda bi sa krio psa, a dru ge upo zo rio. Le ben tal klis nu zbog toga tiho izastraž njeg zida ba ra ke i sa kri se u sje nu.Ves t hof je bio prvi na koga je Han t ke na ba sao. „Hej ti tamo!“Ves t hof zas ta de.„Za što nisi u ba ra ci?“„Na putu sam u za hod.“„Sam si za hod! Dođi ova mo!“Ves t hof se pri bli ži. Kroz ma glu je ne jas no vi dio Han t ke ovo lice.„Kako se zo veš?“„Ves t hof.“Han t ke se lju ljao. „Ne zo veš se ti Ves t hof. Ti se zo veš smrd lji va je-

vrej ska svi nja. Kako se zo veš?“„Ja ni sam Je vre jin.“„Šta?“ Han t ke ga uda ri po licu. „Iz ko jeg si blo ka.“„Iz 22.“„Još i to. Iz moga vlas ti tog! Pro pa li co! Koja soba?“„Soba D.“„Lezi!“Ves t hof se nije ba cio na tlo. Sta jao je i da lje. Han t ke mu se pri bli ži.

Sada Ves t hof opa zi nje go vo lice i htje de da po bjeg ne. Han t ke gauda ri po cje va ni ci. Kao sta rje ši na blo ka bio je do bro uhra njen i mno- go jači no ma ko u Ma lom lo go ru. Ves t hof pade, a Han t ke ga uda ri uprsa. „Lezi, je vrej ska svi njo!“Ves t hof se pru ži po zem lji.„Soba D, iz la zi!“ raz de ra se Han t ke.Kos tu ri iz a đo še. Već su zna li šta će se do go di ti. Je dan od njih bit će

iz ba ti nan. Han t ke ovi pi ja ni dani su se uvi jek tako za vr ša va li. „Jesu lito svi“, za pi ta Han t ke. „De žur ni!“„Iz vo li te“, javi se Ber ger.Han t ke je bu ljio kroz ma glo vi tu po mr či nu u re do ve.Bu her i broj 509 sta ja li su među os ta li ma. Te škom mu kom su mo gli

da sto je i ho da ju. Aha sfe ra nije bilo. On je os tao u ba ra ci s ov čar- skim psom. Da je Han t ke pi tao gdje je, Ber ger bi ga pri ja vio kao mr-

tvog. Ali Han t ke je bio pi jan, a ni tri je zan se ne bi sje tio. On je ne ra doula zio u ba ra ke iz stra ha od di zen te ri je i ti fu sa.„Ko još ov dje od bi ja da slu ša!“ Han t ke ov glas pos ta de deb lji. „Uš lji-

vi, uš lji vi Je vre ji!“Niko nije od go va rao. „S... ss ta ja ti mir no! Kao kul tur-kul tur ni lju di!“Oni su sta ja li us prav no. Han t ke je pi ljio u njih je dan tre nu tak, a

onda se okre nu i poče uda ra ti no ga ma Ves t ho fa koji je le žao nazem lji. Ves t hof je zak lo nio gla vu ru ka ma. Han t ke ga je uda rao nekovri je me. Bilo je tiho i ni šta se dru go nije čulo do tu pih uda ra ca Han t- ke ovih či za ma o Ves t ho fo va re bra. Broj 509 osje ti kako se Bu her po- kraj nje ga miče. On uhva ti nje gov zgla vak na ruci i za dr ža ga čvr sto.Bu he ro va ruka se tr za la. Broj 509 ga ne is pus ti. Han t ke je tu po gla vouda rao da lje. Naj zad se umi ri i pod sko či još ne ko li ko puta na le đi maVes t ho fa. Ves t hof se nije mi cao. Han t ke se vra ti. Lice mu je bilo mo- kro od zno ja.„Či fu ti!“ reče. „Vas tre ba zga zi ti kao uši! Šta ste vi?“On po ka za ne si gur nom ru kom na kos tu re. „Či fu ti“, od go vo ri broj

509.Han t ke klim nu gla vom i ne ko li ko se kun di je gle dao tu rob no u zem-

lju. Onda se okre nu i ode do ogra de od bod lji ka ve žice koja je raz- dva ja la Mali lo gor od žen skih ba ra ka. Sta jao je tamo i čulo se kakoste nje. Ra ni je je bio knji go ve zac i dos pio je u lo gor radi kri mi na lasek su al ne nas tra nos ti. Već pri je go di nu dana bio je sta rje ši na blo ka.Pos li je ne ko li ko mi nu ta se vra ti i ota ba, ne bri nu ći se ni za koga, nizlo gor sku uli cu.Ber ger i Ka rel okre nu še Ves t ho fa. Bio je bez svi jes ti.„Je li mu po lo mio re bra“, upi ta Bu her.„Uda rao ga je po gla vi“, od go vo ri Ka rel. „Ja sam vi dio.“„Da ga une se mo unu tra?“„Ne“, reče Ber ger. „Os ta vi te ga ov dje. Za sad mu je bo lje ov dje.

Unu tra ima pre ma lo mjes ta. Ima li još vode?“Ima li su još jed nu ku ti ju od kon zer vi punu vode. Ber ger ra skop ča

Ves t ho fov ka put.„Nije li ipak bo lje da ga une se mo?“ upi ta Bu her. „Ona str vi na bi se

mo gla vra ti ti.“„Taj neće više doći. Ja ga poz na jem. Sada se iz bjes nio.“Le ben tal se išu lja iza ćo ška ba ra ke. „Je li mr tav?“

„Ne, još nije. Uda rao ga je no ga ma“, reče Ber ger. „Ina če samo tuče.Mora da je do bio više ra ki je nego ra ni je.“Le ben tal stis nu ruku uz ka put. „Imam hra ne.“„Tiho. Ina če će to čuti či ta va ba ra ka. Šta imaš?“„Mesa“, pro šap ta Le ben taL „Za zub.“„Mesa?“„Da. Mno go. I hlje ba.“Nije re kao ni šta o zecu. Sad za to više nije bila pri li ka. Gle dao je

tam no ti je lo na podu po red ko jeg je Ber ger kle čao. „Mo žda će ipakne što od ovo ga moći da po je de. Sku ha no je.“Ma gla je već bila guš ća. Bu her je sta jao pred dvos tru kom ži ča nom

ogra dom koja je di je li la žen ski lo gor. „Rut! Rut!“ šap tao je. „Rut!“Jed na sjen ka pri đe. Gle dao je pri je ko, ali nije mo gao da pre poz na

spo do bu. „Rut“, pro šap ta još jed nom. „Jesi li to ti?“„Da.“„Mo žeš li da me vi diš?“„Da.“„Imam ne što za jelo. Vi diš li moju ruku?“„Da, da.“„Meso je. Ba cit ću ti ga pri je ko. Sada.“On uze mali ko mad mesa i baci ga pre ko obje ogra de od bod lji ka ve

žice. Bilo je to pola obro ka koji je on do bio. Ču kako na dru goj stra nipade. Sjen ka se saže i po tra ži na zem lji. „Li je vo, li je vo od tebe“, šap- tao je Bu her. „Mora da leži ot pri li ke me tar li je vo od tebe. Jesi li ganaš la?“„Ne.“„Li je vo; još je dan me tar da lje. Ku ha no meso. Tra ži ga, Rut!“Sjen ka se za us ta vi.„Jesi li ga naš la?“„Da.“„Do bro. Po je di ga od mah. Je li do bro?“„Da. Imaš li još?“Bu her us tuk nu. „Ne mam. Svoj dio sam već po jeo.“„Imaš ti još ne što. Baci pre ko!“Bu her pri đe tako bli zu žice da su mu bod lje ula zi le u kožu. Unu traš-

nje ogra de u lo go ru nisu bile na elek tri zi ra ne. „Ti nisi Rut! Jesi li tiRut!“

„Da, Rut. Još baci!“Iz ne na da mu sinu da to nije Rut. Rut sve to ne bi rek la. Ma gla, uz-

bu đe nje, sje ne i ša pat ga je pre va rio. „Ti nisi Rut! Reci kako se zo- vem?“„Pst! Tiho! Baci!“„Kako se zo vem? Kako se zo vem?“Sje na ne od go vo ri.„Meso je za Rut! Za Rut!“ šap tao je Bu her. „Daj ga njoj!“„Da, da. Imaš li još?“„Ne mam. Daj ga njoj! Ono je nje no! Nije tvo je! Nje no!“„Da, na rav no.“„Daj ga njoj ili ću ja...“On us ta de. Šta je mo gao da uči ni. Znao je da je sje na onaj ko mad

mesa već odav no pro gu ta la. Oča jan pade na tlo, kao da ga je nekane vid lji va šaka uda ri la.„Oh, ti, prok le ta zvi je ri – cr k la, cr k la od nje ga!“ Bilo je to pre vi še.

Pos li je to li ko mje se ci ko mad mesa. A onda ga iz gu bi ti tako idi ot ski.Je cao je bez suza. Sje na pre ko puta je ši šta la.„Daj još! Ja ću ti po ka za ti! Gle!“Iz gle da lo je kao da diže suk nju. Po kret je bio iz o bli čen zbog bje li-

čas te ma gle. Iz gle da lo je kao da tamo u ko zjim sko ko vi ma igra nekagro te sk na ne ljud ska spo do ba.„Ti, str vi no!“ sik tao je Bu her. „Ti, str vi no! Crk ni! Ja idi ot! Ja idi ot!“Tre ba lo je tač no da upi ta pri je nego li je ba cio meso; ili je tre ba lo da

sa če ka dok se ne bude vi dje lo. Ali do tle bi ga mo žda već po jeo. Onje htio brzo da ga dad ne Rut, a ma gla mu se uči ni la kao sre tan slu- čaj. A sad? – je čao je i uda rao ša ka ma o tlo. „Ja idi ot! Šta sam uči- nio?“ Ko mad mesa je bio ko mad ži vo ta. Mo gao bi da se izb lju je odjada.Svje ži na noći ga pro bu di. On ote tu ra na zad. Pred ba ra kom pade

pre ko ne kog. Onda pri mi je ti broj 509.„Ko je tu? Ves t hof?“„Da.“„Je li mr tav?“„Da.“Bu her se naže sa svim do lica na zem lji. Bilo je vlaž no od ma gle, a

ima lo je tam ne mas ni ce od Han t ke ovih uda ra ca. Gle dao je lice, a

mis lio je na iz gub lje ni ko mad mesa, i obo je mu se odjed nom uči ni dasada spa da za jed no. „Prok let stvo!“ reče. „Za što mu ni smo po mo gli?“Broj 509 ga po gle da. „Šta go vo riš glu pos ti?“ – upi ta. „A zar smo

mo gli?“„Da. Mo žda. Za što ne? Mo gli smo već i teže stva ri.“Broj 509 je ušu tio. Bu her se spus ti do nje ga. „Mi smo proš li kod Ve-

be ra“, reče.Broj 509 je zu rio u ma glu. Eto, opet je bilo tu, mis lio je. Laž no ju-

naš tvo! Sta ra bi je da! Ovaj mla dić je osje tio prvi put pos li je mno gihgo di na malo bun ta koji se do bro za vr šio – i već ne ko li ko dana pos li jetoga ma šta je za po če la sa ro man tič nim ob ma na ma koje su za bo rav- lja le na opas nos ti.„Ti mis liš ako smo kod sa mog la ger fi re ra proš li, da bi to i kod jed-

nog pi ja nog sta rje ši ne blo ka upa li lo, jel’ da?“„Da, za što ne?“„A šta je tre ba lo da uči ni mo?“„Ne znam. Ma šta! Ali ni smo smje li do pus ti ti da jed nos tav no iz u da ra

Ves t ho fa na smrt.“„Mo gli smo nas šes to ri ca ili osmo ri ca da na pad ne mo Han t kea. To

mis liš?“„Ne. To ne bi ni šta po mo glo. On je jači od nas.“„A šta je onda tre ba lo da ura di mo. Da go vo ri mo s njim? Da mu ka-

že mo da bude ra zu man?“Bu her ne od go vo ri. On je znao da ni to ni šta ne bi po mo glo. Broj

509 ga je pro ma trao neko vri je me. „Slu šaj“, reče on za tim, „kod Ve- be ra ni smo ima li šta da iz gu bi mo. Mi smo se opr li i ima li smo u tomene pojm lji vu sre ću. Da smo me đu tim po du ze li ne što pro tiv Han t kea,on bi ubio još jed nog ili dvo ji cu više, a ba ra ku bi pri ja vio zbog po bu- ne. Ber ger i ne ko li ci na dru gih bi bili obje še ni. Ves t hof u sva kom slu- ča ju. Vje ro jat no i ti. Us kra ći va nje hra ne za ne ko li ko dana bila bi slje- de ća mje ra. To bi zna či lo de se ti ne mr tvih. Je li to tač no?“Bu her je ok li je vao. „Mo žda“, reče on naj zad. „Znaš li ne što bo lje?“Bu her je raz miš ljao. „Ne.“„Ni ja. Ves t hof je imao lo gor sko bjes ni lo. Isto kao i Han t ke. Da je re-

kao ono što je Han t ke htio pro šao bi sa ne ko li ko uda ra ca. On je biodo bar čo vjek. Mo gao nam je biti od ve li ke ko ris ti. Ali, bio je luda.“

Broj 509 se okre nu Bu he ru. Glas mu je bio pun gor či ne. „Mis liš li dasi ti je di ni ov dje koji sje di i raz miš lja o nje mu?“„Ne.“„Mo žda bi on dr žao je zik za zu bi ma i još ži vio da nas dvo ji ca ni smo

proš li kod Ve be ra. Mo žda ga je baš to da nas uči ni lo neo prez nim.Jesi li ika da o tome raz miš ljao?“„Ni sam“. Bu her se za gle da u broj 509. „Za is ta mis liš?“„Može biti. Ja sam do ži vio i veće glu pos ti. I kod bo ljih lju di. A što je

čo vjek bio bo lji, uto li ko je češ će lu dost bila veća kad je sma trao datre ba po ka za ti smje lost. Prok le te knji ške glu pos ti! Poz na ješ li Vag ne- ra iz ba ra ke 21?“„Da.“„On je ru še vi na od čo vje ka. Ali bio je čo vjek i imao je smje los ti. I su-

vi še. Vra ćao je udar ce. Dvi je je go di ne bio nas la da ese so va ca. Ve- ber ga je go to vo vo lio. A onda je bio go tov. Za uvi jek. A za što? Mo glismo do bro da ga upo tri je bi mo. Ali on nije umio da sav la da svo jusmje lost. Tak vih je bilo mno go. Malo je njih sada ov dje. A još ih jema nje koji nisu slom lje ni. Zato sam te ve če ras za dr žao kad je Han t- ke uda rao po Ves t ho fu. I zato sam od go vo rio ono kad je pi tao štasmo. Ra zu mi ješ li to naj zad?“„Ti mis liš da bi Ves t hof...“„Sve jed no je. On je mr tav.“Bu her za šu tje. Sada je vi dio bro ja 509 jas ni je. Ma gla se di gla, a na

jed nom mjes tu je mje se či na sla bo pro di ra la. Broj 509 se već us pra- vio. Nje go vo lice je bilo crno, pla vo i ze le no od iz li va krvi. Bu her seiz ne na da pri sje ti svih pri ča o nje mu i Ve be ru koje je slu šao. On sammora da je je dan put bio je dan od lju di o ko ji ma je go vo rio.„Slu šaj“, reče broj 509, „i do bro slu šaj! Prok le ta je fra za iz ro ma na

da se duh ne može slo mi ti. Ja sam poz na vao sil ne lju de, koji su bilijoš samo zvi je ri koje ur la ju. Go to vo se sva ki ot por može slo mi ti; zatoje po treb no samo do volj no vre me na i pri li ke. A to ima ju oni tamo –on uči ni po kret pre ma SS-ka sar na ma – oni su to vrlo do bro zna li iuvi jek bi is tje ra li svo je. Kod ot po ra se radi samo o tome šta se nji mepos ti že; ne o tome kako on iz gle da. Be smis le na smje lost je si gur nosa mo ubis tvo. Ovo malo na šeg ot po ra je je di no još što ima mo. Mo ra- mo ga pri kri va ti da ga ne ot kri ju i upo tri je bi ti ga samo u kraj njoj nu ždi– kao što smo to uči ni li kod Ve be ra. Ina če...“

Trak mje se če ve svje tlos ti pade na Ves t ho fo vo ti je lo. Pre le ti pre konje go vog lica i po tilj ka.„Nas ne ko li ko mora da pre ži vi“ – pro šap ta broj 509. „Za kas ni je.

Sve ovo ne smi je da bude uza lud no. Ne ko li ko koji nisu slom lje ni.“On se os lo ni i us tuk nu una zad. Raz miš lja nje je is crp lji va lo kao i tr-

ča nje. Naj češ će to nije bilo mo guć no zbog gla di i sla bos ti. Ali, po ne- kad je do la zi la neka čud na la ko ća, sve je pos ta ja lo pot pu no jas no iza krat ko vri je me mo glo bi se da le ko una pri jed sa gle da ti – dok ma- gla za mo re nos ti ne bi opet sve za mra či la.„Ne ko li ci na koja neće biti slom lje na i koja neće htje ti da za bo ra vi“,

reče broj 509.On po gle da Bu he ra. On je dva de set go di na mla đi od mene, po mis li.

On može još mno go da ura di. On nije skr šen. A ja? Vri je me, po mis liiz ne na da oča jan. Ono je pro ždi ra lo i pro ždi ra lo. Ono će se osje ti ti tekkad ovo ov dje bude proš lo, čo vjek će za is ta vi dje ti da li je slom ljenkad iz a đe na po lje i bude htio da po no vo za poč ne ži vot. Onih de setgo di na u lo go ru vri je di lo je dvos tru ko i tros tru ko. Ko je još imao do- volj no sna ge? A mno go će sna ge biti po treb no!„Kad bu de mo odav de iz aš li, neće pred nama pas ti na ko lje na“, reče

broj 509. „Sve će po ri ca ti i htje ti da za bo ra ve. I nas same! A mno giod nas će ta ko đer htje ti da za bo ra ve.“„Ja neću za bo ra vi ti“, od go vo ri Bu her mrač no. „Ni ovo ni bilo šta dru-

go.“„Do bro“. Ta las is crp lje nos ti sve je jače na do la zio. Broj 509 za tvo ri

oči, ali ih od mah otvo ri. Bilo je još ne što što je mo rao da iz go vo ri pri- je nego što mu opet iz mak ne. Tre ba lo je da Bu her to zna. Mo žda jeon je di ni koji će pre ži vje ti. Bilo je važ no da on to saz na.„Han t ke nije na cis ta“, reče on s mu kom. „On je lo go raš kao i mi.

Na po lju vje ro jat no ni kad ne bi ubio čo vje ka. Ov dje on to čini jer mu jeza to data vlast. On zna da nam ni šta ne vri je di ako se po tu ži mo.Imat će po kri će. On nema ni kak ve od go vor nos ti. U tome i jes te stvar!Vlast bez od go vor nos ti – pre ve li ka vlast u po vr š nim ru ka ma. Pre vi ševlas ti uop će – u ma ko joj ruci – ra zu mi ješ li?“„Da“, reče Bu her.Broj 509 klim nu gla vom. „To je ono dru go – li je nost srca – strah –

oglu še nje sa vjes ti – to je naše zlo. O tome sam raz miš ljao ci je loveče.“

Za mor je sad bio te žak kao crn oblak koji se s bu kom pri bli ža va.Broj 509 iz va di ko mad hlje ba iz dže pa. „Evo! – meni nije po tre ban –ja sam po jeo svo je meso, – daj ga Ruti!“Bu her ga po gle da i ne mak nu se.„Sve sam čuo ma lo čas pri je ko“, reče broj 509 te škim gla som pu nim

klo nu los ti. „Daj ga njoj! Važ no je!“ – gla va mu klo nu na gru di, ali on jejoš jed nom us pra vi, i ta lu ba nja ša re na od iz li va krvi odjed nom se na- smi je ši. – „I važ no je – ne što dati!“Bu her uze hljeb i ode do ogra de koja je di je li la žen ski lo gor. Ma gla

je sada leb dje la do vi si ne ra me na. Is pod nje je bilo sve vid lji vo. Iz gle- da lo je sa blas no kako mus li ma ni te tu ra ju bez gla ve pre ma za ho du.Pos li je ne kog vre me na dođe Rut. Ni ona nije ima la gla ve.„Sag ni se“ – pro ša pu ta Bu her. Obo je sje do še na zem lju. Bu her baci

hljeb. Pre miš ljao je da li da joj kaže da je imao i mesa za nju. Ali nereče ni šta. „Rut“, pro go vo ri on – „mis lim, iz a ći ćemo odav de.“Ona nije mo gla da od go vo ri. Usta su joj bila puna hlje ba. Ši ro ko

raz ro ga če nim oči ma gle da la ga je ne tre mi ce. „Sada sam si gu ran uto“, reče Bu her.Nije znao za što je naj ed nom u to vje ro vao. To je ima lo neke veze

sa bro jem 509 i s onim što je on go vo rio. Vra ti se na zad. Broj 509 ječvr sto spa vao, Gla va mu je le ža la od mah uz Ves t ho fo vu gla vu. Obalica su bila puna iz li va krvi, a Bu her go to vo nije mo gao da raz li ku jeko od njih dvo ji ce još diše. Nije pro bu dio bro ja 509. Znao je da je onveć dva dana ov dje na po lju če kao Le vin skog. Noć nije bila i su vi šehlad na. Ali Bu her ipak ski de sa Ves t ho fa i dvo ji ce dru gih mr tva cajake i pot kri nji ma broj 509.

IX

Sli je de ći na pad iz zra ka do šao je dva dana kas ni je. Si re ne po če šeda za vi ja ju u osam sati uve če. Malo za tim pa do še i prve bom be. Sru- či le su se brzo kao plju sak sa gra dom. A eks plo zi je su je dva ne štobile jače od pro ti va vi on ske ar ti lje ri je. Tek na kon cu do đo še te škebom be.„Me ler n ske no vi ne“ nisu više iz aš le u spe ci jal nom iz da nju. Go rje le

su. Olo vo u ma ši na ma se to pi lo. Tru be pa pi ra puc ke ta le su pre macr ve nom nebu, a zgra da se po la ko sru ši la.Sto hi lja da ma ra ka, mis lio je Noj ba uer. Tu iz ga ra sto hi lja da ma ra ka

koje mu pri pa da ju. Sto hi lja da ma ra ka! Ni sam znao da to li ko nov camože tako lako da iz go ri. Te svi nje! Da sam znao, ulo žio bih no vac uka kav rud nik. Ali i rud ni ci gore. I njih bom bar di ra ju. Ni oni nisu višesi gur ni. Na vod no je Rur ska oblast opus to še na. Šta je uop će još si- gur no?Nje go va je uni for ma bila siva od pa pir ne čađi, a oči cr ve ne od dima.

Pro da va oni ca ci ga re ta pre ko puta, ta ko đer nje go va, bi ja še ru še vi na.Još juče zlat ni maj dan – da nas go mi la pe pe la. Još tri de set hi lja dama ra ka! Mo žda čak i če tr de set hi lja da. Mo glo se mno go što šta iz gu- bi ti za jed no veče. Par ti ja? Sva ko je mis lio samo na sebe. Osi gu ra- nje? Kra hi ra lo bi kad bi mo ra lo da is pla ti sve što je ve če ras opus to- še no. Osim toga, on je sve pre ni sko osi gu rao. Šted lji vost na po greš- nom mjes tu. Da li će šte te od bom bar di ra nja priz na ti? Još i to je bilone iz vjes no. Pos li je rata, go vo ri li su uvi jek – doći će ve li ka nak na da,pos li je po bje de; ne pri ja telj će mo ra ti sve da pla ti. Da le ko se do tje ra- lo. Na to će vje ro jat no po pri če ka ti. A sada je pre kas no da se za poč- ne ne što novo. A i čemu? Ko zna šta će su tra da iz go ri?Bu ljio je u crne na puk le zi do ve du ća na. „Nje mač ka stra ža“, pet hi-

lja da ko ma da ci ga ra „Nje mač ka stra ža“ iz go rje lo je. Li je po. Naj zad

sve jed no. Ali za što je on onda pri ja vio štur m fi re ra Fraj ber ge ra? Duž- nost? Ko je šta, duž nost! Tu je go rje la nje go va duž nost. I iz go rje la.Sto tri de set hi lja da ma ra ka u sve mu! Još je dan ova kav po žar, ne ko li- ko bom bi na kuću Jo ze fa Blan ka, ne ko li ko na nje go ve ba šte i vlas ti tukuću – a to se već su tra mo glo de si ti – i on bi bio opet tamo odak leje za po čeo. Ili čak ni tamo! Bio bi sta ri ji! Još u go rem po lo ža ju. Jer –iz ne na da ov la da nji me ne što što je odu vi jek već neg dje vre ba lo poćo ško vi ma, ne priz na to, od ba ci va no, ne iz re če no dok mu je vlas ti ti po- sjed bio ne dir nut – sum nja, strah, koji je do sada dr žao u šahu dru gije dan, su pro tan strah – odjed nom pro bi še svo je ka ve ze, iz be či še sena nj; ču ča li su na os ta ci ma pro da va oni ce ci ga ra, ja ha li na ru še vi na- ma zgra de lis ta, ke zi li mu se, a nji ho ve su kan dže pri je ti le bu duć nos- ti. Noj ba uerov de be li cr ve ni po ti ljak se ov la ži. On se ne si gur no vra ti;jed nog tre nut ka nije više ni šta vi dio. Znao je, pa ipak nije htio samsebi da priz na: da se rat više nije mo gao do bi ti.„Ne“ – reče glas no. „Ne – ne, još mora – fi rer – čudo neko – upr kos

sve mu – na rav no!“Os vr nu se oko sebe. Ni ko ga nije bilo. Ni ko ga, čak ni za ga še nje.Sel ma Noj ba uer naj zad ušu ti. Lice joj je bilo na du ve no, svi le na fran-

cu ska ju tar nja ha lji na bila je puna tra go va od suza, a de be le ruke sudrh ta le.„Ove noći više neće doći“, reče Noj ba uer ne uvjer lji vo. „Ta či tav grad

gori! Šta bi još bom bar di ra li?“„Tvo ju tr go vač ku kuću! Onu kuću za iz da va nje\'7d Tvo ju ba štu! Sve

je to još ne dir nu to, zar ne?“Noj ba uer sav la da svo ju lju ti nu i iz ne nad ni strah da bi za is ta mo glo

da bude tako. „Glu post! Neće oni doći na ro či to zbog toga.“„Dru ge kuće! Dru ge tr go vi ne! Dru ge fa bri ke! Ima ih još do volj no!“„Sel ma!“Ona ga pre ki de. „Mo žeš ti da ka žeš šta ho ćeš! Ja do la zim gore!“

Nje no lice po no vo po cr ve nje. „Ja do la zim gore k tebi u lo gor, čak iako bu dem mo ra la da spa vam kod za tvo re ni ka! Ne os ta jem ov dje ugra du! U ovoj mi šo lov ci! Neću da po gi nem! Tebi je to, na rav no, sve- jed no, samo kad si ti si gu ran! Da le ko od opas nos ti! Kao i uvi jek: „Iz- dr žat ćemo mi to! Ta kav si uvi jek bio.“Noj ba uer je po gle da uvri je đe no.

„Ni kad ni sam bio ta kav! Ti to znaš! Po gle daj svo je ha lji ne.! Svo je ci- pe le! Svo je pe njo are! Sve iz Pa ri za! Ko ti ih je na ba vio? Ja! Svo ječip ke! Naj fi ni je iz Bel gi je. Ja sam ih na ku po vao za tebe! Svoj krz ne nika put! Krz ne ni po kri vač! Na ru čio sam ih iz Var ša ve. Po gle daj svojpo drum sa za li ha ma. Svo ju kuću. Ja sam se za tebe do bro bri nuo.“„Za bo ra vio si jed nu stvar. Mr tvač ki san duk! Sad ga još brzo mo žeš

da na ba viš. Su tra iz ju tra san du ci neće biti jef ti ni. I ona ko ih je dva jošima u Nje mač koj. Ali ti ćeš moći gore u tvom lo go ru da na pra viš neki.Zato ima do volj no lju di.“„Tako? To je dak le za hval nost! Za hval nost za sve što sam ja ri ski-

rao. To je za hval nost!“Sel ma nije slu ša la Noj ba uera.„Ja neću da iz go rim. Neću da bu dem ra sko ma da na“. Ona se obra ti

svo joj kćer ki: „Fre ja, ču ješ li svog oca? Svog div nog oca! Sve što že- li mo, jes te da no ći mo u nje go voj kući tamo gore. Ni šta više! Spa si tinaš ži vot! On od bi ja! Par ti ja! Šta će reći Dic! A šta kaže Dic o bom- ba ma? Za što tu par ti ja ne što ne uči ni?! Par ti ja...“„Mir, Sel ma!“„Mir, Sel ma! Ču ješ li ti, Fre ja? Mir! Stav mir no! Umri mir no! Mir, Sel-

ma! To je sve što on zna!“„Pe de set hi lja da lju di su u is toj si tu aci ji“, reče Noj ba uer umor no.

„Svi..„Pe de set hi lja da lju di me se ni šta ne tiču. Pe de set hi lja da lju di neće

pi ta ti za mene kad crk nem! Sa ču vaj svo ju sta tis ti ku za par tij ske go- vo re!“„Bože moj!“„Bog! Gdje je bog! Vi ste ga pro tje ra li! Ne do la zi mi s bo gom!“Za što joj ne ras pa lim jed nu? mis lio je Noj ba uer. Za što sam odjed-

nom tako umo ran. Tre ba lo bi da joj jed nu ras pa lim po njuš ci. Da oš- tro is tu pim. Ener gič no! Iz gu bio sam 130.000 ma ra ka. I ova žena kojase dere! Zgra bi ti čvr sto! Da! Spa si ti! Šta? Spa si ti? Šta? Gdje?On sje de na jed nu sto li cu. Nije znao da je to bila oda bra na go blen-

ska fo te lja iz XVI II vi je ka, iz kuće kon te se Lam ber. Za nje ga je to bilasamo sto li ca koja je iz gle da la bo ga to. Zbog toga ju je i ku pio pri je ne- ko li ko go di na sa još ne kim stva ri ma od jed nog ma jo ra koji se vra ćaoiz Pa ri za.„Do ne si mi fla šu piva, Fre ja.“

„Do ne si mu fla šu šam panj ca, Fre ja. Neka ga po pi je pri je nego štood le ti u zrak! Puf, puf, puf! Neka pu ca ju če po vi. Po bje de se mo ra juza li ti!“„Os ta vi se toga, Sel ma!“Nje go va kći ode u ku hi nju. Žena se diže.„Dak le, da ili ne? Ho će mo li ve če ras doći k tebi gore ili ne?“Noj ba uer je pro ma trao svo je čiz me. Bile su pune čađi. Čađi za

130.000 ma ra ka. „Bilo bi go vor ka nja kada bis te sad odjed nom to uči- ni li. Ne da nije do zvo lje no, ali mi to do sad ni smo či ni li. Rek lo bi se dahoću da is ko ris tim pred nos ti koje imam pred dru gi ma koji mo ra ju daos ta nu ov dje do lje. A gore je sada opas ni je nego ov dje. Lo gor će bitibom bar di ran slje de ći put! Ta mi ima mo pos tro je nja važ na za rat.“Ne što je od toga bilo tač no. Ali stvar ni raz log nje go vog od bi ja nja bio

je taj što je Noj ba uer htio da os ta ne sam. Tamo gore on je imao svoj„pri vat ni ži vot“, kako je to na zi vao. No vi ne, ko njak, a po ne kad i pokoju ženu koja je bila tri de set kila mr ša vi ja od Sel me – ne ko ga ko jeslu šao dok bi on go vo rio i ko mu se di vio kao mis li ocu, čo vje ku i ka- va li ru njež nih osje ća nja. Ne vi na ra zo no da, koja je bila po treb na kaood mor pos li je bor be za op s ta nak.„Neka go vo re šta hoće“, reče Sel ma. „Ti ima da se bri neš za svo ju

po ro di cu“.„O tome mo že mo i kas ni je da raz go va ra mo. Sad mo ram u par tij ski

dom. Mo ram da vi dim šta će tamo odre di ti. Mo žda su već i po du ze limje re da lju de smjes te u sela. Si gur no sve one koji su iz gu bi li sta no- ve. A mo žda ćete i vi...“„Ni kak vo „mo žda“. Ako os ta nem u gra du, tr čat ću po nje mu i vi ka ti;

vi ka ti...“Fre ja une se pivo. Nije bilo ra s hla đe no. Noj ba uer ga oku ša, uz dr ža

se i us ta de.„Da ili ne?“ upi ta Sel ma.„Vra tit ću se na zad. Onda ćemo o tome go vo ri ti. Pri je toga mo ram

da znam odred be.“„Da ili ne?“Noj ba uer vi dje kako Fre ja kli ma gla vom iza svo je maj ke i daje mu

znak da pri vre me no pris ta ne.„Pa do bro – da!“ reče on mr zo volj no.

Sel ma Noj ba uer zinu. Pri ti sak šik nu iz nje kao gas iz ba lo na. Onapade na sofu gla vom na pri jed. Sofa je spa da la uz fo te lju iz XVI II vi je- ka. Sel ma odje dan put pos ta de samo još go mi la me kog mesa kojupo tre sa ju je ca ji: „Neću da crk nem – neću – sa svim na šim li je pimstva ri ma – ne sada“.Pre ko nje ne raz ba ru še ne kose gle da li su ve dri i na smi ja ni pas tir i

pas ti ri ca sa go blen ske pre s vla ke. Gle da li su sa svo jim iro nič nim smi- je škom XVI II vi je ka.Noj ba uer je pro ma tra še zga đen. Lako je bilo njoj; ona je vi ka la i pla-

ka la, ali ko je pi tao šta se u nje mu de ša va. On je mo rao sve da pro- gu ta. Da bude čvrst. Sti je na u moru! Sto tri de set hi lja da ma ra ka! Niupi ta la nije za njih!„Pazi do bro na nju“, reče on krat ko Fre ji i iz a đe.U ba šti iza kuće bila su dvo ji ca ru skih za rob lje ni ka. Ra di li su još uvi-

jek, prem da se smr k lo. Noj ba uer je to na re dio pri je ne ko li ko dana.Htio je da mu se brzo pre ko pa je dan dio. Na mje ra vao je da tu za sa ditu li pa ne. Tu li pa ne i ne što per šu na, ma jo ra na, bo si oka i dru ge ze le ni.On je vrlo vo lio za či ne u sa la ti i so so vi ma. Na re dio je to pri je ne ko li- ko dana. Ota da je proš la či ta va vječ nost. Sada je mo gao da sadi iz- go re ne ci ga re i is top lje no olo vo iz štam pa ri je lis ta.Za rob lje ni ci se nas lo ni še na lo pa te kad pri mi je ti še da se Noj ba uer

pri bli ža va.„Šta ste se za ble nu li?“ iz dra se on. Uz dr ža ni bi jes izbi iz ne na da.Sta ri ji od dvo ji ce od go vo ri ne što na ru skom. „Re kao sam za ble nu li!

I sad ble neš! Bolj še vič ka svi njo! Dr sko čak! Si gur no se ra du ješ štora za ra ju pri vat nu svo ji nu čes ti tih gra đa na, a?“Rus ni šta ne od go vo ri.„Haj de na po sao, vi li je ni psi!“Rusi ga nisu ra zu mje li. Gle da li su ga i po ku ša va li da ra zu mi ju šta je

mis lio. Noj ba uer se iz ma če i uda ri jed nog u tr buh. Čo vjek pade i opetse po la ko us pra vi. On se di zao po mo ću lo pa te, a za tim je za dr ža uruci. Noj ba uer vi dje nje go ve oči i ruke koje su ste za le lo pa tu. Osje tistrah kao ka kav uda rac noža u že lu cu i iz vu če re vol ver.„Hu ljo! Pru žaš ot por, a?“Uda ri ga dr škom re vol ve ra među oči. Rus pade i ne diže se više.

Noj ba uer je bur no di sao.

„Mo gao sam da te us tri je lim“, drh tao je. Pru ža ti ot por! Htio je da po- dig ne lo pa tu i da ga uda ri! Stri je lja ti! Čo vjek je pre vi še po šten! To jeono! Dru gi bi ga ubio!Po gle da na stra ža ra koji je pos tran ce sta jao u sta vu mir no. „Dru gi bi

ga us tri je lio. Vi ste vi dje li kako je htio da po dig ne lo pa tu?“„Da, gos po din ober štur m ban fi rer.“„No, li je po. Ajd, iz ru či te mu kan tu vode na tik vu“.Noj ba uer po gle da dru gog Rusa. Čo vjek je ko pao du bo ko pog nut

nad lo pa tom. Lice mu je bilo bes krv no. Sa su sjed nog zem lji šta čuose bi je san la vež ne kog psa. Tamo se rub lje vi jo ri lo na vje tru. Noj ba- uer osje ti da su mu usta suha. On iz a đe iz ba šte. Ruke su mu drh ta- le. Ta šta je to, mis lio je. Strah? Ja se ne bo jim! Ja ne! Ne valj da odjed nog ble sa vog Rusa! Od čega onda? Šta je to sa mnom? Nije ni- šta! Samo sam i su vi še čes tit, ni šta više. Ve ber bi toga tipa po la koubi jao. Dic bi ga us tri je lio na mjes tu. A ja ne. Ja sam pre vi še sen ti- men ta lan, i to mi je gre ška. To je moja gre ška u sve mu. I sa Sel mom.Kola su če ka la na po lju. Noj ba uer se is pr si.„U novi par tij ski dom, Al fre de! Jesu li uli ce do tamo slo bod ne?“„Samo ako bu de mo obiš li oko gra da?“„Do bro! Vozi oko gra da!“Kola se okre nu še. Noj ba uer pri mi je ti šo fe ro vo lice. „Je li se ne što

do go di lo, Al fre de?“„Maj ka mi je po gi nu la.“Noj ba uer se ne la god no vr po ljio tamo-amo. Još i to! Sto tri de set hi-

lja da ma ra ka, Sel mi na dre ka, a sada mora još da pru ža utje hu.„Moje sa učeš će“, reče krat ko i voj nič ki, da bi ne ka ko svr šio s tim.„Svi nje! Ubi ce žena i dje ce!“„I mi smo njih bom bar di ra li“. Al fred je gle dao uli cu pred so bom.

„Naj pri je smo mi njih! I ja sam tu bio. U Var ša vi, Ro ter da mu, Ko ven- tri ju! Pri je nego što sam do bio me tak i bio ot pu šten“.Noj ba uer ga po gle da iz ne na đe no. Šta li je to samo da nas? Naj pri je

Sel ma, a sad šo fer. Zar se sve pre tum ba lo? „To je bilo ne što dru go,Al fre de“, reče on. „Sa svim ne što dru go. Bila je to stra te ška nuž nost.Ovo je čis to ubis tvo.“Al fred ni šta ne od go vo ri. Mis lio je na svo ju maj ku, na Var ša vu, Ro-

ter dam i Ko ven tri, na mas nog nje mač kog avi ja ti čar skog mar ša la ina glo okre nu kola oko ugla.

„Ne smi je se tako mis li ti, Al fre de! To je već go to vo ve le iz da ja. Ra- zum lji vo u tre nut ku va šeg ve li kog bola, ali je za bra nje no. Ja kao dani šta ni sam čuo. Na re đe nje je na re đe nje, i to je do volj no na šim sa- vjes ti ma. Ka ja ti se nije nje mač ki. Ni po greš no mis li ti. Fi rer već znašta radi. Mi ga sli je di mo, i go to vo! Tim ma sov nim ubi ca ma on će većna pla ti ti kod nji ho vih kuća. Dvos tru ko i tros tru ko! Na šim taj nim oruž- jem. Mi ćemo ih sru ši ti! Već sada bom bar di ra mo En gle sku da nju inoću na šim V-l. Mi ćemo ci je lo os tr vo pre tvo ri ti u pe peo, sa svim no- vim pro na las ci ma koje ima mo. U po s ljed njem tre nut ku! I Ame ri ku uzto! Oni mo ra ju da pla te! Dvos tru ko i tros tru ko! Dvos tru ko i tros tru ko“– po nav ljao je Noj ba uer, pos ta ju ći po uz da ni ji i po čev ši go to vo samda vje ru je u ono što je go vo rio.On iz va di ci ga ru iz kož ne ku ti ji ce i od gri ze vrh. Htio je da nas ta vi.

Osje tio je odjed nom ve li ku po tre bu za tim, ali ušu tje kad vi dje Al fre- do ve stis nu te usne. Ko se još za mene bri ne? Sva ko je samo so bomza bav ljen! Tre ba lo je da se odve zem do svo je ba šte pred gra dom.Tamo su moji ze če vi, meki, pa per jas ti, sa cr ve nim oči ma u su mra ku.Odu vi jek, još kao dje čak, htio je da ima ze če ve. Otac mu je to za bra- nji vao. Sada ih ima. Vonj si je na i krz na i svje ži lis to vi. Skri ve nost dje- čač kih sje ća nja. Za bo rav lje ni sno vi. Po ne kad je čo vjek bio prok le tosam. Sto tri de set hi lja da ma ra ka! Naj vi še što je kao dje čak imao biloje 75 fe ni ga. Dva dana pos li je ukra li su mu ih.Iz bi ja la je va tra za va trom. Sta ri je grad go rio kao guba. On se sas-

to jao go to vo samo od dr ve nih kuća. Ri je ka je odra ža va la pla me no vekao da sama gori.Ve te ra ni koji su mo gli da ho da ju sku pi li su se u crnu go mi lu pred

ba ra kom. U tom tam nom cr ve ni lu mo gli su da ra zaz na ju da su stra- žar ska mjes ta na tor nje vi ma još praz na. Nebo je bilo oblač no. Bi je lo-sivi sloj obla ka bio je oba sjan kao pe rje fla min ga. Va tra je plam sa lačak i u oči ma mr tva ca, koji su nas la ga ni le ža li iza njih. Lak šum ko ra- ka skre nu paž nju bro ja 509. Lice Le vin skog uz di že se sa tla. Broj509 udah nu du bo ko i us ta de. On je ovaj tre nu tak oče ki vao čim jeopet po čeo da puže. Mo gao je da os ta ne sje de ći, ali us tao je; da po- ka že Le vin skom da može da hoda i da nije bo galj.„Opet sve u redu?“ upi ta Le vin ski.„Na rav no. Tako nas lako ne mogu slo mi ti“.Le vin ski klim nu gla vom.

„Mo že mo li neg dje da raz go va ra mo?“Odo še na dru gu stra nu go mi le mr tva ca. Le vin ski se os vr nu brzo

oko sebe. „Stra že se kod vas još nisu vra ti le?“„Ov dje nema mno go šta da se čuva. Kod nas neće niko po bje ći.“„To i mis lim. A noću vas ne kon tro li ra ju?“„Go to vo ni kad.“„A kako je da nju? Do la ze li ese sov ci čes to u ba ra ke?“„Sko ro ni kad. Boje se uši ju, di zen te ri je i ti fu sa.“„A vaš blok fi rer?“„Taj do la zi samo pri li kom pro zi va nja. Ina če se malo bri ne za nas.“„Kako se zove?“„Bol te. Šar fi rer.“Le vin ski klim nu za do volj no. „Sta rje ši ne blo ko va ov dje ne spa va ju u

ba ra ka ma, jel’ da? Samo sob ne sta rje ši ne. Ka kav je vaš?“„Ne dav no si s njim go vo rio. Ber ger. Bo ljeg ne mo že mo naći.“„Je li to li ječ nik koji sada radi u kre ma to ri ju mu?“„Da. Do bro si oba vi je šten!“„Već smo se o tome oba vi jes ti li. Ko je vaš sta rje ši na blo ka?“„Han t ke. Je dan ze le ni. Pri je ne ko li ko dana je iz u da rao na mr tvo jed-

no ga od na ših.“„Oštar?“„Ne. Pros tak. Ali zna malo o nama. I on se pla ši da će se ne čim za-

ra zi ti. Poz na je samo ne ko li ci nu od nas. Lica se su vi še brzo mi je nja- ju. Blok fi rer zna još ma nje. Kon tro la je stvar sob nih sta rje ši na. Ov djese može sva šta ura di ti. To si htio da znaš, zar ne?“„Da. To sam htio da znam. Ti si me ra zu mio.“Le vin ski po gle da iz ne na đe no cr ve ni tro kut na jaki bro ja 509. Nije to-

li ko oče ki vao. „Ko mu nist?“ upi ta.Broj 509 odre če gla vom.„So ci jal de mo krat?“„Ne.“„A šta onda? Pa ne što ipak mora da si?“Broj 509 ga po gle da. Koža oko nje go vih oči ju bila je još obo je na iz-

li ve nom krv lju. Od toga su oči pos ta le svje tli je; one su go to vo pro zir- no svje tlu ca le u blje sku va tre, kao da ne pri pa da ju tom tam nom iz u- bi ja nom licu. „Ko mad čo vje ka, ako ti je to do volj no!“„Šta?“

„U redu, ni šta.“Le vin ski us tuk nu za tre nu tak.„Ah tako, ide alist“ – reče onda sa na go vje šta jem do bro ćud nog pre-

zi ra. „No – što se mene tiče – kako ho ćeš! Samo ako se mo že mo navas os lo ni ti.“„To mo že te. Na našu gru pu. Na one koji tamo sje de. Oni su naj du že

ov dje“. Broj 509 ra zvu če usne. „Ve te ra ni.“„A dru gi?“„Oni su isto to li ko si gur ni. Mus li ma ni. Si gur ni kao mr tva ci. Sta ra ju

se još samo za ne što hra ne i za mo guć nost da umru le že ći. Ne ma juviše sna ge za iz da ju.“Le vin ski po gle da bro ja 509.„Pre ma tome, kod vas bi se mo gao neko da sa kri je za iz vjes no vri-

je me, zar ne? Ne bi se pri mi je ti lo? Bar ne za ne ko li ko dana.“„Ne, ako nije i su vi še mas tan.“Le vin ski pre ču iro ni ju. On pri đe bli že.„Ne što kod nas visi u zra ku. U raz nim ba ra ka ma cr ve ne sta rje ši ne

su za mi je nje ne ze le nim. Go vo ri se „o noć nim i ma glo vi tim tran s por ti- ma“. Ti znaš šta je to?“„Da. Tran s por ti u lo go re smr ti.“„Tač no. Šu ška se i o ma sov nim lik vi da ci ja ma. Lju di koji su doš li iz

dru gih lo go ra do ni je li su te vi jes ti. Mo ra mo da se pri pre mi mo. Da or- ga ni zi ra mo od bra nu. Ese sov ci neće oti ći tako lako. U vezi s tim ni- smo do sada mis li li na vas.“„Sma tra li ste da mi ov dje kre pa va mo kao po lu crk nu te ribe, jel’ da?“„Da. Ali sad više ne. Mo že mo da vas upo tri je bi mo. Da kod vas sa-

kri je mo za iz vjes no vri je me važ ne lju de kad pri je ko pri gus ti.“„Zar bol ni ca više nije si gur na?“Le vin ski ga opet po gle da. „Tako? I to znaš?“„Da, to još znam.“„Jesi li bio kod nas pri je ko u po kre tu?“„To je sve jed no“, reče broj 509. „Kako je sada?“„Bol ni ca“, od go vo ri Le vin ski dru gim to nom nego ma lo pri je, – „nije

više kao ra ni je. Ima mo još ne ko li ko na ših lju di u njoj, ali tamo od pri jene kog vre me na vrlo oš tro paze.“„A kako je sa odje lje njem pje ga va ca i tr buš nog ti fu sa?“

„Ono je još naše. Ali to nije do volj no. Po treb ne su nam i dru ge mo- guć nos ti da sa kri je mo lju de. U na šoj vlas ti toj ba ra ci to mo že mo daura di mo samo za ne ko li ko dana. A mo ra mo da ra ču na mo uvi jek saiz ne nad nim kon tro la ma ese so va ca noću.“„Ra zu mi jem“, reče broj 509. „Po treb no vam je mjes to kao ovo, gdje

se sve brzo mi je nja i malo kon tro li ra.“„Tač no. I gdje kon tro lu ima ne ko li ci na lju di u koje mo že mo da se po-

uz da mo.“„To ima te kod nas.“Ja hva lim Mali lo gor kao da je kak va pe ka ra, po mis li broj 509, a

reče: „A šta je bilo ono za Ber ge ra? O čemu ste se vi ras pi ti va li?“„Za nje go vu služ bu u kre ma to ri ju mu. Tamo ne ma mo ni kog. Mo gao

bi nas oba vje šta va ti.“„To može. On u kre ma to ri ju mu vadi zube i pot pi su je po s mrt ni ce, ili

tako ne što. On je tamo već dva mje se ca. Ra ni ji li ječ nik-za tvo re nik iš- če zao je pri li kom po s ljed nje iz mje ne sa bri ga dom za spa lji va nje ujed nom noć nom i ma glo vi tom tran s por tu. A onda je tamo do šao ne- ka kav den tist koji je umro. Pos li je toga uze li su Ber ge ra.“Le vin ski po t vr di gla vom. „Onda ima još dva-tri mje se ca. A to je već

do volj no za po če tak.“„Da. To je do volj no“. Broj 509 diže svo je ze le no i pla vo lice. Znao je

da se lju di koji su spa da li u služ bu u kret ma to ri ju mu smje nju ju sva kihče ti ri do pet mje se ci, a onda ih odvo de da bi bili otro va ni ga som une kom lo go ru smr ti. Bio je to naj jed nos tav ni ji na čin da se ota ra sesvje do ka koji su pre vi še toga vi dje li. Ber ger je zbog toga, vje ro jat no,imao još u naj bo ljem slu ča ju če t vrt go di ne da pro ži vi. Ali, če t vrt go di- ne je dugo. Mno go se mo glo do go di ti. Na ro či to uz po moć Rad nog lo- go ra.„A šta mi mo že mo da oče ku je mo od vas, Le vin ski?“ upi ta broj 509.„Isto što i mi od vas.“„To za nas nije tako važ no. Mi za sad ne ma mo ni kog da sa kri va mo.

Ono što tre ba mo jest nju pa. Nju pa!“Le vin ski je šu tio neko vri je me.„Mi ne mo že mo da snab di je va mo ci je lu vašu ba ra ku“, reče on. „To ti

znaš.“„Nije ri ječ o tome. Nas ima dva na est. Mus li ma ne i ona ko ne mo že-

mo više spa si ti.“

„I nama sa mim je ne do volj no hra ne. Ina če ne bi sva ka dva dananovi pris ti za li ova mo.“„To i ja znam. Ne go vo rim o za si ći va nju; mi samo ne će mo da umre-

mo od gla di.“„Ono što nam pre os ta je po treb no nam je za one koje već sada sa-

kri va mo. Za njih ne do bi ja mo slje do va nje. Ali uči nit ćemo za vas štomo že mo. Je li to do volj no?“Broj 509 po mis li da je i do volj no, a is to vre me no i ni šta. Obe ća nje –

ali on ni šta nije mo gao da tra ži dok ba ra ka ne uči ni pro ti vus lu gu.„Do volj no je“, reče on.„Do bro. Onda haj de da po raz go va ra mo još i sa Ber ge rom. On

može da pos ta ne vaš čo vjek za vezu. Ta on smi je da ula zi u naš lo- gor. Tako je naj jed nos tav ni je. Os ta le ćeš onda ti oba vi jes ti ti. Bo lje jeda što je mo gu će ma nje lju di zna ne što o meni. Iz me đu gru pe i gru- pe tre ba da pos to ji uvi jek samo je dan je di ni čo vjek za vezu. I nje govza mje nik. To je sta ro, os nov no pra vi lo, koje ti poz na ješ, zar ne?“Le vin ski po gle da oš tro bro ja 509.„Koje ja poz na jem“, od vra ti broj 509.Le vin ski se od šu lja kroz tam no cr ve ni lo iza ba ra ke i za ho da pre ma

iz la zu. Broj 509 se vra ti pi pa ju ći put. Iz ne nad no je bio vrlo umo ran iiz gle da lo mu je kao da je da ni ma go vo rio i na por no raz miš ljao. Ot ka- da se vra tio iz bun ke ra, sve je po la gao u ovaj raz go vor. U gla vi muse mu ti lo. Grad se do lje ža rio kao di vov ski gi gant. On do pu za doBer ge ra. „Efra ime“, reče. „Mis lim da ćemo se iz vu ći.“Aha sfer se do ge ga. „Jesi li go vo rio s njim?“„Da, sta ri. Oni će nam po mo ći. I mi nji ma.“„Mi nji ma?“„Da“, reče broj 509 i us pra vi se. U gla vi mu se više nije mu ti lo. „I mi

nji ma. Ni šta se ne daje ni za što.“Bilo je u nje go vom gla su ne što po put ne kog be smis le nog po no sa.

Nisu im ni šta pok la nja li; da va li su za uz vrat. Bili su još ko ris ni za ne- što. Mo gli su da po mog nu čak i Ve li kom lo go ru. Bili su tako sla bi daih je u nji ho voj tje les noj bi je di je dan oš tri ji vje tar mo gao da obo ri. Aliu ovom tre nut ku oni to nisu osje ća li.„Iz vuk li smo se“, reče broj 509. „Opet ima mo vezu. Ni smo više iz-

dvo je ni. Ka ran tin je pro bi jen.“

Iz gle da lo je kao da je re kao: mi ni smo više osu đe ni na smrt; ima mojed nu malu šan su. Bila je to či ta va ona dži nov ska raz li ka iz me đuoča ja nja i nade.„Sad mo ra mo uvi jek na to da mis li mo“, reče on, „Mo ra mo se time

hra ni ti. Kao hlje bom. Kao me som. Kraj se bli ži! To je si gur no. I mićemo iz a ći! Ra ni je bi nas to saz na nje do tuk lo. Bilo je pre da le ko. Biloje pre vi še ra zo ča ra nja. Sad je to proš lo. Sada je to na do ma ku. Sadanam mora po mo ći. Mo ra mo nji me hra ni ti svo je moz go ve. Nada jekao meso.“„Zar nije do nio vi jes ti?“ upi ta Le ben tal. „Ka kav ko mad no vi ne, ili

tako šta?“„Ne. Sve je za bra nje no. Ali iz ra di li su taj ni ra di oapa rat od ra sho do-

va nih i ukra de nih di je lo va. Za ne ko li ko dana će pro ra di ti. Može bitida će ga ov dje sa kri ti. Onda ćemo zna ti šta se de ša va.“Broj 509 iz va di dva ko ma da hlje ba iz dže pa.„Le vin ski mi je ovo dao.“ On ih dade Ber ge ru. „Evo, Efra ime! Po di-

je li ih. Do ni jet će još.“Sva ko uze svoj ko ma dić. Jeli su ga po la ko. Du bo ko do lje ža rio se

grad. Iza njih le ža li su mr tvi. Mala gru pa je šu te ći sje de la i jela hljeb, ion im je dru ga či je pri jao nego sav hljeb po je den pri je toga. On je biokao neka neo bič na pri čest koja ih je raz li ko va la od dru gih u ba ra ci.Od mus li ma na! Po no vo su za po če li bor bu. Naš li su dru go ve. Ima li sucilj. Gle da li su po lja i bre go ve, grad i noć, i u tom tre nut ku ni je dan odnjih nije pri mje ći vao bod lji ka vu žicu i stra žar ske tor nje ve.

X

Noj ba uer opet po di že pa pir koji je le žao na nje go vom pi sa ćem sto- lu. Jed nos tav no za tu bra ću – mis lio je. To je jed no od onih ras teg lji- vih na re đe nja, od ko jih se sva šta mo glo uči ni ti, koje iz gle da ne duž- no, ali zna či ne što sa svim dru go. Tre ba lo je sas tav lja ti lis tu važ ni jihpo li tič kih za tvo re ni ka – uko li ko tak vih još ima u lo go ri ma – bilo je do- da to. U tome je i bio vic. Mig je bio ra zum ljiv. Ju troš nja kon fe ren ci jasa Di com nije uop će više bila po treb na. Dicu je lako da pri ča: – Lik vi- di raj te što je opas no – objas nio je. U ovak vim te škim vre me ni ma nesmi je mo ima ti iz ra zi te ne pri ja te lje do mo vi ne za le đi ma, a uz to ih još ihra ni ti. Go vo ri ti je uvi jek bilo lako, ali neko je onda to ipak mo rao dauči ni. A to je već bila dru ga stvar. Stva ri tak ve vr ste tre ba lo je ima tisa svim tač no na pi sa ne. Dic nije ni šta na pi sme no dao, a ovaj prok le tiupit nik ov dje nije bio is tin sko na re đe nje; on mu je os tav ljao punu od- go vor nost.Noj ba uer od gur nu akt u stra nu i iz va di jed nu ci ga ru. I ci ga re su pos-

ta le ri jet ke. Imao je još če ti ri san du ka, a onda je os ta la „Nje mač kastra ža“, a i nje nije bilo mno go. Go to vo sve je iz go rje lo. Tre ba lo sebo lje ops kr bi ti dok se još pli va lo u mas ti! Ali ko je mo gao po mis li ti daće jed nog dana do tle doći!Ve ber uđe. Pos li je kra ćeg ok li je va nja Noj ba uer mu gur ne ku ti ju.„Pos lu ži te se“, – reče sa laž nom sr dač noš ću. „Ri jet kos ti! Pra ve,

Par ta gas“‘.„Hva la! Ja pu šim samo ci ga re te!“„Tač no. Ja to uvi jek za bo rav ljam. Do bro! Onda pu ši te vaše čav le za

mr tvač ke san du ke!“Ve ber se uz dr ža od ce re nja. – Mora da sta ri ima te ško ća; bio je

gos to lju biv. – On iz va di jed nu tan ku zlat nu ku ti ju za ci ga re te iz dže pai otre se jed nu ci ga re tu. 1933. go di ne ku ti ja je pri pa da la prav nom sa-

vjet ni ku Aro nu Vaj cen blu tu. Ona je bila sre tan na laz. Mo no gram jeod go va rao: An ton Ve ber. To je bio je di ni pli jen koji je on za sve ovego di ne za do bio; nije mu tre ba lo mno go i nije tra žio po sje da.„Evo, doš lo je jed no na re đe nje“, reče Noj ba uer. „Pro či taj te ga i vi!“Ve ber po di že akt. Či tao je spo ro i dugo.Noj ba uer je pos ta jao nes trp ljiv. „Os ta tak je ne va žan“, reče on. „U pi-

ta nju je samo pa sus o po li tič kim za tvo re ni ci ma. Ko li ko još ot pri li keima mo tak vih?“Ve ber vra ti pa pir na pi sa ći sto. On kliz nu pre ko po li ti ra ne po vr ši ne

pre ma jed noj ma loj stak le noj vazi sa lju bi či ca ma. „Ne znam to baštako tač no, mo men tal no“, od go vo ri. „Mora da je to ot pri li ke po lo vi caza tvo re ni ka. Mo žda ne što više ili ma nje. Svi sa cr ve nim tro ku tom. Neubra ja ju ći, na rav no, stran ce. Dru gi dio su kri mi nal ci, ne što ho mo sek- su ala ca, na za re na i nji ma slič nih.“Noj ba uer ga po gle da. Nije znao da li se Ve ber na mjer no pra vi lu-

dim; Ve be ro vo lice nije ni šta oda va lo.„Ni sam na to mis lio. Ta lju di sa cr ve nim tro ku tom nisu svi po li tič ki

Bar ne u smis lu ovog na re đe nja.“„Na rav no da nisu. Cr ve ni tro ugao pred stav lja samo jed nu uop će nu

kla si fi ka ci ju. To su Je vre ji, ka to li ci, de mo kra ti, so ci jal de mo kra ti, ko- mu nis ti i ko zna šta još uz to.“I Noj ba uer je to znao. Pos li je de set go di na nije bilo po treb no da ga

Ve ber u tome po du ča va. Imao je ne si gu ran osje ćaj da ga la ger fi reropet is mi ja va. „Kako sto ji sa odis ta po li tič kim?“ – upi ta, ne do pu šta ju- ći da se išta pri mi je ti.„To su, uglav nom, ko mu nis ti.“„To mo že mo tač no da us ta no vi mo, zar ne?“„Pri lič no tač no. Piše u do ku men ti ma.“„Ima mo li osim tih još dru gih važ nih po li tič kih lju di ov dje?“„Mogu dati da se is pi ta. Mo žda ima tu ne što no vi na ra, so ci jal de mo-

kra ta i de mo kra ta.“Noj ba uer iz du va dim svo je „Par ta gas“ is pred sebe. Čud no va to kako

je jed na ci ga ra još uvi jek brzo umi ri va la i uli va la op ti mi zam.„Do bro“, reče on sr dač no. „Naj pri je us ta no vi mo to za sada. Pro češ-

ljaj te do bro naj pri je lis te. A pos li je mo že mo uvi jek još re gu li ra ti ko li kolju di že li mo da ima mo u svom iz vje šta ju, mis li te li i vi tako?“

„Na rav no. Nije tako hit no. Ima mo ot pri li ke če tr na est dana. To je većsa svim li jep ras pon vre me na u kome se može ko je šta oba vi ti, zarne?“„Na rav no.“„Osim toga, može se ovo ili ono an ti da ti ra ti; mis lim stva ri koje će se

i ona ko si gur no do go di ti. Ne mo ra ju se po no vo po pi si va ti ime na lju dikoji će vrlo brzo mo ra ti da se prok nji že kao mr tvi. Ne po tre ban po sao!U naj bo ljem slu ča ju za da je be sko ris na pi ta nja.“„Na rav no. Pre ve li ki broj tih lju di vje ro jat no ne će mo ima ti – mis lim to-

li ki broj da upad ne u oči.“„Ne mo ra mo da ih ima mo“, reče Ve ber mir no.On je znao šta Noj ba uer mis li, a Noj ba uer je znao da ga Ve ber ra-

zu mi je.„Na rav no, dis kret no“, reče. „To ćemo što je mo gu će dis kret ni je iz-

ves ti! Ja se u tome mogu na vas os lo ni ti...“On us ta de i poče da buši oprez no kraj svo je ci ga re jed nom kan ce-

la rij skom spa ja li com koju je upra vo bio sa vio. Ma lo čas ju je pre br zood gri zao, pa sad nije više vuk la. Do bre se ci ga re ni kad nisu smje leod gris ti. Uvi jek samo oprez no slo mi ti ili oš trim no ži ćem sje ći. – „Kakosto ji sa ra dom? Ima mo li ga dos ta?“„Tvor ni ca ba kra je bom bar di ra njem pri lič no iz ba če na iz pro duk ci je.

Naši lju di tamo ras kr ča va ju. Os ta la odje lje nja rade sko ro sva kao ira ni je.“„Ras kr či va nje? Do bra ide ja!“ Ci ga ra je opet vuk la. – „Dic je sa

mnom da nas o tome go vo rio. Raš čiš ća va ti uli ce! Ras kr či va ti bom- bar di ra ne kuće! U gra du je po treb no sto ti ne lju di. Ovo je slu čaj nu- žde, a mi ima mo naj jef ti ni ju rad nu sna gu. Dic je bio za to. I ja. Nemaraz lo ga pro tiv, zar ne?“„Nema.“Noj ba uer je sta jao na pro zo ru i gle dao na po lje.„Ov dje je do šao još je dan upit radi sta nja na mir ni ca. Kako da se to

ura di?“„Da se iz da je ma nje na mir ni ca“, – od go vo ri Ve ber la kon ski.„To ide samo do iz vjes nog ste pe na. Ako se lju di skljo ka ju, neće više

moći da rade.“„Mi mo že mo da šte di mo na Ma lom lo go ru. On je pun ne ko ris nih iz-

je li ca. A ko umre, taj više ne jede.“

Noj ba uer po t vr di. „Ipak – vi zna te moj moto – uvi jek ljud ski dok semože, – na rav no, ako više ne može – na re đe nje je na re đe nje!“Sta ja li su sad obo ji ca na pro zo ru i pu ši li. Raz go va ra li su mir no i

pos lov no kao dva is kus na tr gov ca sto kom u kak voj kla oni ci. Na po ljusu ra di li lo go ra ši u li je ha ma koje su okru ži va le ko man dan to vu kuću.„Sa dim li je he pe ru ni ke i nar ci sa“, reče Noj ba uer. „Žuto i pla vo! Li jep

sklad boja!“„Da“, od go vo ri Ve ber bez odu šev lje nja.Noj ba uer se na smi ja. – „Ne in te re si ra vas valj da mno go, zar ne?“„Ne pre vi še! Ja sam ku glaš!“„I to je li je po.“Noj ba uer je pro ma trao rad ni ke još neko vri je me. – „Šta radi za pra vo

lo gor ska mu zi ka! Ti mom ci ima ju prok le to li jen ži vot.“„Svi ra ju pri li kom ula ska i iz la ska i dva puta ne djelj no pos li je pod ne.“„Pos li je pod ne rad na odje lje nja ne ma ju ni šta od tog. Na re di te da

uve če pos li je pro ziv ke svi ra ju još je dan sat. To je do bro za lju de; raz- ga lju je ih! Na ro či to ako bu de mo mo ra li šte dje ti jelo.“„Na re dit ću!“„Dak le, o sve mu smo se do go vo ri li i ra zu mi je mo se“.Noj ba uer se vra ti svom pi sa ćem sto lu. On otvo ri jed nu la di cu i iz va-

di iz nje malu ku ti ju. – „Evo još jed nog iz ne na đe nja za vas, Ve ber!Da nas je doš lo. Mis lio sam da bi vas obra do va lo!“Ve ber otvo ri ku ti ji cu. U njoj je bio krst za rat ne zas lu ge. Na svo je

čudo Noj ba uer opa zi da je Ve ber po cr ve nio. Sve je dru go oče ki vao.„Evo jed ne po t vr de uz to“, objas ni on. „Već je dav no tre ba lo da gado bi je te. Ta mi smo ov dje u iz vjes nom smis lu ta ko đer na fron tu. I niri je či više o tome!“ On pru ži Ve be ru ruku. – „Te ška vre me na! Mo ra moda iz dr ži mo!“Ve ber iz a đe. Noj ba uer je kli mao gla vom. Mali trik sa or de nom bo lje

je dje lo vao nego što je mis lio. Neg dje je sva ko ipak imao svo ju sla- bost. On se za dr ža ne ko li ko tre nu ta ka pre miš lja ju ći pred ve li kom ša- re nom ge ograf skom kar tom Evro pe, koja je vi si la na zidu, pre ko putaHi tle ro ve sli ke. Zas ta vi ce na njoj više nisu bile na pra vim mjes ti ma.Na la zi le su se još du bo ko unu tar Ru si je. Noj ba uer ih je os ta vio tu za- bo de ne iz neke vr ste praz no vjer ja da će one mo žda još je dan put bitina mjes tu. On uz dah nu, vra ti se pi sa ćem sto lu, diže stak le nu vazusa lju bi či ca ma i po mi ri sa ih. Dođe mu ne jas na mi sao. – To smo mi!

Naši naj bo lji, mis lio je go to vo po tre sen. U na šoj duši ima mjes ta zasve. Že ljez na dis ci pli na u his to rij skoj nu ždi, a is to vre me no naj dub ljadu šev nost. Fi rer sa svo jom lju bav lju za dje cu! Ge ring – pri ja telj ži vo- ti nja! On po mi ri sa još je dan put cvi je će. Sto tri de set hi lja da ma ra ka jeiz gu bio, a upr kos tome je ipak bio us pra van. Ne sa lom ljiv! I opet smi- sao za li je po! Ide ja sa lo gor skom mu zi kom je bila do bra. Ve če ras ćeova mo gore doći Sel ma i Fre ja. To će na njih os ta vi ti sja jan uti sak.On sje de za pi sa ći stroj i ot ku ca sa dva de be la pr sta na re đe nje zamu zi ku. To je bilo za nje go va pri vat na akta. Uz to je do šao na log dase sla bi za tvo re ni ci os lo ba đa ju rada. On je bio ta čan u jed nom dru- gom smis lu. Ali, on ga je pros to tako shva tio. Šta je Ve ber ra dio, bilaje nje go va stvar. On će već ne što ura di ti. Krst za rat ne zas lu ge sti- gao je u pra vi čas. Pri vat na akta za dr ža va la su cio niz do ka za o Noj- ba uero voj bla gos ti i briž nos ti. Uz to, na rav no, uobi ča je ni op tuž ni ma- te ri jal pro tiv pret pos tav lje nih i par tij skih dru go va. Ko sto ji u va tri, tajse ni kad ne može do volj no po bri nu ti za zak lon.Noj ba uer zak lo pi pla ve ko ri ce fas cik la i za do volj no po di že te le fon-

sku slu ša li cu. Advo kat mu je dao od li čan sa vjet: da ku pu je bom bar di- ra na zem lji šta. Ta ko đer i ne bom bar di ra na. Na taj na čin su se mo gliiz va di ti vlas ti ti gu bi ci. Zem lji šta za dr ža va ju svo ju vri jed nost i kad susto puta bom bar di ra na. Tre ba lo je is ko ris ti ti tre nut nu pa ni ku.Odje lje nje za raš čiš ća va nje vra ća lo se iz tvor ni ce ba kra. Ono je na-

por no ra di lo dva na est sati. Dio ve li ke hale sru šio se, a raz ni dru gi di- je lo vi bili su te ško ošte će ni. Bilo je malo po lu ga i kuka, te je naj ve ćibroj lo go ra ša mo rao da radi go lim ru ka ma. Ruke su bile ra nja ve i kr- va ri le su. Svi su bili mr tvi umor ni i glad ni. U pod ne su do bi li ri jet kujuhu, u ko joj su pli va le ne poz na te bilj ke. Upra va tvor ni ce ju je ve li ko- duš no dala. Ima la je samo jed nu pred nost: bila je to pla. Zato su in že- nje ri i nad zor ni ci tje ra li lo go ra še kao ro bo ve. Oni su bili ci vi li, ali nekinisu bili mno go bo lji od ese so va ca.Le vin ski je išao sre di nom reda. Kraj nje ga je ko ra čao Vili Ver ner.

Us pje li su da pri li kom ras po re da odje lje nja dođu u istu gru pu. Nijebilo pro zi va po bro je vi ma. Pos to ja la je samo gru pa od če ti ri sto ti nelju di. Raš čiš ća va nje ru še vi na bilo je te žak po sao. Za nje ga se jav lja lomalo do bro vo lja ca, te je tako za Le vin skog i Ver ne ra bilo lako da sepri ja ve. Zna li su za što to žele. Uči ni li su to već ne ko li ko puta ra ni je.

Če ti ri sto ti ne lo go ra ša ko ra ča lo je po la ko. Među nji ma je bilo šes na- est lju di koji su iz ne mo gli za vri je me rada. Dva na es to ri ca ih je jošmo gla da hoda kad bi ih po du pi ra li. Dru gu če tvo ri cu su no si li. Dvo ji cuna go loj no silj ci, a dvo ji cu dru gih za ruke i noge.Put do lo go ra bio je da lek. Lo go ra še su vo di li oko gra da. Ese sov ci

su iz bje ga va li da ih pu šta ju kroz uli ce. Nisu htje li da ih lju di vide. Asada nisu htje li ni da lo go ra ši opa ze pre vi še ra za ra nja.Pri bli ža va li su se jed noj ma loj bre zo voj šumi. De bla su svi le no svje-

tlu ca la u po s ljed njim zra ci ma dana. Ese sov ske stra že i ka poi ras po- re di še se duž reda. Ese sov ci su dr ža li pu ške na go tovs. Lo go ra ši suse vuk li na pri jed. Pti ce su cvr ku ta le među gra na ma. Dah ze le ni la ipro lje ća vi sio je među gran či ca ma. Vi si ba be i pri mu le ras le su u jar ci- ma. Voda je klo ko ta la. Nit ko to nije pri mje ći vao. Svi su bili i su vi šeumor ni. Onda do đo še po no vo po lja i nji ve, a stra že se opet sku pi še.Le vin ski je išao sa svim uz Ver ne ra. Bio je uz bu đen.„Gdje si ono smjes tio?“ – upi ta on, ne mi ču ći us na ma.Ver ner uči ni slab po kret i pri tis nu ruku o re bra.„Ko ga je na šao?“„Min cer, na is tom mjes tu.“„Istu mar ku?“Ver ner po t vr di.„Ima mo li sada sve di je lo ve?“„Da. Min cer će ih mon ti ra ti u lo go ru.“„Ja sam na šao šaku pa tro na. Ni sam mo gao da po gle dam da li od-

go va ra ju. Mo rao sam ih brzo sa kri ti. Na dam se da će od go va ra ti.“„Već ćemo moći da ih upo tri je bi mo.“„Da li je ina če neko ne što na šao?“„Min cer ima još di je lo va re vol ve ra.“„Jesu li le ža li na is tom mjes tu kao i juče?“„Mora da ih je neko tamo os ta vio.“„Na rav no. Neko spo lja.“„Neki od rad ni ka.“„Da. To je sad tre ći put kako se po ne što tamo na la zi. Nije to slu čaj-

nost.“„Može li da bude neki od na ših koji ras kr ču ju tvor ni cu mu ni ci je?“„Ne. Oni nisu do la zi li ova mo pre ko. A mi bi smo to zna li. Mora da je

neko spo lja.“

Lo gor ski pod zem ni po kret već je odav no po ku ša vao da na ba vioruž je. Oče ki va li su po s ljed nju bit ku sa ese sov ci ma i htje li su da barne budu pot pu no obe zo ru ža ni. Bilo je go to vo ne mo guć no naći vezu;ali sad, ot ka ko je po če lo bom bar di ra nje, odje lje nje za raš čiš ća va njena la zi lo je iz ne nad no na odre đe nim mjes ti ma di je lo ve oruž ja i samooruž je. Bilo je sa kri ve no pod ru še vi na ma i mora da su ga tamo os- tav lja li rad ni ci, da bi ga lo go ra ši u me te žu ra za ra nja pro naš li.Ovi na la zi bili su raz log što je odje lje nje za raš čiš ća va nje ima lo

odje dan put više do bro vo lja ca nego ina če. Sve su to bili po uz da ni lju- di.Za tvo re ni ci su pro la zi li po kraj li va de koja je bila ogra đe na bod lji ka-

vom ži com. Dvi je kra ve sa bi je lo-cr ve nom ko žom do đo še sa svim uzžicu i po če še da nju ška ju. Jed na je od njih mu ka la. Nji ho ve mi ro lju bi- ve oči svje tle le su se. Go to vo ni je dan od za tvo re ni ka nije ih gle dao;to ih je či ni lo samo još glad ni jim nego što su bili.„Mis liš li da će nas da nas pri je raz la za pre gle da ti?“„Za što? Ni juče to nisu ura di li. Naše odje lje nje nije bilo u bli zi ni

odje lje nja za oruž je. Za raš čiš ća va nje iz van fa bri ke oruž ja obič no nepre tra žu ju“.„Ni kad se ne zna. A ako bu de mo mo ra li da ba ci mo stva ri?...“Ver ner po gle da u nebo. Blis ta lo je u ru ži čas toj, zla ća noj i pla voj boji.

– „Bit će već pri lič no kas no kad bu de mo sti gli. Vi djet ćemo šta će sedo go di ti. Jesi li ti do bro sa krio met ke?“„Da. U jed nu krpu.“„Do bro. Ako se ne što do go di, do daj una zad Gol d štaj nu. On će ih

dati da lje Min ce ru. Ovaj Re meu. Je dan od njih će ga ba ci ti. Ako bu- de mo ima li ne sre će i ese sov ci budu sa svih stra na, spus ti ih usredgru pe, uko li ko bude po treb no. Ne u stra nu. U tom slu ča ju neće moćida uhva te ne kog odre đe nog. Na dam se da će odje lje nje za kr če nješume sti ći upo re do s nama. Mi ler i Lu dvig su tamo oba vi je šte ni osve mu. Pri li kom ula ska nji ho va će gru pa po greš no da shva ti ko man- du i dok mi bu de mo pre gle da va ni doći će u našu bli zi nu i pre uze tistva ri.“Drum je za vi jao, i u du goj pra voj li ni ji pri bli ža vao se gra du. Obrub lji-

va li su ga po vrt nja ci sa dr ve nim sje ni ca ma. U nji ma su ra di li lju di uko šu lja ma, za su ka nih ru ka va. Samo ne ko li ci na di go še po gle de. Većsu poz na va li za tvo re ni ke. Mi ris pre ora ne zem lje do pi rao je iz ba šte.

Je dan pi je vac je ku ku ri je kao. Na rubu dru ma sta ja li su nat pi si zaauto mo bi lis te: Pazi! Oku ka! Dva de set se dam ki lo me ta ra do Hol c fel- da!„Šta je ono tamo?“ – upi ta Ver ner iz ne na da. „Zar je to već šum sko

odje lje nje?“Da le ko is pred njih na dru mu vi dje li su oni jed nu tam nu go mi lu lju di.

Ona je bila tako da le ko da se nije mo glo pre poz na ti ko je to bio.„Vje ro jat no“ – reče Le vin ski. „Do la ze pri je nas. Mo žda ćemo ih još

sti ći.“On se okre nu. Iza nje ga se kla tio Gol d štajn. Pre ba cio je ruke pre ko

ra me na dvo ji ce lju di i vu kao se za nji ma.„Haj de“, – reče Le vin ski onoj dvo ji ci koji su ga no si li. – „Mi ćemo

vas za mi je ni ti! Kas ni je, pred lo go rom, uzet ćete ga po no vo!“On uze Gol d štaj na s jed ne, a Ver ner ga je po du pi rao s dru ge stra-

ne. „Moje prok le to srce“ – hri pao je Gol d štajn. „Če tr de set go di na, asrce go to vo! Idi ot ski!“„A što si po šao?“ – upi ta Le vin ski. „Mo gao si biti pre ba čen u obu-

ćar sko odje lje nje.“„Htio sam da vi dim je dan put kako je iz van lo go ra. Na svjež zrak!

Bila je to gre ška!“Pre ko Gol d štaj no vog si vog lica pre le ti mu čan osmi jeh.„ Opo ra vit ćeš se“ – reče Ver ner. „Samo se mir no obje si o naša ra-

me na. Nije nam te ško da te no si mo.“Nebo iz gu bi po s ljed nji sjaj i pos ta de pe pe lja vo. Pla ve sjen ke pa da le

su sa bre žu lja ka.„Slu šaj te“, – pro šap ta Gol d štajn. „Gur ni te ono što je kod vas među

moje stva ri. Ako budu pre tra ži va li, oni će pre gle da va ti vas, a mo žda ino si la. Ali nas, cr kav ce, neće kon tro li ra ti. Mi smo se pros to skljo ka li.Nas će tako da pro pus te.“„Ako budu pre tra ži va li, pre tra ži vat će sve“, – reče Ver ner.„Neće nas koji smo skljo ka ni. Nas neće! Uz put nam se pri klju či la

još ne ko li ci na. Gur ni te stva ri pod moju ko šu lju!“Ver ner iz mi je nja po gled sa Le vin skim. – „Mani, Gol d štaj ne! Mi ćemo

već pro ći!“„Ne, daj te ih meni!“Ova dvo ji ca ni šta ne od go vo ri še.„Za mene je pri lič no sve jed no da li će me uke ba ti. Za vas nije.“

„Be smis li ca!“„Nema to ni kak ve veze sa žr tvo va njem ili po zom ve li či ne“ – reče

Gol d štajn sa gr če vi tim smi je škom. „Pros to je prak tič ni je. Ja i ona koviše neću dugo.“„Sve ćemo mi to još vi dje ti“ – od go vo ri Ver ner. „Ta, ima mo da ho da-

mo još go to vo či tav sat. Pred lo go rom ćeš se vra ti ti u svoj ra ni ji red.Ako se ne što do go di, do dat ćemo ti stva ri. Dat ćeš ih od mah da ljeMin ce ru. Min ce ru, ra zu mi ješ li?“„Da.“Neka žena pro đe na bi cik lu. Bila je de be la, sa na oča ri ma, a pred

so bom na uprav lja ču no si la je tvrd kar ton. Gle da la je u stra nu. Nijehtje la da vidi za tvo re ni ke.Le vin ski diže po gled i oš tro se za gle da na pri jed, „Slu šaj te“, – reče.

