7/30/2019 SF Vektor 10

1/90

7/30/2019 SF Vektor 10

2/90

7/30/2019 SF Vektor 10

3/90

SADRAJUvodna re ...................................................................... 5

Svemirske stanice ............................................................ 7Kratke zanimljivosti iz nauke ............................................. 18

Slobodnjak (Freelancer) ................................................... 21

Def Hok ........................................................................ 27

Dord A. Romero ........................................................... 33

Moj svemirski safari ......................................................... 39

Nil Gejmen - Vitez i gospa ................................................ 49

Dejms Van Pelt Jato ..................................................... 57oze Bareiros - Tiha no ................................................... 73Majk Mekrejt - ovekova kutija ......................................... 83Majkl Svonvik Vodonik ................................................... 86Din Ris - Prie iz kineskog zodijaka: Pacov ......................... 89

SF Vektor broj 10, maj 2010.

Urednik broja: SF teamPriloge pripremili: MasterYoda, Sal, NaraYan, Dan555Prevod: Master Yoda, Tanjica, EliteTehnika priprema: Dan555Podrka: SF team & SF friend.

Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje pojedinanodistribuirati, ali obavezno naznaite da je SF tim autor i dodajtelink ka naem sajtu

www.sftim.com.Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanjeautorstva.

3

http://www.sftim.com/http://www.sftim.com/

7/30/2019 SF Vektor 10

4/90

7/30/2019 SF Vektor 10

5/90

5

Uvodna re

Uvodnu rije ovog, jubilarnog, desetog broja naeg (a nadam se i Vaeg) SFVektora posvetiu jednom drugom projektu SF Tima.

Sve je poelo kada je Svetlost lutalica prevela jednu priu i svima skrenulapanju na zbirku pod imenom Periodni sistem naune fantastike MajklaSvonvika. Radi se o zbirci od 118 SF ili F pria inspirisanih hemijskim

elementima. Cijela koncepcija a i veliki broj pria su nam se dopali u tolikojmjeri da se rodila ideja da ih sve prevedemo i objavimo. I t o l e ga ln o .

Obratili smo se gospodinu Svonviku i, za divno udo, u dosta kratkom rokudobili saglasnost da sve prevedemo i objavimo na naem sajtu, bez ikakvihobaveza.

Sada nas je tek ekao pravi posao. Trebalo je prevesti sve prie, stilski i

terminoloki usaglasiti prevode jer razlike su neminovne kada prevode radivie ljudi, postaviti sve to na na sajt. Ali ne bilo kako. Nae rjeenje moraloje biti bolje i ljepe od originala, tada dostupnog na SciFi.com. Koliko smo utome uspjeli, moete provjeriti ako posjetite http://www.sftim.com/svonvik/a ja u Vam prenijeti ta o nama i cijeloj ovoj stvari kae gospodin Svonvik usvom blogu:

Pogledajte ovo! SF tim je preveo na srpski Periodni sistem

naune fantastike.

SF tim je neformalna grupa fanova i entuzijasta iz Srbije (sa

lanovima iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore) koja se okuplja na

veb-portalu i forumu sftim.com. Uz vesti, prikaze knjiga i

filmova, razgovore o naunoj fantastici, njenim podanrovima i

srodnim anrovima, objavljuju svoj SF-vebzin, Vektor. I, uz

moju dozvolu, preveli su moju zbirku od 118 kratkih pria

fantastike.

Gore je pojednostavljen sken sajta koji su napravili (u poruci je

http://www.sftim.com/svonvik/http://www.sftim.com/svonvik/

7/30/2019 SF Vektor 10

6/90

6

data slika, prim.prev.). Sam sajt je mnogo ivopisniji. Plus, ba

svaka pria je ilustrovana zaista divnim ilustracijama

profesionalnog kvaliteta. Zadovoljstvo je i samo pregledati ih.

U savrenom svetu, ovi ljudi bili bi plaeni za sav taj naporan

posao. Ali, barem mogu imati zadovoljstvo dobro uraenog

posla. Ako budem mogao da saznam imena prevodilaca iumetnika, napisau ih kasnije u blogu.