„Ono tamo nije šum sko odje lje nje.“ Crna masa is pred njih pri bli ža va- la se. Nisu je oni sti za li. Masa je nji ma do la zi la u su sret. Tada su mo- gli da vide da je to dug red lju di koji nisu mar ši ra li u pra vil noj ko lo ni.„No vaj li je?“ – upi ta neko iza Le vin skog. – „Ili ka kav tran s port?“„Ne, nema ese so va ca uz njih. Osim toga, oni ne mar ši ra ju u prav cu

lo go ra. To su ci vi li.“„Ci vi li?“„Ta vi diš i sam! Nose še ši re. Ima i žena među nji ma. I dje ce; mno go

dje ce!“Sada su jas no mo gli da ih ra zaz na ju. Dvi je ko lo ne su se brzo pri bli-

ža va le jed na dru goj.„Od bij udes no!“ – po vi ka še ese sov ci. „Od bij, jako udes no! Kraj nji

des ni red, u ja rak! Haj de!“Nad gled ni ci su tr ča li duž ko lo ne za tvo re ni ka. „Des no! Od bij, udes-

no! Os ta vi li je vu po lo vi cu dru ma slo bod nom! Ko iz a đe, bit će us tri je- ljen!“„To su bom bar di ra ni“ – reče Ver ner iz ne na da tiho i brzo. „Lju di iz

va ro ši. To su iz bje gli ce.“„Iz bje gli ce?“„Iz bje gli ce“, – po no vi Ver ner.„Mis lim da imaš pra vo!“ Le vin ski po t vr di oči ma. „To su stvar no iz bje-

gli ce. Ali ovo ga puta nje mač ke iz bje gli ce.“Ri ječ pre le ti ša pa tom duž ko lo ne. – Iz bje gli ce! Nje mač ke iz bje gli ce!

Des re fu giés al le man ds! – iz gle da lo je ne ču ve no, ali bilo je tač no. I,

po što su go di na ma po bje đi va li i tje ra li lju de kroz Evro pu, mo ra li susada da bje že u vlas ti toj zem lji. Bile su to žene, dje ca i sta ri ji mu- škar ci. No si li su pa ke te, ruč ne tor be i ko fe re. Neki su ima li mala ko li- ca na ko ji ma je bio na to va ren prt ljag. Išli su bez reda i pre ko vo lje,jed ni iza dru gih.Dvi je ko lo ne bile su sada sa svim bli zu jed na dru ge. Odje dan put se

sve uti ša. Čulo se samo još pov la če nje nogu po dru mu. I bez ijed neri je či, ko lo na za tvo re ni ka poče da se mi je nja. Nisu se spo ra zu mje ličak ni po gle di ma. Ali bilo je to kao da je neko za vi kao bez glas nu ko- man du ovim smrt no umor nim, iz ne mo glim i po lu iz glad nje lim lju di ma.Kao da im je neka is kra upa li la krv, pro bu di la mo zak, oži vje la ner ve isku pi la mi ši će. Ko lo na koja je do tle po sr ta la poče da mar ši ra. Nogesu se di za le, gla ve se is pra vi še, lica pos ta do še tvr đa, a u oči ma jebilo ži vo ta.„Pus ti te me“, reče Gol d štajn.„Lu dost!“„Pu štaj te me! Samo dok ovi tu ne pro đu!“Oni ga pus ti še. On se po ve de, stis nu zube i us pra vi se. Le vin ski i

Ver ner stis nu še ga ra me ni ma, ali nije bilo po treb no da ga drže. Išaoje čvr sto sa bi jen iz me đu njih, sam, za ba če ne gla ve, bur no je di sao,ali išao je sam. Ne jed na ko pov la če nje nogu za tvo re ni ka sada je svu- da preš lo u neku vr stu iz jed na če nog ko ra ka. Tu je bilo i odje lje njeBel gi ja na ca i Fran cu za, i jed na mala gru pa Po lja ka. I oni su mar ši ra lis nji ma. Ni jem ci su bili na putu za okol na sela. Nisu ima li že ljez nič kuvezu jer je sta ni ca bila ra zo re na. Mo ra li su sto ga pje ši ce. Ne ko li ko ci- vi la sa tra ka ma S. A.9 oko ruke uprav lja li su ko lo nom. Žene su bileumor ne. Neka dje ca su pla ka la. Mu škar ci su bu lji li is pred sebe.„Tako smo mi bje ža li iz Var ša ve“ – pro šap ta je dan Po ljak tiho iza

Le vin skog.„A mi iz Li je ža“, – od go vo ri je dan Bel gi ja nac.„Mi isto tako iz Pa ri za!“„Kod nas je bilo gore. Mno go gore. Oni su nas druk či je tje ra li.“Je dva da su ima li osje ća nje osve te. Nije bilo ni mrž nje. Žene i dje ca

bili su svu da isti. Češ će je udes po ga đao ne vi ne ne go li kri ve. Međuovom su mor nom ma som bilo je si gur no mno go njih koji nisu ni štasvjes no htje li ni uči ni ti što bi prav da lo nji ho vu sud bi nu. Nije to biloono što su lo go ra ši osje ća li. Bilo je to ne što sa svim dru go. Nije ima lo

ni šta sa po je din ci ma. Bilo je malo veze i sa gra dom, čak i sa zem- ljom ili na ci jom; to je bilo pri je osje ća nje ne iz mjer ne i bez lič ne prav dekoja je us kr sa va la u tre nut ku kada su se ko lo ne mi mo ila zi le. Bio jeiz vr šen i sko ro us pio zlo čin nad svi je tom; za ko ni čo vječ nos ti bili susru še ni i go to vo po ga že ni. Eti ka ži vo ta pop lju va na, iz bi če va na, iz re- še ta na me ci ma; pljač ka je bila oza ko nje na, ubis tvo zas luž no, te ror jepos tao za kon; i sad odjed nom, u ovom tre nut ku bez daha, če ti ri sto ti- ne žr ta va des po tiz ma osje ti le su da je do šao kraj, da je pro go vo rioje dan glas i da je klat no za mah nu lo una trag. Osje ća li su da neće bitispa se ne samo zem lje i na ro di. Bit će spa se ni za ko ni sa mog ži vo ta.Bilo je to ono za što ima mno go ime na. Jed no od naj sta ri jih i naj jed- nos tav ni jih bilo je bog, a to je zna či lo – čo vjek!Ko lo na iz bje gli ca mi mo iš la je sada ko lo nu za tvo re ni ka. Ne ko li ko mi-

nu ta je iz gle da lo kao da su iz bje gli ce za tvo re ni ci, a za tvo re ni ci slo- bod ni. Dvo ja špe di ter ska kola sa ko nji ma puna prt lja ga sa či nja va li sukraj ko lo ne. Ese sov ci su ner voz no ju ri li duž ko lo ne za tvo re ni ka i vre- ba li za i naj ma njim zna kom, jed nom je di nom ri je či. Ni šta se nije do- go di lo. Ko lo na je i da lje šut ke mar ši ra la i usko ro noge po če še opetda se vuku, umor se po vra ti, a Gol d štajn je opet mo rao da po lo žiruke pre ko ra me na Le vin skog i Ver ne ra. Ali ipak kad se po ja vi šecrno-cr ve ne ogra de lo gor skog ula za sa že ljez nom ka pi jom i sta rimpru skim mo to om: Sva ko me nje go vo! – svi su ovaj nat pis koji je dugogo di na bio straš na po ru ga pro ma tra li odjed nom no vim oči ma.Lo gor ska mu zi ka če ka la je na ka pi ji. Svi ra la je marš „Fre de ri kus

reks“. Iza nje je sta jao iz vjes tan broj ese so va ca i po moć nik la ger fi re- ra. Za tvo re ni ci po če še da mar ši ra ju. „Noge gore! Poz drav na des no!“Šum sko odje lje nje još nije bilo sti glo.„Stoj! Raz broj’s!“Raz bro ja še se. Le vin ski i Ver ner pro ma tra li su za mje ni ka la ger fi re-

ra. On se kla tio u ko lje ni ma i po vi kao: „Lič ni pre tres! Prva gru pa, na- pri jed!“Oprez nim po kre ti ma krpa sa za mo ta nim ko ma di ma oruž ja kliz nu

na zad u Gol d štaj no ve ruke. Le vin ski osje ti kako ga odjed nom obliznoj.SS-šar fi rer Gin ter Štaj n bre ner, koji je kao lo vač ki pas vre bao, pri mi-

je ti neg dje neki po kret. On se pro bi udar ci ma pes ni ca do Gol d štaj na.

Ver ner stis nu usne. Ako stva ri sad nisu kod Min ce ra ili Re mea, mo- glo je sve da bude svr še no.Pri je nego što je Štaj n bre ner sti gao, Gol d štajn pade. Štaj n bre ner ga

uda ri u re bra.„Us ta ni, svi njo!“Gol d štajn po ku ša. Diže se na ko lje na, us pra vi se, za je ca, pje na mu

izbi na usta i pade po no vo.Štaj n bre ner vi dje sivo lice i pre vr nu te oči. On uda ri Gol d štaj na još

je dan put i poče se pre miš lja ti da li da mu met ne pod nos upa lje nu ši- bi cu, da bi ga raz bu dio. Ali onda se sje ti da je pri je krat kog vre me naiša ma rao jed nog mr tva ca i da se osra mo tio pred dru go vi ma. Dvaputa mu se to isto nije smje lo de si ti. Gun đa ju ći on se po vu če.„Šta?“ – reče po moć nik la ger fi re ra do sad no spro vod ni ci ma ko lo ne.

– „Ovo nisu oni iz tvor ni ce oruž ja?“„Ne, ovo je samo odje lje nje za raš čiš ća va nje.“„Ah, tako! A gdje su ovi dru gi?“„Upra vo idu uz br do“, reče SS-ober šar fi rer, koji je spro vo dio odje lje-

nje.„No, do bro! Onda na pra vi te mjes ta! Ove gr ma lje ov dje ne tre ba pre-

gle da ti“.„Gub’te se! Prva gru pa, na zad!“ – ko man di rao je ober šar fi rer. „Odje-

lje nje, stoj! Na li je vo i marš!“Gol d štajn se diže. Te tu rao je, ali je us pio da os ta ne u gru pi.„Ba cio?“ – upi ta Ver ner go to vo ne čuj no, kad je Gol d štaj no va gla va

doš la do nje go ve.„Ne.“Ver ne ro vo se lice opus ti. – „Si gur no ne?“„Ne.“Oni uđo še. Ese sov ci se nisu više bri nu li za njih. Iza njih je sta ja la

ko lo na iz tvor ni ce oruž ja. Nju su tač no pre gle da va li.„Kod koga je?“ upi ta Ver ner. „Kod Re mea?“„Kod mene.“Od mar ši ra še do zbo ri šta i pos tro ji še se.„Šta bi se do go di lo da se nisi više po di gao?“ upi ta Le vin ski. „Kako

bi smo mi onda od tebe do bi li stva ri a da niko ne pri mi je ti.“„Ja bih se di gao.“„Kako to?“

Gol d štajn se smje škao.„Ne ka da sam htio da pos ta nem glu mac.“„Pre tva rao si se?“„Ne u sve mu. Samo u onom po s ljed njem.“„A pje na na us ti ma? I to je bila glu ma?“„To su škol ski tri ko vi.“„Pa ipak je tre ba lo da daš da lje. Za što nisi? Za što si za dr žao?“„To sam ti već ra ni je objas nio.“„Pazi! Do la ze ese sov ci“, pro šap ta Ver ner. Sta do še mir no.

XI

Novi tran s port sti že po pod ne. Ot pri li ke hi lja du pet sto lju di vuk lo seuz br do. Ima li su ma nje inva li da nego što se mo glo oče ki va ti. Ko bina du gom putu os tao da leži, taj je bio od mah us tri je ljen.Dugo je tra ja lo dok su pre uze li lju de. Ese sov ska prat nja koja ih je

is po ru či va la po ku ša la je da pro kri jum ča ri ne ko li ko de se ti na mr tvihkoje je za bo ra vi la da ot pi še. Ali lo gor ska bi ro kra ci ja je bila na opre zu.Tra ži la je da joj po ka žu sva ko ti je lo, živo ili mr tvo, i pre uze la je samoone koji su živi proš li kroz ulaz nu ka pi ju. Pri tome je doš lo do in ci- den ta koji je ese sov ci ma pru žio mno go ra zo no de. Dok je tran s portsta jao pred vra ti ma, još ne ko li ko lju di je klo nu lo. Nji ho vi dru go vi supo ku ša va li da ih iz vu ku sa so bom, ali ese sov ci su ko man di ra li tr če ćiko rak i tako su oni mo ra li da pre pus te sud bi ni je dan dio inva li da.Ras tu re nih na po s ljed njih dvjes ta me ta ra puta, ot pri li ke dva de se taknjih os ta lo je. Oni su kri je šta li i hri pa li, pi ju ka li kao ra nje ne pti ce ili supros to le ža li sa pres tra še nim raz ro ga če nim oči ma, i su vi še sla bi dabi vi ka li. Zna li su šta ih čeka ako za os ta nu. Vi dje li su kako sto ti ne nji- ho vih dru go va za vri je me mar ša ginu od me ta ka u po ti ljak.Ese sov ci brzo pri mi je ti še vic. „Gle ti kako ovi pro sja če da dođu u

kon cen tra ci oni lo gor!“ – vi kao je Štaj n bre ner.„Haj de, haj de!“ dra li su se ese sov ci koji su is po ru či va li tran s port.Za tvo re ni ci su po ku ša li da pužu.„Trka kor nja ča“, tri jum fi rao je Štaj n bre ner. „Ja se kla dim na će lav ka

u sre di ni“.Će lav ko je pu zao ši ro ko ras tav lje nih ruku i ko lje na kao kak va iz ne-

mo gla žaba na kli za vom asfal tu. On pro đe po kraj dru gog jed nog za- tvo re ni ka kome su ruke ci je lo vri je me kle ca le u lak to vi ma, ali koji jeje dva na pre do vao, mada se di zao. Svi oni koji su pu za li dr ža li su

vra to ve na je dan ču dan na čin, stre me ći spa so nos noj ka pi ji, ali is to- vre me no na pe to os lu šku ju ći da li će po za di odjek nu ti puc nje vi.„Haj de, na pri jed, će lav ko!“Ese sov ci na pra vi še špa lir. Iz ne na da gru nu še otra ga dva puc nja. Is-

pa lio ih je je dan SS-šar fi rer iz prat nje. Ce re ći se on sta vi re vol ver na- zad u fu tro lu. Pu cao je samo u zrak.Me đu tim, za tvo re ni ke uhva ti od tih puc nje va sa mrt ni strah. Mis li li su

da su dvo ji ca po s ljed njih među nji ma ubi je ni. U svo joj iz be zum lje nos- ti sad su još spo ri je na pre do va li ne go li ra ni je. Je dan os ta de le že ći.Pru žio je ruke i zgr čio šake. Usne su mu drh ta le, a na čelu mu iz bi šekrup ne gra ške zno ja. Dru gi leže mir no i po kor no, lica zag nju re nog uruke. Le gao je da umre i više se nije mi cao.„Još šez de set se kun di!“ de rao se Štaj n bre ner. „Jed na mi nu ta! Za

jed nu mi nu tu za tvo rit će se ulaz u raj! Ko do tle ne bude unu tra, mo- rat će da os ta ne na po lju!“Gle dao je na svoj ruč ni sat i mi cao ka pi ju kao da će da je za tvo ri.

Ljud ski in sek ti od go vo ri še ste nja njem. Šar fi rer iz prat nje is pa li još je- dan me tak. Gmi za nje pos ta de još očaj ni je. Samo se čo vjek sa li cemu ru ka ma nije mi cao. On se po mi rio.„Hura!“ po vi ka Štaj n bre ner. „Moj će lav ko je us pio!“On za da de čo vje ku ohra bru ju ći uda rac u straž nji cu. Is to vre me no je

i ne ko li ko dru gih proš lo kroz ka pi ju, ali više od po lo vi ce njih os ta lo jena po lju.„Još tri de set se kun di“, vi kao je Štaj n bre ner gla som spi ke ra.Ši šta nje, gre ba nje i kuk nja va se po ve ća. Dva čo vje ka le ža la su bes-

po moć na na uli ci, ves la ju ći i ru ka ma i no ga ma, kao da hoće da pli va- ju. Nisu više ima li sna ge da se dig nu. Je dan je pla kao u vi so kom fal- se tu.„Ci čiš kao miš“, objas ni Štaj n bre ner, koji je i da lje gle dao na svoj

ruč ni sat. „Još pet na est se kun di!“Začu se još je dan pu canj. Ovo ga puta nije oti šao u zrak. Čo vjek koji

je po lo žio lice u ruke tr zao se, a za tim se pru ži, kao da je dub lje uto- nuo u drum. Oko nje go ve gla ve krv na pra vi lok vu kao ta man aure ol.Za tvo re nik koji se kraj nje ga mo lio po ku ša da sko či. Di gao se samona jed no ko lje no i kliz nuo u stra nu, tako da je le žao na le đi ma. Za- tvo rio je sada gr če vi to oči i po kre nuo ruke i noge, kao da još uvi jek

želi da po bjeg ne, kao da ne zna da maše po zra ku kao no vo ro đen čeu ko li jev ci. Val smi je ha pra tio je nje go ve na po re.„Kako ćeš ga uze ti, Ro ber te?“ – upi ta je dan od ese so va ca šar fi re ra

koji je ubio pr vog. „Od za da, kroz plu ća i kroz nos?“Ro bert za obi đe po la ko oko čo vje ka koji je mla ta rao. Je dan tre nu tak

sta de za miš lje no iza nje ga. A onda is pa li me tak uko so sa stra ne krozgla vu. Čo vjek se sku pi, uda ri ne ko li ko puta ci pe la ma te ško o drum ipade na zad. Po la ko pri vu če jed nu nogu k sebi, pru ži je, pri vu če je,pru ži...„Ovo ga nisi tač no po go dio, Ro ber te.“„Je sam“, od go vo ri Ro bert rav no duš no, ne gle da ju ći kri ti ča ra. – „Ovo

su još samo nerv ni re flek si.“„Go to vo“, reče Štaj n bre ner. „Vaše je vri je me proš lo. Ka pi ja se za-

tva ra.“Stra ža poče za is ta la ga no da za tva ra ka pi ju. Začu se krik stra ha.„Samo ne moj te tako na va lji va ti, moja gos po do“, vi kao je Štaj n bre-

ner, uža gre nih oči ju. „Je dan za dru gim, mo lim! I neka neko kaže dami ov dje ni smo omi lje ni!“Tro ji ca lju di nisu više mo gla da lje. Oni su le ža li na putu u raz ma ku

od ne ko li ko me ta ra. Ro bert ubi mir no dvo ji cu kroz po ti ljak; tre ći ga je,me đu tim, pra tio po gle dom. On je na po la sje dio i kad mu je Ro bertpri la zio od za da, okre nu se za njim i po gle da ga kao da će tako moćida za dr ži me tak. Ro bert je dva put po ku šao; oba puta je onaj us piopo s ljed njim sna ga ma da se to li ko okre ne da gle da Ro ber ta u oči.Naj zad Ro bert sleg nu ra me ni ma. „Kako ho ćeš“, reče i is pa li mu me- tak u lice.On vra ti oruž je. „To iz no si upra vo če tr de set!“„Če tr de set? Koje si ti ubio?“ upi ta Štaj n bre ner pri bli ža va ju ći se.Ro bert po t vr di. „Iz ovog tran s por ta.“„Grom i pa kao! Ala si ti nu me ra!“ Štaj n bre ner ga je gle dao sa div lje-

njem i za viš ću, kao što se gle da neko ko je pos ta vio re kord u spor tu.Ro bert je bio samo ne ko li ko go di na sta ri ji od nje ga. „To se zove kla- sa!“Je dan sta ri ji ober šar fi rer dođe. „Vi sa va šom puc nja vom!“ pso vao

je. „Sad će opet biti no vog cir ku sa zbog do ku me na ta za ubi je ne. Oviov dje tje ra ju tak vu tač nost kao da smo im do ve li same prin če ve“.

Tri sata pos li je pris tu pa nja tran s por ta lič noj pri mo pre da ji, tri de setlju di je po pa da lo, a če tvo ri ca su bili mr tvi. Od ju tra tran s port nije do- bio vode. Pred blo kom 6 dvo ji ca za tvo re ni ka po ku ša la su da pro kri- jum ča re kan tu sa vo dom dok su ese sov ci bili neg dje za pos le ni.Uhva ti li su ih i sad su vi si li sa iš ča še nim zglo bo vi ma na kr sto vi mapo kraj kre ma to ri ju ma.Lič na pri mo pre da ja tek la je da lje. Dva sata kas ni je, sed mo ri ca su

bili mr tvi, a pre ko pe de set ih je le ža lo ko je ku da. Od šest sati poš lo jebrže. Dva na es to ri ca su bili mr tvi, pre ko pe de set ih je le ža lo na zbo ri- štu. U se dam sati bilo ih je sto dva de set, a više se nije mo glo us ta no- vi ti ko li ko ih je bilo mr tvih. One svi je šte ni su se isto tako malo kre ta likao i mr tvi.U osam sati je bila za vr še na lič na pri mo pre da ja onih koji su još mo-

gli da sto je. Smra či lo se, a nebo je bilo puno sre br nih obla či ća. Rad- na odje lje nja su se vra ća la. Ra di la su pre ko vre me no, da bi se s tran- s por tom pri je toga mo glo za vr ši ti.Odje lje nje za raš čiš ća va nje je opet naš lo oruž je. Bilo je već peti put

uvi jek na is tom mjes tu. Ovog puta bila je i jed na ce du lja: mis li mo navas! Odav no su zna li da su to rad ni ci tvor ni ce mu ni ci je koji su noćuza njih sa kri va li oruž je.„Gle daj ti tu zbr ku!“ pro šap ta Ver ner. „Pro ći ćemo.“Le vin ski pri tis nu tan ki pa ke tić o svo ja re bra. „Šte ta što ne ma mo

više. Više od dva dana ne će mo ima ti ni kak ve mo guć nos ti. Tada jego to vo sa ras kr či va njem.“„Neka uđu!“ ko man di rao je Ve ber. „Pro ziv ka će biti kas ni je.“„Do đa vo la! Što ne ma mo ka kav top kod sebe?“ mrm ljao je Gol d-

štajn. „Tak va svinj ska sre ća!“Išli su pre ma ba ra ka ma.„Novi u de zin fek ci ju“ na re dio je Ve ber. „Ne će mo da nam se une se

ti fus ili kak va šuga. Gdje je kapo iz spre mi šta za opre mu?“Kapo se javi.„Neka se iz vr ši de zin fek ci ja i de zin sek ci ja stva ri ovih lju di! Ima mo li

do volj no odje će za pre s vla ku?“„Na služ bu, gos po din štur m fi rer! Pri je če ti ri ne dje lje je pris pje lo još

dvi je hi lja de ko ma da.“„Tač no.“ Ve ber se pri sje ti. Odi je la su pos la li iz Aušvi ca. U lo go ri ma

smr ti je bilo uvi jek do volj no stva ri za pre da ju dru gim lo go ri ma.

„Na pri jed, u kacu sa ovim ti po vi ma!“ odjek nu ko man da. „Svla či se!Na ku pa nje! Odje ću i rub lje na zad, a pri vat ne stva ri met nu ti pre dase!“Ne mir uđe u mrač ne re do ve. Ko man da je mo gla za is ta da zna či ku-

pa nje, ali isto tako i tro va nje ga som. U gas nim ko mo ra ma lo go rasmr ti odvo di li su lju de gole, pod iz go vo rom da idu na ku pa nje. Iz pr- ska li ca tu še va na pla fo nu pros tru jao bi onda otrov ni gas umjes tovode.„Šta da ra di mo?“ pro šap ta za tvo re nik Sul c ba her svom su sje du Ro-

ze nu. „Da pad ne mo?“Svuk li su se. Zna li su da, kao već čes to do sad, mo ra ju da do ne su u

se kun di od lu ku o ži vo tu i smr ti. Nisu poz na va li lo gor. Ako je to bio lo- gor smr ti sa gas nim ko mo ra ma, onda je bo lje bilo pre tva ra ti se da ječo vjek pao. Time se do bi ja la mala šan sa da se duže pro ži vi, jer one- svi je šte ni obič no nisu od mah bili odvo đe ni. Ta šan sa je mo gla uzsre ću da se pre tvo ri u to da os ta nu živi; čak ni u lo go ri ma smr ti nisusve ubi ja li. Ako je to, me đu tim, bio lo gor bez gas nih ko mo ra, onda bipa da nje bilo opas no. Mo glo se do go di ti da čo vjek bude od mah lik vi- di ran kao be sko ris tan.Ro zen po gle da pre ma one svi je šte nim. Pri mi je tio je da se ne čini ni-

ka kav po ku šaj da ih osvi jes te. Iz toga je za klju čio da ih mo žda i nevode u gas ne ko mo re, ina če bi ih po ve li ko li ko god bi bilo mo guć no.„Ne“, pro šap ta, „još ne.“Re do vi koji su bili do ma lo čas tam ni, sad su se svje tlu ca li u pr lja-

vom bje li lu. Za tvo re ni ci su sta ja li goli; sva ki je od njih bio čo vjek, alina to su go to vo pot pu no za bo ra vi li.Tran s port je bio pro tje ran kroz ve li ku kacu sa oš trim de zin fek ci onim

ras tvo rom.U ma ga zi nu sa odje ćom sva ko me je bilo do ba če no ne što odi je la.

Sada su re do vi sta ja li opet na zbo ri štu. Obla či li su se brzo. Bili su –ako se to tako mo glo reći – sret ni; nisu doš li u lo gor smr ti. Stva ri kojesu do bi li nisu im od go va ra le. Sul c ba her je umjes to rub lja imao vu ne- ne žen ske gaće sa cr ve nim vrp ca ma. A Ro zen – mis nu ko šu lju ne- kog sve će ni ka. Sve su to bile stva ri mr tvih. Mis na je ko šu lja ima larupu od hica, oko koje se stvo ri la žuć kas to ras pli nu ta mr lja od krvi.Ko šu lja je bila samo ov laš no opra na. Je dan dio lju di do bio je dr ve neco ku le sa oš trim ru bo vi ma, koje su do la zi le iz jed nog ras pu šte nog

ho lan d skog kon cen tra ci onog lo go ra. Bile su kao spra va za mu če njeza ne na vik nu te, kr va vo na žu lje ne noge od ho da nja.Tre ba lo je da ot poč ne ras po dje la na blo ko ve. U tom tre nut ku za ču-

še se si re ne u gra du. Sve oči se upri je še u la ger fi re ra.„Nas ta vi te!“ vi kao je Ve ber kroz buku.Ese sov ci i ka poi tr ča li su ner voz no. Re do vi za tvo re ni ka sta ja li su

mir no; samo su lica bila ne što više po dig nu ta i bli je do su se ocr ta va- la na mje se či ni.„Gla vur de do lje!“ po vi ka Ve ber.Ese sov ci i ka poi tr ča li su duž re do va i po nav lja li. U me đu vre me nu

bi po gle da li gore. Gla so vi su im se gu bi li u buci. Upo treb lja va li susvo je to lja ge. Ve ber je ho dao s ru ka ma u dže po vi ma kra jem trgaamo-tamo. Nije dao ni kak va dalj nja na re đe nja.Noj ba uer upa de na glo. „Šta je, Ve ber? Za što lju di još nisu u ba ra ka-

ma?“„Još nije iz vr še na ras po dje la“, od go vo ri Ve ber fleg ma tič no.„Sva šta! Ov dje ne mogu da os ta nu. Na otvo re nom pros to ru mogu ih

sma tra ti tru pa ma.“Za vi ja nje si re na se pro mi je ni. „Pre kas no“, reče Ve ber. „U po kre tu će

biti još uoč lji vi ji.“Sta jao je i gle dao Noj ba uera. Noj ba uer to pri mi je ti. Znao je da je

Ve ber oče ki vao da on otr či u sklo ni šte. A on os ta de lju tit.„Prok le ta glu post! Pos la ti nam ove ti po ve!“ ga la mio je on. „Tre ba da

pro češ lja mo svo je vlas ti te, a onda nam na to va re još či tav je dan tran- s port na vrat. Be smis le no! Za što ovu ban du ne po ša lju u neki lo gorsmr ti?“„Lo go ri smr ti leže vje ro jat no pre da le ko na is to ku!“Noj ba uer ga po gle da. „Kako vi to mis li te?“„Pre da le ko na is to ku. Pu te vi i pru ge tre ba da su slo bod ne za dru gu

svr hu.“Noj ba uer osje ti opet hlad nu kan džu stra ha u že lu cu. „Jas no“, reče

on, da bi se sam umi rio, „za na pre do va nje pre ma fron tu. Dat ćemomi već nji ma!“Ve ber ne od go vo ri ni šta. Noj ba uer ga po gle da mr zo volj no.„Na re di te da lju di leg nu!“ reče. „Onda će ma nje li či ti na for ma ci ju.“„Na za po vi jest!“ Ve ber se od ge ga ne ko li ko ko ra ka na pri jed. „Lezi!“

ko man di rao je.

Re do vi po pa nu še. Ve ber se vra ti. Noj ba uer je htio da ode svo jojkući, ali ne što mu se u Ve be ro vom dr ža nju nije do pa da lo. Os tao je. Ito je je dan od ne za hval nih ti po va, mis lio je. Tek što sam mu na ba viokrst za rat ne zas lu ge, a već pos ta je bez o bra zan. I to mi je po dvig! Ašta on ima još da iz gu bi? Ne ko li ko ko ma da lima na svo jim ša ša vimhe roj skim gru di ma. I da lje ni šta, taj pla će nik!Do na pa da nije doš lo. Pos li je iz vjes nog vre me na raz li je go še se i

sig na li za pres ta nak uz bu ne. Noj ba uer se okre nu.„Što je ma nje mo guć no svje tla! Po žu ri te malo sa ras po dje lom na

blo ko ve! U mra ku se i ona ko malo vidi. Os ta tak mogu blo kov ske sta- rje ši ne su tra da oba ve sa pi sar ni com“.„Na za po vi jest!“Noj ba uer je i da lje sta jao. On je pro ma trao od la zak tran s por ta. Lju di

se s mu kom us pra vi še. Mno gi su zas pa li is crp lje ni i dru go vi su mo ra lida ih dr ma ju dok se ne pro bu de. Dru gi su le ža li i su vi še iz ne mo gli dabi još mo gli ho da ti.„Mr tve u dvo ri šte kre ma to ri ju ma! One svi je šte ne po ni je ti so bom!“„Na za po vi jest!“Red se for mi rao i po čeo da kre će na put pre ma ba ra ka ma.„Bru no! Bru no!“Noj ba uer se trže na zad. Kroz ulaz nu ka pi ju pre ko zbo ri šta do la zi la

je nje go va žena. Bila je sko ro his te rič na.„Bru no! Gdje si! Je li se ne što do go di lo? Jesi li...“Ona ga vi dje i na glo sta de. Kći je išla za njom.„Šta ra di te vi ov dje?“ upi ta Noj ba uer vrlo ljut, ali tiho, jer se Ve ber

upra vo na šao u bli zi ni. „Kako ste ušle ova mo?“„Stra ža. Ta on nas poz na je! A ti se nisi vra ćao, pa sam mis li la da ti

se ne što do go di lo. Svi ti lju di...“Sel ma po gle da oko sebe kao da se budi.„Zar vam ni sam re kao da os ta ne te u mom služ be nom sta nu?“ pi tao

je Noj ba uer još uvi jek tiho. „Zar vam ni sam za bra nio da ula zi te ova- mo?“„Oče!“ reče Fre ja. „Maj ka je bila iz van sebe od stra ha. One ve li ke

si re ne sa svim uz...“Tran s port za okre nu u glav nu uli cu. On pro đe tik do Noj ha uera.„Šta je ovo?“ iz us ti Sel ma.„Ovo? Baš ni šta. Tran s port koji je da nas sti gao.“

„Ali...“„Nema ni kak vog „ali“! Šta vi ov dje tra ži te? Na po lje!“ Noj ba uer gur nu

svo ju ženu i kćer ku u stra nu. „Ajde, na pri jed!“„Kako oni iz gle da ju!“ Sel ma je bu lji la u lica koja su upra vo pro la zi la

kroz je dan trak mje se či ne.„Kako iz gle da ju? To su za tvo re ni ci! Iz daj ni ci do mo vi ne! A kako

druk či je da iz gle da ju? Kao ko mer ci jal ni sa vjet ni ci?“„A ovi koje oni nose? Oni...“„Sad mi je dos ta!“ iz dra se Noj ba iuer. „Samo mi još to ne dos ta je!

Ci fras te pri če! Ovi lju di su da nas ova mo sti gli. S tim kako oni iz gle da- ju mi ne ma mo ni kak ve veze. Na pro tiv! Oni tre ba ov dje da se pot hra- ne. Zar ne?“ za pi ta on Ve be ra.„Na rav no, ober štur m ban fi rer!“ Ve ber pre le ti pre ko Fre je lako za in te-

re si ra nim po gle dom i ode da lje.„Evo vam sad! A sad na po lje! Za bra nje no je za dr ža va ti ov dje! Nije

ovo zo olo ški vrt!“Gu rao je ženu da lje. Bo jao se da bi Sel ma mo gla ne što opas no da

kaže. Mo ra lo se pa zi ti na sve stra ne. Niko nije bio po uz dan, čak niVe ber. Prok let stvo! Sel ma i Fre ja su baš mo ra le da dođu ova mo gorekad je tran s port tu. Za bo ra vio je da im kaže da os ta nu u gra du. Sel- ma upr kos tome si gur no ne bi os ta la! Vrag bi znao za što je bila takoner voz na! Ina če je bila na oči ta žena, ali čim bi za svi ra la si re na, onabi pos ta ja la ma lo krv ni dje voj ču rak.„A stra žu ću da iz bru sim! Pros to vas pus ti li unu tra! Tako ne što! Idu ći

put pus tit će ma koga!“Fre ja mu se okre te. „Neće baš mno gi htje ti unu tra.“Noj ba ueru sta de dah za tre nu tak. Šta je to bilo? Fre ja! Nje go va

vlas ti ta krv i meso! Nje go va zje ni ca! Re vo lu ci ja! On po gle da Fre ji nomir no lice. Nije ona to tako mo gla da mis li. Ne. Ona je to mis li la bez- az le no. On se na smi je ne po sred no.„No, to baš ne znam! Ovi ov dje iz ovog tran s por ta pro sja či li su da

os ta nu. Pro sja či li! Pla ka li! Šta mis liš kako će oni iz gle da ti za tri ne- dje lje? Neće se moći pre poz na ti! Mi smo ov dje naj bo lji lo gor u ci je lojNje mač koj! Poz na ti po tome! Pra vi sa na to ri jum!“Pred Ma lim lo go rom sta ja lo je još pre os ta lih dvjes ta lju di iz tran s-

por ta. Bili su to naj sla bi ji. Po du pi ra li su se me đu sob no. Sul c ba her iRo zen bili su među nji ma. Za tvo re ni ci iz blo ko va sta ja li su na po lju u

re do vi ma. Zna li su da Ve ber lič no kon tro li ra ras po red. Ber ger je sto- ga pos lao Bu he ra i broj 509 po hra nu. Htio je da iz bjeg ne da ih la ger- fi rer vidi; ali, vra ti li su ih iz ku hi nje. Jelo je tre ba lo da se raz di je li tekkad se tran s port smjes ti.Nig dje nije go rje lo svje tlo. Samo su Ve ber i SS-šar fi rer Šul te ima li

džep ne lam pe, koje su s vre me na na vri je me pa li li. Sta rje ši ne blo ko- va su ra por ti ra le.„Uba ci te os ta tak ov dje!“ reče Ve ber dru gom lo gor skom sta rje ši ni.Lo gor ski sta rje ši na je ras po dje lji vao lju de. Šul te je kon tro li rao. Ve-

ber je i da lje švr ljao oko lo.„Za što ih ov dje ima to li ko ma nje ne go li pri je ko?“ upi ta kad je do šao

do sek ci je D ba ra ke 22.Sta rje ši na blo ka Han t ke sta de mir no: „Pros to ri ja je ma nja nego u

dru gim sek ci ja ma, gos po din štur m fi rer!“Ve ber upa li svo ju džep nu lam pu. Svje tlo je pre li je ta lo pre ko uko če-

nih lica bro ja 509 i Bu he ra. Oni su sta ja li u straž njem redu. Krugsvje tla kliz nu pre ko bro ja 509, osvi je tli ga, ode da lje i vra ti se.„Tebe poz na jem! Odak le?“„Već sam dugo u lo go ru, gos po din štur m fi rer.“Krug svje tla spus ti se do lje na broj.„Vri je me je da crk neš!“„To je je dan od onih koji su ne dav no mo ra li da se jave u pi sar ni cu,

gos po din štur m fi rer“, ra por ti rao je Han t ke.„Ah, da! Tač no.“ Krug svje tla od še ta opet do lje do bro ja, a onda ode

da lje.„Pri bi lje ži te jed nom ovaj broj, Šul te!“„Ra zu mi jem!“ reče šar fi rer Šul te svje žim mla de nač kim gla som. „Ko-

li ko ov dje da ih uđe?“„Dva de se to ri ca. Ne, tri de se to ri ca. Nek se zgu ra ju!“Šul te i sta rje ši na lo go ra od bro ja še i pri bi lje ži še. Iz mra ka su oči ve-

te ra na pro ma tra le Šul te ovu olov ku. Nisu vi dje li da je za pi sao broj509. Ve ber mu ga nije re kao, a džep na lam pa se opet uga si la.„Go to vo?“ upi ta Ve ber.„Da.“„Os ta tak pi ska ra nja može i pi sar ni ca su tra da oba vi. Marš pri je ko! I

po cr ka vaj te! Ina če ćemo vam mi po mo ći!“

Ve ber se vra ćao ši ro ko i sa mo po uz da no lo gor skom uli com. Šar fi re risu išli za njim. Han t ke je ba zao još neko vri je me.„No sa či hra ne, na po lje!“ pro gun đa naj zad.„Os ta ni te ov dje“, šap nu Ber ger bro ju 509 i Bu he ru. „Mogu i dru gi da

odu. Bo lje je da ne na le ti te još jed nom na Ve be ra.“„Da li je Šul te za pi sao moj broj?“„Ni sam vi dio.“„Nije“, reče Le ben tal. „Ja sam sta jao spri je da i pa zio. Za bo ra vio je u

br zi ni.“Tri de se to ri ca no vih sta ja li su neko vri je me go to vo ne po mič ni u po-

mr či ni.„Ima li mjes ta u ba ra ka ma?“ upi ta ko nač no Sul c ba her.„Vode!“ pros te nja neki čo vjek pro muk lo kraj nje ga. „Vode! Daj te

nam, za ime Hris ta, vode!“Neko do ne se li me nu kan tu do po la na pu nje nu vo dom. Novi jur nu še

na nju i pre vr nu še je; nisu ima li čime da piju osim ru ka ma. Ba ci še sena tlo i po ku ša va hu da ru ka ma uhva te vodu. Ste nja li su. Usne su imbile crne i pr lja ve. Li za li su zem lju.Ber ger pri mi je ti da Ro zen i Sul c ba her nisu u tome učes tvo va li „Ima-

mo če smu kraj za ho da“, reče on. „Ona do du še samo cur ka, ali s vre- me nom će se na ku pi ti do volj no za piće. Uz mi te kan tu i do ne si te!“Je dan od no vaj li ja is ke si zube.„Da nam u me đu vre me nu po žde re te jelo?“„Ja ću poći“, reče Ro zen i uze kan tu.„I ja“. Sul c ba her pri hva ti dru gi kraj kan te.„Os ta ni ti ov dje!“ reče Ber ger. „Bu her će poći s njim i po ka za ti mu

gdje je to.“Ova dvo ji ca odo še. „Ja sam ov dje sob ni sta rje ši na“, reče Ber ger

no vi ma. „Kod nas je ov dje red. Sa vje tu jem vam da ga se pri dr ža va te.Ina če, bit ćete krat kog vi je ka.“Niko ne od go vo ri. Ber ger nije znao da li ga je uop će neko slu šao.„Ima li mjes ta u ba ra ka ma?“ upi ta Sul c ba her još jed nom pos li je ne-

kog vre me na.„Nema. Mo ra mo da spa va mo na iz mje nič no. Neki će mo ra ti da os ta-

nu na po lju.„Ima li još ne što za jelo? Mi smo či tav dan mar ši ra li a da ni šta ni-

smo do bi li.“

„No sa či hra ne su otiš li u ku hi nju“. Ber ger nije spo me nuo da mis li dase za nove neće iz da va ti hra na.„Zo vem se Sul c ba her. Je li ovo lo gor smr ti?“„Nije.“„Si gur no nije?“„Nije.“„O, hva la bogu! Ne ma te gas nih ko mo ra?*„Ne.“„Hva la bogu!“ po no vi Sul c ba her.„Go vo riš kao da si u ho te lu“, reče Aha sfer. „Naj pri je pri če kaj. Odak-

le do la zi te?“„Već smo pet dana na putu. Pje ši ce. Bilo nas je tri hi lja de. Naš je lo-

gor ras pu šten. Ko nije mo gao da lje bio je stri je ljan.“„Odak le do la zi te“.„Iz Lome.“Je dan dio no vih le žao je još na zem lji. „Vode!“ kri je štao je neko.

„Gdje je onaj sa vo dom? Si gur no sam loče – svi nja!“„A zar i ti to ne bi uči nio?“ upi ta Le ben tal Čo vjek je bu ljio u nje ga

praz nih oči ju.„Vode“, reče mir ni je. „Mo lim vode!“„Vi do la zi te iz Lome?“ upi ta Aha sfer.„Da.“„Jes te li poz na va li tamo ne kog Mar ti na Ši me la?“„Ne.“„A Mo ri ca Ge vir ca? Jed nog sa utop lje nim no som i bez kose.“Sul c ba her se umor no pri sje ćao. „Ne.“„Ili mo žda Ge da lje Gol da? Imao je samo jed no uho“, reče Aha sfer,

pun nade. „To pada u oči. Bio je u blo ku 12.“„Dva na est?“„Da. Pri je če ti ri go di ne.“„O, gos po de!“ Sul c ba her okre nu gla vu. Pi ta nje je bilo za is ta idi ot-

sko. „Pri je če ti ri go di ne! Za što ne pri je sto ti nu?“„Os ta vi ga na miru, sta ri“, reče broj 509. „Umo ran je“.„Bili su mi pri ja te lji“, mrm ljao je Aha sfer. „Čo vjek pita za svo je pri ja-

te lje.“Bu her i Ro zen do đo še sa kan ta ma vode. Ro zen je kr va rio. Nje go va

mis na ko šu lja bila je po de ra na na ra me ni ma; jak na mu je bila otvo re-

na.„Novi se tuku za vodu“, reče Bu her. „Mah ner nas je spa sio. Na pra-

vio je red pri je ko! Sad sto je u redu za vodu. I mi to mo ra mo ov djeuči ni ti, ina če će opet pre vr nu ti kan tu.“Novi se di go še.„U red!“ vik nu Ber ger. „Sva ko će do bi ti. Vode ima za sve. Ko ne sta-

ne u red, neće do bi ti ni šta!“Svi pos lu ša še, osim dvo ji ce koji na va li še. Obo ri še ih mot ka ma.

Onda Aha sfer i broj 509 do ne so še svo je por ci je. Pili su je dan za dru- gim.„Da vi di mo mo že mo li još malo da do bi je mo?“ reče Bu her Ro ze nu i

Sul c ba he ru, kad se kan ta is praz ni la. „Sad više neće biti opas no!“„Bilo nas je tri hi lja de“, reče Sul c ba her me ha nič ki i ne su vis lo.No sa či hra ne se vra ti še. Nisu ni šta pri mi li za nove. Od mah dođe do

gu žve. Pred sek ci jom A i B lju di su se tuk li. Tamo su sob ne sta rje ši- ne mo gle malo da uči ne. Ima li su go to vo same mus li ma ne, a novi subili vje šti ji i još nisu bili tako po nos ni.„Reći ćemo to ovoj dvo ji ci ov dje“, reče Ber ger.„Mo rat ćemo ne što da damo od svo ga“, reče Ber ger tiho bro ju 509.„Je di no juhe. Hlje ba ni ka ko! Nama hljeb više tre ba nego nji ma. Mi

smo sla bi ji.“„Baš zato mo ra mo ne što da im damo od svo ga. Ina če će uze ti

sami. Vi diš ono tamo pri je ko?“„Da. Ali samo supe. Hljeb tre ba nama sa mi ma. Go vo rit ćemo sa

onim koji se zove Sul c ba her.“Do ve do še ga.„Čuj“, reče Ber ger. „Mi ve če ras ni smo ni šta za vas do bi li. Ali, po di je-

lit ćemo svo ju juhu s vama“„Hva la“, od go vo ri Sul c ba her.„Šta?“„Hva la.“Gle da li su ga za ču đe no. U lo go ru nije bio obi čaj da se za hva lju je.„Mo žeš li nam pri tome po mo ći?“ upi ta Ber ger. „Ina če će vaši lju di

opet sve da pre vr nu, a ovo ga puta neće biti još hra ne. Ima li tu joško god ko je po uz dan?“„Ro zen i ona dvo ji ca kraj nje ga.“

Ve te ra ni i če tvo ri ca no vih po đo še u su sret no sa či ma hra ne i sku pi- še se oko njih. Ber ger se ra ni je po bri nuo za to da svi os ta li sta nu ured. Tek su tada pri ni je li jelo.Pos ta vi še se i po če še da di je le. Novi nisu ima li por ci je. Mo ra li su

sto je ći da jedu, a onda da vra te por ci ju. Ro zen je pa zio da niko nedo bi je dva puta. Neki od sta ro sje di la ca su pro tes ti ra li.„Vra tit će vam su tra juhu“, reče Ber ger. „Samo je po zajm lje na.“ A

onda se obra ti Sul c ba he ru: „Hljeb tre ba i nama sa mi ma. Naši su lju disla bi ji od vas. Mo žda će su tra uju tro ne što iz da va ti za vas.“„Da, hva la za juhu! Vra tit ćemo je su tra. Kako da spa va mo?“„Os lo bo dit ćemo ne ko li ko na ših kre ve ta. Mo rat ćete spa va ti sje de ći.

Čak ni onda neće biti za sve mjes ta.“„A vi?“„Mi ćemo os ta ti ov dje na po lju. Kas ni je ćemo vas pro bu di ti i smi je nit

ćemo se.“Sul c ba her je klim nuo odreč no gla vom.„Ne će te ih više iz vu ći kad jed nom zas pu.“Dio no vih je već spa vao otvo re nih usta pred ba ra kom.„Os ta vi te ih neka leže“, reče Ber ger i okre nu se. „Gdje su os ta li?“„Oni su već unu tra po tra ži li sebi mjes ta“, reče broj 509. „U mra ku ih

više ne će mo moći uk lo ni ti na po lje. No ćas mo ra mo da os ta vi mo kakojes te.“Ber ger po gle da u nebo. „Mo žda neće biti i su vi še hlad no. Mo že mo

da se sa bi je mo sje de ći uza zid. Ima mo tri će be ta.“„Su tra će mo ra ti da bude druk či je“, reče broj 509. „Na si lja nema u

ovoj sek ci ji.“Sću ću ri še se za jed no. Sko ro svi ve te ra ni bili su na po lju. Čak i Aha-

sfer, Ka rel i ov čar ski pas, Ro zen i Sul c ba her i ot pri li ke još de se to ri cano vaj li ja sje dje li su s nji ma.„Žao mi je“, reče Sul c ba her.„Glu post! Nis te vi od go vor ni jed ni za dru ge!“„Ja ću da pa zim“, reče Ka rel Ber ge ru. „No ćas će naj ma nje šest na-

ših da umre. Oni leže des no do lje, kraj vra ta. Kad budu mr tvi, moćićemo ih iz ni je ti, a onda spa va ti na iz mje nič no u nji ho vim kre ve ti ma.“„Kako ćemo u mra ku da pre poz na mo da li su mr tvi?“„To je bar jed nos tav no. Ja se nag nem sa svim nad nji ho va lica. Pri-

mje ću je se kad više ne diše.“

„Dok ih iz ne se mo, već će neko iz nu tra le ža ti na nji ho vom mjes tu!“reče broj 509.„Pa to i mis lim!“ od go vo ri Ka rel žus tro. „Ja ću doći i ja vi ti. A onda će

od mah neko od nas leći, čim iz ne se mo mr tva ca.“„Do bro, Ka rel!“ reče Ber ger. „Pri pa zi!“Pos ta de hlad ni je. Iz ba ra ka se čulo je ča nje i kri ci stra ha u snu.„Bože moj“, reče Sul c ba her bro ju 509. „Kak va sre ća! Mis li li smo da

ćemo pris pje ti u lo gor smr ti, ako nas samo ne po ša lju da lje.“Broj 509 mu ne od go vo ri. Sre ća, mis lio je. Ali bilo je tač no.„Kako je bilo kod vas?“ upi ta Aha sfer pos li je ne kog vre me na.„Stri je lja li su sve koji nisu mo gli da ho da ju. Bilo nas je tri hi lja de.“„To zna mo. To si već ne ko li ko puta re kao.“„Da“, od go vo ri Sul c ba her bes po moć no.„Šta ste vi dje li uz put?“ upi ta broj 509. „Kako iz gle da u Nje mač koj?“Sul c ba her je raz miš ljao ne ko li ko tre nu ta ka. „Pre kju če uve če ima li

smo do volj no vode. Po ne kad su nam lju di po ne što da va li. Ne kad inisu. Bilo nas je pre vi še.“„Neki nam je do nio noću če ti ri fla še piva“, reče Ro zen.„Ne mis lim to“, reče broj 509 nes trp lji vo. „Kako su iz gle da li gra do vi?

Po ru še ni?“„Ni smo pro la zi li kroz gra do ve. Uvi jek smo ih za obi la zi li.“„Zar baš ni šta nis te vi dje li?“Sul c ba her po gle da broj 509. „Malo se gle da kad se je dva može da

hoda, a puca se od za da. Vla ko ve ni smo vi dje li.“„Za što je vaš lo gor ras pu šten?“„Pri bli ža vao se front.“„Šta? Šta znaš o tome? Ta go vo ri! Gdje leži Loma? Ko li ko je uda lje-

na od Raj ne? Da le ko?“Sul c ba her je po ku ša vao da drži oči otvo re ne. „Da, pri lič no da le ko!

Pe de set... se dam de set ki lo me ta ra... su tra!...“ još reče, a onda nje go- va gla va klo nu na gru di... „Su tra... sad mo ram da spa vam.“„Ima ot pri li ke se dam de set ki lo me ta ra“, reče Aha sfer. „Ja sam bio

tamo.“„Se dam de set? A odav de?“ Broj 509 poče da ra ču na. „Dvjes to...

Dvjes ta pe de set...“Aha sfer sleg nu ra me ni ma. „509,“ reče mir no, „ti uvi jek mis liš na ki-

lo me tre! Da li si ikad po mis lio da s nama mogu da uči ne isto što i s

ovi ma ov dje? Da ras pus te lo gor – da nas po ša lju da lje – a gdje? Štaće onda biti s nama? Ni ov dje ne mo že mo više da mar ši ra mo.“„Ko ne može da mar ši ra bit će us tri je ljen!“ Ro zen se jed nim tr za jem

pro bu di i opet zas pe.Svi su šu tje li. Tako da le ko još nisu mis li li. To se na dvi nad njih iz ne-

na da kao te ška pri jet nja.Broj 509 je gle dao na sre br ne obla ke na nebu. Onda je upro oči na

pu te ve koji su se bje la sa li u po lu s vje tlu do li ne. Nije tre ba lo da damojuhu, mis lio je on je dan tre nu tak. Mo ra mo da iz dr ži mo marš. Aličemu bi to još ko ris ti lo. Mo žda naj vi še ne ko li ko mi nu ta mar ša. No vaj- li je su da ni ma tje ra li na pri jed.„Mo žda kod nas neće stri je lja ti one koji za os ta nu“, reče on.„Neće!“ od go vo ri Aha sfer ru ga ju ći se gor ko. „Oni će ih na hra ni ti me-

som, pre svu ći u novo i ma hat će im pa-pa!“Broj 509 ga po gle da. Aha sfer je bio pot pu no mi ran. Nje ga je je dva

ne što mo glo da upla ši.„Evo Le ben ta la!“ reče Ber ger.Le ben tal sje de po kraj njih.„Jesi li šta čuo pri je ko?“ upi ta broj 509.Leo klim nu gla vom. „Hoće da se ota ra se no vog tran s por ta ko li ko je

god mo gu će. Le vin ski je to saz nao od cr ve no ko sog u pi sar ni ci. Akako da ih se os lo bo de, to još nije znao tač no. Ipak tre ba da budesko ro. Tako će moći mr tve da ot pi še kao pod le gle po s lje di ca ma tran- s por ta.“Je dan od no vih trže se iza sna i za vi ka. A onda opet klo nu i poče

da hrče, ši ro ko otvo re nih usta.„Hoće li da lik vi di ra ju samo lju de iz tran s por ta?“„Le vin ski zna samo to. Ali po ru ču je nam da se pa zi mo.“„Da. Mo ra mo pa zi ti!“ Broj 509 ušu tje je dan tre nu tak. „To zna či da

tre ba da dr ži mo gu bi ce. To je ono što on pod tim mis li, zar ne?“„Jas no! A šta ina če?“„Ako upo zo ri mo nove, pos tat će oprez ni“, objas ni Ma jer. „A ako

ese sov ci hoće da lik vi di ra ju odre đen broj, pa ga ne nađu, os ta tak ćeuze ti od nas.“„Tač no“. Broj 509 je gle dao na Sul c ba he ra, čija je gla va te ško le ža la

na Ber ge ro vom ra me nu. „Šta ćemo da ra di mo? Da dr ži mo gu bi ce?“

Bila je to te ška od lu ka. Ako budu re še ta li, a ne nađu do volj no no vih,bilo je lako mo gu će da će broj biti po pu njen lju di ma iz Ma log lo go ra;uto li ko pri je što no vo pri doš li nisu bili to li ko iz ne mo gli kao dru gi. Dugosu šu tje li.„Oni nas se ni šta ne tiču“, reče Ma jer za tim. „Mo ra mo se naj pri je

bri nu ti za sebe.“Ber ger je tr ljao svo je upa lje ne oči. Broj 509 je čup kao svoj ka pu tić.

Aha sfer se okre nu Ma je ru. Bli je do svje tlo za sja u nje go vim oči ma.„Ako se oni nas ni šta ne tiču“, reče po la ko, „onda se ni mi ni ko ga

više ne ti če mo!“Ber ger diže gla vu. „Imaš pra vo!“Aha sfer je sje dio mir no uza zid i nije od go va rao. Nje go va sta ra iz-

mo žda na lu ba nja sa du bo ko uto nu lim oči ma iz gle da la je kao da ne- što vidi što niko dru gi nije mo gao da uoči.„Reći ćemo to ovoj dvo ji ci ov dje“, reče Ber ger. „Neka oni onda upo-

zo re dru ge. Više ne mo že mo da uči ni mo. Ta, ni mi ne zna mo šta ćebiti!“Ka rel je do la zio iz ba ra ke. – „Je dan je mr tav!“Broj 509 us ta de.„Haj de da ga iz ne se mo“, obra ti se Aha sfe ru. „Dođi sta ri! Os tat ćeš

od mah unu tra da spa vaš.“

XII

Blo ko vi su sta ja li u re do vi ma na zbo ri štu Ma log lo go ra. Šar fi rer Ni- man nji hao se ne haj no u ko lje ni ma. Bio je to čo vjek tri de se tih go di- na, uskog lica, klem pa vih ma lih uši ju i sla bo iz ra že ne bra de. Kosamu je ima la boju pi je ska, a no sio je na oča ri bez ok vi ra. Bez uni for meje li čio na ti pič nog ma log kan ce la rij skog na mje šte ni ka. To je on i biopri je nego što je stu pio u SS i pos tao čo vjek.„Po zor!“ Ni man je imao vi sok iz lom ljen glas. „Novi tran s port, is tu pi!

Marš! Marš!“„Oprez!“ pro mrm lja 509 Sul c ba he ru.Pred Ni ma nom se for mi ra še dvo re di.„Bo les ni i inva li di, udes no!“ ko man di rao je.Red se po kre nu, ali niko ne is tu pi u stra nu. Lju di su bili ne po vjer lji vi.

Do ži vje li su ra ni je već ne što slič no.„Haj de, haj de! Ko hoće da se javi li ječ ni ku i na pri je voj, is tu pi des-

no!“Ok li je va ju ći, ne ko li ko za tvo re ni ka iz a đo še u stra nu. Ni man im pri đe.

„Šta je tebi?“ upi ta on pr vog.„Ra nja ve noge i slom ljen prst, gos po din šar fi rer.“„A ti?“„Du pla kila, gos po din šar fi rer.“Ni man je pi tao da lje. Onda vra ti dvo ji cu lju di. To je bio trik koji je tre-

ba lo da pre va ri za tvo re ni ke i da im uli je si gur nost. Us pio je. Od mahse pri ja vio cio niz no vih. Ni man po vr š no klim nu gla vom. „Sr ča ni bo- les ni ci, is tu pi ti! Lju di koji su nes po sob ni za te žak po sao, ali mogu dakrpe ča ra pe i pa ra ju ci pe le!“Opet se javi njih ne ko li ci na. Sada je Ni man sku pio oko tri de set lju di

i vi dje da ih neće više do bi ti.

„Vi dru gi iz gle da da ste u sjaj noj for mi“, za la ja on bi jes no. „To ćemosad da us ta no vi mo. Na des no! Tr če ćim ko ra kom, marš!“Dvo red poče da trči oko zbo ri šta. Lju di po tr ča še po kraj pre os ta lih

sta nov ni ka, koji su sta ja li u sta vu mir no i zna li da su i oni u opas nos- ti. Ako bi ije dan od njih pao, bilo je mo guć no da i nje ga Ni man bezdalj nje ga uzme kao pri de. Osim toga, niko nije znao da neće i sta reuze ti po seb no na is pit.Oni koji su tr ča li pro la zi li su već šes ti put. Po sr ta ti su, ali shva ti li su

da ne trče samo da do ka žu da li su spo sob ni za te žak rad. Tr ča li suza svo je ži vo te. Lica su im bila mo kra od zno ja, a u oči ma je bioočaj nič ki, svjes ni sa mrt ni strah koji ni jed na ži vo ti nja ne može da ima.Samo čo vjek!I oni koji su se pri ja vi li kao bo les ni zna li su sada šta je po sri je di.

Pos ta do še ne mir ni. Dvo ji ca po ku ša še da se pri klju če re do vi ma onihkoji su tr ča li. Ni man to pri mi je ti.„Na zad! Marš tamo, pri je ko!“Nisu ga slu ša li. Glu hi od stra ha tr ča li su da lje. No si li su dr ve ne ci pe-

le koje od mah iz gu bi še. Bo so no gi, kr va vih sto pa la tr ča li su da lje.Pret hod ne ve če ri nisu do bi li ča ra pe. Ni man ih nije is pu štao iz vida.Neko vri je me su tako tr ča li sa os ta li ma. Ali kada se u nji ho vim iz o bli- če nim li ci ma po ka za la po hot lji va nada na iz bav lje nje, Ni man pođemir no ma pri jed ne ko li ko ko ra ka i, kad su po sr ću ći pro la zi li sa svim uznje ga, pod met nu im nogu. Oni pa do še i htje do še da se dig nu. On ihpo no vo obo ri sa dva udar ca. Po ku ša še da puze.„Diži se!“ po vi ka on svo jim kri je šta vim te no rom. „Marš tamo, pri je-

ko!“Za sve ovo vri je me bio je on le đi ma okre nut ba ra ci 22. Vr te ška smr ti

okre ta la se da lje tr če ćim ko ra kom. Pa do še još če ti ri čo vje ka. Le ža lisu na tlu. Dvo ji ca su bila bez svi jes ti. Je dan je no sio hu sar sku uni for- mu, koju je pret hod ne ve če ri pri mio. Dru gi žen sku ko šu lju sa jef ti nomčip kom is pod neke vr ste krat kog kaf ta na. Kapo iz ma ga zi na odje ćepo di je lio je među za tvo re ni ke stva ri iz Aušvi ca sa smis lom za šalu.Bilo ih je još ne ko li ko de se ti na obu če nih kao za ka kav kar ne val.Broj 509 vi dje kako Ro zen po lu pog nut po sr če i za os ta je. Znao je da

će za ne ko li ko se kun di biti pot pu no is crp ljen i pas ti. Ne tiče me se ni- šta, – mis lio je. Ni šta! Neću da či nim glu pos ti. Sva ko se mora bri nu tiza sebe. Red je opet pro la zio po red ba ra ke 22. Broj 509 spa zi da je

Ro zen sada po s ljed nji. Brzo baci po gled na Ni ma na koji je još uvi jekbio okre nut le đi ma ba ra ci, a onda oko sebe. Ni je dan od sta rje ši naba ra ke nije gle dao na nje ga. Svi su pro ma tra li onu dvo ji cu ko ji ma jeNi man pod met nuo nogu. Han t ke je čak sa pru že nim vra tom za okre- nuo na pri jed. Broj 509 uhva ti po sr ću ćeg Ro ze na za ruku, po vu če gak sebi, gur nu iza sebe kroz re do ve. „Brzo! Bje ži! U ba ra ku! Sa krij se!“Čuo je kako Ro zen iza nje ga hri pa i vi dje is pod oka ne što kao po-

kret, a onda se dah ta nje nije više čulo. Ni man nije ni šta opa zio. Jošuvi jek se nije okre nuo. Ni Han t ke nije ni šta pri mi je tio. Broj 509 jeznao da su vra ta ba ra ke bila otvo re na. Na dao se da ga je Ro zen ra- zu mio. I na dao se da ga on, ako ga ikad uhva te, neće iz da ti. Ro zenmora da zna da bi i ina če bio iz gub ljen. Ni man nije pre bro jao nove, isad je imao šan su. Broj 509 osje ti da mu ko lje na drh te i da mu jegrlo suho. Krv mu iz ne na da šik nu u uši.Oprez no po gle da pre ma Ber ge ru. Ber ger je ne po mi čan pro ma trao

go mi lu koja je tr ča la i u ko joj je sve više i više lju di pa da lo. Nje go vona pe to lice po ka zi va lo je da sve vidi. Tada broj 509 začu iza sebekako Le ben tal šap će: „Unu tra je“. Ko lje na mu jače za drh ta še. Mo raoje da se nas lo ni na Bu he ra.Dr ve ne ci pe le koje je je dan dio no vo pri doš lih lo go ra ša pri mio le ža le

su svu da una oko lo. Lju di nisu bili na vik li da ih nose i gu bi li su ih.Samo su dvo ji ca još klo pa ra la očaj no u nji ma da lje. Ni man je bri saosvo je na oča ri. Bile su se za ma gli le. To je do la zi lo od to pli ne koju jeosje ćao kad je vi dio sa mrt ni strah dok su za tvo re ni ci pa da li, opet sepo di za li, pa da li, di za li se i nas tav lja li da po sr ću. Bila je to to pli na uže lu cu i oči ma. Osje tio ju je prvi put kad je ubio svog pr vog Je vre ja.On to za pra vo i nije htio; ali, onda ga je obu zeo neki bi jes. On je odu- vi jek bio čo vjek po ti ski van i od ba ci van i s po čet ka se go to vo pla šioda uda ri Je vre ja. Ali kad ga je onda vi dio pred so bom kako gmi že napodu i pro sja či za svoj ži vot, iz ne na da je osje tio kako pos ta je dru gi,snaž ni ji, moć ni ji; osje tio je svo ju krv, ho ri zont se pro ši rio, a de mo li ra- ni gra đan ski če tvo ro sob ni stan ma log je vrej skog kon fek ci one ra saze le nim na mje šta jem od rip sa pre tvo rio se u azi jat sku pus ti nju Džin- gi ska na; tr go vač ki po moć nik Ni man pos tao je odje dan put gos po darži vo ta i smr ti; doš la je moć, sve moć, opoj ni za nos koji se ši rio sveviše, di zao, dok onda prvi uda rac nije sam od sebe pao na meko klo- nu lu lu ba nju sa ri jet kom, bo je nom ko som.

„Odje lje nje, stoj!“Za tvo re ni ci go to vo nisu mo gli da vje ru ju. Oče ki va li su da će mo ra ti

da trče do u smrt. Ba ra ke, zbo ri šte i mr tva ci vr tje li su se pred nji makao u ne kom po mra če nju sun ca. Dr ža li su se jed ni za dru ge. Ni manopet us tak nu svo je očiš će ne na oča ri. Odje dan put mu se žu ri lo.„Do ne si te le še ve ova mo!“Ble nu še u nje ga. Do sad još nije bilo le še va. „One koji su pali“, is-

pra vi on sam sebe. „One koji su os ta li le že ći“.Ote tu ra še tamo i uhva ti še one koji su le ža li za noge i ruke. Na jed-

nom mjes tu le ža lo je ci je lo klup če lju di. Po pa da li su jed ni pre ko dru- gih. Broj 509 vi dje Sul c ba he ra u me te žu. Sta jao je i, po kri ven izadru gih, uda rao čo vje ka koji je le žao na zem lji u cje va ni ce; tr zao gaza kosu i za uši. Onda se saže i po di že ga na ko lje na. Čo vjek padebez svi jes ti na zad. Sul c ba her ga po no vo gur nu, pro tu ri mu ruke is- pod pa zu ha i po ku ša da ga us pra vi. Nije us pio. Uda rao je sada kaoočaj nik ša ka ma po one svi ješ će nom, dok ga je dan blo kov ski sta rje ši- na ne od gur nu. Sul c ba her se opet pro gu ra. Sta rje ši na blo ka ga uda- ri. Mis lio je da je Sul c ba her bi je san na one svi ješ će nog i da želi da sejoš na nje mu is ka li.„Ti, prok le ta ži vi no!“ za re ža on. – „Pus ti ga na miru! I ona ko će oda-

pe ti!“Kapo Štroš naj der do la zio je kroz ka pi ju u bod lji ka voj žici sa te ret nim

ko li ma, na ko ji ma su obič no tran s por ti ra li le še ve. Mo tor je štek taokao ma šin ska pu ška. Štroš naj der se do ve zao do go mi le. Na to va ri šepale. Neki su još po ku ša va li da po bjeg nu. Doš li su bili k svi jes ti. AliNi man je sad pa zio. Ni ko ga nije pu štao da ode, ni ko ga ni od onih kojisu se do bro volj no ja vi li.„Od bij ko ovde ne spa da!“ raz de ra se. „Oni koji su se ja vi li kao bo-

les ni ci neka na to va re os ta tak!“Lju di jur nu še u ba ra ke što su brže mo gli. Na to va ri še one svi ješ će ne.

Onda je Štroš naj der dao gas. Vo zio je tako po la ko da su do bro volj cimo gli da ga sli je de pje ši ce. Ni man je išao po red njih. „Va šim mu ka- ma je do šao kraj“, reče on pro mi je nje nim, go to vo lju baz nim gla somsvo jim žr tva ma.„Kamo ih vode?“ upi ta je dan od no vaj li ja u ba ra ci 22.„Vje ro vat no u blok 46.“„A šta će se tamo do go di ti?“

„Ne znam“, od go vo ri broj 509.Nije htio da kaže što se zna lo o lo go ru – da je Ni man imao kan tu

ben zi na i ne ko li ko injek ci onih špri ca u jed noj pros to ri ji po kus nog blo- ka 46 i da se ni je dan od za tvo re ni ka neće više vra ti ti. Štroš naj der ćeih ve če ras odves ti u kre ma to ri jum.„Za što si onog jed nog ono li ko tu kao?“ upi ta broj 509 Sul c ba he ra.

Sul c ba her ga po gle da i ne od go vo ri ni šta. Gu šio se kao da mora dapro gu ta bu blu vate, a onda ode.„Bio mu je to brat“, reče Ro zen.Sul c ba her po vra ti; iz nje go vih usta iz aš lo je samo malo ze len kas tog

že lu ča nog soka.„Gle ti! Još uvi jek ov dje! Tebe su si gur no za bo ra vi li.“Han t ke je sta jao pred bro jem 509, pro ma trao ga po la ko odoz go do

do lje. Bilo je to u vri je me ve čer nje pro ziv ke. Blo ko vi su se svr sta li na- po lju.„Pa tre ba lo je da ti bu deš za pi san! Mo ram se oba vi jes ti ti o tome!“Kla tio se na svo jim no ga ma tamo-amo i upro po gled svo jih svi je tlo-

pla vih iz bu lje nih oči ju u broj 509. Broj 509 sta jao je vrlo mi ran.„Šta?“ – upi ta Han t ke.Broj 509 ne od go vo ri. Bila bi lu dost ma čime raz dra ži ti sta rje ši nu

blo ka. Šut nja je uvi jek bila naj bo lja. Sve čemu se on mo gao na da tibilo je to da će Han t ke opet za bo ra vi ti stvar ili da on to ne mis li oz bilj- no. Han t ke se kre ve ljio. Zubi su mu bili žuti i pr lja vi.„Šta?“ po no vi on.„Broj je onda bio za pi san“, reče Ber ger mir no.„Tako?“ Han t ke se obra ti nje mu. – „Znaš li ti to si gur no?“„Da. Šar fi rer Šul te ga je za bi lje žio. Ja sam vi dio.“„U mra ku? Onda je sve do bro.“ Han t ke se još uvi jek kla tio. – „Onda

se dak le mogu mir no da ras pi tam. Neće ni šta na ško di ti, zar ne?“Niko ne od go vo ri.„Mo žeš još da se na žde reš“, reče Han t ke ve li ko duš no. „Do ve če ras!

Nema smis la da blok fi re ra pi tam za tebe. Uči nit ću ja to od mah napra vom mjes tu. Ti, đa vo lja pe čen ko!“ Okre nu se. – „Mir no!“ obrec nuse.Do la zio je Bol te. Bio je kao i uvi jek u žur bi. Već je dva sata gu bio na

kar ta ma i upra vo je do bio do bre kar te. Do sad no po gle da pre ko mr- tvih i iš čez nu što je pri je mo gao. Han t ke os ta de. On je pos lao no sa-

če hra ne u ku hi nju, a onda od lu nja pri je ko, do ogra de od bod lji ka vežice, koja je odva ja la žen ske ba ra ke od Ma log lo go ra. Tamo je sta jaoi gle dao pri je ko.„Uđi mo u ba ra ke“, reče Ber ger. „Neka je dan os ta ne na po lju i pro-

ma tra ga!“„Ja ću“, reče Sul c ba her.„Javi kad ode! Od mah!“Ve te ra ni se šću ću ri še u ba ra ci. Bilo je bo lje kad ih Han t ke nije vi dio.„Šta da ra di mo?“ upi ta Ber ger briž no. „Mis li li to ova svi nja oz bilj-

no?“„Mo žda će opet za bo ra vi ti. Iz gle da kao da ga je spo pa lo ono nje go-

vo bjes ni lo. Kad bi smo samo ima li ra ki je da ga na pi je mo!“„Ra ki je!“ Le ben tal pi ju nu. „Ne mo guć no! Pot pu no ne mo guć no!“„Mo žda je htio samo da na pra vi vic“, reče broj 509. Nije do du še vje-

ro vao u to, ali tak ve stva ri su se već čes to do ga đa le u lo go ru. Ese- sov ci su bili maj sto ri u tome da lju de drže uvi jek u stra hu. Mno gi nakon cu to nije mo gao da iz dr ži. Neki su se ba ci li u žicu, a dru ge jenaj zad iz da lo srce.Ro zen pris tu pi. „Ja imam no va ca“, pro šap ta bro ju 509. „Uzmi ga! Ja

sam ga sa krio i unio. Evo če tr de set ma ra ka! Daj mu ih! Mi smo tokod nas tako ra di li!“On mu ugu ra nov ča ni ce u ruku. Broj 509 ih osje ti, uze ih go to vo i ne

pri mje ću ju ći da ih je uzeo.„Neće ni šta po mo ći! On će ih uze ti, a ipak će uči ni ti šta bude htio.“„Onda mu obe ćaj više!“„A gdje da uz me mo više?“„Le ben tal ima ne što“, objas ni Ber ger. „Zar nije tako, Leo?“„Da. Ja imam ne što. Ali ako se je dan put na va di na no vac, do la zit će

sva kog dana, tra že ći više, sve dok mi ne os ta ne mo bez iče ga. Ondaćemo biti opet on dje gdje smo sada. Samo no va ca više neće biti.“Svi su šu tje li. Niko nije sma trao da je Le ben ta lov za klju čak grub.

Bio je stva ran i ni šta dru go. Pi ta nje je bilo jed nos tav no – da li je vri je- di lo na pus ti ti sve mo guć nos ti Le ben ta lo ve tr go vi ne, samo da bi broj509 do bio ne ko li ko dana ži vo ta?Ve te ra ni bi do bi ja li ma nje za jelo; mo žda upra vo to li ko ma nje da bi

iz vjes ni ili pak svi po umi ra li. Ni je dan od njih ne bi ok li je vao da dâ svekad bi time broj 509 mo gao za is ta da bude spa sen; ali to je iz gle da lo

ne vje ro vat no. Ako je Han t ke oz bilj no mis lio, Le ben tal je tu imao pra- vo. Nije vri je di lo ri ski ra ti ži vot dva na es to ri ci, da bi je dan samo dva ilitri dana mo gao duže da živi. To je bio ne pi sa ni, ne mi lo srd ni za kon lo- go ra, po mo ću koga su oni pro ži vje li do sad. Svi su ga poz na va li; ali uovom slu ča ju nisu još htje li da ga priz na ju. Tra ži li su iz laz.„Tre ba lo bi ubi ti str vi nu!“ reče Bu her naj zad bez nad no.„Čime?“ upi ta Aha sfer. „On je de set puta jači od nas.“„Ako svi za jed no sa svo jim por ci ja ma...“Bu her umuk nu. Znao je da je to idi oti zam. Dva na es tak lju di bi bilo

obje še no kada bi to poš lo za ru kom.„Sto ji li on još uvi jek tamo?“ upi ta Ber ger.„Da. Na is tom mjes tu.“„Mo žda će za bo ra vi ti.“„Onda ne bi sta jao. Re kao je da će sa če ka ti do pos li je jela.“Mr tvi muk zav la da ta mom.„Mo žeš mu bar dati če tr de set ma ra ka“, reče Ro zen pos li je ne kog

vre me na bro ju 509. „One samo tebi pri pa da ju. Da jem ih tebi! Ja –samo tebi! One se ni kog dru gog ne tiču.“„Tako je“, objas ni Le ben tal. „Sa svim tako!“Broj 509 je gle dao kroz vra ta. Gle dao je u tam nu Han t ke ovu fi gu ru

kako sto ji pre ma si vom nebu. Ne kad je već jed nom bilo ne što slič no– jed na tam na gla va pre ma nebu i jed na ve li ka opas nost. Nije tač noznao kada. Opet po gle da kroz vra ta, ču dio se što je neo d lu čan. Mut- ni i ne jas ni ot por stvo rio se u nje mu. Bio je to ot por pro tiv po ku ša jada pod mi ti Han t kea. Ra ni je tako ne što nije poz na vao; ra ni je je to uvi- jek bio samo čis ti strah.„Haj de pri je ko“, reče Ro zen, „daj mu no vac i obe ćaj mu više!“Broj 509 je ok li je vao. Sam sebe nije ra zu mi je vao. Znao je, do du še,

da pod mi ći va nje nije ima lo mno go smis la ako je Han t ke za is ta htioda ga uni šti. Vi dio je tak ve slu ča je ve čes to u lo go ru. Lju di ma bi odu- ze li sve što su ima li, a onda bi ih lik vi di ra li, da ne bi mo gli da go vo re.Ali je dan dan ži vo ta je bio je dan dan ži vo ta. A «u me đu vre me nu semo glo mno go toga do go di ti.„Evo no sa ča jela“, javi Ka rel.„Slu šaj“, šap nu Ber ger bro ju 509. „Po ku šaj! Daj mu no vac! A ako

onda dođe po no vo i htjed ne više, za pri je tit ćemo mu da ćemo ga pri- ja vi ti radi ucje ne. Ima nas dva na est svje do ka. To je mno go. Svi ćemo

iz ja vi ti da smo vi dje li. On onda neće htje ti da ri ski ra. To je je di no štomo že mo da ura di mo.“„On do la zi“, javi Sul c ba her spo lja.Han t ke se okre nu. Po la ko je pri la zio sek ci ji B.„Gdje si, đa vo lja pe čen ko?“ upi ta.Broj 509 iz a đe. Nije ima lo smis la os ta ja ti sa kri ven.„Ov dje.“„Do bro. Ja sad idem. Opros ti se i na pi ši tes ta ment! Onda će te

odves ti. Sa tru ba ma i bub nje vi ma.“ Is ce ri se. Ono s tes ta men tomsma trao je ve li čans tve nim vi cem. Isto tako tru be i bub nje ve.Ber ger mah nu bro ju 509. Broj 509 pođe ko rak na pri jed.„Mogu li tre nu tak da go vo rim s vama?“„Ti, sa mnom? Glu post!“Han t ke pođe iz la zu. Broj 509 ga je sli je dio.„Imam no va ca“, reče on Han t keu u leđa.„No va ca? Tako? Ko li ko?“Han t ke je išao da lje. Nije se okre nuo.„Dva de set ma ra ka.“Broj 509 je htio da kaže če tr de set, ali čud no va ti ot por u nje mu spri-

je čio je to. Osje ćao ga je kao neku vr stu tvr do gla vos ti. Po nu dio jepo lo vi cu za svoj ži vot.„Dva de set ma ra ka i dvi je pare! Čo vje če, od bij!“ Han t ke pođe brže.

Broj 509 us pi je da dođe do nje ga.„Dva de set ma ra ka je bo lje nego ni šta.“„Sra nje!“Nije ima lo više svr he sad po nu di ti če tr de set. Bro ja 509 obu ze osje-

ćaj da je uči nio pre sud nu gre šku. Tre ba lo je da sve po nu di. Že lu dacmu odjed nom pro pa de u je dan po nor. Ot por koji je ra ni je osje ćaopro šao je.„Imam još više no va ca“, reče on brzo.„Gle ti!“ Han t ke sta de. „Ka pi ta lis ta? Ka pi ta lis ta koji ska pa va! Ko li ko

to imaš još?“Broj 509 uze dah. „Pet hi lja da švaj car skih fra na ka.“„Šta?“„Pet hi lja da švaj car skih fra na ka. Oni leže u jed nom ban kov nom

fahu u Ci ri hu.“

Han t ke se na smi ja. „I to tre ba da po vje ru jem tebi, bi jed nom odr pan- cu!“„Ni sam uvi jek bio bi jed ni odr pa nac.“Han t ke je pro ma trao broj 509 ne ko li ko tre nu ta ka.„Pre pi sat ću vam po lo vi cu nov ca“, reče broj 509 žur no. „Do vo ljan je

obi čan pri je pis i on će pri pas ti vama. Dvi je i po hi lja de švaj car skihfra na ka!“ Gle dao je tvr do, bez iz ra žaj no lice pred so bom. „Rat će seusko ro za vr ši ti! No vac će u Švaj car skoj onda biti do bar“. Če kao je.Han t ke još uvi jek nije od go va rao. „Kad rat bude iz gub ljen“... do da debroj 509 po la ko.Han t ke diže gla vu.„Tako?“ reče on tiho. „Na to već ra ču naš, dak le, a? Sve si li je po iz-

mis lio, je li? Ali mi ćemo ti je dan put te me lji to za so li ti. Sam si se uva- lio. Sad će te zgra bi ti još i po li tič ko odje lje nje. Za bra nje no po sre do- va nje de vi za u inos trans tvu! To do la zi uz sve ono dru go! Čo vje če, nebih htio da imam tvo ju gla vu na ra me ni ma.“„Imat dvi je i po hi lja de švaj car skih fra na ka ili ih ne ma ti, nije isto.“„Ni za tebe! Čis ti se!“ iz dra se Han t ke iz ne na da i uda ri broj 509 žes-

to ko u gru di da ovaj pade.Broj 509 se po la ko di zao. Sti že i Ber ger. Han t ke se iz gu bio u po mr-

či ni. Broj 509 je znao da tr ča ti za njim nema više smis la, uos ta lom,Han t ke je bio is u vi še od ma kao.„Šta se do go di lo?“ upi ta Ber ger žur no.„Nije uzeo.“Ber ger ne od go vo ri. Po gle da broj 509. Broj 509 vi dje da Ber ger ima

to lja gu u ruci.„Ja sam mu još mno go više po nu dio“, reče on. „Nije pri hva tio“. Gle-

dao je po me ten oko sebe. „Mora da sam ne što po greš no uči nio! Neznam šta?“„Šta on to samo može da ima pro tiv tebe?“„Ni kad me nije tr pio.“ Broj 509 otra čelo. „Sad je iona ko sve jed no.

Po nu dio sam mu čak no vac u Švaj car skoj. Fran ke. Dvi je i po hi lja de.Nije pris tao.“Do đo še do ba ra ke. Nije bilo po treb no da išta kažu. Dru gi su već

zna li šta se do go di lo. Oni su sta ja li gdje su i ra ni je bili. Niko se nijeod mi cao, – ali iz gle da lo je da se oko bro ja 509 već stvo rio pra zan

pros tor, – je dan ne vid lji vi, ne pre mos ti vi obruč, koji ga je iz o li rao:usam lje nost mr tva ca.„Do đa vo la!“ reče Ro zen.Broj 509 ga po gle da. Ju tros ga je spa sio. Bilo je čud no va to da je on

to mo gao da uči ni, a da je sad već neg dje tamo odak le više nije mo- gao da pru ži sa mom sebi ruku.„Daj mi sat!“ reče on Le ben ta lu.„Uđi u ba ra ku!“ reče Ber ger. „Tre ba da raz mis li mo.“„Ne. Sada se može još samo če ka ti. Daj mi sat! I os ta vi te me sa-

mog!“Sje dio je sam. Ka zalj ke sata svje tlu ca le su se ze len kas to u tami.

Tri de set mi nu ta vre me na – mis lio je. De set mi nu ta do zgra de upra ve;de set mi nu ta za pri ja vu i na re đe nje, de set mi nu ta na zad. Je dan po- lu krug ve li ke ka zalj ke – to je sad bio nje gov ži vot. Mo žda je bio iduži, po mis li iz ne nad no. Ako Han t ke pri ja vi i švaj car ski no vac, in ter- ve ni rat će po li tič ko odje lje nje. Ono će po ku ša ti da do bi je no vac i os- ta vit će ga na ži vo tu dok ne do bi je. On nije na to mis lio kada je onore kao Han t keu; mis lio je samo na po hle pu sta rje ši ne blo ka. Bila je tošan sa, ali nije bio si gu ran da li će Han t ke pri ja vi ti no vac. Mo žda ćepri ja vi ti samo da je Ve ber htio da vidi broj 509.Bu her dođe po la ko kroz tamu.„Evo još jed ne ci ga re te“, reče on ok li je va ju ći. „Ber ger bi htio da do-

đeš unu tra i da je po pu šiš.“Ci ga re ta? Tač no! Ve te ra ni su ima li još jed nu. Jed na od onih koje je

Le vin ski do nio pos li je dana u bun ke ru. Bun ker – sad je znao ko jebio tam na fi gu ra pre ma nebu na koju ga je Han t ke pod sje tio. Znao jei gdje ju je vi dio; bio je to Ve ber. Ve ber, od koga je sve po tek lo.„Dođi!“ reče Bu her.Broj 509 odre če gla vom. Ci ga re ta. Ci ga re te osu đe nog na smrt. Krv-

ni ko va ci ga re ta. Ko li ko se dugo puši jed na ci ga re ta? Pet mi nu ta?De set, ako se po la ko puši. Tre ći nu nje go vog vre me na. Pre vi še! Tre- ba lo je dru go da ura di. Ali šta? Ni šta se nije mo glo ura di ti. Usta sumu bila odje dan put suha od že lje za du ha nom. Nije htio. Ako budepu šio, priz nat će da je iz gub ljen.„Od la zi“, pro šap ta on Iju ti to. „Od la zi s tvo jom usra nom ci ga re tom!“Sje ćao se jed ne slič ne že lje. Ovo ga puta nije mu tre ba lo dugo da

se pri sje ti. Bila je to Noj ba uero va ci ga ra, onda kada je nje ga i Bu he-

ra Ve ber tu kao. Ve ber – opet! Kao i uvi jek. Kao i pri je mno go go di na.Nije htio da mis li na Ve be ra. Ne sada! Po gle da na sat. Proš lo je pet

mi nu ta. Po gle da nebo. Noć je bila vlaž na i vrlo mla ka. Bila je to noću ko joj sve ras te. Noć ko ri je nja i pu po lja ka. Pro lje će, prvo pro lje će sana dom. Bila je to raz de ra na, očaj na nada, samo sje na jed ne nade,čud no va ti i sla bi odjek iz mi nu lih go di na. Ali i to je već bilo ogrom no;iz a zi va lo je vr to gla vi cu i sve je mi je nja lo. Nije tre ba lo da kaže Han t- keu da je rat iz gub ljen, mis li lo je ne što u nje mu.Pre kas no. On je to već uči nio. Iz gle da lo je da je nebo pos ta lo tam-

ni je, praš nja vi je, niže, ug lje nas ti je. Li či lo je na bes kraj ni po krov kojise spu šta pun pri jet nje. Broj 509 je s mu kom di sao. Htio je da ot pu- že, da gur ne gla vu u neki ćo šak, da je sa kri je u zem lju, spa se, srceda iš ču pa, da ga za ko pa, da bi i da lje ku ca lo kad...Če tr na est mi nu ta! Ču iza sebe mrm lja nje jed no lič no, pje va ju će,

stra no. Po mis li – Aha sfer! Aha sfer koji moli. Slu šao je. Iz gle da lo jeda tra je sate, dok se nije sje tio šta je to bilo. Bilo je to isto mrm lja nje ipje va nje koje je čes to slu šao. Mo li tva za mr tve, ka diš. Aha sfer je većpje vao ka diš nad njim.„Još ni sam mr tav, sta ri“, reče on okre nuv ši se na zad. „Još dugo ne.

Pres ta ni sa mo li tvom!“Neko od go vo ri. Bio je to Bu her.„On ne moli“, reče.Broj 509 to više nije čuo. Iz ne na da osje ti kako ga ne što spo pa da. U

ži vo tu je upoz nao mno ge stra ho ve; poz na vao je sivi, mo lu sk ni strahbes kraj nog za to če nja; poz na vao je oš tri, raz di ru ći strah ne po sred nopri je mu če nja; poz na vao je du bo ki, brzi strah pred vlas ti tim oča jem,– poz na vao ih je sve i iz dr žao ih, poz na vao ih je, ali je znao i za onajdru gi, po s ljed nji, i sad je osje tio da je to on: strah stra ho va, ve li kistrah pred smr ću. Već go di na ma ga nije osje ćao i mis lio je da se višeni ka da neće vra ti ti, da ga više ne može osje ti ti, da je is i san bi je dom,stal nom bli zi nom smr ti i po s ljed njom rav no duš noš ću. Nije ga osje- ćao. Ni onda kada je sa Bu he rom išao u pi sar ni cu. Ali sada je osje- ćao nje go ve le de ne kan dže u svo joj kič mi i znao je da je do šao zbogtoga što je opet ste kao nadu. On ga je osje ćao kao led, praz no ras- pa da nje i krik bez gla sa. Pri bio je ruke uz zem lju i gle dao pra vo is- pred sebe. Ona is i sa va ju ća smrt na jeza nad njim nije više bila nebo.Gdje je bio ži vot is pod toga? Gdje je bio slat ki šum ra šte nja? Gdje su

bili pu polj ci? Gdje je odjek, bla gi odjek nade? Tre pe re ći i ga se ći se ugor koj ago ni ji, cvi lje la je po s ljed nja bi jed na is kra u utro bi i olov no seko čio svi jet u pro pa da nju i u jezi.Mrm lja nje! Gdje je mrm lja nje? Nije više bilo ni mrm lja nja.Broj 509 vrlo la ga no diže šaku. Ok li je vao je pri je nego što ju je otvo-

rio, kao da je u njoj dr žao di ja mant koji se mo žda pre tvo rio u ugalj.Otvo ri pr ste, sa če ka da još ne ko li ko puta udah ne, pri je ne go li po gle- da na one dvi je bli je de crte koje su ogra ni ča va le nje go vu sud bi nu.Tri de set i pet mi nu ta! Tri de set i pet! Pet mi nu ta više nego tri de set,

na koje je on ra ču nao. Pet više! Pet očaj no sku po cje nih važ nih mi nu- ta. Ali bilo je mo guć no da je tra ja lo pet mi nu ta duže dok se pod ne sepri ja va kod po li tič kog odje lje nja. Ili je Han t ke uzeo sebi više vre me- na. Se dam mi nu ta više! Broj 509 je sje dio mir no. Di sao je i osje ćaoda opet diše. Još se uvi jek ni šta nije mo glo čuti, ni ko ra ci, ni zve ket,ni po vi ci. Nebo je opet bilo tu i uz mi ca lo. Nije više bilo samo crni pri ti- sak i grob ni obla ci. Vje tar je pir kao kro za nj.Dva de set mi nu ta! Tri de set! Neko iza nje ga uz dah nu. Nebo je bilo

ve dri je. Bilo je i više. Opet odjek, naj ti ši udar srca, mali bu banj pul sai još više. Odjek u odje ku, ruke pos ta do še opet ruke, is kra ne ugas la– i da lje je ti nja la. I to jače nego ra ni je. Malo jače. Za ono li ko ko li kose strah po ja čao. Li je va ruka bez sna ge pus ti da sat pad ne.„Mo žda...“, ša pu tao je Le ben tal iza bro ja 509 i za šu tio pres tra še no i

praz no vjer no.Vre me na odjed nom više nije bilo. Ono se ra su lo. Ra su lo na sve

stra ne kao voda koja se sli va neg dje niz bri jeg. Nije bilo iz ne na đe njekad je Ber ger po di gao sat i re kao: „Sat i de set mi nu ta! Da nas se višeni šta neće do go di ti. Mo žda ni kad, 509! Mo žda se pre do mis lio“.„Da.“ – reče Ro zen.Broj 509 se okre nu. „Leo, zar ne do la ze dje voj ke ve če ras?“Le ben tal ga po gle da za pa nje no, „Na to sad mis liš?“„Da“.A na šta ina če, po mis li broj 509. Na sve što me uda lju je od ono ga

stra ha koji kos ti smek ša va u že la tin. „Ima mo no va ca“, reče on. „Jasam Han t keu po nu dio samo dva de set ma ra ka.“„Ti si mu po nu dio samo dva de set ma ra ka?“ upi ta Le ben tal ne vje ru-

ju ći.

„Da. Dva de set ili če tr de set, bilo je sve jed no. Ako bude htio, uzet će,i go to vo. I sve jed no je da li je dva de set ili če tr de set.“„A ako dođe su tra uju tro?“„Ako dođe su tra uju tro, do bit će dva de set ma ra ka. A ako me je pri-

ja vio, doći će ese sov ci, a onda mi no vac uop će više nije po tre ban.“„On te nije pri ja vio“, reče Ro zen. „Si gur no nije. On će uze ti no vac.“Le ben tal dođe k sebi. „Za dr ži no vac“, iz us ti on. „Za ve če ras imam

do volj no.“ Pri mi je ti da je broj 509 uči nio po kret. „Neću da ga uz- mem!“ reče on žes to ko. „Imam do volj no. Os ta vi me na miru!“Broj 509 us ta de po la ko. Dok je sje dio, imao je osje ćaj da ni kad više

neće moći us ta ti, da su mu se kos ti za is ta pre tvo ri le u že la tin. On po- kre nu ruke i noge. Be iger je išao za njim. Šu tje li su neko vri je me.„Efra ime!“ reče broj 509. „Mis liš li da ćemo se ika da os lo bo di ti stra-

ha?“„Zar je bilo tako te ško?“„To li ko te ško ko li ko je samo mo guć no. Gore nego ina če.“„Bilo je gore, jer si sad ži vot ni ji.“„Mis liš?“„Da. Svi smo se pro mi je ni li.“„Mo žda. Ali ho će mo li se ikad u ži vo tu os lo bo di ti stra ha?“„To ne znam. Ovo ga ho će mo. To je bio ra zu man strah. Sa raz lo-

gom. Onaj dru gi, stal ni strah kon cen tra ci onog lo go ra – za nje ga neznam. I to je sve jed no. Za sada tre ba mis li ti samo na su tra. Na su trai na Han t kea.“„Upra vo na to neću da mis lim!“ reče broj 509.

XIII

Ber ger je bio na putu u kre ma to ri jum. Po red nje ga mar ši ra la je gru- pa od šest lju di. Poz na vao je jed nog od njih. Bio je advo kat i zvao seMose. 1932. go di ne učes tvo vao je kao zas tup nik spo red ne op tuž bepro tiv dvo ji ce na cis ta u jed nom pro ce su za ubis tvo.Na cis te su os lo bo di li, a Mose je pos li je pre uzi ma nja vlas ti od mah

str pan u kon cen tra ci oni lo gor. Ber ger ga više nije vi dio ot kad je pre- mje šten u Mali lo gor. Opet ga je pre poz nao, jer je no sio na oča ri kojesu ima le samo jed no stak lo. Mo seu nije bilo po treb no dru go. Imao jesamo jed no oko. Dru go su mu iz go rje li ci ga re tom 1933. go di ne,umjes to na mi re nja ra ču na za pro ces.Mose je išao spolj nom stra nom.„Kuda?“ upi ta Ber ger ne po kre ću ći usne.„Kre ma to ri jum. Ra di ti.“Gru pa je pro la zi la. Ber ger sad opa zi da poz na je još jed nog od lju di,

Bre dea, so ci jal de mo krat skog par tij skog se kre ta ra. Za pa zi da su svašes to ri ca po li tič ki za tvo re ni ci. Je dan kapo sa ze le nim tro uglom kri mi- nal ca išao je za nji ma. Zvi ždu kao je neku me lo di ju. Ber ger se sje ti daje to šla ger iz jed ne sta re ope re te. Me ha nič ki mu se u sje ća nju javitekst: Zbo gom, ti mala vilo, zdra vo, dok te po no vo ne vi dim!Gle dao je za gru pom. Vila – mis lio je on raz dra že no. Mora da je po-

dra zu mi je vao kak vu te le fo nis t ki nju. Za što mu je to iz ne na da palo napa met? Za što se on sje ćao te ver gl me lo di je, pa čak i glu pa vih ri je čiuz nju? To li ko važ ni jih stva ri je odav no za bo ra vio.Išao je po la ko i udi sao svje že ju tro. Ovo ho da nje kroz Rad ni lo gor

bilo je za nje ga go to vo uvi jek kao neka šet nja kroz park. Još pet mi- nu ta do zida koji je okru ži vao kre ma to ri jum. Pet mi nu ta vje tra i ra nogdana.

Vi dje kako gru pa sa Mo se om i Bre de om iš če za va kroz ka pi ju. Iz gle- da lo je čud no va to da su za rad u kre ma to ri ju mu odre đe ni novi lju di.Kre ma to rij sko odje lje nje sas to ja lo se od spe ci jal ne gru pe za tvo re ni kakoji su za jed nič ki sta no va li. Njih su bo lje hra ni li nego dru ge, a ina čeima li su iz vjes ne pred nos ti. Ali zato su ih obič no smje nji va li pos li jene ko li ko mje se ci i sla li na tro va nje ga som... Sa daš nje je odje lje njebilo tek dva mje se ca na radu, a spo lja su ri jet ko koga do dje lji va li.Ber ger je bio go to vo je di ni. Na po čet ku su ga pos la li kao is po moć zane ko li ko dana, a onda je nas ta vio da radi po što je nje gov pret hod nikumro. On nije do bi jao bo lju is hra nu i nije sta no vao sa pra vim odje lje- njem za spa lji va nje. Zbog toga se na dao da neće biti pos lan sa dru- gi ma za dva ili tri mje se ca. Ali, to je bila samo nada.On uđe kroz ka pi ju i opa zi kako ona šes to ri ca lju di sto je u dvo ri štu

po re da ni. Sta ja li su ne da le ko od vje ša la koja su bila po dig nu ta u sre- di ni. Za tvo re ni ci su po ku ša va li da ne gle da ju dr ve nu spra vu. Mo se- ovo lice se pro mi je ni lo. Bu lji lo je svo jim je di nim okom pres tra še nokroz stak lo u Ber ge ra. Bre de je obo rio gla vu.Kapo se okre nu i spa zi Ber ge ra.„Šta ćeš ti ov dje?“„Ras po re đen u kre ma to ri jum. Kon tro la zuba.“„Den tist! Onda, ki daj odav de! Os ta li, mir no!“Šes to ri ca lju di bili su tihi ko li ko su mo gli. Ber ger pro đe uz njih. Ču

kako Mose ne što šap će, ali ga nije ra zu mio. Nije mo gao da zas ta ne.Kapo ga je pro ma trao. Čud no va to je, po mis li, da tako malo odje lje njevodi je dan kapo umjes to pre drad ni ka.Po drum kre ma to ri ju ma imao je s jed ne stra ne ve li ko koso okno koje

je vo di lo na po lje. Le še ve koji su bili nas la ga ni u dvo ri štu ba ca li su uokno, i oni bi kli zi li u po drum. Tamo su ih ski da li, ako već nisu biligoli, uvo di li u knji ge i va di li zla to iz usta.Ber ger je tu imao služ bu. Is pi si vao je umr li ce i va dio mr tvi ma zlat ne

zube. Čo vjek koji je to ra ni je ra dio, neki zu bo teh ni čar iz Cvi ka ua,umro je od tro va nja krvi.Kapo koji je nad zi rao po sao zvao se Dre er. On uđe ne ko li ko mi nu ta

kas ni je.„Na po sao!“ reče on zlo volj no i sje de za je dan sto na kome su le ža-

le lis te.

Osim Ber ge ra, tu su bila još če tvo ri ca lju di iz kre ma to ri jum skogodje lje nja. Oni sta do še po kraj okna. Prvi mr tvac kliz nu kro za nj kaoka kav ogro man ku kac. Če tvo ri ca lju di po te go še ga pre ko ce men tado sre di ne pros to ri je. Bio je već uko čen. Brzo su ga ski da li. Svu ko šemu jaku sa bro jem i oz na kom. Je dan od za tvo re ni ka pri ti ski vao je zato vri je me des nu mr tva če vu ruku koja je bila odvo je na, dok ru kav nijebio ski nut. Onda je on pus ti, a ruka sunu na trag kao kak va gra na.Hla če je bilo lak še svla či ti.Kapo je bi lje žio bro je ve mr tvih.„Pr sten?“ upi ta on.„Ne. Nema pr ste na.“„Zubi?“ On osvi je tli džep nom lam pom po lu otvo re na usta na ko ji ma

se bio sko rio tan ki mlaz krvi.„Zlat na plom ba, des no“, reče Ber ger.„Do bro, na po lje s njom!“Ber ger klek nu sa kli je šti ma po kraj gla ve koju je je dan za tvo re nik dr-

žao. Dru gi su već svla či li slje de ći leš, iz vi ki va li broj i ba ca li odje ćutamo gdje je bila odje ća pr vog. Sa tre skom, kao da su suhe cje pa ni- ce, pa da lo je sada sve više i više mr tva ca kroz okno. Sla ga li su seje dan na dru gog i is pre pli ta li se. Je dan ule ti na noge i os ta de u us- prav nom po lo ža ju. On se nas lo ni na okno ši ro ko otvo re nih oči ju, is- kriv lje nih usta. Ruke su mu bile po lus tis nu te, a me da lja na lan či ću vi- si la mu je iz raz dr lje ne ko šu lje. Sta jao je tako neko vri je me. Pre konje ga su buč no pa da li dru gi le še vi. Među nji ma je bila jed na žena sakrat kom ko som. Mora da je bila iz lo go ra za za mje nu. Naj pri je se po- ja vi nje na gla va, a kosa joj po kri lice. Naj zad kao da je pos tao umo- ran od to li ke smr ti na svo jim ra me ni ma, onaj prvi leš kliz nu po la ko ustra nu i pade. Žena pade pre ko nje ga. Dre er to pri mi je ti, is ce ri se,obli za gor nju usnu, na ko joj je bu ja la de be la bu bu lji ca.U me đu vre me nu je Ber ger iz va dio zub. Met nu še ga u jed nu od dvi-

ju ku ti ja. Dru ga je bila za pr ste nje. Dre er prok nji ži zub.„Po zor!“ po vi ka iz ne na da je dan od za tvo re ni ka.Pe to ri ca lju di sta do še mir no. SS-šar fi rer Šul te uđe. „Nas ta vi te!“Šul te za ja ši sto li cu po kraj sto la za lis to ve. Pro ma trao je go mi lu mr-

tva ca.„Pa tamo kod uba ci va nja ima osam lju di. Pre vi še ih je! Zov ni te šes-

to ri cu do lje! Oni mogu ov dje da po ma žu. Ti, tamo!“ On po ka za na

jed nog za tvo re ni ka.Ber ger ski de vjen ča ni pr sten sa pr sta jed nog leša. To je obič no bilo

tako; pr sti su bili tan ki. Met nu še pr sten u dru gu ku ti ju. Dre er ga ubi- lje ži. Leš nije imao zuba. Šul te zi jev nu.Bilo je pro pi sa no da se le še vi se ci ra ju, a uz rok smr ti us ta no vi i une-

se u do ku men ta; ali niko se za to nije bri nuo. Lo gor ski li ječ nik je do- la zio ri jet ko, mr tve ni kad nije ni gle dao, a uvi jek su uno še ni isti uz ro cismr ti: naj češ će sla bost srca. I Ves t hof je umro od sla bos ti srca.Gola ti je la koja su bila prok nji že na po la ga na su kraj lif ta. Gore, u

odje lje nju za sa go ri je va nje, lift bi po di za li sva ki put kad je bilo po tre- be da se peći na pu ne. Čo vjek koji je bio iz a šao vra ti se sa če tvo ri- com lju di. Bili su iz gru pe koju je Ber ger vi dio. Tu su bili Mose i Bre- de.„Marš, tamo!“ reče Šul te. „Po ma ga ti kod svla če nja i bi lje ži ti stva ri!

Lo gor sku odje ću na jed nu go mi lu! Ci vil ne stva ri na dru gu! Ci pe leodvo je no! Na pri jed!“Šul te je bio mlad čo vjek oko dva de set i tri go di ne, plav, si vih oči ju i

bje lo pu tog pra vil nog lica. Pri pa dao je već ra ni je, pri je pre uzi ma njavlas ti, Hi tle ro voj omla di ni, i tamo su ga od go ji li. Na učio je da imanad lju di i lju di niže vr ste, i čvr sto je u to vje ro vao. Poz na vao je ras nute ori ju i par tij ske dog me, i to je bila nje go va bi bli ja. Bio je do bar sin,ali bi pot ka zao oca ako bi on bio pro tiv par ti je. Par ti ja je za nje ga bilane po gre ši va; on ni šta dru go nije ni poz na vao. Lo go ra ši su bili ne pri- ja te lji dr ža ve i par ti je; sta ja li su sto ga iz van mi lo sr đa ili čo vječ nos ti.Pred stav lja li su ne što što je ma nje od ži vo ti nje. Kad su ih ubi ja li, to jebilo isto kao da se uni šta va ju štet ni in sek ti. Šul te je imao pot pu nomir nu sa vjest. On je spa vao do bro, je di no je ža lio što nije na fron tu.Lo gor ga je tra žio zbog mane srca. Bio je po uz dan pri ja telj, vo lio jemu zi ku i po ezi ju i sma trao mu če nje neo p hod nim sred stvom da bi sedo bi le in for ma ci je od uhap še nih, jer su svi ne pri ja te lji par ti je la ga li. Uži vo tu je ubio po na re đe nju šes to ri cu lju di, i o tome ni kad nije raz miš- ljao; dvo ji cu od njih po la ko, da bi oda li ime na po ma ga ča. Bio je za- ljub ljen u kćer ku jed nog sa vjet ni ka Ze malj skog suda i pi sao joj jezgod na i ne što ro man tič na pi sma. U slo bod nom vre me nu je radopje vao; imao je pri ja tan te nor.Po s ljed nji goli le še vi bili su nas la ga ni kraj lif ta. Do no si li su ih Mose i

Bre de. Mo se ovo lice nije više bilo zgr če no od stra ha. On se na smi je-

ši Ber ge ru. Nje gov strah na po lju bio je bez raz lo ga. Mis lio je da ćedoći na vje ša la. Sada je ra dio sve što su mu na re đi va li. Sve je uredu. Bio je spa sen. Ra dio je brzo da bi po ka zao svo ju do bru vo lju.Vra ta se otvo ri še. Ve ber uđe.„Po zor!“Svi lo go ra ši sta do še mir no. Ve ber sta de sjaj nim, ele gant nim čiz ma-

ma kraj sto la. On je vo lio do bre čiz me; to mu je bila go to vo je di nastrast. Oprez no otre se ci ga re tu koju je bio za pa lio zbog smra da le še- va.„Go to vo?“ upi ta Šul tea.„Da, štur m fi rer. Upra vo. Sve je prok nji že no i pre uze to.“Ve ber po gle da jed nu ku ti ju sa zla tom. On iz va di me da lju koju je no-

sio onaj sto je ći leš.„Šta je ovo?“„Je dan sve ti Hris to for, štur m fi rer“, objas ni Šul te rev nos no. „Me da lja

za sre ću.“Ve ber se is ke si. Šul te nije pri mi je tio da je na pra vio vic.„Li je po“, reče Ve ber dok je os tav ljao me da lju. „Gdje su ona če tvo ri-

ca odoz go?“Če tvo ri ca lju di is tu pi še. Vra ta se po no vo otvo ri še i šar fi rer Gin ter

Štaj n bre ner uđe sa onom dvo ji com koja su os ta la na po lju.„Sta ni te kraj ove če tvo ri ce!“ reče Ve ber. „Os ta li na po lje, gore!“Za tvo re ni ci iz kre ma to ri jum skog odje lje nja brzo iš čez nu še. Ber ger

ode za nji ma. Ve ber je pro ma trao šes to ri cu pre os ta lih.„Ne tamo“, reče on. „Sta ni te is pod onih kuka!“Na po preč nom zidu pros to ri je, pre ko puta okna, bile su uzi da ne če-

ti ri jake kuke. Bile su oko pola me tra više nego gla ve za tvo re ni ka kojisu sta ja li is pod njih. U ćo šku, des no od njih, sta jao je tro no žac; krajtoga, u jed nom san du ku, le ža li su ko nop ci za ve za ni u krat ke omčena či jim su se kra je vi ma na la zi le kuke.Ve ber uda ri li je vom čiz mom tro no žac tako da je kliz nuo pred pr vog

za tvo re ni ka.„Pop ni se na nje ga!“Čo vjek je drh tao ali se pope na tro no žac. Ve ber po gle da na san duk

sa krat kim ko nop ci ma..„Tako, Gin ter,“ reče Štaj n bre ne ru. „Ča ro li ja može da poč ne! Po ka ži

šta znaš!“

Ber ger se pre tva rao kao da po ma že da se na to va re dvo ja no si la le- še vi ma. Ina če ga ni kad nisu upo treb lja va li za ovaj po sao; bio je pres- lab za to. Ali pre drad nik se, kad su svi otje ra ni za tvo re ni ci doš li gore,ra zvi kao na lju de da budu ko ris ni; u tom slu ča ju bilo je naj jed nos tav- ni je pre tva ra ti se kao da se slu ša na re đe nje.Je dan od le še va na no si li ma bila je ona žena sa opu šte nom ko som;

dru gi – čo vjek koji je iz gle dao kao da je od pr lja vog vo ska. Ber gerpo di že že ni na ra me na i gur nu joj kosu pod njih da ne bi pla nu la odjare pri li kom uba ci va nja u peć, po le tje la una zad i opr lji la pr ste dru gi- ma.Bilo je čud no što kosa nije bila odre za na; ra ni je se to re dov no do ga-

đa lo. A kosu su sa kup lja li. Sada se vje ro jat no nije više is pla ći va lo, jerje u lo go ru bilo još samo malo žena.„Go to vo,“ reče on dru gi ma.Otvo ri še vra ta od peći. Jara izbi iz nje. Jed nim za ma hom gur nu še

rav na že ljez na no si la u va tru. „Za tvo ri te vra ta!“ po vi ka neko. „Za tvo ri- te vra ta!“Dvo ji ca za tvo re ni ka za lu pi še te ška vra ta, ali se ona opet otvo ri še.

Ber ger opa zi kako se žena uz di gla kao da se budi. Go re ća kosaoba sja la je jed nog tre nut ka nje nu gla vu kao ka kav div lji, bi je lo-žutisve tač ki ore ol, a onda se naj zad pot pu no za tvo ri še vra ta na či joj jeivi ci bio uk li je šten uzak ko ma dić kos ti.„Šta je to bilo?“ upi ta pres tra še no je dan od za tvo re ni ka. On je do-

sad uvi jek samo svla čio le še ve. „Je li ona još bila živa?“„Ne. To je bila vru ći na,“ od go vo ri kre šta vo Ber ger. Vre li za dah is u šio

mu je grlo. Čak su mu i oči iz gle da le iz go rje le. „Oni se uvi jek po kre- ću!“„Po ne kad igra ju val cer,“ reče je dan sna žan čo vjek koji je pri pa dao

odje lje nju za spa lji va nje, a pro la zio je tuda.„Šta za pra vo vi ra di te ov dje? Vi, po drum ske sa blas ti!“„Pos la li su nas gore.“Čo vjek se na smi ja. – „Čemu? Da i vi dos pi je te u peć?“„Do lje su novi lju di,“ reče Ber ger.Čo vjek pres ta de da se smi je. – „Šta? Novi? Za šta?“„Ne znam. Šes to ri ca no vih.“Čo vjek se iz bu lji u Ber ge ra. Oči su mu se jako bi je li le na cr nom licu.

„To ne može biti! Mi smo tek dva mje se ca ov dje! Ne mogu nas još

smi je ni ti! To ne smi ju! To ne smi ju! Je li to si gur no is ti na?“„Da. Oni su to sami rek li.“„Iš če pr kaj to! Zar ne mo žeš to tač no da saz naš?“„Po ku šat ću,“ reče Ber ger. „Imaš li ko mad hlje ba, ili ne što dru go za

jelo? Ka zat ću ti tač no!“Čo vjek iz va di ko mad hlje ba iz dže pa i pre lo mi ga na dva di je la. Ma-

nji dio dade Ber ge ru. „Evo ti! Ali, pro na đi šta je! Mo ra mo da zna mo!“„Da.“Ber ger se vra ti na zad. Neko ga kuc nu od za da po ra me nu. Bio je to

ze le ni kapo koji je vo dio Mo sea, Bre dea i če tvo ri cu dru gih u kre ma to- ri jum.„Jesi li ti onaj što vadi zube?“„Da.“„Do lje ima još je dan zub da se iz va di. Tre ba da do đeš do lje.“Kapo je bio vrlo bli jed. Zno jio se i nas lo nio se o zid. Ber ger po gle da

čo vje ka koji mu je dao hljeb i na mig nu oči ma. Čo vjek iz a đe za njim.„Već je objaš nje no“, reče Ber ger. „Nije bila smje na. Oni su mr tvi. Ja

mo ram do lje.“„Si gur no?“„Da. Ina če ne bih mo rao do lje.“„Hva la bogu!“ Čo vjek odah nu. „Vra ti mi hljeb!“„Neću.“ Ber ger gur nu ruku u džep i čvr sto uhva ti ko mad.„Ov čja gla vo! Htio sam samo da ti dam za to veći ko mad. To vri je di

za ovu vi jest!“Oni ih iz mi je ni še i Ber ger se vra ti u po drum. Štaj n bre ner i Ve ber su

otiš li. Samo su Šul te i Dre er bili još tu. Na če ti ri kuke o zidu vi si la suče tvo ri ca lju di. Je dan od njih bio je Mose. Bio je obje šen sa na oča ri- ma. Bre de i po s ljed nji od šes to ri ce le ža li su već na podu.„Ski ni ono ga tamo“, reče Šul te rav no duš no. – „On spri je da ima zlat-

nu kru nu“.Ber ger po ku ša da dig ne čo vje ka. Nije mo gao. Us pio je tek kad mu

je Dre er po mo gao. Čo vjek pade kao lut ka is pu nje na pi lo ti nom na tlo.„Je li to on?“ upi ta Šul te.„Da.“Mr tvac je imao zlat ni oč njak. Ber ger ga iz va di i met nu ga u ku ti ju.

Dre er za bi lje ži.„Ima li još neki od dru gih koji zub?“ upi ta Šul te.

Ber ger po gle da obo ji cu mr tvih na tlu. Kapo je os vjet lja vao džep nomlam pom. „Kod jed nog su plom be od ce men ta i sre br nog amal ga ma.“„To nam ne tre ba. Kako je kod onih koji još vise?“Ber ger je uza lud po ku ša vao da dig ne Mo sea.„Os ta vi to“, reče Šul te nes trp lji vo. „Bo lje se vidi kad vise.“Ber ger gur nu u stra nu ote če ni je zik u ši ro ko otvo re nim us ti ma. Ono

jed no oko je is ko či lo iza stak la na oča ra i bilo tik do nje ga. Kroz jakopo ve ća nje stak la iz gle da lo je još veće i is kriv lje no. Ka pak pre ko dru- go ga, – pre ko praz ne očne dup lje – bio je po lu otvo ren. Iz nje ga je is- cu ri lo ne što te ku ći ne. Obraz je bio vla žan od nje. Kapo je sta jao sastra ne do Ber ge ra, a Šul te tač no iza nje ga. Ber ger je osje ćao Šul te- ov dah na svom po tilj ku. Mi ri sao je na men tol-bom bo ne.„Ni šta“, reče Šul te. „Sli je de ći!“Sli je de ćeg je bilo lako kon tro li ra ti. Taj nije imao pred nje zube. Bili su

mu iz bi je ni. Dvi je sre br ne amal gam ske plom be, bez vri jed nos ti, udes noj do njoj vi li ci. Šul te ov dah je bio opet na Ber ge ro vom po tilj ku.Dah rev nos nog na cis te, koji je bez az le no vr šio svo ju duž nost, pre- dan za dat ku da nađe zlat ne plom be i rav no du šan pre ma op tuž biusta koja su upra vo bila ubi je na. Ber ger po mis li iz ne na da da će je- dva moći da iz dr ži ovaj dje čač ki dah koji ga je za pah nji vao. Kao datra ži pti čja jaja u gni jez du, – po mis li on.„Li je po! Ni šta!“ reče Šul te ra zo ča ra no. On uze jed nu od lis ta i ku ti ju

sa zla tom i po ka za na šes to ri cu mr tvih.„Ot pre mi te ove gore, a pros to ri ju bes pri je kor no očis ti te!“Iz a đe us pra van i mlad. Ber ger poče da svla či Bre dea. Bilo je jed-

nos tav no. Mo gao je to sam. Svi mr tva ci bili su još meki. Bre de je no- sio mre žas tu ko šu lju, ci vil ne hla če i kož nu jaku. Dre er za pa li ci ga re- tu. Znao je da se Šul te neće više vra ća ti.„Za bo ra vio je na oča ri“, reče Ber ger.„Šta?“Ber ger po ka za na Mo sea. Dre er pri đe. Ber ger ski de na oča ri sa mr-

tvog lica. Štaj n bre ner je sma trao za vic da obje si Mo sea sa na oča ri- ma.„Jed no so či vo je još či ta vo“, reče kapo. „Ali za što bi se mo glo upo-

tri je bi ti jed no je di no so či vo? U naj bo ljem slu ča ju dje ci za igru.“„Ok vir na oča ra je do bar.“Dre er se naže dub lje. „Ni kal“, reče prez ri vo. „Jef ti ni ni kal!“

„Ne“, reče Ber ger. „Bi je lo zla to.“„Šta?“„Bi je lo zla to.“Kapo uze na oča ri. Bi je lo zla to? Je li to si gur no?“„Ap so lut no. Ok vir je pr ljav. Ako se ope re sa pu nom, sami ćete vi dje-

ti.“Dre er je va gao Mo se ove na oča ri na dla nu. „To onda ima svo ju vri-

jed nost?“„Da.“„Mo ra mo ga za bi lje ži ti.“„Lis te su od ne se ne“, reče Ber ger i po gle da ka poa. „Šar fi rer Šul te ih

je po nio.“„To ne mari ni šta. Mogu da po đem za njim.“„Da“, reče Ber ger i pro ma tra še da lje Dre era. ^Šar fi rer Šul te nije za-

pa zio na oča ri ili ih je sma trao bez vri jed nim. Mo žda i jesu bez vri jed- ne. Mo žda se va ram, mo žda je za is ta ni kal.“Dre er ga po gle da.„Mo gle su biti ba če ne“, reče Ber ger, „tamo, među be sko ris ne stva ri!

Raz bi je ne nik le ne na oča ri!“Dre er met nu ok vir na sto. „Svr ši naj pri je ov dje!“„Ja to ne mogu sam. Lju di su pre te ški.“„Onda do ve di tro ji cu odoz go za to.“Ber ger ode i vra ti se sa tri za tvo re ni ka. Oni ski do še Mo sea. Za us-

tav lje ni zrak iz plu ća iz i đe pi šte ći kad je omča oko vra ta po pus ti la.Kuka je na zidu bila to li ko vi so ka da su obje še ni je dva mo gli sto pa li- ma da do dir nu tlo. Tako je umi ra nje tra ja lo znat no duže. Kod nor mal- nih vje ša la obič no bi puk nuo za ti ljak zbog pada. Hi lja du go diš nje car- stvo je to iz mi je ni lo. Vje ša la su bila pre ude še na za dugo dav lje nje.Nisu htje li samo da ubi ja ju, nego spo ro i vrlo bol no da ubi ja ju. Je danod pr vih kul tur nih po dvi ga nove vla de bio je da od ba ci gi ljo ti nu i damjes to nje opet uve de krv nič ku bra dvu.Mose je sada le žao na tlu. Nje go vi nok ti bili su slom lje ni. Is pod njih

se nas la ga la kreč na pra ši na. U nes ta ši ci zra ka za bio ih je u zid. Tose i na zidu mo glo vi dje ti. Sto ti nu vje ša nih ugre bli su na tom mjes turu pi ce, a isto tako i tamo gdje su vi si le noge.Ber ger met nu Mo se ovo odi je lo i ci pe le na od go va ra ju će go mi le. On

po gle da Dre erov sto. Na oča ri više nisu bile tamo. Nisu le ža le na go-

mi li ci pa pi ra, pr lja vih pi sa ma i bez vri jed nih krpa, koje su bile iz va đe- ne iz dže po va mr tvih. Dre er je ne što pet ljao oko sto la. Nije di zao po- gle da.„Šta je to?“ upi ta Rut Ho land.Bu her os lu ški va še. „Pti ca koja pje va. Mora da je neki drozd“.„Drozd?“„Da. Tako rano u pro lje će ne pje va ni jed na dru ga pti ca. To je drozd.

Ja se sje ćam odra ni je.“Sje di li su s obje stra ne dvos tru ke ogra de od bod lji ka ve žice koja je

di je li la žen ske ba ra ke od Ma log lo go ra. To nije upa da lo u oči; Mali lo- gor je sada bio to li ko pun da su lju di po svu da sje di li i le ža li. Osimtoga, stra ža ri su na pus ti li stra žar ske tor nje ve, jer je nji ho vo vri je mebilo proš lo. Nisu če ka li na smje nu. To se sada po ne kad de ša va lo uMa lom lo go ru. Bilo je za bra nje no, ali dis ci pli na ni iz da le ka nije bilaonak va kao ra ni je. Sun ce je bilo pred za la zom. Nje go vi re flek si odra- ža va li su se cr ve no na pro zo ri ma u gra du. Jed na ci je la uli ca koja nijebila sru še na si ja la se kao da u ku ća ma gori. U ri je ci se ogle da va lone mir no nebo.„Gdje on pje va?“„Pri je ko, tamo gdje je ono dr ve će.“Rut Ho land je gle da la kroz bod lji ka vu žicu u ono što je bilo na po lju:

u jed nu li va du, ora ni cu, ne ko li ko sta ba la, jed nu se osku kuću saslam nim kro vom i da lje, na jed nom bre žulj ku u jed nu bi je lu ni skukuću sa ba štom.Bu her ju je pro ma trao. Sun ce je či ni lo bla žim nje no iz mo žde no lice.

On iz va di koru hlje ba iz dže pa.„Evo, Rut! Ber ger mi je to dao za tebe. Do bio je da nas. To je ko mad

na ro či to za nas.“On baci hljeb vje što kroz bod lji ka vu žicu. Nje no se lice trže. Kora je

le ža la kraj nje. Jed no vri je me nije od go va ra la.„Tvo ja je“, reče ona naj zad s na po rom.„Ne, ja sam već po jeo ko mad.“Ona pro gu ta plju vač ku. „To ti samo ka žeš.“„Ne. Si gur no ne“. On vi dje kako nje ni pr sti brzo obu hva ti še hljeb.

„Jedi po la ko“, reče on. „Onda to iz no si više.“Ona klim nu gla vom i već je žva ka la.

„Mo ram spo ro da je dem. Opet sam iz gu bi la je dan zub. Oni na pros- to is pa da ju. Ne boli. Sad ih je već šest.“„Ako ne boli, ni šta ne mari. Mi smo ima li ov dje jed nog kome se ci je-

la vi li ca zag no ji la. Ste njao je dok nije umro.“„Usko ro neću uop će ima ti zube.“„Mogu se na mjes ti ti umjet ni. I Le ben tall, ima zu ba lo.“„Ja neću zu ba lo.“„A za što ne ćeš? Mno gi ga lju di Ima ju. Za is ta ni šta ne sme ta, Rut!“„Oni mi neće dati zu ba lo.“„Ov dje ne. Ali kas ni je se može na pra vi ti. Ima div nih zu ba la. Mno go

bo ljih nego ono kod Le ben ta la. Nje go vo je sta ro: ima ga već dva de- set go di na. Re kao mi je da sad ima no vih koja se uop će ne osje ća ju.Ona na li je žu čvr sto i ljep ša su od pra vih zuba.“Rut je do je la svoj ko mad hlje ba. Okre nu svo je mut ne oči pre ma Bu-

he ru.„Jo zef! Mis liš li ti za is ta da ćemo ikad odav de iz a ći?“„Si gur no! Sa svim si gur no! I broj 509 u to vje ru je. Sad svi vje ru je-

mo.“„A šta onda?“„Onda?“ Bu her nije mis lio tako da le ko o tome. „Onda ćemo biti slo-

bod ni“, reče on, a da to nije mo gao pot pu no da za mis li.„Mi ćemo se opet mo ra ti da sa kri va mo. Oni će nas opet pro go ni ti.

Ova ko kao što su nas ra ni je pro go ni li.“„Oni nas neće više pro go ni ti.“Dugo ga je gle da la. „I ti to vje ru ješ?“„Da.“Ona za vr ti gla vom. „Oni će nas mo žda pus ti ti jed no vri je me na miru,

ali onda će nas opet go ni ti. Oni ne zna ju ni šta dru go.“Drozd je po čeo po no vo da pje va. Odje ki va lo je jas no, vrlo slat ko i

nes nos no.„Oni nas neće više pro go ni ti“, reče Bu her. „Bit ćemo za jed no. Iz a ći

ćemo iz lo go ra. Obo rit ćemo bod lji ka vu žicu. Pri je ći ćemo tamo, pre- ko onog puta. Niko na nas neće pu ca ti. Niko nas neće do ves ti na- zad. Ići ćemo pre ko po lja do jed ne kuće kao što je ona bi je la kućatamo pri je ko i sjest ćemo na sto li ce.“„Sto li ce?“„Da. Pra ve sto li ce. Bit će tu sto i ta nju ri od por cu la na i va tra.“

„I lju di koji će nas iz ju ri ti!“„Neće nas iz ju ri ti. Bit će tu i kre vet sa po kri va či ma i čis tim la ne nim

plah ta ma. I hlje ba, i mli je ka i mesa“. Bu her vi dje kako se nje no licegrči. „Mo raš vje ro va ti, Rut!“ reče on bes po moć no.Pla ka la je bez suza. Plač je bio samo u nje nim oči ma. One se za-

ma gli še i je dva se malo ov la ži še. „Tako je te ško vje ro va ti, Jo zef!“„Mo raš vje ro va ti!“ po no vi on. „Le vin ski je do nio nove vi jes ti. Ame ri-

kan ci i En gle zi su već da le ko pre ko Raj ne. Oni do la ze. Oni će nasos lo bo di ti usko ro!“Ve čer nje svje tlo se pro mi je ni iz ne na da. Sun ce je dos ti glo rub brda.

Grad uto nu u pla vi su mrak. Pro zo ri se uga si še. Ri je ka se umi ri. Svepos ta de tiho. I drozd je šu tio. Samo je nebo sad po če lo da plam ti.Obla ci su pos ta li se de fas ti bro do vi, a ši ro ki kra ko vi kao vje tro vi odsvje tla na di ma li su nji ho va je dra i oni su pu to va li pre ma cr ve noj ka pi jive če ri. Po s ljed nji od sjaj osvi je tli pot pu no bi je lu kuću na uzvi si ni, i dokse sve u oko li ci ga si lo, samo je ona još bila svi je tla i pros to se či ni la ibli ža i da lja nego ika da ra ni je.Oni opa zi še pti cu tek kad je sa svim priš la. Vi dje li su jed nu malu

crnu lop tu sa kri li ma. Gle da li su je u tom moć nom nebu u kome jeona le tje la vi so ko, a za tim se iz ne na da spus ti la; vi dje li su je i htje liobo je ne što da uči ne, a nisu uči ni li; u jed nom tre nut ku, upra vo pri jene go li se pti ca pri bli ži la tlu, ci je la se si lu eta jas no odra ža va la: malagla va sa žu tim klju nom, ra ši re nih kri la i obla guša sa me lo di ja ma, aonda se začu lako puc ke ta nje i is kra iz na elek tri zi ra ne žice, sa svimmala i bli je da i smrt na pred ovim za la skom sun ca, a onda – ni čegviše nije bilo, do ug lje ni sa nog os tat ka sa jed nom no ži com koja je vi- si la na naj do njoj žici i dje li ćem kri la koje je do dir nu to zem lju i tako iz- a zva lo smrt „To je bio drozd, Jo zef!“Bu her vi dje užas u oči ma Rut Ho land. „Ne, Rut!“ reče on brzo. „To

je bila jed na dru ga pti ca. Nije bio drozd. A ako i jes te bio, onda tonije onaj koji je pje vao, – si gur no ne, Rut! – ne onaj naš...!“„Si gur no mis liš da sam te za bo ra vio, a?“ upi ta Han t ke.„Ne.“„Si noć je bilo pre kas no. Ali, ima mo mi vre me na! Do volj no vre me na

da ga pri ja vi mo. Su tra, na pri mjer, ci je li dan.“Sta jao je pred bro jem 509. „Ti, mi li one ru! Ti, švaj car ski mi li one ru!

Oni će ti već tvoj no vac fra nak po fra nak iz bi ti iz bu bre ga.“

„Meni no vac ne tre ba iz bi ja ti“, reče broj 509, „jed nos tav ni je je ima tiga. Ja ću pot pi sa ti jed nu ce du lji cu i neće mi više pri pa da ti“. On po- gle da Han t kea u oči. „Dvi je i po hi lja de fra na ka! Mno go nov ca!“„Pet hi lja da“, od go vo ri Han t ke. „Za Ges ta po! Mis liš da će oni di je li-

ti!“„Neće. Pet hi lja da za Ges ta po“, po t vr di broj 509.„I kvr ge, i krst, i bun ker, i Bro jer sa svo jim me to da ma, a onda vje ša-

la.“„To se još ne zna.“Han t ke se na smi ja. „A šta dru go? Mo žda pi sme no priz na nje? Za

za bra njen no vac?“„Ni to.“ Broj 509 je još uvi jek gle dao u Han t kea. Bio je iz ne na đen

što se više nije pla šio, prem da je znao da je u Han t ke ovim ru ka ma;ali jače od sve ga iz ne na da osje ti on ne što dru go: mrž nju. Ne onutam nu, sli je pu, si ćuš nu, iz lo go ra; onu sva kod nev nu, ćif tin sku mrž- nju, mrž nju bi je de jed ne iz glad nje le spo do be pro tiv dru ge, radi ne- kak ve pred nos ti... – Ne, nego je osje ćao hlad nu, jas nu, in te li gent numrž nju i osje ćao ju je tako snaž no da je obo rio po gled, jer po mis li daće je Han t ke opa zi ti.„Tako! Šta onda, ti mu dri maj mu ne?“Broj 509 je osje tio Han t ke ov dah. I to je bilo novo, smrad Ma log lo-

go ra nije ra ni je do pu štao da se osje ti bilo ka kav in di vi du al ni dah. Broj509 je znao i to da on nije osje ćao Han t kea što je nje gov dah biosnaž ni ji, jači nego smrad ras pa da nja una oko lo. On ga je osje ćao jerje mr zio Han t kea.„Jesi li za ni je mio od stra ha?“Han t ke uda ri broj 509 u cje va ni cu. Broj 509 se ne trže una zad.„Ne vje ru jem da će me mu či ti“, reče on mir no i opet po gle da Han t-

keu u oči. „Ne bi bilo svr si shod no, zar ne? Mo gao bih da umrem ese- sov ci ma pod ru kom. Vrlo sam slab i go to vo ni šta više ne mogu da iz- dr žim. U ovom tre nut ku je to pred nost. Ges ta po će ra di je sa svim timda pri če ka dok mu no vac ne bude u ru ka ma. Do tle sam im po tre ban.Ja sam, na ime, je di ni koji nov cem može da ras po la že. U Švaj car skojGes ta po nema vlas ti. Dok ne do bi ju no vac, ja sam u si gur nos ti, a totra je po pri lič no. Do tle se može sva šta do go di ti.“Han t ke je raz miš ljao. U po lu ta mi broj 509 vi dje kako je nje go vo rav-

no lice na preg nu to raz miš lja njem. Pro ma trao je to lice pa ž lji vo. Iz gle-

da lo mu je da iza nje go vih vlas ti tih oči ju pos to je re flek to ri koji os vjet- lja va ju Han t ke ovo lice. Ono samo os ta ja lo je isto, ali je sva ka po je di- nost na nje mu iz gle da la po ve ća na.„Tako? To si ti sve tako iz mis lio“, iz go vo ri naj zad sta rje ši na blo ka.„Ni sam ja ni šta iz mis lio. To je tako!“„A šta je s Ve be rom? I on je htio s to bom da go vo ri. Taj neće če ka-

ti.“„Če kat će!“ od go vo ri broj 509 mir no. „Gos po din štur m fi rer Ve ber će

mo ra ti da čeka. Ges ta po će se za to po bri nu ti. Za njih je važ ni je dado bi ju švaj car ske fran ke.“Iz bu lje ne otvo re no-pla ve Han t ke ove oči iz gle da lo je da se okre ću.

Žva kao je us ti ma. „Ti si pos tao sil no lu kav“, reče on naj zad. „Ra ni jesi je dva mo gao da se po se reš! Vi ste se ov dje svi u zad nje vri je meuzjo gu ni li kao jar ci, vi smrd ljiv ci! Već će vam za so li ti, če kaj te samo!Sve će oni vas još pro pus ti ti kroz dim njak.“ On kuc nu bro ja 509 jed- nim pr stom u prsa. „Gdje je onih dva de set kin ti?“ frk nu naj zad. „Ova- mo s nji ma! I to brzo!“ Broj 509 iz vu če nov ča ni cu iz dže pa. Osje tio jeza tre nu tak že lju da to ne uči ni, ali mu je od mah pos ta lo jas no da bito bilo sa mo ubis tvo. Han t ke mu is tr že no vac iz ruke. „Zato ćeš moćije dan dan duže da se reš“, objas ni on i is pr si se. „Još je dan dan ti pu- štam da ži viš, ti crve! Je dan dan, do su tra!“„Je dan dan“, reče broj 509.Le vin ski je raz miš ljao. – „Ne vje ru jem da će on to uči ni ti“, reče. „Šta

bi mo gao oda tle da is tje ra za sebe?“Broj 509 sleg nu ra me ni ma. „Ni šta. On je samo ne ura čun ljiv kad do-

bi je ne što za piće. Ili kad ga uhva ti bjes ni lo.“„Tre ba ga uk lo ni ti.“ Le vin ski je da lje raz miš ljao. „U ovom tre nut ku ne

mo že mo na ro či to mno go po du ze ti pro tiv nje ga. Sad je gus to. Ese- sov ci pro češ lja va ju lis te tra že ći ime na. Mi skla nja mo u bol ni cu kogagod mo že mo. Usko ro ćemo vam mo ra ti da pro kri jum ča ri mo ne ko li kolju di. To je u redu, zar ne?“„Da. Ako date jelo za njih.“„To se ra zu mi je. Ali ima tu još ne što. Sad mo ra mo da ra ču na mo na

ra ci je i kon tro le kod nas. Mo že te li sa kri ti ne ko li ko stva ri, tako da ihne nađu?“„Ko li ke su?“

„Ovo li ke“. Le vin ski se okre nu. Sje di li su u tami iza ba ra ke. Ni šta senije vi dje lo osim te tu ra vog reda mus li ma na na putu pre ma za ho du.„To li ko kao, na pri mjer, je dan re vol ver.“Broj 509 udah nu du bo ko. „Re vol ver!“„Da.“Broj 509 za tre nu tak ušu tje. „Pod mo jim kre ve tom u podu ima rupa“,

reče brzo i tiho. „Da ske su ot ko va ne. Može se sa kri ti više nego je danre vol ver. Lako. Ov dje se ne kon tro li ra. Sa svim je si gur no.“Nije pri mje ći vao da go vo ri kao neko koji hoće da uvje ra va, a ne kao

neko koga tre ba uvje ri ti da pri hva ti ri zik.„Imaš li ga kod sebe?“ upi ta on.„Imam.“„Daj ga ova mo?“Le vin ski se još je dan put os vr nu. „Ti znaš šta to zna či?“„Da, da“, od go vo ri broj 509 nes trp lji vo.„Bilo je te ško dok smo ga do bi li. Mo ra li smo mno go da ri ski ra mo.“„Znam, Le vin ski! Pa zit ću! Daj ga samo ova mo!“Le vin ski iz va di oruž je iz svo je jake i gur nu ga u ruku bro ja 509. Broj

509 ga je osje ćao. Bio je teži nego što je oče ki vao.„Šta je to oko nje ga?“ – upi ta on.„Krpa sa ne što mas ti. Je li rupa is pod tvog kre ve ta suha?“„Jes te“, reče broj 509. To nije bilo tač no. Ali on nije htio da vra ti

oruž je. „Ima li mu ni ci je?“ upi ta.„Da. Ne mno go. Ne ko li ko me ta ka. Osim toga, on je i pun.“Broj 509 gur nu re vol ver pod ko šu lju i za kop ča pre ko toga jaku.

Osje ćao ga je u bli zi ni svog srca, a brza jeza naj e ži mu kožu.„Sad idem“, reče Le vin ski. „Pazi do bro na nje ga! Sa krij ga od mah!“

Go vo rio je o oruž ju kao o ne kom važ nom čo vje ku. „Slje de ći put kadbu dem do šao, sa mnom će doći neko od nas. Ima te li za is ta mjes- ta?“ Po gle da pre ko zbo ri šta na kome su u tami le ža le mrač ne spo do- be.„Ima mo mjes ta“, od go vo ri broj 509. „Za vaše lju de ima mo uvi jek

mjes ta“.„Do bro. Ako se Han t ke vra ti, daj mu još ne što no va ca. Ima te li još

šta?“„Ja imam još ne što. Za je dan dan.“„Po gle dat ću da ne što sku pi mo. Dat ću Le ben ta lu, jel’ u redu?“

„Jes te.“Le vin ski iš čez nu u sje ni slje de će ba ra ke. Odan de je ote tu rao kao

mus li man, sag nut una pri jed pre ma za ho du. Broj 509 je sje dio jošneko vri je me. On se čvr sto nas lo ni le đi ma na zid ba ra ke. Des nomru kom sti skao je re vol ver o ti je lo. Opre se is ku še nju da ga iz va di, daod mo ta krpe i da opi pa me tal; samo ga je čvr sto dr žao. Osje ćao je li- ni je ci je vi i ruč ke, osje ćao ih kao da iz njih iz la zi neka te ška mrač nasila. Pos li je mno gih go di na bilo je to prvi put da je sti skao uza se ne- što čime je mo gao da se bra ni. Odjed nom nije više bio pot pu no bes- po mo ćan. Nije više bio pot pu no iz ru čen na mi lost i ne mi lost. Znao jeda je to bila ilu zi ja i da oruž jem nije mo gao da se pos lu ži, ali bilo jedo volj no što ga je imao kod sebe. Bilo je do volj no da to pro mi je ni ne- što u nje mu. Mala spra va smr ti bila je kao mo tor ži vo ta. Ona je zra či- la ot po rom. Mis lio je na Han t kea, mis lio je na mrž nju koju je osje ćaopre ma nje mu. Han t ke je do bio no vac, ali je bio sla bi ji od bro ja 509.Mis lio je na Ro ze na; mo gao je da ga spa se. Onda po mis li na Ve be- ra. Dugo je mis lio o nje mu i o pr vom vre me nu u lo go ru. Već go di na- ma to nije či nio. U sebi je spa lio sve us po me ne; i one iz vre me na pri- je lo go ra. Čak ni svo je ime nije više htio da čuje. Nije više bio čo vjeki nije htio više to ni da bude. To bi ga slo mi lo.Pos tao je broj. Na zi vao se samo bro jem. I zva li su ga bro jem. Šu te-

ći je sje dio u noći, di sao, dr žao čvr sto oruž je i osje ćao ko li ko se mno- go toga pro mi je ni lo u po s ljed njoj sed mi ci. Iz ne na da opet do đo še sje- ća nja i či ni lo mu se da on is to vre me no jede i pije što ne može davidi, a što je bilo kao ka kav jak li jek.Slu šao je kako se stra že smje nju ju. Oprez no je us tao. Lju ljao se ne-

ko li ko se kun di, kao da je pio vino. Onda pođe po la ko oko ba ra ke.Po kraj vra ta je neko sje dio.„Broj 509“, začu se ša pat. Bio je to Ro zen.Broj 509 se trže kao da se budi iz ne kog be sko nač nog, te škog sna.

On po gle da do lje.„Ja se zo vem Ko ler“, reče on od sut no, „Fri drih Ko ler.“„Da“, od go vo ri Ro zen bez ra zu mi je va nja.

XIV

„Hoću sve će ni ka“, kenj kao je Amers.On je ku kao ci je lo pos li je pod ne. Po ku ša li su da ga od go vo re, ali

bez us pje ha. Odjed nom ga je spo pa lo.„Kak vog sve će ni ka?“ upi ta Le ben tal. „Ka to lič kog?“„Za što ti to pi taš? Ti, či fu te!“„Gle ti!“ Le ben tal je ma hao gla vom. „An ti se mi ta! Samo nam je još to

tre ba lo!“„Ima ih dos ta u lo go ru“, reče broj 509.„Vi ste kri vi“, gr mio je Amers. „Za sve! Da nije vas, Je vre ja, ne bi-

smo mi bili ov dje.“„Šta? Za što ne bis te bili, a?“„Jer onda ne bi bilo lo go ra. Hoću sve će ni ka!“„Sti di se, Amers“, reče Bu her raz lju ćen.„Ne mam ja šta da se sti dim. Ja sam bo les tan. Do ve di te sve će ni ka!“Broj 509 je gle dao po mo dre le usne i uto nu le oči. „Nema sve će ni ka

u lo go ru, Amers!“„Mora jed nog da ima ju. To je moje pra vo. Ja umi rem.“„Ne vje ru jem da ćeš ikad umri je ti“, iz ja vi Le ben tal.„Ja umi rem jer ste vi, prok le ti či fu ti, sve po ž dr li što je meni pri pa da-

lo. A sad ne će te ni sve će ni ka da mi do ve de te. Hoću da se is po vi je- dim! Šta vi zna te o tome? Za što mo ram da bu dem u či fut skoj ba ra ci.Ja imam pra vo na ari jev sku ba ra ku.“„Ov dje ne maš više. Samo u Rad nom lo go ru. Ov dje su svi isti.“Amers za hri pa i okre nu gla vu. Iz nad nje go ve sli jep lje ne kose sta jao

je na dr ve nom zidu nat pis mas ti lja vom olov kom: Eugen Ma jer, 1941,ti fus. Osve ti te.„Kako je s njim?“ upi ta broj 509 Ber ge ra.

„Tre ba lo bi da je već odav no mr tav. Ali da nas je, čini mi se, odis tanje gov po s ljed nji dan.“„Tako iz gle da. On već sve mi je ša.“„Ne mi je ša on ni šta“, reče Le ben tal. „Zna on šta go vo ri“.„Na dam se da ne zna“, reče Bu her.Broj 509 ga po gle da. „On je bio ne kad dru ga či ji, Bu her“, reče on

mir no, „ali raz bi li su ga. On nije na lik na ono što je ne ka da bio. Ovoov dje je je dan dru gi čo vjek koji je sras tao od os ta ta ka i sta rih ko ma- da. A ni ko ma di nisu bili zdra vi. Ja sam to vi deo.“„Sve će ni ka“, za ku ka Amers po no vo. „Mo ram da se is po vje dim.

Neću u vječ no prok let stvo...“Broj 509 sje de na rub kre ve ta. Po kraj Amer sa je le žao je dan čo vjek

iz no vog tran s por ta koji je u vi so koj va tri di sao brzo i krat ko.„To mo žeš i bez sve će ni ka, Amers“, reče broj 509. „A šta si još i

mo gao da ura diš? Ov dje nema gri je ho va. Nema ih za nas. Mi svijed na ko is pa šta mo. Po kaj se za ono što imaš da oka ješ. Ako nemamo guć nos ti za is po vi jed, onda je i to do volj no. Tako piše u ka te hiz- mu.“Amers pres ta za tre nu tak da hri pa. „Jesi li i ti ka to lič ke vje re?“ upi ta.„Da“, reče broj 509. To nije bila is ti na.„Onda ti znaš! Ja mo ram do bi ti sve će ni ka! Mo ram da se is po vi je dim

i pri čes tim! Neću da go rim u vječ nos ti“. Amers je drh tao. Oči su mubile ši ro ko raz ro ga če ne. Lice mu nije bilo veće od dvi je šake, a očisu bile i su vi še ve li ke za to lice. To mu je da va lo ne što od iz gle da ši- šmi ša. „Ako si ti ka to lik, znaš kako je to! Kao kre ma to ri jum! Ali ni kadse ne sa go ri i ni kad se ne umre. Ho ćeš li da se to meni do go di?“Broj 509 po gle da na vra ta. Bila su otvo re na. Jas no ve čer nje nebo

sta ja lo je u nji ma kao sli ka. Onda po gle da na zad, na iz be zum lje nolice u kome su go rje le sli ke pak la.„Za nas ov dje to je dru ga či je, Amers. Mi ima mo tamo pri je ko pred-

nos ti. Ta već smo dio pak la ov dje do ži vje li.“Amers je ne pres ta no po kre tao svo ju gla vu.„Ne moj da se ogri je šiš“, pro šap ta, a onda se s mu kom us pra vi,

poče da bu lji oko sebe i poče na glo da viče: „Vi! Vi! Vi ste zdra vi! A jamo ram da odap nem! Upra vo sada! Da, smi je te se! Smi je te se! Svesam ja čuo što ste vi rek li! Vi ho će te na po lje! Vi ćete iz a ći na po lje! A

ja? Ja? U kre ma to ri jum? U va tru? S oči ma u pla me nu! I vječ no gori igori... Au-u-u! A-u-u“Za vi jao je kao pas na mje sec. Ti je lo mu se us pra vi lo i uko či lo, a on

je za vi jao. Usta su bila još samo crna rupa iz koje je do la zi lo pro muk- lo za vi ja nje.Sul c ba her se diže. „Ja idem. Tra žit ću sve će ni ka.“„Gdje?“ upi ta Le ben tal.„Neg dje. U pi sar ni ci. Kod stra že.“„Ne budi lud! Ov dje nema sve će ni ka. Ese sov ci to ne trpe. Ba cit će

te u bun ker.“„Ni šta ne sme ta.“Le ben tal po gle da pre ne ra že no u Sul c ba he ra. „Ber ge re, broj 509,

jes te li vi ovo čuli?“Sul c ba he ro vo lice bilo je vrlo bli je do. Vi li ce su mu po igra va le. Nije

ni ko ga gle dao.„Ni šta ne ko ris ti“, reče mu Ber ger. „Za bra nje no je. Osim toga, mi ne

poz na je mo ni jed nog među za tvo re ni ci ma. Zar mis liš da ga ina če nebi smo do ve li?„Ja idem“, od go vo ri Sul c ba her.„Sa mo ubis tvo!“ Le ben tal se uhva ti za kosu. „I to još za jed nog an ti-

se mi tu!“Sul c ba he ro ve vi li ce su ra di le. „Do bro! Za jed nog an ti se mi tu!“„Me šu ge! Opet je dan Me šu ge10!“„Do bro, me šu ge. Ja idem.“„Bu her, Ber ger, Ro zen!“ reče broj 509 mir no.Bu her je već sta jao s jed nom mot kom iza Sul c ba he ra. On ga lupi

po gla vi. Uda rac nije bio na ro či to jak. Ali bio je do vo ljan da Sul c ba- her za glav nja. Os ta li ga obo ri še i sru či še se na nje ga.„Daj veze ov čar skog psa, Aha sfer“, reče Ber ger.Sve za še Sul c ba he ru ruke i noge i pus ti še ga.„Ako bu deš vi kao, mo rat ćemo ti ne što gur nu ti u usta“, reče broj

509.„Vi me ne ra zu mi je te!“„Ra zu mi je mo. Os tat ćeš tako dok te ne pro đe bjes ni lo. Dos ta smo

lju di već tako iz gu bi li.“Gur nu še ga u je dan ugao i nisu se više za nje ga bri nu li.Ro zen se us pra vi.

„On je još oša mu ćen“, pro mrm lja. Kao da je bilo po treb no da tra žiza nje ga iz vi nje nje. „Mo ra te to ra zu mje ti. Nje gov brat, onda...“Amers je pro mu kao. Još je samo ša pu tao. „Gdje je on, gdje... Sve-

će nik!“Svi ma je već bilo dos ta. „Zar stvar no nema ni kak vog sve će ni ka, cr-

k ve nja ka ili mi nis tran ta u ba ra ka ma?“ upi ta Bu her. „Ma koga, samoda bude mi ran.“„Bila su če tvo ri ca u bro ju 17. Jed nog su ot pus ti li, dvo ji ca su mr tva,

a je dan je u bun ke ru“, reče Le ben tal. „Bro jer ga sva ko ju tro bije lan- cem. On to zove „či ta ti misu s nji me“.“„Mo lim“, ša pu tao je Amers da lje, „za ime Kris ta... Jed nog...“„Mis lim da u odje lje nju B ima neki čo vjek koji zna la tin ski“, reče

Aha sfer. „Čuo sam da se o tome go vo ri. Zar ne mo že te toga uze ti?“„Kako se zove?“„Ne znam tač no. Del brik ili Hel brik, ili tako ne ka ko. Sob ni sta rje ši na

to si gur no zna.“Broj 509 us ta de. „Sta rje ši na je Ma ner. Mo že mo da ga pi ta mo.“On ode sa Ber ge rom pri je ko. „Mo žda je to Hel vig“, reče Ma ner. „To

je je dan koji zna je zi ke. Malo je lud. Po ne kad dek la mi ra. On je uodje lje nju A.“„To će biti on.“Odo še u odje lje nje A. Ma ner je po raz go va rao sa ta moš njim sta rje ši-

na ma sobe, jed nim tan kim du gaj li jom sa gla vom kao kru ška. Du gaj li- ja sle že naj zad ra me ni ma. Ma ner uđe u la bi rint kre ve ta, nogu, ruku,ste nja nja i vik nu ime.Vra ti se pos li je ne ko li ko mi nu ta. Za njim je ne po vjer lji vo išao je dan

čo vjek.„To je on“, reče Ma ner bro ju 509. „Iz a đi mo! Ta ov dje se ni ri je či ne

ra zu mi je!“Broj 509 objas ni Hel vi gu si tu aci ju.„Go vo riš li la tin ski?“ upi ta on.„Da“. Hel vi go vo lice se ner voz no tr za lo. „Zna te li da će mi sada

ukras ti por ci ju?“„Kako to?“„Ov dje se kra de. Juče mi je nes ta la ka ši ka dok sam sje dio u klo ze-

tu. Sad sam unu tra os ta vio por ci ju.“„Onda je do ne si.“

Hel vig iš če ze bez ri je či.„Taj se više neće vra ti ti“, reče Ma ner. Če ka li su. Smra či lo se. Sjen-

ke su se šu nja le iz sje na, mrak iz mra ka ba ra ka. Onda se Hel vig vra- ti. Dr žao je por ci ju steg nu tu o prsa.„Ja ne znam ko li ko Amers ra zu mi je“, reče broj; 509, – „si gur no ne

više nego ego te ab sol vo11. To je vje ro jat no upam tio. Ako mu to bu- deš re kao i još ne što što ti pad ne na pa met...“Hel vi gu su pri hodu kle ca le nje go ve duge tan ke noge.„Vir gi li je?“ upi ta. „Ho ra ci je?“„Zar ne maš ne što cr k ve no?“„Cre do in unum deum12.“„Vrlo do bro.“„Ili, cre do quia ab sur dum13.“Broj 509 po di že po gled. On vi dje dva čud no va to ne mir na oka. „To

či ni mo svi“, reče.Hel vig sta de. Upre svoj čvor na ti ka ži prst na broj 509, kao da hoće

da ga na nj na bo de. „To je bo go hu lje nje, ti to znaš, ali uči nit ću to.On ne tre ba mene. Ima po ka ja nja i opros ta od gri je ho va bez is po vi- jes ti. Mo žda on ne može da se po ka je kad niko nije pri su tan. Ja to či- nim samo da mu po mog nem. Za to vri je me će ukras ti moju por ci jujuhe.“„Ma ner će za dr ža ti tvo ju por ci ju za te. Ali daj mi svo ju por ci ju. Ču vat

ću je dok bu deš unu tra.“„Za što?“„Mo žda će ti pri je po vje ro va ti ako ne bu deš imao por ci ju.“„Do bro.“Uđo še na vra ta. Ba ra ka je sada bila i spri je da sko ro sa svim u mra-

ku. Čulo se Amer so vo ša pu ta nje.„Evo“, reče broj 509, „naš li smo jed no ga, Amers.“Amers se umi ri. „Za is ta?“ upi ta sa svim raz go vi jet no. „Je li on ov-

dje?“„Jes te.“Hel vig se saže. „Hva ljen Isus!“„Na vi je ko ve, amen“, pro šap ta Amers gla som iz ne na đe nog dje te ta.Po če še da mrm lja ju. Broj 509 i os ta li iz a đo še na po lje. Na po lju je

kas no veče tiho le ža lo nad šu mar kom na ho ri zon tu. Broj 509 se nas-

lo ni o ba ra ku. Ona je za dr ža la još ne što to pli ne od sun ca. Dođe i Bu- her i sje de po red nje ga.„Čud no je“, reče pos li je krat ke šut nje. „Po ne kad umi ru sto ti ne, a čo-

vjek ni šta ne osje ti. A onda, umre je dan je di ni, neki koji te se čakmno go i ne tiče, pa je tako kao da su umr le hi lja de.“Broj 509 po t vr di. „Naša ma šta ne zna da bro ji, a osje ća nje ne pos-

ta je jače kroz ci fre. Ono zna da bro ji samo do je dan. – Je dan – ali toje do volj no ako se za is ta osje ti.“Hel vig se vra ti iz ba ra ke. On pro đe po gu ren kroz vra ta i jed nog tre-

nut ka je iz gle da lo kao da nosi smrd lji vu tamu, kao pas tir ovcu, na ra- me ni ma, da je iz ne se i ope re u čis toj ve če ri. Onda se us pra vi i pos ta- de opet za tvo re nik.„Je li to bilo sve to gr đe?“ upi ta broj 509.„Ne. Ni sam iz vr šio ni ka kav sve će nič ki čin. Samo sam pri sus tvo vao

nje go vom po ka ja nju.“„Htio bih da te ne čim da ru je mo. Ci ga re tom ili ko ma dom hlje ba“. Broj

509 vra ti Hel vi gu por ci ju. „Ali ni mi sami ne ma mo ni šta. Sve što mo- že mo da ti po nu di mo to je Amer so va juha, ako umre pri je ve če re. Utom slu ča ju ćemo je još do bi ti.“„Ne tre ba mi ni šta. Ja ni šta i neću. Bila bi svi nja ri ja uze ti ne što za

to.“Broj 509 tek sada opa zi da su Hel vi go ve oči pune suza. Po gle da ga

sa bez gra nič nim ču đe njem. „Je li mi ran?“ upi ta naj zad.„Da. Da nas je u pod ne ukrao ko mad hlje ba koji je vama pri pa dao.

Htio je da vam to ka žem.“„Ja sam to već znao.“„On bi htio da vi do đe te. Htio bi da vas sve za mo li za opro šte nje.“„Za ime boga! A čemu to?“„On to želi. Na ro či to jed nog koji se zove Le ben tal!“„Ču ješ li, Leo?“ upi ta broj 509.„Oh hoće još na br zi nu da na pra vi po sao sa bo gom! To zato čini!“

objas ni Le ben tal ne po mir lji vo.„Ne vje ru jem“. Hel vig uze svo ju por ci ju pod ruku. „Smi ješ no je to. Ja

sam htio za is ta ne kad da pos ta nem sve će nik“, reče on, „a onda samto na pus tio. Sad više ne znam za što. Htio bih da to ni sam ura dio.“On pre le ti svo jim čud nim oči ma pre ko onih koji su sje dje li. „Ma nje sepati kad se u ne što vje ru je.“

„Da. Ali u mno go šta se može vje ro va ti. Ne samo u boga.“„Na rav no“, od go vo ri Hel vig iz ne na da tako uljud no kao da sto ji u ne-

kom sa lo nu i di sku ti ra. Dr žao je gla vu samo nag nu tu, kao da ne štoos lu šku je.„Bila je to neka vr sta is po vi jes ti za nu ždu. Odu vi jek je bilo kr šte nje

za nu ždu. Ali is po vi jes ti za nu ždu“ – nje go vo lice se is kri vi – „pi ta njeza te olo ga – laku noć, moja gos po do!“Na ba dao je kao ka kav di vov ski pauk pre ma svo joj ba ra ci. Dru gi su

ga za pre pa šte no sli je di li po gle dom. Na ro či to ih je iz ne na dio poz drav.Ne što slič no nisu čuli ot kad su bili u lo go ru.„Idi Amer stu, Leo!“ reče Ber ger pos li je ne kog vre me na. „Naj zad, za-

što ne? Ovaj nam je čak go vo rio vi.“Le ben tal je ok li je vao.„Haj de!“ po no vi Ber ger. „Ina če će opet da viče. Mi dru gi ćemo sad

ra zve za ti Sul c ba he ra.“Su mrak se pre tvo rio u svi je tlu noć. Čulo se zvo no iz gra da. U braz-

da ma ora ni ca le ža le su du bo ke, pla ve i lju bi čas te sje ne. Sje dje li su uma loj gru pi is pred ba ra ke. Unu tra je Amers još uvi jek umi rao; Sul c- ba her se opo ra vio. Sje dio je pos ti đen kraj Ro ze na.Le ben tal se na glo diže. „Šta je to tamo?“ Gle dao je kroz bod lji ka vu

žicu na ora ni ce. Ne što se kre ta lo brzo tamo-amo, zas taj ki va lo i opetse po kre ta lo.„Zec!“ reče Ka rel, dje čak iz Če hos lo vač ke.„Lu dost! Odak le ti poz na ješ ze če ve?“„Mi smo ima li kod kuće. Ja sam ih mno ge vi dio kad sam bio mlad.

Mis lim, onda kad sam bio slo bo dan.“Mla dost je za nje ga bilo ono pri je lo go ra. Pri je onog vre me na kad

su mu ro di te lje otro va li ga som.„Stvar no je zec!“ Bu her za žmi ri. „Ili ku nić! Ali ne, za to je pre ve lik.“„Bla gi bože!“ reče Le ben tal. „Živ zec!“Sad su ga svi vi dje li. On sje de za tre nu tak; duge uši su mu str ši le. A

onda od ska ku ta da lje.„Kad bi taj ušao ova mo!“ Le ben ta lo vo zu ba lo škljoc nu. Mis lio je na

Bet ke ovog laž nog zeca, dak le, za koga je dao Lo ma nov zlat ni zub.„Zec bi mo gao da se za mi je ni. Mi ga ne bi smo sami po je li. Mi bi smoga za mi je ni li za dva puta, – ne, – za dva i po puta to li ko mes nog ot- pat ka.“

„Ne bi smo ga za mi je ni li. Po je li bi smo ga sami*', reče Ma jer hof.„Tako? A ko će ga is pe ći? Ho ćeš li ga mo žda si ro vog po jes ti? Ako

ga bu deš dao ne ko me da ga is pe če, ne ćeš ga više do bi ti“, objas niLe ben tal pr ga vo. „Smi ješ no, šta sve ne zna ju neki lju di koji već ne- dje lja ma nisu iz aš li iz ba ra ke.“Ma jer hof je bio jed no od čuda ba ra ke 22. On je tri ne dje lje le žao na

sa mr ti sa za pa lje njem plu ća i di zen te ri jom. Bio je to li ko slab da višenije mo gao ni da go vo ri. I Ber ger je već di gao ruke od nje ga. A ondase iz ne na da opo ra vio za ne ko li ko dana. Di gao se iz mr tvih. Aha sferga je zato na zvao La zar Ma jer hof. Da nas je bio prvi put na po lju. Ber- ger mu je to za bra nio, ali on je ipak iz ba uljao. No sio je Le ben ta lovman til, svi ter mr tvog Buk sba uma i jed nu hu sar sku do la mu, koju jeneko do bio kao jaku. Pro bu še na mis na ko šu lja, koju je Ro zen pri miokao rub lje, bila je ob mo ta na oko nje go vog vra ta kao šal. Svi su ve te- ra ni do pri ni je li tome da ga opre me za nje gov prvi iz laz. Oni su sma- tra li nje go vo oz drav lje nje za jed nič kim tri jum fom.„Kad bi on ova mo ušao, do dir nuo bi na elek tri zi ra nu žicu. Onda bi

bio od mah is pe čen“, reče Ma jer hof pun nade. „Mo glo bi ga se pri vu ćijed nim su him dr ve nim šta pom“.Pro ma tra li su na pe to ži vo ti nju. Ona je ska ku ta la kroz braz de i s vre-

me na na vri je me os lu ški va la.„Ese sov ci će ga ubi ti za sebe.“„Nije to tako jed nos tav no, ku glom, kad je tako tam no“, od go vo ri broj

509. „Ese sov ci su bo lje na uči li da ga đa ju lju de, odos tra ga, sa ne ko li- ko me ta ra uda lje nos ti.“„Zec!“ Aha sfer po kre te usne. „Ka kav li mu je ukus?“„Ukus mu je kao kod zeca“, pro tu ma či Le ben tal. „Naj bo lja su mu

leđa. Ona se na di je va ju. Ko ma di sla ni ne se uv la če u njih da bi bilasoč ni ja. Uz to se pra vi sos od kaj ma ka. Tako ga jedu go ji mi14.“„I pire od krom pi ra“, reče Ma jer hof.„Glu post! – od krom pi ra! Pire od kes te na i brus ni ca!“„Pire od krom pi ra je bo lji. Kes ten! To je za Ta li ja ne!“Le ben tal po gle da lju ti to Ma jer ho fa. „Ču ješ ti!“Aha sfer ih pre ki de. „Šta će nam zec? Ja bih više vo lio jed nu gu sku

nego sve ze če ve. Jed nu do bru pu nje nu gu sku.“„Sa ja bu ka ma!“

„Za če pi te gu bi ce!“ iz dra se neko od za da. „Jes te li vi đa vo li? Da čo- vjek po lu di!“Sje dje li su nag nu ti na pri jed i du bo ko usa đe nim oči ma u svo je mr-

tvač ke gla ve sli je di li su zeca. Ni na sto me ta ra od njih ska ku tao je ru- čak nji ho vih sno va, jed no krz ne no klup če, koje je ima lo ne ko li ko ki lo- gra ma mesa i koje je ne ki ma od njih mo glo da bude spas ži vo ta. Ma- jer hof je to osje ćao u svim kos ti ma i utro bi; za nje ga bi ta ži vo ti njabila si gur nost da mu se bo lest neće vra ti ti.„Pa li je po, što se mene tiče, može i sa kes te njem“, za kre šta. Usta

su mu bila odjed nom suha i praš nja va kao po drum za ugalj. Zec seus pra vi i poče da nju ška. U tom tre nut ku mora da ga je pri mi je tio je- dan ese sov ski stra žar koji je ku njao. „Ed ga re! Čo vje če! Je dan du go- uško!“ po vi ka on. „Pali na nje ga!“Odjek nu ne ko li ko hi ta ca. Od me ta ka se ras pr šta še gru de zem lje.