Original teksta moe se proitati u blogu:

http://floggingbabel.blogspot.com/2009/09/serbian-periodic-

table-of-science.html

A sad par rijei o ovom broju Vektora. Kreui od neke orbitalnesvemirske stanice on e vas povesti u svemirski safari do srcauniverzuma, planete Coruscant. Dok putujete neznanim svemirskim stazamasreete Defa Hoka, moda e vas uplaiti poneki Romerov zombi ali iopustiti razne naune zanimljivosti. Moete se zabaviti uz legendarnu igruFreelancer, a tu je i novi paket dobrih pria da prekratite duge sateputovanja meu zvijezdama.

Uivajte, i itamo se u Vektorovoj jedanaestici.Va SF tim.

http://floggingbabel.blogspot.com/2009/09/serbian-periodic-table-of-science.htmlhttp://floggingbabel.blogspot.com/2009/09/serbian-periodic-table-of-science.htmlhttp://floggingbabel.blogspot.com/2009/09/serbian-periodic-table-of-science.htmlhttp://floggingbabel.blogspot.com/2009/09/serbian-periodic-table-of-science.html

7/30/2019 SF Vektor 10

7/90

7/30/2019 SF Vektor 10

8/90

Svemirske stanice

vemirske stanice su vetake tvorevine koje se nalaze zasada u orbitinae planete, a slue za prihvat i smetaj ljudi na dui ili kraivremenski period. Drugi, adekvatniji naziv za svemirske stanice bi bio

orbitalne stanice, jer se odnose direktno na samu lokaciju stanice.

Sve dosadanje stanice, kao i jedina koja je ostala u upotrebi (MKS - ISS)su bile smetene u takozvanoj niskoj orbiti (Low Earth Orbit - LEO).Prednost te orbite (koja je zvanino definisana od 160 do 2000 kilometara odpovrine Zemlje) je ta to se nalazi iznad Zemljine atmosfere, a ispod VanAlenovog radijacionog pojasa. Na toj visini zemljino magnetno polje jedovoljno da skoro sasvim neutralie solarni vetar i kosmiku radijaciju, kojabi bila pogubna za posadu orbitalne stanice.

Uprkos idealnoj visini geostacionarne orbite (GEO) mnogi sateliti supostavljeni u LEO orbitu zbog ouvanja osetljive elektronike. Takoe,

trokovi lansiranja do te orbite su daleko manji. Mana te orbite je to tisateliti prave kompletnu revoluciju oko zemlje za otprilike 90 min, brzinomod 8 kilometara u sekundi (24700 kilometara na sat), tako da tele-komunikacioni satelit, bez svoje mree satelita ne bi imao svrhu radipokrivanja teritorije ispod sebe. Ipak, prednost LEO orbite je ta toprimopredajnicima na istima treba manje snage, i to je spomenutaelektronika bolje zatiena. Naravno, geostacionarna orbita je najidealnija zameteoroloke i telekom satelite zbog samog ugla u odnosu na Zemlju, takoda satelit visi uvek iznad istog dela Zemlje.

Dizajneri satelita uzimaju obe orbite u obzir, i prave kompromise zanajoptimalnije iskoritavanje satelita, radnog veka i trokova. Razumljivo jeonda zato se svemirske stanice smetaju u LEO orbitu. Sigurnost posade odradijacije, kao i manji trokovi izgradnje i dopremanja ine LEO orbituoptimalnim izborom.

Orbitalne stanice se generalno dele u dva tipa: monolitne i modularne.

Monolitne, kao to i sam naziv sugerie, su napravljene iz jednog komadai tako iznoene raketom nosaem u orbitu, sve sa zalihama i opremom.Modularne stanice su vremenom nadograivane u samoj orbiti, a iznoeno je

samo jezgro stanice. Predstavnici monolitnih stanica su ameriki Skajlab, iserija ruskih Saljut stanica.

8

7/30/2019 SF Vektor 10

9/90

Skajlab (SkyLab), jedini ameriki pokuaj

Skajlab je prva ame-rika orbitalna stanica, adruga u svetu koja jeimala ljudsku posadu.

Stanica je lansirana14. maja 1973. godine naraketi Saturn INT 21,modifikovanoj dvostepe-noj raketi Saturn 5, izsvemirskog centra Kene-di.Prilikom leta ka 435 kilo-metara visokoj orbiti,dolo je do oteenja

mikrometeoritskog i sun-evog tita, kao i solar-nog panela. Ta oteenjasu uzrokovala veliki defi-

cit u snadbevanju elektrinom energijom, a posle i topljenja unutranjegplastinog omotaa stanice. Uprkos pokuaja popravke same stanice,problemi nisu reeni tako da je stanica orbitirala u poluoperativnom stanju.