Zec po bje že u du gim sko ko vi ma.„Vi diš“, reče 509, „oni bo lje ga đa ju za tvo re ni ke iz ne po sred ne bli zi-

ne.“Le ben tal uz dah nu i po gle da za ze com.„Šta mis li te, ho će mo li ve če ras pri mi ti hljeb?“ upi ta Ma jer hof pos li je

ne kog vre me na.„Je li mr tav?“„Da. Ko nač no. Htio je još da iz va di mo no vaj li ju iz nje go vog kre ve ta.

Ono ga sa groz ni com. Mis lio je da će ga za ra zi ti. A pri tom je on za ra- zio no vaj li ju. Na kra ju je opet ku kao i pso vao. Sve će nik mu nije biosa svim do vo ljan.“Broj 509 klim nu gla vom. „Te ško je baš sad umri je ti. Pri je je to bilo

lak še. Sad je te ško. Kad je kraj tako bli zu.“Ber ger sje de do bro ja 509. To je bilo pos li je ve če re. Mali lo gor je

do bio samo ri jet ku juhu. Za sva ko ga punu čašu. Hlje ba nije bilo.„Šta je Han t ke htio od tebe?“ upi ta on.Broj 509 otvo ri ruke. „Dao mi je ovo ov dje. Čis ti list pa pi ra za pi sa-

nje i na liv-pero. On hoće da mu pre pi šem svoj no vac u Švaj car skoj.Ne po lo vi cu. Svih pet hi lja da fra na ka.“„I?“„Zato će me za neko vri je me os ta vi ti ži vog. On mi je čak na go vi jes-

tio ne što kao pro tek ci ju“.„Do tle dok ne bude imao tvoj pot pis.“

„To je do su tra uve če. I to je već ne što. Po ne kad ni smo ima li ni to li- ko vre me na.“„To nije do volj no, 509! Mo ra mo da na đe mo ne što dru go.“Broj 509 sle že ra me ni ma. „Mo žda će odr ža ti obe ća nje? Mo žda mis li

da ću mu biti po tre ban za po di za nje nov ca?“„Ali mo žda mis li i su prot no. Da te uk lo ni, da ne bi mo gao da opo vr-

ga vaš pri je pis nov ca.“„Ja ga ne mogu više opo vrg nu ti, ako ga on ima.“„To on ne zna. A ti bi mo žda ipak mo gao, jer si ga dao pod pri ti-

skom.“Broj 509 je šu tio je dan tre nu tak.„Efra ime!“ reče onda mir no. „To ne mo ram da uči nim. Ja ne mam

no va ca u Švaj car skoj.“„Šta?“„Ja ne mam ni jed nog fran ka u Švaj car skoj.“Ber ger se upi lji u broj 509. „Ti si sve to iz mis lio?“„Da.“Ber ger obri sa ru ka vom ka pu ta upa lje ne oči. Ra me na su mu se tres-

la.„Šta ti je?“ upi ta broj 509. „Da ne pla češ?“„Ne. Smi jem se. To je idi ot ski, ali ja se smi jem.“„Samo se smij! Vra ški malo smo se smi ja li ov dje!“„Ja se smi jem, jer sam po mis lio na Han t ke ovo lice u Ci ri hu. Kako ti

je samo pala na pa met ta ide ja, 509?“„Ne znam. Čo vje ku sva šta pad ne na pa met kad se radi o ži vo tu.

Glav no je da on to pro gu ta. On ne može ni šta da saz na dok se ratne za vr ši. On mora na pros to da vje ru je.“„To je tač no.“ Ber ge ro vo lice pos ta de opet oz bilj no. „Zbog toga mu

ne vje ru jem. Može da do bi je svo je bjes ni lo i da ura di ne što neo če ki- va no. Mo ra mo da se pri pre mi mo. Naj bo lje je da ti umreš.“„Da umrem? Kako? Mi ne ma mo bol ni ce. Kako da to pro kri jum ča ri-

mo? Ovo je po s ljed nja sta ni ca.“„Pre ko naj po s ljed nje. Pre ko kre ma to ri ju ma.“Broj 509 po gle da Ber ge ra. Pro ma trao je briž no lice, suz nih oči ju,

malu lu ba nju i osje ti ta las to pli ne. „Mis liš li da je to mo guć no?“„Može se po ku ša ti.“

Broj 509 nije pi tao kako će to Ber ger po ku ša ti. „Mo že mo o tome jošda go vo ri mo“, reče on. „Za sad ima mo još vre me na. Ja ću na Han t- kea da nas pre pi sa ti samo dvi je i po hi lja de fra na ka. On će uze ti ce- du lju i zah ti je va ti os ta tak. Time ću do bi ti još ne ko li ko dana. A ondaimam još dva de set ma ra ka od Ro ze na.“„A kada i to ode?“„Do tle će se do go di ti mo žda još ne što dru go. Mo guć no je mis li ti uvi-

jek samo na naj bli žu opas nost. Na jed nu, za sad. I na jed nu za dru- gom. Ina če se po lu di.“Broj 509 je okre tao list pa pi ra i na liv-pero tamo-amo. Pro ma trao je

mut ne re flek se na na liv-peru.„Čud no, ovo ni sam već dugo vre me na dr žao u ruci. Pa pir i pero!

Ne ka da sam od toga ži vio! Da li ćemo to ika da više moći?“

XV

Dvi je sto ti ne lju di no vog odje lje nja za ras kr či va nje bilo je ras po re đe- no u du gom redu duž uli ce. Bilo je to prvi put da su upo treb lje ni zaraš čiš ća va nje ru še vi na unu tar va ro ši. Do sad su ih za poš lja va li samou sru še nim tvor ni ca ma pred gra đa.Ese sov ci su za po sje li iz la ze iz uli ca, a osim toga ras po re di li su

mom čad duž li je ve stra ne uli ce kao stra žu. Bom be su uglav nom po- go di le des nu stra nu; zi do vi i kro vo vi pali su na ko lo voz i one mo gu ća- va li su go to vo sva ki sa obra ćaj.Za tvo re ni ci nisu ima li do volj no lo pa ta i pi ju ka; dje lo mič no su mo ra li

dá rade go lim ru ka ma. Kapo i pre drad ni ci bili su ner voz ni; nisu zna lida li da tuku i gone ili da se drže po vu če no; ci vi li ma je, do du še, biloza bra nje no da pro la ze uli ca ma, ali sta na ri koji su sta no va li u neo šte- će nim ku ća ma nisu mo gli biti iz ba če ni. Le vin ski je ra dio po kraj Ver- ne ra. Obo ji ca su se s iz vjes nim bro jem ugro že nih po li tič kih za tvo re- ni ka ja vi li odje lje nju za raš čiš ća va nje. Po sao je bio teži nego na dru- gom mjes tu; ali na ovaj na čin su bili pre ko dana iz van do ma ša ja ese- so va ca u lo go ru. Uve če, pos li je po vrat ka, kad je bilo tam no, lak še sumo gli da iz mak nu po gle di ma i os ta nu ne pro na đe ni.„Jesi li vi dio kako se uli ca zove?“ upi ta Ver ner tiho.„Da.“ Le vin ski se il ske si. Uli ca je no si la ime Adol fa Hi tle ra. Sve to

ime, ali pro tiv bom bi nije ni šta ko ris ti lo.Od no si li su jed nu gre du. Leđa na nji ho vim pru gas tim ja ka ma po-

tam nje la su od zno ja. Na zbor nom mjes tu na iđo še na Gol d štaj na.Upr kos svo me sla bom srcu do šao je sa odje lje njem, a Le vin ski i Ver- ner nisu ni šta rek li pro tiv toga. Spa dao je među ugro že ne za tvo re ni- ke. Lice mu je bilo sivo. Nju škao je.„Ov dje smr di na le še ve! Ne na svje že, ov dje mora da leže još sta ri

le še vi.“

Tač no. Poz na va li su oni to. Zna li su kako le še vi vo nja ju. U tome susvi bili spe ci ja lis ti.Sada su sla ga li os lo bo đe no ka me nje po kraj jed nog zida. Mal ter su

od no si li u ma lim ko li ci ma. Iza njih, s dru ge stra ne uli ce, na la zi la seko lo ni jal na rad nja. Stak la su bila raz bi je na, ali ne ko li ko pla ka ta i kar- to na su opet met nu li u iz log. Neki čo vjek sa br ko vi ma gle dao ih je.Imao je jed no od onih lica koja su se 1933. go di ne vi đa la u go mi la mapri li kom de mons tra ci ja, iza tran s pa ren ta sa nat pi som: Ne ku puj tekod Je vre ja! Zbog straž njeg zida iz lo ga gla va mu je iz gle da la kao od- sje če na, slič no jef ti nim fo to gra fi ja ma na va šar skim tr go vi ma, gdje lju- di gu ra ju svo je gla ve iz nad nas li ka nih ka pe tan skih uni for mi. Ovaj jesta jao iz nad praz nih ku ti ja i praš nja vih pla ka ta. Iz gle da lo je da mubaš to od go va ra.U jed noj ne raz ru še noj ka pi ji igra la su se dje ca. Po kraj njih je sta ja la

žena u cr ve noj blu zi i pro ma tra la za tvo re ni ke. Ne ko li ko pasa izbi iz- ne na da iz ka pi je i otr ča pre ko uli ce za tvo re ni ci ma. Nju ška li su nji ho- ve hla če i ci pe le, a je dan poče da maše re pom i sko či na za tvo re ni kabroj 7105. Kapo, koji je nad zi rao odje lje nje, nije znao šta da radi.Pas je bio ci vil ni pas, a ne čo vjek; ipak je iz gle da lo ne do lič no što jetako lju ba zan sa jed nim za tvo re ni kom, na ro či to u pri sus tvu ese so va- ca. Broj 7105 je još ma nje znao šta da radi. Uči nio je je di no što jeza tvo re nik mo gao da uči ni: pra vio se kao da ži vo ti nja nije tu, ali pasga je sli je dio; osje tio je brzo nak lo nost pre ma nje mu. Broj 7105 sesaže i poče da radi na preg nu tim ma rom. Bio je za bri nut. Pas je mo- gao da bude nje go va smrt. „Marš, uš ljiv če!“ po vi ka kapo naj zad idiže jed nu mot ku. On je do nio od lu ku; kad su ese sov ci gle da li, bilo jeuvi jek bo lje biti oštar, ali pas se nije za nje ga bri nuo; ska kao je i igraose opet oko bro ja 7105. Bio je to ve li ki bi je lo-sme đi nje mač ki pti čar.Kapo uze ka me nje i poče da ga baca na psa. Prvi ka men po go di

broj 7105 u ko lje no. Tek tre ći po go di psa uko so u tr buh. Ži vo ti nja za- ski ča, sko či u stra nu i poče da laje na ka poa. Kapo po di že sli je de ćiko mad ru še vi ne.„Marš tamo, ti str vi no!“Pas se iz mak nu, ali ne po bje že. Vje što uči ni luk i sko či na ka poa.

Čo vjek pade pre ko jed ne go mi le mal te ra, a pas se od mah na dvi re- že ći na nje ga. „U po moć!“ po vi ka kapo i ušu tje. Ese sov ci koji su bili ubli zi ni po če še da se smi ju.

Žena sa cr ve nom blu zom is tr ča. Ona je zvi žda la psu. „Ova mo! Od- mah ova mo! O, taj pas! Do vest će čo vje ka u ne sre ću!“ Ona ga je od- v la či la pre ma ka pi ji.„Is tr čao je“, reče bo ja ž lji vo naj bli žem ese sov cu. „Mo lim vas, ni sam

vi dje la! Po bje gao je! Do bit će za to ba ti ne!“Ese so vac se is ke si. „Ovo me je mir no mo gao da od gri ze ko mad nje-

go ve kre ten ske gu bi ce.“Žena se zbu nje no na smi ja. Mis li la je da kapo pri pa da ese sov ci ma:

„Hva la! Hva la vam mno go! Od mah ću ga za ve za ti!“Ona odvu če psa za ogr li cu, ali iz ne na da ga po mi lo va. Kapo otre se

kreč nu pra ši nu sa sebe. Ese sov ske su se stra že još uvi jek ce re ka le.„Za što ga nisi ujeo?“ do vik nu je dan ka pou.Kapo ni šta ne od go vo ri. To je uvi jek bilo bo lje. Još je neko vri je me

tre sao sa sebe pra ši nu, a onda se upu ti lju ti to pri je ko, pre ma za tvo- re ni ci ma. Broj 7105 upra vo se tru dio da iz vu če je dan klo zet iz go mi leka me nja i mal te ra.„Haj de, li je no pse to!“ pro ši šta kapo i uda ri ga no gom u ko lje no.Broj 7105 pade, ali se za dr ža ru ka ma o klo zet ski pok lo pac. Svi su

za tvo re ni ci pro ma tra li is pod oka ka poa. Ese so vac koji je raz go va raosa že nom sad se ot kla ti do nje ga. Us tre mi se na ka poa i uda ri ga od- za da čiz mom. „Os ta vi tog tamo na miru. Nije on kriv! Ra di je uje dipsa, ti bu lji no!“Kapo se okre nu iz ne na đen. Bi jes iš če ze s nje go vog lica i us tu pi

mjes to gri ma si us luž nos ti.„Ra zu mi jem, htio sam samo...“„Haj de!“ Dobi i dru gi uda rac u tr buh. Us ta de i iz gu bi se. Ese so vac

se od ge ga na zad.„Jesi li vi dio?“ pro šap ta Le vin ski Ver ne ru. „Simp to mi i čuda. Ali mo-

žda je to uči nio radi ci vi la!“Za tvo re ni ci su i da lje pro ma tra li kra do mi ce dru gu stra nu uli ce, a

dru ga stra na uli ce pro ma tra la je njih. Raz dva ja lo ih je samo ne ko li kome ta ra. Ali, bilo je to da lje nego da su ži vje li na dva raz li či ta kra jazem lje. Ve ći na je za tvo re ni ka prvi put vi dje la, – ot kad je bila za tvo re- na, – grad tako iz bli za. Opet su vi dje li lju de koji idu za svo jim sva- kod nev nim na vi ka ma. Gle da li su to kao stva ri sa Mar sa.Jed na slu žav ka u pla voj ha lji ni sa bi je lim tač ka ma pra la je či ta ve

pro zo re u jed nom sta nu. Za su ka la je ru ka ve i pje va la. Iza dru gog ne-

kog pro zo ra sta ja la je sta ra, si je da žena. Sun ce je pa da lo na nje nolice i na otvo re ne za vje se i sli ke u sobi. Na uglu uli ce na la zi la se ijed na apo te ka. Apo te kar je sta jao na vra ti ma i zi je vao. Jed na žena ukrz ne nom ka pu tu od le opar do ve kože pro la zi la je uli com uz samekuće. No si la je ze le ne ru ka vi ce i ci pe le. Ese so vac na ćo šku ju je pro- pus tio. Ona je bila mla da i vje što je ska ku ta la pre ma go mi li ru še vi na.Mno gi za tvo re ni ci već go di na ma nisu vi dje li ženu. Svi su je pri mi je ti li,ali niko nije gle dao za njom osim Le vin skog.„Pazi!“ pro šap ta mu Ver ner. „Po mo zi ov dje!“On po ka za ko mad što fa koji se po ja vio is pod mal te ra. „Ov dje leži

neko“.Oni sklo ni še mal ter i ka me nje u stra nu. Is pod toga po ja vi se pot pu-

no raz mr ska no lice sa kr va vim pod brat kom pu nim kreč nog mal te ra.Jed na ruka je bila sa svim uz pod bra dak; čo vjek ju je vje ro jat no di gaoda se od bra ni kada se zgra da ru ši la.Na dru goj stra ni uli ce ese sov ci su do ba ci va li onoj ženi u le opar do-

vom ka pu tu svo je do sjet ke. Ona se smi ja la i ko ke ti ra la. Iz ne na da po- če še da za vi ja ju si re ne.Apo te kar sa ćo ška iš če ze u svo joj rad nji. Žena u le opar do vom krz-

nu se uko či, a onda po tr ča na zad. Ona pade pre ko jed ne go mi le ru- še vi na; ča ra pe joj se po de ra še, a ze le ne ru ka vi ce obi je li še od kreč nepra ši ne. Za tvo re ni ci se us pra vi še. „Os ta ni na mjes tu! Ko se po mak nebit će ubi jen!“ Ese sov ci sa kra je va uli ce pri đo še bli že. „Pri klju či ti! For- mi ra ti gru pe! Marš Marš!“Za tvo re ni ci nisu zna li koju ko man du da pos lu ša ju. Već se začu ne-

ko li ko puc nje va. Ese sov ske stra že ih naj zad zbi še u go mi le. Šar fi re risu se do go va ra li šta da rade. Bila je to tek pre duz bu na, ali svi su uz- ne mi re no gle da li sva kog časa uvis. Sjaj no nebo iz gle da lo je is to vre- me no i jas ni je i mrač ni je.Dru ga stra na uli ce sad oži vi. Iz kuća iz a đo še lju di koji se ra ni je nisu

vi dje li. Dje ca su vi ka la. Ba ka lin sa br ko vi ma iz le ti otrov na po gle da izsvog du ća na i preg mi za kao ka kav mas tan crv pre ko ru še vi na. Nekažena sa ka ri ra nim ša lom no si la je oprez no ka vez sa pa pa ga jem da- le ko is pru žen pred so bom. Bje lo ko sa žena je iš čez la. Slu žav ka je iz- ju ri la sa vi so ko dig nu tim suk nja ma kroz vra ta. Oči Le vin skog sli je di lesu je. Iz me đu nje nih cr nih ča ra pa i jar ko pla vih ga ći ca svje tlu ca lo jebi je lo meso nogu. Iza nje se pen tra la jed na tan ka sta ra dje voj ka kao

koza pre ko sti je na. Odje dan put se sve po kre nu lo; spo koj ni mir nastra ni slo bo de iz ne na da je bio ra zo ren. Pres tra še no su ju ri li iz svo jihsta no va i tr ča li za ži vot u po dru me pro tiv na pa da iz zra ka. Obrat no,za tvo re ni ci s one stra ne sta ja li su sad šu te ći i mir no pred po ru še nimzi do vi ma, i pro ma tra li one koji su bje ža li.Jed nom od šar fi re ra iz gle da da je ovo palo u oči. – „Či ta vo odje lje-

nje, okre ni se!“ ko man di rao je. Za tvo re ni ci su sad gle da li u ru še vi ne.One su bile jar ko osvi jet lje ne sun cem. Samo je u jed noj od bom bar- di ra nih kuća bio os lo bo đen pro laz u po drum. Tamo su se opa ža leste pe ni ce, ulaz na vra ta, mra čan hod nik, a u toj tami je dan trag svje- tla iz ne kog iz la za koji je vo dio na dru gu stra nu.Šar fi re ri su bili neo d luč ni. Nisu zna li kuda sa kaž nje ni ci ma. Niko nije

ni po miš ljao da ih odve de u sklo ni šte. Po dru mi su i ona ko puni ci vi la.Ali ese sov ci nisu že lje li da os ta nu sami ne za šti će ni. Ne ko li ci na njihpre tra ži brzo obliž nje kuće. Na đo še je dan be to ni ran po drum.Ton si re na se mi je njao. Ese sov ci po tr ča še pre ma po dru mu. Os ta vi li

su samo dvo ji cu stra ža ra na ulaz nim vra ti ma i dvo ji cu na pri la zi mauli ci.„Kapo i pre drad ni ci, pa zi te da se ni je dan ne mak ne! Ko se po mak-

ne, bit će ubi jen!“Lica za tvo re ni ka bila su na pe ta. Gle da li su na zi do ve pred so bom i

če ka li. Nije im bilo na re đe no da leg nu; ese sov ci su ih bo lje mo gli danad zi ru dok su sta ja li. Sta ja li su ni je mo, zbi je ni u go mi lu, op ko lje nika po ima i pre drad ni ci ma. Među nji ma je tr čao pas. On se otr gao itra žio broj 7105. Kad ga je na šao, sko či na nje ga i po ku ša da ga liz- ne po licu.Za je dan tre nu tak buka se uti ša. U neo če ki va noj ti ši ni, koja je bila

kao zra ko praz ni pros tor i tr za la sva ki ži vac, odjek nu še iz ne na da zvu- ci kla vi ra. Bili su jaki i jas ni, a čuli su se raz go vjet no samo krat ko vri- je me. Ver ner je ipak pre poz nao u onoj ogrom noj po žu di za zvu ko vi- ma da je to hor za rob lje ni ka iz „Fi de li ja“. Ra dio to nije mo gao dabude; ni kak va mu zi ka nije emi ti ra na pri li kom na pa da iz zra ka. Morada je bio gra mo fon koji su za bo ra vi li da za tvo re, ili je neko svi rao kla- vir kraj otvo re nog pro zo ra.Opet za po če buka. Ver ner se svom sna gom kon cen tri rao na ono

malo to no va koje je čuo. On stis nu vi li ce i po ku ša da ih da lje ra zvi jeu sje ća nju. Nije htio da mis li na bom be i smrt. Ako us pi je da nađe

me lo di ju, bit će spa sen. On sklo pi oči; osje ćao je tvr de čvo ro ve na- po ra is pod čela. Sad više nije smio da umre. Ne na ovaj be smis lenna čin. Nije htio čak ni da mis li na to. Mo rao je da nađe me lo di ju; me- lo di ju tih za rob lje ni ka koje su os lo bo di li. Steg nu šake i po ku ša da ina da lje ra zaz na zvu ke kla vi ra; ali oni su uto nu li u me tal noj huci stra- ha.Prve eks plo zi je po tre so še grad. Fi juk bom bi koja su pa da le pre si je-

cao je za vi ja nje si re na. Tlo je po drh ta va lo. S jed nog zida po la ko sesru ši ko mad obru ba. Ne ko li ko za tvo re ni ka baci se na ru še vi ne. Pre- drad ni ci po tr ča še k nji ma. „Us ta ti! Us ta ti!“Nji ho vi se gla so vi nisu čuli. Gol d štajn vi dje kako jed nom za tvo re ni-

ku koji se ba cio na tlo lu ba nja pr šte i krv šik nu. Čo vjek koji je sta jaopo red nje ga uhva ti se za že lu dac i pade na pri jed. Nisu to bili ko ma dibom bi; ese sov ci su pu ca li. Puc nje vi se nisu mo gli čuti.„Po drum!“ vi kao je Gol d štajn kroz tre sak Ver ne ru. „Tamo! Po drum!

Oni nas neće pro go ni ti!“Gle da li su ulaz. Iz gle dao im je da pos ta je veći. U nje go voj tami bio

je hlad ni spas. Tama je bila crni vr tlog kome se iz gle da lo go to vo ne- mo gu će opri je ti. Za tvo re ni ci su bu lji li kao hip no ti zi ra ni. Re do vi se po- lju lja še. Ver ner čvr sto uhva ti Gol d štaj na: „Ne!“ Sam je bu ljio u po- drum i vi kao kroz buku: „Ne! Ne! Svi će biti stri je lja ni! Os ta ni!“Gol d štaj no vo sivo lice mu se okre nu. Oči su bile u nje mu kao kak vi

svje tlu ca vi ko ma di škrilj ca; usta su od na po ra bila sva is kriv lje na. „Nesa kri va ti se!“ iz de ra se on. „Bje ža ti! Skroz! Tamo ima iz laz koji vodina po lje!“To po go di Ver ne ra kao uda rac u že lu dac. On iz ne na da poče da dr š-

će. Nisu mu drh ta le ruke ili ko lje na. Du bo ko u nje mu drh ta le su žile.Krv se uz bur ka. Znao je da bjek s tvo može vrlo te ško da us pi je, alisama po mi sao je bila ve li ko is ku še nje: po bje ći, ukras ti odi je lo u kak- voj kući i iz ma ći u gu žvi.„Ne!“ mis lio je da šap će, a vi kao je kroz buku. „Ne!“ Nije to bilo

samo za Gol d štaj na nego i za nje ga sa mog. „Sad ne više! Ne! Sadne više!“ Znao je da bi to bila lu dost; sve što se do sad pos ti glo bilo bitime do ve de no u opas nost. Dru go vi bi bili po ubi ja ni, de set za jed no- ga koji bi po ku šao da po bjeg ne; po kolj u ovoj zbi je noj gu žvi, a u lo- go ru nove mje re – a ipak je iz laz tamo zja pio i ma mio. „Ne!“ – vi kaoje Ver ner i čvr sto dr žao Gol d štaj na, a time i sa mo ga sebe.

Sun ce! mis lio je Le vin ski. To prok le to sun ce. Ono je sve tako ne mi- lo srd no iz da va lo. Za što sun ce ne obo re hi cem? Bilo je kao da sto jegoli pod ogrom nim re flek to ri ma, pri prem lje ni za ni šan ske spra ve avi- ona. Kad bi samo na išao je dan oblak, tre nu tak samo! Znoj je cu rioniz nje go vo ti je lo.Zi do vi za drh ta še. Ogro man po tres za gr mi u bli zi ni, i u toj grm lja vi ni

ko mad zida sa jed nim pro zor skim ok vi rom pade po la ko na pri jed. Je- dva da je iz gle da lo opas no kad je pao po za tvo re ni ci ma. Ko mad zidaje bio ot pri li ke pet me ta ra ši rok. Samo za tvo re nik pre ko ko jeg je paopraz ni pra vo kut nik pro zo ra sta jao je još i bu ljio bez ra zu mi je va njaoko sebe. Nije shva tio za što je odje dan put do tr bu ha za tr pan, a jošživi. Oko nje ga se za ba tr ga še noge, koje su str ši le iz sru še ne go mi- le, još ne ko li ko puta tamo-amo, a onda se i one umi ri še.Pri ti sak je po la ko po pu štao. U po čet ku je bilo go to vo ne pri mjet no,

samo ste ge u moz gu i uši ma ne što po pus ti še. Onda svi jest poče dapro di re kao sla bo svje tlo u okno. Buka je i da lje bješ nje la kao i pri je,ali upr kos tome svi su odje dan put zna li: proš lo je.Ese sov ci is pu za še iz svog po dru ma. Ver ner je gle dao na zid pred

so bom. On je opet pos tao sa svim obi čan zid sa jed nim raš čiš će nimpro la zom u po drum koji je sun ce os vjet lja va lo. Nije to više bio onajžar ki iz a zov u kome je bjes nio vr tlog tam ne nade. Opet je vi dio i mr- tvo lice s bra dom do svo jih nogu. I vi dio je noge svo jih za su tih dru go- va, a onda začu kroz sve sla bi je pu ca nje to po va iz ne na da još je dan- put zvuk kla vi ra. On čvr sto steg ne usne.Odjek nu še na re đe nja. Pre ži vje li za tvo re nik, koji je sta jao u pro zor-

skom oknu, iz vu če se iz go mi le ru še vi na. Des no mu je sto pa lo bilois kriv lje no; on ga diže gore i sta de na jed nu nogu. Nije se usu đi vaoda pad ne.Je dan ese so vac se pri bli ži: „Ajde, is ko paj te ove ov dje!“ Za tvo re ni ci

po če še da raš čiš ća va ju mal ter i ka me nje. Ra di li su ru ka ma, lo pa ta- ma i pi ju ci ma. Nije tra ja lo dugo da os lo bo de svo je dru go ve. Bila su tuče tvo ri ca. Tro ji ca mr tvih. Je dan je još ži vio. Iz vu ko še ga. Ver ner jegle dao odak le bi do bio po moć. Vi dje ženu sa cr ve nom blu zom kakoiz la zi iz ka pi je. Ona nije str ča la u sklo ni šte. Briž no je no si la li me nupo su du sa vo dom i ruč nik. Ne bri nu ći se ni za što, pro ne se vodu po- kraj ese so va ca i po lo ži je kraj ra nje ni ka. Ese sov ci su je gle da li neo d- luč no, ali ne re ko še ni šta. Ona otra lice ra nje ni ka.

Ra nje nik izb lju va kr va vu pje nu. Žena mu je obri sa. Je dan od ese so- va ca poče da se smi je. Imao je ne doz re lo zbrč ka no lice sa tako svi- je tlim tre pa vi ca ma da su bli je de oči iz gle da le go to vo gole.Va tra pro ti va vi on ske ar ti lje ri je pres ta de. U ti ši ni odjek nu opet kla vir.

Ver ner je sad znao odak le su zvu ci do la zi li. Iz jed nog pro zo ra na pr- vom spra tu iz nad ba kal ni ce. Bli jed čo vjek u na oča ri ma svi rao je najed nom us prav nom sme đem kla vi ru još uvi jek pje smu za rob lje ni ka.Ese sov ci su se ce re ka li. Je dan se dir nu po čelu. Ver ner nije znao dali je onaj čo vjek svi rao zato da bi iz dr žao bom bar di ra nje ili je ne štodru go htio. Od lu či se da vje ru je da je to po ru ka. Uvi jek je mis lio naono bo lje kad je bilo bez ri zi ka. Tako je op s ta nak bio jed nos tav ni ji.Do tr ča še neki lju di. Ese sov ci za uze še voj nič ko dr ža nje. Odjek nu še

ko man de. Za tvo re ni ci po če še da se svr sta va ju. Ko man dant odje lje- nja na re di jed nom ese sov cu da os ta ne kod mr tvih i ra nje nih, a ondapade na re đe nje da se tr če ćim ko ra kom pođe niz uli cu. Po s ljed njabom ba je po go di la jed no sklo ni šte. Tre ba lo je da ga za tvo re ni ci ot ko- pa ju.Kra ter je za uda rao na ki se li ne i sum por. Ne ko li ko sta ba la sta ja lo je

is ko še no na nje go vom rubu sa raz go li će nim ko ri je njem. Ogra da okotrav nja ka bila je ra zva lje na i str ši la je pre ma nebu. Bom ba nije po go- di la po drum di rek t no. Ona ga je ug nje či la sa stra ne i za tr pa la.Za tvo re ni ci su ra di li više od dva sata na os lo ba đa nju ula za. Ot ko pa-

va li su ste pe ni cu za ste pe ni com. Stu bi šte je bilo is kriv lje no. Ra di li sušto su brže mo gli. Ra di li su kao da su za tr pa ni bili nji ho vi vlas ti ti dru- go vi.Pos li je još jed nog sata os lo bo di li su ulaz. Dugo pri je toga čuli su kri-

ke i ja di ko va nja. Mora da je po drum do bi jao s neke stra ne zra ka.Vika pos ta de jača kad su na pra vi li prvi otvor. Jed na gla va se pro gu rakro za nj vi ču ći, a dvi je ruke se po ja vi še tač no is pod gla ve; po če še dagre bu po mal te ru; iz gle da lo je kao da se neka ogrom na kr ti ca hoćeda pro bi je. „Oprez!“ po vi ka je dan pre drad nik. „Može da se sru ši“.Ruke su ra di le da lje, a onda je gla va bila ozdo po vu če na do lje, a

dru ga jed na se po ja vi vi ču ći. Ali i nju su po vuk li. Lju di su se unu tra upa ni ci bo ri li za svje tlo i po lo žaj.„Gur ni te ih na zad! Ra nit će se! Rupu tre ba po ve ća ti. Gur ni te ih na-

zad!“

Pri tis nu še ih po li ci ma. Lica su ih uje da la za pr ste. Oni kram po vi maraz bi še ce ment. Za pe li su kao da im se radi o vlas ti tim ži vo ti ma.Onda je otvor os tao do volj no ve lik da bi se prvi mo gao da pro vu če.Prvi je bio sna žan čo vjek. Le vin ski ga od mah pre poz na de. Bio je točo vjek sa br ko vi ma koji je sta jao ra ni je u ba kal ni ci. On se pro bio naprvo mjes to, gu rao, ste njao, da bi pro šao kroz otvor. Tr buh mu zape.Der nja va unu tra se po ja ča; čo vjek je za mra čio po drum. Vuk li su gaza noge da bi ga svuk li na zad. „U po moć!“ Ste njao je on vi so kim, pi- šta vim gla som. „U po moć! Iz vu ci te me na po lje! Na po lje odav de! Na- po lje! Ja ću vam dati...“Nje go ve male crne oči is ko či še iz okru glog lica. Hi tle ro vi br či ći su

drh ta li.„U po moć! Moja gos po do, mo lim vas! Moja gos po do!“ Iz gle dao je

kao uk li je šte ni tu ljan koji je znao da go vo ri.Zgra bi še ga is pod pa zu ha i naj zad ga iz vu ko še. On pade, diže se i

po bje že bez ri je či. Za tvo re ni ci gur nu še da sku u ulaz i ra ši ri še ga. Aonda se iz ma ko še.Lju di su iz la zi li: žene, dje ca, mu škar ci. Neki užur ba no bli je di i oz no-

je ni kao da se spa ša va ju od gro ba, dru gi his te rič ni, za pla ka ni, de ra lisu se i pso va li. A onda po la ko i šut ke oni koje pa ni ka nije uhva ti la.Oni su is pu za li i pro ju ri li kraj za tvo re ni ka.„Moja gos po do“, ša pu tao je Gol d štajn, „jes te li čuli to: Mo lim vas,

gos po do! Onaj čo vjek je mis lio na nas.“Le vin ski se os mjeh nu. „Dat ću vam...“ po no vi on ri je či tu lja na. „Ni-

šta“ – do da de. „Po bje gao je kao maj mun“. On po gle da Gol d štaj na.„Šta je s to bom?“Gol d štajn se nas lo ni na nje ga. „To je za is ta smi ješ no“. Je dva je mo-

gao da diše. „Umjes to... da oni nas os lo bo de...“ hri pao je, „mi os lo- ba đa mo njih.“ On se is ce ri i pade po la ko u stra nu. Pri hva ti še ga ispus ti še na go mi lu zem lje. A onda sa če ka še dok se po drum nije is- praz nio.Sta ja li su tu, oni, du go go diš nji za tvo re ni ci, i pro ma tra li kako kraj njih

bje že lju di koji su bili za tvo re ni samo ne ko li ko sati. Le vin ski se sje- ćao da je već je dan put vi dio ne što slič no, kad su za tvo re ni ci na dru- mu sre li po vor ku iz bje gli ca. Vi dje kako se slu žav ka u pla voj ha lji ni,sa bi je lim tač ka ma, iz vla či kroz ulaz. Ona otre se svo je suk nje i na- smi je ši mu se. Za njom je išao jed no no gi voj nik. On se us pra vi, gur-

nu šta ke pod mi ške i poz dra vi za tvo re ni ke pri je nego što je od še pao.Medu po s ljed njim iz a đe vrlo star čo vjek. Lice mu je bilo iz braz da nodu gim braz da ma kao kod lo vač kog psa. Gle dao je i pro ma trao za tvo- re ni ke.„Hva la“, reče. „Unu tra ima još za tr pa nih.“Po la ko, lom no i dos to jans tve no uspe se uz is kriv lje no ste pe ni šte.

Za njim se za tvo re ni ci spus ti še u po drum.Mar ši ra li su na zad. Bili su iz mo žđe ni. No si li su svo je mr tve i ra nje-

ne. Onaj za su ti je u me đu vre me nu umro. Nebo je bilo div no cr ve nooza re no. Či tav je zrak bio osvi jet ljen time i sve je bilo puno neke takoda le ke lje po te da je iz gle da lo kao da je vri je me sta lo i kao da za či tavsat neće biti ni ru še vi na, ni mr tvih.„Li je pi smo mi ju na ci“, reče Gol d štajn. Bio se opo ra vio od svog na-

pa da. „Po lo mi smo se za ove ov dje.“Ver ner ga po gle da. „Ne smi ješ više da ideš s nama na ras kr či va nje!

To je bez um no! Upro pa šta vaš se, ma ko li ko za bu ša vao.“„A šta da ra dim? Da če kam da me ese sov ci pro na đu?“„Mo rat ćemo ti naći ne što dru go.“Gol d štajn se na smi je ši s mu kom. „Ja, dak le, spa dam u Mali lo gor,

a?“Ver ner se ne iz ne na di. „Za što ne? Si gur no je, a neko od nas bi

tamo bio ko ris tan.“Kapo koji je uda rio za tvo re ni ka 7105 pri đe mu. Neko vri je me je išao

po red nje ga, a onda mu gur nu ne što u ruku i opet zas ta de. Broj 7105po gle da u šaku. „Ci ga re ta!“ reče iz ne na đe no.„Pos ta ju meki! Ru še vi ne im idu na ner ve“, reče Le vin ski. „Mis le na

bu duć nost.“Ver ner po t vr di. „Po či nju da se pla še. Upam ti onog ka poa! Mo žda

ćemo ga moći ko ris ti ti.“Vuk li su se da lje kroz meku svje tlost.„Grad“, reče Min cer pos li je jed ne stan ke – „kuće, slo bod ni lju di! Na

uda lje nos ti od dva me tra! To je kao da sad više ni smo ona ko sa svimza tvo re ni.“Broj 7105 diže lu ba nju. „Htio bih da znam šta oni o nama mis le.“„A šta da mis le? Bog sam zna ko li ko uop će o nama zna ju. Ni oni

sami ne iz gle da ju sret ni.“„Sad ne“, reče broj 7105.

Niko ne od go vo ri. Ot po če te ški us pon do lo go ra.„Htio bih da imam psa“, reče broj 7105.„To bi bila do bra pe čen ka“, od go vo ri Min cer. „Si gur no pet na est ki lo-

gra ma neto.“„Ne mis lim na jelo. Na pros to tako.“Kola više nisu mo gla da pro đu. Uli ce su svu da bile za tr pa ne.„Odve zi se na zad, Al fre de“, reče Noj ba uer. „Če kaj me kod kuće.“On iz a đe iz auto mo bi la i po ku ša da pro đe da lje pje ši ce. Uzve ra se

uz je dan sru šen zid koji je pao pre ko uli ce. Os ta tak kuće je još sta- jao. Zid je bio zde ran kao za vje sa i vi dje li su se sta no vi. Ste pe ni štasu gola za okre ta la na go re. Na pr vom spra tu sta ja la je pot pu no oču- va na spa va ća soba od ma ha go ni ja. Kre ve ti su bili je dan uz dru gi;samo je jed na sto li ca pala, a ogle da lo je bilo raz bi je no. Na spra tu iz- nad toga vo do vod je u ku hi nji bio is trg nut. Voda je cu ri la po podu, aoda tle u ka ska da ma u slo bo dan pros tor kao neki svje tlu ca vi tan ki vo- do pad. U sa lo nu je sta ja la us prav lje na jed na sofa od cr ve nog pli ša.Na pru gas toj ta pe ti koso su vi si le sli ke u zlat nim ra mo vi ma. Tamogdje je pred nji zid bio od ne sen, sta jao je neki čo vjek. Kr va rio je i gle- dao ne po kre tan do lje. Iza nje ga se us tu ma ra la žena sa ko fe ri ma ukoje je po ku ša va la da ugu ra dran gu li je, jas tu ke sa sofe i rub lje.Noj ba uer osje ti da mu se ru še vi ne pod no gom miču. Za ko ra či na-

zad. Ru še vi ne su se i da lje mi ca le. On se saže i poče da uk la nja ka- me nje i mal ter. Po ja vi se praš nja va šaka i, kao kak va umor na zmi ja,siv ko mad ruke.„U po moć!“ po vi ka Noj ba uer. „Ov dje ima još neko! U po moć!“ Niko

ga nije čuo. Na uli ci nije bilo lju di.„U po moć“, vik nu on čo vje ku na dru gom spra tu. Čo vjek je po la ko

bri sao krv sa lica i nije re agi rao.Noj ba uer gur nu ko mad mal te ra u stra nu. Opa zi kosu, šče pa je, da

bi je iz vu kao. Nije po pu šta la. „Al fre de!“ po vi ka on i po gle da okosebe.Auto mo bil više nije bio tu.„Svi nje!“ – reče on naj ed nom ne ra zum no bi je san. „Kada ih čo vjek

tre ba, onda ih nema.“Ra dio je da lje. Znoj mu se sli vao u ovrat nik uni for me. Nije više bio

na vik nut na na po re. Po li ci ja – mis lio je. Ko lo ne za spa ša va nje? Gdjesu sve te lo pu že?

Ko mad mal te ra se slo mi i po pus ti, a Noj ba uer opa zi is pod toga ne- što što je još krat ko pri je toga bilo ljud sko lice. Sad je to bila jed narav na, sivo za pr lja na masa. Nos je bio ulup ljen. Oči ju više nije bilo.Dup lje su bile is pu nje ne kreč nom pra ši nom. Usne su iš čez le, a usta– masa mal te ra i ra s kli ma ta ni zubi. Či ta vo lice je bilo još samo sivioval sa ko som pre ko toga, kroz koju je cu ri lo ne što krvi.Noj ba uer poče da se guši i izb lju va se. Po vra ćao je ru čak od ki se-

log ku pu sa, su hih svinj skih ko ba si ca, krom pi ra, pu din ga od riže ikafe, po red sp ljo šte ne gla ve. Po ku šao je da se za ne što pri hva ti. Alinije bilo ni če ga. Okre nu se na po la i nas ta vi da po vra ća.„Šta se ov dje do ga đa?“ upi ta neko iza nje ga.Neki čo vjek je pri šao, a da ga on nije čuo. No sio je lo pa tu. Noj ba uer

po ka za na gla vu među ru še vi na ma.„Neko je za tr pan?“Gla va se po ma lo po kre ta la. Is to vre me no se po kre ta la i siva masa

lica. Noj ba uer opet po vra ti. Jeo je pre vi še za ru čak.„Pa ovaj se guši“ – po vi ka čo vjek sa lo pa tom i pri sko či. On pro tr lja

ru ka ma pre ko lica da bi na pi pao nos i da bi ga os lo bo dio, a tamogdje je tre ba lo da budu usta pro vr ti pr stom.Iz ne nad no, lice poče jače da kr va ri. Rav na ma ska oži vi pri je no što

je smrt doš la. Iz usta se sad izvi hro pac. Pr sti na ruci za gre ba še umal ter, a gla va sa sli je pim oči ma za drh ta. Drh ta la je, a onda se umi ri.Čo vjek sa lo pa tom se us pra vi. On obri sa upr lja ne ruke o jed nu žutusvi le nu za vje su koja je pala sa pro zo rom.„Mr tav“, reče. „Ima li ih još tu do lje?“„Ne znam.“„Jes te li vi iz kuće?“„Ni sam.“Čo vjek po ka za na gla vu. „Vaš ro đak? Poz na nik?“„Nije.“Čo vjek po gle da na ki seo ku pus, ko ba si cu, rižu i krom pir, a onda po-

gle da Noj ba uera i naj zad sle že ra me ni ma. Iz gle da lo je da nemamno go po što va nja pred vi so kim SS-fi re rom. Sva ka ko je to bio bo gatru čak za ove rat ne dane. Noj ba uer osje ti kako je po cr ve nio. Okre nuse brzo i spus ti do lje niz ru še vi ne.Po tra ja lo je go to vo či tav sat dok naj zad nije sti gao do Fri dri ho ve

ale je. Ona je bila neo šte će na. Išao je niz nju uz bu đen. Ako su u slje-

de ćoj uli ci kuće či ta ve – mis lio je on praz no vjer no, i nje go va će tr go- vač ka kuća sta ja ti či ta va. Uli ca je bila neo šte će na. A i slje de će dvi je.Nje mu se vra ti hra brost i pođe brže. Još ću je dan put da vi dim, mis lioje on. Ako u idu ćoj uli ci dvi je prve kuće nisu po go đe ne bom ba ma, i jasam se glat ko iz vu kao. Bilo je u redu. Tek je tre ća kuća le ža la u go- mi li ru še vi na. Noj ba uer otp lju nu; grlo mu je bilo suho od pra ši ne. Punpo uz da nja, on za kre nu za ugao uli ce Her ma na Ge rin ga i sta de.Bom be su bile oba vi le te me lji to po sao. Gor nji spra to vi nje go ve tr go-

vač ke kuće sru ši li su se pot pu no. Čo ška više nije bilo. Bio je od ba- čen na dru gu stra nu uli ce, na tr go vi nu an tik vi te ti ma. Odan de je pri ti- sak iz ba cio jed nog Budu od bron ze da le ko na uli cu. Bog je sje diosam na ko ma du či ta vog ploč ni ka. Dr žao je ruke na kri lu i mir no,smje ška ju ći se, pro ma trao pre ko za pad njač kog ra za ra nja u prav curu še vi na sta ni ce – kao da čeka na neki azi jat ski voz du ho va koji ćega vra ti ti jed nos tav nim za ko ni ma džun gle – gdje se ubi ja da bi se ži- vje lo, a ne živi da bi se ubi ja lo.U prvi mah Noj ba uera obu ze lu đač ko osje ća nje da ga je sud bi na na

naj bjed ni ji na čin pre va ri la. Sve su po preč ne uli ce bile u redu, a ondase do go di ovo ov dje. Bilo je to kao te ško ra zo ča ra nje kak vog dje te ta.Mo gao je da se ras pla če. Nje mu, nje mu se mo ra lo tako ne što do go- di ti! Gle dao je niz uli cu. Ne ko li ko kuća je još sta ja lo. Za što ne one? –mis lio je. Za što se to do go di lo baš meni, po šte nom pa tri oti, do bromsu pru gu, briž nom ocu?On obi đe kra ter na sred uli ce. Svi iz lo zi mod nog odje lje nja bili su

raz bi je ni. Ko ma di ći stak la le ža li su svu da kao led i škri pa li pod nje go- vim no ga ma. On dođe do odje lje nja: „Po s ljed nja moda za nje mač kuženu“. Nat pis je na po la vi sio. Saže se i zo ko ra či u pros to ri ju. Mi ri sa loje na po žar, ali va tru on ne vi dje. Mod ne lut ke su bile raz ba ca ne kudkoje. Iz gle da lo je da ih je neka hor da div lja ka si lo va la. Neke su le ža- le na le đi ma, od pri ti ska vi so ko odu va nih ha lji na i po dig nu tih nogu;dru ge, slom lje nih ruku, is tu ri le su straž nji ce le že ći na tr bu si ma. Jed- na je lut ka bila gola i ima la samo ru ka vi ce, a dru ga je sta ja la u uglu,ot ki nu te noge, sa še ši rom na gla vi i ve lom na licu. Sve su se onesmje ška le u svo jim po za ma, i to ih je i či ni lo užas no raz vrat nim.Go tov sam – mis lio je Noj ba uer. Go tov. Upro paš ćen, iz gub ljen! Šta

bi Sel ma sad rek la. Nema prav de. Pođe na zad. Na ba dao je kroz ru-

še vi ne i stak lo oko kuće. Kada je sti gao do ugla, vi dje na dru goj stra- ni je dan lik koji se, kad ga začu, zgu ri i poče da bje ži.„Stoj!“ po vi ka Noj ba uer. „Sta ni ili pu cam!“Lik sta de. Bio je to ne ka kav mali, zgu žvan čo vjek.„Ova mo!“Čo vjek se do šu lja. Noj ba uer ga pre poz na tek kada je zas tao pred

njim. Bio je to biv ši vlas nik tr go vač ke kuće.„Blank“, reče on iz ne na đe no. „Jes te li to vi?“„Je sam, gos po din ober štur m ban fi rer.“„Pa šta vi ra di te ov dje?“„Iz vi ni te, gos po din ober štur m ban fi rer, ja... ja.“„Go vo ri te ra zum no, čo vje če! Šta ra di te ov dje?“Noj ba uer je brzo opet na šao svoj auto ri tet i sebe sa mog, osje ća ju ći

uči nak svo je uni for me.„Ja... ja...“, mu cao je Blank, „... ja sam samo pro šao da... da...“„Šta da... da...?“Blank uči ni bes po mo ćan po kret pre ma go mi li ru še vi na.„Da bis te se ra do va li nad ovim, šta?“Blank od sko či. „Ne, ne, gos po din ober štur m ban fi rer. Ne! Ne! Samo

šte ta je“, pro šap ta on, „šte ta!“„Na rav no da je šte ta. Sad mo že te vi i da se smi je te.“„Ja se ne smi jem! Ja se ne smi jem, gos po din ober štur m ban fi rer.“Noj ba uer ga je pro ma trao. Blank je pres tra še no sta jao pred njim,

ruku čvr sto stis nu tih uz ti je lo.„Vi ste bo lje proš li nego ja“, reče Noj ba uer pos li je ne ko li ko tre nu ta-

ka. „Do bro ste bili pla će ni! Zar nis te?“„Na rav no, vrlo do bro, gos po din ober štur m ban fi rer!“„Vi ste do bi li go tov no vac, a ja – go mi lu ru še vi na.“„Da, gos po din ober štur m ban fi rer! Ža lim... Iz van red no ža lim... ovaj

udes.“Noj ba uer je gle dao pre da se. On je sad za is ta bio miš lje nja da je

Blank na pra vio sja jan po sao. Je dan se tre nu tak pre do miš ljao da li daBlan ku za sku pe pare pro da tu go mi lu ru še vi na. Ali, to je bilo pro tivpar tij skih na če la. A osim toga, i same ru še vi ne bile su vred ni je odono ga što je on svo je vre me no pla tio Blan ku. A da se ne go vo ri o vri- jed nos ti zem lji šta. Pla tio je pet hi lja da. Same go diš nje ki ri je iz no si lesu pet na est hi lja da. Pet na est hi lja da iz gub lje no!

„Šta vam je? Što vam se tre su ruke?“„Ni šta, gos po din ober štur m ban fi rer. Pri je mno go go di na sam pao.“Blank se prez no ja vao. Krup ne kap lje pa da le su mu sa čela na oči.

Više je trep tao des nim nego li je vim okom. Na li je vom, koje je bilostak le no, nije tako osje ćao znoj. Pla šio se da bi Noj ba uer mo gao nje- go vo drh ta nje da pro tu ma či kao dr sko drh ta nje. Tako ne što se većdo ga đa lo. Ali Noj ba uer u ovom času nije ni na šta slič no mis lio. Ni nato da je Ve ber Blan ka, onda, pri je pro da je, sas lu ša vao u lo go ru.Samo je pro ma trao ru še vi nu.„Vi ste bo lje po go di li nego ja“, reče on onda. „Mo žda svo je vre me no

to nis te vje ro va li, a sad bis te sve iz gu bi li. Ova ko ima te svoj do bar no- vac.“Blank se nije usu đi vao da obri še znoj. „Da, gos po din ober štur m ban-

fi rer“, mrm ljao je.Noj ba uer ga iz ne nad no po gle da is pi tu ju ći: sinu mu jed na mi sao.

Bila je to mi sao koja mu je sve češ će do la zi la po s ljed njih ne dje lja.Prvi put ju je osje tio kada je „Me ler n ski list“ bio ra zo ren; on ju je otje- rao, ali ona se opet po jav lji va la kao do sad na muha. Zar je za is ta mo- glo biti da se ovi Blan ko vi opet je dan put po dig nu? Ovaj tip pred njimnije tako iz gle dao; bio je ru še vi na. Ali ni go mi le ru še vi na svu da una- oko lo nisu bile ni šta dru go. Nisu baš go vo ri le o po bje da ma. Na ro či tone jer pri pa da ju nje mu. Pade mu na pa met. Sel ma sa svo jim unj ka- njem. Uz to no vin ski iz vje štaj. Rusi su bili pred Ber li nom. To se višenije mo glo iz vr ta ti. Rur je bio op ko ljen, i to je bilo tač no.„Čuj te vi, Blank“, reče on sr dač no. „Ta ja sam vas vrlo po šte no tre ti-

rao, zar ne?“„O, na da sve! Na da sve!“„To mo ra te da priz na te, jel’ da?“„Sva ka ko, gos po din ober štur m ban fi rer.“„Ljud ski.“„Vrlo ljud ski, gos po din ober štur m ban fi rer. Naj dub lje sam za hva lan!“„Da, da“, reče Noj ba uer. „Ne moj te to za bo ra vi ti. Ja sam za vas sva-

šta ri ski rao. Šta vi uop će ov dje ra di te? U gra du?“Za što nis te već odav no u kak vom lo go ru, sko ro da ga ne upi ta.„Ja... ja...“Blank se sav prez no jio. Nije znao na šta će to da iz a đe. On je samo

imao is kus tvo da na cis ti koji raz go va ra ju lju baz no ima ju u re zer vi uvi-

jek jed nu na ro či to groz nu šalu. Ve ber je tako raz go va rao pri je no štomu je iz bio oko. Prok li njao je sebe i što se nije obuz dao i što je na- pus tio svo je skro vi šte da bi obi šao sta ru tr go vi nu.Noj ba uer pri mi je ti nje go vu zbu nje nost. On is ko ris ti pri li ku.„To što ste vi slo bod ni, Blank, si gur no zna te kome ima da za hva li te,

zar ne?“„Da, hva la. Mno go hva la, gos po din ober štur m ban fi rer.“Blank nije imao ni šta da za hva li Noj ba ueru. On je to znao. I Noj ba-

uer je to znao, ali pred tom go mi lom ru še vi na, koja je ne vid lji vo ti nja- la, po če še iz ne na da sta ri poj mo vi da se tope. Ni šta više nije bilo si- gur no. Tre ba lo se osi gu ra ti. Noj ba ueru je to iz gle da lo lu đač ki, ali za- is ta, čo vjek nije znao da li mu ta kav je dan Je vrej neće još jed no gadana za tre ba ti.On iz va di jed nu „nje mač ku stra žu“.„Evo, uz mi te, Blank! Do bar du han. Ono ne kad bila je pri je ka nu žda.

Mis li te uvi jek na to kako sam vas ja za šti tio.“Blank nije pu šio. Bile su mu po treb ne go di ne, pos li je Ve be ro vih eks-

pe ri me na ta sa za pa lje nim ci ga re ta ma, da pri mi ri su du ha na ne pos- ta ne his te ri čan. Ali nije se usu đi vao da od bi je.„Ve li ka hva la, vrlo lju baz no, gos po din ober štur m ban fi rer.“On se oprez no po vu če sa ci ga rom u uze toj ruci. Noj ba uer se os vr-

nu. Niko ga nije vi dio da go vo ri sa Je vre jom. To je bilo bo lje. On od- mah za bo ra vi na Blan ka i poče da ra ču na, a onda po nju ši. Mi ris po- ža ra je pos tao jači. Žur no se upu ti na dru gu stra nu. Tamo je sad go- rje la mod na rad nja. Po tr ča na zad i po vi ka: „Blank! Blank!“ A po što ganije vi dio: „Va tra! Va tra!“Niko se nije po jav lji vao. Grad je go rio na više mjes ta, a va tro gas ci

već odav no nisu mo gli da se pro bi ja ju. Noj ba uer opet otr či do mod- nih iz lo ga, usko či u rad nju, trže jed nu što fa nu balu i iz vu če je na po- lje. Dru gi put već nije mo gao više da pro đe, čip ka na ha lji na koju jezgra bio za plam sa la je u nje go voj ruci. Va tra je li za la što fo ve i odi je la.Je dva se iz vu kao na po lje.Bes po moć no je gle dao s dru ge stra ne, uli ce u va tru. Ona je za hva-

ti la mod ne lut ke, pre li je ta la pre ko njih, žde ra la ha lji ne, – one odje- dan put, to pe ći se i go re ći, oži vje še čud nim ži vo tom. Okre ta le su se igr či le. Ruke su se di za le i sa vi ja le. Pra vi vo šta ni pa kao! A onda...sve po to nu, a po žar obu hva ti sve kao le še ve u kre ma to ri ju mu.

Noj ba uer se iz mak nu zbog vru ći ne dok ne uda ri o Budu. Ne gle da- ju ći on sje de na nje ga, ali od mah od sko či. Pre vi dio je da je bog imaona gla vi bron za ni ši ljak. Lju ti to je zu rio u balu pod svo jim no ga makoju je spa sao. Bio je to svi je tlo plav štof sa pti ca ma u letu. On gauda ri čiz mom. Do đa vo la! A i čemu? Odvu če ga na zad i baci u pla- men. Neka sve ide do đa vo la! Prok le to! Ota ba oda tle. Nije više htioni šta da vidi. Bog nije više bio sa Ni jem ci ma, Ni Vo tan15. A ko je za- pra vo bio?Iza jed ne go mi le ru še vi na pre ko puta uli ce uz di že se po la ko jed no

bli je do lice. Jo zef Blank je gle dao za Noj ba uerom. I prvi put pos li jemno go go di na on se smje škao. Smje škao se dok je među svo jimuze tim pr sti ma lo mio ci ga ru.

XVI

U dvo ri štu kre ma to ri ju ma sta ja lo je opet osam lju di. Svi su no si li cr- ve nu oz na ku po li tič kih za tvo re ni ka. Ber ger nije poz na vao ni jed nogod njih, ali sad je znao nji ho vu sud bi nu. Kapo Dre er bio je već nasvom mjes tu u po dru mu. Ber ger je osje ćao da se ne što u nje mu sru- ši lo, ne što što je još uvi jek po taj no ra ču na lo na od la ga nje. Dre er nijebio tu tri dana. To je Ber ge ra spri je či lo da iz ve de ono što je bio na- umio. Da nas više nije bilo iz go vo ra. Mo rao je da ri ski ra.„Poč ni od mah ov dje“, reče Dre er mr zo volj no „ina če ćemo je dva za-

vr ši ti. Ta oni kod vas u po s ljed nje vri je me cr ka va ju kao muhe!“Prvi mr tva ci pa do še sa tre skom. Za tvo re ni ci su ih svla či li i sor ti ra li

nji ho ve stva ri, a Ber ger je kon tro li rao zube. Onda su tro ji ca sla ga limr tva ce u lift.Pola sata kas ni je dođe Šul te. Iz gle dao je svjež i is pa van, ali je ne-

pres ta no zi je vao. Dre er je pi sao, a Šul te mu je s vre me na na vri je megle dao pre ko ra me na.Po drum je bio pros tran i iz vje tren, ali usko ro vonj mr tva ca pos ta de

vrlo jak. On je bio u odi je li ma, a ne samo u go lim ti je li ma. La vi na le- še va ni ka ko nije pres ta ja la i iz gle da lo je da za tr pa va pod so bom vri- je me, pa Ber ger već sko ro nije znao da li je veče ili tek pod ne, kadŠul te naj zad us ta de i na re di da se ide na ru čak.Dre er sa ku pi svo je stva ri.„Za ko li ko smo iz mak li odje lje nju za spa lji va nje?“„Za dva de set dva.“„Do bro! Pa uza za ru čak! Reci oni ma gore da pres ta nu da uba cu ju

dok se ja ne vra tim!“Os ta la tri za tvo re ni ka od mah iz a đo še. Ber ger svr ši još s jed nim mr-

tva cem.

„Ajde, is pi ši!“ gun đao je Dre er. Bu bu lji ca na nje go voj gor njoj usnipre tvo ri la se u bol ni čir.Ber ger se us pra vi. „Za bo ra vi li smo da une se mo u lis te ovo ga ov-

dje!“„Šta?“„Za bo ra vi li smo ovog mr tva ca da za ve de mo u knji ge.“„Glu post! Sve smo ih po bi lje ži li.“„To nije tač no.“ Ber ger je po no vio što je mir ni je mo gao. „Za pi sa li

smo jed nog čo vje ka ma nje.“„Čo vje če!“ pras nu Dre er. „Ti si po lu dio! Kak va su to ba ljez ga nja!“„Mi mo ra mo jed nog čo vje ka više da upi še mo u lis tu!“„Tako!“ Dre er sad po gle da oš tro u Ber ge ra. „A za što mi to mo ra-

mo?“„Da bi se lis te sla ga le.“„Ne bri ni se ti za moje lis te.“„Za dru ge se ne bri nem. Samo za onu jed nu.“„Dru ge? Kak vih to dru gih ima, ti, kos tu re?“„Lis ta sa zla tom.“Dre er ušu tje za tre nu tak. „Tako? A šta to sve za pra vo tre ba da zna-

či?“ upi ta on naj zad.Ber ger udah nu. „To tre ba da zna či da je meni sve jed no da li su zlat-

ne lis te tač ne ili nisu.“Dre er na pra vi je dan po kret, ali se sav la da. „One su tač ne!“ reče on

pri je te ći.„Mo žda. A mo žda i nisu. Po treb no je samo da se upo re de.“„Upo re de? A s čim?“„Sa mo jim vlas ti tim lis ta ma. Ja ih vo dim ot ka da ov dje ra dim. Iz

opre za. Za sebe lič no.“„Gle ti, mo lim te! To šu nja lo vodi svo ju lis tu? I ti mis liš da će ti više

vje ro va ti nego meni?“„Ja to sma tram mo gu ćim. Ne mam ni kak ve ko ris ti od svo je lis te.“Dre er je mje rio Ber ge ra od gla ve do pete, kao da ga prvi put vidi.„Tako! Dak le ne maš ko ris ti? Ni to ne vje ru jem. Baš si iz a brao pra vi

tre nu tak ov dje u po dru mu da mi to ka žeš, a? Sam sa mnom, to jebila tvo ja gre ška, ti, tik vo jed na!“On se is ce ri. Čir ga je bo lio. Ce re nje je iz gle da lo kao da ljut pas re-

že ći po ka zu je zube. „Ho ćeš li da mi ka žeš šta može sad da me od-

vra ti od toga da ti tu tik vu malo ne raz bi jem i da te ne pros trem ov djekao ove dru ge! Ili da ti stis nem gr kljan? Onda ćeš ti biti taj koji samsebi ne dos ta je u svo joj lis ti. Ov dje nema objaš nja va nja. Ta mi smosami. Na pros to si pao. Sla bost srca! Je dan više ov dje ne igra ni kak- vu ulo gu. To se ne is pi tu je. Ja ću te već prok nji ži ti.“On se pri bli ži. Bio je tri de set ki lo gra ma teži od Ber ge ra. Čak i sa kli-

je šti ma u ru ka ma Ber ger nije imao ni naj ma nje iz gle da da se od bra- ni. On uz mak nu ko rak i spo ta če se o mr tva ca koji je le žao iza nje ga.Dre er ga šče pa za ruku i is kre nu mu zglob na ruci. Ber ge ru is pa do šekli je šta.„Tako! To je bo lje“, objas ni Dre er.Na glim po kre tom ga pri vu če k sebi. Nje go vo iz o bli če no lice bilo je

sa svim pred Ber ge ro vim oči ma. Bilo je cr ve no, a čir se sja jio na usni,za okru žen pla vim ru bo vi ma. Ber ger ne reče ni šta. On samo iz mak nugla vu ko li ko je god više mo gao una zad i na preg nu ono što mu je jošpre os ta lo od vrat nih mi ši ća.Vi dio je kako se des na Dre ero va ruka diže. Mo zak mu se raz bis tri.

Znao je šta tre ba da radi. Bilo je malo vre me na. Na sre ću, ruka setako spo ro di za la kao u us po re nom fil mu.„Ovaj slu čaj ov dje je ura ču nat“, reče on brzo. „On je upi san, a svje-

do ci su ga pot pi sa li.“Ruka se ne za us ta vi. Di za la se po la ko, ali se ipak di za la.„Po dva la“, mrm ljao je Dre er. „Ho ćeš da se iz go vo riš? Sve je to po-

dva la. Ne ćeš više dugo go vo ri ti.“„Nije po dva la. Mi smo ra ču na li s tim da ćete po ku ša ti da me uk lo ni-

te.“ Ber ger je gle dao pra vo u Dre ero ve oči. „To je prvo što glu pa ni mauvi jek pad ne na pa met. Sve je stav lje no na pa pir i bit će sa lis tom oddva zlat na pr ste na i zlat nim ra mom od na oča ra koje ne dos ta ju dos- tav lje no la ger fi re ru, ako se ja uve če ne vra tim.“Dre ero ve oči za trep ta še. „Tako,“ reče on.„Baš tako. Mis li te li vi da ja ni sam znao šta ri ski ram?“„Tako, znao si?“„Da. Sve je na pi sa no. Zlat nih na oča ri, koje ne dos ta ju, Ve ber, Šul te i

Štaj n bre ner sje ti će se tač no. One su pri pa da le ne kom jed no okom, ato se ne za bo rav lja tako lako.“Ruka se nije da lje mi ca la. Zas ta la je, a onda je pala. „Nije bilo zla-

to“, reče Dre er „i sam si re kao.“

„Bilo je zla to.“„Ali nije, bez vri jed nos ti. Đu bre. Nije bilo vri jed no ni da se baci.“„Onda ćete to moći sami da objas ni te. Mi ima mo svje do če nja pri ja-

te lja čo vje ka kome su one pri pa da le. Bile su od čis tog bi je log zla ta.“„Uš lji va psi no!“Dre er gur nu Ber ge ra. Ber ger opet pade. Po ku ša da se za ne što za-

dr ži i osje ti pod ru kom zube i oči jed nog mr tva ca. Pade pre ko nje ga,ali Dre era nije is pu štao iz oči ju.Dre er je bur no drh tao. „Ta ako! – a šta mis liš šta će se onda de si ti

tvo jim pri ja te lji ma? Mis liš li da će biti na gra đe ni? Kao sa učes ni ci zato što si ti po ku šao da pro kri jum ča riš jed nog mr tva ca?“„Nisu oni sa učes ni ci.“„A ko će to vje ro va ti?“„Ko će vje ro va ti vama kad to bu de te objaš nja va li? Je di no će po vje-

ro va ti da ste to iz mis li li da bis te me uk lo ni li radi pr ste nja i na oča ri.“Ber ger opet us ta de Osje tio je kako iz ne na da poče da drh ti. Saže se

kao da čis ti ko lje na od pra ši ne Nije bilo šta da se is pra ši. Ali on nijemo gao da kon tro li ra drh ta nje svo jih nogu, a nije htio da to Dre er vidi.Dre er to nije pri mi je tio. On do dir nu jed nim pr stom čir. Ber ger opa zi

kako je otok pu kao. Gnoj je po čeo da curi. „Ne moj te to da či ni te!“reče.„Šta? Za što?“„Ne di raj te čir. Otrov od le ši na je smr to no san.“Dre er se iz bu lji u Ber ge ra. „Ja ni sam da nas do dir nuo ni je dan leš.“„Ali ja je sam, a vi ste mene dir nu li. Moj pret hod nik je umro od tro va-

njia krvi“Dre er trže na glo des nom ru kom u stra nu i otra je o hla če. „Do đa vo-

la! Šta će se sad do go di ti! Prok le ta svi nja ri ja! Ja sam već do dir nuo.“Gle dao je svoj prst kao da ima le pru. „Haj de! Uči ni ne što!“ iz dra sena Ber ge ra. „Zar mis liš da že lim da crk nem?“„Si gur no ne!“ – Ber ger se u me đu vre me nu sre dio. Skre ta nje Dre-

ero ve paž nje dalo mu je za to vre me na. „Na ro či to ne sada, tako krat- ko pred kraj“, do da de on.„Šta?“„Tako krat ko pred kraj“, po no vi Ber ger.„Šta, kraj? Uči ni ne što, ti psi no! Met ni ne što na to!“

Dre er po bli je di. Ber ger ode po fla šu joda koja je sta ja la na jed nojdas ci. Znao je da Dre er nije u opas nos ti; bilo mu je, uos ta lom, sve- jed no. Glav no je bilo da mu je skre nuo paž nju. On na ma za jo dom čir.Dre er se trže na zad. Ber ger vra ti fla šu. „Tako – sad je de zin fi ko va- no.“Dre er je po ku ša vao da vidi čir. Ški ljio je niz nos. – „Si gur no?“„Si gur no.“Dre er je ški ljio još neko vri je me. Onda poče da po kre će gor nju usnu

kao zec. „Tako, a šta si ti za pra vo htio?“ upi ta on.Ber ger osje ti da je po bi je dio. „Ono što sam re kao. Da za mi je nim lič-

ne po dat ke za jed nog mr tva ca. To je sve!“„A Šul te?“„On nije pa zio. Bar ne na ime na. Osim toga, dva puta je iz la zio.“Dre er je raz miš ljao. „A odi je la? Šta je s nji ma?“„Ona će od go va ra ti. Čak i bro je vi.“„Kako? Jesi li ti...“„Da“, reče Ber ger. „Ov dje je ono koje ho će mo da za mi je ni mo.“Dre er ga po gle da. „Sa svim ste to do bro is pla ni ra li. Ili si ti mo žda bio

sam?“„Ni sam.“Dre er gur nu ruke u dže po ve i ne ko li ko puta pro đe tamo-amo. Onda

se za us ta vi pred Ber ge rom. „A ko mi jam či za to da tvo ja ta ko zva nalis ta ipak neće is kr s nu ti?“„Ja.“Dre er sleg nu ra me ni ma i otp lju nu.„Do sa da je bila samo lis ta“, reče Ber ger mir no. „Lis ta i op tuž ba. Ja

sam ih mo gao is ko ris ti ti i ni šta mi se ne bi do go di lo. U naj bo ljem slu- ča ju bi me po hva li li. Pre ma ovo me – on po ka za na pa pi re koji su le- ža li na sto lu – ja sam sa učes nik u iš če za va nju jed nog za tvo re ni ka.“Dre er se pre do miš ljao. On oprez no po kre nu svo ju gor nju usnu i

opet za ški lji na nju.„Za vas je ri zik znat no ma nji“, nas ta vi Ber ger. „Do la zi samo još jed-

na gre ška više uz dvi je-tri dru ge. Tu je dva da ima neke raz li ke. Jase, me đu tim, op te re ću jem prvi put. Pre uzi mam da le ko veći ri zik. Činimi se, to je do volj na ga ran ci ja?“Dre er ne od go vo ri.

„Tre ba raz mis li ti o ne čem dru gom“, reče Ber ger pro ma tra ju ći ga ida lje. „Rat je već go to vo iz gub ljen. Nje mač ke su trupè po tis nu te izAfri ke i Sta ljin gra da, i već su da le ko unu tar gra ni ca, oko Raj ne. Pro- tiv toga ne po ma že više ni kak va pro pa gan da i ni kak va tra bu nja nja otaj nom oruž ju. Ne ko li ko ne dje lja ili mje se ci, i onda je kraj. Tada će iov dje doći do obra ču na. Za što da vi is pa šta te za dru ge. Ako se saz- na da ste nam po ma ga li, vi ste se osi gu ra li.“„Ko je to – mi?“„Nas ima mno go. Svu da. Ne samo u Ma lom lo go ru.“„Ako to sada pri ja vim? To, da vi pos to ji te?“„Kak ve to veze ima sa pr ste njem i zlat nim na oča ri ma?“Dre er diže gla vu i bol no se os mjeh nu. „Vi ste za is ta o sve mu do bro

raz mis li li, a?“Ber ger je šu tio.„Hoće li onaj čo vjek koga že li te da za mje ni te kid nu ti?“„Ne. Že li mo samo da ga za šti ti mo od ovo ga ov dje“, Ber ger po ka za

na kuke na zidu.„Po li tič ki?“„Da.“Dre er na mig nu oči ma. „A ako dođe stro ga kon tro la, pa ga nađu?

Šta onda?“„Ba ra ke su pre pu ne. Neće ga naći.“„Mogu ga pre poz na ti. Ako je neki poz na ti po li tič ki?“„Nije poz nat. A kod nas u Ma lom lo go ru svi smo na lik jed ni na dru-

ge. Tamo nema mno go šta da se pre poz na je.“„Da li je vaš blo kov ski sta rje ši na upu ćen u sve?“„Da“, sla ga Ber ger, „ina če to ne bi bilo mo guć no.“„Ima te li veze sa pi sar ni com?“„Veze ima mo svu da.“„Je li va šem čo vje ku te to vi ran broj.“„Nije.“„A stva ri?“„Do bro znam koje ću za mje ni ti. Već sam ih sta vio na stra nu.“Dre er po gle da vra ta. „Onda poč ni. Haj de! Brzo, pri je nego što neko

na iđe.“On od škri nu vra ta l poče da os lu šku je. Ber ger us pu za među mr tva-

ce i poče da ih pre gle da. U po s ljed njem tre nut ku pade mu još ne što

na pa met. Htio je da iz vr ši dvos tru ku za mje nu. Na taj na čin je mo gaoDre era da na ve de na po gre šan trag, tako da ovaj ni kad ne us ta no viime bro ja 509.„Brzo! Do đa vo la!“ pso vao je Dre er. „Šta tra žiš tu to li ko dugo?“S tre ćim mr tva cem Ber ger je imao sre ću. Bio je iz Ma log lo go ra i

nije imao zna ko va na ti je lu. Ski de mu jaku, iz va di is pod svog ka pu tasa kri ve nu jaku i hla če bro ja 509 sa kaž nje nič kim bro je vi ma i na vu čeih lešu. Onda od ba ci mr tva če ve stva ri na go mi lu odje će, a is pod njeiz vu če jed nu jaku i hla če, koje je tu ra ni je bio sklo nio. On ih za mo taoko tr bu ha, pre ko njih čvr sto za ve za uč kur i obu če po no vo svo juvlas ti tu jaku.„Go to vo!“Ber ger je drh tao. Pred njim su na zidu kli zi le crne mr lje. Dre er se

okre nu. „Sve u redu?“„Jes te.“„Do bro. Ja ni sam ni šta vi dio. Ne znam ni šta. Bio sam u klo ze tu.

Ono što se ov dje do go di lo uči nio si ti. Ja ni o čemu ni šta ne znam,jesi li ra zu mio?“„Je sam.“Lift u kome su le ža li le še vi pođe gore i pos li je krat kog vre me na opet

se vra ti pra zan.„Idem sada da do ve dem onu tro ji cu koji su na po lju radi uto va ra“,

reče Dre er. „Za to ćeš vri je me biti ov dje sam. Jesi li ra zu mio?“„Ra zu mio sam“, od go vo ri Ber ger.„A lis ta?“„Do ni jet ću je su tra, ili, mogu ja da je uni štim.“„Mogu li da se os lo nim na to?“„Sva ka ko.“Dre er se pre do miš ljao je dan tre nu tak. „Pa i ti si sada u sosu“, reče

on. „Više nego ja. Zar ne?“„Mno go više.“„A ako ne što iz a đe na vi dje lo?“„Ja neću go vo ri ti. Imam otro va. Neću ja pro go vo ri ti.“„Iz gle da da za is ta ima te sve.“ Dre ero vo je lice po ka zi va lo neku vr-

stu ne že lje nog po što va nja. „Ni sam to znao.“Ina če bih bo lje pa zio – mis lio je. – Ti prok le ti po lu cr kav ci! Čak se i

nji ma ne može vje ro va ti! „Poč ni već jed nom da to va riš lift.“ On pođe

na po lje.„Evo još ne što!“ reče Ber ger.„Šta?“Ber ger iz va di iz dže pa pet ma ra ka i sta vi ih na sto. Dre er ih gur nu u

džep. „Bar ne što za ri zik!“„Slje de će ne dje lje do la zi još pet ma ra ka.“„A za što?“„Ni za što. Pros to još pet ma ra ka za ovo ov dje.“„Do bro.“ Dre er is kri vi usne, ali od mah pres ta de da se smje ška. Čir

ga je bo lio. „Naj zad, ni sam ne čo vjek“, reče on. „Uvi jek rado po ma- žem dru gu.“Dre er iz a đe. Ber ger se os lo ni o zid. Sve mu se vr tje lo u gla vi. Proš-

lo je bo lje nego što je oče ki vao. Nije ni šta uobra ža vao; znao je daDre er još uvi jek raz miš lja kako bi ga lik vi di rao. To je za sad bilo od lo- že no pri jet njom sa pod zem nim po kre tom i obe ća njem no vih pet ma- ra ka. Dre er će na to če ka ti. Kod kri mi na la ca se mo glo po uz da ti u toda će gle da ti svo ju ko rist. To je bila po uka koju su ve te ra ni iz vuk li izHan t ke ovog slu ča ja. No vac je do la zio od Le vin skog i nje go ve gru pe.Oni će i da lje po ma ga ti.Ber ger opi pa jaku koju je za ve zao oko sebe. Sta ja la je čvr sto i ni šta

se nije mo glo pri mi je ti ti. On je bio ta nak, i nje go va je jaka još i sadalan da la na nje mu. Usta su mu bila suha. Leš sa laž nim bro jem le žaoje pred njim. On iz vu če iz go mi le je dan dru gi i gur nu ga po kraj za mi- je nje nog mr tva ca. U is tom tre nut ku novi je dan leš sle ti kroz okno.Po če li su opet da uba cu ju.Dre er se po ja vi sa tro ji com za tvo re ni ka. On po gle da Ber ge ra. „Šta

ra diš ti ov dje? Za što nisi na po lju?“ obrec nu se. To je bilo zbog ali bi ja.Tro ji ci dru gih tre ba lo je utu vi ti u gla vu da je Ber ger bio do lje sam.„Tre ba lo je da iz va dim još je dan zub“, reče Ber ger.„Ko je šta! Ima da ra diš ono što ti se na re di. Ov dje se sva šta može

do go di ti.“Dre er sje de nes pret no na sto sa lis ta ma. „Ra di te da lje!“ za po vi je di

on.Usko ro se po ja vi i Šul te. U dže pu je imao iz da nje Kni ge ovog „Po na-

ša nja si lju di ma“, koje iz va di i poče da čita.Nas ta vi še da ski da ju mr tve. Tre ći u redu bio je čo vjek sa za mi je nje-

nom ja kom. Ber ger je to tako ude sio da su ga dvo ji ca po moć ni ka ski-

da la. Čuo ih je kako iz vi ku ju broj 509. Šul te nije di zao po gled, či taoje u kla sič nom dje lu eti ke ci je pra vi la kako se jedu ra ko vi i ribe. Umaju je oče ki vao po ziv ro di te lja svo je vje re ni ce i htio je da bude pri- prem ljen. Dre er je rav no duš no is pi si vao lič ne po dat ke i upo re đi vao ihsa pri ja va ma blo ko va, če t vr ti mr tvac je bio opet po li tič ki. Ber ger gapri ja vi sam. On iz go vo ri broj ne što glas ni je i pri mje ti da je Dre er po di- gao po gled. Sam do ne se stva ri mr tva ca sto lu. Dre er ga po gle da.Ber ger mu na mig nu oči ma. Onda uze kli je šta i džep nu lam pu i nažese nad mr tva cem. Pos ti gao je ono što je htio. Dre er je vje ro vao da jeime če t vr tog – a ne tre ćeg, – bilo ime ži vo ga, koji je u stva ri bio za mi- je njen. Tako je iz gu bio trag i ni u kom slu ča ju ne bi ni šta mo gao daizda.Vra ta se otvo ri še. Uđe Štaj n bre ner. Za njim su išli Bro jer, nad zor nik

bun ke ra i šar fi rer Ni man. Štaj n bre ner se na smi je ši Šul teu. „Smi je ni- će mo te kad ovi mr tva ci budu prok nji že ni. Ve be ro vo na re đe nje!“Šul te zak lo pi knji gu. „Je smo li doš li do tle?“ za pi ta Dre era.„Ima još če ti ri leša.“„Do bro.“Štaj n bre ner se os lo ni o zid na kome su se vi dje li tra go vi ugre be ni

nok ti ma za tvo re ni ka. „Samo za vr ši te! Ima mo vre me na. Onda po ša lji- te ova mo ovu pe to ri cu koji su gore uba ci va li. Ima mo za njih jed no iz- ne na đe nje.“„Da“, reče Bro jer. „Da nas mi je ro đen dan.“„Ko je od vas broj 509?“ upi ta Gol d štajn.„Za što?“„Mene su upu ti li ova mo.“Bilo je veče i Gol d štajn je s jed nim tran s por tom od dva na es to ri ce

dru gih za tvo re ni ka sti gao u Mali lo gor. „Le vin ski me ša lje“, reče onBer ge ru.„Jesi li u na šoj ba ra ci?“„Ni sam. U ba ra ci 21. U žur bi se nije mo glo druk či je iz ves ti. To se

može kas ni je pro mi je ni ti. Bilo je kraj nje vri je me da iz mak nem. Gdjeje broj 509?“„Broj 509 više ne pos to ji.“Gol d štajn ga po gle da. „Mr tav ili sa kri ven?“Ber ger je ok li je vao. „Mo žeš mu vje ro va ti“, reče broj 509, koji je sje-

dio do nje ga. „Le vin ski mi je o nje mu go vo rio kada je ov dje bio po s-

ljed nji put.“Obra ti se Gol d štaj nu. „Ja se sad zo vem Flor man. Šta ima novo?

Već dugo vre me na ni smo ni šta o vama čuli.“„Dugo? Dva dana.“„To je dugo. Šta ima novo? Dođi ova mo pri je ko. Ov dje niko ne

može da pris lu šku je.“Sje do še po stra ni od dru gih. „Si noć smo u blo ku 6 mo gli da slu ša-

mo ra dio-vi jes ti En gle ske. Ima li smo mno go smet nji; ali jed na vi jestje bila jas na. Rusi već bom bar di ra ju Ber lin.“„Ber lin?!“„Da.“„A Ame ri kan ci i En gle zi?“„O tome nije bilo no vih vi jes ti. Ima li smo smet nji i mo ra li smo biti

oprez ni. Rur ska oblast je op ko lje na, a oni su već da le ko pre ko Raj neu Nje mač koj. To je si gur no.“Broj 509 je gle dao kroz bod lji ka vu žicu iza koje je pod te škim kiš nim

obla ci ma ti nja lo ve čer nje cr ve ni lo. „Kako sve to po la ko ide.“„Po la ko? Ti to na zi vaš po la ko? U jed noj go di ni su nje mač ke ar mi je

pro tje ra ne iz Ru si je do Ber li na i Iz Afri ke do Rura – a ti go vo riš ospo ros ti.“Broj 509 je ma hao gla vom. „Ne mis lim to. Ov dje je to po la ko. Za

nas. I to odje dan put, zar ne ra zu mi ješ? Ja sam već mno go go di naov dje, ali mi se ovo čini naj s po ri je pro lje će od svih. Spo ro je, jer je te- ško iš če ki va ti.“„Ra zu mi jem.“ Gol d štajn se smje škao. Zubi su mu bili bi je li kao kre-

da na si vom licu. „Poz na jem ja to. Na ro či to noću kada čo vjek nemože da spa va i nema do volj no uz du ha.“ Oči mu se više nisu smje- ška le. Pos ta do še bez iz raz ne i olov ne. „Vra ški je po la ko ako tako uz- meš.“„Da. To mis lim. Pri je ne ko li ko ne dje lja ni šta još ni smo zna li. Sad

nam se već sve čini spo ro. Čud no je kako se to mi je nja kad imanade; i kad se čeka; i kad je čo vje ka strah da će ga još uke ba ti.“Broj 509 je mis lio na Han t kea. On još nije bio iz van opas nos ti. Ma-

hi na ci ja je bila do nek le do volj na da ga Han t ke nije lič no poz na vao.Broj 509 bi u tom slu ča ju pros to pos tao onaj mr tvac, kao što bi mr- tvac bio prok nji žen kao broj 509. Sada je bio služ be no mr tav, zvaose Flor man, ali se još uvi jek na la zio u Ma lom lo go ru. Dru go ne što

nije se mo glo pos ti ći; bilo je već mno go i to što je blo kov ski sta rje ši- na ba ra ke 21, u ko joj je Flor man umro, sa učes tvo vao. Broj 509 jemo rao da bude opre zan da ga Han t ke ne bi spa zio. Mo rao je dabude opre zan da ga neko dru gi ne bi iz dao. A osim toga, tu je jošuvi jek bio Ve ber, koji ga je kod kak ve neo če ki va ne kon tro le mo gaopo no vo da pre poz na.„Jesi li do šao sam?“ upi ta on Gol d štaj na.„Ni sam. Još su dvo ji ca dru gih pos la ni sa mnom.“„Hoće li ih još doći?“„Vje ro jat no. Ali ne kao služ be no pre ba če ni. Mi smo tamo pri je ko sa-

kri li naj ma nje pe de set do šez de set lju di.“„A gdje to li ke lju de sa kri va te?“„Oni sva ke noći mi je nja ju ba ra ku i spa va ju na dru gom mjes tu.“„Ako ih ese sov ci po zo vu na ka pi ju ili u pi sar ni cu?“„Onda ne idu.“„Šta?“„Oni ne idu“, po no vi Gol d štajn. On opa zi da se broj 509 po di gao za-

ču đen. „Ese sov ci više ne ma ju ta čan pre gled.“„Već ne ko li ko ne dje lja zbr ka se sva kog dana po ve ća va. Mi smo

tome do pri ni je li ko li ko smo god mo gli. Lju di koje tra že pos la ni su narad ne za dat ke ili se pros to ne mogu pro na ći.“„A ese sov ci? Zar oni ne do la ze da ih sami odve du?“Gol d štaj nu zubi bljes nu še. „Ne do la ze više rado, a ako to čine,

onda su u gru pa ma i na oru ža ni. Opas na je samo gru pa u ko joj su Ni- man, Bro jer i Štaj n bre ner.“Broj 509 je šu tio neko vri je me. To što je čuo bilo je i su vi še ne vje ro-

jat no. „A ot ka da je to tako?“ upi ta on naj zad.„Ima ot pri li ke jed na sed mi ca. Sva kog se dana po ne što iz mi je ni.“„Mis liš li da se ese sov ci boje?“„Da. Oni su iz ne na da pri mi je ti li da nas ima na hi lja de. A zna ju i

kako stva ri sto je sa ra tom.“„Vi ih na pros to ne slu ša te?“ Broj 509 još uvi jek nije mo gao da shva-

ti.„Mi ih slu ša mo, ali či ni mo to tako spo ro da vrlo dugo tra je, a sa bo ti-

ra mo što god mo že mo. Ese sov ci ipak hva ta ju još do vo ljan broj lju di.Ne mo že mo sve da spa se mo.“Gol d štajn us ta de. „Tre ba da na đem mjes to za spa va nje.“

„A ako ni šta ne na đeš, obra ti se Ber ge ru.“„Do bro.“Broj 509 je le žao po kraj go mi le mr tva ca iz me đu ba ra ka. Go mi la je

bila veća nego obič no. Proš le ve če ri nisu da va li hlje ba. To se uvi jekpo ka zi va lo slje de ćeg dana po bro ju mr tvih. Broj 509 je le žao sa svimuz mr tva ce, jer je du vao hla dan i vla žan vje tar. Mr tva ci su ga šti ti li odnje ga.Oni me šti te, mis lio je on. Oni me šti te čak i kad iz go re u kre ma to ri-

ju mu. Neg dje u ovom hlad nom, vlaž nom vje tru vi jo rio se dim sa Flor- ma nom, čije je ime on sada no sio. Os ta tak je bio još ne ko li ko sa go- rje lih kos ti, od ko jih će se usko ro u mli nu izm lje ti ko šta no braš no. Aliime, ono naj kra će i naj bez na čaj ni je, os ta lo je i pos ta lo za šti ta za je- dan dru gi ži vot koji se bo rio pro tiv uni šte nja.Slu šao je kako go mi la mr tva ca jeca i miče se. Tki vo i so ko vi u nji ma

još su ra di li. Kroz njih se šu lja la jed na dru ga, he mij ska smrt, ras tva- ra la ih, pu ni la ih pli no vi ma i pri pre ma la za ras tva ra nje, i kao sa blas nire fleks ži vo ta koji bje ži, tr bu si su se još po kre ta li, oti ca li i splaš nja va- li, a mr tva su usta dah ta la zrak; iz oči ju je cu ri la mut na te ku ći na kaoza kaš nje le suze.Bro ju 509 za drh ta še ra me na. No sio je Ati la-do la mi cu uni for me ho-

nved skih ko nja ni ka. Ona je bila jed na od naj to pli jih odjev nih pred me- ta ba ra ke, a no si li su je na iz mje nič no oni koji su noću le ža li na po lju.Pro ma trao je re ve re koji su se mut no svje tlu ca li u tami. Bilo je utome iz vjes ne iro ni je: upra vo sada kada se po no vo sje tio svo je proš- los ti i sebe sa mo ga, sada kad nije više htio da bude samo broj, mo- rao je da živi pod ime nom jed nog mr tva ca, a uz to je noću no sio ma- đar sku uni for mu.Drh tao je od zime i gur nuo šake u ru ka ve. Mo gao je da ode u ba ra-

ku da bi tamo u to plom smra du pros pa vao ne ko li ko sati, ali ne uči nito. Bio je i su vi še ne mi ran za to. Više je vo lio da sje di, da se smr za- va, da gle da u noć i da čeka, ni sam ne zna ju ći šta bi se to još mo glodo go di ti u noći da tako iš če ku je. To je ono od čega čo vje ku do la zi dapo lu di, po mis li on. Če ka nje je le ža lo be šum no, kao mre ža iz nad lo- go ra, i hva ta lo sve nade i sve stra ho ve. Ja če kam, mis lio je, a Han t- ke i Ve ber me gone; Gol d štajn čeka, a nje go vo srce sva kog tre nut kaza ta ji; Ber ger čeka i pla ši se da će biti lik vi di ran sa kre ma to ri jum- skom eki pom pri je no što nas os lo bo de; mi svi če ka mo i ne zna mo

hoće li nas još u po s ljed njem tre nut ku pos la ti sa tran s por ti ma smr ti uka kav lo gor za uni šte nje.„509!“ – reče Aha sfer iz tame. – „Jesi li ti tu?“„Da, ov dje sam. Šta je?“„Ov čar ski pas je mr tav.“Aha sfer pri đe. „Ali on nije bio bo les tan?“ reče broj 509.„Nije. Pros to je zas pao.“„Da ti po mog nem da ga iz ne seš?“»Nije po treb no. Ja sam bio s njim na po lju. Leži tamo pri je ko. Htio

sam samo da to ne kom ka žem.“„Da, sta ri.“„Da, 509.“

XVII

Tran s port je do šao iz ne nad no. Že ljez nič ke li ni je sa za pa da pre magra du bile su pre ki nu te na ne ko li ko dana. Pos li je nji ho vog po prav ka,jed nim od pr vih vla ko va do šao je iz vjes tan broj po kri ve nih te ret nihva go na. Tre ba lo je da budu da lje odve ze ni u prav cu jed nog lo go rasmr ti. Noću su, me đu tim, veze bile po no vo bom bar di ra ne. Vlak jesta jao či tav dan u mjes tu, a onda su lju de iz nje ga iz va di li i pos la li uMe ler n ski lo gor.Bili su to samo Je vre ji. Je vre ji iz svih di je lo va Evro pe. Bilo je polj-

skih i ma đar skih, ru munj skih i če ških, ru skih i grč kih Je vre ja, Je vre jaiz Ju gos la vi je, Ho lan di je i Bu gar ske, pa čak ne ko li ci na i iz Luxem bur- ga. Go vo ri li su de se tak raz nih je zi ka, a ve ći na ih se je dva i spo ra zu- mi je va la me đu sob no. Čak i za jed nič ki „ji diš“ iz gle dao je raz li čit. Napo čet ku ih je bilo dvi je hi lja de, a sada ih je os ta lo samo pet sto ti na.Ne ko li ko sto ti na le ža lo je mr tvo u te ret nim va go ni ma.Noj ba uer je bio sav iz van sebe. „Gdje ćemo sad samo sa ovi ma?

Ta lo gor je i ona ko pre pun. A osim toga, oni uop će nisu služ be nonama do di je lje ni. Mi ne ma mo ni kak ve veze s tim. Pa ovo je užas nazbr ka! Nema više reda, šta se to do ga đa?“On je ju rio gore-do lje po svo joj kan ce la ri ji. Uz sve nje go ve lič ne bri-

ge sada je doš lo još i ovo. Nje go va bi ro krat ska krv bu ni la se. Nije ra- zu mi je vao da se to li ko ko me di je tje ra sa lju di ma koji su bili osu đe nina smrt. Bi jes no je gle dao kroz pro zor. „Če ka ju tu pred ka pi jom sasvo jim pr nja ma, kao Ci ga ni. Je smo li na Bal ka nu ili u Nje mač koj?Ra zu mi je te li vi šta se to do ga đa, Ve ber?“Ve ber je os ta jao rav no du šan. „Pa ne kak va us ta no va mora da je to

na re di la“, reče on. „Ina če ne bi doš li ova mo.“„Pa, to je upra vo ono! Ne kak va us ta no va tamo do lje, na sta ni ci. Ne

pi ta ju ći mene. Nisu me čak ni pret hod no oba vi jes ti li. O ne kom služ-

be nom ra zvi ja nju stva ri ne može biti ni go vo ra. Toga, iz gle da, uop ćeviše nema! Svak log dana is kr sa va ju nove us ta no ve. Oni na sta ni citvr de da su lju di tamo pre vi še vi ka li i da je to os tav lja lo rđav uti sak naci vil no sta nov niš tvo. Kak ve veze mi ima mo s tim? Naši lju di se nederu.“Gle dao je Ve be ra. Ve ber se non ša lant no nas lo nio na vra ta. „Jes te li

vi o tome go vo ri li sa Di com?“ upi ta on.„Ne. Još ni sam. Ima te pra vo. Od mah ću to uči ni ti.“Noj ba uer je do bio vezu i raz go va rao neko vri je me. Onda je spus tio

slu ša li cu. Umi rio se. „Dic kaže da tre ba samo pre ko noći da ih za dr- ži mo ov dje, za tvo re ne u je dan blok. Ne tre ba da ih ras po re đu je mopo ba ra ka ma. Ni da ih pre uzi ma mo. Pros to da ih os ta vi mo ov dje iču va mo. Su tra će biti pos la ni da lje. Do tada će opet po pra vi ti že ljez- nič ku li ni ju“. On je opet gle dao kroz pro zor. „Ali gdje samo da ih sta- vi mo? Kod nas je sve pre pu no.“„Mo že mo ih os ta vi ti na zbo ri štu.“„Zbo ri šte nam je po treb no za Rad na odje lje nja su tra iz ju tra. To će

samo stvo ri ti kon fu zi ju. Osim toga, ovi će ga Bal kan ci pot pu no za ga- di ti. Ne može to tako!“„Mo že mo ih smjes ti ti na zbo ri šte Ma log lo go ra. Tamo neće biti na

putu.“„Ima te li tamo do volj no pros to ra?“„Da.“„Onda ćemo svo je vlas ti te lju de da po tr pa mo u ba ra ke. Do sada su

oni dje li mič no le ža li na po lju.“„Za što, zar su ba ra ke tako pune?“„To za vi si od toga kako se stvar pro ma tra. Lju di mogu da se pa ku ju

kao sar di ne. Jed ni pre ko dru gih.“„Za jed nu noć će ići.“„Ići će. Ni je dan od lju di iz Ma log lo go ra neće ima ti in te re sa da dos-

pi je u tran s port.“ Ve ber se smi jao. „Oni će se od toga ču va ti kao odko le re.“Noj ba uer se ov laš is ke si. Do pa da lo mu se da nje go vi za tvo re ni ci

žele da os ta nu u lo go ru. „Mo ra mo da pos ta vi mo stra že“, reče on.„Ina če će novi da iš čez nu u ba ra ka ma, i onda ćemo ima ti zbr ke.“Ve ber od mah nu gla vom. „I na to će oni u ba ra ka ma već sami da

pri pa ze. Oni se do volj no pla še da bi smo u pro tiv nom su tra mo gli je-

dan dio njih da po ša lje mo sa tran s por tom, kako bi smo is pu ni li broj.“„Do bro! Odre di te ne ko li ci nu na ših lju di, do vo ljan broj ka poa i lo gor-

ske po li ci je kao stra že! A ba ra ke u Ma lom lo go ru za klju čaj te! Ne mo- že mo da ri ski ra mo re flek to re da bi smo ču va li tran s port.“Bilo je to kao da kroz po lu s vje tlo do la zi hor da ve li kih umor nih pti ca

koje više ne mogu da lete. Oni su se kla ti li i po sr ta li, a kada bi je danpao, dru gi bi ga zi li pre ko nje ga, ni ne pri mje ću ju ći ga go to vo, dok gaslje de ći ne bi po di gli.„Vra ta od ba ra ka za tvo ri ti!“ ko man di rao je SS-šar fi rer, koji je za tva-

rao Mali lo gor. „Os ta ni te unu tra! Ko iz a đe bit će stri je ljan!“Go mi la je bila sa tje ra na na pros tor iz me đu ba ra ka. Ona se ta la sa la

tamo-amo. Neki su pa da li, dru gi sje de li do njih, i u tom su ne mi rustva ra li os tr vo koje se po ve ća va lo; usko ro su svi le ža li, a veče je pa- da lo na njih kao kiša od pe pe la.Le ža li su i spa va li. Ali nji ho vi gla so vi nisu šu tje li. Stal no bi odje ki va li

u na glim bu đe nji ma iz straš nih sno va, stra no i pro dor no; po ne kad suse gla so vi sta pa li u dugo ja di ko va nje, koje se u is tim ma lo broj nim to- no vi ma di za lo, spu šta lo i uda ra lo o ba ra ke kao more bi je de koje uda- ra o stu po ve si gur nos ti.To se ci je lu noć čulo u ba ra ka ma. Ki da lo je ner ve i već u pr vim ča-

so vi ma lju di po div lja še. Po če li su da viču, a kada je go mi la na po lju toza ču la, i nje na kuk nja va pos ta de jača; to je opet, sa svo je stra ne, po- ja ča va lo viku unu tra. Li či lo je na neku straš nu sred njo vje kov nu tuž- ba li cu, dok kun da ci ne uda ri še o ba ra ku i ne za ču še se na po lju puc- nji i tupi šum to lja ga koje pa da ju na ti je la, i onaj oš tri ji šum kad bineka gla va bila po go đe na.Onda se umi ri. One koji su vi ka li u ba ra ka ma umi ri li su nji ho vi dru-

go vi; a go mi la na po lju bila je ko nač no obo re na snom i is crp lje njemviše ne go li ba ti na ma. Od ba ti na su je dva još ne što i osje ća li. Ku ka- nje bi s vre me na na vri je me opet odjek nu lo, ali bilo je sla bi je, madani ka da nije pot pu no pres ta ja lo.Ve te ra ni su dugo slu ša li. Slu ša li su, je ži li se i bo ja li da im se slič no

može do go di ti. Po spo ljaš njos ti je dva su se raz li ko va li od tih lju di iztran s por ta na po lju. A ipak su se osje ća li, u ovim ba ra ka ma smr ti izPolj ske, tako usko stis nu ti, le že ći jed ni pre ko dru gih i iz me đu smra dai umi ra nja, pod hi je ro gli fi ma koje su umi ru ći ugre ba li u zi do ve, u tojmuci što ne mogu da od la ze u za hod – osje ća li su se tako si gur no

kao da su ba ra ke bile do mo vi na i si gur nost od bez gra nič nog stra nogbola na po lju – a to je iz gle da lo sko ro još užas ni je ne go li mno go što- šta pri je toga.Uju tro se pro bu di še od mno gih ti hih tu đih gla so va. Bilo je još mrač-

no. Ku ka nje je pres ta lo. Ali zato se čulo gre ba nje na zi do vi ma ba ra- ka. Čulo se gre ba nje, kao da na po lju sto ti ne šta ko ra glo đu da bi ušli.Gre ba nje je bilo tiho i po taj no, ali se onda začu oprez no ku ca nje ovra ta i zi do ve, go to vo umi lja va ju će mrm lja nje, koje je uvje ra va lo une kom čud nom stra nom tonu, slom lje nim gla so vi ma po s ljed njegoča ja. Mo li li su da ih pus te.Prek li nja li su za No jev kov čeg da ih spa si od po to pa. Bili su tihi, već

pre da ni svo joj sud bi ni, a nisu više vi ka li; samo su prek li nja li, mi lo va lidrvo zi do va, le ža li is pred nje ga, gre ba li ru ka ma i nok ti ma i mo li li me- kim, tam nim gla so vi ma iz mra ka.„Šta kažu?“ upi ta Bu her.„Mole nas u ime nji ho vih maj ki da ih pus ti mo unu tra, U ime...“ Aha-

sfer pre ki de. Pla kao je.„Ne mo že mo to“, reče Ber ger.„Da, znam to.“Je dan sat kas ni je palo je na re đe nje za po kret. Na po lju su se čule

ko man de. Od go vo ri la je glas na kuk nja va. Us li je di le dru ge ko man de,lju ti te i glas ne.„Mo žeš li šta da vi diš, Bu her?“ upi ta Ber ger. Sje dje li su is pod ma log

pro zo ra na naj gor njem kre ve tu.„Da. Od bi ja ju. Neće da pođu.“„Us ta ti!“ – čulo se spo lja. „Svr sta ti se i raz bro ja ti se!“Je vre ji nisu us ta ja li. Os ta li su le že ći na zem lji i gle da li oči ma pu nim

uža sa u stra že ili su sa kri va li gla ve u ruke. „Us ta ti!“ ri kao je Han t ke.„Haj de, diž’te se, vi smrd ljiv ci! Ho će te li da vas mi raz bu di mo? Na po- lje odav de!“Bu đe nje nije ni šta po ma ga lo. Pet sto ti na bi jed ni ka – koji su zbog či-

nje ni ce što su ima li dru ge obi ča je u služ bi bož joj ne go li nji ho vi mu či- te lji bili sve de ni na ne što što se više nije mo glo oz na či ti kao ljud sko –nije više re agi ra lo na dre ku, psov ke i udar ce. Le ža li su, po ku ša va lida za gr le zem lju, da se za ka če za nju. Ta bi jed na, za ga đe na zem ljakon cen tra ci onog lo go ra iz gle da la im je po želj na. Ona je bila za njihraj i spa se nje. Zna li su kuda ih vode. Dok su bili u tran s por tu i u po-

kre tu tupo su sli je di li kre ta nje. Ali sada, je dan put za us tav lje ni i do ve- de ni u mi ro va nje, od bi ja li su, isto tako tupo, da se opet po kre nu.Nad gled ni ci pos ta do še ne si gur ni. Ima li su na re đe nje da lju de ne pre- tu ku na smrt, a to je bilo pri lič no te ško. Ovo je na re đe nje ima lo samobi ro krat ski raz log; tran s port nije bio upu ćen u lo gor, i zbog toga jetre ba lo da ga što cje lo vi ti je opet na pus ti.Po ja vi se još ese so va ca. Broj 509 vi dje pred pro zo rom ba ra ke 20 i

Ve be ra kako do la zi u svo jim sjaj nim, ele gant nim čiz ma ma. On se za- us ta vi na ula sku u Mali lo gor i iz da de na re đe nje. Ese sov ci uze še pu- ške na go tovs i otvo ri še va tru ne po sred no iza onih koji su le ža li. Ve- ber je ras kre če nih nogu sta jao kraj ula za, pod bo čiv ši ruke. Oče ki vaoje da će Je vre ji pos li je ovog plo tu na po ska ka ti.Ali oni to nisu uči ni li. Bili su van do hva ta sva ke pri jet nje. Že lje li su

da os ta nu da leže. Nisu htje li da idu da lje. I da su pu ca li među njih,ni onda se vje ro jat no ne bi po mje ri li. Ve be ro vo lice iz mi je ni boju.„Dig ni te ih“, de rao se. „Dig ni te ih ba ti na ma! Po no ga ma i po ta ba ni-

ma!“Nad gled ni ci se obo ri še na go mi lu. Tuk li su ih ba ti na ma i ša ka ma,

ga zi li no ga ma po tr bu si ma i spol nim or ga ni ma, ču pa li su lju de zakosu i bra de i di za li ih na noge. Ali lju di su onda opet pa da li kao dasu bez kos ti ju.Bu her je bu ljio na po lje. „Gle ti to!“ – šap tao je Ber ger. – „Nisu to

samo ese sov ci koji tamo tuku. Nisu čak samo ni ze le ni. Ne samozlo čin ci. Ima i dru gih boja među nji ma. To su i naši lju di. Za tvo re ni cikao što smo mi, koje su na pra vi li kap ci ma i po li caj ci ma. Oni tuku istotako kao i nji ho vi uči te lji.“ On otra svo je upa lje ne oči kao da hoće daih iz bi je iz gla ve. Sa svim uz ba ra ku sta jao je star čo vjek sa bi je lombra dom. Krv je cu ri la iz nje go vih usta i po la ko je bo ji la bra du u cr ve- no.„Od mak ni se od pro zo ra!“ reče Aha sfer. „Ako vas vide, doći će i po

vas.“„Ne mogu da nas vide.“Pro zor je bio pr ljav i za tvo ren, a spo lja se nije mo glo vi dje ti šta se

iza toga do ga đa u tam noj pros to ri ji. Ali zato se iz nu tra mo glo do volj- no vi dje ti.„Ne tre ba da to gle da te“ reče Aha sfer. „To je gri jeh či ni ti, ako čo vjek

nije na to pri si ljen.“

„Nije to gri jeh“, reče Bu her. „Ne će mo to ni kad za bo ra vi ti, zato ih gle- da mo.“„Zar nis te do volj no toga vi dje li ov dje, u lo go ru?“Bu her ne reče ni šta. I da lje je bu ljio kroz pro zor.Bi jes na zbo ri štu pos tup no je sp ljaš nja vao. Nad gled ni ci bi mo ra li da

odvu ku sva kog po je din ca. Zato je tre ba lo da ih bude ba rem hi lja du.Us pje li su da sa ku pe de set-dva de set Je vre ja na uli ci, ali ne više. Daih je bilo više, oni bi se pro bi li iz me đu ču va ra i opet bi pa da li na ve li- ku tam nu go mi lu, koja se tr ga la.„Evo i Noj ba uera lič no,“ reče Ber ger.Do šao je i raz go va rao sa Ve be rom. „Neće da odu“, reče Ve ber, ma-

nje rav no du šan nego ina če. „Mo že mo ih is pre bi ja ti i na smrt, neće seni mak nu ti.“Noj ba uer je od bi jao de be le di mo ve ci ga re. Smrad je na zbo ri štu bio

ve oma jak. „Od vrat na stva ri Za što li su ih samo pos la li ova mo? Tamo gli su ih od mah lik vi di ra ti tamo gdje su i bili, umjes to da ih takodugo vo za ju po zem lji da bi ih otro va li ga som. Ja bih htio da znamka kav je tome raz log.“Ve ber sle že ra me ni ma. „Raz log je taj što čak i naj pr lja vi ji či fu tin ima

ti je lo. Pet sto ti na le še va je lako ubi ti; mno go je teže uk lo ni ti le še ve; aovih ov dje je bilo dvi je hi lja de.“„Glu post! Go to vo svi lo go ri ima ju kre ma to rij ume, baš kao i mi.“„To je is ti na. Ali kre ma to ri ju mi rade za naše vri je me pre vi še spo ro.

Na ro či to ako se lo go ri mo ra ju brzo pre mje šta ti.“Noj ba uer isp lju nu je dan lis tić du ha na. „Ja ipak ne ra zu mi jem za što

te lju de ša lju tako da le ko.“„Opet se radi o le še vi ma. Naše vlas ti ne vole da se nađe pre vi še le-

še va. A do sa da ih samo kre ma to ri ju mi tako lik vi di ra ju da se broj kas- ni je ne može da kon tro li ra – na ža lost, za ve li ke po tre be još uvi jek isu vi še spo ro.“„Ne pos to ji za is ta mo der no sred stvo za uk la nja nje ve li kih masa.

Ma sov ni gro bo vi mogu još dugo vre me na da se otva ra ju kako bi seiz miš lja le užas ne baj ke. To se vi dje lo u Polj skoj i Ru si ji.“„A za što ovu ba gru nisu pros to, pri li kom pov la če nja“, Noj ba uer se

od mah is pra vi, „mis lim, pri li kom stra te škog skra ći va nja li ni ja, os ta vi litamo gdje su i bili? Ni ova ko ni ona ko nisu od ko ris ti. Tre ba lo ih jepre pus ti ti Ame ri kan ci ma i Ru si ma da se oni s nji ma usre će.“

„Opet bi bila stvar sa ti je li ma“, od go vo ri Ve ber strp lji vo. „Kažu daame rič ka ar mi ja vodi so bom ogro man broj no vi na ra i fo to gra fa. Mo glibi da ih sni ma ju i onda da tvr de da su lju di bili ne do volj no is hra nje ni.“Noj ba uer iz va di ci ga ru iz usta i po gle da oš tro Ve be ra. Nije mo gao

da opa zi da li se nje gov la ger fi rer opet spr da s nji me. To ni kad nijemo gao da od go net ne, ma ko li ko čes to po ku ša vao. Ve ber je imaosvoj uobi ča je ni iz raz lica. „Šta to tre ba da zna či?“ – upi ta Noj ba uer.„Šta mis li te pod tim? Na rav no da su ne is hra nje ni.“„To su kle vet nič ke pri če koje iz miš lja de mo krat ska štam pa. Mi nis tar-

stvo pro pa gan de sva ko ga dana upo zo ra va na to.“Noj ba uer je još uvi jek gle dao Ve be ra. Za pra vo ga uop će ne poz na-

jem – mis lio je. On je uvi jek či nio ono što sam htio, ali ja u os no vi neznam ni šta o nje mu. Ne bi me za ču di lo kada bi mi se iz ne na da na- smi jao u brk. Meni ili mo žda čak i sa mom fi re ru. Naj am nik je dan, bezis tin skog po gle da na svi jet! Vje ro jat no mu nije ni šta sve to; čak ni par- ti ja. Ona mu pros to samo tako od go va ra. „Zna te li vi, Ve ber“, – počeon i pre ki de. Nije ima lo smis la pra vi ti ve li ke pri če. Jed nog tre nut kaga opet spo pa de onaj iz ne nad ni strah. „Na rav no da su lju di ne is hra- nje ni“, – reče on, „ali to nije naša kriv nja. Pro tiv nik sa svo jom blo ka- dom pri si lja va nas na to. Ili mo žda ne?“Ve ber diže gla vu. Nije vje ro vao vlas ti tim uši ma. Noj ba uer ga je pro-

ma trao čud no va to na pe to. „Samo se po sebi ra zu mi je“ reče Ve berpo la ga no. „Pro tiv nik sa svo jom blo ka dom.“Noj ba uer po t vr di gla vom. Strah je opet nes tao. Gle dao je pre ko

zbo ri šta. „Da ka žem otvo re no“ – reče on go to vo po vjer lji vo, „ipak imave li ke raz li ke, ogrom ne raz li ke iz me đu lo go ra. Naši lju di iz gle da juznat no bo lje nego oni tamo, čak i oni u Ma lom lo go ru. Zar nije tako?“„Da“ – od go vo ri Ve ber za be zek nu to.„To se opa ža kad se upo re đu je. Mi smo si gur no je dan od naj hu ma-

ni jih lo go ra u či ta vom Raj hu“. Noj ba uer je imao osje ćaj olak ša nja.„Na rav no lju di umi ru, čak mno gi. To je ne iz bjež no u ovak vim vre me- ni ma. Ali, mi smo hu ma ni. Ko više ne može da radi, kod nas to nemora. Gdje ina če ima ne čeg slič nog za iz daj ni ke i dr žav ne ne pri ja te- lje?“„Go to vo nig dje!“„I ja to mis lim. A ne is hra nje nost? To nije naša kriv nja. Ja vam ka-

žem, Ve ber...“ – Noj ba ueru iz ne na da pade na pa met jed na mi sao. –

„Slu šaj te! Znam kako ćemo te lju de da iz ve de mo. Zna te li kako? Po- mo ću hra ne.“Ve ber se is ce ri. Sta ri po ne kad ipak nije bio samo u obla ci ma svo jih

vlas ti tih za miš lja ja. „Sjaj na ide ja!“ – iz ja vi on. „Ako pen dre ci ne po- ma žu – jelo po ma že uvi jek! Ali ne ma mo sprem ne po seb ne obro ke.“„Li je po, onda će sta nov ni ci lo go ra mo ra ti da ih se odrek nu. Neka

po ka žu ne što dru gar stva. Jed nom će do bi ti ma nje za ru čak“. – Noj- ba uer sleg ne ra me ni ma. – „Ra zu mi ju li ovi ov dje nje mač ki?“„Mo žda ne ko li ci na.“„Ima li ov dje ka kav pre vo di lac?“Ve ber upi ta ne ko li ko lju di koji su dr ža li stra žu. Oni do ve do še tri spo-

do be. „Pre vo di te svo jim lju di ma ono što će gos po din ober štur m ban fi- rer go vo ri ti!“ – obrec nu se Ve ber.Tro ji ca lju di sta ja li su je dan po kraj dru go ga. Noj ba uer iz a đe je dan

ko rak na pri jed. „Lju di!“ – reče on sa dos to jans tvom. – „Vi ste kri vooba vi je šte ni. Vi tre ba da bu de te pos la ni u je dan lo gor za opo ra vak.“„Haj de!“ – Ve ber gur nu jed nog od tro ji ce. Oni po če še da go vo re ne-

što ne ra zum lji vim gla so vi ma. Na zbo ri štu se niko ne po kre nu.Noj ba uer po no vi ri je či: „Vi ćete sada u ku hi nju“, – do da de on. – „Da

pri mi te kavu i jelo.“Pre vo di oci su glas no iz vi ki va li. Niko se nije okre nuo. Niko nije vje ro-

vao u ne što slič no. Sva ki je od njih već čes to vi dio kako lju di na sli- čan na čin iš če za va ju. Hra na i ku pa nje bila su opas na obe ća nja.Noj ba uer se na lju ti. „Ku hi nja! Od la zak u ku hi nju! Jelo! Kava! Da pri-

mi te kavu i jelo!“ Stra že se obo ri še na go mi lu svo jim pen dre ci ma.„Juhu! Zar ne ču je te? Jelo! Juhu!“ Tuk li su pri sva koj ri je či.„Stoj!“ – iz dra se Noj ba uer bi jes no. „Ko vam je na re dio da tu ce te?

Do đa vo la!“Nad gled ni ci od sko či še una zad.„Marš, na po lje!“ – po vi ka Noj ba uer.Od lju di sa pen dre ci ma odjed nom pos ta do še za tvo re ni ci. Oni se od-

šu lja še na rub zbo ri šta i tamo su se sa kri va li je dan iza dru go ga.„Ta oni će ih osa ka ti ti!“ – gun đao je Noj ba uer. „Onda ćemo ih tek

ima ti na vra tu.“Ve ber po t vr di. „Nama su pri li kom is to va ra na že ljez nič koj sta ni ci

iona ko već pos la li ne ko li ko te ret nih kola mr tva ca ova mo za spa lji va- nje.“

„A gdje su ti?“„Nas la ga ni su kod kre ma to ri ju ma. A pri sve mu tome ne dos ta je nam

go ri va. Naše za li he u ug lju su nam i te kako po treb ne za vlas ti te lju- de.“„Do đa vo la! Kako li ćemo samo ove da iz vu če mo?“„Lju di su u pa ni ci. Oni ne ra zu mi ju više ono što im se go vo ri. Ali mo-

žda ako... po nju še.“„Da na mi ri šu?“„Da na mi ri šu jelo. Da na mi ri šu i da ga vide.“„Vi mis li te, ako do ne se mo ova mo je dan ka zan.“„Da. Obe ća va ti ovim lju di ma ne ko ris ti ni šta. Oni mo ra ju da vide i da

osje te.“Noj ba uer klim nu po t vrd no. „Mo gu će je. Ta ne dav no smo do bi li iz-

vjes tan broj ka za na sa toč ko vi ma. Neka do ve zu je dan od njih! Ili dva!Je dan sa ka vom! Je li jelo već sprem no?“„Još nije. Ali već će se ne ka ko naći je dan ka zan. Mis lim od si noć.“Do ve zo še ka za ne. Sta ja li su ne kih dvi je sto ti ne me ta ra uda lje ni od

go mi le na uli ci. „Odve zi te je dan u Mali lo gor!“ ko man di rao je Ve ber. „Iski ni te pok lo pac! Onda kad oni dođu, po la ko ga vo zi te opet ova mo!“„Ma ra mo ih sta vi ti u po kret“, reče on Noj ba ueru. „Kada budu jed-

nom na pus ti li zbo ri šte, bit će lako da ih pot pu no iz ve de mo. Uvi jek jetako. Tamo gdje su spa va li žele da os ta nu, jer im se tamo ni šta nijedo go di lo. To je za njih neka vr sta si gur nos ti. Sve ga os ta lo ga se boje.Ali kad se opet po kre nu, onda će ići i da lje. Za sad do gu raj te kavu!“na re di on. „I ne moj te je vo zi ti na zad! Raz di je li te je tamo pri je ko!“Ka zan sa ka vom je bio do gu ran među go mi lu. Je dan od ka poa za-

gra bi ka ši kom i izli te ku ći nu naj bli žem čo vje ku na gla vu. Bio je to sta- rac sa kr va vom, bi je lom bra dom. Te ku ći na mu se sli va la niz lice iobo ji la mu sada bra du u sme đe. To je bila nje na tre ća pro mje na.Sta rac po di že gla vu i poče da liže kap lji ce. Nje go ve ruke kao kan-

dže obu hva ti še ka ši ku. Kapo mu je dr žao kut lja ču sa os tat kom kavepre ma us ti ma. „Loči! Kava!“Sta rac otvo ri usta. Nje go ve vrat ne žile po če še iz ne na da da rade.

Ruke obu hva ti še ka ši ku, i on je gu tao, gu tao, sav se pre tvo rio u gu- ta nje i sr ka nje. Lice mu se tr za lo, on je dah tao i gu tao.Nje gov su sjed to vi dje. I dru gi i tre ći. Po di go še se, po če še da gu ra ju

i ruke i usta; gu ra li su se, gra bi li se o ka ši ku, vi si li o njoj; bila je tu či-

ta va go mi la ruku i gla va.„Hej, do đa vo la!“Kapo nije više mo gao da is trg ne ka ši ku. Tr zao je, uda rao no ga ma,

ški lje ći oprez no una zad, tamo gdje je sta jao Noj ba uer. Dru gi su se ume đu vre me nu di gli i na gli nad vreo ka zan. Po ku ša va li su da za mo čelica u kavu ili da je za gra be tan kim ru ka ma. „Kava! Kava!“Kapo osje ti da mu se ka ši ka os lo bo di la. „Reda!“ po vi ka on. „Je dan

za dru gim! Nas tu pi ti u redu, je dan za dru gim!“Ni šta nije ko ris ti lo. Go mi la se nije za us tav lja la. Ona ni šta nije čula.

Na nju ši la je ono što se zva lo ka vom. Ne što to plo što se mo glo piti, iju ri ša la je sli je po na ka zan. Ve ber je imao pra vo. Tamo gdje mo zakviše nije ra dio, že lu dac je bio još uvi jek vla dar.„Vu ci te kola la ga no pri je ko!“ ko man di rao je Ve ber.To je bilo ne mo guć no. Go mi la je sta ja la svu da una oko lo. Je dan od

nad gled ni ka na pra vi iz ne na đe no lice i po la ko pade. Go mi la mu iz ma- če noge is pod nje ga. Uda rao je oko sebe kao ka kav pli vač, ali je kli- zio do lje.„For mi raj te klin!“ ko man di rao je Ve ber.Stra že i lo gor ska po li ci ja su se for mi ra li.„Na pri jed!“ vi kao je Ve ber. „Na ka zan sa ka vom! Iz vu ci te ga!“Stra že pro dri je še u go mi lu. Oni gur nu še lju de u stra nu.Us pe li su da for mi ra ju la nac oko kola i da ih sta ve u po kret. Ka zan

je bio go to vo pra zan. Iz gu ra še ga, usko gru pi ra ni oko nje ga. Za nji- ma je išla go mi la. Ruke su po ku ša va le da do pru do nje ga iz nad nji- ho vih ra me na i is pod pa zu ha.Iz ne na da je dan iz go mi le koja je ste nja la opa zi dru ga kola koja su

sta ja la po da lje. On po tr ča gro te sk nim sko ko vi ma pre ma nji ma, kla te- ći se. Dru gi su ga sli je di li. Ali, ov dje se Ve ber po bri nuo una pri jed.Dru ga kola su bila op ko lje na snaž nim lju di ma i od mah se po kre nu še.Go mi la je žu ri la iza njih. Samo ih ne ko li ci na os ta de; ru ka ma su

prev la či li po zi do vi ma ka za na i li za li ka ve nu vla gu. Ot pri li ke de se to ri- ca os ta do še po za di. Oni više nisu mo gli da us ta nu.„Do vu ci te ih za nji ma!“ – ko man di rao je Ve ber. – „A za tim pre pri je či-

te živi la nac pre ko uli ce, da ne mogu da se vra te ova mo na trag!“Zbo ri šte je bilo puno ljud skog iz me ta. Ali ono je bilo za jed nu noć

mjes to mira. To je bilo mno go. Ve ber je imao is kus tva. Znao je da će

go mi la, kao i voda koja je pala do naj ni že tač ke, po ku ša ti da se vra tiova mo čim jur nja va gla di bude proš la.Stra že su tje ra le za os ta le na pri jed. One su is to vre me no vuk le mr tve

i one koji su umi ra li. Bilo je samo se dam mr tvih. Tran s port se sas to- jao od naj ot por ni jih po s ljed njih pet sto ti na lju di.Na iz la sku iz Ma log lo go ra u uli cu ne ko li ko lju di iz a đe i po bje že.

Stra že sa umi ru ćim i mr tvi ma nisu mo gle da ih sli je de do volj no brzo.Tro ji ca naj s naž ni jih lju di bje ža li su na zad. Oni su tr ča li pre ma ba ra- ka ma i tres li vra ti ma. Vra ta na ba ra ci 22 po pus ti še. Oni se uvu ko šeunu tra. „Stoj!“ – po vi ka Ve ber kad su stra že htje le da po tr če za nji- ma. – „Svi ova mo! Onu tro ji cu ćemo kas ni je da do ve de mo. Pa zi te! Ios ta li se vra ća ju!“Go mi la se sada vra ća la niz uli cu. Ka zan sa hra nom se is praz nio, a

kada su od nje htje li da for mi ra ju gru pe za od la zak, ona se okre nu la.Ali lju di sada nisu više bili oni isti kao ma lo pri je. Pri je su bili jed na je- di na cje li na. Iz nad oča ja nja. I to im je da va lo neku tupu sna gu. Sadasu zbog gla do va nja, hra ne i po kre ta bili po no vo ba če ni u oča ja nje;strah je za tre pe rio u nji ma i uči nio ih div ljim i sla bim. To nije više bilamasa, nego mno gi po je din ci, sva ki sa vlas ti tim os tat kom ži vo ta, azbog toga pos ta do še la kim pli je nom. Uz to više nisu ni sje dje li zbi je- no. Nisu više ima li moći. Opet su osje ća li glad i bol; po če li su da sepo ko ra va ju.Je dan dio njih bio je od sje čen gore na vi še; dru gi niže na putu; os ta-

tak je sa če kao Ve ber sa svo jim lju di ma. Oni nisu uda ra li po gla va ma.Samo po ti je li ma. Gru pe su se po la ko for mi ra le. Oša mu će ni Je vre jista ja li su u če tvo ro re do vi ma, uk li je štiv ši jed ni dru gi ma ruke, da ne bipali. Iz me đu ja čih uvi jek bi za ka či li jed nog umi ru ćeg. Ne ko me ko ni- šta o tome nije znao mo glo je iz da le ka iz gle da ti da se tamo ruku podruku kla ti go mi la ve se lih pi ja ni ca. Tada iz ne na da neki po če še da pje- va ju. Bu lji li su is pred sebe, di gli gla ve, dr ža li čvr sto dru ge i pje va li.Nije ih bilo mno go, a pje sma je bila tan ka i is pre ki da na. Išli su pre kove li kog zbo ri šta, po kraj pos tro je nih rad nih odje lje nja na po lje kroz ka- pi ju.„Šta to pje va ju?“ – upi ta Ver ner.„Pje smu za mr tve.“Tro ji ca od bje glih šću ću ri li su se u ba ra ci 22. Pro bi li su se to li ko du-

bo ko u ba ra ku ko li ko su samo mo gli. Dvo ji ca su le ža la na po la pod

jed nim kre ve tom. Za vuk li su gla ve du bo ko is pod nje ga. Noge su imvi ri le na po lje i drh ta le su. Drh ta nje je pre la zi lo pre ko njih. Za tre nu takbi pres ta ja lo, a za tim po no vo po či nja lo. Tre ći je bu ljio bli je dog lica uza tvo re ni ke: „Sa kri ti! Čo vjek! Čo vjek!“ – po nav ljao je stal no i po ka zi- vao ka ži pr stom na svo ja prsa. Bile su to je di ne nje mač ke ri je či kojeje znao.Ve ber na glo trže vra ta. „Gdje su oni?“Sta jao je sa dvo ji com stra ža ra u vra ti ma. „Hoće li sko ro? Gdje su

oni?“Niko ne od go vo ri.„Sta rje ši na sobe!“ – po vi ka Ve ber.Ber ger iz a đe. „Ba ra ka 22, odje lje nje...“ poče da ra por ti ra.„Drži gu bi cu! Gdje su oni?“Ber ger nije imao kud. Znao je da će bje gun ce za krat ko vri je me

naći. Znao je i to da ba ra ka ni pod koju ci je nu ne smi je da bude pre- tre se na. Dva po li tič ka bje gun ca iz Rad nog lo go ra su u njoj.On diže ruke da bi po ka zao u ugao, ali je dan od nad gled ni ka, koji

po gle da po kraj nje ga, pre te če ga. „Tamo su! Is pod kre ve ta! Iz vu ci teih!“ Poče opće pov la če nje nogu u pu noj pros to ri ji. Dvo ji ca stra ža raiz vu ko še bje gun ce kao žabe za noge is pod kre ve ta. Uhva će ni se za- ka či še ru ka ma oko kre vet skih di re ka. Vi si li su u zra ku. Ve ber ih uda rino gom po pr sti ma. Začu se kr c ka nje i ruke po pus ti še. Iz vu ko še obo- ji cu. Nisu vi ka li. Samo su tiho i vrlo vi so ko ste nja li dok su ih vuk li pre- ko za pr lja nog poda. Tre ći, sa bli je dim li cem, us ta de sam od sebe ipođe za nji ma. Oči su mu bile kao ve li ke crne dup lje. Pro ma trao jeza tvo re ni ke kraj ko jih je pro la zio. Oni obo ri še oči.Ve ber je sta jao ra sko ra če nih nogu pred ula zom. „Koja je od svi nja

među vama otvo ri la vra ta?“ Niko se nije ja vio. „Na po lje!“Iz a đo še na po lje. Han t ke je već sta jao na po lju. „Blo kov ski sta rje ši-

no!“ – obrec nu se Ve ber. „Na re đe no je da se vra ta za tvo re! Ko ih jeotvo rio?“„Vra ta su sta ra. Bje gun ci su is tr gli bra vu, gos po din štur m fi rer!“„Glu post! Kako su to mo gli?“Ve ber se saže nad bra vu. Ona je vi si la raz la bav lje na u is trg nu tom

dr ve tu. „Smjes ta na pra vi te novu bra vu! Tre ba lo je to već odav no uči- ni ti. Za što to već ra ni je nis te na pra vi li?“

„Vra ta se ni kad ne za tva ra ju, gos po din štur m fi rer. Lju di ov dje ne ma- ju za ho de u ba ra ka ma.“„Uvi jek isto! Po bri ni te se za to!“Ve ber se obrec nu i pođe uz uli cu za bje gun ci ma koji se više nisu

bra ni li. Han t ke je pro ma trao za tvo re ni ke. Oni su oče ki va li je dan odnje go vih iz li va. Ali on ni šta ne uči ni. „Tik va ni!“ reče. „Gle daj te da ovođu bre oda tle sklo ni te!“Onda se okre nu Ber ge ru. „Ne bi vam bilo dra go da su ba ra ku tač no

pre tres li, a?“Ber ger ne od go vo ri ni šta. Gle dao je Han t kea bez iz ra žaj no. Han t ke

se krat ko na smi ja. „Sma tra te me glu pa nom, jel’ da? Znam ja višenego što ti mis liš! Zgra bit ću ja vas još! Sve! Sve vas, uobra že ne po- li tič ke idi ote, ra zu mi ješ li?“Han t ke ota ba za Ve be rom. Ber ger se okre nu. Iza nje ga je sta jao

Gol d štajn. „Šta li je mo gao da mis li go vo re ći ono?“Ber ger sle že ra me ni ma. „Na sva ki na čin mo ra mo od mah oba vi jes ti ti

Le vin skog. A sa kri ve ne smjes ti ti da nas neg dje drug dje. Mo žda ćemoći u blo ku 20. Tamo je broj 509 o sve mu oba vi je šten.“

XVI II

Ma gla je iz ju tra le ža la nad sa mim lo go rom. Tor nje vi sa ma šin skimpu ška ma i gre de ogra da nisu se pri mje ći va li. Zbog toga je neko vri je- me iz gle da lo kao da kon cen tra ci oni lo gor više ne pos to ji; kao da jema gla od stra ni la ogra du i sve oba vi la ne kom me kom var lji vom slo- bo dom; kao da je samo tre ba lo oti ći na pri jed i vi dje ti da ogra de višenema.A onda se za ču še si re ne, a usko ro za nji ma i prve eks plo zi je. One

nisu do la zi le ni ot ku da, nisu ima le prav ca ni po ri jek la. Mo gle su istotako biti iz zra ka ili iza ho ri zon ta, kao i iz gra da. Odje ki va le su kaogro mo vi mno gih pri gu še nih olu ja, a u bi je lo-si voj pa muč noj ne do- gled nos ti iz gle da lo je kao da od njih nema ni kak ve opas nos ti.Sta nov ni ci ba ra ke 22 sje di li su umor ni na kre ve ti ma i u hod ni ci ma.

Spa va li su malo i bili su slom lje ni od gla di. Uve če pri je toga slje do va lisu samo ri jet ku juhu. Je dva da su obra ća li paž nju na bom bar di ra nje.Sada su i to već poz na va li; pos ta lo je i to je dan dio nji ho ve eg zis ten- ci je. Ipak, niko nije bio pri prem ljen na to da se za vi ja nje iz ne nad nostra ho vi to po ja ča i da se sve to za vr ši užas nom de to na ci jom.Ba ra ka se za lju lja kao od zem ljo tre sa. U odje ku tog tre ska vi so ko

za zvo ni še raz bi je na pro zor ska okna.„Bom bar di ra ju naši!“ – po vi ka neko. „Pus ti te me na po lje! Na po lje

oda tle!“Nas ta de pa ni ka. Lju di su pa da li sa kre ve ta, neki su po ku ša va li da

se spus te i vi si li na oni ma koji su bili već do lje u op ćoj iz mi je ša nos tiudo va. Ruke su bez sna ge uda ra le oko sebe, a zubi sa mrt nih lu ba- nja is ke si še se, dok su oči pune stra ha bu lji le iz du bo kih šup lji na. Sa- blas no je bilo to što se sve na iz gled odi gra va lo be šum no. Ur ne bespro ti va vi on skih to po va i bom bi sada je bio to li ko za glu šan da je buka

u ba ra ci bila pot pu no nad ja ča na. Otvo re na usta iz gle da lo je da vičubez gla so va, kao da ih je strah na či nio ni je mim.Dru ga eks plo zi ja za tre se pod. Pa ni ka se pre tvo ri la u bjek s tvo i me-

tež. Lju di koji su još mo gli da ho da ju gu ra li su se jed ni pre ko dru gihkroz hod ni ke; neki su le ža li pot pu no od sut no na kre ve ti ma i zu ri li usvo je dru go ve koji su ges ti ku li ra li bez gla so va, kao da su gle da ocineke pan to mi me koja ih se nije ni šta ti ca la.„Za tva raj vra ta!“ po vi ka Ber ger.Bilo je pre kas no. Vra ta se otvo ri še, a prva go mi la kos tu ra is te tu ra u

ma glu. Za nji ma na gr nu še dru gi. Ve te ra ni su sje dje li u svom uglu i samu kom su se opi ra li da ih go mi la ne po vu če na po lje. „Os ta ti ov dje!“– vi kao je Ber ger. – „Stra že će pu ca ti.“Lju di su i da lje bje ža li.„Le zi te!“ – vi kao je Le vin ski. On je svu noć upr kos Han t ke ovim pri-

jet nja ma pro veo u ba ra ci 22. Za nje ga je to bilo još uvi jek si gur ni je.Uoči toga dana u Rad nom lo go ru spe ci jal na ko man da, koja se sas to- ja la od Štaj n bre ne ra, Bro je ra i Ni ma na, uhva ti la je če tvo ri cu lju di sapre zi me ni ma koja su po či nja la sa H i K i odve la ih u kre ma to ri jum.Bila je sre ća što se sve ovo odvi ja lo bi ro krat ski. Le vin ski nije če kaoda i slo vo L dođe na red.„Le zi te na pod!“ – vi kao je on. – „Oni će pu ca ti“.„Na po lje! Ko još želi da os ta ne ov dje u ovoj mi šo lov ci?“Na po lju za pra ska še puc nje vi kroz za vi ja nje si re na i grm lja vi nu bom-

bi. „Eto! Po či nje! Le zi te! Sa svim na tlo! Ma šin ske pu ške su opas ni jeod bom bi.“Ali Le vin ski nije imao pra vo. Pos li je tre će eks plo zi je ma šin ske pu-

ške pre ki nu še va tru. Stra že su s naj ve ćom br zi nom na pu šta le svo jetor nje ve. Le vin ski is pu za kroz vra ta na po lje. „Nema više opas nos ti!“vi kao je on Ber ge ru u uho. „Ese sov ci su kid nu li.“„Da os ta ne mo unu tra?“„Ne, to nije ni kak va za šti ta. Može da nas prik li je šti i da iz go ri mo.“„Na po lje“, vi kao je Ma jer hof. „Ako je bod lji ka va žica bom bar di ra na,

mo že mo da bje ži mo.“„Drži je zik za zube, idi ote! Uhva tit će te u tom odi je lu i stri je lja ti!“„Iz la zi!“Pro gu ra še se pre ma vra ti ma. „Os ta ni mo za jed no!“ vi kao je Le vin ski.

On uhva ti Ma jer ho fa za prsa. „Ako bu deš uči nio kak vu glu post, pre bit

ću ti šiju svo jim vlas ti tim ru ka ma. Ču ješ li? Prok le ti idi ote! Mis liš li dami to sada smi je mo da ri ski ra mo?“ Dr mao ga je. – „Ra zu mi ješ li? Ilije bo lje da ti od mah pre bi jem šiju?“„Os ta vi ga!“ reče Ber ger. „Neće on ni šta ura di ti. I su vi še je slab, a ja

pa zim.“Le ža li su u bli zi ni ba ra ke, do volj no bli zu da bi još mo gli da vide nje-

ne zi do ve kroz ma glu koja kao da je klju ča la. Iz gle da lo je kao da sezi do vi puše od ne vid lji ve va tre. Tako su le ža li, pri tis nu ti di vov skim ru- ka ma u po tilj ku, sli jep lje ni o zem lju, i če ka li na sli je de ću eks plo zi ju.Ali eks plo zi ja nije do la zi la. Samo je pro ti va vi on ska ar ti lje ri ja i da lje

bješ nje la. Ni do lje iz gra da se više nisu čule bom be. Zato se jas ni jeza ču lo opet kroz tre sak pu ca nje pu ša ka.„Ova puc nja va je ov dje, u lo go ru!“ reče Sul c ba her.„To su ese sov ci!“ Le ben tal diže gla vu. „Mo žda su po go di li ka sar ne,

a Ve ber i Noj ba uer su mr tvi.“„To bi bilo i su vi še sre će“ – začu se Ro ze nov glas. – „Tako ne što se

ne do ga đa. Pri ovak voj ma gli avi oni nisu mo gli da ci lja ju. Mo žda suje di no po go di li ne ko li ko ba ra ka.“„Gdje je Le vin ski?“ – upi ta Le ben tal.Ber ger se os vr nu. „Ne znam. Pri je ne ko li ko mi nu ta je još bio ov dje.

Znaš li ti, Ma jer hof?“„Ne! Neću ni šta da znam!“„Mo žda je po šao u iz vi đa nje.“Os lu ški va li su i da lje. Na pe tost je ras la. Po je di nač ni puc nje vi pu ša-

ka opet su se čuli.„Mo žda su pri je ko neki lju di po bje gli“, – reče Bu her, – „a ese sov ci ih

gone.“„Na daj mo se da nisu“. Sva ko je znao da bi cio lo gor po zva li na pro-

ziv ku i da bi sta jao do tle dok bje gun ce žive ili mr tve ne bi vra ti li. To biiz a zva lo mno ge de se ti ne mr tvih i tač nu kon tro lu svih ba ra ka. Bio jeto raz log zbog koga je Le vin ski vi kao na Ma jer ho fa. „A za što sada dabje že?“ reče Aha sfer.„A za što ne?“ – upi ta Ma jer hof. – „Sva ki dan...“„Budi mi ran!“ pre ki de ga Ber ger. – „Us tao si iz mr tvih i po lu dio si od

toga. Mis liš li da si Sam son? Ne bi sti gao ni pet sto ti na me ta ra.“„Mo žda je Le vin ski sam po bje gao. On ima do volj no raz lo ga za to.

Više nego ma ko dru gi!“

„Glu post! Taj neće po bje ći!“Pro ti va vi on ska ar ti lje ri ja za muk nu. U ti ši ni su se čule ko man de i tr-

ča nje. „Nije li bo lje da iš čez ne mo u ba ra ci?“ – upi ta Le ben tal.„Tač no!“ Ber ger us ta de. „Svi iz odje lje nja C na zad u sobu! Gol d-

štajn, pri pa zi da se vaši lju di sa kri ju do volj no du bo ko unu tra! Han t keće si gur no doći sva kog tre nut ka!“„Oni si gur no nisu po go di li ese sov ce“ – reče Le ben tal.„Ta se ban da uvi jek iz vu če. Vje ro jat no je ne ko li ko sto ti na od nas

raz ne se no u ko ma de.“„Mo žda već do la ze Ame ri kan ci“ – reče neko iz ma gle – „Mo žda je

to već bila ar ti lje ri ja!“Svi ušu tje še za tre nu tak. „Za ve ži gu bi cu!“ – reče Le ben tal lju ti to. –

„Ne urek lo se!“„Haj de unu tra, ko još može da puže! Bit će si gur no pro zi va nje!“Oni se uvu ko še u ba ra ke. Opet je sko ro doš lo do pa ni ke. Mno ge je

iz ne na da uhva tio strah da će im dru gi koji su bili brži odu ze ti nji ho vamjes ta. Na ro či to oni koji su ima li ko ma dić kre vet ske da ske. Vi ka li supro muk lim, ne moć nim gla so vi ma, pa da li i gu ra li se na pri jed. Ba ra kaje još uvi jek bila pre pu na. A mjes ta je bilo još ma nje nego za jed nutre ći nu od njih. Neki su po red svih po zi va os ta li na po lju; oni su bili isu vi še is crp lje ni uz bu đe njem da bi mo gli i da pužu. Pa ni ka ih je is tje- ra la, a sad nisu više mo gli na zad. Ve te ra ni do vu ko še ne ko li ci nu doba ra ke; u ma gli opa zi še da su dvo ji ca bili mr tvi. Kr va ri li su. Ubi li su ihmeci.„Pazi!“ – čuli su kroz ma glu snaž ni je ko ra ke nego one kod mus li ma-

na.Ko ra ci su se pri bli ža va li i zas ta li pred ba ra kom. Le vin ski po gle da

unu tra. „Ber ger!“ – pro šap ta on. – „Gdje je broj 509?“„U bro ju 20. Šta se de si lo novo?“„Iz a đi!“ Ber ger iz a đe na vra ta.„Broj 509 ne tre ba više da se pla ši“, reče Le vin ski brzo i za di ha no. –

„Han t ke je mr tav.“„Mr tav? Ubi la ga bom ba?“„Ne. Mr tav.“„Kako se to do go di lo? Jesu li ga ese sov ci ubi li u ma gli?“„Mi smo ga ubi li. To je do volj no, zar ne? Glav no je da je on lik vi di-

ran. Bio je opa san. Ma gla je bila po volj na.“ Le vin ski ušu tje za tre nu-

tak. „Ti ćeš ga, uos ta lom, vi dje ti u kre ma to ri ju mu.“„Ako je me tak is pa ljen iz bli za, vi djet će se tra go vi ba ru ta i ope ko ti-

ne.“„Nije bio me tak. Dvo ji ca dru gih gla ve ši na lik vi di ra ni su u me te žu i

ma gli. Dvo ji ca naj go rih. Onaj iz naše ba ra ke je među nji ma. Iz dao jedvo ji cu lju di.“Ogla si se sig nal za pres ta nak uz bu ne. Ma gla se di za la i ra zi la zi la.

Iz gle da lo je kao da su je eks plo zi je ras tr ga le. Je dan ko ma dić pla vet- ni la poče da sija i onda pos ta de sre br na, a sun ce ju je is pu nja va loiza toga bi je lim sja jem. Kao mrač na gu bi li šta po če še da iz ra nja va jutor nje vi sa ma šin skim pu ška ma.Neko je do la zio. „Pazi!“ – pro ša pu ta Ber ger. – „Uđi unu tra, Le vin ski!

Sa krij se!“Za tvo ri li su vra ta iza sebe. „Samo je je dan“, – reče Le vin ski. „Nema

opas nos ti. Već ne dje lju dana ese sov ci ne do la ze po je di nač no. I su vi- še se pla še.“Vra ta se oprez no otvo ri še. „Je li Le vin ski tu?“ upi ta neko.„Šta ho ćeš?“„Dođi brzo, ono je ov dje.“Le vin ski iš čez nu u ma gli. Ber ger se os vr nu. „Gdje je Le ben tal?“„Oti šao je u ba ra ku 20. Hoće da iz vi jes ti broj 509.“Le vin ski se vra ti.„Jesi li čuo šta se pri je ko do go di lo?“ upi ta ga Ber ger.„Da, iz i đi.“„Šta je?“Le vin ski se po la ko smje škao. Lice mu je bilo vlaž no od ma gle i sas-

to ja lo se samo još od oči ju i ve li kog drh ta vog nosa. „Dio ese sov skeka sar ne je sru šen“, – reče on. „Ima mr tvih i ra nje nih. Ne znam ko li ko.Ba ra ka 1 ima gu bi ta ka. Ošte će no je skla di šte mu ni ci je i mu či li šte“.Gle dao je oprez no u ma glu. „Tre ba ne što da sa kri je mo. Mo žda samodo ve če ras. Ugra bi li smo ne što. Naši su lju di ima li malo vre me na.Samo to li ko dok su se ese sov ci vra ti li.“„Daj ova mo“ – reče Ber ger. Sta li su je dan sa svim uz dru go ga. Le-

vin ski dade Ber ge ru te žak pa ket „Iz sla ga li šta mu ni ci je“, pro šap ta on.„Sa krij to o svom uglu. Ima još i dru gih. Taj ćemo sa kri ti u rupi is podkre ve ta bro ja 509. Ko tamo sada spa va?“„Aha sfer, Ka rel i Le ben taL“

„Do bro!“ Le vin ski je jako drh tao. „Brzo su ra di li. Čim je bom ba sru ši- la zid sla ga li šta, ese sov ci nisu bili tu. Kada su doš li, naši su se većodav no iz gu bi li. Još smo više ugra bi li. To će biti sa kri ve no u ti fus nomodje lje nju. Po di je ljen ri zik, ra zu mi ješ li? To je Ver ne ro vo na če lo.“„Đa vol ski ste do bro ra di li“, reče Ber ger.Le vin ski klim nu gla vom. „Sre tan dan! Haj de, sa krij to neo pa že no!

Ov dje niko ni šta ne sum nja. Nebo se raz bis tra va. Ni smo mo gli višeda ugra bi mo, jer su se ese sov ci brzo vra ti li. Mis li li su da je ogra daraz ru še na. Pu ca li su na sve što im je bilo na putu. Oče ki va li su bjek- s tva. Sada su mir ni ji. Us ta no vi li su da je bod lji ka va žica či ta va. Kak- va sre ća što su rad na odje lje nja ju tros za dr ža na u lo go ru zbog opas- nos ti od bjek s tva u ma gli. Tako smo mo gli da ba ci mo na po sao našenaj bo lje lju de. Vje ro jat no će sada usko ro biti pro zi va nje. Haj de, po- ka ži mi gdje ćemo os ta vi ti stva ri!“Je dan sat pos li je toga već je sja lo sun ce. Nebo je pos ta lo meko i

pla vo, po s ljed nja je ma gla iš čez la. Vlaž na i mla da, sa ze le nim od sja- jem, le ža la su po lja i re do vi sta ba la kao pos li je ku pa nja.Pos li je pod ne su u blo ku 22 čuli da je dva de set se dam za tvo re ni ka

bilo ubi je no iz pu ša ka za vri je me i pos li je bom bar di ra nja; dva na es to- ri ca ih je po gi nu lo u ba ra ci 1, a dva de set osam ra nje no od ko ma daras pr s nu tih bom bu De set ese so va ca bili su mr tvi; među nji ma i Bir k- hoj zer iz Ges ta poa. Han t ke je bio mr tav, kao i dvo ji ca lju di iz ba ra keLe vin sko ga.Broj 509 je do šao. „Šta je sa doz na kom koju si dao Han t keu za

švaj car ske fran ke? Ako je nađu među nje go vim stva ri ma, Ges ta poće je do bi ti u ruke. Šta će biti onda? Ni smo mis li li na to.“„Mis li li smo“, reče broj 509 i iz vu če list pa pi ra iz dže pa. „Le vin ski je

znao za ovo. Mis lio je i na to. Uzeo je sve Han t ke ove stva ri. Je danpo vjer lji vi kapo ukrao ih je za nje ga čim je Han t ke bio lik vi di ran.“„Do bro! Raz de ri to. Le vin ski je da nas bio vra ški vri je dan.“ Ber ger

odah nu. „Na dam se da ćemo sad ima ti ne što mira.“„Mo žda. Za vi si od toga ko će pos ta ti novi blo kov ski sta rje ši na.“Jed no jato las ta vi ca iz ne na da do le ti nad lo gor. Las ta vi ce su dugo i

vi so ko u ve li kim spi ra la ma kru ži le, a za tim su se spus ti le i us tre mi lecvr ku ću ći nad ba ra ku. Nji ho va svje tlu ca va kri la go to vo su do di ri va lakrov.„To je prvi put da vi dim pti ce u lo go ru“, reče Aha sfer.

„Tra že mjes ta za gni jez da“, objas ni Bu her.„Ov dje?“ Le ben tal se pod smjeh nu.„Sad više ne ma ju cr k ve ne zvo ni ke.“Dim se sada ne što raz bis trio nad gra dom. „Za is ta“, reče Sul c ba her

„i po s ljed nji zvo nik je sru šen.“„Ov dje!“ Le ben tal je ma šu ći gla vom gle dao las ta vi ce koje su sada

vi so ko ci ju ka ju ći kru ži le oko ba ra ke. „I zato se vra ća ju iz Afri ke?Ova mo?“„Ne ma ju nig dje mjes ta u gra du dok on gori.“Po gle da še do lje. „Kako to iz gle da?“ pro šap ta Ro zen.„Mora da do niz dru gih gra do va tako gori“, reče Aha sfer. „Ve ćih i

važ ni jih. Kako li ti tek iz gle da ju?“„Jad na Nje mač ka!“, reče neko ko je ču čao tu bli zu.„Šta?“„Jad na Nje mač ka!“„O lju di bož ji!“ reče Le ben tal. „Jes te li vi to čuli?“Pos ta de to plo. Uve če ba ra ka saz na de da je i kre ma to ri jum ošte ćen.

Je dan od zi do va koji su ga op ko lja va li bio je sru šen, a vje ša la su sta- ja la is ko še na, ali dim njak se pu nom pa rom i da lje di mio.Nebo se pre svu če obla ci ma. Pos ta ja lo je sve spar ni je. U Ma lom lo-

go ru nisu di je li li ve če ru. Ba ra ke su bile tihe. Ko je mo gao le žao je na- po lju. Iz gle da lo je kao da te ški zrak tre ba da dâ hra nu. Obla ci, koji supos ta ja li sve guš ći i pe pe ljas ti ji, bili su na lik na vre će iz ko jih bi mo gloda pad ne jelo. Le ben tal se vra tio umo ran s jed nog obi la ska. Ja vio jeda su ve če ru di je li li samo u če ti ri ba ra ke Rad nog lo go ra. Os ta li manisu; na vod no je odje lje nje na mir ni ca ošte će no bom bar di ra njem. Uba ra ka ma nisu pro vo di li kon tro lu. Oči gled no da ese sov ci još nisu pri- mi je ti li gu bi tak oruž ja.Pos ta ja lo je sve to pli je. Grad je le žao u ne kom neo bič nom, sum po-

ras tom svje tlu. Sun ce je odav no zaš lo, ali su obla ci bili još puni bli je- do-žu tog svje tla, koje kao da nije htje lo da ugas ne.„Bit će olu je“, reče Ber ger. On je le žao uz broj 509.„Na daj mo se.“Ber ger ga po gle da. Oči su mu su zi le. Vrlo spo ro okre nu gla vu i

odje dan put mlaz krvi jur nu mu na usta. Bilo je tako lako i pri rod no dato broj 509 u pr vom tre nut ku pros to ne shva ti. Onda se us pra vi.„Šta je to? Ber ger! Ber ger!“

Ber ger se sku pi i umi ri. „Ni šta“, reče on.„Je li to kr vo lip te nje?“„Nije.“„A nego šta?“„Že lu dac.“„Že lu dac?“Ber ger klim nu gla vom. On isp lju nu krv koja je os ta la u us ti ma. „Ni-

šta straš no“, pro šap ta.„Pri lič no straš no. Šta tre ba da ura di mo? Reci šta tre ba da ura di-

mo?“„Ni šta. Le ža ti, pus ti ti da mir no le žim.“„Da te une se mo? Mo žeš da do bi ješ kre vet sam. Iz ba cit ćemo ne ko-

li ci nu dru gih!“„Samo me os ta vi da le žim.“Broj 509 pade iz ne na da u pot pu no oča ja nje. On je vi dio to li ko lju di

kako umi ru i bio je već to li ko čes to i sam sko ro mr tav da je mis lio dasmrt po je din ca za nje ga neće mno go zna či ti. Sada ga je, me đu tim,po go di la kao i prvi put. Iz gle da lo mu je kao da gubi po s ljed njeg i je di- nog pri ja te lja svog ži vo ta. Sve mu je od mah iz gle da lo bez nad no.Ber ger se smje škao svo jim od zno ja mo krim li cem, ali broj 509 ga jeveć vi dio ne po kret nog, kako leži na rubu ce ment nog puta.„Ta neko mora da ima još ne što za jelo! Ili da se na ba ve li je ko vi! Le-

ben tal!“„Ni šta za jelo“, pro šap ta Ber ger. On diže jed nu ruku i otvo ri oči.

„Vje ruj mi! Ja ću reći šta mi za tre ba i kada. Sada ni šta. Ni šta. Vje rujmi! To je samo že lu dac!“ Opet zak lo pi oči.Pos li je po ve čer ja iz a đe Le vin ski iz ba ra ke. On sje de do bro ja 509.„Za što ti za pra vo nisi u par ti ji?“ upi ta ga.Broj 509 po gle da na Ber ge ra. Ber ger je di sao pra vil no.„Za što to že liš baš sada da znaš?“ upi ta on.„Šte ta je. Htio bih da si je dan od na ših.“Broj 509 je znao šta Le vin ski mis li. Ko mu nis ti su u pod zem noj upra-

vi lo go ra pred stav lja li jed nu na ro či to ot por nu, za tvo re nu i ener gič nugru pu. Oni su, do du še, sa ra đi va li sa dru gi ma, ali ni ka da nisu pot pu- no vje ro va li i išli su za svo jim na ro či tim ci lje vi ma. Oni su šu ti li i pot- po ma ga li uvi jek i pri je sve ga svo je vlas ti te lju de.

„Mo gao bi da nam bu deš od ko ris ti“, reče Le vin ski. „Šta si ti bio ra- ni je? Mis lim, po za ni ma nju?“„Ured nik“, od go vo ri broj 509 i sam se za ču di kako je to neo bič no

zvu ča lo.„Ured ni ci nam mogu biti od na ro či te ko ris ti.“Broj 509 ne od go vo ri ni šta. „Imaš li ti poj ma kak vog ćemo blo kov-

skog sta rje ši nu do bi ti?“ upi ta on pos li je ne kog vre me na.„Da. Vje ro jat no jed nog od na ših lju di. Ali si gur no jed nog po li tič kog,

kod nas je pos tav ljen novi. On pri pa da nama.“„Onda ćeš se opet vra ti ti?“„Za dan-dva. To sa sta rje ši nom blo ka nema ni kak ve veze.“„Jesi li već ne što čuo?“Le vin ski je mje rio bro ja 509 is pi tu ju ćim po gle dom, a onda mu se

pri bli ži. „Mi oče ku je mo pre uzi ma nje lo go ra za jed no dvi je ne dje lje.“„Šta?“„Da, za dvi je ne dje lje.“„Ti mis liš os lo bo đe nje?“„Os lo bo đe nje i pre uzi ma nje s naše stra ne. Mi ga mo ra mo pre uze ti

kad se ese sov ci po vu ku.“„Ko mi?“Le vin ski ok li je va še opet je dan tre nu tak. „Bu du ća lo gor ska upra va“,

reče naj zad. „Ne kak va mora da pos to ji, a nju već or ga ni zi ra mo; ina- če će biti samo zbr ke. Mo ra mo da bu de mo sprem ni da od mah in ter- ve ni ra mo. Is hra na lo go ra mora da teče i da lje bez pre ki da, to je naj- važ ni je. Is hra na, snab di je va nje, uprav lja nje; hi lja de lju di ne mogu od- mah da se ras tr če sva ki na svo ju stra nu.“„Ov dje si gur no ne. Ov dje ne mogu svi da trče.“„To do la zi po red os ta log. Li ječ ni ci, li je ko vi, mo guć nost pri je vo za,

tran s port hra ne, rek vi zi ci je po se li ma...“„A kako ćete sve to da ura di te?“„Po mo ći će nam! To je si gur no. Ali mi to mo ra mo or ga ni zi ra ti. En-

gle zi i Ame ri kan ci koji nas os lo ba đa ju to su bor be ne je di ni ce. Oninisu sprem ni da od mah pre uz mu uprav lja nje kon cen tra ci onim lo go ri- ma. To ćemo mo ra ti da uči ni mo sami. Na rav no, uz nji ho vu po moć.“Broj 509 po gle da gla vu Le vin skog, koja je sta ja la pre ma oblač nom

nebu. Ona je bila snaž na i okru gla, bez ne kih crta.

„Čud no va to“, nas ta vi on, „s kak vom pri rod noš ću ra ču na mo na po- moć na ših ne pri ja te lja, a?“„Spa vao sam“, reče Ber ger. „Opet sam u redu. Bio je to samo že lu-

dac i ni šta više.“„Ti si bo les tan i to nije že lu dac“, od go vo ri broj 509. „Ni sam ni kad

čuo da se iz že lu ca plju je krv.“Ber ger ši ro ko otvo ri oči. „Sa njao sam ne što neo bič no. Bilo je vrlo

jas no i stvar no. Ope ri rao sam... Jar ko svje tlo...“Gle dao je u noć. „Le vin ski mis li da ćemo za dvi je ne dje lje biti slo-

bod ni. Efra ime!“ reče broj 509 obaz ri vo. „Oni sad stal no pri ma ju vi- jes ti.“Ber ger se nije mi cao. Iz gle da lo je da nije ni šta čuo. „Ope ri rao sam“,

reče. „Po či njem rez – re sek ci ja že lu ca! Za re zao sam i odje dan put ni- sam više da lje znao. Sve sam za bo ra vio. Znoj me pro bi. Bo les nik jele žao tu, otvo ren, bez svi jes ti, a ja ni sam umio da lje. Za bo ra vio samope ra ci ju. Bilo je užas no.“„Ne moj o tome da raz miš ljaš! Bila je to mora, ni šta više! Šta sve ja

još ni sam sa njao! I šta još ne će mo sve da sa nja mo kad bu de mo iz- aš li odav de!“Broj 509 odje dan put sa svim odre đe no osje ti mi ris pr že nih jaja sa

sla ni nom. Tru dio se da ne mis li na to.,Neće sve biti slav lje!“, reče, „to je si gur no!“„De set go di na!“ Ber ger je gle dao u nebo. „De set go di na – ni če ga!

Otiš le i nema ih. Ni šta se nije ra di lo. Do sad ni kad na to ni sam mis lio.Mo guć no je da sam mno go za bo ra vio. Ni sada ne znam tač no kakoide ope ra ci ja. Ne mogu tač no da se pri sje tim. U prvo vri je me u lo go- ru, noću sam po nav ljao ope ra ci je da ih ne bih za bo ra vio, a za timviše ne. Može biti da sam to za bo ra vio!“„Čo vje ku to iz a đe iz pam će nja, ali se ni ka da za is ta ne za bo rav lja.

To je kao sa je zi ci ma ili vož njom bi cik la.“„Čo vjek može da se odu či. Ruke. Pre ciz nost. Može da pos ta ne ne-

si gu ran. Ili da ne ide više u ko rak. Za de set go di na se mno go togado go di lo. Mno go je ot kri ve no. Ja ni šta ne znam o tome. Pos tao samsamo sta ri ji. Sta ri ji i umor ni ji.“„Čud no va to“, reče broj 509, „i ja sam ma lo pri je slu čaj no mis lio na

svo je ra ni je za ni ma nje. Le vin ski me je pi tao o nje mu. On mis li daćemo odav de iz a ći za dvi je ne dje lje. Mo žeš li ti to sebi pred sta vi ti?“

Ber ger je od sut no ma hao gla vom. „Gdje je os ta lo vri je me? Bilo jebe sko nač no. Sad ka žem dvi je ne dje lje, a odjed nom se upi tam gdjeje os ta lo de set go di na?“Grad se ža rio u do li ni. Još je uvi jek bilo spar no mada je pala noć.