Ipak, stanica je zabeleila mnogo uspeha tokom svojih godina opera-tivnog rada. Samo da spomenemo da je na njoj odraeno oko 2000 asova

naunih i medicinskih eksperimenata, da su sa iste analizirane suneve pegei da su astronauti iz stanice ostvarili ukupno 42 asa vanstaninih aktivnostiu svemiru oko stanice.

Skajlab je naputen ufebruaru 1974 godinemisijom oznake SL-4.Povratak na stanicu jeplaniran u okviru prveSpejs atl misije (STS-

1) 1981. godine. Naalost, NASA vie nijeimala raspoloivih leteli-ca da ponovo naselistanicu u tom meuvre-menu.

Poveana solarna ak-tivnost, koja je zagrejalaspoljne omotae Zemlji-

ne atmosfere, je uticala ina samu stanicu sa posledicom neminovnog ruenja u atmosferu. Parsedmica pre toga, NASA operateri su uspeli da ostvare kontakt sa estgodina naputenom stanicom i usmere njen pad u sigurnu zonu.

9

7/30/2019 SF Vektor 10

10/90

Obruavanje stanice u atmosferu se desilo 11. jula 1979. godine. Delovistanice su zavrili u indijskom okeanu, kao i u zapadnoj Australiji.

Enterijer stanice se sastojao iz dva nivoa razdvojena metalnom reetkomna koju su astronauti mogli da privrste svoju obuu i ostanu fiksirani.Na gornjem spratu se nalazilo skladite, veliki slobodan prostor zaizvravanje raznih eksperimenata, kao i dve vazdune komore, jednaokrenuta prema Suncu, a druga ka Zemlji.

Donji sprat se sastojao od tri spavaa odeljka, male trpezarije, kuhinje,tu kabine, radnog prostora ikupatila.

Na kraju opisa Skajlab-a, daspomenem i par tehnikih karak-teristika iste.

Posada: 3Masa: 77.088 kgivotni prostor: 283,17 m3

Perigej: 434,0 kmApogej: 441,9 kmOrbitalna inklinacija: 50 Orbitalni period: 93,4 minOrbita po danu: 15,4Dana bez posade: 2.249 danaDana sa posadom: 171 dan

Broj orbita: 34.981Preena putanja: 1,43109 km

Ruske svemirske stanice

Ruski, tj, ondanji sovjetski program svemirskih stanica, koji je otpoeoprvom operativnom orbitalnom stanicom u istoriji oveanstva nazvanomSaljut 1 (DOS-1), moe se podeliti u tri faze.

Budui da su Rusi lansirali mnogo vie stanica nego amerikanci (koji suimali samo Skylab i jo par nerealizovanih projekata) prirodno je da je svakasledea stanica evoluirala u tehnolokom aspektu od prethodne, i podela nafaze tog programa je neminovna i olakava pregled istoga.Dakle, ruski (sovjetski) program orbitalnih stanica moemo podeliti u trifaze, prema tehnikim karakteristikama.

Saljut - prva generacija ruskih orbitalnih stanica

Prva faza obuhvata monolitne stanice, tj stanice koje se nisu moglemodularno nadograivati i koje su svoje zalihe nosile prilikom lansiranja.

10

7/30/2019 SF Vektor 10

11/90

Saljut 1 (DOS-1) je lansirana 19. aprila 1971. godine sa kosmodromaBajkonur. U orbitu ju je iznela raketa nosa Proton.

Namena prve orbital-ne stanice je bila testi-ranje sistema stanice,optiko i radio osmat-ranje nebeskih tela saugraene mini opser-vatorije Orion 1.

Paralelno sa razvojemSaljut orbitalnih stanica,razvijao se i vojni prog-ram nazvan Almaz. Dabi se zapad naveo napogrean trag, sve sta-nice (civilne i vojne) su nosile naziv Saljut.

Nakon uspenog lansiranja Saljut-1 i postavljanja u 200 km visoku orbitu,sovjetska letelica Sojuz 10, 23. aprila iste godine nakon 24. asovnog prilazastanici ostvaruje kontakt sa istom, takozvani doking. Ipak, donaseljavanje stanice prvom posadom nije dolo usled mehanikog kvara nasamom brodu, Sojuzu 10. Po zvaninim izvorima, vrata koja su trebalapropustiti astronaute u Saljut su se zaglavila, tako da je misija opozvana.Prilikom odvajanja od Saljuta su nastupili odreeni problemi, tako da su ukabinu Sojuza 10 prodrli toksini gasovi koji su uzrokovali kolabiranje jednogod astronauta.

Na svu sreu, povratak na Zemlju je proao bez daljnih problema, i svatrojica astronauta, nesuenih stanovnika prve orbitalne stanice su seuspeno oporavila. Sojuz 10 se vratio na Zemlju 25. aprila 1971. godine iaterirao u Kazahstanu, u blizini grada Karagandi.

6. juna 1971. godine, sovjeti lansiraju Sojuz 11 sa dva lana posade ususret stanici. Preko tri sata je posadi broda trebalo da se spoje sa istom, ipo prvi put u istoriji ovek je naselio orbitalnu stanicu. Do 29. juna posadaobavlja razne zadatke i eksperimente na stanici, ukljuujui sledee:

Provera svih staninih ureaja, strukture i sistema, testiranje manuelnih iautonomnih procedura za orijentaciju i navigaciju, kao i sve sistememanevrisanja stanice u orbiti i osmatranje zemljine geologije i meteorologije,kao i praenje procesa i fenomena u zemljinoj atmosferi i u svemiru uelektromagnetnom spektru. I najbitniji, pionirski zadatak astronauta,sprovoenje isplaniranih medicinsko-biolokih studija u cilju saznanja outicaju svemira i dueg boravka u istome na oveiji organizam.

29. juna izbija manji poar na stanici, i misija se prekida.Astronauti se vraaju u Sojuz 11, koji je svo vreme boravka bio spojen sastanicom, i zapoinju poniranje ka Zemlji.

I onda, usled pada pritiska u brodu zbog iznenadnog otvaranja spoljnegventila-poklopca, koji je imao za posledicu nestanak kiseonika, oba

11

7/30/2019 SF Vektor 10

12/90

astronauta ginu. Istinski heroji i pioniri svemira su bili prvi stanovnici prveorbitalne stanice u istoriji, ali na alost nisu doekali zasluene poasti odoveanstva, svoje zemlje i najbitnije, svojih najmilijih. Njihova imena suViktor Georgi Dobrovolski i Vladislav Nikolajevi Volkov.

Ipak, Rusi nedu-go zatim, 29. Jula1972. godine lansi-raju DOS 2 stanicu,a koja se odnosi najednu od Saljutorbitalnih stanica.Usled nepaljenjadrugog stepena ra-kete nosaa Proton,ista se zajedno saorbitalnom stani-

com rui u pacifikiokean.

Naredno lansira-nje je iznelo Saljut2 u orbitu, ali nezadugo. Saljut 2 jeu stvari bila stanicaAlmaz, iz istoime-nog vojnog progra-

ma. Nazvana je drugaije da bi prikrili pravu prirodu te stanice.Kada se stanica smestila u orbitu, blizu nje je eksplodirao deo Proton raketekoji ju je izneo, i pretpostavlja se da je tom prilikom siuni deli Protonaotetio trup stanice koji je uzrokovao pad pritiska u istoj.Posade tada na svu sreu nije bilo, jer su sve stanice redom iznoene bezljudstva.

Nedugo nakon toga, iz neobjanjivih razloga oba solarna panela se kidajusa trupa stanice, i ista ostaje bespovratno bez elektrine energije.Saljut 2 se obruio u atmosferu 28. maja 1973. godine. Pre ruenja Saljut 2,

sovjeti lansiraju Kosmos 557 stanicu 11. maja iste godine. U pitanju je bilaprikrivena vojna Almaz stanica, tj Saljut stanica vojne namene.Meutim, iako je uspeno smetena u svoju operativnu orbitu (266 km uapogeju, tj najvioj visini od povrine zemlje) gubi kontakt sa zemaljskomkontrolom i nerazjanjeno aktivira svoje potisnike za ispravku orbite.Budui da je snimljena od zapadnih radara gubi svoju vojnu funkciju, a iusled sagoravanja svog rezervnog goriva Rusi je deklariu kao Kosmos 557prikrivajui time i dalje Almaz program, obruavaju je u atmosferu sedamdana posle. I ova stanica je ostala nenaseljena.