Is pa re nja po če še da se dižu. Za svi je tli še mu nje. Na ho ri zon tu su ti- nja le još dvi je duge va tre – da le ki bom bar di ra ni gra do vi.„Zar se ne će mo za sada time za do vo lji ti što smo uop će u sta nju da

mis li mo to što sad mis li mo, Efra ime?“„Da, imaš pra vo.“„Mi mis li mo opet kao lju di. I na ono što će biti pos li je lo go ra. Kad

smo mi to mo gli ra ni je? Sve će dru go doći već samo od sebe.“Ber ger po t vr di gla vom. „Pa i ako bu dem cio ži vot mo rao da kr pim

ča ra pe, kad odav de iz a đem... i u pr kos tome...“Jed na mu nja za pa ra nebo, a za tim se po la ko iz da le ka začu grm lja-

vi na.„Ho ćeš li da uđeš unu tra?“ upi ta broj 509. „Mo žeš li oprez no da us-

ta neš ili da pu ziš?“Olu ja izbi u je da na est sati. Mu nje su blje ska le po nebu i na tre nut ke

ot kri va le ra zo re ni grad koji je sa kra te ri ma od bom bi i ru še vi na ma li- čio na bli je di pre dio Mje se ca. Ber ger je čvr sto spa vao. Broj 509 jesje dio u vra ti ma blo ka 22. Ba ra ka je opet bila slo bod na za nje ga ot- kad je Le vin ski ubio Han t kea. Dr žao je re vol ver i mu ni ci ju sa kri ve nupod svo jom ja kom. Pla šio se da se to pri ve li koj kiši u rupi is pod kre- ve ta ne sk va si i pos ta ne ne upo treb lji vo.Ali, te je noći kiša malo pa da la. Olu ja se vuk la i vuk la; po di je li la se,

a za tim su dugo vre me na si je va le mu nje sa ho ri zon ta na ho ri zont iukr šta va le se kao ma če vi. Još dvi je ne dje lje, mis lio je broj 509 i gle- dao kako se pre dio sa one stra ne bod lji ka ve žice pali i gasi. On muje iz gle dao sli čan ne kom dru gom svi je tu koji se ne pri mjet no sve višei više pri bli ža vao u po s ljed nje vri je me, spo ro iz ras tao iz ni či je zem ljebez nad nos ti i sta jao tu, ne po sred no uz bod lji ka vu žicu, če ka ju ći savo njem kiše i po lja, pus to še nja i po ža ra, ali i mi ri som ras ti nja, šuma ize le ni la. Osje ćao je kako mu nje pro la ze kro za nj, kako mu daju svje- tlo i kako is to vre me no jed na iz gub lje na proš lost iz la zi iz mra ka, bli je- da, da le ka, go to vo ne ra zum lji va i ne do ku či va. Je žio se u to ploj noći.Nije bio tako si gu ran kao što se po ka zao Ber ger. Mo gao je da se sje- ća proš los ti, i to mu je iz gle da lo mno go i pod sti ca lo ga je, ali da li je

to bilo do volj no pos li je svih go di na pro ve de nih ov dje, to nije znao.Pre vi še je smr ti bilo iz me đu onog ra ni jeg i ovo ga sada. Znao je samoda je spa si ti se iz lo go ra zna či lo ži vot, ali od mah za tim sve bi pos ta- ja lo ne iz vjes no, dži nov sko i nes ta bil no, i on nije mo gao da sa gle dada le ko una pri jed. Le vin ski je to mo gao, ali on je mis lio kao član par ti- je. Par ti ja će ga pri hva ti ti, on će biti u njoj, i to mu je bilo do volj no.Šta je to onda mo glo da bude? mis lio je broj 509. U čemu je bio onajzov, osim u pri mi tiv noj že lji za ži vo tom? Osve ta? Osve ta? Samaosve ta je malo zna či la. Osve ta je pri pa da la dru gom mrač nom di je lukoji je tre ba lo lik vi di ra ti, ali šta je iza toga do la zi lo? Osje tio je ne ko li- ko to plih kapi kiše na licu kao suze ni ot ku da. Ko je još imao suza?One su iz go rje le, pre su ši le su već pri je mno go go di na. Ono muk lo tr- za nje po ne kad, ono pos ta ja nje ma njim od ne če ga što je i ra ni je biloni šta – to je bilo još je di no što je po ka zi va lo da se uvi jek još ne štomože iz gu bi ti. Ter mo me tar koji je već odav no po ka zi vao naj ni žu tač- ku osje ća nja, a to da je pos ta ja lo još hlad ni je, vi dje lo se samo još potome što je po ne kad neki smrz nu ti ud, sto pa lo ili prst ot pa dao go to vobez bola.Mu nje učes ta še, a pod grm lja vi nom, koja se dugo va lja la, le žao je

bre žu ljak pre ko puta, vrlo ja san, i pod is tr za nim svje tlom, kroz sjen- ke, da le ka bi je la kuća sa ba štom. Bu her, mis lio je broj 509. Bu herima još ne što. On je mlad, a s njim je Rut. Neko ko će s njim iz a ći.Ali, hoće li to odr ža ti? Pa ko je za to pi tao? Ko je još htio ga ran ci ju? Iko je mo gao da je da!Broj 509 se nas lo ni una zad. O kak vim ja to glu pos ti ma mis lim, mis-

lio je on. Mora da me je Ber ger za ra zio. Mi smo samo umor ni. Di saoje spo ro i mis lio je da kroz smrad dvo ri šta i ba ra ka mi ri še dr ve će iras ti nje. To je opet do la zi lo sva ke go di ne sa las ta vi ca ma i cva to vi ma,bez ob zi ra na rat i smrt, tugu i nadu. Do la zi lo je. Bilo je ov dje. To jebilo do volj no.On za tvo ri vra ta i od šu lja se u svoj ugao. Či ta ve noći je i da lje si je-

va lo, a sa blas na svje tlost pa da la je kroz raz bi je ne pro zo re, tako da jeba ra ka iz gle da la kao lađa koja plo vi na ne koj pod zem noj stru ji, punamr tvih koji su mrač nom ma gi jom još di sa li – a među nji ma je ne ko li- ci na onih koji se nisu priz na va li iz gub lje nim.

XIX

Samo je jed no odje lje nje ra di lo u gra du. Nas ta vi lo je ra do ve na raš- čiš ća va nju i osam na est no vih le še va iz va đe no je iz ru še vi na. Vra ća lisu se u lo gor. Za tvo re ni ci su pro la zi li kroz cen tar va ro ši. Ese sov ci sunad zi ra li ko lo nu, ali su odus ta li da ih vode za obi laz nim pu tem krozma nje ošte će ne kvar to ve, da za tvo re ni ci ne bi vi dje li raz mjer pus to- še nja. Išli su sad naj kra ćim pu tem.Uli ce su bile opus to še ne. Zi do vi kuća bili su po ne kad ne kom

ogrom nom si lom od ba če ni na zgra de pre ko puta. Mjes ti mič no su go- mi le ru še vi na dos ti za le ne ko li ko me ta ra vi si ne. Po sred jed ne uli ce izka me nja i mal te ra iz ro nio je je dan kla vir otrg nu tog pok lop ca. Dir ke subile neo šte će ne, i neka dje ca su se igra la lup ka ju ći „Horst We ssel- lie16“.Ne ko li ko vi so kih nota odjek nu lo je ali više od po lo vi ce žica bilo je

pre ki nu to. Jed na pe kar ni ca bez kro va bi ja še otvo re na. Pred njom sezbio red. Lju di su bili sivi od pra ši ne, is crp lje ni, ali strp lji vi. Za tvo re ni cisu pro la zi li po kraj njih. Ese sov ci su iz vi ki va li ko man de. Hljeb je mi ri- sao. Ipak je sla du njav i od vra tan smrad le še va do pi rao dov de, iz mi- je šan sa gor kim is pa re nji ma ki se li na i sum po ra To je bilo zbog ab nor- mal ne vru ći ne po s ljed njih dana Voda se po to ci ma iz li je va la iz vo do- vod nih ci je vi. Ne ko li ko lju di u uni for ma ma va tro ga sa ca ra di li su daotvo re je dan ka nal. Do ni je li su i ma te ri jal za po pra vak vo do vo da.Nove ci je vi blje šta le su na sun cu i bilo je čud no va to da je neko jošmis lio usred ovih ru še vi na i na po pra vak, na iz gled tako uza lu dan ismi je šan U jed noj po kraj njoj uli ca dugi red po go re la ca če kao je predpo kret nom ku hi njom.Raz bi je ni iz la zi već su bili za mi je nje ni da ska ma, le tva ma i ko ma di-

ma kar to na. Na cis tič ke uni for me pos ta le su rje đe. Pri mje ći va lo se

više voj nič kih hla ča i či za ma nego blu za. One su bile pre prav lje ne uci vil ne blu ze. Lju di su bili na cis ti još samo do po ja sa.Za tvo re ni ci sti go še do pred gra đa. Pri je đo še je dan od ri jet kih mos to-

va koji je os tao neo šte ćen. Je dan sta ri spo me nik od ka me na, koji jeukra ša vao kraj mos ta, iz gu bio je ruku i gla vu. Sta tua Fri dri ha Ve li kogna ko nju na ši ro kom trgu bila je is trg nu ta iz svog gra nit nog pos to lja.Fri drih se jako nag nuo i iz gle da lo je da jaše po sred neba. Is pru že- nom ru kom po ka zi vao je na ne ko li ko obla či ća koji su se pre si ja va lina sun cu.Ko lo na uđe u jed nu uli cu s dr vo re dom koju su bom be pot pu no po-

šte dje le. Ona je bila usred ovih ru še vi na kao svje dok jed nog za bo- rav lje nog mira. Sta bla su ši ri la ze len kas tu hla do vi nu, a kuće iz gle da- le ma siv ne bez pu ko ti na u zi do vi ma, ploč nik čist, a pro zor ska oknači ta va i ukra še na za vje sa ma sa ljup kim re sa ma. To je iz gle da lo ne s- hvat lji vo.Gru pa dje ča ka išla je uli com u su prot nom prav cu. Oni su no si li uni-

for me. Bila su to dje ca zdra va i čis ta, puna ži vo ta i ve se lja, dje ča cikak ve maj ke samo mogu po že lje ti. Oni opa zi še kako se za tvo re ni cipri bli ža va ju i iz ma ko še se na ploč nik. Za tvo re ni ci su pro la zi li sre di- nom uli ce. Dje ča ci su raz go va ra li tiho. Je dan je od njih mo gao daima če tr na est ili pet na est go di na, a dru gi su bili mla đi. Imao je otvo- re no i mir no lice, fine crte na du go ljas toj gla vi, pla ve oči i svi je tlu svi- le nu kosu. On po di že ruku. Na taj znak gru pa dje ča ka po vi ka za tvo- re ni ci ma: „Do lje iz daj ni ci!“Gla so vi su im bili čis ti i jas ni Po no vo za vi ka še: „Je vrej ske svi nje! Iz-

daj ni ci!“Ci je la je uli ca odje ki va la od nji ho vih kri ko va. Pti ce u dr ve ću pres ta-

do še da cvr ku ću. Je dan pro zor se otvo ri. Dje ca su i da lje vi ka la, aonda naj sta ri ji is tu pi ne ko li ko ko ra ka, trže re vol ver iz dže pa, po di žeoruž je, brzo na ni ša ni i opa li na naj bli žeg za tvo re ni ka.„Je dan gad ma nje!“, reče svo jim mla de nač kim gla som, uz mi ču ći.

„Šte ta što ne mam više me ta ka, ina če bih lik vi di rao još ne ko li ci nu.“Za tvo re nik pade u ja rak. Kr va va mr lja se ši ri la pod nje go vom gla-

vom. On se us pra vi s mu kom i okre nu gla vu pre ma gru pi dje ča ka.Bio je star, a krv je cu ri la iz nje go ve kre zu be vi li ce, dok su mu se ši- ro ko otvo re ne oči po la ko zas ti ra le. Li je pi dje čak ne od vra ti po gled.

Pro ma trao je ranu kao zna lac. Naj zad, kr va va gla va pade. Ruke po- pus ti še, a des na noga poče da dr š će. Ko nač no se i ona umi ri.„Hel mut, što si to ura dio?“, reče je dan od dje ča ka.Do tr ča še dva ese sov ca.„Šta to zna či? Šta te je spo pa lo?“„Je dan iz daj nik ma nje“, reče Hel mut, za ba civ ši pla vi ču pe rak.„Mo gao si to nama da pre pus tiš!“ pro gun đa je dan od ese so va ca.„A?“ reče Hel mut gle da ju ći ga.„Haj de!“ reče dru gi ese so vac ner voz no. „Ne po treb no je da se da lje

pra vi zbr ka. Na pri jed, marš! Nas ta vi!“ po vi ka za tvo re ni ci ma, va de ćire vol ver. „Na pri jed, re kao sam! Ho će te li da os ta vi te još jed nog u jar- ku? Če tvo ri ca po s ljed njih pri hva ti te leš!“Ko lo na se po kre nu po no vo. Je dan ese so vac os ta de da za bi lje ži

broj umr log.„Opa san si ti, a?“ reče on Hel mu tu.„We hrwolf17“, od go vo ri dje čak s po no som.Nje go vi dru go vi su ga pro ma tra li sa div lje njem. Ese so vac pre tra ži

dže po ve za tvo re ni ka i diže se.„Hajl Hi tler!“ reče Hel mut krat ko.Ese so vac se okre nu.„Hajl Hi tler!“Če ti ri po s ljed nja za tvo re ni ka uhva ti še mr tva ca za ruke i noge i po di-

go še ga. Gru pa dje ča ka ode. Hel mut sta de na čelo.„Pje vaj te!“ ko man di rao je. „Je dan, dva, tri!“Oni odo še voj nič kim ko ra kom. Dugo su se još čuli nji ho vi jas ni gla-

so vi: „Kad je vrej ska krv štrc ne pod no žem, Onda je sve mno go bo- lje...“Ova pje sma je u Nje mač koj pož nje la go to vo opći us pjeh. Dje ča ci

nisu ni ka da čuli ne što dru go.„Bru no!“ reče Sel ma Noj ba uer mir no, „Ne budi lud! Mis li pri je ne go li

dru gi poč nu da raz miš lja ju! To je naša šan sa. Pro daj što mo žeš dapro daš! Zem lji šte, vrt, ovu kuću, sve – s gu bit kom ili bez nje ga!“„A no vac? Šta će biti s nov cem?“ Noj ba uer je lju ti to ma hao gla vom.

„Ako bi tvo ja tvr đe nja bila tač na, šta bi onda no vac vri je dio? Zar siza bo ra vi la in fla ci ju pos li je pr vog svjet skog rata? Bi li on je vri je dio jed- nu mar ku. Ulo žen no vac, to je onda bilo je di no.“„Ulo žen no vac, da! Ali u vri jed nos ti ma koje se mogu no si ti u dže pu.“

Sel ma Noj ba uer se po di že i ode or ma ru. Ona ga otvo ri i gur nu ustra nu ne ko li ko go mi la rub lja. Onda iz vu če jed nu ku ti ju i otvo ri je. Unjoj je bilo zlat nih ta ba ke ra, doza za pu der, ne ko li ko klip so va sa di ja- man ti ma, dva bro ša sa ru bi ni ma i ne ko li ko pr ste no va.„Evo!“ reče ona. „Ovo sam ku pi la po s ljed njih go di na bez tvog zna-

nja. Od svo ga nov ca i od ono ga što sam ušte dje la. Zato sam pro da laak ci je koje sam po sje do va la. One da nas ni šta više ne vri je de. Tvor- ni ce leže u pe pe lu. Ali ovo ov dje za dr ža va svo ju vri jed nost. Ovo semože po ni je ti so bom. Htje la bih da ima mo samo tak ve stva ri.“„Po ni je ti! Po ni je ti! Ti go vo riš kao da smo mi zlo čin ci koji mo ra ju da

bje že!“Sel ma vra ti stva ri. Ona obri sa jed nu ta ba ke ru ru ka vom svo je ha lji ne

da bi za blis ta la.„Može nam se do go di ti ono što se dru gi ma do go di lo kada ste vi do-

la zi li na vlast, ili mo žda ne?“Noj ba uer sko či.„Kad tebe čo vjek slu ša“, reče on bi jes no i bes po moć no, „dođe mu

da se obje si. Dru gi lju di ima ju žene koje ih ra zu mi ju, koje su im utje- ha kad do la ze iz služ be, koje ih ra zve se le, – a ti! Samo unj ka nje ipred ba ci va nje: „da si ti ura dio to i to!“ – i kuk nja va o ne sre ći! Pre koci je log dana! Sad još i noću! Ni tad čo vjek nema mira! I uvi jek tako:pro daj, pa pro daj, i samo de fe ti zam!“Sel ma ga nije slu ša la. Ona vra ti ku ti ju i opet met ne pre ko nje rub lje.

„Di ja man ti!“ reče ona. „Do bre i čis te di ja man te! Samo naj bo lje ka me- nje. Od jed nog ka ra ta, dva, tri ka ra ta, pa do šest ili se dam, ako moguda se do bi ju.uǝpoq :ɐpɐɹqo To je ono pra vo. Bo lje od tvo jih Blan ko vai vr to va i zem lji šta i kuća. Tvoj advo kat ti je do bro po dva lio. Ja samsi gur na da je on do bi jao du ple pro cen te. Di ja man ti se mogu sa kri ti.Mogu se uši ti u ha lji ne. Čak i pro gu ta ti. Tvo ja zem lji šta ne mogu.“Noj ba uer je bu ljio u nju.„Kako ti to go vo riš? Jed no ga dana si his te rič na od stra ha zbog ne-

ko li ko bom bi, a slje de ćeg go vo riš kao Je vre jin koji bi za no vac mo- gao ne kom da ski ne gla vu.“Ona ga je mje ri la prez ri vim po gle dom. Gle da la je čiz me, uni for mu,

re vol ver, br ko ve.„Je vre ji ne ski da ju gla ve. Je vre ji se bri nu za svo je po ro di ce. Bo lje

nego ger man ski nad lju di. Je vre ji zna ju šta se u opas nim vre me ni ma

radi.“„Tako? A što su oni to zna li? Da su ne što zna li ne bi os ta li ov dje, niti

bi smo ih mi go to vo sve uke ba li.“„Oni nisu vje ro va li da ćete s nji ma ura di ti ono što ste ura di li.“ Sel ma

Noj ba uer je vla ži la slje po oč ni ce ko lonj skom vo dom. „I ne za bo ra vi daje no vac u Nje mač koj od 1931. go di ne bio blo ki ran. Ot kad su Dar ma- štad ska i Na rod na ban ka dos pje le u te ško će. Zato mno gi nisu mo glida odu. Vi ste ih tada šče pa li. Do bro! I tač no tako ti ho ćeš sad ov djeda os ta neš, i tač no tako će oni vas sad šče pa ti.“Noj ba uer se hi tro os vr nu.„Pazi! Do đa vo la! Gdje je dje voj ka? Kad te čo vjek slu ša, iz gle da da

smo iz gub lje ni! Na rod ni sud ne poz na ni kak ve mi los ti! Do volj na jejed na de nun ci ja ci ja...“„Dje voj ka ima iz laz. A za što se s vama ne bi mo glo isto uči ni ti što

ste vi uči ni li sa dru gi ma?“„Ko? Je vre ji?“ Noj ba uer se na smi ja. Pade mu na pa met Blank. Za-

miš ljao je kako Blank muči Ve be ra. „Oni su sreć ni kad ima ju mira.“„Ne Je vre ji. Ame ri kan ci i En gle zi!“Noj ba uer se opet na smi ja.„Oni? Oni još ma nje. Ta njih se to ni šta ne tiče! Za unu tar nja po li tič-

ka pi ta nja, kao što su naši lo go ri, oni se uop će ne bri nu. To sa nji maje čis to spolj na, po li tič ka, voj na stvar. Zar ti to ne ra zu mi ješ?“„Ne.“„To su de mo kra ti! Oni će s nama pos tu pa ti ko rek t no ako po bje de,

što je još u pi ta nju. Voj nič ki! Ko rek t no! U tom slu ča ju mi smo čas nopo ra že ni. Ina če ne mogu baš ni šta da ura de. To je nji hov po gled nasvi jet. Kod Rusa bi to bilo ne što dru go, ali mi smo na Is to ku.“„Vi djet ćeš ti, samo os ta ni ov dje!“„Na rav no, ja ću to vi dje ti. I ja os ta jem ov dje! Ho ćeš li da mi ka žeš

gdje bi smo mi to uop će mo gli da ode mo kad bi smo to i htje li?“„Mi smo već go di na ma mo gli sa di ja man ti ma u Švaj car sku...“„Mo gli smo!“ Noj ba uer uda ri ša kom po sto lu, čaša sa pi vom pred

njim poče da se kla ti. „Mo gli smo! Mo gli smo! Opet to! A kako? Je litre ba lo da pre le ti mo pre ko gra ni ce u jed nom ukra de nom avi onu? Tigo vo riš glu pos ti!“„Ne u jed nom ukra de nom avi onu. Ali, mo gli smo ne ko li ko puta da

pu tu je mo na fe ri je. Da po ne se mo no vac i na kit. Dva, tri, če ti ri pu to-

va nja na fe ri je. Sva ko ga puta sve os tav lja ti. Ja znam lju de koji su toči ni li.“Noj ba uer ode do vra ta. On ih otvo ri i za tvo ri po no vo. Onda se vra ti.

„Znaš li ti šta je to što ti sad go vo riš? Čis ta ve le iz da ja! Bila bi smjes tastri je lja na kad bi se samo jed na ri ječ saz na la.“Sel ma ga je gle da la. Oči su joj bile uža re ne.„Pa šta onda? Mo žeš još brzo da po ka žeš kak va si ju na či na! Uz put

ćeš se ri je ši ti jed ne opas ne žene. Mo žda bi ti bilo dra go da...“Noj ba uer ne iz dr ža njen po gled. On se okre nu i poče da hoda po

sobi tamo-amo. Nije znao da li je ona ne što čula o udo vi ci koja ga jes vre me na na vri je me po sje ći va la.„Sel ma!“ reče on naj zad iz mi je nje nim gla som. „Čemu ovo? Tre ba

da smo za jed no. Daj da bu de mo ra zum ni! Ta sad više ni šta dru go nemo že mo da ura di mo nego da iz dr ži mo. Ja ne mogu da po bjeg nem.Ja sam pod zak le tvom. A i kuda da bje žim? Ru si ma? Ne! Da se sa- kri jem u neo ku pi ra noj Nje mač koj? Ta Ges ta po će me brzo uhva ti ti, ati znaš šta to zna či? Na dru gu stra nu? Ame ri kan ci ma i En gle zi ma?Ni to! U tom slu ča ju je već bo lje na njih ov dje pri če ka ti, ina če iz gle dakao da mi je ne čis ta sa vjest. O sve mu sam ja tome raz miš ljao, vje rujmi! Mo ra mo da iz dr ži mo, nema ni šta dru go!“„Da.“Noj ba uer diže iz ne na đe no po gled. „Za is ta? Ra zu mi ješ li ti to naj-

zad? Je sam li ti to do ka zao?“„Da.“On je gle dao Sel mu oprez no; nije vje ro vao u tako laku po bje du. Ali

ona je iz ne nad no po pus ti la. Iz gle da lo je da su joj se obra zi opus ti li.Do ka za ti, mis li la je ona. Do ka zi! U ono što su do ka za li, oni vje ru ju, –kao da se ži vot sas to ji od do ka zi va nja! Ni šta se ne može s nji ma ura- di ti. To su bo go vi od gli ne. Vje ru ju samo sebi. Dugo je pro ma tra lasvo ga muža. Pro ma tra la ga je s ne kom neo bič nom mje ša vi nom sa- mi los ti, pre zi ra i neke da le ke njež nos ti. Noj ba ueru pos ta de ne ugod- no.„Sel ma!“, poče on.Ona ga pre ki de. „Bru no, samo još jed no, po s ljed nje – mo lim te za

to...“„Šta?“ upi ta on ne po vjer lji vo.

„Pre pi ši kuću i zem lji šte na Fre ju! Idi od mah advo ka tu! Samo to! Ni- šta više!“„Za što?“„Ne za uvi jek! Samo za sa da. Ako se sve do bro svr ši, to se može

pre pi sa ti po nov no na tebe. Mo žeš vje ro va ti svo joj kće ri!“„Da, da, da! Ali uti sak? Advo kat...“„Zvi ždi ti na uti sak! Fre ja je bila di je te pri li kom pre uzi ma nja vlas ti.

Njoj se ne može ni šta pred ba ci ti.“„Šta to zna či? Mis liš li ti da se meni može ne što pred ba ci ti?“Sel ma je ušu tje la. Gle da la je Noj ba uera opet onim čud nim po gle-

dom. „Mi smo voj ni ci“, reče on. „Mi ra di mo po ko man di! A na re đe njeje na re đe nje! To sva ko zna!“ On se is pra vi. „Fi rer je na re đi vao, a mislu ša mo! Fi rer pre uzi ma punu od go vor nost za ono što je na re đi vao.On je to do volj no čes to objaš nja vao. To je do volj no sva kom pa tri oti.Ili nije?“„Da“, reče Sel ma re zig ni ra no. „Ali, oti đi advo ka tu! Pre pi ši ima nje na

Fre ju!“„Što se mene tiče, mogu s njim da raz go va ram“. Noj ba uer nije ni

mis lio da to ura di. Žena mu je bila his te rič na od stra ha. On je po tap- ša po le đi ma. „Pre pus ti ti to samo meni! Ta ja sam uvi jek sve ude- sio!“On iz a đe na po lje. Sel ma pri đe pro zo ru. Gle da la ga je kako ula zi u

auto mo bil. Do ka zi! Na re đe nja! mis li la je ona. To je nji ma oprav da njeza sve. Li je po i do bro dok stva ri idu kako tre ba. Zar i ona sama nije utom učes tvo va la? Ona po gle da na svoj vjen ča ni pr sten. Sad ga jeno si la već dva de set i če ti ri go di ne. Dva puta ga je mo ra la da pro ši ru- je. Onda kada ga je do bi la bila je pot pu no dru ga lič nost. U to vri je mebio je i je dan Je vre jin koji je htio da je ženi. Mali, vri je dan čo vjek, kojije go vo rio ša pa tom, a ne vi kao. Zvao se Jo zef Bron fel der. Oti šao je uAme ri ku 1928. go di ne. Pa me tan čo vjek. Na vri je me. Pos li je toga jejoš jed nom o nje mu ne što čula, pre ko neke poz na ni ce ko joj je pi saoda mu je vrlo do bro. Me ha nič ki je okre ta la svo ju bur mu. Ame ri ka,mis li la je. Tamo ni ka da nema in fla ci je. Oni su i su vi še bo ga ti.Broj 509 je os lu ški vao. Poz na vao je glas. Oprez no se šću ću rio iza

go mi le mr tva ca i slu šao.Znao je da će Le vin ski ove noći do ves ti iz Rad nog lo go ra ne ko ga

ko ov dje tre ba da os ta ne sa kri ven ne ko li ko dana; ali Le vin ski, vje ran

sta rom pra vi lu da se samo lju di za vezu tre ba da poz na ju, nije ni štare kao o tome ko će to biti.Čo vjek je go vo rio tiho, ali vrlo jas no. „Tre ba nam sva ki čo vjek koji je

s nama“, go vo rio je. „Kad na ci onal so ci ja li zam pad ne, na po čet kuneće biti ni kak ve za tvo re ne par ti je koja bi pre uze la po li tič ko ru ko vod- stvo. Sve su par ti je za ovih dva na est go di na raz bi je ne i ras tu re ne.Os ta ci su preš li u ile gal nost. Mi ne zna mo ko li ko se njih odr ža lo. Tre- bat će od luč ni lju di da bi se iz gra di la nova or ga ni za ci ja. Samo će jed- na par ti ja u ha osu po ra za os ta ti ne dir nu ta: na ci onal so ci ja li zam. Jane mis lim na pri ši pet lje. Oni se pri klju ču ju sva koj par ti ji, – mis lim nasrž. Ona će kom pak t no da pri je đe u ile gal nost i da čeka na po vra tak.Pro tiv toga tre ba da se bo ri mo i zato su nam po treb ni lju di“.To je Ver ner, mis lio je broj 509, mora da je to on, ali, ja znam da je

on mr tav. Nije mo gao ni šta da vidi; noć je bila bez mje se či ne i tam- na. „Mase na po lju su naj ve ćim di je lom de mo ra li zi ra ne“, go vo rio ječo vjek. „Dva na est go di na te ro ra, boj ko ta, pot ka zi va nja i stra ha uči ni- le su to; uz to sad do la zi i iz gub lje ni rat. Oni mogu pod zem nim te ro- rom i sa bo ta ža ma još go di na ma da budu u stra hu pred na cis ti ma.Mase se mo ra ju po no vo osvo ji ti, oni za ve de ni i oni upla še ni. To jeiro ni ja da su se pro tiv ni ci na cis ta bo lje odr ža li u lo go ri ma ne go li na- po lju. Nas su za tvo ri li za jed no. Na po lju su ras tje ra li gru pe. Na po lju jebilo te ško odr ža ti gru pe. Ov dje je to bilo jed nos tav no. Na po lju je go- to vo sva ko mo rao sam za sebe da se bori; ov dje je je dan dru go meda vao sna gu; to je re zul tat koji na cis ti nisu pre dvi dje li“. Čo vjek sesmi jao. Bilo je to krat ko; kra tak smi jeh bez pra ve ra dos ti.„Ne uzi ma ju ći u ob zir one koji su ubi je ni“, reče Ber ger; – „i one koji

su po mr li!“„Odu zi ma ju ći te, na rav no! Ali pre os ta lo nam je lju di. Sva ki po je di ni

od njih vri je di sto ti nu dru gih.“To mora da je Ver ner, mis lio je broj 509; sada je mo gao da ra zaz na-

je osjen če nu asket sku gla vu u mra ku. On opet ana li zi ra! Or ga ni zi ra!On drži go vo re; on je fa na ti čar; on je os tao fa na ti čar i te ore ti čar svo jepar ti je. „Lo go ri mo ra ju da pos ta nu će li je ob no ve“, reče on tiho jas nimgla som. „Naj važ ni je su na po čet ku tri tač ke. Prva je – pa siv ni, i ukraj njem slu ča ju ak tiv ni ot por pro tiv ese so va ca, dok su oni u lo go ru.Dru ga – spre ča va nje pa ni ke i ne re da pri li kom pre uzi ma nja lo go ra.

Mo ra mo da pos ta ne mo pri mjer dis ci pli ne, da nas ne ru ko vo di pre tje- ra na osve to lju bi vost. Re dov ni su do vi će kas ni je za to...“Čo vjek zas ta de. Broj 509 us ta de i pri đe gru pi. Ona se sas to ja la od

Le vin skog, Gol d štaj na, Ber ge ra i stran ca. „Ver ner!“ reče broj 509.Čo vjek je bu ljio u tamu. „Ko si ti?“On se us pra vi i pri đe. „Mis lio sam da si mr tav“, reče broj 509.Ver ner ga po gle da u lice iz ne po sred ne bli zi ne. „Ko ler!“ reče broj

509.„Ko ler! Ti si još živ? A ja sam vje ro vao da si odav no mr tav.“„To i je sam. Služ be no.“„To je broj 509“, reče Le vin ski.„Ti si dak le broj 509! To čini stvar jed nos tav ni jom. I ja sam služ be no

mr tav!“Obo ji ca su se gle da la u tami. Nije to bila nova si tu aci ja. Mno gi su u

lo go ru naš li ne ko ga koga su sma tra li mr tvim. Ali broj 509 i Ver nerpoz na va li su se iz vre me na pri je ovog rata. Bili su pri ja te lji; onda suse nji ho vi po li tič ki po gle di pot pu no raz dvo ji li.„Os ta ješ li ti sad ov dje?“ upi ta broj 509.„Da, za ne ko li ko dana.“„Ese sov ci su pri pro češ lja va nju po s ljed njih slo va al fa be ta“, reče Le-

vin ski. „Oni su uhva ti li Fo ge la. On je ule tio u ruke ne ko me ko ga jepoz na vao. Ne kom prok le tom un ter šar fi re ru.“„Neću vam pas ti na te ret“, objas nio je Ver ner. „Ja se sam bri nem za

svo je snab di je va nje.“„Si gur no“, reče broj 509 sa je dva pri mjet nom iro ni jom. – „Dru go od

tebe ni sam ni oče ki vao.“„Min cer će su tra na ba vi ti hljeb. Le ben tal nam može do ni je ti. On će

na ba vi ti više, ne samo za mene. Ne što i za vašu gru pu.“„Znam“, od go vo ri broj 509. „Znam, Ver ne ru, da ni šta ne uzi maš

bes plat no. Ho ćeš li os ta ti u bro ju 22? Mo že mo da te smjes ti mo i u20?“„Mogu da os ta nem u 22. I ti sada. Pa Han t kea više nema ov dje.“Niko od dru gih nije osje tio da se među dvo ji com odvi ja lo ne što po-

put dvo bo ja ri je či ma. Kako smo dje ti njas ti, mis lio je broj 509. Pri jejed ne vječ nos ti bili smo po li tič ki pro tiv ni ci – i još uvi jek ne će mo je dandru go me da os ta ne mo ni šta duž ni. Ja osje ćam idi ot sko za do volj stvo

u tome što Ver ner tra ži za šti tu kod nas, a on mi uka zu je da bi mebez po mo ći nje go ve gru pe Han t ke mo žda lik vi di rao.„Čuo sam šta si ma lo čas objaš nja vao“, reče broj 509. „Tač no je. Šta

mo že mo mi da ura di mo?“Još su sje dje li na po lju. Le vin ski i Gol d štajn spa va li su u ba ra ci. Tre-

ba lo je da ih Le ben tal pro bu di za dva sata. Onda će se smi je ni ti. Noćje pos ta la spar na. Ber ger je upr kos tome no sio to plu do la mi cu ma- đar skih ko nja ni ka. Broj 509 je to zah ti je vao.„Ko je ovaj novi?“ upi ta Bu her. „Neka gla ve ši na?“„Bio je to pri je nego što su na cis ti doš li. Ne pre ve li ka. Osred nja.

Pro vin cij ska gla ve ši na. Vri je dan ko mu nist. Fa na tik, bez pri vat nog ži- vo ta i bez hu mo ra! Sada je je dan od vođa pod zem nog po kre ta u lo- go ru.“„Odak le ga poz na ješ?“Broj 509 je raz miš ljao. „Pri je 1933. go di ne bio sam ured nik u jed-

nom lis tu. Čes to smo di sku ti ra li. A ja sam čes to na pa dao nje go vupar ti ju i na cis te. Mi smo bili i pro tiv jed nih i pro tiv dru gih.“„A za šta ste bili vi?“„Za ne što što zvu či sad pri lič no pom pez no i smi ješ no. Za čo vječ-

nost, tr pe lji vost i pra vo po je din ca na vlas ti to miš lje nje. Smi ješ no, zarne?“„Ne“, reče Aha sfer i za kaš lja se. „A šta ima ina če?“„Osve ta“, reče Ma jer hof iz ne na da. „Ima još i osve te. Osve te za sve

ovo! Osve te za sva kog po je din ca koji je umro! Osve te za sve što jeuči nje no! Oko za oko, zub za zub!“Svi po gle da še iz ne na đe no. Lice Ma jer ho fa bilo je iz o bli če no. Stis-

nuo je šake i uda rao o zem lju sva ki put kad bi iz go vo rio ri ječ osve ta.„Šta je s to bom?“ upi ta Sul c ba her.„Šta je s vama?“ od vra ti Ma jer hof.„Po lu dio je“, reče Le ben tal. „Oz dra vio je i od toga pos tao me šu ge.

Šest go di na je bio bo ja ž ljiv i bi jed no Je vrej če koje se nije usu đi va loda otvo ri kljun – onda ga je čudo spa si lo od dim nja ka, a sad je pos- tao Sam son Ma jer hof.“„Ja ne že lim osve tu“, ša pu tao je Ro zen, „ja že lim samo da iz a đem

odav de.“„Šta? A svi ese sov ci tre ba da se iz vu ku bez obra ču na?“

„Meni je to sve jed no! Ja je di no že lim na po lje!“ Ro zen je sklo pioočaj no ruke i ša pu tao tako in ten ziv no kao da od toga sve za vi si: „Jaže lim samo da iz a đem, da iz a đem odav de!“Ma jer hof ga po gle da. „Znaš li šta si ti? Ti si...“„Budi mi ran, Ma jer hof!“ Ber ger se us pra vi. „Ne že li mo da zna mo šta

smo. Svi mi ov dje ni smo ono što smo bili i što bi smo že lje li da bu de- mo. A ono što smo još za is ta, po ka zat će se kas ni je. Ko to sadazna? Sada mo že mo samo da če ka mo, da se na da mo i da se mo li- mo, što se mene tiče.“On za mo ta hu sar sku do la mi cu oko sebe i leže opet. „Osve ta“, reče

Aha sfer pos li je ne kog vre me na za miš lje no. „Mo ra lo bi da bude mno- go osve te. A jed na osve ta pov la či novu osve tu, i šta to ko ris ti?“Na ho ri zon tu si jev nu. „Šta je to bilo?“ upi ta Bu her.Od go vo ri tiha grm lja vi na. „To nije bom bar di ra nje“, reče Sul c ba her.

„Opet olu ja. Do volj no je to plo za nju.“„Ako bude kiša po če la da pada, pro bu dit ćemo one iz Rad nog lo go-

ra“, reče Le ben tal. „Neka oni onda leže ov dje na po lju. Oni su snaž ni jinego mi“, obra ti se on bro ju 509. „I tvoj pri ja telj gla ve ši na!“Opet si jev nu. „Da li je neko od onih unu tra čuo ne što o kak vom

tran s por tu?“ upi ta Sul c ba her.„Samo gla si ne. Po s ljed nja je da hi lja du lju di tre ba da bude iz dvo je-

no.“„O gos po de!“ Ro ze no vo lice se odra ža va lo bli je do u tami. „Oni će,

na rav no, nas uze ti. Naj sla bi je, Da bi nas se ri je ši li.“Po gle da u broj 509. Svi su mis li li na po s ljed nji tran s port koji su vi-

dje li.„To su samo gla si ne!“ reče broj 509. „Ovih smo dana čuli ne bro je ne

klo zet ske pa ro le. Bu di mo mir ni dok ne dođe na re đe nje. Onda jošuvi jek mo že mo da vi di mo šta će Le vin ski, Ver ner i oni u pi sar ni cimoći da uči ne za nas. Ili mi, ov dje, sami!“Ro zen se je žio. „Kako su oni onda iz vla či li one jad ni ke za noge is-

pod kre ve ta!“Le ben tal ga po gle da pun pre zi ra. „Zar nisi ni šta više vi dio u svom

ži vo tu nego to?“„Vi dio sam“.„Ja sam bio je dan put u jed noj ve li koj kla oni ci“, reče Aha sfer. Bio

sam tamo za ko šer-kla nja18 u Či ka gu. Po ne kad su ži vo ti nje zna le šta

će se do go di ti. Mi ri sa le su krv. A onda su tako ju ri le – kao oni onda.Ma gdje. U uglo ve, a onda su ih iz vla či li za noge isto ona ko...“„Ti si bio u Či ka gu?“ upi ta Le ben tal.»Da.“„U Ame ri ci? I vra tio si se?“„Bilo je pri je dva de set i pet go di na.“„Ti si se vra tio?“ Le ben tal je pi ljio u Aha sfe ra. „Je li iko ikad tako ne-

što čuo?“„Mo ri la me čež nja za ku ćom. Za Polj skom.“„Znaš li ti...“ Le ben tal zas ta de. Za nje ga je to bilo i su vi še glu po.

XX

Su tra dan je osva nuo siv, mli je čan dan. Nije više si je va lo, ali još jeuvi jek pot mu lo gr mje lo da le ko tamo iza šuma.„Čud na je to neka olu ja“, reče Bu her. „Ina če se vide si ja vi ce, a ne

čuju gro mo vi kad se olu ja pov la či. Sada je obr nu to.“„Mo žda se vra ća“, od vra ti Ro zen.„Za što bi se vra ća la?“„Kod nas kod kuće olu je po ne kad da ni ma os ta ju među br di ma.“„Ov dje nema ko tli na. Pos to ji samo ona jed na li ni ja pri je ko, a ni ona

nije vi so ka.“„Imaš li ti još kak vih bri ga?“ upi ta Le ben tal.„Leo!“ reče Bu her mir no. „Ti ra di je gle daj da mi do bi je mo ne što da

žva će mo. Pa ma kar i samo kože od sta rih ci pe la.“„Imaš li još kak vih na lo ga?“ upi ta Le ben tal pos li je kra ćeg ču đe nja.„Ne mam.“„Li je po! Onda pazi šta brb ljaš. A na bav ljaj sam sebi hra nu, ti, žu to-

kljun če! Je li se ikad čuo sli čan bez o braz luk?“Le ben tal po ku ša da plju ne, ali usta su mu bila suha i vi li ca mu iz le ti

od na po ra. On je uhva ti u zra ku u po s ljed njem tre nut ku i opet je na- mjes ti. „To je hva la što čo vjek za vas sva ko ga dana ri ski ra svo jukožu“, reče on lju ti to. „Pred ba ci va nja i na re đe nja! Idu ći put će se po- ja vi ti čak i Ka rel sa na lo zi ma.“Broj 509 se pri bli ži. „Šta vam je?“„Pi taj ovo ga ov dje!“ Le ben tal po ka za na Bu he ra. „Iz da je na re đe nja.

Ne bi me ču di lo kad bi tra žio da pos ta ne sta rje ši na blo ka.“Broj 509 po gle da Bu he ra. On se pro mi je nio, mis lio je. To mi nije

tako palo u oči, ali on se pro mi je nio. – „A šta je uis ti nu?“ – upi ta on.„Ni šta, raz go va ra li smo samo o olu ji.“„Šta vas se tiče olu ja?“

„Ni šta. Samo je neo bič no da još uvi jek grmi. Pri tome ne si je va, anema ni obla ka. Samo siva supa tu gore. Ali to ipak nisu oluj ni obla- ci.“„Pro ble mi! Grmi, ali ne si je va! Go jim na hes“, kri je štao je Le ben tal

sa svo ga mjes ta. – „Luc kas ti su!“Broj 509 po gle da nebo. Bilo je sivo i iz gle da lo je da nema obla ka.

Onda on poče da os lu šku je. „Grmi, za is ta...“ On zas ta de na glo. Nje- go vo se dr ža nje pro mi je ni. Odjed nom je os lu ški vao ci je lim ti je lom.„Još je dan!“ reče Le ben tal. – „Da nas su svi me šu ge!“„Mir!“ pro šap ta broj 509 oš tro.„Dak le i ti?“„Mir! Do đa vo la! Budi mi ran, Leo!“ Le ben tal ušu tje. Pri mi je tio je da

se više ne radi o olu ji. Pro ma trao je broj 509 koji je na preg nu to os lu- ški vao da le ku tut nja vu. Sada su svi šu tje li i slu ša li.„Čuj te!“ reče broj 509 po la ko i tako tiho kao da se pla šio da će koja

ri ječ od le tje ti ako bude go vo rio glas ni je. „To nije olu ja, to je...“Os lu ški vao je i da lje.„Šta?“ Bu her je sta jao sa svim uz nje ga. Obo ji ca se po gle da še i nas-

ta vi še da os lu šku ju.Tut nja va je bila ne što glas ni ja, a onda opet po pus ti.„To nije grm lja vi na!“ reče broj 509. „To je...“ On je če kao još je dan

tre nu tak, onda se os vr nu i reče još uvi jek vrlo tiho: „To je ar ti lje rij skava tra!“„Šta?“„Ar ti lje rij ska va tra! Nije to grm lja vi na.“Svi su bu lji li je dan u dru go ga.„Šta vam je?“ upi ta Gol d štajn s vra ta.Niko nije od go va rao. „No... Jes te li se smr z li?“Bu her se okre nu. „Broj 509 kaže da se čuje ar ti lje rij ska va tra. Front

ne može više biti da le ko.“„Šta?“ Gol d štajn se pri bli ži. – „Za is ta? Ili samo fan ta zi ra te?“„Ko bi, kad je ne što tako, go vo rio ko je šta ri je?“„Mis lim: da se ne va ra te?“ upi ta Gol d štajn.„Ne“, reče broj 509.„Ra zu mi ješ li se što god ti u to?“„Da.“„Gos po de!“ Ro ze no vo se lice is kri vi. On poče iz ne na da da jeca.

Broj 509 je os lu ški vao i da lje. „Ako se pra vac vje tra pro mi je ni, mo- ra li bi smo da ču je mo jas ni je.“„Šta mis liš, ko li ko mogu da budu da le ko?“ upi ta Bu her.„Ne znam tač no. Pe de set ki lo me ta ra, šez de set. Ne mno go više!“„Pe de set ki lo me ta ra! To nije tako da le ko!“„Ne, to nije da le ko.“„Si gur no ima ju ten ko ve. Mogu to brzo da pre va le. Ako se pro bi ju –

ko li ko mis liš da će im tre ba ti dana – mo žda samo je dan?“ Bu herzape.„Je dan dan?“ po no vi Le ben tal. „Šta ti tu go vo riš? Je dan dan!“„Ako se pro bi ju. Još ju čer ni smo ni šta čuli. Da nas ču je mo. Su tra

može da bude još bli že. Pre ko su tra ili nak su tra.“„Ne go vo ri! Ne go vo ri tako ne što! Ne čini lju de lu dim!“ po vi ka Le-

ben tal iz ne nad no.„Mo guć no je, Leo“, reče broj 509.„Ne!“ Le ben tal zak lo pi ru ka ma oči.„Šta ti mis liš, 509?“ Bu he ro vo lice je bilo uz bu đe no i smrt no bli je do.

„Pre ko su tra ili za ko li ko dana?“„Dana!“ po vi ka Le ben tal i spus ti ruke. „Kako to sad mogu da budu

samo dani?“ mrm ljao je on. „Go di ne, vječ nos ti, a sad go vo ri te odjed- nom o da ni ma, da ni ma! Ne la ži te!“On se pri bli ži. „Ne la ži te!“ šap tao je. „Ja vas mo lim, ne la ži te!“„Ko bi o tako ne čem la gao?“Broj 509 se okre nu. Gol d štajn je sta jao od mah iza nje ga. Os mje hi-

vao se. „I ja to ču jem!“ reče on. Nje go ve oči bi va le su sve veće iveće i vrlo crne. I da lje se smje škao, a onda di gao ruke i noge u jed- nom po kre tu kao da hoće da ple še, pres tao je da se sme je i pao sgla vom na pri jed.„One svi jes tio se!“ reče Le ben tal. „Ra skop čaj te mu jaku! Idem da

do ne sem vode. Mora da je još ima u olu ku.“Bu her, Sul c ba her, Ro zen i broj 509 obr nu še Gol d štaj na. „Da zo ve-

mo Ber ge ra?“ upi ta Bu her. „Može li on da us ta je?“„Če kaj!“ broj 509 se saže nad Gol d štaj nom. On ot kop ča jaku i po-

jas. Kad se us pra vio, Ber ger je već bio tu. Le ben tal mu je sve sa op- ćio. „Tre ba lo je da os ta neš u svom kre ve tu!“ reče broj 509.Ber ger klek nu po kraj Gol d štaj na i poče da mu os lu šku je gru di. Nije

to dugo tra ja lo. „Mr tav je!“ reče on. „Sr ča na kap, vje ro jat no! To se

uvi jek mo ra lo oče ki va ti. Pot pu no su mu uni šti li srce.“„Čuo je još ono!“ reče Bu her. „To je glav no! On je to još čuo.“„Šta?“Broj 509 zgra bi uska Ber ge ro va ra me na. „Efra ime“, reče on bla go,

„mis lim da je doš lo do tle!“„Šta?“Ber ger po di že po gled. Broj 509 opa zi naj ed nom da će mu biti te ško

da go vo ri.„Oni...“ reče on, za mu ca i po ka za pr stom pre ma ho ri zon tu... „Oni

do la ze, Efra ime! Već ih ču je mo!“ On po gle da na ži ča nu ogra du i tor- nje ve sa ma šin skim pu ška ma koji su leb dje li u mli ječ noj iz ma gli ci.„Oni su tu, Efra ime!“U pod ne vje tar pro mi je ni pra vac i tut nja va bi va še ne što jas ni ja. Bilo

je to kao ka kav da le ki elek trič ni kon takt koji pre ska če u hi lja de srca.Ba ra ke se uz ne mi ri še. Samo je ne ko li ko rad nih odje lje nja bilo pos la- no na rad. Na svim pro zo ri ma je bilo lice do lica. Na vra ti ma su sestal no po jav lji va le mr ša ve spo do be i sta ja le tu is pru že nih gla va.„Je li se pri bli ži lo?“„Da. Iz gle da da biva jas ni je.“U ci pe lar skom odje lje nju svi su ra di li šut ke. Ka poi su pa zi li da se ne

bi go vo ri lo, a odje lje nje su nad zi ra li i ese sov ci. No že vi su pa ra li kožu,re za li troš ne ko ma de, a mno ge ruke osje ća le su ih dru ga či je ne go lido sad. Ne kao alat lji ke, već kao oruž je.Po ne kad bi po gled pao na ka poe, ese sov ce, re vol ve re i lake ma šin-

ske pu ške, ko jih pret hod nog dana još nije bilo. Ali upr kos sve bud- nos ti nad zor ni ka, sva ki je po je di nac u odje lje nju bio ci je log danaoba vje šta van o sve mu. Ve ći na ih je već pri je mno go go di na na uči lada go vo ri ne po kre ću ći usne; tako se go to vo sva ki put, po što supune kor pe sa ko ma di ma kože iz ba ci va ne na go mi lu i od no še ne,kroz gru pu onih koji su os ta ja li na svo jim mjes ti ma, ši ri la usko ro vi- jest koju su na po lju doz na va li od dru gih: „Još se čuje! Nije pres ta lo!“Spolj na rad na od lje lje nja ču va li su dvos tru ko. Mar ši ra li su oko gra-

da, a onda ušli u nj sa za pad ne stra ne, u sta ri dio, kod tr ž ni ce. Stra- že su bile vrlo ner voz ne. Vi ka le su i ko man di ra le bez raz lo ga; za tvo- re ni ci su mar ši ra li u pu nom redu. Do sad su ras kr či va li ru še vi ne samou no vim di je lo vi ma gra da. Sad su prvi put do la zi li u unu traš nji, sta rigrad i tu pro ma tra li pus to še nja. Vi dje li su iz go rje le os tat ke kvar ta sa

dr ve nim ku ća ma iz sred njeg vi je ka. Go to vo ni šta nije os ta lo od toga.Gle da li su i išli da lje, a sta nov ni ci koji su još tu os ta li zas taj ki va li su ilise okre ta li dok bi oni pro la zi li. Lo go ra ši se više nisu osje ća li kao za- tvo re ni ci dok su išli uli ca ma. Na neki neo bi čan na čin iz voj šti li su onipo bje du a da nisu u njoj sami učes tvo va li; go di ne za to če nja odjed- nom nisu više iz gle da le kao go di ne po ra za bez od bra ne, nego kaogo di ne bor be. I bor ba je bila do bi je na. Oni su pre ži vje li.Do đo še do trga. Vi jeć ni ca je bila pot pu no sru še na. Da do še im lo pa-

te i pi ju ke da bi raš čis ti li ru še vi ne. Ra di li su. Vo nja lo je na pa lje vi nuali is pod toga osje ća li su oni opet onaj dru gi mi ris, sla du njav, truo,koji pri ti šte že lu dac, vonj koji su bo lje poz na va li nego sve dru ge: vonjras tva ra nja. Grad je za uda rao u tim to plim april skim da ni ma na le še- ve koji su još le ža li pod ru še vi na ma.Pos li je dva sata na iđo še pod ra zva li na ma na pr vog mr tva ca. Naj pri-

je opa zi še nje go ve čiz me. Bio je neki SS-ha up t šar fi rer.„Okre nu lo se“, ša pu tao je Min cer. „Naj zad se okre nu lo! Mi sad is ko-

pa va mo nji ho ve mr tva ce! Nji ho ve mr tva ce!“On nas ta vi da radi s no vom sna gom. „Oprez no!“ iz de ra se je dan

stra žar, koji se bio pri bli žio. „Pa to je čo vjek ov dje? Zar to ne vi diš?“Uk lo ni še ru še vi ne oko nje ga. Iz a đo še ra me na, a za tim gla va. Po di-

go še mr tva ca i od ne so še ga u stra nu.„Da lje!“ Ese so vac je bio ner vo zan. Bu ljio je u mr tva ca. „Od sa da

oprez no!“Brzo is ko pa še još tro ji cu dru gih i met nu še ih do onog pr vog. No si li

su dr že ći ih za čiz me i uni for mi ra ne ruke. Za njih je to bilo jed no ne- ču ve no osje ća nje; do sad su oni tako, is pre bi ja ni i pr lja vi, uvi jek od no- si li samo svo je dru go ve iz bun ke ra i mu či li šta, na sa mr ti ili već mr tve,a za tim po s ljed njih dana iz vjes tan broj ci vi la. Sada, po prvi put, no si lisu oni svo je ne pri ja te lje. Ra di li su da lje, i nije tre ba lo da ih iko na totje ra. Znoj ih je obli vao, tako su žes to ko ra di li, samo da nađu višemr tvih. Od v la či li su sna ga ma koje ni kad ne bi oče ki va li bal va ne i že- ljez ne no sa če u stra nu i tra ži li, puni mrž nje i za do volj šti ne, mr tve,kao da ko pa ju zla to.Sat kas ni je na đo še Dica. Vrat mu je bio skr han. Gla va je bila pot pu-

no pri tis nu ta na gru di, kao da je sam sebi htio da pre gri ze gr kljan. Spo čet ka ga nisu di ra li. Pot pu no ga ot ko pa še. Oba dvi je ruke su mubile slom lje ne. One su le ža le kao da ima ju je dan zglob odvi še.

„Ima boga!“ ša pu tao je čo vjek po red Min ce ra, ne gle da ju ći ni ko ga.„Ipak ima boga! Ima boga!“„Je zik za zube“, po vi ka je dan ese so vac. „Šta ti tu go vo riš?“On uda ri čo vje ka po ko lje ni ma. „Šta si re kao? Vi dio sam da si go vo-

rio?“Čo vjek se us pra vi. Pao je bio pre ko Dica.„Re kao sam da bi za gos po di na ober gru pen fi re ra tre ba lo na pra vi ti

no silj ku“, od go vo ri on ne po kret nog lica. „Ne mo že mo da ga od ne se- mo pros to tako kao dru ge!“„Ne maš ti ov dje ni šta da go vo riš! Ov dje još uvi jek mi na re đu je mo!

Jesi li ra zu mio? Jesi li ra zu mio?“„Ra zu mio sam.“Još uvi jek, za pa zi Le vin ski. – Još uvi jek na re đu ju! Oni dak le zna ju,

mis lio je on. Po di že svo ju lo pa tu.Ese so vac po gle da Dica. Ne ho ti ce sta de mir no. To je spa si lo za tvo-

re ni ka koji je opet vje ro vao u boga. Ese so vac se okre nu i ode povođu ko lo ne. I vođa ko lo ne za uzeo je dru ga či je dr ža nje.„No silj ke još nisu ov dje“, objas ni ese so vac. Od go vor čo vje ka koji je

opet vje ro vao u boga uči nio je uti sak na nje ga. Za is ta se nije mo glotako vi so kog SS-ofi ci ra odvu ći za ruke i noge.Vođa ko lo ne se os vr nu oko sebe. On pri mi je ti ne što da lje jed na vra-

ta pod ru še vi na ma. „Is ko paj te ta tu! Za sa da se mo ra mo nji ma po mo- ći!“ On poz dra vi voj nič ki pre ma Dicu. „Po lo ži te gos po di na ober gru- pen fi re ra oprez no, tamo pri je ko na vra ta!“Min cer, Le vin ski i dvo ji ca dru gih do vu ko še vra ta. Bio je to li jep du-

bo rez iz XVI vi je ka, koji je pred stav ljao na la že nje Moj si ja. Ona suima la jed nu pu ko ti nu i bila na go rje la. Uhva ti še Dica za ra me na inoge i pre ni je še ga pri je ko. Ruke su se kla ti le, a gla va pade sa svimuna zad.„Pa zi te! Uš lji vi psi!“ po vi ka vođa ko lo ne.Mr tvac je le žao na ši ro kim vra ti ma. Pod nje go vom des nom ru kom

smje ška lo se di je te Moj si je iz svo je ple te ne ko ta ri ce. Min cer to opa zi.Za bo ra vi li su da uk lo ne vra ta sa vi jeć ni ce, mis lio je. Moj si je! Je vre ji!Sve je to već jed nom bilo! Fa ra on! Po tla če nost! Cr ve no More! Spas!„Pri hva ti! Osam lju di!“Dva na es to ri ca lju di pri sko či še žur no kao ni kad do sad. Vođa ko lo ne

po gle da oko sebe. Pre ko puta je bila raz ru še na Ma ri ji na cr k va. Pre-

do miš ljao se tre nu tak, ali od mah od ba ci tu po mi sao. Dic nije mo gaobiti od ne sen u ka to lič ku cr k vu. On bi te le fo ni rao za uput stva, ali sute le fon ske veze bile pre ki nu te. Mo rao je da čini ono što je naj vi šemr zio i čega se naj vi še pla šio: da od lu ču je sa mos tal no.Min cer reče ne što. Vođa ko lo ne to pri mi je ti. „Šta? Šta si ti re kao?

Iz a đi! Uš lji va psi no!“„Uš lji va psi na“ iz gle da da je bio nje gov omi ljen iz raz. Min cer is tu pi i

sta de mir no.„Ja sam re kao da li mo žda nije pro tiv no dos to jans tvu da jed nog

ober gru pen fi re ra nose ro bi ja ši?“On s po što va njem po gle da vođu ko lo ne pra vo u oči.„Šta?“ iz dra se ovaj. „Šta, uš lji va psi no! Šta se to tebe tiče? A ko

ina če da ga nosi? Mi ima mo...“On umuk nu. Min ce ro va pri mjed ba iz gle da lo je da ima smis la. Za-

pra vo je mr tva ca tre ba lo da nose ese sov ci, ali u me đu vre me nu suza tvo re ni ci mo gli da klis nu.„Šta se mo ta te tu?“ po vi ka on. „Na pri jed!“ Iz ne na da mu sinu kuda

Dic može da se od ne se. „U bol ni cu!“Šta će mr tvac u bol ni ci, ni ko me nije bilo jas no. Samo je iz gle da lo da

je to od go va ra ju će ne utral no mjes to.„Na pri jed!“ Vođa ko lo ne išao je na čelu. I to mu je iz gle da lo po treb-

no. Na iz la sku s trga is kr s nu iz ne na da auto mo bil. Bio je to ni zakmer ce des sa kom pre so ri ma. Kola su se vo zi la po la ga no i tra ži la iz laziz ra zva li na. Dje lo va la su svo jom sjaj nom ele gan ci jom među svim ru- še vi na ma go to vo ne pris toj no. Vođa ko lo ne sta de mir no. Mer ce dessa kom pre so ri ma bila su služ be na kola za ve li ke gla ve ši ne. Dva vi- so ka SS-ofi ci ra sje dje la su po za di, a tre ći spri je da, po kraj šo fe ra. Iz- vjes tan broj ko fe ra bio je pri č vr š ćen ka iše vi ma od za da, a ne ko li koma njih le ža lo je u ko li ma. Ofi ci ri su ima li lju ti ta, zga đe na lica. Šo fer jemo rao spo ro da vozi kroz ru še vi ne. Oni pro đo še po red sa mih za tvo- re ni ka koji su no si li Dica na vra ti ma. Ne po gle da še ga. „Haj de!“ rečepred nji šo fe ru. „Brže!“Za tvo re ni ci sta do še. Le vin ski je dr žao straž nji des ni ćo šak vra ta.

Gle dao je skr ha nu Di co vu gla vu i iz rez ba re nu, na smi je še nu gla vuspa še nog ma log Moj si ja; gle dao je u mer ce des sa ko fe ri ma, ofi ci re ubjek s tvu i du bo ko udah nuo.

Kola po la ko mi nu še. „Gov na!“ reče je dan od ese so va ca iz ne nad no.Bio je to je dan ogro man me sar sa bok ser skim no sem. „Gov na! Prok- le ta gov na!“ Nije mis lio na za tvo re ni ke. Le vin ski je os lu ški vao. Da le- ka tut nja va se iz gu bi za krat ko vri je me u huci mer ce de so vog mo to ra,a onda se po no vo začu pri gu še no i ne iz bjež no. Pod zem no bub nja njeza je dan po s mrt ni marš.„Haj de!“ ko man di rao je vođa ko lo ne raz dra že no. „Haj de, na pri jed!“Doš lo je ne čuj no pos li je pod ne. Lo gor je bio pun gla si na. One su se

ši ri le kroz ba ra ke i mi je nja le sva kog sata. Jed nom se čulo da su ese- sov ci otiš li. Onda dođe neko ko je tvr dio da su oni, na pro tiv, do bi lipo ja ča nje. Je dan put se pri ča lo da su ame rič ki ten ko vi u bli zi ni va ro ši,a onda se pro ču lo da su to nje mač ke tru pe koje će bra ni ti grad.U tri sata po ja vi se blo kov ski sta rje ši na. Bio je to cr ve ni, a ne ze le ni.

„Nije naš“, reče Ver ner ra zo ča ra no.„Za što nije?“ upi ta broj 509. „On je je dan od na ših. Po li tič ki je, nije

kri mi na lac! A šta ti po dra zu mi je vaš pod tim naš?“„Pa ti to znaš. Za što pi taš?“Sje de li su u ba ra ci. Ver ner je htio da sa če ka do po ve čer ja da bi se

vra tio u Rad ni lo gor. Broj 509 se sa kri vao dok ne vidi ka kav je novista rje ši na blo ka. Po kraj nje ga je le žao u sa mrt nom ro peu od za pa lje- nja plu ća neki čo vjek sa pr lja vom bi je lom ko som.„Je dan od na ših je čo vjek koji pri pa da pod zem nom po kre tu lo go ra“,

po du ča vao je Ver ner. – „To si htio da znaš, zar ne?“ smje škao se.„Ne“, od vra ti broj 509. „Ni sam to htio da znam. A ni ti to nisi mis lio.“„Za sad tako mis lim.“„Da. Za sad. Dok je pri nud na za jed ni ca ov dje po treb na. A onda?“„Onda“, reče Ver ner, za ču đen nad to li kim ne poz na va njem stva ri,

„onda pri rod no mora da se stvo ri par ti ja koja će pre uze ti vlast. Jed naza tvo re na par ti ja; ne go mi la sa kup lje nih lju di zbr da-zdo la.“Čo vjek si je de kose hrop tao je sad u ve li kim raz ma ci ma. Sul c ba her

uđe.„Pri ča ju da će nje mač ki avi oni su tra iz ju tra bom bar do va ti lo gor i da

će sve raz ru ši ti.“„Nova klo zet ska pa ro la!“ objas ni Ver ner. „Htio bih da je već mrač no.

Tre ba da odem pri je ko.“Bu her je gle dao bi je lu kuću na bre žulj ku, s one stra ne lo go ra. Sta ja-

la je u ko sim sun če vim zra ci ma među sta bli ma i iz gle da la je neo kr-

nje na. Sta bla su u ba šti ima la jas ne od sja je kao da ih je osu la prvabje li na i ru me ni lo treš nje vog cva ta.„Vje ru ješ li sad naj zad?“ upi ta on. „Ču ješ im to po ve. Sva kog sata su

bli že. Iz a ći ćemo!“On je opet gle dao u bi je lu kuću. Bila je to nje go va praz no vje ri ca:

dok je kuća ci je la, sve će biti do bro. On i Rut os tat će na ži vo tu. Bitće spa sen.„Da“. Rut je sje dje la po red bod lji ka ve žice. „A kuda da ode mo kad

iz a đe mo?“ upi ta ona.„Da lje odav de. Što je mo gu će da lje!“„A kuda?“„Neg dje. Mo žda mi je otac još živ.“Bu her to nije vje ro vao, ali nije znao si gur no da li mu je otac mr tav.

Broj 509 je znao, ali mu to ni kad nije re kao.„Od mo jih više niko nije živ“, reče Rut. „Bila sam pri sut na kad su ih

odve li u gas ne ko mo re.“„Mo žda su samo pos la ni ne kim tran s por tom, ili su ih nag dje na dru-

gom mjes tu os ta vi li da žive. Pa i tebe su os ta vi li živu.“„Da“, od go vo ri Rut. „I mene su os ta vi li živu!“„Mi smo ima li u Mins te ru jed nu malu kuću. Ona mo žda još pos to ji.

Odu ze li su nam je. Ako još pos to ji, mo žda ćemo je po no vo do bi ti.Mo gli bi smo oti ći tamo i smjes ti ti se.“Rut Ho land nije od go vo ri la. Bu her je po gle da i spa zi da pla če. Go-

to vo ni kad je nije vi dio da pla če i mis lio je da je to zato što se sje ti lasvo jih mr tvih. Ali smrt je bila ne što tako sva kod nev no u lo go ru da muje iz gle da lo pre tje ra no pos li je to li ko vre me na po ka zi va ti još to li kobola.„Ne smi je mo da mis li mo na proš lost, Rut!“ reče on sa sjen kom nes-

trp lje nja. „Kako bi smo ina če mo gli po no vo da ži vi mo?“„Ja ne mis lim na proš lost.“„A za što onda pla češ?“Rut Ho land obri sa suze ša ka ma.„Ho ćeš li da znaš za što me nisu otro va li ga som?“ – upi ta ona.Bu her je ne jas no osje ćao da će doći ne što o čemu bi bilo bo lje da

ni šta ne zna. „Ne tre ba da mi ka žeš!“ reče joj on. „Ali mo žeš da mika žeš, ako ho ćeš. Ni šta ne zna či!“

„Zna či ne što! Bilo mi je se dam na est go di na. Tada ni sam bila takoruž na kao da nas. Zato su me os ta vi li da ži vim.“„Da“, reče Bu her, ne ra zu mi je va ju ći.Ona ga po gle da. On vi dje prvi put da je ima la svi je tle sive oči. Ra ni-

je to ni kad nije pri mi je tio.„Zar ne shva taš šta to zna či?“ upi ta ona.„Ne.“„Os ta vi li su me u ži vo tu jer su im žene bile po treb ne. Mla de – za

voj ni ke! I za Ukra jin ce, koji su se za jed no bo ri li sa Ni jem ci ma. Ra zu- mi ješ li sada?“Bu her je sje dio za tre nu tak kao oša mu ćen. Rut ga je pro ma tra la.„To su uči ni li s to bom?“ – upi ta on naj zad. Nije je gle dao.„Da. To su uči ni li sa mnom!“ Nije više pla ka la.„Nije is ti na!“„Is ti na je!“„Ne mis lim tako. Mis lim, ti to nisi htje la.“Ona se krat ko i gor ko na smi ja. „Nema tu raz li ke!“Bu her je sad gle dao. Na nje nom licu kao da se sva ki iz raz uga sio;

ali upra vo to pre tvo ri lo ga je u tak vu jed nu ma sku bola da je on iz ne- na da osje tio, a ne samo čuo, da je ona rek la is ti nu. Osje ćao je kaoda mu to para utro bu, ali is to vre me no on to nije htio da priz na; jošne! U ovom tre nut ku je htio samo jed no: da se to lice pred njim pro- mi je ni.„Nije is ti na!“ – reče on. „Ti to nisi htje la! Ti nisi bila pri tome. Ti to

nisi či ni la!“Njen se po gled vra ćao iz ne kak ve praz ni ne. „Is ti na je i ne može da

se za bo ra vi.“„Niko od nas ne zna šta može da za bo ra vi a šta ne. Mi svi mo ra mo

mno go toga da za bo ra vi mo. Ina če je bo lje da os ta ne mo ov dje i daumi re mo.“Bu her je po no vio ne što što je broj 509 si noć re kao. Kada jo to bilo?

Pri je mno go go di na? On uze dah ne ko li ko puta.„Ti ži viš!“ reče za tim s na po rom.„Da, ja ži vim, ja se kre ćem, ja iz go va ram ri je či, ja je dem hljeb koji

mi ti do ba cu ješ, – ali ono dru go živi ta ko đe. Živi! Živi!“Ona upre ru ka ma u slje po oč ni ce i okre nu gla vu. Ona me gle da,

mis lio je Bu her, ona me opet gle da. Ona ne go vo ri samo nebu i bre-

žulj ku sa ku ćom!„Ti ži viš“, po nav ljao je on, „to mi je do volj no!“Ona opus ti ruke. „Ti, di je te!“ reče ona ne utješ no. – Ti di je te, šta ti

još znaš!“„Ja ni sam di je te! Ko je bio ov dje, taj nije di je te. Čak ni Ka rel, kome

je je da na est go di na.“Ona je vr tje la gla vom. „Ne mis lim na to. Ti sad vje ru ješ što go vo riš.

Ali to neće po tra ja ti. Ono dru go će po no vo doći. Kod tebe i kodmene. Sje ća nje, kas ni je, kada...“Za što je ona to meni rek la, mis lio je Bu her. Nije tre ba lo da mi kaže.

Onda to ne bi znao i ni če ga ne bi bilo. „Ja ne znam šta ti mis liš“, rečeon, „ali vje ru jem da za nas ne važe obič na pra vi la. Ov dje u lo go ruima lju di koji su ubi ja li jer je to bilo nuž no“. On je mis lio na Le vin- skog. „A ti se lju di ne sma tra ju ubi ca ma, kao što se ni voj nik na fron- tu ne sma tra ubi com. Oni to nisu! I s nama je slič no. Ono što se snama do go di lo ne može se mje ri ti obič nim ljud skim mje ri li ma.“„Ti ćeš mis li ti dru ga či je kada bu de mo odav de iz aš li!“Ona ga po gle da. On je odje dan put ra zu mio za što je ona po s ljed njih

ne dje lja po ka zi va la tako malo ra dos ti. Bo ja la se, bo ja la se os lo bo đe- nja. „Rut!“ reče on i osje ti kako mu se neka brza to pli na diže u gla vu.„Proš lo je, za bo ra vi to! Pri mo ra li su te na ono čega si se ti gnu ša la.Šta os ta je od toga? Ni šta! Ti to nisi uči ni la. Ura di li su samo što susami htje li, a kod tebe nije ni šta os ta lo osim gnu ša nja!“„Ja sam po vra ća la!“ reče ona tiho. „Pos li je toga sam go to vo uvi jek

po vra ća la. Naj zad su me pus ti li“. Još ga je uvi jek gle da la. „To je štoimaš: si je du kosu, usta u ko ji ma ne dos ta ju mno gi zubi, i kur vu!“On se ski jo ka sam u sebe od te ri je či i dugo nije ni šta od go va rao.

„Sve su nas oni po ni ža va li“, reče on naj zad. „Ne samo tebe! Nassve! Sve koji su ov dje, sve koji su u ma kome lo go ru. Tebe su po ni zi liu tvom spo lu; nas dru ge u na šem po no su, i više ne go li samo po no- su: u na šem ljud skom dos to jans tvu! Oni su po nje mu ga zi li, oni suga pop lju va li i tako su nas po ni ža va li da se ne zna kako smo to pre- ži vje li. Po s ljed njih ne dje lja čes to sam o tome raz miš ljao. Raz go va raosam i sa bro jem 509. Oni su to li ko toga uči ni li – i meni...“„Šta?“„Neću da go vo rim o tome! Broj 509 je re kao da to nije is ti na ako to

čo vjek u sebi ne priz na je. Ja to iz po čet ka ni sam ra zu mio. Sada, me-

đu tim, znam šta on mis li. Ja ni sam ku ka vi ca, a ti nisi kur va! Sve štosu nam oni uči ni li ne pred stav lja ni šta dok se tako ne osje ća mo.“„Ja se osje ćam tako.“„Kada bu de mo iz aš li, ne ćeš više.“„Još više.“„Ne. Kad bi tako bilo, onda bi samo mali broj od nas mo gao da živi

da lje. Nas su po ni zi li. Ali mi ni smo po ni že ni. Po ni že ni su oni dru gikoji su to uči ni li.“„Ko to kaže?“„Ber ger.“„Ti imaš do bre uči te lje.“„Da, ja sam mno go toga na učio.“Rut nas lo ni svo ju gla vu u stra nu. Lice joj je sada iz gle da lo umor no.

Bol je još uvi jek bila na nje mu. Ali sad to više nije bio grč. „Proš lo jeto li ko go di na!“ reče ona. „Opet će doći sva ki daš nji ca i...“Bu her je pro ma trao kako sjen ke obla ka plo ve pre ko bre žu lja ka na

kome je sta ja la bi je la ku ći ca. Jed nog tre nut ka se za ču di što je onajoš tamo. Iz gle da lo mu je kao da je ona mo ra la biti po go đe na od kak- ve be šum ne bom be. Ali ona je još uvi jek sta ja la tamo. „Za što da nesa če ka mo dok ne iz a đe mo i dok sve ne po ku ša mo, pri je nego štopoč ne mo da oča ja va mo?“ upi ta on.Ona je gle da la u svo je tan ke ruke i mis li la na svo ju si je du kosu i

zube koji su joj ne dos ta ja li, a onda po mis li na to da Bu her već go di- na ma nije vi dio ženu iz van lo go ra. Ona je bila mla đa od nje ga, ali seosje ća la sta ri jom mno go go di na; saz na nje je le ža lo u njoj kao olo vo.Ona nije vje ro va la ni u šta od ono ga što je on tako si gur no oče ki vao,ali upr kos tome! U njoj je ti nja la još po s ljed nja nada za koju se hva ta- la. „Imaš pra vo, Jo zef!“ reče ona. „Sa če kat ćemo do tle!“Ona se vra ti u svo ju ba ra ku. Pr lja va suk nja vi jo ri la se oko nje nih

nogu. On je gle dao za njom i odje dan put osje ti kako se u nje mu dižebi jes kao ka kav uza vre li vo do skok. Znao je da je bes po mo ćan i dani šta ne može uči ni ti; znao je da mora pre ko toga pri je ći i da mora isam uvi dje ti i ra zu mje ti ono što je rek la Rut.Po la ko us ta de i pođe u ba ra ku. Odje dan put nije više mo gao da

pod no si svi je tlo nebo.

XXI

Noj ba uer je bu ljio u pi smo. Onda po no vo pro či ta po s ljed nji dio.„Zato od la zim. Ako že liš da te uhva te, to je tvo ja stvar! Ja hoću dabu dem slo bod na. Fre ju uzi mam sa so bom. Dođi za nama! – Sel ma“.Kao adre sa bilo je na ve de no jed no selo u Ba var skoj.Noj ba uer po gle da oko sebe. On nije shva tao. To nije mo gla da

bude is ti na. Ona je sva kog tre nut ka mo ra la po no vo da dođe. Na pus- ti li su ga sada – to je bilo ne mo guć no!Sjed ne nes pret no na jed nu od fran cu skih sto li ca. Ona za š kri pa. On

us ta de, uda ri sto li cu i pade pre ko sofe. Te prok le te sta ru di je! Za što lije on samo imao te stva ri, umjes to da kao dru gi lju di po sje du je svu dačes ti ti nje mač ki na mje štaj! Radi nje ga je na ba vio. Ona je o tome ne- što malo pro či ta la i sma tra la da je taj na mje štaj vri je dan i ele gan tan.Šta se to nje ga ti ca lo? Nje ga, žes to kog, čas nog sljed be ni ka fi re ra!Iz mak nu se da bi još je dan put uda rio tu dra žes nu sto li cu, ali se pri- sje ti. Čemu? Mo žda će te sta ru di je moći je dan put da pro da. Ali ko ćejoš da ku pu je umjet nost kada se čuju to po vi?On opet us ta de i pro đe kroz stan. U spa va ćoj sobi otvo ri vra ta or-

ma ra. Još se na dao pri je nego što ih je otvo rio, ali kada po gle da upre gra de, nada splas nu. Sel ma je od ni je la so bom krz no i sve od vri- jed nos ti. On gur nu rub lje u stra nu; ku ti je sa dra go cje nos ti ma nijebilo. Po la ko za tvo ri vra ta i os ta de jed no vri je me po kraj to alet nog sto- la. Bez mis li, on po di že kris tal ne fla še od če škog stak la, otvo ri ih, po- mi ri sa, a da ni šta nije osje tio. Bili su to da ro vi iz slav nih dana u Če- hos lo vač koj. Ona ih nije po ni je la. Vje ro vat no su bili i su vi še krh ki.Onda iz ne nad no uči ni ne ko li ko br zih ko ra ka pre ma jed nom or mar-

če tu u zidu, otvo ri ga na glo i po tra ži ključ. Nije tre ba lo da ga tra ži.Taj ni fah je bio otvo ren i pra zan. Po ni je la je sve vri jed nos ne pa pi re.Čak i nje go vu zlat nu ta ba ke ru za ci ga re te sa ha ken kroj com u bri ljan-

ti ma. Dar in dus tri je, dok je još bio u teh nič koj služ bi. Tre ba lo je daos ta ne tamo i da na da lje muze bra ću. Ide ja sa lo go rom se po ka za lana kra ju ipak kao gre ška. Na rav no, u pr vim go di na ma, lo gor se mo- gao is ko riš ća va ti kao od lič no sred stvo za vr še nje pri ti ska na lju de; alizato ga je čo vjek sada imao na vra tu. U sva kom slu ča ju on je bio je- dan od naj čo vječ ni jih ko man da na ta. To je bilo poz na to. Me lern nijebio Da hau, ni Ora ni jen burg ni Bu he nvald, – a da se ne go vo ri o lo go- ri ma smr ti.On os luh nu. Je dan od pro zo ra je bio otvo ren, a mu se lin ski zas tor

le lu jao se na vje tru kao ka kav duh. Ta prok le ta tut nja va sa ho ri zon ta!Čo vjek je pos ta jao ner vo zan. Za tvo ri pro zor. U žur bi prik li je šti jed nuza vje su. Po no vo otvo ri pro zor i uvu če za vje su unu tra. Ona ipak zapena jed nom kra ju i po de ra se. On op so va i za lu pi pro zor. Onda ode uku hi nju. Slu žav ka, koja je sje dje la za sto lom, sko či kad on uđe. Onza mu mla ne što i ne po gle da je. Na rav no, sve ona zna! Ta dro lja!Sam iz va di fla šu piva iz hlad nja ka. Pro na đe još i pola fla še ra ki je iobo je une se u dnev nu sobu. Onda se vra ti. Za bo ra vio je čaše. Dje- voj ka je sta ja la na pro zo ru i slu ša la; ona se okre nu kao da su jeuhva ti li u ne čem za bra nje nom. „Da pri re dim ne što za jelo?“„Ne!“On ota ba opet na po lje. Bo ro vi ca je bila oš tra i aro ma tič na. A pivo

hlad no. Kid nu ti, mis lio je on! Kao i Je vre ji. Još gore! Je vre ji to nisuči ni li. Os ta ja li su za jed no. On je to čes to vi dio. Na sa ma ren! Os tav ljenna cje di lu! To mu je bila pla ća? Mo gao je da ima više od ži vo ta danije bio vje ran otac po ro di ce. Vje ran, – no, sko ro vje ran, mo glo bi sereći. Za pra vo vje ran, kad čo vjek po mis li šta je sve mo gao da ima.Ono ne ko li ko puta! Udo vi ca, ona se go to vo nije bro ja la. Bila je onda ineka cr ve no ko sa pri je ne ko li ko go di na, koja je doš la da spa se svo gamuža iz lo go ra. Šta je ona sve iz vo di la u svo me stra hu! Pri tom jemuž već bio odav no mr tav. Ona to, na rav no, nije zna la. Bilo je to ve- se lo veće! Do du še, kas ni je, kada je do bi la ku ti ju za ci ga re sa nje go- vim pe pe lom, po na ša la se idi ot ski. Što su je za tvo ri li to je bila nje navlas ti ta kri vi ca. Naj zad, nije smje la plju nu ti u lice jed nom ober štur m- ban fi re ru!On na to či još jed nu ve li ku čašu ra ki je. Za što je mis lio upra vo na to?

Ah, da, radi Sel me! Šta je on sve mo gao da ima! Da, mno ge je pri li-

ke pro pus tio. Šta su dru gi sve iz vo di li! Na pri mjer, samo še pa vi Bin- ding iz Ges ta poa! Sva kog dana po jed na nova!On od gur nu fla šu. Kuća je iz gle da la tako praz na. Kao da je Sel ma

od stra ni la sav na mje štaj. I Fre ju je odvuk la so bom. Za što nije imaosina? Nije bila nje go va kri vi ca, si gur no nije! Ah, do đa vo la! Os vr nuose oko sebe. Šta još da radi ov dje? Da po ku ša da ih pro na đe? U tomgr malj skom selu? Ona je bila na putu. Mo glo je dugo da po tra je doktamo stig ne.Pro ma trao je svo je sjaj ne čiz me. Sjaj na čast – upr lja na iz daj stvom.

Te ško us ta de i iz a đe kroz praz nu kuću na po lje.Tamo je sta jao mer ce des..,U lo gor, Al fre de!“Kola su se vuk la spo ro kroz grad. „Stoj!“ reče Noj ba uer naj e dan put.

„U ban ku, Al fre de!“Iz a šao je na po lje us prav ljen ko li ko god je mo gao. Niko na nje mu

nije to smio da pri mi je ti! Tako ne što! Još ga i osra mo ti ti! Po lo vi cunov ca je ona po di gla još u po s ljed nje vri je me. Kada je upi tao za štoga nisu oba vi jes ti li, sle gli su ra me ni ma i pri ča li ne što o za jed nič komkon tu. Čak su sma tra li da mu čine us lu gu. Po di za nje ve li kih sumasluž be no nije bilo rado vi đe no.„U ba štu, Al fre de!“Tra ja lo je dugo dok su se pro bi li. Tamo je vrt le žao mir no u ju tar-

njem svje tlu. Voć ke su cvje ta le već na mno gim mjes ti ma, nar ci si suni ca li, a isto tako i lju bi či ce i ša fra ni u svim bo ja ma. Le ža li su u ze le- ni lu svo jih lis to va kao ša re na us krš nja jaja. Kod njih nije bilo ne vjer- stva, oni su do la zi li na vri je me i bili tu kao što je bio red. Pri ro da jebila po uz da na. Tu nije bilo bje ža nja.On uđe u šta lu. Ze če vi su gric ka li iza ži ča nih ogra da. U nji ho vim

bis trim, cr ve nim oči ma nije bilo mis li o ban kov nim ra ču ni ma. Noj ba- uer pro tu ri prst kroz žicu i poče da če ška meka krz na bi je lih an go ra.Htio je da na pra vi je dan šal od ovog krz na za Sel mu. On, do bro ćud- na bu da la, koga su uvi jek svi va ra li!Nas lo nio se na re šet ke i gle dao kroz otvo re na vra ta. Nje gov bi jes

pre tva rao se u miru te šta le, koja je do bro ćud no pre ži va la, u te škosa ža lje nje nad sa mim so bom. Blis ta vo nebo, jed na ras c vje ta na gra- na, koja se pred ula zom kla ti la gore-do lje, bla ge nju ške ži vo ti nja usu mra ku, sve je tome do pri no si lo.

Naj ed nom začu on po no vo tut nja vu. Bila je još ne pra vil ni ja, ali jačanego ra ni je. Ona neo do lji vo une se u nje go ve pri vat ne jade jed no pot- mu lo pod zem no uda ra nje. Uda ra lo je i uda ra lo, a s tim po no vo dođestrah. Ali, bio je to strah dru ga či ji od ra ni jeg. On je bio dub lji. Noj ba- uer je sada bio sam i nije više mo gao da se za va ra va time što je dru- ge po ku ša vao da uvje ra va, da bi tako uvje rio sa mog sebe. Sada gaje osje ćao bez ikak vih ogra ni če nja. Peo se u grlo iz že lu ca i vra ćaose opet u že lu dac i utro bu. Ja ni sam ni šta ne pra ved no uči nio, mis lioje on ne uvjer lji vo. Vr šio sam svo ju duž nost. Ja imam svje do ke. Mno- ge! Blank je moj svje dok. Ja sam mu još ne dav no dao ci ga ru, umjes- to da ga uhap sim. Neko dru gi bi mu odu zeo nje go vu rad nju bez ikak- ve na pla te. Blank je to sam priz nao. On će to moći i da po s vje do či.Ja sam bio po šten. On će na to da se za ku ne. On neće da se za ku- ne, mis lio je je dan hlad ni dvoj nik u nje mu, i on se okre nu, kao da jeto neko iza nje ga re kao. Tu su sta ja le grab lje, lo pa te i ze le no obo je- na čvr sta dr ža lja na nji ma; da je čo vjek sad ma kar se ljak, po sjed nikba šte, kr č mar, je dan niko i ni šta! Ta prok le ta gra na koja je tu cvje ta la!Njoj je bilo lako. Ona je pros to cvje ta la i nije ima la od go vor nos ti. Agdje da se dje ne je dan ober štur m ban fi rer! S jed ne stra ne do la zeRusi, s dru ge En gle zi i Ame ri kan ci! Gdje tu da kre ne. Sel mi je bilolako da go vo ri! Po bje ći od Ame ri ka na ca zna či lo je bje ža ti bli že Ru si- ma, a šta će ti oni da uči ne, lako je za mis li ti. Nisu ni oni uza lud preš likroz svo ju opus to še nu zem lju od Mo sk ve i Sta ljin gra da.Noj ba uer obri sa znoj sa oči ju. On za ko ra či ne ko li ko puta. Ko lje na

su mu kle ca la. Tre ba lo je tač ni je pro mis li ti. Pi pa ju ći iz a đe iz šta le.Zrak je na po lju bio svjež. Di sao je du bo ko; ali sa zra kom či ni lo mu seda udi še i ne pra vil nu tut nja vu sa ho ri zon ta. Ona je tre pe ri la u nje go- vim plu ći ma i opet ga či ni la sla bim. Vrlo lako, bez po dri gi va nja, on seizb lju va kraj jed nog dr ve ta nar ci sa. „Pivo! Pivo i ra ki ja! Ne pod no simih!“ Pođe pre ma ula zu u ba štu. Al fred ga nije mo gao vi dje ti. Sta jao jejoš neko vri je me, onda osje ti kako se na vje tru suši znoj. Po la ko sevra ti ko li ma!„U ku ple raj, Al fre de!“„Kamo, gos po din ober štur m ban fi rer?“„U ku ple raj!“ za vi ka Noj ba uer iz ne nad no lju tit. – „Zar ne ra zu mi ješ

više nje mač ki?“„Bor del su za tvo ri li. Sada je u nje mu bol ni ca.“

„Onda vozi u lo gor!“On uđe u kola. U lo gor – gdje bi ina če mo gao još da ode?„Šta mis li te o si tu aci ji, Ve ber?“Ve ber ga po gle da rav no duš no. „Iz vr s na!“„Iz vr s na? Za is ta?“ Noj ba uer je tra žio ci ga re, a onda se sje ti da ih

Ve ber ne puši. „Na ža lost, ne mam ov dje ci ga re ta. Imao sam jed nuku ti ju; nes ta la je. Đavo ga znao gdje sam ih za tu rio?“Gle dao je ne za do volj no na pro zor za ko van da ska ma. Stak lo je puk-

lo pri li kom bom bar do va nja, a novo se nije mo glo naći. On nije znaoda su nje go ve ci ga re te ukra de ne za vri je me opće zbr ke, i da su oko- liš nim pu tem, pre ko cr ve no ko sog pi sa ra i Le vin skog, snab dje va le ve- te ra ne ba ra ke 22 dva dana hlje bom. Na sre ću, nje go vi taj ni do si jeinisu nes ta li – sva nje go va hu ma na na re đe nja koja su pos li je od stra- ne Ve be ra i dru gih bila po greš no shva će na. Pro ma trao je Ve be ra sastra ne. La ger fi rer je iz gle dao pot pu no mi ran, mada je i on imao ko je- šta na ra bo šu. Tu su bila i po s ljed nja vje ša nja...Noj ba ueru pos ta de iz ne na da opet vru će. On je bio po kri ven. Čak

dvos tru ko. „Pa ipak... – šta bis te vi uči ni li, Ve ber“, reče on sr dač no –„kad bi za iz vjes no vri je me iz voj nih raz lo ga, vi to shva ta te, – dak le,kad bi za jed no krat ko raz dob lje oče ki va nja, re ci mo – ne pri ja telj oku- pi rao zem lju, što“ – do da de brzo, „kako je his to ri ja već čes to do ka za- la, ap so lut no ne mora da pred stav lja po raz?“Ve ber ga je slu šao smje ška ju ći se. „Za ne ko ga kao što sam ja uvi-

jek će biti pos la“, od go vo ri on prak tič no. „Mi ćemo se opet dići, ma- kar i pod tu đim ime nom. Što se mene tiče, ako tre ba, i kao ko mu nist.Za ne ko li ko go di na neće više biti na ci onal so ci ja lis ta. Svi će biti de- mo kra te. To ni šta ne zna či. Ja ću vje ro jat no biti ne ka da i neg dje une koj po li ci ji. Mo žda sa laž nim do ku men ti ma. I onda će se po saonas ta vi ti.“Noj ba uer se smje škao. Sa Ve be ro vom si gur noš ću vra ća la se i nje-

go va. „Nije to loša ide ja! A ja? Šta mis li te šta će od mene biti?“„To ne znam! Vi ima te po ro di cu, ober štur m ban fi rer. U tom slu ča ju

nije tako lako pre sal du mi ti i pros to iš čez nu ti.“„Na rav no da nije!“ Noj ba uero vo do bro ras po lo že nje opet nes ta de.

„Zna te li, Ve ber, ja bih opet že lio da jed nom obi đem lo gor. Odav noni sam to uči nio.“

Kada su doš li do odje lje nja za de zin fek ci ju, već su u Ma lom lo go ruzna li šta pred sto ji. Pre te žan dio oruž ja pre ni je li su Ber ger i Le vin skipo no vo u Rad ni lo gor. Samo je broj 509 za dr žao svoj re vol ver. On jein sis ti rao na tome. I sa krio ga je pod svo jim kre ve tom.Če t vrt sata iza toga, iz bol ni ce pre ko za ho da sti že za pa nju ju ća vi-

jest da in s pek ci ja nije kaz ne nog ka rak te ra; ba ra ke nisu tako in s pi ri ra- li. Noj ba uer je upra vo iz gle dao do bro du šan.Novi sta rje ši na blo ka bio je ner vo zan. Der njao se una oko lo i ko-

man di rao. „Ne viči to li ko!“ reče mu Ber ger. „Time neće ni šta pos ta tibo lje.“„Šta?“„Upra vo to.“„Ja vi čem kad to že lim. Svr sta ti se! Iz a ći iz ba ra ka!“ Sta rje ši na blo-

ka tr čao je kroz ba ra ku. Lju di koji su mo gli da ho da ju sa kup lja li suse. „To nisu svi! Ima ih još!“„Zar da se mr tvi svr sta va ju?“„Je zik za zube! Na po lje! Na po lje i oni iz kre ve ta!“„Slu šaj, ni šta još nije poz na to o ne koj in s pek ci ji. Nije ni šta na re đe-

no. Ne tre ba da tje raš ba ra ke da se una pri jed svr sta va ju,.“Sta rje ši na blo ka se prez no ja vao. „Či nim ono što je mene vo lja. Ja

sam sta rje ši na! Gdje je onaj koji tu uvi jek sje di s vama? S to bom, i sto bom!“ Onaj po ka za na Ber ge ra i Bu he ra.Sta rje ši na blo ka otvo ri vra ta ba ra ke da bi sam po gle dao. Upra vo je

to Ber ger že lio da spri je či. Broj 509 je bio sa kri ven; nije tre ba lo dajoš je dan put su sret ne Ve be ra. „On nije ov dje“. Ber ger sta de na vra ta.„Šta? Mak ni se s puta.“„On nije ov dje!“ reče Ber ger ne uk la nja ju ći se. „I go to vo!“Sta rje ši na blo ka ga je gle dao pre ne ra že no. Bu her i Sul c ba her sta-

do še po kraj Ber ge ra. „Šta to tre ba da zna či?“ – upi ta sta rje ši na blo- ka.„On nije ov dje!“ – reče Bu her. – „Ho ćeš li da znaš kako je Han t ke

umro?“„Jes te li ludi?“Ro zen i Aha sfer se pri dru ži še. „Zna te li vi da vam ja svi ma mogu da

pre bi jem kos ti?“ reče sta rje ši na blo ka.„Slu šaj!“ reče Aha sfer i is pru ži svoj koš ča ti prst u prav cu ho ri zon ta.

„Sve je bli že!“

„On nije po gi nuo od bom bar di ra nja“, objas ni Bu her.„Ni smo mi Han t keu slo mi li šiju. Ne mi“, – reče Sul c ba her. „Zar ni kad

nisi čuo o taj nom lo gor skom sudu“.Sta rje ši na blo ka se po vu če ko rak una zad. Znao je šta se već do ga-

đa lo s iz daj ni ci ma i pot ka zi va či ma. „Vi ov dje spa da te među njih?“reče on, ne vje ru ju ći.„Budi ra zu man!“ reče Ber ger mir no. „I ne moj da se oko nas mno go

pet ljaš. Ko sad još želi da dođe na lis tu onih ko ji ma će se su di ti?“„Ko je o tome go vo rio?“ – sta rje ši na blo ka poče da ges ti ku li ra. „Bu-

du ći da mi niko ni šta nije re kao, ne mogu ni da znam šta se odi gra- va. Pa šta se do go di lo? U mene se do sad sva ko mo gao po uz da ti.“„Onda je u redu.“„Do la zi Bol te“, reče Bu her.„Li je po, li je po!“ – sta rje ši na blo ka po di že svo je hla če. „Već ću pa zi ti.

Mo že te se po uz da ti u mene. Ja sam je dan od va ših!“Do đa vo la! – mis lio je Noj ba uer. Za što bom be nisu pale ova mo?

Onda bi sve bilo svr še no na naj bo lji na čin. Uvi jek se de ša va ono štone tre ba!„To je lo gor za po šte du!“ reče on.„Lo gor za po šte du“, po no vi Ve ber.„Pa da!“ Noj ba uer sle že ra me ni ma. „Naj zad, ne da je mo da rade.“„Ne“. Ve ber se za bav ljao. Po mi sao da ove sa blas ti ne što rade bila

je ap surd na. „Blo ka da“, reče Noj ba uer, „nije naša kri vi ca – ne pri ja te- lji!“ On se obra ti Ve be ru. „Ov dje smr di kao u maj mun skom ka ve zu.Zar se ni šta ne može uči ni ti?“„Di zen te ri ja“, – od go vo ri Ve ber. „To je za pra vo mjes to opo rav ka za

obo lje le“„Za obo lje le? Tač no!“ – Noj ba uer od mah pri hva ti mi sao. – „Obo lje li

– di zen te ri ja. Oda tle na rav no smr di. Bilo bi isto tako i u bol ni ci“. Onse os vr nu neo d luč no. – „Zar lju di ne mogu jed nom da se oku pa ju?“„Opas nost od za ra ze je pre ve li ka. Mi smo zbog toga ovaj dio lo go ra

dr ža li pri lič no odvo je nim. Ins ta la ci je za ku pa nje na la ze se na dru gojstra ni.“Noj ba uer je pri li kom ri je či „za ra za“ ne ho tič no us tuk nuo. „Ima mo li

do volj no rub lja da bi se ovi ti po vi mo gli da pre svu ku u čis to? Sta ro seonda mora spa li ti, zar ne?“

„Ne bez us lov no. Ono može da se de zin fi ci ra. Rub lja ima dos ta uma ga zi ni ma. Do bi li smo bo ga te po šilj ke iz Bel ze na.“„Do bro!“ – reče Noj ba uer olak ša no. „Dak le, čis to rub lje i iz vjes tan

broj ne po de ra nih jaka i hla ča, ili ono ga što ima mo od odje će. Tre bapo di je li ti hlor, kreč i de zin fek ci ona sred stva! Onda će od mah sve dru- ga či je da iz gle da. Za pi ši te to!“ Prvi sta rje ši na lo go ra, je dan de be li za- tvo re nik, us luž no je bi lje žio. „Nas to ja ti da se pos tig ne naj ve ća čis to- ća“, dik ti rao je Noj ba uer.„Nas to ja ti da se pos tig ne naj ve ća čis to ća“, po no vio je lo gor ski sta-

rje ši na.Ve ber se uz dr ža vao da se ne is ce ri. Noj ba uer se obra ti za tvo re ni ci-

ma. „Do bi ja te li sve što vam pri pa da?“Od go vor je bio pro pi san već dva na est go di na. „Da, gos po din ober-

štur m ban fi rer!“„Do bro, ra di te da lje!...“Noj ba uer se os vr nu još jed nom oko sebe. Sta re ba ra ke sta ja le su

crne kao mr tvač ki san du ci. On se hra brio, i odje dan put mu ne štopade na pa met. „Neka se ov dje ne što po sa di! Ne što ze le ni la!“ objas- ni on. „Sada je vri je me za to. Ne ko li ko gr mo va na sje ver noj stra ni ired cvi je ća uz juž ne zi do ve. To ra zve dra va. Mi ima mo ne što tako uba što va nlu ku, zar ne?“„Na služ bu, gos po din ober štur m ban fi rer!“„Onda u redu! Za poč ni te od mah s time. Mi to mo že mo da uči ni mo i

kod ba ra ka u Rad nom lo go ru.“Naj ba uer se odu še vi za svo ju ide ju. Po sjed nik ba šte se pro bu di u

nje mu. „Li je po, jed nu li je hu lju bi či ca – ne, pri mu le su ljep še! Žutaboja iz ra zi ti je svi je tli.“Dvo ji ca lju di sru či še se la ga no na tlo. Niko se nije po mje rio da im

po mog ne. „Pri mu le! Ima mo mi do volj no pri mu la u ba što va nlu ku?“„Na služ bu, gos po din ober štur m ban fi rer!“ De be li sta rje ši na lo go ra

sta jao je u sta vu mir no. – „Ima do volj no pri mu la u cva tu.“„Do bro. Uči ni te to! I neka lo gor ska mu zi ka s vre me na na vri je me i

na da lje svi ra, više do lje, da bi i ovi mo gli ne što da čuju!“Noj ba uer se vra ćao. Dru gi su ga sli je di li. Bio je opet do nek le mi ran.

Za tvo re ni ci nisu ima li pri tuž be. On se kroz duge go di ne bez kri ti kena vi kao na to da uzi ma kao či nje ni cu ono u što je sam htio da vje ru- je. Zbog toga je i sada oče ki vao da ga za tvo re ni ci shva te kao što je

on htio: kao čo vje ka koji u te škim us lo vi ma čini ono što naj bo ljemože za njih. Da su oni lju di to on već odav no nije više znao.

XXII

„Šta?“ – reče Ber ger ne vje ru ju ći. „Uop će ni kak ve ve če re?“„Ni če ga.“„Ni juhe?“„Ni juhe, ni hlje ba. Iz ri či to na re đe nje Ve be ra.“„A dru gi? Rad ni lo gor?“„Ni če ga. Ni kak ve ve če re ni za koga u lo go ru.“ Ber ger se os vr nu

una oko lo. „Može li to neko da ra zu mi je? Do bi li smo rub lje, a jelo ni- smo.“„Do bi li smo i pri mu le“, – broj 509 po ka za na dvi je bi jed ne mr lje s

obje stra ne vra ta. Tu je sta ja lo ne ko li ko bi lja ka na po la uve nu lih. Njihsu po sa di li po pod ne lo go ra ši iz ba što va nlu ka.„Mo žda su za jelo?“„Ne moj te po ku ša ti. Ako nes ta nu, či ta vu ne dje lju ne će mo do bi ti ni šta

za jelo.“„A čemu sve ovo?“ upi ta Ber ger. „Pos li je ci je log onog Noj ba uero vog

pre ne ma ga nja ja sam mis lio da ćemo čak do bi ti i krom pir u juhi.“Le ben tal uđe. „To je Ve ber kriv. Nije Noj ba uer. Ve ber je ljut na Noj-

ba uera. Mis li da ovaj želi da po kri je leđa. To on si gur no i hoće. Zbogtoga Ve ber ide pro tiv nje ga gdje god može. To sam saz nao u pi sar ni- ci. Le vin ski, Ver ner i dru gi tamo kažu isto. I zbog toga mo ra mo da tr- pi mo.“„Zbog toga će biti mno go mr tvih.“Gle da li su u cr ve no nebo. „Ve ber je re kao u pi sar ni ci da niko ni šta

ne uobra ža va; on će se već po bri nu ti za to da se ugo ji mo“. Le ben taliz va di svo ju vi li cu iz usta, po gle da je po vr š no, a onda je opet gur nuna zad.Iz ba ra ke se začu kre šta va vika. Vi jest se ši ri la. Kos tu ri su te tu ra li

do vra ta i pre gle da va li da li kan te za jelo mi ri šu, i da li su ih dru gi mo-

žda pre va ri li. Kan te su bile čis te i suhe. Ku ka nje poče jače. Mno gilju di pros to pa do še na zem lju i po če še da lu pa ju koš ča tim ša ka mapo pr lja voj zem lji. Naj vi še ih se me đu tim od šu lja lo ili le ža lo ne po kret- no, otvo re nih usta i raz ro ga če nih oči ju una oko lo. Kroz vra ta su do pi- ra li tihi gla so vi onih koji više nisu mo gli da us ta nu. Nije to bilo ar ti ku li- ra no vi ka nje; bio je to još samo sla bi ko ral oča ja nja, jed na pje sma uko joj više nije bilo ni ri je či, ni mol bi, ni psov ki da iz ra ze oča ja nje. Onoje bilo iz van toga; taj po s ljed nji dje lić ži vo ta koji je to nuo – ci ju kao je,pi štao, zu jao i gre bao, kao da su ba ra ke ogrom ni san du ci sa in sek ti- ma koji ugi ba ju.U se dam sati lo gor ska mu zi ka poče da svi ra. Ona je sta ja la iz van

Ma log lo go ra, ali ipak to li ko bli zu da se do bro mo gla čuti. Od mah jeiz vr še no Noj ba uero vo na re đe nje. Prvi ko mad bio je kao i uvi jek ko- man dan tov omi lje ni val cer; „Ruža s Juga“.„Po žde ri mo nadu ako ni čeg dru gog ne ma mo!“ – reče broj 509. „Po-

žde ri mo nadu koje ima. Žde ri mo ar ti lje rij sku va tru! Mi mo ra mo iz dr- ža ti. Mi ćemo iz dr ža ti!“Mala gru pa je sje de la na oku pu u bli zi ni ba ra ke. Noć je bila svje ža i

vlaž na. Nije im bilo su vi še hlad no. U ba ra ci je već dva de set i osamlju di umr lo u pr vim sa ti ma. Ve te ra ni su im ski nu li stva ri koje su mo glida upo tri je be i sami ih obuk li da im ne bi bilo hlad no i da se ne biraz bo lje li. Nisu htje li da budu u ba ra ci. U ba ra ci je hri pa la, ste nja la iha ra la smrt. Os ta li su tri dana bez hlje ba, a ve če ras još i bez juhe.Na kre ve ti ma su se lju di bo ri li, pre da va li se i umi ra li. Ve te ra ni nisuhtje li da uđu. Nisu htje li da spa va ju u sve mu tome. Umi ra nje je biloza raz no, a nji ma se či ni lo da su u snu bili bez od bra ne pro tiv smr ti.Tako su sje di li na po lju, obu če ni u stva ri mr tva ca i gle da li u ho ri zontodak le je tre ba lo da dođe slo bo da.„To je samo za ovu noć!“ reče broj 509. „Samo za ovu jed nu noć!

Vje ruj te mi! Noj ba uer će to saz na ti i su tra iz da ti na re đe nje. Oni seveć ne sla žu. To je po če tak kra ja. Mi smo već to li ko iz dr ža li. Samojoš ovu noć!“Niko nije od go va rao. Sje dje li su stis nu ti jed ni uz dru ge kao krdo ži-

vo ti nja u zimi. Nisu oni da va li jed ni dru gi ma to pli nu. Ono što su pru- ža li jed ni dru gi ma bila je ži vot na hra brost. Ona je bila važ ni ja ne go lito pli na.

„Go vo ri mo o ne če mu!“ reče Ber ger. „Ali o ne čem što nema veze saovim ov dje“. On se obra ti Sul c ba he ru koji je sje dio po kraj nje ga: „Štaćeš da ra diš kad iz a đeš odav de?“„Ja?“ Sul c ba her je ok li je vao. „Bo lje je ne go vo ri ti o tome dok se to

za is ta i ne do go di. To do no si ne sre ću.“„Ne do no si više ne sre ću!“ od go vo ri broj 509 žes to ko. „Mi o tome ni-

smo go vo ri li za sve go di ne, jer bi nas to iz je lo. Sada, me đu tim, mo ra- mo o tome da go vo ri mo. U ovak voj jed noj noći! A o čemu ina če?Tre ba da se hra ni mo na da ma koje ima mo! Šta ćeš ra di ti kad odav deiz a đeš, Sul c ba her?“„Ne znam gdje mi je žena. Bila je u Di sel dor fu. Di sel dorf je ra zo-

ren.“„Ako je u Di sel dor fu, onda je si gur no tamo! Di sel dorf su oku pi ra li

En gle zi. Ra dio je to odav no priz nao.“„Ili je mo žda mr tva“, reče Sul c ba her.„S tim tre ba ra ču na ti. Šta mi zna mo o oni ma koji su još na po lju?“„A oni na po lju o nama?“ upi ta Bu her.Broj 509 ga po gle da. Još mu uvi jek nije re kao da mu je otac mr tav i

kako je umro. Bilo je vre me na za to kad bude slo bo dan. Tada će tolak še pod ni je ti. On je mlad i je di ni koji ima ne ko ga s kim će iz a ćiodav de. On će to još uvi jek na vri je me saz na ti.„Kako li će samo to iz gle da ti kada iz a đe mo?“ reče Ma jer hof. „Ja

sam već šest go di na u lo go ru.“„Ja već dva na est“, reče Ber ger.„To li ko? Jesi li bio po li tič ki?“„Ne. Ni sam. Samo sam jed nog na cis tu, koji je kas ni je pos tao gru-

pen fi rer, li je čio iz me đu 1928. i 1932. go di ne. U stva ri, ni sam ga li je- čio ja lič no; on je do šao k meni na pre gled, a onda ga je pre uzeo je- dan moj pri ja telj, koji je bio spe ci ja lis ta. Na cis ta je do šao k meni jer jesta no vao u is toj kući u ko joj i ja. To je za nje ga bilo udob ni je.“„I zato te je za tvo rio?“„Da. Bo lo vao je od si fi li sa.“„A li ječ nik spe ci ja lis ta?“„Dao ga je stri je lja ti. Ja sam pak mo gao da ga uvje rim da ni sam

znao od čega je bo lo vao i da sam mis lio da je to samo za pa lje nje izproš log rata. Upr kos tome bio je do volj no opre zan i za tvo rio me.“„Šta ćeš uči ni ti ako je on još živ kad iz a đeš?“

Ber ger je raz miš ljao. „Ne znam.“„Ja bih ga pre tu kao na smrt“, reče Ma jer hof.„Za to bi do šao po nov no u za tvor, jel’ da?“ – reče Le ben tal. „Radi

ubis tva. Još je dan put de set ili dva de set go di na!“„Šta ćeš ti da ra diš, Leo, kad iz a đeš?“ upi ta broj 509.„Ja ću otvo ri ti tr go vi nu man ti li ma. Sa do brom po lu kon fek ci jom.“„Man ti li? U lje to? Bit će lje to, Leo!“„Ima i ljet nih man ti la. Mogu uz to da uz mem odi je la. I kiš ne ka pu te,

na rav no!“„Leo!“ reče broj 509, „za što, ne ćeš da os ta neš u bran ši pre hra ne?

Ona je nuž ni ja ne go li ka pu ti, a ti si bio sja jan ov dje u tom pos lu.“„Mis liš?“ – Le ben tal je bio oči gled no po la skan.„Da ka ko.“„Mo žda imaš pra vo. Još ću pro mis li ti. Na pri mjer, ame rič ke na mir ni-

ce. To će sjaj no ići. Sje ća te li se ame rič ke sla ni ne u po s ljed njemratu? Ona je bila de be la, bi je la, njež na kao mar ci pan sa ru ži čas- tim...“„Za ve ži gu bi cu, Leo! Jesi li lud?“„Ne. Samo mi pade iz ne na da na pa met da li će i ovo ga puta da je

ša lju? Bar za nas?“„Budi mi ran, Leo!“„Šta ćeš ti ra di ti, Ber ger?“ za in te re si ra se Ro zen.Ber ger obri sa upa lje ne oči. „Ja ću oti ći da učim kod kak vog apo te-

ka ra. Po ku šat ću da pos ta nem ne što tako. Da ope ri šem – sa ovak- vim ru ka ma? Pos li je to li kog vre me na?“ On sku pi šake pod jaku kojuje na vu kao pre ko sebe. „Ne mo guć no. Pos tat ću apo te kar! A ti?“„Moja se žena ra zve la od mene, ja sam bio Je vre jin. Ne znam više

ni šta o njoj.“„Valj da je ne ćeš tra ži ti?“ upi ta Ma jer hof.Ro zen ok li je va še. „Mo žda je to uči ni la pod pri ti skom. A šta je dru go

i mo gla da ura di? Sam sam joj to sa vje to vao!“„Mo žda je u me đu vre me nu pos ta la tako ruž na da to više neće biti

pro blem za tebe“, reče Le ben tal. „Mo žda ćeš biti još i sre tan što si jese ri je šio!“„Ni mi ni smo pos ta li mla đi.“„Ne. De vet go di na!“ Sul c ba her se za kaš lja. „Kako će to iz gle da ti

kad ne ko ga po no vo sret ne mo pos li je to li kog vre me na?“

„Budi sre tan ako bude ne ko ga da ga po no vo sret neš!“„Pos li je to li ko vre me na“, reče Sul c ba her. „Ko li će se to još poz na-

va ti!“Usred kli za vog hoda mus li ma na za ču še oni je dan čvr š ći ko rak. „Pa-

zi te!“ pro šap ta Ber ger. „Oprez, 509!“„To je Le vin ski“ – reče Bu her. On je mo gao lju de da pre poz na po

ko ra ku.Le vin ski pri đe. „Šta ra di te? Ve če ras nema nju pe. Mi ima mo vezu u

ku hi nji. Ona je us pje la da ukra de hlje ba i krom pi ra. Ku ha li su samoza gla ve ši ne, pa se nije mo glo ni šta zdi pi ti. Evo ov dje ne ko li ko si ro- vih mr ka va! Malo je, ali ni mi ni smo ni šta do bi li!“„Ber ger!“ reče broj 509. „Po di je li!“Sva ko je do bio po pola kri ške hlje ba i jed nu mr k vu.„Je di te po la ko! Žva ći te dok sa svim ne raz mr vi te!“Ber ger im dade naj pri je mr k vu, a ne ko li ko mi nu ta kas ni je hljeb.„Čo vjek se osje ća kao zlo či nac, jer jede po taj no“, reče Ro zen.„Onda ne jedi!“ od go vo ri Le vin ski la kon ski. „Pri čaš ko je šta!“Le vin ski je imao pra vo. I Ro zen je to znao. Htio je da objas ni da je

samo da nas, u toj čud noj noći u ko joj su raz go va ra li o bu duć nos ti dabi za va ra li glad, do šao na tak vu po mi sao, i da je upra vo to u vezi sabu duć noš ću. Ali odus ta de. Bilo je is u vi še kom pli ci ra no, i pre ma lovaž no.„Oni pa da ju“, pri čao je Le vin ski pro muk lo i kao bez daha. „I ze le ni

pa da ju. Hoće da sa ra đu ju. Pu šta mo ih. Ka poi, sta rje ši ne blo ko va isob ne sta rje ši ne. Kas ni je ćemo ih raz vr sta ti. Dvo ji ca ese so va ca sumeđu nji ma. Uz to i li ječ nik u bol ni ci.“„Ta svi nja!“ reče Ber ger.„Mi zna mo šta je on, ali mo že mo da ga ko ris ti mo. Do bi ja mo pre ko

nje ga vi jes ti. Ve če ras je doš lo na re đe nje za tran s port.“„Šta?“ upi ta še Ber ger i broj 509 is to vre me no.„Tran s port. Dvi je hi lja de lju di tre ba da bude tran s por ti ra no. „„Zar oni hoće da pre mjes te lo gor?“„Oni hoće dvi je hi lja de lju di. Bar za sad.“„Tran s port? Toga smo se pla ši li“, reče Ber ger.„Bu di te mir ni! Pi sar sa cr ve nom ko som već pazi. Ako oni budu sas-

tav lja li lis tu, vas neće sta vi ti. Na ših lju di sada ima svu da. Osim toga,kažu da Noj ba uer ok li je va. On još nije pros li je dio na re đe nje.“

„Neće oni skup lja ti pre ma lis ti“, reče Ro zen. „Oni će ih sa tje ra ti kaošto su to kod nas uči ni li, ako ih dru ga či je ne mog nu da sa ku pe. Lis teće kas ni je sas ta vi ti.“„Ne moj te se uz ru ja va ti! Nije još do tle doš lo. Sva kog se sata sve

može pro mi je ni ti.“„Ne moj te se uz ru ja va ti, – kaže on!“ Ro zen je sav drh tao.„Pro kri jum ča rit ćemo vas u slu ča ju opas nos ti u bol ni cu. Li ječ nik

sada za tva ra oba oka. Tamo smo već smjes ti li iz vjes tan broj lju di kojisu u opas nos ti.“„Da li su go vo ri li o tome da će i žene tran s por ti ra ti?“„Nisu. To neće ni uči ni ti. Ta ima ih pre ma lo ov dje.“Le vin ski us ta de. „Pođi sa mnom!“ reče on Ber ge ru. „Htio sam da te

po ve dem so bom. Zato sam i do šao ova mo.“„Kuda?“„U bol ni cu. Sa krit ćemo te tamo za ne ko li ko dana. Ima mo jed nu

pros to ri ju po kraj odje lje nja za pje ga vi ti fus. Ni je dan na cis ta ne usu- đu je se da tamo pri đe. Sve je ure đe no.“„A za što?“ – upi ta broj 509.„Kre ma to ri jum sko odje lje nje. Oni će ga su tra lik vi di ra ti. Tak vi su gla-

so vi. Da li oni ra ču na ju i nje ga u odje lje nje od nas niko ne zna. Javje ru jem da ra ču na ju“, obra ti se Ber ge ru. „Ti si do lje vi dio i su vi šetoga. Pođi za sva ki slu čaj! Pre svu ći se! Os ta vi svo je stva ri ne kommr tva cu! Uzmi nje go ve pr nje!“„Haj de!“ reče broj 509.„A sta rje ši na blo ka? Mo že te li to s njim da iz ve de te?“„Da“, reče Aha sfer na iz ne na đe nje os ta lih. „On će dr ža ti je zik za zu-

bi ma. Mo že mo mi to da svr ši mo“.„Do bro. Cr ve no ko si pi sar je oba vi je šten. Dre er u kre ma to ri ju mu drh-

ti od stra ha sam za sebe. Neće te on tra ži ti među mr tvi ma“. Le vin skišum no udah ne zrak kroz nos. „Uos ta lom, ima ih i su vi še. Ci je lim pu- tem se čo vjek spo ti če o njih. Po tra jat će si gur no če ti ri do pet danadok svi ne budu spa lje ni. A onda će biti no vih. Zbr ka je svu da to li kove li ka da više niko ni šta tač no ne zna. Glav na je stvar da te ne mogunaći.“ Pre ko nje go va lica pre le ti osmi jeh. – „U ovak vim vre me ni ma toje uvi jek naj važ ni je. Biti da le ko od puc nja ve.“„Haj de mo!“ reče broj 509. „Po tra žit ćemo jed nog mr tva ca koji nije

te to vi ran.“

Svje tlo je bilo sla bo. Ono ne mir no cr ve ni lo na za pa du nije im po mo- glo. Mo ra li su du bo ko da se sa gi nju nad ruke mr tva ca da bi us ta no vi- li da li su im bro je vi is te to vi ra ni. Pro na đo še jed no ga, koji je bio ot pri li- ke Ber ge ro ve vi si ne i svu ko še mu stva ri.„Haj de, Efra ime!“ Sje di li su na onoj stra ni ba ra ke koja je bila zak lo-

nje na od po gle da stra ža. „Brzo se ov dje pre svu ci!“ pro šap ta Le ben- tal. „Uko li ko ih ma nje zna, uto li ko je bo lje. Daj ova mo svo ju jaku ihla če!“Ber ger se ski de. Sta jao je kao sa blas ni har le kin pre ma nebu. Od

neo če ki va no prim lje nog rub lja dali su mu žen ske gaće, koje su muse za le do lis to va na nozi. Uz to je no sio i jed nu du bo ko iz re za nu ko- šu lju oko vra ta, bez ru ka va.„Pri ja vi te ga su tra uju tro kao mr tvog!“„Da. SS-blok fi rer ga ne poz na je. Sa sta rje ši nom blo ka već ćemo iz-

a ći na kraj.“Le vin ski se brzo na smi je ši. „Ta, vi ste se sa svim iz vjež ba li. Haj de-

mo, Ber ger!“„Dak le, ipak tran s port!“ Ro zen je gle dao za Ber ge rom. „Sul c ba her

ima pra vo. Nije tre ba lo da raz go va ra mo o bu duć nos ti. To do no si ne- sre ću!“„Glu pos ti! Do bi li smo da je de mo. Ber ger je spa šen. Nije si gur no da

će Noj ba uer pro ves ti na re đe nje. Šta ho ćeš ti sa svo jom ne sre ćom?Ho ćeš li jam s tvo na go di ne?“„Hoće li se Ber ger vra ti ti?“ upi ta neko iza bro ja 509.„On je spa sen“, reče Ro zen gor ko. „On neće dos pje ti u tran s port.“„Za ve ži gu bi cu!“ od vra ti broj 509 oš tro. Onda se okre nu. Iza nje ga

je sta jao Ka rel. „Na rav no da će se vra ti ti, Ka rel!“ reče on. „Za što nisiu ba ra ci?“Ka rel sle že ra me ni ma. „Mis lio sam da ima te ko mad kože da žva-

čem.“„Evo ne čeg bo ljeg!“ ču se Aha sfe rov glas. On mu dade svoj ko mad

hlje ba i mr k vu. Sa ču vao ih je za nje ga.Ka rel poče da jede vrlo po la ko. Pos li je ne ko li ko tre nu ta ka on opa zi

po gled dru gih. Us ta de i uda lji se. Kada se vra tio, nije više žva kao.„De set mi nu ta“, reče Le ben tal i po gle da na svoj nik le ni sat. „To jevan re dan po dvig, Ka rel! Ja to ne bih us pio. Kod mene je tra ja lo de- set se kun di.“

„Zar ne bi smo mo gli da za mi je ni mo sat za jelo, Leo?“ upi ta broj509.„No ćas ne mo že mo ni šta da za mi je ni mo. Čak ni zla to.“„Mo gla bi se jes ti dži ge ri ca“, reče Ka rel.„Šta?“„Dži ge ri ca! Svje ža dži ge ri ca! Ako se od mah is i je če, onda može da

se jede.“„Da se is i je če? Odak le?“„Iz mr tva ca.“„Odak le ti to, Ka rel?“ upi ta Aha sfer pos li je iz vjes nog vre me na.„Od Bla ce ka.“„Od kak vog Bla ce ka?“„Od Bla ce ka, iz lo go ra Bri ner. On je go vo rio da je bo lje i to nego

umri je ti. Mr tvi su mr tvi, i bit će iona ko spa lje ni. On me je mno gočemu na učio. Po ka zao mi je kako se čo vjek pre tva ra da je mr tav,kako tre ba tr ča ti ako pu ca ju: cik-cak, ne pra vil no, gore i do lje. I, kakose za dr ža va pros tor za di sa nje u ma sov nom gro bu i kako se čo vjeknoću sam is ko pa va. Bla cek je mno go znao.“„I ti dos ta znaš, Ka rel.“„Na rav no. Ina če ne bih bio više ov dje.“„To je tač no. Ali tre ba da mis li mo o ne čem dru gom“, reče broj 509.

„Tre ba da na vu če mo na onog mr tva ca Ber ge ro ve stva ri.“To je bilo lako. Mr tvac se još nije uko čio. Na ba ci še još ne ko li ko dru-

gih le še va pre ko nje ga. A onda se po no vo šću ću ri še. Aha sfer je po- lu glas no mrm ljao. „No ćas tre ba mno go da se mo liš, sta ri!“ reče Bu- her mrač no.Aha sfer po di že gla vu. Os lu ški vao je je dan tre nu tak da le ku tut nja vu.

„Kada su ubi li pr vog Je vre ja, a nisu su di li ubi ci, po ru ši li su za kon ži- vo ta“, reče on po la ko. „Smi ja li su se. Go vo ri li su: Šta pred stav lja ne- ko li ko Je vre ja pre ma ve li koj Nje mač koj? Pre vi dje li su. Zato ih sadabog tuče. Ži vot je ži vot! I onaj naj si ro maš ni ji!“On nas ta vi da mrm lja. Os ta li su šu tje li. Zrak pos ta de hlad ni ji. Oni se

zbi še još bli že.Šar fi rer Bro jer se pro bu di. Upa li sne no lam pu po kraj svog kre ve ta.

U is tom tre nut ku za svi je tli še se dva ze le na svje tla na nje go vom sto- lu. Bile su to male elek trič ne ža ru lji ce vje što umon ti ra ne u očne dup- lje jed ne mr tvač ke lu ba nje. Kada je Bro jer još jed nom upa lio, sve os-

ta le lam pe bi se uga si le – a samo bi lu ba nja svi je tli la i da lje u po mr či- ni. To je stva ra lo za nim ljiv efekt. Bro jer ga je neo bič no vo lio. Sam gaje iz mis lio.Na sto lu su sta ja li ta njur sa mr vi ca ma od ko la ča i is praž nje na ša li ca

kave. Po kraj sto la le ža lo je ne ko li ko knji ga. Avan tu ris tič ki ro ma niKar la Maja. Bro je ro vo li te rar no obra zo va nje za vr ša va lo se jed nimne pris toj nim pri vat nim iz da njem o lju bav nim avan tu ra ma ne kak veple sa či ce. On se us pra vi zi je va ju ći. Imao je rđav ukus u us ti ma.Neko vri je me je os lu ški vao. Će li je u bun ke ru bile su ni je me. Niko senije usu đi vao da kuka; Bro jer je sta nov ni ke već na učio dis ci pli ni.On za hva ti ru kom pod kre vet i iz va di fla šu ko nja ka. Do hva ti vin sku

čašu sa sto la, na pu ni je i ispi. A onda je i da lje slu šao. Pro zor je bioza tvo ren. I upr kos tome či ni lo mu se da čuje tut nja vu to po va. Na to čijoš jed nu čašu i ispi je. Za tim us ta de i po gle da na sat. Bilo je dva ipo.Na vu če čiz me pre ko pi dža me. Čiz me su mu bile po treb ne; rado je

uda rao lju de u že lu dac. Bez či za ma nije bilo efek ta. Pi dža ma je bilaprak tič na. Bun ker je bio neo bič no vruć. Bro jer je ras po la gao sa do- volj no ug lja. U kre ma to ri ju mu je već po če lo da ga nes ta je, ali Bro jerje na vri je me osi gu rao re zer vu za svo je ci lje ve.Po la ko je išao kroz hod nik. Sva ka je će li ja ima la po jed no pro zor če

kroz koje se mo glo gle da ti. Bro je ru to nije bilo po treb no. On je poz- na vao „svo ju me na že ri ju“; po no sio se tim iz ra zom. Po ne kad ga jena zi vao i „svo jim cir ku som“; sam je sebi, sa kam dži jom, iz gle dao kaoukro ti telj. Pro la zio je po kraj će li ja kao što lju bi telj vina pro la zi krozsvoj po drum. I tako isto kao što lju bi telj vina iz a bi ra svo je naj sta ri jevino, i Bro jer se od lu či da da nas po zo ve svo ga naj sta ri jeg gos ta. Bioje to Libe iz će li je broj 7. On je ot klju ča.Će li ja je bila mala i nes nos no vru ća. Ima la je neo bič no ve li ki ra di ja-

tor za cen tral no lo že nje u koji je bila pu šte na sva para. Za nje go veci je vi bio je ru ka ma i no ga ma lan cem ve zan čo vjek. Vi sio je bez svi- jes ti iz nad sa mog poda. Bro jer ga je pro ma trao iz vjes no vri je me;onda do ne se kan tu sa vo dom iz hod ni ka i izli je na čo vje ka kao nais u še nu bilj ku. Voda za c vr ča na ci je vi ma za gri ja nje i pre tvo ri se uparu. Libe se nije mi cao. Bro jer ot klju ča lan ce. Na go rje le ruke seskljo ka še. Os ta tak vode iz kan te za po li je va nje on sasu na čo vje kana podu. Stvo ri se lok va vode. Bro jer iz a đe sa kan tom na po lje da bi

je još je dan put na pu nio. Na po lju sta de. Dvi je će li je da lje neko je ste- njao. On spus ti kan tu, ot klju ča dru gu će li ju i spo koj no uđe u nju. Čulose kako mrm lja; za tim se za ču še tupi zvu ci, kao kad neko uda ra, aza tim udar ci, zve ka, gur nja va, pov la če nja i naj zad užas ni kri ci koji supo la ko pre la zi li u ro pac. Još ne ko li ko muk lih uda ra ca i Bro jer se po- no vo po ja vi. Nje go va des na čiz ma bila je vlaž na. On na pu ni kan tu zapo li je va nje i od ge ga se na zad u će li ju broj 7.„Gle ti!“ reče on. „Pro bu dio si se?“Libe je le žao s li cem na zem lji. Po ku ša vao je da sku pi obje ma ru ka-

ma vodu sa poda da bi je po li zao. Po kre tao se nes pret no kao kak vana po la crk nu ta kor nja ča. Iz ne na da opa zi punu kan tu. Sa ti him kri je- šta njem on se sku pi, po di že, pade na kan tu i šče pa je. Bro jer musta de čiz mom na ruke. Libe ih nije više mo gao da iz vu če. On is pru živrat ko li ko je god mo gao pre ma kan ti. Usne su mu drh ta le, gla va muse tres la, a on je hri pao sa ve li kim na po rom.Bro jer ga je pro ma trao oči ma struč nja ka. Vi dio je da je Libe već

sko ro go tov. „Haj de, loči!“ za re ža on. „Po lo či svoj po s ljed nji obrok!“On se is ce ri svom vicu i iz mak nu čiz mu sa ruku. Libe se baci na

kan tu tak vom br zi nom da se ona za lju lja. Nije vje ro vao u svo ju sre- ću. „Loči po la ko!“ reče Bro jer. „Ima mo vre me na!“Libe je pio i pio. On je upra vo za vr šio šes ti stu panj Bro je ro va pro-

gra ma od ga ja nja: is hra na je di no sla nim ha rin ga ma, a za piće sla navoda u toku ne ko li ko dana. Uz to ve li ka vru ći na i biti pri ve zan za ra- di ja tor.„Dos ta!“ reče Bro jer naj zad i is tr že kan tu. „Us ta ni! Dođi sa mnom!“Libe se gla vi nja ju ći us pra vi. On se nas lo ni na zid i po vra ti vodu. „Vi-

diš ti!“ reče Bro jer, „re kao sam ti da pi ješ po la ko. Marš!“ On gur nu Li- bea is pred sebe kroz hod nik u svo ju sobu. Libe pade u sobu. „Us ta- ni!“ reče Bro jer. „Sje di na ovu sto li cu! Ajde!“Libe se us pu za na sto li cu. Kla tio se, nas lo nio una zad i če kao sli je-

de će mu če nje. Nije više ni za šta dru go ni znao.Bro jer ga je pro ma trao za miš lje no. „Ti si moj naj sta ri ji gost! Šest

mje se ci, a?“Sa blast pred njim se kla ti la. „Zar ne?“ po no vi Bro jer.Sa blast klim nu gla vom.„Pri lič no vre me na!“ reče Bro jer. „Dugo. Tako ne što di rek t no ve zu je

lju de. Ti si mi ne ka ko pri ras tao srcu. Smi ješ no je to, ali je do is ta ne-

ka ko tako. Ta, ja lič no ne mam ni šta pro tiv tebe, ti to znaš!“„Ti to znaš!“ po no vi on pos li je pa uze. „Ili ne?“Sa blast po no vo klim nu gla vom. Ona je oče ki va la slje de će mu če nje.

„To je pros to upe re no pro tiv svi ju vas. Po je di nac je pot pu no ne va- žan.“ Bro jer, kli ma ju ći te ško gla vom, na to či sebi je dan ko njak. „Pot- pu no ne važ no. Šte ta, mis lio sam da si iz dr žao. Ima li smo samo jošvje ša nje za noge i jed nu slo bod nu vjež bu, a onda bi se iz vu kao i iz a- šao. To i sam znaš“.Sa blast je kli ma la gla vom. Ona nije tač no zna la, ali bila je is ti na da

je Bro jer ne kad pu štao za tvo re ni ke, za koje nije bilo iz ri či tog na re đe- nja da se ubi ju, ako bi iz dr ža li sva mu če nja. U tome se dr žao iz vjes- nog reda. Ko bi iz dr žao, imao je neku šan su. To je bilo u vezi sa ne- ho tič nim div lje njem što je pro tiv nik to li ko iz dr žao. Bilo je na cis ta kojisu tako mis li li i koji su zbog toga sma tra li da ima ju sport skog duha ida su džen tl me ni.„Šte ta!“ reče Bro jer. „Ja bih te za pra vo sa svim rado pus tio da odeš.

Ti si imao hra bros ti. Šte ta što te ipak mo ram lik vi di ra ti. Znaš li za- što?“Libe nije od go va rao. Bro jer za pa li ci ga re tu i otvo ri pro zor. „Eto

zato!“ Slu šao je je dan tre nu tak. „Ču ješ li?“ On pri mi je ti da ga Li be oveoči sli je de bez ra zu mi je va nja. „Ar ti lje ri ja!“ na gla si on. „Ne pri ja telj skaar ti lje ri ja! Oni se pri bli ža va ju. Zbog toga! Zbog toga ću te no ćas pre- vr nu ti, mla di ću moj!“Za tvo ri pro zor. „Ne maš sre će! Jel’ da?“ On se is ke si. „Baš ne ko li ko

dana pri je nego što vas oni odav de mog nu da iz vu ku. To je pra vibak suz luk, jel’ da?“Ra do vao se zbog svo je do sjet ke. Ona je ovoj ve če ri da va la fi ne su;

malo du šev nog mu če nja na za vr šet ku. „Za is ta, prok le ta ne sre ća, jel’da?“„Nije“, pro šap ta Libe.„Šta? Nije? Zar si to li ko umo ran od ži vo ta.“ Libe od mah nu gla vom.

Bro jer ga je gle dao iz ne na đe no. Osje ćao je da pred njim ne sto ji višeona ru še vi na kao ma lo pri je. Libe je iz ne na da iz gle dao kao da se či- tav dan od ma rao. „Jer će vas oni sada po hva ta ti“, – pro šap ta on raz- de ra nim us na ma – „sve vas!“„Ko je šta! Ko je šta!“ Bro jer se na lju ti za tre nu tak. Pri mi je tio je da je

uči nio gre šku. Umjes to da Li bea muči, uči nio mu je us lu gu. Ta ko je

mo gao i da po mis li da je ovom tipu tako malo sta lo do vlas ti tog ži vo- ta. „Ne moj samo ni šta da uobra ža vaš! Ja sam te ob ma nuo. Ne će momi iz gu bi ti. Mi samo na pu šta mo ovo ov dje! Front se po mje ra – to jesve!“Nije dje lo va lo uvjer lji vo. Bro jer je to i sam znao. On ispi još je dan

gut ljaj. Sve jed no je, po mis li, i još je dan put naže čašu. „Mis li šta ho- ćeš!“ reče naj zad. „Ipak je to tvoj bak suz luk. Pri mo ran sam da teude sim!“Osje ćao je al ko hol. „Šte ta za tebe, šte ta za mene! Bio je to li jep ži-

vot! Pa da! Za tebe nije, ako ćemo po šte no!“Libe ga je pro ma trao upr kos svo joj sla bos ti. „Ono što mi se do pa da

na tebi jes te to što te ni sam slo mio. Ali mo ram da te lik vi di ram, da nebi pri čao! Upra vo tebe! Naj sta ri jeg gos ta! Tebe naj pri je! I na dru ge ćedoći red!“ do da de on ubla že no. „Ne os tav lja ti za so bom svje do ke!Sta ra na ci onal so ci ja lis tič ka pa ro la!“On iz va di če kić iz la di ce u sto lu. „Ja ću to krat ko svr ši ti s to bom!“

On met nu če kić po kraj sebe. U is tom tre nut ku za gla vi nja Libe sa sto- li ce i po ku ša da do hva ti če kić iz go rje lim ru ka ma. Bro jer ga lako gur- nu ša kom u stra nu. Libe pade. „Gle ti!“ reče Bro jer do bro ćud no. „Jošuvi jek po ku ša vaš. Imaš pra vo. Za što ne? Os ta ni tamo da sje diš napodu. Onda si mi bo lje pod ru kom.“ On met nu ruku na uho. „Šta, štaka žeš to?“„Oni će vas sve – sve vas isto tako...“„Ah, glu pos ti, Libe! To bi ti htio. Oni tako ne što ne čine. I su vi še su

fini za to. Ja ću, osim toga, ra ni je oti ći. A od vas ni je dan više nećepro go vo ri ti!“ On opet nag nu je dan gut ljaj. „Ho ćeš li jed nu ci ga re tu?“ –upi ta iz ne nad no.Libe ga po gle da. „Da“, reče.Bro jer mu gur nu ci ga re tu u okr vav lje na usta. „Evo!“ Upa li mu ci ga-

re tu, a is tom ši bi com i svo ju.Obo ji ca su pu ši li i šu tje li. Libe je znao da je iz gub ljen. Slu šao je tut-

nja vu sa pro zo ra. Bro jer ispi čašu. Onda od lo ži ci ga re tu i uhva ti če- kić. „Dak le, haj de mo sad!“„Do đa vo la!“ šap tao je Libe. Ci ga re ta mu nije is pa la iz usta. Za li je pi-

la mu se za kr va vu gor nju usnu. Bro jer uda ri ne ko li ko puta tu pim kra- jem če ki ća. To što nije upo tri je bio oš tri kraj bio je kao kom pli ment zaLi bea, koji po la ko pade.

Neko vri je me Bro jer je sje dio i bu ljio pred sebe. Onda mu pade napa met ono što je Libe go vo rio. Na neki ne ja san na čin osje ćao se onpre va re nim. Libe ga je pre va rio. Tre ba lo je da kuka, ali Libe ni ka danije ku kao; ne bi ku kao ni da ga je spo ro ubi jao. On bi ste njao, ali tonije bilo ni šta; to je bilo samo ti je lo. Bilo je to kao glas no di sa nje, neviše. Bro jer je opet čuo tut nja vu iza pro zo ra. Neko je još mo rao dakuka no ćas, ili će sve pro pas ti. To je bilo ono; sada je znao. Nijesmje lo da se tako svr ši sa Li be om. Ina če bi Libe po bi je dio. Nes pret- no us ta de i ode u će li ju 4. Imao je sre ću. Užas nu ti glas poče usko roda ja uče, da kuka, da prek li nje, viče, i tek pos li je du gog vre me na onpos ta de tih, sve tiši, i naj zad pot pu no umak nu.Bro jer se vra ti za do vo ljan u sobu. „Vi diš ti, ipak ste još u na šoj vlas-

ti!“ reče on Li be ovom lešu i uda ri ga no gom. Uda rac nije bio jak, aline što se po mje ri na Li be ovom licu. Bro jer se saže; iz gle da lo mu jekao da mu je Libe is pla zio ne ka kav siv je zik. Onda ot kri da je ci ga re- ta u mr tva če vim us ti ma da lje go rje la sve do usa na. Mali ko mad pe- pe la pao je od udar ca. Bro jer je iz ne na da bio umo ran. Nije imao viševo lje da iz vu če mr tva ca iz sobe; zbog toga ga od gur nu no ga ma podkre vet. Bilo je vre me na do su tra. Na podu os ta de ta man trag. Bro jerse pos pa no is ce ri. „A ne ka da, dok sam bio mali, po mis li on, ni sammo gao da gle dam krv; za is ta smi ješ no!“

Bal kan Dow nlo ad.org

XXI II

Mr tvi su le ža li nas la ga ni na go mi le. Mr tvač ka kola nisu više do la zi lada ih odvo de. Kap lji ce kiše vi si le su kao sre bro na nji ho voj kosi, tre- pa vi ca ma, ru ka ma. Tut nja va na ho ri zon tu je umuk la. Za tvo re ni ci suvi dje li va tru iz ci je vi do pola noći i čuli puc nja vu, a onda se sve uti ša- lo.Sun ce se di za lo. Nebo je bilo pla vo, a vje tar blag i to pao. Na uli ca-

ma iz van gra da ni šta se nije vi dje lo. Nije bilo čak ni iz bje gli ca. Gradje le žao crn i sa že žen; ri je ka se vuk la kro za nj kao kak va ogrom nasjaj na zmi ja, koja se hra ni nje go vim ras pa da njem. Nig dje nije bilovoj ske.Noću je pa da la kiša, mla ka i gus ta, i od nje je os ta lo ne ko li ko lo ka-

va sa vo dom. Broj 509 je ču čao po kraj jed ne od njih i slu čaj no ugle- da svo je lice na nje noj po vr ši ni.On se naže dub lje pre ko rav ne i bis tre lok ve. Nije mo gao da se sje ti

kada se po s ljed nji put gle dao u ogle da lu; mora da je proš lo mno gogo di na. U lo go ru ni kad nije vi dio ogle da lo, a lice koje je sada pi lji lo unje ga nije poz na vao.Od kose su os ta li samo još bi je lo-sivi pra me no vi. Pri je do la ska u lo-

gor bili su puni i sme đi. On je znao da se boja pro mi je ni la. On je to ivi dio kad je pri li kom ši ša nja pa da la na pod. Ali mr tva kosa na tlu kaoda nije ima la veze sa čo vje kom. Na licu se je dva ne če ga sje ćao. Čakni oči ju više. Ono što je svje tlu ca lo iz nad pok va re nih zuba i pre ši ro- kih noz dr va u dvje ma dup lja ma bilo je samo ne što što ga je raz li ko- va lo od mr tvih.To sam ja? – mis lio je on. Gle dao je i da lje sa mo ga sebe. Mo rao je

zna ti da je na lik na sve dru ge, ali on to nije ni kad za is ta vje ro vao.Dru ge je gle dao go di na ma i go di na ma i pri mje ći vao kako se mi je nja- ju. Ali po što ih je sva kog dana pro ma trao, ma nje mu je pro mje na pa-

da la u oči nego sada kada je sa mog sebe pos li je to li kog vre me naprvi put vi dio. Nije to ima lo ni kak ve veze s time što mu je kosa si je dai pro ri je đe na, a lice samo ru glo onog snaž nog i mes na tog lica koje ježi vje lo u nje go vom sje ća nju; ono što ga je na ro či to po go di lo bilo je toda je pred njim bio star čo vjek.Sje dio je neko vri je me vrlo tiho. Onih po s ljed njih dana mno go je

raz miš ljao, ali ni kad nije mis lio o tome da je star. Dva na est go di nanije bilo na ro či to mno go vre me na. Biti dva na est go di na za tvo ren biloje već više. A dva na est go di na kon cen tra ci onog lo go ra? Ko je mo- gao da zna ko li ko će to kas ni je iz ni je ti. Da li je za dr žao do volj no sna- ge? Ili će se slo mi ti kad bude iz a šao, kao što pada tru lo drvo koje jošu ti ši ni, spo lja, iz gle da zdra vo, jer ovaj lo gor ski ži vot je bio ti ši na. Ve- li ka, užas na, usam lje na i pak le na ti ši na upr kos sve mu. Je dva je izsvi je ta na po lju u nje ga pro dro po ne ki glas. Šta će se do go di ti kadabod lji ka va žica pad ne?Broj 509 po gle da još je dan put u blis ta vu lok vu. To su moje oči, mis-

lio je on. On se naže du bo ko da bi se tač no vi dio. Od nje go vog dahana bra se po vr ši na, a sli ka iš če ze. To su moja plu ća, po mis li, a onajoš dišu. On zag nju ri ruku u lok vu i pljus nu vodu na sve stra ne. A tosu moje ruke, koje mogu da ra zo re ovu sli ku.Ra zo ri ti, mis lio je. Ali gra di ti? Mr zi ti? Da li uop će mogu još ne što

dru go? Sama mrž nja nije bila do volj na. U ži vo tu tre ba više ne go lisamo mr zi ti.On se us pra vi. Vi dio je kako Bu her do la zi. On ima ono, mis lio je on.

On je mlad. „Broj 509!“ reče Bu her. „Jesi li vi dio? Kre ma to ri jum neradi više.“„Za is ta?“„Po ubi ja li su odje lje nje? Iz gle da da još nisu odre di li novo. Za što li

nisu? Mo žda...“Gle da li su se. „Mo žda više nema svr he? Mo žda će već...“Bu her zas ta de.„Po vu ći se!“ reče broj 509.„Mo žda. Ju tros nisu više lo ži li mr tve.“Ro zen i Sul c ba her pri đo še. „Ne čuje se više pu ca nje. Šta li će to

biti?“„Mo žda su pro bi li front?“„Ili su ba če ni na zad? Pri ča se da će ese sov ci bra ni ti lo gor.“

„Klo zet ska pa ro la! Sva kih pet mi nu ta pro ču je se ne što novo. Akobudu za is ta bra ni li lo gor, nas će bom bar di ra ti.“Broj 509 diže gla vu. Htio bih da je opet noć, mis lio je. U mra ku je

lak še sa kri ti se. Ko zna šta će se još sve do go di ti! Dan ima mno gosati, a za smrt tre ba samo ne ko li ko se kun di. Ko li ko se smr ti mo gloiz bje ći, da sun ce nije bez mi lo sr đa do no si lo sa ho ri zon ta svo je oba- sja ne sate.„Evo jed nog avi ona!“ – po vi ka Sul c ba her. On je uz bu đen po ka zi vao

na nebo. Pos li je ne kog vre me na svi pri mi je ti še malu mr lju. „Mora daje nje mač ki!“ – pro šap ta Ro zen. „Ina če bi bilo uz bu ne.“Os vr ta li su se tra že ći sklo ni šte. Po lo go ru su se ši ri li gla so vi da su

nje mač ki avi oni do bi li na log da u po s ljed njem tre nut ku srav ne lo gorsa zem ljom.„Samo je je dan! Samo je dan je di ni!“Os ta do še na mjes tu. „Za bom bar di ra nje bi vje ro jat no pos la li više

njih, a ne samo je dan avi on. Mo žda je to ame rič ki iz vi đač?“ reče Le- ben tal, koji se iz ne na da po ja vi. „Radi toga ne daju više uz bu nu.“„Odak le ti to znaš?“Le ben tal nije od go va rao. Svi su gle da li u mr lju koja se na glo po ve-

ća va la. „Nije to nje mač ki!“ reče Sul c ba her.Sada su mo gli jas no da vide avi on. On je ju rio rav no na lo gor. Broj

509 je imao osje ća nje kao da kak va šaka iz zem lje vuče nje go vuutro bu ka tlu. Iz gle da lo mu je kao da sto ji go na ne koj plat for mi pri ne- sen na žr tvu tam nom bo žans tvu smr ti, koje ga vuče do lje, i da nemože da po bjeg ne. Pri mi je tio je da dru gi leže na tlu i nije ra zu mi je- vao za što je os tao us pra van.U tom tre nut ku odjek nu še puc nji. Avi on pres ta de da se obru ša va,

okre nu se i poče da leti oko lo go ra. Puc nje vi su do la zi li iz lo go ra.Iza ka sar ne su odje ki va le ma šin ske pu ške. Avi on se spus ti još niže.

Svi su gle da li gore. Naj ed nom on poče da miče kri li ma. Iz gle da lo jekao da im do ma hu je. U pr vom tre nut ku za tvo re ni ci su mis li li da je po- go đen, ali on uči ni nov krug, a kri la su se okre ta la još dva puta gore-do lje, kao kri la pti ce. Naj zad po le ti na vi še i od le tje. Hici su odje ki va liza njim. Sada su pu ca li sa ne ko li ko tor nje va, ali od mah pos li je togama šin ske pu ške umuk nu še, i sad se čulo još samo bru ja nje mo to ra.„To je bio sig nal“, reče Bu her.„Iz gle da lo je kao da maše kri li ma. Kao neko ko do ma hu je ru kom!“

„To je bio sig nal za nas! Sa svim si gur no. Šta bi dru go bilo?“„On je htio da po ka že da zna ju da smo mi ov dje. Bilo je to za nas.

Ne može biti ni šta dru go. Šta mis liš ti, 509?“„I ja mis lim isto.“Bio je to go to vo prvi znak koji su do bi li spo lja ot kad su bili u lo go ru.

Užas na sa mo ća svih ovih go di na iz gle da la je iz ne na da pro bi je na. Vi- dje še da za svi jet nisu mr tvi. Mis li li su na njih. Ne poz na ti spa si oci do- ma hi va li su im. Nisu više bili sami. Bio je to prvi vid lji vi poz drav slo- bo de. Oni više nisu đu bre sa zem lje. Pos la li su, us pr kos opas nos ti,avi on da ih uvje re da zna ju za njih i da će doći po njih. Nisu više bilikao ovo ze malj sko đu bre od ba če ni, pop lju va ni, gori od crva; bili suopet lju di za lju de koje nisu poz na va li.Šta je to sa mnom? po mis li broj 509. Suze! Ja? Star čo vjek?Noj ba uer je pro ma trao svo je odi je lo. Sel ma ga je obje si la na naj vid-

lji vi je mjes to u nje go vom or ma ru. Ra zu mio je za što. Ci vil no odi je lo.On ga od 1933. go di ne nije više no sio. Bilo je to sivo odi je lo, boje bi- be ra i soli. Smi ješ no! On ga ski de sa vje ša li ce i pro ma tra še ga. Ondasvu če uni for mu i uđe u spa va ću sobu. Za tvo ri vra ta i po ku ša da obu- če ka put. Bio je pre ti je san. Nije mo gao da ga za kop ča, čak ni ondakada bi uvu kao že lu dac. Sta de pred ogle da lo. Iz gle dao je smi ješ no.Mora da je do bio na vagi naj ma nje 15 do 20 ki lo gra ma. To naj zadnije bilo ni kak vo čudo. Pri je 1933. go di ne mo rao je vra ški da šte di.Čud no va to kako se od luč nost gubi s jed nog lica kada nema uni for-

me. Čo vjek je pos ta jao otu žan i mek. Tako se čak i osje ćao. Pro ma- trao je hla če. One će još ma nje od go va ra ti ne go li ka put. Nije ima losmis la pro ba ti. Čemu uop će sve to? On će pre da ti lo gor ko rek t no.Pre ma nje mu će se po na ša ti voj nič ki ko rek t no. Za to je bilo tra di ci ja,na či na po na ša nja, voj nič kih pre da nja. Ta on je sam bio voj nik. Ili go- to vo voj nik. Neko ko nosi uni for mu. Vi so ki ofi cir. Oni su se me đu sob- no ra zu mi je va li.Noj ba uer se is pr si. In ter ni rat će ga, to je bilo mo guć no. Si gur no

samo za krat ko vri je me. Mo žda u ka kav za mak u oko li ci sa gos po- dom is to ga ran ga. On je raz miš ljao kako da pre da lo gor. Voj nič ki, na- rav no! Uz voj nič ki poz drav. Ne uz hi tle rov ski, sa po dig nu tom ru kom.Ne, bo lje ne. Voj nič ki – jed nos tav no ruku na kapu!Za ko ra či ne ko li ko puta i sa lu ti ra. Ne kru to, ne kao pot či nje ni! Po ku-

šao je još jed nom. Nije bilo tako jed nos tav no naći pra vu mje ša vi nu

ko rek t nos ti i ele gant nog dos to jans tva. Ruka je sama le tje la pre vi so- ko. Još uvi jek taj prok le ti hi tle rov ski poz drav! Za pra vo je to bio glu- pav na čin poz drav lja nja za odras le lju de. Di za ti ruku, to je od go va ra- lo ska uti ma, a ne ofi ci ri ma. Čud no va to, kako je to čo vjek dugo či nio.Pro bao je voj nič ki poz drav. Spo ri je, ne tako brzo! Gle dao se u ogle-

da lo na or ma ru. Za ko ra čio bi ne ko li ko ko ra ka una zad i po la zio pre- ma svo me licu u ogle da lu: „Gos po di ne ge ne ra le, ja vam ovim pre da- jem...“Ot pri li ke tako! Ra ni je se pri tome pre da va la i sab lja. Na po le on III

kod Se da na! Sje ćao se toga još iz ško le. On nije imao sab lju. Re vol- ver! Is klju če no! S dru ge stra ne, opet oruž je nije mo gao da za dr ži.Sad je čo vje ku ipak ne dos ta jao voj nič ki tre ning. Da li je mo žda tre ba- lo pret hod no da ski ne kaiš sa re vol ve rom?On po ku ša još je dan put sa ne ko li ko ko ra ka. Ne i su vi še pri la zi ti, na-

rav no! Za us ta vi ti se ne ko li ko me ta ra ra ni je. „Gos po di ne ge ne ra le!“A mo žda i: „Gos po di ne ko le ga!“ Ne, ne, ako to bude bio ge ne ral!

Ali, mo žda, voj nič ki poz drav, a onda sti sak ruku, kra tak i ko rek tan.Ni ka ko tres ti ru kom! Naj zad: po što va nje ne pri ja te lja pre ma ne pri ja te- lju! Ofi ci ra pre ma ofi ci ru! Za pra vo su svi oni dru go vi u ne kom ši ro- kom smis lu, iako iz ne pri ja telj skog ta bo ra. Bit ka je iz gub lje na pos li jehra bre bor be. Po što va nje pre ma čas no po ra že nom!Noj ba iuer je osje ćao kako u nje mu za drh ta ra ni ji po štan ski či nov nik.

On je to osje ćao kao neki is to rij ski tre nu tak. „Gos po di ne ge ne ra le...“Dos to jans tve no! A iza toga sti sak ruke. Mo žda i kra tak za jed nič ki

ru čak, kao što je slu šao da čine vi te ški pro tiv ni ci. Ro mel sa za rob lje- nim En gle zi ma! Šte ta što ne go vo ri en gle ski. Ali, ima do volj no pre vo- di la ca među za tvo re ni ci ma u lo go ru.Kako se čo vjek brzo na vi ka vao na sta ri na čin voj nič kog poz dra va?

A u su šti ni, on ni kad nije ni bio fa na ti čan na cis ta. Mno go više je biosluž be nik, služ be nik do mo vi ne. Ve ber i slič ni lju di, Dic i nje go va kli- ka, to su bili na cis ti!Noj ba uer iz va di jed nu ci ga ru. „Ro meo i Ju li ja“. Bo lje je da ih po pu ši,

Če ti ri-pet ko ma da je mo gao da os ta vi u ku ti ji, da ih even tu al no po nu- di pro tiv ni ku. Do brom ci ga rom se mo glo ko je šta pos ti ći. Po vu če ne- ko li ko di mo va. A ako bi pro tiv ni ci htje li da obi đu lo gor? Do bro. Akoim se ne što ne bi do pa lo – on je ra dio po na re đe nju. Voj ni ci su to ra-

zu mi je va li. Čes to je iz vr ša vao na red be sa sr cem koje je kr va ri lo.Ali,...Iz ne na da mu ne što pade na pa met. Jelo. Do bro i bo ga to jelo! To je

bilo ono što se naj te že gle da. Tre ba lo je od mah na re di ti da se obro cipo ve ća ju. Time je mo gao po ka za ti da je od mah, čim više nisu dru gina re đi va li, či nio za lo go ra še sve što je bilo mo guć no. On će to čak ilič no da kaže obo ji ci lo gor skih sta rje ši na. Oni su i sami bili za tvo re ni- ci. Oni će onda svje do či ti za nj.Štaj n bre ner je sta jao pred Ve be rom. Lice mu se ža ri lo od rev nos ti.

„Dva us tri je lje na lo go ra ša pri li kom po ku ša ja bjek s tva!“ ra por ti rao je.„Kod obo ji ce po go dak u gla vu!“Ve ber se po la ko diže i sje de ne mir no na ćo šak svog sto la. „Na ko joj

uda lje nos ti?“„Je dan na tri de set, dru gi na če tr de set me ta ra!“„Za is ta?“Štaj n bre ner po cr ve ni. Obo ji cu za tvo re ni ka us tri je lio je on na uda lje-

nos ti od sve ga ne ko li ko me ta ra – upra vo, na još do volj nom raz ma kuda rane ne bi mo gle po ka za ti tra go ve ba ru ta.„A bio je po ku šaj bjek s tva?“ in te re si rao se Ve ber.„Na služ bi!“Obo ji ca su zna li da nije bilo po ku ša ja bjek s tva. Bio je to samo na ziv

za jed nu omi lje nu igru ese so va ca. Ese so vac bi uzeo kapu ne kog za- tvo re ni ka, ba cio je pre ko sobe i na re dio mu da je do ne se. Kada biza tvo re nik pro la zio mimo ese sov ca, on bi ga od za da us tri je lio radipo ku ša ja bjek s tva. Stri je lac bi obič no za to do bi jao ne ko li ko dana od- sus tva.„Ho ćeš li na od sus tvo?“ za pi ta Ve ber.„Neću.“„Za što ne ćeš?“„To bi iz gle da lo kao da hoću da se iz vu čem.“Ve ber po di že obr ve i poče da maše po la ko no gom ko jom je sje dio

na sto lu. Sun čev re fleks sa čiz me koja se kla ti la tamo-amo pre li je taoje pre ko go lih zi do va kao neki usam lje ni lep tir.„Ti se, dak le, ne bo jiš?“„Ne.“ Štaj n bre ner je gle dao Ve be ra od luč no u lice.„Do bro! Po treb ni su nam hra bri lju di. Na ro či to sada!“

Ve ber je pro ma trao Štaj n bre ne ra već duže vre me na. Do pa dao muse. Bio je vrlo mlad. Imao je ne što od onog fa na tiz ma zbog ko jeg suese sov ci ne kad bili ču ve ni. „Na ro či to sada!“ po no vi Ve ber. „Sada sunam po treb ni ese sov ci ese so va ca! Ra zu mi ješ li ti to?“„Da. Bar tako mis lim.“Štaj n bre ner opet po cr ve ni. Ve ber je bio nje gov ide al. Nje ga je sli je-

po po što vao kao dje čak in di jan skog po gla vi cu. On je slu šao o Ve be- ro voj hra bros ti u tuč nja va ma po dvo ra na ma iz 1933. go di ne. Znao jeda je 1929. go di ne bio sa učes nik u ubis tvu tro ji ce rad ni ka ko mu nis tai da je zato od le žao če ti ri mje se ca u za tvo ru; ovi rad ni ci su noću iz- vu če ni iz svo jih kre ve ta i na smrt iz ga že ni na oči gled nji ho vih po ro di- ca. On je poz na vao i pri če o Ve be ro vim bru tal nim sas lu ša nji ma uGes ta pou i nje go voj bez ob zir nos ti pre ma dr žav nim ne pri ja te lji ma.Sve što je on že lio bilo je pos ta ti isti kao nje gov ide al. Odras tao je napar tij skim dog ma ma. Bilo mu je se dam go di na kada je na ci onal-so ci- ja li zam do šao na vlast i Štaj n bre ner je pred stav ljao sa vr šen pro izvodnje go vog od go ja.„U SS-tru pe ih je doš lo mno go bez tač ne pro vje re. Sad po či nje iz-

bor!“ reče Ve ber. „Sad će se po ka za ti ko je kla sa. Proš la su li je na, li- je pa vre me na! Znaš li ti to?“„Da.“ Štaj n bre ner je sta jao mir no.„Mi ov dje ima mo već dva na es to ri cu do brih lju di. Pro na đe nih lu-

pom.“ Ve ber je gle dao Štaj n bre ne ra is pi tu ju ći. „Dođi ve če ras u osami tri de set ova mo! Onda ćemo vi dje ti šta ćemo da lje.“Štaj n bre ner se odu šev lje no okre nu i ode. Ve ber us ta de i obi đe oko

sto la. Je dan više, mis lio je. Do volj no ih je već da sta ro me još u po s- ljed njem tre nut ku te melj no po mr se ra ču ne. Ce rio se. Već je odav nopri mi je tio da Noj ba uer po ku ša va da se pri ka že čis tim an đel kom i dasve sva li na nje ga. To po s ljed nje mu je bilo sve jed no. Imao je ondos ta toga na ra bo šu – ali nije vo lio čis te, umi ve ne an đe le.Dođe i pos li je pod ne. Ese sov ci su još je dva i do la zi li u lo gor. Nisu

zna li da za tvo re ni ci ima ju oruž je. I nisu zbog toga bili oprez ni. Čak isa sto puta više re vol ve ra za tvo re ni ci ne bi u otvo re noj bor bi ima li ni- kak vih iz gle da pro tiv ma šin skih pu ša ka. Ese sov ci su se pros to pla ši ligo mi le.U tri sata, pre ko lo gor skog zvuč ni ka pro či ta še ime na dva de set za-

tvo re ni ka koji su mo ra li da se za dva de set mi nu ta jave na ka pi ji. To

je mo glo da zna či sva šta: i sas lu ša nje, i po štu, a i smrt. Taj na lo gor- ska upra va sklo ni la je svu dva de se to ri cu iz nji ho vih ba ra ka. Sed mo ri- cu od njih u Mali lo gor. Po no vi še na re đe nje. Svi po zva ni za tvo re ni cibili su po li tič ki. Niko se nije oda zvao na re đe nju. Bilo je to prvi put daje lo gor otvo re no ot ka zao pos luš nost. Ubr zo za tim svi za tvo re ni ci subili po zva ni na zbo ri šte. Taj na lo gor ska upra va baci pa ro lu: os ta ti uba ra ka ma! Na zbo ri štu su za tvo re ni ke mo gli lak še po ubi ja ti. Ve ber jehtio da sta vi u ak ci ju ma šin ske pu ške, ali se još nije usu dio da nas tu- pi tako otvo re no pro tiv Noj ba uera. Lo gor ska upra va sas tav lje na odza tvo re ni ka saz na la je pre ko pi sar ni ce da na re đe nje nije dao Noj ba- uer, nego sam Ve ber. Na to je Ve ber obja vio pre ko zvuč ni ka da lo gorneće do bi ti jelo dok se ne pos tro ji i dok onih dva de set po li tič kih za- tvo re ni ka ne budu pre da ni.U če ti ri sata pos li je pod ne sti že Noj ba uero vo na re đe nje da lo gor ske

sta rje ši ne od mah dođu k nje mu. Svi se oda zva še po zi vu. Lo gor je iš- če ki vao na pe to da li će se vra ti ti.Pos li je pola sata oni se vra ti še. Noj ba uer im je po ka zao na re đe nje

za tran s port. To je bilo već dru go na re đe nje. U roku od jed nog satatre ba lo je da dvi je hi lja de lju di na pus te lo gor. Noj ba uer je iz ja vio da jespre man da od go di tran s port do su tra uju tru. Taj na lo gor ska upra vasmjes ta se sas ta la u bol ni ci. Us pje li su da ese sov ski li ječ nik, dok torHof man, koji je sam po čeo da sa ra đu je, obe ća da će upo tri je bi ti svojuti caj kod Noj ba uera da se i jav lja nje dva de set po li tič kih za tvo re ni kaod go di za su tra dan, a pro zi va nje da se ot ka že. Na taj na čin bi na re- đe nje da se ne iz da je hra na pos ta lo ni štav no. Li ječ nik je od mah oti- šao. Za tvo re nič ka upra va lo go ra za klju či da se slje decèg ju tra ni ukom slu ča ju lju di ne dad nu za tran s port.Ako bi ese sov ci po ku ša li da sa tje ra ju onih dvi je hi lja de lju di, sa bo ti-

rat će. Tre ba lo je da za tvo re ni ci po ku ša ju po bje ći u ba ra ke i uli ce lo- go ra. Pri tome bi po ma ga la lo gor ska od bra na, koja se sas to ja la odlo go ra ša. Pret pos tav lja lo se da ese sov ci, iz u zi ma ju ći de se tak lju di,neće po ka za ti in te res da se is tak nu is u viš nom rev noš ću u tom slu ča- ju. Ova je vi jest doš la pre ko SS-šar fi re ra Bi de ra, koji je va žio kao po- vjer ljiv.Kao po s ljed nje sti gla je i od lu ka dvjes to če ških za tvo re ni ka. Oni su

iz ja vi li da su sprem ni poći prvi, ako se tran s port ipak sas ta vi, da bispas li dvjes to dru gih koji ga više ne bi mo gli iz dr ža ti.