Saljut 3 je lansiran 25 juna 1974. godine, takoe u okviru vojnog Almazprograma. Smetaju je u orbitu od 268 do 272 visine (perigej i apogej).Stanica se uspeno odrala na datoj visini, svo vreme okrenuta ka Zemlji donjenog obruavanja u atmosferu. Za to joj je bilo potrebno da oko pola

12

7/30/2019 SF Vektor 10

13/90

13

miliona puta aktivira svoje potisnike za korekciju orbite. Nastanjena je 3.jula iste godine dvojicom astronauta koji su dopremljeni Sojuzom 14. Obaastronauta uspeno obavljaju svoju misiju koja se sastojala od testiranja 30milimetarskog NR 30 topa za samoodbranu stanice (koji je bio u ono vremeredovno naoruanje sovjetskih borbenih aparata, a sa istim su sa staniceuspeli da raznesu jedan satelit), uspeno osmatranje zapadnih raketnihbaza, par naunih eksperimenata i pripreme lansiranja modula sa osmat-

rakim podacima (filmovima) ka zemlji. Modul je uspeno dotakao sovjetskotle 24. septembra, i moemo samo pretpostaviti vanost njegovog sadraja.

Sojuz 15 polee 26. augusta sa drugom posadom ka stanici, uspenoprilazi ali aparati za automatsko spajanje zakazuju. Budui da nisu imalidovoljno goriva za manevre, misija se otkazuje i Sojuz 15 se vraa nazemlju.

Sovjetski zvaninici taj neuspeh tumae da cilj misije nije bio spajanje sastanicom, nego ispitivanje manevarskih sposobnosti Sojuza u okoliniorbitalnih stanica.

Prvobitna posada naputa stanicu 19. jula. Usled gubitka orbite, stanicase obruava u atmosferu 24. januara 1975. godine.

26. decembra 1974. godine sa Bajkonur svemirskog centra lansirajuSaljut 4. Dosee svoju orbitu od 343 km najblie visine i uspeno sepostavlja u operativni poloaj. Stanica je bila kopija DOS 3 misije (Kosmos557) i u sebi je nosila 25 milimetarski solarni teleskop, kao i dva teleskopasa X zracima.

Bilo je planirano da je nastane tri posade u rotaciji. Prva, dopremljenaSojuzom 17 januara 1975. godine i druga, 24. maja, Sojuzom 18. U 288.sekundi, na visini od 145 kilometara na Sojuzu 18a, koji je iznosio treuposadu ka stanici, dolazi do tehnikih problema prilikom odvajanja drugog itreeg stepena rakete nosaa, koje je uzrokovalo veliku devijacijutrajektorije. Sigurnosni mehanizmi automatski odvajaju Sojuz 18a od raketeProton, i posada zapoinje proceduru prizemljenja. Padobrani se na sreuotvaraju, i Sojuz 18a slee u planinski predeo oko 800 kilometara zapadnood kineske granice. Komandant Sojuza, mislei da su pali na kineskuteritoriju, u samom brodu spaljuje vojna dokumenta koja su se odnosila na

ciljeve misije. Oba astronauta nisu pretrpela ozbiljnije posledice prinudnogsletanja i akcijom spasilake misije su uspeno evakuisani u roku od 24 satau Zvezdani Grad. Sam brod je evakuisan neko vreme posle toga.

Druga posada Saljut 4 boravi u orbiti 63 dana, a neimenovani Sojuzostaje spojen za stanicu cela tri meseca, testirajui mehaniki integritet celestrukture.

Stanica naputa svoju orbitu 2. februara 1977. godine, a narednog danazapoinje obruavanje u atmosferu zemlje.

Saljut 5, poslednja vojna orbitalna stanica u okviru Almaz programa, akoji je prikriven u Saljut programu, je lansirana 22. juna 1977. godine saBajkonura, takoe na raketi nosau Proton. Stanica je projektovana jakoslino Saljut 3 i takoe imala modul za smetaj prikupljenih materijala.

7/30/2019 SF Vektor 10

14/90

Od planirane tri posa-de, samo dve su sesmenile. Po programu,druga po redu posada,koja je stigla pred samustanicu 15. oktobra1976. godine, nije uspela

da se spoji sa Saljutom 5i misija je otkazana, aSojuz 23 sa nesuenimstanarima vraen nazemlju.

Sojuz 24 iznosi druguposadu (treu planiranu)i ista uspeno zavravasve date zadatke u peri-

odu od 8. do 25. februara1977. godine. Samo dan posle, modul sa podacima se odvaja od stanice iaterira na rusko tle, kao kruna uspenosti misije.