Ver ner je sje dio u jed noj bol nič koj blu zi po red odje lje nja za pje ga- vac. „Je dan je dan do vo ljan!“ mrm ljao je on. „Sva ki sat radi za nas!Je li Hof man još kod Noj ba uera?“„Jes te.“„Ako on ni šta ne ura di, mo ra mo sami sebi po mo ći.“„Si lom?“ pi tao je Le vin ski.„Ne otvo re no si lom. Na po la si lom. Ali tek su tra. Su tra ćemo biti

dvos tru ko jači nego da nas.“Ver ner po gle da s pro zo ra, a onda opet uze svo je ta be le. „Još je-

dan put: hlje ba ima mo za če ti ri dana, ako dnev no iz da je mo po jed nupor ci ju. Braš na, tjes te ni ne, pre kru pe ima...“„Dak le do bro, gos po di ne dok to re! Ja ću to uze ti na svo ju od go vor-

nost. Do su tra“. Noj ba uer je gle dao za še fom bol ni ce i lako zviz nu. Ion, mis lio je. Što se mene tiče, uko li ko više – uto li ko bo lje. Mo že mouza jam no da ski da mo kri vi ce. Oprez no met nu na log za tran s port ujed nu po seb nu mapu. Onda ot ku ca na ma loj por tabl-ma ši ni svoj na- log da se tran s port od ga đa i do da de ga onom pr vom. Otvo ri sef,met nu mapu unu tra i za klju ča ga. Ovo na re đe nje je bilo za is ta sre tanslu čaj.Iz va di mapu još je dan put i opet otvo ri pi sa ću ma ši nu. Po la ko ot ku ca

novi me mo ran dum – po ni šte nje Ve be ro vog na re đe nja da se hra nane iz da je. Umjes to toga na pi sa vlas ti tu na red bu za iz da va nje bo ga teve če re lo go ru. Male stva ri, ali sve od vri jed nos ti.U SS-ka sar ni je vla da lo te ško ras po lo že nje. Ober šar fi rer Ka mler

raz miš ljao je pre ko vo lje da li ima pra vo na pen zi ju i da li će pen zi jabiti is pla ći va na. On je pro ma šen stu dent i ni šta nije na učio što bi mo- gao da radi. Ese so vac i ne ka daš nji kla onič ki kal fa, Flor šted, raz miš- ljao je o tome da li su mr tvi svi lju di koje je on u go di na ma od 1933.do 1935. imao pod ru kom. On je to že lio. Za njih dva de se to ri cu je toznao. On ih je lič no po ubi jao bi če vi ma, no ga ma od sto lo va i vo lov- skim ži la ma. Ali o ne koj de se to ri ci dru gih nije to tako tač no znao. Tr- go vač ki po moć nik, šar fi rer Bol te, rado bi se kod kak vog struč nja karas pi tao da li su nje go ve mal ver za ci je koje je po či nio u ci vi lu zas ta- rje le ili nisu. Ni man, čo vjek sa injek ci onom špri com, imao je pri ja te ljaho mo sek su al ca u va ro ši, koji je obe ćao da će mu na ba vi ti laž ne do- ku men te. Nije imao po vje re nja u nje ga, i sto ga je od lu čio da za nje gasa ču va po s ljed nju otrov nu špri cu. Ese so vac Duda je od lu čio da se

pro bi je u Špa ni ju ili Ar gen ti nu; oče ki vao je da će u ovak vim vre me ni- ma uvi jek biti po treb ni lju di koji se ne us te žu ni od čega. Bro jer je us- mr tio u bun ke ru ka to lič kog vi ka ra Ver k mas te ra tako što ga je po la ko,sa pa uza ma, da vio. Šar fi rer So mer, čo vjek vrlo ma log ras ta, koji jena la zio na ro či tu ra dost u tome da vi so ke za tvo re ni ke do ve de doužas nog vi ka nja, bio je pun nos tal gi je, kao kak va sta ra dje voj ka, zazlat nim da ni ma svo je mla dos ti. Ne ko li ci na dru gih ese so va ca na da lase da će im za tvo re ni ci dati do bra svje do čans tva; jed ni su vje ro va lijoš u po bje du Nje mač ke, dru gi su bili sprem ni da pri je đu ko mu nis ti- ma. Iz vjes tan broj je bio već uvje ren da ni kad nisu ni bili na cis ti, amno gi pros to nisu ni šta mis li li, zato što to ni kad nisu na uči li. Ali go to- vo svi su ima li saz na nje da su uvi jek ra di li po na re đe nju i da su sto gaos lo bo đe ni sva ke lič ne i ljud ske kriv nje.„Više od jed nog sata!“ reče Bu her. Gle dao je na praz ne stra žar ske

tor nje ve. Stra že su bile po vu če ne, a smje na nije do la zi la. To se po- ne kad ra ni je već de ša va lo, ali samo za krat ko vri je me i je di no u Ma- lom lo go ru. Sad se, me đu tim, stra že nisu nig dje više mo gle da vide.Iz gle da lo je da dan is to vre me no tra je i pe de set sati i samo tri; to li ko

je bio uz bud ljiv. Svi su bili pot pu no is crp lje ni, je dva su još mo gli dago vo re. Iz po čet ka nisu na ro či to pa zi li na to što tor nje vi sa ma šin- skim pu ška ma ne ma ju više po sa de. Onda je to Bu her pri mi je tio. Onje pri mi je tio i to da u Rad nom lo go ru nema stra že.„Mo žda su se već po vuk li?“„Ne. Le ben tal je čuo da su još ov dje.“Če ka li su da lje. Stra že nisu do la zi le. Bilo je i hra ne. Oni koji su išli

po hra nu iz vje šta va li su da su ese sov ci još ov dje, mada iz gle da dase spre ma ju na pov la če nje.Di je li li su jelo. Doš lo je do ne moć ne tuč nja ve. Mo ra li su da otje ra ju

na zad iz glad nje le kos tu re. „Ima do volj no za sve!“ vi kao je broj 509.„Više nego ina če! Mno go više! Ima za sva ko ga!“Naj zad su se smi ri li. Od naj s naž ni jih na pra vi še la nac oko ka za na, a

broj 509 za po če di obu. Ber ger je još uvi jek bio sa kri ven u bol ni ci.„Gle’te vi to! Ima čak i krom pi ra“, reče Aha sfer. „Čak i žila! Pra vo

čudo!“Juha je bila znat no guš ća nego ina če i do bi li su je go to vo dvos tru ko

više. Da va li su i dvos tru ko slje do va nje hlje ba. Još uvi jek je bilo i su vi- še pre ma lo, ali za Mali lo gor to je bilo ne što ne s hvat lji vo. „Sta ri je

sam bio pri su tan!“ iz vje šta vao je Bu her. „Ot kad sam ja ov dje, ni samtako ne što vi dio.“„On želi da pri ba vi ali bi.“Le ben tal po t vr di: „Oni nas ov dje sma tra ju glup ljim nego što smo.“„Čak ni to.“ Broj 509 spus ti svoj pra zan lo nac kraj sebe. „Oni se čak

i ne tru de da o nama raz miš lja ju. Oni mis le da smo mi onak vi kakooni to hoće. I go to vo. Oni to svu da čine. Oni zna ju sve. I uvi jek svebo lje. Zbog toga su i iz gu bi li rat. Oni su sve bo lje zna li o Ru si ji, En- gle skoj i Ame ri ci.“Le ben tal po drig nu. „Ka kav je to di van šum!“ reče on po bož no. „Ve li-

ki bože, kad mi se to po s ljed nji put po drig nu lo!“Bili su uz bu đe ni i umor ni. Go vo ri li su, a je dva su slu ša li šta go vo re.

Le ža li su na ne vid lji vom os tr vu. Oko njih su umi ra li mus li ma ni. Umi- ra li su upr kos snaž ni joj juhi. Po la ko su po kre ta li svo je udo ve kao pa- uci; kri je šta li su i po ne kad ša pu ta li, ili bi za uvi jek zas pa li.Bu her je išao po la ko, ono li ko us pra van ko li ko je to mo gao, pre ko

zbo ri šta dvos tru koj ogra di od bod lji ka ve žice koja je di je li la žen skeba ra ke od Ma log lo go ra. On se nas lo ni na njih. „Rut!“Ona je sta ja la na dru goj stra ni. Ve čer nje cr ve ni lo obo ji lo je nje no

lice i da va lo joj neki odraz zdrav lja, kao da je do bi la već mno ge do- bre obro ke. „Eto, sto ji mo!“ reče Bu her, „eto sto ji mo tu, otvo re no i niza šta se ne bri ne mo“.Ona po t vr di. Slab osmi jeh joj pre le ti pre ko lica. „Da, prvi put.“„Kao da je ba šten ska ogra da, mo že mo da se nas lo ni mo na nju i

raz go va ra mo bez stra ha. Kao na ba šten sku ogra du u pro lje će.“Upr kos tome nisu bili bez stra ha. Sva kog časa su se os vr ta li i gle-

da li pri je ko na tor nje ve bez stra ža ra. Bilo je to vrlo du bo ko u nji ma.Oni su to zna li. Zna li su i to da to mo ra ju da svla da ju. Smje ška li suse jed no dru gom i po ku ša va li da se tak mi če ko će duže da iz dr ži, ada ne baci brzo užur ban po gled u stra nu.I dru gi po če še da čine isto. Ko je god mo gao us pra vio bi se i ho dao

oko lo. Mno gi su se pri bli ža va li bod lji ka voj žici više no što je bilo i do- zvo lje no – to li ko bli zu da bi stra že već pu ca le da ih je bilo. U tome jebilo ne kog čud nog za do volj stva. Iz gle da lo je dje ti njas to, ali je bilosve dru go samo ne dje ti njas to. Ko ra ča li su oprez no na svo jim no ga- ma kao na štu la ma; mno gi su te tu ra li, mo ra li su da se za ne što uhva- te; gla ve su se di za le, a oči u tim opus to še nim li ci ma nisu više bu lji le

u tlo, u praz no. One po če še opet da gle da ju. Ne što go to vo za bo rav- lje no po kre ta lo se u moz go vi ma, muč no te ško i još go to vo bez ime- na. Tako su ho da li pre ko zbo ri šta po kraj go mi la mr tvih, po kraj go mi laod sut nih dru go va koji su umi ra li ili onih koji su još samo mo gli da sekre ću i mis le na jelo; bila je to sa blas na šet nja kos tu ra, u ko ji ma se,upr kos sve mu, is kra ži vo ta nije uga si la.Ve čer njeg cr ve ni la nes ta de. Pla ve sjen ke su se brzo ši ri le kroz do li-

nu i po pla vi še bre žulj ke. Stra že se još uvi jek nisu vra ti le. Noć je pa- da la. Bol te se nije po ja vio na ve čer njoj pro ziv ci. Le vin ski do ne se vi- jes ti. U ka sar ni je vla da la ve li ka užur ba nost. Oče ki va li su Ame ri kan- ce za je dan do dva dana. Tran s port su tra neće biti sas tav ljen. Noj ba- uer se odve zao u grad. Le vin ski se ce rio, a svi su mu se zubi vi dje li.„Neće više dugo! Mo ram da se vra tim!“ On po ve de sa so bom tro ji cusa kri ve nih.Noć je bila vrlo tiha. Dođe ve li ka i puna zvi jez da.

XXIV

Buka je po če la u zoru. Broj 509 začu naj pri je viku. Ona je do la zi laiz da le ka, kroz ti ši nu. Nije to bilo vi ka nje lju di koje muče, bilo je to kri- ča nje pi ja ne ru lje.Pras nu še puc nji. Broj 509 opi pa svoj re vol ver. Bio mu je pod ko šu-

ljom. Po ku ša da ra zaz na da li pu ca ju samo ese sov ci ili su to već Ver- ne ro vi lju di od go va ra li na va tru. A onda se začu štek ta nje lake ma- šin ske pu ške.On se sklo ni iza go mi le mr tva ca i pro ma tra še ulaz u Mali lo gor. Bilo

je još tam no, a po kraj go mi le na la zi lo se još to li ko po je di nač no ra za- su tih mr tva ca da je lako mo gao da leg ne do njih i da ni kom ne pad neu oči.Rika gla so va i puc nja va po tra ja la je ne ko li ko mi nu ta. Iz ne na da pos-

ta de jača i poče da se pri bli ža va. Broj 509 se šću ću ri još bli že mr tva- ci ma. Vi dio je cr ve no si je va nje ma šin skih pu ša ka. Meci su uda ra lisvu da una oko lo. Šes to ri ca ese so va ca do la zi li su pu ca ju ći niz ve li kulo gor sku uli cu. Otvo ri li su va tru sa obje stra ne u ba ra ke. Po ne kad bišljap nu la za lu ta la ku gla u go mi lu mr tvih. Broj 509 je le žao po tr bu škei pot pu no zak lo njen na tlu.Sa svih stra na lo go ra ši po če še da se dižu kao upla še ne pti ce. Mla-

ta ra li su ru ka ma i te tu ra li bes cilj no una oko lo. „Le zi te!“ – vi kao je broj509. – „Le zi te! Pre tva raj te se da ste mr tvi! Os ta ni te le že ći mir no.“Jed ni su ga čuli i pali po tli ma. Dru gi su te tu ra li pre ma ba ra ci i za-

gla vi li vra ta. Naj ve ći dio onih koji su bili na po lju os ta li su le že ći on djegdje su se za tek li.Ese sov ci pro đo še po kraj klo ze ta i upu ti še se pre ma Ma lom lo go ru.

Odva li še ulaz nu ka pi ju. Broj 509 je vi dio u mra ku si lu ete, a u va tri re- vol ve ra iz o bli če na lica. „Ova mo!“ – vi kao je neko. „Ova mo pre ma dr-

ve nim ba ra ka ma! Sad ćemo malo da pod lo ži mo ovoj bra ći. Si gur nose mrz nu! Ova mo!“„Haj de! Do la zi te ova mo! Haj de, Štaj n bre ner! Do ne si kan te ova mo!“Broj 509 pre poz na Ve be rov glas. „Ta ov dje ih ima pred vra ti ma!“ –

po vi ka Štaj n bre ner.Laka ma šin ska pu ška poče da blju je u tam nu go mi lu na vra ti ma.

Go mi la se po la ko skljo ka. „Do bro je tako! A sada haj de!“Broj 509 začu klo ko ta nje kao da se voda iz li va. Pri mi je ti tam ne kan-

te ko ji ma su za ma hi va li, a iz ko jih je teč nost plju ska la vi so ko o zi do- ve. Onda osje ti mi ris ben zi na.Ve be ro va elit na gru pa sla vi la je ras ta nak. U po noć je doš lo na re đe-

nje za od la zak, i ve ći na ese so va ca je usko ro pos li je toga otiš la; aliVe ber i nje go va gru pa ima li su još do volj no ra ki je, te su se ubr zo na- pi li. Nisu htje li pros to tako da odu, i sad su još je dan put upa li u lo gor.Ve ber je na re dio da se po ne su kan te sa ben zi nom. Htje li su da izasebe os ta ve svje tle ću buk ti nju, koje će se još svi dugo sje ća ti.Ba ra ke, koje su bile od ka me na mo ra li su da os ta ve na miru; ali

zato su im sta re polj ske dr ve ne ba ra ke da va le sve mo guć nos ti.„Haj de! Neka poč ne ča ro li ja sa va trom!“ – vi kao je Štaj n bre ner.Jed na ši bi ca se upa li. A od mah za tim či ta va ku ti ja. Čo vjek koji ju je

dr žao baci je na pod. Dru gi ese so vac baci još jed nu ši bi cu u kan tukoja je sta ja la sa svim uz ba ra ku. Ona se uga si. Ali od jed nog cr ve ni- la prve ši bi ce pre le ti tan ka pla vi čas ta tra ka pre ko zem lje do ba ra ke,us pu za se uza zid, ra zvi se le pe zas to i pli no vi to, i ra ši ri se u drh ta vupla vu po vr ši nu. U pr vom tre nut ku nije iz gle da lo opas no; dje lo va lo jeviše kao hlad no elek trič no praž nje nje, tan ko i le lu ja vo, koje će brzoda se uga si. Ali onda poče da puc ke ta, a iz pla vog pla me na koji je li- zao krov iz ro ni še sr co li ka ža ri šta va tre i po žar se ra ši ri.Vra ta na ba ra ci se od škri nu še. „Pos tri je ljaj te one koji iz la ze! – ko-

man di rao je Ve ber.On je pod ru kom imao ma šin sku pu šku i pu cao je. Jed na spo do ba

po ja vi se u vra ti ma i pade na uz nak. Bu her, mis lio je broj 509. Aha- sfer. Njih dvo ji ca su spa va la sa svim uz vra ta. Je dan ese so vac is ko čii trže pale spo do be koje su još le ža le pred ulaz nim vra ti ma, gur nu ihu stra nu i opet za lu pi vra ta, od sko čiv ši una zad. „Sad može da poč ne!Lov na ze če ve!“ Va tra je već iz bi ja la vi so ko u var ni ca ma. Kroz dre kuese so va ca čuli su se kri ci za tvo re ni ka. Vra ta obliž nje sek ci je otvo ri še

se. Lju di is pa do še iz njih. Nji ho va usta su bila kao crni otvo ri. Odjek- nu še puc nji. Niko nije pro šao. Tr za li su se pred ula zom kao go mi lapa uka.Broj 509 je iz po čet ka le žao uko čen. Sad se us pra vi oprez no. On je

is pred pla me no va jas no vi dio ese sov ce. Vi dio je kako Ve ber ras kre- če nih nogu sto ji pred njim. Po la ko je mis lio dok je u nje mu sve drh ta- lo. O sve mu po redu. Onda iz va di re vol ver is pod ko šu lje. U krat komza ti šju, iz me đu dre ke ese so va ca i ši šta nja va tre začu kri ke za tvo re- ni ka jas ni je. Bilo je to vi so ko ne ljud sko kri ča nje. Ne raz miš lja ju ći upe- ri u Ve be ro va leđa i oki de.Nije čuo pu canj zbog opće puc nja ve. Nije vi dio ni da Ve ber pada.

Onda se iz ne na da pri sje ti da nije osje tio tr zaj oruž ja u ruci. Osje ćaoje kao da mu neko če ki ćem uda ra u srce. Re vol ver nije funk ci oni rao.Ni sam nije pri mi je tio da je raz gri zao usne. Ne svi jest se kao noć sru- či na nje ga, a on je gri zao usne da ne bi po to nuo u tam noj ma gli. Re- vol ver se vje ro jat no smo čio i pos tao ne upo treb ljiv. Gru nu še mu suze,bi jes ga obu ze, a ruke mu hi tro pre le tje še pre ko glat ke po vr ši ne re- vol ve ra, po di go še malu po lu gu koja po pus ti – on osje ti olak ša nje i to- plo neko stru ja nje – re vol ver nije bio ot ko čen.Imao je sre ću. Niko se od ese so va ca nije okre nuo. Sa stra ne na ko-

joj je on bio nisu ni šta oče ki va li. Sta ja li su, dra li se i pu ca li na vra ta.Broj 509 diže oruž je i na ni ša ni. Sada je pre ma pla me nu vi dio da jere vol ver ot ko čen. Ruke su mu još uvi jek drh ta le. On se nas lo ni pre kogo mi le mr tva ca i pod bo či ruke da bi imao više si gur nos ti. Ni ša nio jesa obje ruke. Ve ber je sta jao de se tak ko ra ča ji pred njim. Broj 509udah nu ne ko li ko puta po la ko. Onda za dr ža dah, uko či ruke ko li ko jegod mo gao i po la ko zgr či prst.Pu canj se iz gu bi među dru gim puc nji ma. Ali broj 509 osje ti neo bič-

no jak tr zaj. Opa li još je dan put Ve ber po sr nu na pri jed, okre nu se na- po la, kao da je užas no za ču đen, a onda pade na ko lje na. Broj 509 jepu cao i da lje. Ci ljao je na naj bli žeg ese sov ca koji je pod ru kom dr žaoma šin sku pu šku. Pri ti ski vao je i pri ti ski vao oroz i onda kad već odav- no nije imao više me ta ka. Dru gi ese so vac ne pade. Broj 509 je sta- jao je dan tre nu tak opu šte ne ruke sa re vol ve rom. Oče ki vao je da ćebiti od mah ubi jen. Ali u či ta voj toj puc nja vi niko ga nije pri mi je tio. Onpade iza go mi le mr tva ca na zem lju.

U tom tre nut ku je dan od ese so va ca pri mi je ti Ve be ra. „Hej!“ po vi ka –„štur m fi rer!“Ve ber je sta jao pos tran ce iza njih i tako nisu pri mi je ti li šta se do go-

di lo. „Štur m fi rer! Šta se do go di lo?“„On je ra njen!“„Ko je to ura dio? Ko od vas?“„Štur m fi rer!“Nije im pa da lo na pa met da je Ve ber ma kako dru ga či je mo gao da

bude po go đen nego za lu ta lim met kom.„Do đa vo la! Ka kav je to idi ot...“Odjek nu še novi puc nji. Ali, do la zi li su iz Rad nog lo go ra. Vi dje la se

va tra iz ci je vi. „Ame ri kan ci!“ po vi ka je dan od ese so va ca. „Bjež’mo!“Štaj n bre ner je otvo rio va tru u prav cu klo ze ta. „Bjež’mo! U des nu

stra nu! Pre ko zbo ri šta!“ po vi ka neko. „Brzo! Pri je nego što nas ov djeod si je ku.“„A štur m fi rer?“„Ne mo že mo da ga po ne se mo so bom!“Si je va nje pu ša ka se pri bli ža va lo iz prav ca klo ze ta. „Haj de, haj de!“Ese sov ci su tr ča li pu ca ju ći oko ba ra ke koja je go rje la. Broj 509 se

diže. On za te tu ra pre ma ba ra ci. Je dan put po sr nu. Onda is tr že vra ta iotvo ri ih. „Iz la zi! Iz la zi! Otiš li su!“„Još uvi jek pu ca ju!“„To su naši! Na po lje!“On ote tu ra do slje de ćih vra ta i poče da vuče lju de za ruke i noge.

„Na po lje! Na po lje! Otiš li su!“Lju di iz bi še kroz vra ta pre ko onih koji su le ža li. Broj 509 je žu rio da-

lje. Na odje lje nju A vra ta su već go rje la. Nije mo gao da im pri đe. Vi- kao je i vi kao, čuo met ke, buku, a ko mad upa lje nog dr ve ta pade musa kro va na rame. On pade, opet se gla vi nja ju ći us pra vi, osje ti sna- žan uda rac. Osvi jes ti se kad je sje dio na zem lji. Htio je da us ta ne, alito nije mo gao. Čuo je iz da le ka po vi ke i vi dio lju de kao da su vrlo da- le ko; mno go lju di, ali ne više ese sov ce, nego za tvo re ni ke koji su no- si li lju de i spo ti ca li se pre ko nje ga; on ot pu za oda tle. Ni šta više nijemo gao da uči ni. Iz ne na da je bio smrt no umo ran. Htio je da se mak nes puta. Dru gog čo vje ka nije po go dio. Mo žda ni Ve be ra. Mo žda je svebilo uza lud no. On nije us pio.

Pu zao je da lje. Tu je bila i go mi la mr tvih. Tamo je spa dao. Nije ni štavri je dio. Bu her je mr tav, Aha sfer je mr tav. Tre ba lo je da pus ti da toBu her uči ni. Tre ba lo je nje mu dati re vol ver. Bilo bi bo lje. Čemu je onuop će bio ko ris tan.Nas lo ni se s mu kom na go mi lu mr tvih. Ne što ga je bo lje lo. Po di že

ruku na prsa, a za tim se za gle da u nju. Bila je kr va va. Gle dao je krv,a da nije bio ni naj ma nje uz bu đen. On više nije bio on. Osje ćao jesamo još vru ći nu ba ra ke koja je go rje la i čuo po vi ke. A onda se i oniuda lji še.Pro bu dio se. Ba ra ka je još go rje la. Mi ri sa la je na iz go rje lo drvo, ug-

lje ni sa no meso i ras pa da nje. Vru ći na je za gri ja la mr tva ce. Već su da- ni ma le ža li tu i sad po če še da smr de i da kap lje iz njih.Oni užas ni kri ci se više nisu čuli. Bes kraj na po vor ka lju di no si la je

osmu đe ne i iz go rje le lju de koje su spas li. Broj 509 začu Bu he rovglas. Dak le, nije bio mr tav. Dak le, ipak nije sve bilo uza lud no. Obaz- re se oko sebe. Pos li je iz vjes nog vre me na pri mi je ti kako se po krajnje ga ne što miče. Tra ja lo je još neko vri je me dok je vi dio što je to.Bio je to Ve ber.Ve ber je le žao na tr bu hu. Us pio je da se do vu če iza go mi le mr tva ca

pri je nego što je do šao Ver ner sa svo jim lju di ma. Oni ga nisu pri mi je- ti li. Jed nu je nogu pri vu kao k sebi, a ruke su mu bile is pru že ne. Krvmu je cu ri la iz usta. Još je bio živ.Broj 509 po ku ša da dig ne jed nu ruku. Htio je da po zo ve ne ko ga, ali

je bio pres lab za to. Grlo mu je bilo pot pu no suho. Iz nje ga iz a đesamo hro pac. Puc ke ta nje ba ra ke koja je go rje la bilo je su vi še glas- no.Ve ber je opa zio po kret ru kom. Oči su ga sli je di le. A onda se sre to še

sa oči ma bro ja 509. Gle da li su se.Broj 509 nije znao da li ga je Ve ber pre poz nao. Nije znao ni to šta

su one dru ge oči go vo ri le. Osje ti iz ne na da samo to da nje go ve očimo ra ju da iz dr že duže nego Ve be ro ve. Mo rao je da pre ži vi Ve be ra.Na neki neo bjaš njiv na čin to je odjed nom pos ta lo bes kraj no važ no –kao da je vri jed nost sve ga u što je vje ro vao u ži vo tu, za što se bo rio ipa tio, za vi si la od toga da li će ži vot u nje mu duže po tra ja ti ne go li uonom dru gom čo vje ku. Bilo je to kao ka kav dvo boj ili bož ja prav da.Ako sada bude iz dr žao, os tva rit će se i ono što je za nje ga bilo to li kovaž no, to li ko važ no da je za to svoj ži vot ri ski rao. Bio je to po s ljed nji

na por. Još je dan put je sve dato nje mu u ruke – a on je mo rao da po- bi je di.Di sao je meko i oprez no i uvi jek samo do gra ni ce bola. Vi dio je

kako krv curi iz Ve be ro vih usta, a onda oku ša da li i nje go va usta kr- va re. Osje ćao je ne što, ali kada je osmo trio ruku, na njoj je bilo malokrvi, i onda mu pade na pa met da je to samo od iz gri že nih usa na.Ve be ro ve oči sli je di le su nje go vu ruku. Za tim po če še obo ji ca da se

gle da ju.Broj 509 je po ku ša vao da mis li; htio je još je dan put da osmis li o

čemu se to radi i šta je to bilo. To je tre ba lo da mu da sna gu. Ono jebilo ve za no za naj jed nos tav ni je u čo vje ku, a bez toga bi svi jet bio ra- zo ren; nje gov umor ni mo zak je to još znao. Kroz ono će biti uni šte noi sve dru go – ap so lut no zlo, an ti hrist, smrt ni gri jeh pro tiv duha. Ri je či,mis lio je. One malo go vo re. A i čemu još ri je či. Tre ba lo je da iz dr ži.Onaj je mo rao da umre pri je nje ga. To je bilo sve.Bilo je čud no da ih niko ne pri mje ću je. Što nje ga nisu vi dje li, shva tio

je. Una oko lo je le ža lo to li ko mr tvih. Ali onaj dru gi! On je le žao sa svimu sje ni go mi le mr tva ca, i valj da ga zato nisu vi dje li. Uni for ma je bilacrna, a svje tlo nije po igra va lo na čiz ma ma. Sada više nije bilo to li kolju di u bli zi ni. Sta ja li su ne što da lje i gle da li u ba ra ke. Zi do vi su nane kim mjes ti ma bili već pali. Tamo je go rje lo mno go go di na bi je de ismr ti. Mno ga ime na i na pi si na zi do vi ma.Začu se lom. Pla me no vi iz bi še vi so ko. Krov ba ra ke pade u kiši var-

ni ca. Broj 509 je pro ma trao kako upa lje ni ko ma di dr ve ta lete krozzrak. Iz gle da lo je da pa da ju vrlo po la ko. Je dan ko mad do je dri ni skopre ko go mi le mr tvih, uda ri o jed nu nogu, okre nu se i pade na Ve be- ra. Pade mu za vrat.Ve be ro ve oči po če še da dr š ću. Sa nje go ve krag ne na uni for mi poče

da se diže dim. Broj 509 je mo gao da se nas lo ni na pri jed i da od gur- ne upa lje nu da sku. On je bar mis lio da to može da uči ni. Je di no, onnije tač no znao da li su mu plu ća po vri je đe na i da li mu krv, ako touči ni, neće po ku lja ti na usta. Ali nije to bio raz log što nije gur nuo da- sku. Nije to pro pus tio ni iz osve te; sada se ra di lo o ne čem vi šemnego što je osve ta. A tak va osve ta bila bi i su vi še ma le na.Ve be ro ve se ruke po kre nu še. Gla va se tr za la. Drvo je i da lje go rje lo

na po tilj ku. Uni for ma je pro go rje la i sada je plam sa la ma lim pla mič ci- ma. Ve be ro va gla va se da lje po kre ta la. Go ru ća da ska kliz nu na pri-

jed. Sada i kosa poče da se ug lje ni še. Da ska poče da pi šti, a pla me- no vi su li za li oko uši ju i pre ko gla ve. Broj 509 je sada pom ni je pro- ma trao Ve be ro ve oči. One is ko či še još više iz oč nih dup lju. Krv je nama ho ve na vi ra la iz nje go vih usta koja su se po kre ta la bez gla sa. Ni- šta se nije mo glo čuti u buci po ža ra u kome je nes ta ja lo ba ra ke.Gla va je sada bila gola i crna. Broj 509 je ne tre mi ce gle dao u nju.

Ko mad dr ve ta je la ga no iz ga rao. Krv iz usta pre sah nu. Sve po to nu isada nije više ni čeg bilo osim oči ju. Svi jet se sveo na njih. One su semo ra le uga si ti.Broj 509 nije znao da li je to tra ja lo sate ili mi nu te: – ali je iz gle da lo

da su se Ve be ro ve ruke, bez ikak va po kre ta, naj ed nom opru ži le.A onda se i oči iz mi je ni še; i to više nisu bile oči. Bile su to samo još

ze len kas te po vr ši ne. Broj 509 je sje dio još neko vri je me tih. Za tim seos lo ni oprez no na pri jed na jed nu ruku da bi se pri vu kao. Mo rao je dabude sa svim si gu ran pri je nego što po pus ti. Samo je još u gla vi osje- ćao čvr sti nu; ti je lo mu je već bilo bez te ži ne, a is to vre me no je ima lo isvu te ži nu zem lje i bilo već go to vo bez kon tro le. Nije us pio da gagur ne na pri jed.Po la ko se naže, diže je dan prst i gur nu ga u Ve be ro ve oči. Nisu re-

agi ra le. Ve ber je bio mr tav. Broj 509 po ku ša da sjed ne us prav no, alisada ni to više nije mo gao. Sa gi ba nje na pri jed je iz a zva lo ono što jeon ma lo čas oče ki vao. Ne što tako du bo ko iz nu tra, kao da do la zi izsame zem lje, na vi ra lo je i pre su lo se. Krv je tek la lako i bez bola.Ona je pa da la pre ko Ve be ro ve gla ve. Iz gle da lo je da ne teče samo izusta nego iz ci je lo ga ti je la na zad u zem lju iz koje je i doš la kao izkak ve bla ge fon ta ne. Broj 509 nije ni po ku ša vao da je za dr ži. Rukepos ta do še meke. U ma gli on vi dje Aha sfe ra kako u di vov skoj ve li či nisto ji pred ba ra kom. Dak le, ipak nije... po mis li još, a onda se zem ljana koju se os lo nio pre tvo ri u mo čva ru i on po to nu u nju.Naš li su ga tek je dan sat kas ni je. Po če li su da ga tra že tek kad je

ve li ko uz bu đe nje bilo proš lo. Naj zad je Bu he ru palo na pa met da jošje dan put dođe u bli zi nu ba ra ke i da tamo pre tra ži. Tada ga nađe izago mi le le še va.On vi dje kako Le vin ski i Ver ner do la ze. „Broj 509 mr tav!“ – reče. –

„Us tri je ljen. I Ve ber. Obo ji ca za jed no leže pri je ko.“„Us tri je ljen? Zar je bio na po lju?“„Da. U to je vri je me bio na po lju.“

„Je li imao re vol ver pri sebi?“„Jes te.“„Ve ber je mr tav? Onda je on Ve be ra ubio“ – reče Le vin ski.Di go še ga i po lo ži še pra vo. Onda okre nu še Ve be ra.„Da“, – objas ni Ver ner. „Iz gle da da je tako. On ima dva met ka u le-

đi ma.“Os vr nu se oko sebe i vi dje re vol ver. „Evo ga!“ Po di že re vol ver. –

„Pra zan je. Upo tri je bio ga je.“„Tre ba da ga od ne se mo“, – reče Bu her.„A gdje? Sve je puno mr tvih. Pre ko se dam na es to ri ca su iz go rje la.

Više od sto ti nu je ra nje no. Os ta vi te ga za sad ov dje dok se ne na pra- vi mjes ta.“ – Ver ner po gle da Bu he ra od sut no. – „Ra zu mi ješ li se štou auto mo bi le?“„Ne“.„Po treb ni su nam...“ – Ver ner pre ki de sam sebe – „a šta ja tu pri-

čam? Ta vi ste iz Ma log lo go ra. Po treb no nam je još lju di za te ret nakola. Dođi, Le vin ski!“„Da. Đa vol ska je šte ta za ovo ga ov dje.“„Da.“Vra ća li su se. Le vin ski se još je dan put os vr nu. A onda pođe da lje

za Ver ne rom.Bu her os ta de sto je ći. Ju tro je bilo sivo. Os ta ci ba ra ke još su go rje li.

Se dam na est lju di je iz go rje lo. Bilo bi ih više da nije bilo bro ja 509,mis lio je on.Dugo je on tu sta jao. To pli na koja je do pi ra la iz ba ra ke bila je kao

neko ne pri rod no lje to. Ona ga je za pah nji va la; on je osje ćao to pli nu iopet je za bo rav ljao. Broj 509 je bio mr tav. Bilo je to kao da nije iz gi- nu lo samo njih se dam na est, kao da ih je ne ko li ko sto ti na.Za tvo re ni ci iz lo gor ske upra ve brzo pre uze še lo gor. U pod ne je

funk ci oni ra la ku hi nja. Lo go ra ši sa oruž jem za po sje li su ula ze za slu- čaj da se ese sov ci vra te. Obra zo va li su ko mi tet iz svi ju ba ra ka i on jeveć ra dio. Pos ta vi li su i odje lje nje koje je tre ba lo da što pri je poč nesa rek vi zi ci jom hra ne u oko li ci.„Ja ću vas za mi je ni ti“, reče neko Ber ge ru.Ber ger diže gla vu. Bio je to li ko umo ran da više ni šta nije ra zu mio.

„Špri cu“ – reče i pru ži svo ju ruku – „ina če ću pas ti. Ne mogu više nijas no da vi dim.“

„Ja sam spa vao“ – od go vo ri onaj dru gi. „Ja ću vas sada za mi je ni ti.“„Ne ma mo više anes te zi je. Hit no nam je po treb na. Zar se lju di iz

gra da još nisu vra ti li? Pos la li smo ih u bol ni cu.“Pro fe sor Svo bo da iz Brna, za tvo re nik če hos lo vač kog odje lje nja, vi-

dje o čemu se radi. Tu je je dan smrt no umor ni auto mat i da lje ra diome ha nič ki. „Vi sad tre ba da ode te na spa va nje!“ – reče on glas ni je.Ber ge ro ve upa lje ne oči su žmir ka le. „Da, da“ – reče on i opet se

naže nad iz go rje lo ti je lo.Svo bo da ga uhva ti za ruku. „Spa va ti! Ja vas smje nju jem! Tre ba da

spa va te!“„Spa va ti?“„Da, spa va ti.“„Do bro. Do bro. Ba ra ka...“ – Ber ger se za tre nu tak osvi jes ti. – „Ba ra-

ka je iz go rje la.“„Po đi te u ma ga zin sa odi je lom. Tamo su pri pre mi li ne ko li ko kre ve ta

za nas. Idi te i spa vaj te tamo! Ja ću vas za ne ko li ko sati opet pro bu di- ti.“„Sati? Ja se neću pro bu di ti ako bu dem le gao. Ja mo ram još – moja

ba ra ka – ja mo ram još – „„Do đi te!“ reče Svo bo da ener gič no. „Vi ste dos ta ura di li!“On mah nu ru kom jed nom bol ni ča ru. „Odve di te ga u ma ga zin sa

odi je lom. Tamo ima ne ko li ko kre ve ta za li ječ ni ke.“On uhva ti Ber ge ra za ruku i okre nu ga. „Broj 509“, reče Ber ger na-

po la us pa van.„Da, da, do bro“ – od go vo ri Svo bo da, koji ni šta od toga nije ra zu mi-

je vao. – „Broj 509, na rav no. Sve je u redu.“Ber ge ru ski nu še nje gov bi je li man til i iz ve do še ga na po lje. Na po lju

ga uz duh po go di kao te žak ta las vode. On za gla vi nja i sta de. Voda jejoš uvi jek pa da la na nje ga. „Bože moj, ta ja sam ope ri rao“, reče on.Bu ljio je u bol ni ča ra. „Na rav no“ – od go vo ri ovaj – „a šta dru go?“„Ja sam ope ri rao“ – po nav ljao je Ber ger.„Pa na rav no. Naj pri je si pre vi jao i pre ma zi vao ulje i dru go, i onda si

odje dan put po čeo da ra diš no žem. Za to vri je me si do bio dvi je injek- ci je i če ti ri ša li ce ka ka oa. Vra ški mno go si im ko ris tio pri ovo li kombro ju ra nje nih!“„Ka kao?“„Da. Sve su to oni ti po vi ima li. Ka ka oa, bu te ra i bog te pita šta još!“

„Ope ri rao? Za is ta ope ri rao“, ša pu tao je Ber ger.„I te kako! Ne bih ni kad vje ro vao da ni sam sam vi dio. Po red tvo je

te ži ne! Ali sad ćeš mo ra ti naj pri je ne ko li ko sati u kre vet. Do bit ćešpra vi kre vet. Kre vet jed nog šar fi re ra. Sja jan! Dođi!“„A ja sam mis lio...“„Šta?“„Ja sam mis lio da to više ne mogu.“Ber ger se za gle da u svo je ruke. Okre tao ih je, a onda pus ti da pad-

nu. „Da“ – reče on. – „Spa va ti.“Dan je bio siv. Uz ne mi re nost je ras la. Ba ra ke su zu ja le kao koš ni ce.

Bilo je to čud no vri je me ne iz vjes nos ti, neke nes lo bod ne slo bo de,pre pu ne nada, gla si na i te škog mrač nog stra ha. Još uvi jek su SS-odre di ili or ga ni zi ra na hi tle rov ska omla di na mo gli da se vra te, raz di- je li li su, do du še, oruž je koje su naš li u skla di štu, ali ne ko li ko na oru- ža nih četa mo glo je da uvu če lo gor u te ške bor be; a sa ne ko li ko to- po va mo gli su da ih po bi ju kako su god htje li.Mr tve su pre ni je li u kre ma to ri jum. Nije bilo dru ge mo guć nos ti: nas-

la ga li su ih jed ne na dru ge kao cje pa ni ce. Bol ni ca je bila pre pu na.Rano pos li je pod ne iz ne na da opa zi še avi on. On izbi iz ni skih obla ka

iza gra da.Za tvo re ni ci se usko me ša še.„Na zbo ri šte! Sva ko ko može da hoda, na zbo ri šte!“Kroz obla ke iz ro ni še još dva dru ga avi ona. Oni su kru ži li i sli je di li

prvi.Mo to ri su tut nja li. Hi lja de lica gle da lo je u nebo.Avi oni su se brzo pri bli ža va li. Ru ko vo di oci lo go ra do ve li su je dan

dio lju di iz Rad nog lo go ra na zbo ri šte. Tamo su for mi ra li dva dugareda koja su stvo ri la ve li ki krst. Le vin ski je iz ka sar ne na ba vio plah te,a na sva kom kra ju kr sta sta ja la su če tvo ri ca za tvo re ni ka i ma ha lajed nom plah tom.Avi oni su sad nad li je ta li lo gor i po če li da kru že. Spu šta li su se sve

niže i niže.„Eno!“ – po vi ka neko. – „Kri la! Opet!“Za tvo re ni ci su ma ha li plah ta ma. Ma ha li su ru ka ma. Vi ka li su uz

buku mo to ra. Mno gi su ski nu li jake i vi tla li nji ma. Avi oni se spus ti šejoš je dan put vrlo ni sko do lje. Opet su poz drav lja li kri li ma. A onda iš- če zo še.

Go mi la se ti ska la na zad. Stal no su opet di za li gla ve k nebu. „Sla ni- na“ – reče neko. „Pos li je rata 1914. go di ne bilo je pa ke ta sa sla ni- nom iz Ame ri ke“.A onda iz ne na da ugle da še do lje na dru mu ni zak i stra šan prvi ame-

rič ki tenk.

XXV

Ba šta je le ža la u sre br nas tom svje tlu. Lju bi či ce su mi ri sa le. Voć kesu na juž nom zidu bile kao po su te ru ži čas tim i bi je lim lep ti ri ma.Al fred je išao na pri jed. Sli je di la su ga tro ji ca lju di. Ko ra ča li su tiho.

Al fred po ka za na šta lu. Tro ji ca Ame ri ka na ca se ras po di je li še šut ke.Al fred gur nu vra ta. „Noj ba uer!“ – reče on. „Iz a đi te na po lje!“Iz to ple tame ogla si se na to neko gun đa nje. „Šta? Ko je tamo?“„Iz a đi te na po lje!“„Šta? Al fred, je li to Al fred?“„Jes te.“Noj ba uer je opet gun đao. „Do đa vo la! Te ško sam knja vao! I sa-

njao“. On se na kaš lja. „Sa njao sam glu pos ti. Jesi li mi re kao da iz a- đem?“Je dan od voj ni ka sta de be šum no kraj Al fre da. Upa li se džep na lam-

pa. „Ruke uvis! Iz la zi te!“U žu tom kru gu svje tla po ja vi se polj ski kre vet na kome je sje dio

Noj ba uer na po la obu čen. Iz bu ljio se, trep ću ći pod bu hlim oči ma u svi- je tli krug.„Šta?“ reče pro muk lo. „Šta je to? Ko ste vi?“„Ruke uvis!“ reče Ame ri ka nac. „Vi se zo ve te Noj ba uer?“Noj ba uer po di že ruke na po la i klim nu gla vom.„Ko man dant kon cen tra ci onog lo go ra Me lern?“Noj ba uer opet klim nu gla vom.„Iz a đi te na po lje!“Noj ba uer opa zi tam nu ci jev auto mat skog re vol ve ra, uprav lje na na

sebe. Us ta de i dig nu ruke tako brzo i vi so ko da je uda rio pr sti ma oni sku ta va ni cu šta le. „Ja ni sam obu čen“.„Na po lje!“

Noj ba uer iz a đe ok li je va ju ći. Bio je u ko šu lji, hla ča ma i čiz ma ma.Sta jao je siv i ma mu ran. Je dan od voj ni ka ga brzo pre pi pa. Dru gi jeza to vri je me pre tra ži vao šta lu.Noj ba uer opa zi Al fre da. „Ti si ih ova mo do veo?“„Da.“„Judo!“„Vi nis te Hrist, Noj ba ueru!“ – od go vo ri Al fred po la ko. „A ja ni sam na-

cis ta.“Ame ri ka nac koji je pre tra ži vao šta lu sada se vra tio. Ma hao je gla-

vom. „Na pri jed“ – reče onaj koji je go vo rio nje mač ki. Bio je ka plar.„Mogu li da obu čem svo ju uni for mu?“ upi ta Noj ba uer. „Ona je u šta-

li. Iza ze či jih ka ve za.“Ka plar je je dan tre nu tak ok li je vao. Onda pođe i vra ti se sa jed nim

ci vil nim ka pu tom.„Ne nje ga, mo lim!“ objas ni Noj ba uer. „Ja sam voj nik! Ka put od moje

uni for me, mo lim.“„Vi nis te voj nik!“Noj ba uer trep nu. „To je moja par tij ska uni for ma.“Ka plar se vra ti po no vo i do ne se ka put od uni for me. On ga pre pi pa i

dade ga Noj ba ueru. Ovaj ga obu če, za kop ča, is pr si se i reče: „Ober- štur m ban fi rer Noj ba uer. Stav ljam se na ras po la ga nje.“„Do bro, do bro! Ajde, na pri jed!“Išli su kroz ba štu. Noj ba uer pri mi je ti da je po greš no za kop čao ka-

put. On ga po no vo ot kop ča i sad za kop ča pra vil no. I u po s ljed njemtre nut ku sve je otiš lo ukri vo. Ve ber, taj iz daj nik, htio mu je svo jim pot- pa lji va njem još jed nom da na pa kos ti. On je ra dio na svo ju ruku, to selako mo glo do ka za ti. Noj ba uer uve če nije bio u lo go ru. On je to saz- nao te le fo nom. U sva kom slu ča ju, to je đa vol ski gad na pri ča, bašsada! A onda, Al fred, dru gi iz daj nik. On na pros to nije do šao. Noj ba- uer je bio bez auto mo bi la kada je u po s ljed njem tre nut ku htio da po- bjeg ne. Voj ska se već po vuk la, a – u šumu nije mo gao da po bjeg ne,pa se onda sa krio u ba šti. Mis lio je da ga tu ni kad neće tra ži ti. Još jei na br zi nu obri jao svo je hi tle rov ske br ko ve. Al fred, ta bi tan ga!„Sje di te ov dje“, reče ka plar i po ka za mu jed no sje di šte.Noj ba uer se uspe na kola. To je bilo valj da ono što oni na zi va ju dži-

pom, mis lio je on. Lju di nisu bili ne lju baz ni. Pri je ko rek t ni. Onaj je dan

je mo žda bio ame rič ki Ni je mac. Slu ša lo se o nje mač koj bra ći u inos- trans tvu. O Sa ve zu Ni je ma ca, ili tako ne što.„Vi do bro go vo ri te nje mač ki“, reče on oprez no.„Na rav no“, od go vo ri ka plar hlad no. „Ja sam iz Fran k fur ta.“„O“ – od go vo ri Noj ba uer.Za is ta je iz gle da lo da je to đa vol ski rđav dan. I ze če ve su ukra li.

Kada je do šao u šta lu, vra ta od ka ve za su bila otvo re na. Bio je torđav znak. Sad su se pr ži li vje ro vat no već neg dje nad va trom kak vogpros ta či ne.Lo gor ska ka pi ja bila je ši rom otvo re na. Na br zi nu sa ši ve ne zas ta ve

vi si le su pred ba ra ka ma. Ve li ki zvuč nik da vao je oba vje šte nja. Je danod te ret nih auto mo bi la vra tio se sa kan ta ma pu nim mli je ka. Uli ce suvr vje le od za tvo re ni ka. Kola sa Noj ba uerom za us ta vi še se pred ko- man da tu rom. Tamo je sta jao neki ame rič ki pu kov nik sa ne ko li ci nomofi ci ra i iz da vao na re đe nja. Noj ba uer iz a đe iz kola, po pra vi uni for mu ista de pred pu kov ni ka: „Ober štur m ban fi rer Noj ba uer. Stav ljam se naras po la ga nje!“ Poz dra vio je voj nič ki, ne hi tle rov skim poz dra vom.Pu kov nik po gle da ka pla ra. Ovaj pre ve de.„Is this the son of a bit ch19?“ upi ta pu kov nik.„Yes, sir20.“„Put him to work ower the re, sho ot him, if he ma kes a fal se move21.“Noj ba uer je slu šao na preg nu to. „Haj de“, reče ka plar. „Na rad. Da

od no siš mr tva ce.“Noj ba uer se još uvi jek na dao ne čem dru gom. „Ja sam ofi cir“, mu-

cao je on. „U činu pu kov ni ka.“„Uto li ko gore.“„Ja imam svje do ke! Bio sam čo vje čan! Pi taj te lju de!“„Mis lim da će nam tre ba ti ne ko li ci na voj ni ka da vas za šti ti, kako vas

vaši lju di ne bi raz de ra li u ko ma de“, od go vo ri ka plar. „Meni bi to bilosa svim pra vo. Haj de na pri jed!“Noj ba uer baci još je dan po gled na pu kov ni ka. Ovaj ga više nije gle-

dao. Onda se okre nu. Dva voj ni ka išla su po kraj nje ga, a tre ći zanjim.Pos li je ne ko li ko ko ra ka pre poz na še ga. Tro ji ca Ame ri ka na ca zbi še

se oko nje ga. Oče ki va li su iz liv gnje va. Noj ba uer poče da se prez no- ja va. Gle dao je rav no pre da se i išao kao da is to vre me no hoće dako ra ča i brže i spo ri je.

Ali ni šta se nije do go di lo. Za tvo re ni ci su ga gle da li i sta ja li mir no.Nisu se obo ri li na nje ga; otva ra li su mu put. Niko se nije pri bli žio.Niko nije ni šta go vo rio i niko se nije iz drao na nje ga. Nisu ba ci li ni ka- me nje za njim, niti ga uda ra li ba ti na ma. Samo su ga gle da li. Na či ni lisu pro laz, gle da li ga za vri je me či ta vog du gog puta do Ma log lo go ra.Iz po čet ka Noj ba uer odah nu; a onda poče još jače da se prez no ja-

va. Mrm ljao je ne što. Nije di zao po gle da, ali je osje ćao kako mno geoči po či va ju na nje mu. Osje ćao je to na sebi kao ne bro je ne pro zor či- će na ne kim ogrom nim za tvor skim vra ti ma – osje ćao se već za tvo- ren – a u sve mu su ga oči pro ma tra le hlad no i pa ž lji vo.Bi va lo mu je sve to pli je i to pli je. Za ko ra či brže. Oči su bile stal no na

nje mu. Osje ćao ih je sve jače na svo joj koži. Bile su kao pi ja vi ce kojesišu krv.On se stre se, ali ih nije mo gao da otre se. Pro bi ja le su mu kroz

kožu. Vi si te su na nje go vim ži la ma. „Ja sam“ – mrm ljao je on. „Duž- nost... ja ni sam ni šta... ja sam bio... uvi jek... ta šta oni to samohoće?“Bio je mo kar kad su sti gli na mjes to gdje je sta ja la ba ra ka 22. Šes-

to ri ca ese so va ca koje su bili po hva ta li ra di li su tamo sa ne ko li ci nomka poa. Ame rič ki voj ni ci sta ja li su u bli zi ni sa pu ška ma.Noj ba uer se na glo za us ta vi. On vi dje ne ko li ko ug lje ni sa nih kos tu ra

na zem lji. „Šta... – je li to –?“„Ne pra vi te se tako glu pi!“ – od go vo ri ka plar gnjev no. „To je ba ra ka

koju ste vi za pa li li. Tu mora da ima još naj ma nje tri de set mr tvih.Ajde, is ko pa vaj kos ti!“„Ovo – ja ni sam na re dio“.„Na rav no da nis te.“„Ja ni sam bio ov dje... – ne znam ni šta o tome. To su dru gi uči ni li na

svo ju ruku.“„Na rav no! Uvi jek dru gi. A oni koji su ov dje svih ovih go di na cr ka va-

li? Ni to nis te bili vi, jel’ da?“„To su bila na re đe nja. Duž nost...“Ka plar se obra ti jed nom čo vje ku koji je sta jao po kraj nje ga. „Slje de-

ćih ne ko li ko go di na ove dvi je re če ni ce će se ov dje čes to čuti: ra diosam po na re đe nju; i: ja ni šta ni sam o tome znao.“Noj ba uer ga nije čuo. „Ja sam uvi jek po ku ša vao da uči nim naj bo-

lje...“

„A ovo“ – reče ka plar gor ko – „bit će tre ća! Ajde!“ – iz drao se iz ne- na da. „Pri hva ti te! Va di te mr tva ce! Mis li te li da je lako uz dr ža ti se davas čo vjek ne pre bi je?“Noj ba uer se naže i poče ne si gur no da pre tu ra po ru še vi na ma.Pre no si li su ih ko li ma, no silj ka ma, no si li ih dru go vi i sami su se me-

đu sob no po du pi ra li. Smjes ti li su ih u hod ni ke ese sov ske ka sar ne,ski nu li uš lji ve krpe u koje su bili još obu če ni, i spa li li, a onda ih odve liu ku pa ti la ese so va ca.Mno gi nisu shva ti li Šta će s nji ma uči ni ti; sje dje li su i le ža li tupo u

hod ni ci ma. Tek kada je para pro dr la kroz otvo re na vra ta, mno gi ži- vah nu še. Po če še da kri je šte i da pa ž lji vo pužu una zad. „Ku pa ti se!Ku pa ti se!“ – do vi ki va li su im nji ho vi dru go vi. „Tre ba da bu de te oku- pa ni“.Ni šta nije po ma ga lo. Kos tu ri se uhva ti še jed ni za dru ge, po če še da

cvi le i da se gu ra ju kao mor ski ra ko vi pre ma iz la zu. To su bili oni kojisu ku pa nje u pari poz na va li samo kao ri je či za gas ne ko mo re. Po ka- za še im sa pu ne i ruč ni ke. Ni to nije po ma ga lo. I to su već vi dje li.Upo treb lja va lo se to da bi za tvo re ni ci lak še ušli u gas ne ko mo re; aonda su umr li u rop cu sa ko ma dom sa pu na i ruč ni kom u ru ka ma.Tek kada je prva gru pa oku pa nih sta nov ni ka lo go ra proš la kraj njih, ikada su im ovi po kre ti ma i ri je či ma po tr di li da se radi o to ploj vodi iku pa nju, a ne o pli nu, umi ri še se.Para se ko vi tla la oko zi do va u plo či ca ma. To pla voda bila je kao to-

ple ruke. Za tvo re ni ci su le ža li u njoj, a tan ke ruke sa de be lim zglo bo- vi ma di za le su se i plju ska le po njoj. Sko re na ne čist se raz mek ša va- la. Sa pun je kli zio pre ko iz glad nje le kože i ras tva rao pr ljav šti nu, a to- pli na je ula zi la još dub lje od kos ti ju. To pla voda – oni su bili za bo ra vi lišta je to. Le ža li su u njoj i osje ća li je, a za mno ge je to bio prvi po jamslo bo de i os lo bo đe nja.Bu her je sje dio po kraj Le ben ta la i Ber ge ra. To pli na ih je pro ži ma la.

Bila je to neka ži vo tinj ska sre ća, sre ća po nov nog ro đe nja, bio je toži vot, ro đen iz to pli ne, koji je smrz nu toj krvi i iz mo žde nim će li ja masada po vra ćen. Ne ka ko kao u svi je tu bilj ki. Jed no sun ce od vodekoje je mi lo va lo i bu di lo kli ce za koje se vje ro va lo da više ne žive. Sako rom ne čis ti sa kože pa da la je i kora sa duša. Osje ća li su da suzbri nu ti, zbri nu ti u onom naj e le men tar ni jem: u vodi. Kao pe ćin ski lju- di pred pr vom va trom.

Da do še im ruč ni ke. Tr lja li su se i su ši li i za ču đe no pro ma tra li svo jukožu. Još uvi jek je ona bila pe pe lja va i po su ta mr lja ma od gla di, alinji ma se či ni la bi je la kao sni jeg.Da do še ím čis te stva ri iz ma ga zi na. Opi pa va li su ih i pro ma tra li pri je

nego što su ih obuk li. Za tim ih odve do še u dru gu pros to ri ju. Ku pa njeim je dalo ži vos ti, a is to vre me no ih vrlo umo ri lo. Ho da li su pos pa no,sprem ni da vje ru ju i da lje u čuda.Pros to ri ja sa kre ve ti ma je dva ih je iz ne na di la. Po gle da še na re do ve

kre ve ta i htje do še da pođu da lje. „Ov dje“, reče Ame ri ka nac koji ih jevo dio. Pro ma tra li su ga u čudu. „Za nas?“„Da, za spa va nje.“„Za ko li ki broj?“Le ben tal po ka za naj bli ži kre vet, a onda na sebe i Bu he ra i upi ta:

„Dvo ji ca?“ Onda po ka za još i na Ber ge ra i diže tri pr sta: „Ili tro ji ca.“Ame ri ka nac se os mjeh nu. On uze Le ben ta la i gur nu ga bla go na

prvi kre vet, za tim Bu he ra na dru gi, Ber ge ra na slje de ći, a Sul c ba he rado nje ga. „Tako“, reče on.„Sva ki u je dan kre vet!“„Sa jed nim po kri va čem!“„Pre da jem se“, iz ja vi Le ben tal. „Ima čak i jas tu ka.“Na ba vi li su mr tvač ki san duk. Bio je to lak crn san duk nor mal ne ve li-

či ne, ali pre ši rok za broj 509. Lako se mo gao još neko smjes ti ti donje ga. To je bilo prvi put za sve ovo vri je me da je on sam za sebeimao to li ko mjes ta.Is ko pa li su grob tamo gdje je sta ja la ba ra ka 22. Sma tra li su da je to

pra vo mjes to za nje ga. Sa hra ni li su ga uve če. Mlad mje sec je vi siona vlaž nom nebu. Lju di iz Rad nog lo go ra po ma ga li su im da spus tesan duk.Ima li su malu lo pa tu. Sva ki bi pri šao i ba cio ne što zem lje do lje.

Aha sfer pris tu pi i su vi še bli zu i ok liz nu se na san duk. Iz va di še gaozdo. Dru gi, snaž ni ji lo go ra ši su im po ma ga li da za tr pa ju grob.Vra ća li su se. Ro zen je no sio lo pa tu da je pre da. Pro la zi li su po kraj

ba ra ke 20. Odan de su iz no si li jed nog mr tva ca. Iz no si li su ga krozvra ta dvo ji ca ese so va ca. Ro zen se za us ta vi pred nji ma. Oni po ku ša- še da ga za obi đu. Prvi ese so vac bio je Ni man, ubi ca sa špri com zainjek ci je. Ame ri kan ci su ga uhva ti li iz van gra da i do ve li u lo gor. To jebio onaj šar fi rer od koga je broj 509 spa sio Ro ze na. Ro zen se iz ma-

če una zad, diže lo pa tu i uda ri Ni ma na po licu. Po di že još jed nom, aliame rič ki stra žar pri đe i uze mu bla go lo pa tu iz drh ta vih ruku: „Come,come, – we’ll take care of that la ter22.“Ro zen je drh tao. Ni man nije mno go do bio, samo mu je koža na licu

bila malo zgu lje na. Ber ger uhva ti Ro ze na pod ruku. „Haj de! Pres labsi za to!“Ro ze nu gru nu še suze. Sul c ba her ga pri hva ti za dru gu ruku. „Oni će

ga osu di ti, Ro zen. Za sve.“„Ubi ti ga ba ti na ma! Tre ba ih ubi ti ba ti na ma! Ina če ni šta neće po mo-

ći! Ina če će oni opet doći!“Odvu ko še ga. Ame ri ka nac vra ti Bu he ru lo pa tu. Po đo še da lje.„Smi ješ no!“ reče Le ben tal pos li je ne kog vre me na. „A ti si bio uvi jek

onaj koji nije htio da se sve ti!“„Os ta vi ga, Leo!“„Pa os ta vio sam ga.“Za tvo re ni ci su sva kod nev no na pu šta li lo gor. Inos tra ni rad ni ci – ro-

bo vi, koji su bili zdra vi i mo gli da ho da ju, tran s por to va ni su u gru pa- ma. Dio Po lja ka je os tao u lo go ru. Nisu htje li u ru sku zonu. U Ma lomlo go ru go to vo svi su još bili pres la bi. Neko vri je me tre ba lo ih je još is- hra nji va ti. Mno gi i nisu zna li kuda da kre nu. Nji ho vi ro đa ci bili su ra- su ti ko je ku da i po ubi ja ni; nji ho vo ima nje op ljač ka no, a za vi čaj opus- to šen.Bili su slo bod ni, a nisu zna li šta da ot poč nu sa slo bo dom. Os ta li su

u lo go ru. Nisu ima li no va ca. Čis ti li su ba ra ke, do bi ja li stan i hra nu;če ka li su; stva ra li su gru pe.Bili su to oni koji su zna li da ih više nig dje ni šta ne čeka. Bilo je i

dru gih koji to još nisu vje ro va li.Od la zi li su da tra že. Sva kod nev no su ih vi đa li kako idu niz br do sa

is pra va ma ci vil ne upra ve i voj nih vlas ti lo go ra u ru ka ma, da bi na os- no vu toga do bi li kar te za na mir ni ce – i sa ne ko li ko ne iz vjes nih či nje- ni ci u srcu. Mno ge su se stva ri de si le dru ga či je nego što su oče ki va li.Iz gle di na os lo bo đe nje bili su tako ne što ogrom no da ve ći na njih nijena to ni mis li la. Sad je sve to iz ne na da bilo tu i iza toga odjed nomnije bilo eden ske ba šte sa ču di ma, po nov nim su sre ti ma, po nov nimudru ži va njem i ču do tvor nim po vrat kom go di na u ono vri je me u komenije bilo bi je de; os lo bo đe nje je doš lo, ali iza nje ga su se pru ža le ru- še vi ne usam lje nos ti, tuž nih sje ća nja, iz gub lje nos ti, a pred nji ma je

bila pus ti nja i ne što malo nade. Išli su niz brdo, a ime na ne ko li kihmjes ta, ne ko li kih lju di iz dru gih lo go ra i jed no bli je do „mo žda“ bilo jesve čemu su se još na da li. Na da li su se da će mo žda naći jed nog ilidvo ji cu, ali da će naći sve – to se sko ro niko nije usu đi vao.„Bo lje je oti ći čim se mog ne“, reče Sul c ba her. „Ni šta se neće pro mi-

je ni ti, a što se duže os ta je sve je teže. U tren oka će nas str pa ti u ka- kav novi lo gor, odre đen za lju de koji ne zna ju kud bi se dje li“.„Mis liš li da ćeš moći da iz dr žiš?“„Udeb ljao sam pet ki lo gra ma.“„To nije do volj no.“„Neću se na pre za ti.“„A kuda ho ćeš da ideš?“ upi ta Le ben tal.„U Dis l dorf. Da po tra žim ženu.“„Kako ćeš do Dis l dor fa? Idu li tamo vla ko vi?“Sul c ba her sle že ra me ni ma: „Ne znam, ali ov dje su još dvo ji ca koji

idu u isti kraj. U So lin gen i Du isburg. Mo že mo za jed no.“„Jesu li to tvo ji sta ri poz na ni ci?“„Nisu. Ali je već mno go to što čo vjek nije sam.“„Da. To je tač no.“Tres li su jed ni dru gi ma ruke. „Imaš li hra ne?“ upi ta Le ben tal.„Imam za dva dana. Jav lja će mo se uz put ame rič kim vlas ti ma. Ne-

ka ko ćemo se već sna ći.“On se upu ti s onom dvo ji com koji su išli u So lin gen i Du isburg niz

brdo. Još jed nom je mah nuo ru kom, a onda više nije ma hao.„Ima pra vo“, reče Le ben tal. „Idem i ja. Već no ćas ću no ći ti u gra du.

Tre ba da po raz go va ram sa jed nim čo vje kom koji želi da mi pos ta neor tak. Otvo rit ćemo tr go vi nu. On po sje du je ka pi tal, a ja imam is kus- tva.“„Do bro, Leo!“Le ben tal iz va di pa ket ame rič kih ci ga re ta iz dže pa i po nu di ih una-

oko lo. „To će biti ve li ki po sao“, objaš nja vao je on. „Ame rič ke ci ga re- te! Kao pos li je onog rata. Tre ba na vri je me po če ti.“Pro ma trao je raz no boj nu ku ti ju. „Ovo je bo lje nego sav no vac, ka-

žem vam.“Ber ger se na smi je ši. „Leo“, reče on, „ti si spo so ban!“Le ben tal ga po gle da s ne po vje re njem. „Ni sam ja ni kad ni tvr dio da

sam ide alis ta!“

„Ne moj da se vri je đaš. Ka žem to bez zad nje mis li. Ti si nas takočes to iz vla čio!“Le ben tal se na smi je ši po la skan. „Čo vjek čini što može. Uvi jek je do-

bro ima ti u druš tvu prak tič nog tr gov ca. Ako mogu ne što za vas dauči nim... Kako je s to bom, Bu her? Ho ćeš li os ta ti ov dje?“„Neću. Če kam da Rut ne što oja ča.“„Do bro.“ Le ben tal iz va di ame rič ko na liv-pero iz dže pa i na pi sa ne-

što. „Evo moje adre se u gra du. U slu ča ju da...“„Odak le ti na liv-pero?“ upi ta Ber ger.„Za mi je nio sam ga. Ame ri kan ci su kao ludi za us po me na ma iz lo go-

ra.“„Šta?“„Sa kup lja ju. Us po me ne. Sve. Re vol ve re, bo de že, znač ke, bi če ve,

zas ta ve – do bar je to po sao. Ja sam se do bro snab dio. Imam ve li kuza li hu.“„Leo“, reče Ber ger. „Do bro je što ima tak vih kao što si ti.“Le ben tal klim nu gla vom bez ču đe nja. „Ho ćeš li ti za sad os ta ti ov-

dje?“„Da, os ta ću ov dje.“„Onda ću te s vre me na na vri je me sre ta ti. Ja ću sta no va ti u gra du,

ali ću do la zi ti ova mo na hra nu.“„Mis lio sam to.“„Jas no. Imaš li dos ta ci ga re ta?“„Ne mam.“„Evo“. Le ben tal iz va di dvi je ne na če te ku ti je iz dže pa i dade jed nu

Ber ge ru, a dru gu Bu he ru.„Šta još imaš?“ upi ta Bu her.„Kon zer vi.“ Le ben tal po gle da na stra nu. „Mo ram da kre nem.“On iz va di is pod svog kre ve ta nov ame rič ki kiš ni man til i obu če ga.

Niko ni šta ne reče. I da je na po lju imao auto mo bil, os ta li se ne bi za- ču di li. „Ne moj te da iz gu bi te adre su“, reče on Bu he ru. „Bilo bi šte ta dase više ne sret ne mo.“„Ne će mo je iz gu bi ti.“„Bit ćemo za jed no“, reče Aha sfer. „Ka rel i ja.“ Sta ja li su pred Ber ge-

rom.„Os ta ni još koju ne dje lju ov dje“, reče ovaj. „Nis te još do volj no snaž-

ni.“

„Ho će mo da kre ne mo!“„Zna te li kuda ćete?“„Ne zna mo.“„A za što onda že li te da ode te?“Aha sfer uči ni neo dre đen gest. „Bili smo ov dje do volj no dugo.“No sio je sta ro mod ni sivo-crni ha ve lok, tj. ka put sa ne kom vr stom

ko či ja ške krag ne koja se spu šta la do la ka ta. To mu je na ba vio Le- ben tal, koji je već imao tr go vi nu. Ka put je bio za os tav šti na ne koggim na zij skog pro fe so ra, ubi je nog pri li kom po s ljed njeg bom bar di ra- nja. Ka rel je imao na sebi kom bi na ci ju ame rič kih uni for mi.„Ka rel mora da ode“, reče Aha sfer.Bu her pri đe gru pi. Pro ma trao je Ka re lo vo odi je lo. „Šta je to s to-

bom?“„Ame ri kan ci su ga po svo ji li. Ona četa koja je doš la prva ova mo.

Sada su pos la li džip da ga odve zu. I ja ću se vo zi ti je dan dio puta snjim?“„Jesu li i tebe po svo ji li?“„Nisu. Ja ću samo malo da se po ve zem.“„A onda?“„Onda?“ Aha sfer po gle da u do li nu. Ka put mu se vi jo rio na vje tru.

„Ima to li ko lo go ra u ko ji ma imam poz na ni ka.“Ber ger ga po gle da. Le ben tal ga je obu kao kako mu od go va ra, mis-

lio je. Iz gle dao je kao ho do čas nik. Ići će od lo go ra do lo go ra, od jed- nog gro ba do dru gog, ali ko je još kao za tvo re nik do ži vio luk suz daima grob? A što će onda da tra ži?„Znaš li“, reče Aha sfer, „po ne kad se sre ću lju di neg dje na uli ci pot-

pu no neo če ki va no.“„Da, sta ri.“Gle da li su za nji ma dvo ji com.„Čud no je što se svi ova ko ra zi la zi mo“, reče Bu her.„Ho ćeš li ti sko ro?“„Da. Ali ne bi tre ba lo da se pros to ova ko iz gu bi mo.“„Tre ba lo bi“, reče Ber ger. „Tre ba lo bi.“„Tre ba lo bi da se po no vo na đe mo. Pos li je sve ga ovog ov dje! Ma

kad!“„Ne!“

Bu her ga po gle da. „Ne“, po nav ljao je Ber ger. „Sve ovo ne tre ba daza bo ra vi mo, ali ne smi je mo od toga da stvo ri mo kult, ina če ćemouvi jek os ta ti u sje ni ovih prok le tih tor nje va.“Mali lo gor je bio pra zan. Očis ti li su ga, a nje go ve sta nov ni ke smjes-

ti li u Rad ni lo gor i SS-ka sar ne. Upo treb lje na je či ta va ri je ka vode ibrda sa pu na i de zin fek ci onih sred sta va, ali vonj smr ti, pr ljav šti ne i bi- je de još se uvi jek osje ćao. U bod lji ka vu žicu usjek li su svu da pro la- ze. „Mis liš li da se ne ćeš umo ri ti?“ upi ta Bu her Rut.„Neću.“„Onda ćemo poći. Koji je da nas dan?“„Če t vr tak.“„Če t vr tak? Do bro je što dani opet ima ju svo ja ime na. Ov dje su ima li

samo broj ke. Se dam u jed noj ne dje lji. I svi su bili isti.“Lo gor ska upra va im je iz da la do ku men te.„A kuda da se upu ti mo?“ upi ta Rut.„Tamo“, Bu her po ka za na bre žu ljak na kome je sta ja la bi je la kuća.

„Naj pri je ćemo oti ći tamo i raz gle da ti je iz bli zi ne. Ona nam je do ni je- la sre ću.“„A pos li je?“„Pos li je? Mo že mo se vra ti ti ova mo. Ov dje ima hra ne.“„Ne moj da se vra ti mo. Ni ka da više!“Bu her po gle da Rut iz ne na đe no. „Do bro, pri če kaj. Idem po naše

stva ri.“Nije bilo mno go toga, ali ima li su hlje ba za ne ko li ko dana, a uz to

dvi je ku ti je kon den zi ra nog mli je ka. „Ide mo li za is ta?“ upi ta ona.On pri mi je ti na pe tost na nje nom licu. „Da, Rut“, reče on.Opros ti še se od Ber ge ra i upu ti še se pro la zu koji je bio usje čen u

bod lji ka vu žicu Ma log lo go ra. Već su ne ko li ko puta bili iz van lo go ra,mada ni kad da le ko, ali su sva ki put do živ lja va li isto uz bu đe nje kad bise naš li iz ne na da s one stra ne žice. Još im se uvi jek či ni lo da jeelek trič na stru ja u žici, a da su ma šin ske pu ške upe re ne tač no nagolu tra ku puta oko lo lo go ra. Pro že ih jeza kad za ko ra či še iza ogra- de. Ali, onda se ipak pred nji ma pros tro svi jet do une do gled.Išli su po la ko jed no do dru gog. Nebo je bilo meko i zas tr to. Go di na-

ma su mo ra li da pužu, da bje že, da se šu nja ju, sad su išli mir no, us- prav lje ni i ni kak va im ne sre ća nije pri je ti la. Niko nije pu cao za nji ma.Niko ih nije vi kao. Niko ih nije tu kao.

„Ne pojm lji vo je to“, reče Bu her. „Sva kog se puta po nav lja.“„Da. To čo vje ka go to vo pla ši.“„Ne moj se os vr ta ti. Jesi li htje la da se os vr neš?“„Da. Još mi uvi jek sje di za vra tom. To je kao da neko čuči u gla vi i

hoće da je okre ne. Haj de da jed nom po ku ša mo da to za bo ra vi mo.Što duže mo že mo.“„Do bro.“Išli su da lje i preš li pre ko jed ne sta ze. Pred nji ma je le ža la ze le na li-

va da, sva po su ta žu tim pri mu la ma. Li va du su čes to gle da li iz lo go ra.Bu her se na tre nu tak pri sje ti bi jed nih uve nu lih Noj ba uero vih pri mu lakraj ba ra ke 22. Od ba ci te mis li. „Hodi, da pri je đe mo pre ko li va de.“„Smi je li se to?“„Ja mis lim da se mno go toga smi je. A zar ni smo od lu či li da se više

ne bo ji mo?“Osje ća li su tra vu pod no ga ma. Ni za to više nisu zna li. Poz na va li su

je di no tlo zbo ri šta. „Haj de mo uli je vo“, reče Bu her.Po đo še uli je vo. Do dir nu še je dan Iješ ni kov grm. Obi đo še ga, raz ma-

ko še mu gra ne i opi pa še pu polj ke i liš će. I to je bilo novo.„Haj de mo sad udes no!“Po đo še udes no. Bilo je to dje ti njas to, ali im je pri či nja va lo du bo ko

za do volj stvo. Mo gli su da rade ono što žele. Niko im nije na re đi vao.Niko se nije de rao i gur kao ih. Bili su slo bod ni.„To je kao san“, reče Bu her. „Samo se bo jim da ću se pro bu di ti i da

će se opet po ja vi ti ba ra ka i gro za.“„Ov dje je dru gi zrak“. Rut je du bo ko udi sa la. „Ovo je živ zrak, nije

mr tav.“Bu her ju je pro ma trao pa ž lji vo. Lice joj je do bi lo malo ru me ni, a oči

su iz ne na da za sja le.„Da, to je živ zrak. On mi ri še. Ne smr di.“Sta ja li su po red ja bla no va. „Mo že mo ov dje da sjed ne mo“, reče on.

„Niko nas neće otje ra ti. Mo že mo čak i da ple še mo, ako to že li mo.“Sje do še. Pro ma tra li su kuk ce i lep ti ro ve. U lo go ru je bilo samo pa-

co va i pla vi čas tih muha. Slu ša li su mr mo re nje po to ka po kraj ja bla no- va. Bio je bis tar i brzo je te kao. U lo go ru je uvi jek bilo pre ma lo vode.Ov dje je voda tek la, a nije bila po treb na. Tre ba lo se na vi ći na mno genove stva ri.

Išli su da lje niz pa di nu. Ima li su vre me na. Čes to su se od ma ra li.Onda na iđe jed na udo lji ca, i kad su se naj zad os vr nu li, lo gor je bioiš če zao.Dugo su sje dje li i šu tje li. Nije više bilo ni lo go ra, a ni ra zo re nog gra-

da. Vi dje li su samo li va du, a iz nad nje meko nebo. Na li ci ma su osje- ća li mlak vje tar i či ni lo im se da duva kroz crnu pa uko vu mre žu proš- los ti i da ih me kim ru ka ma gura da lje od nje.Mo žda tako tre ba da poč nem, mis lio je Bu her. Sa svim iz po čet ka.

Bez ogor če nos ti, sje ća nja i mrž nje. Da poč nem sa naj jed nos tav ni jim.S osje ća njem da se živi. Ne s osje ća njem da se ipak još živi, kao ulo go ru. Pros to da se živi. Osje ćao je da to nije ni kak vo bje ža nje.Znao je šta je broj 509 htio od nje ga. Da bude je dan od onih koji ćena dži vje ti, ne sa tr ven, da bi mo gao da stva ra i da se bori. Ali iz ne na- da je osje tio i to da od go vor nost koju su mu mr tvi pre da li neće pos ta- ti nes noš lji vo bre me samo onda ako ovo jas no i snaž no osje ća nje ži- vo ta dođe i os ta ne. On će ga no si ti, a ono će nje mu da va ti dvos tru kusna gu: ne za bo ra vi ti, ali i ne pod le ći osje ća nji ma – ona ko kao što jeto Ber ger mis lio pri li kom ras tan ka.„Rut“, reče on pos li je ne kog vre me na. „Kad čo vjek za po či nje tako iz

po čet ka kao mi, mis lim da pred njim mo žda leži još mno go sre će.“Ba šta je cvje ta la. Kad su se pri bli ži li bi je loj kući, pri mi je ti še da je

bom ba pala iza nje. Ra zo ri la je či tav zad nji dio; samo je fa sa da os ta- la neo šte će na. Čak su i iz rez ba re na vra ta sta ja la., Otvo ri še ih, aliona su vo di la na go mi lu ru še vi na.„Nije to ni kad bila kuća. Za ci je lo ovo vri je me.“„Do bro je što ni smo zna li da je sru še na.“ Gle da li su je. Ra ni je su

vje ro va li: dok ona bude pos to ja la, da će i oni pos to ja ti. Vje ro va li su uilu zi ju. U ru še vi nu sa fa sa dom. Bilo je u tome iro ni je, no is to vre me noi neke čud ne utje he. Fa sa da im je po mo gla, a naj zad, i ra di lo sesamo o tome da im po mog ne.Nisu naš li mr tva ca. Mora da je kuća već bila na pu šte na kad je po-

go đe na bom bom. Pos tran ce pod ru še vi na ma ot kri še uska vra ta. Vi- si la su kri vo na šar ka ma, iza toga je bila ku hi nja.Mala pros to ri ja je bila samo di je lom ošte će na. Peć je sta ja la či ta va.

A čak je bilo i ne ko li ko lo na ca i tava. Čak se i su lun dar sa peći mo- gao lako ugla vi ti i pro ves ti kroz raz bi jen pro zor. „Mo že mo da na lo ži- mo“, reče Bu her. „Na po lju ima do volj no drva.“

Pre tu rao je po ru še vi na ma. „Evo ma dra ca. Za ne ko li ko sati moguda se iz va de. Od mah ćemo po če ti da ih is ko pa va mo.“„Ali ovo nije naša kuća.“„Ne pri pa da ona ni ko me. Ne ko li ko dana mo že mo još da os ta ne mo

ov dje. Za po če tak!“Uve če su uni je li dva ma dra ca u ku hi nju. Naš li su i po kri va če, praš-

nja ve od mal te ra, i či ta vu jed nu sto li cu. U la di ci sto la je bilo ne ko li koka ši ka, vi lju ša ka i je dan nož. Va tra je go rje la u peći. Dim je iz la ziokroz su lun dar iz pro zo ra. Bu her je na po lju i da lje pre tu rao po ru še vi- na ma.Rut je naš la ko mad ogle da la i gur nu la ga kri šom u džep. Sad je sta-

ja la po red pro zo ra i ogle da la se. Čula je kako je Bu her zove i od go- va ra la je, ali nije spu šta la oči sa sli ke koju je vi dje la: si je da kosa, uto- nu le oči, gor ka usta i ve li ke šup lji ne među zu bi ma. Gle da la je dugo ibez sa ža lje nja. A onda baci ogle da lo u va tru.Dođe Bu her. Na šao je još je dan jas tuk. U me đu vre me nu je nebo

pos ta lo ze le no kao ja bu ka, a veče je bilo vrlo tiho. Gle da li su na po ljekroz raz bi je ne pro zo re i iz ne na da pos ta do še svjes ni da su sami. Je- dva da su za to još zna li. U lo go ru je uvi jek bila go mi la lju di, pre pu neba ra ke, pa čak i pre pu ni klo ze ti. Do bro je bilo ima ti dru go ve, ali po- ne kad je to čo vje ka pri ti ski va lo. Bilo je to kao va ljak koji je čo vje ko voja sam ljeo u jed no ma sov no ja.„Čud no va to je biti naj ed nom sam, Rut!“„Da. Kao da smo po s ljed nji lju di.“„Ne po s ljed nji. Prvi!“Po lo ži še je dan ma drac tako da su mo gli gle da ti kroz za tvo re na vra-

ta. Otvo ri še kon zer ve i po če še da jedu; za tim po sje da še jed no po reddru gog na prag vra ta. S obje stra ne iza go mi le ru še vi na trep ta la jepo s ljed nja svje tlost dana.

Za bi lje ške

1 Kapo – na ziv za lo go ra še koji su bili sa rad ni ci SS-ova ca, uprav lja li su lo gor skimpo go ni ma i bili vrlo omra že ni.2 Mo lu ska (lat.) = me kuš ci, ži vo ti nje bez kos ti ju.3 Aha sfer – vječ ni Je vre jin, lu ta li ca.4 Luf tva fe – nje mač ka rat na avi ja ci ja.5 „Nje mač ka, Nje mač ka Iz nad sve ga“, po čet ne ri je či nje mač ke him ne.6 Mus li ma ni – u lo go ri ma u Nje mač koj pot pu no apa tič ne lo go ra še na zi va li su

mus li ma ni ma zbog po greš ne pred sta ve da su mus li ma ni fa ta lis ti.7 Ka diš – je vrej ska mo li tva za upo koj duše.8 Dok tor za za mor čad – za me di cin ske eks pe ri men te.9 Sturm Ab te ilun gen – par tij ska voj na or ga ni za ci ja koja je na po čet ku odi gra la

zna čaj nu ulo gu, a kas ni je po tis nu ta od SS.10 Je vrej ski – po mah ni tao, lud.11 Ja te odre šu jem.12 Vje ru jem u boga je di nog (po če tak kr š ćan skog „vje ru ju“) 13 Vje ru jem što je ne-

mo guć no.14 Ne ži dov ski na ro di, po ga ni (pre ma Je vre ji ma).15 Vo tan – sta ro-ger man ski bog.16 Služ be na him na na cis tič ke par ti je.17 Or ga ni za ci ja Hi tle ro ve omla di ne stvo re na 1945. za od bra nu zem lje, a sas to ja-

la se od dje ča ka do 16 go di na.18 He brej ski: čist.19 „Je li to kuč kin sin?“20 „Da, gos po di ne.“21 „Po ša lji te ga da radi tamo. Stri je ljaj te ga ako po ku ša da po bjeg ne.“22 „Haj de, haj de, pos ta ra će mo se za to kas ni je.“

Ko rek to ri:Jo van ka Aran đe lo vić

Jo vi ca Bo jićŠtam pa: „Kul tu ra“, Be ograd, Ma ke don ska br. 4

SadržajIS KRA ŽI VO TA

IIIIIIIVVVIVIIVIIIIXXXIXIIXIIIXIVXVXVIXVIIXVI IIXIXXXXXIXXIIXXI IIXXIVXXV

Za bi lje ške