Stanica se obruava u atmosferu 8. augusta 1977. godine.

Iako naputena u operativnom stanju, (kao i prethodne uspene stanice imisije) dolazi do gubitka orbite zbog nedostatak goriva koje je neophodno zakorekcije i odravanje iste.

Ovom stanicom se zavrava prva faza, tj. generacija orbitalnih stanica,

kao i Almaz vojnog programa. Rukovodstvo SSSR je zakljuilo da taktikeprednosti vojnih orbitalnih stanica ne opravdavaju enormne trokove izrade,lansiranja i odravanja istih, te gase Almaz program.

Druga faza orbitalnih stanica e implementirati sva iskustva prethodnegeneracije u izradi dugotrajnih i sigurnijih orbitalnih habitata i bie iskljuivousmerena u mirnodopska istraivanja, internacionalizaciju samog programa(ispoetka samo sa zemljama varavskog pakta) i naravno, sovjetskogprestia i ponosa.

Po mom skromnom miljenju, sasvim zaslueno.

Saljut druga generacija

Stanica Saljut 6, lansirana 29. Septembra 1977. godine takoe bezposade na raketi nosau Proton, je redizajnirana i konceptualno drugaijaplatforma od svojih prethodnica iz prve generacije. Najvea karakteristikanovog dizajna se ogleda u sekundarnom doking port-u to jest, drugomotvoru za pristanak i spajanje letelica. Prvenstveno se misli na otvor za

automatizovani brod Progres, koji je u biti modifikovana Sojuz letelica islui za dopremanje goriva i ostalih potreptina na Saljut 6. Posade testanice su oborile sve rekorde, pa ak i onaj koji je posada Skajlab-apostavila.

14

7/30/2019 SF Vektor 10

15/90

Stanica je u orbiti pro-vela 1764 dana, a od toga683 naseljena sa 33 lanaposade i posetiocima, aimala je susret sa 16brodova sa ljudskom posa-dom i 14 automatizovanih

letelica (bez posade).Sa masom od skoro 20

tona, bila je najtea ruskaorbitalna stanica prve idruge generacije.

Takoe, bila je i prvastanica koja je primalaposetioce iz drugih drava,preteno ondanjeg varav-skog pakta. Zanimljivost zaovu stanicu je da je jednaposada provela na njojravno 185 dana, oborivisve dotadanje rekorde, i daje etvrta posada uspelarazviti 10-to metarski radioteleskop sa nje. Kada jekonano bila naputena

1981. godine, sovjeti lansi-raju 25. aprila 1981. letelicuTKS (Kosmos 1267), zaostatak iz ugaenog vojnog Almaz programa, da sespoji sa stanicom. TKS je bio bez posade, i cela operacija je bila automatska.Cilj misije je bio da potvrdi kompatibilnost izmeu razliitih tipova letelica.TKS se uspeno spojio sa stanicom, i tako spojeni su se oboje uruili uatmosferu 29. Jula 1982 godine.

Saljut 7, poslednja stanica iz Saljut serije je bila rezervna stanicaestice. Istovetna u svakom aspektu, ipak je imala na sebi pojedine

savremenije i modernije delove. Operativna upotreba (sa posadom) joj jeiznosila 4 godine i 2 meseca. Ugostila je ukupno deset posada u okviru estglavnih ekspedicija, sa etiri naknadna leta. I po prvi put, ugostila jeastronaute van zemalja varavskog ugovora. Astronaute iz Indije iFrancuske.

U svakom momentu naseljenosti, na njoj je obitavalo od dve do estosoba. Primila je na svoje dokinge 11 Sojuza T i 15 automatskih Progresbrodova, to dovodi do impozantnih 25 pristajanja, uz par kikseva, nakonkojih bi usledio ponovni, uspeni doking na stanicu.

Na njoj su ostvarene duine misije od 211, pa ak i 237 dana. Tomprilikom je uraeno trinaest vanbrodskih aktivnosti.

15

7/30/2019 SF Vektor 10

16/90

22. augusta 1986. godine,stanica je pomerena na 492 x474 kilometarsku orbitu, jer jeplanirano da se tamo susretnesa nesuenim raketoplanomBuran.

Ipak, solarna aktivnost jaaod oekivane skratila je njenivotni vek.

Krajem 1990. stanica senije mogla vie kontrolisati, dabi se napokon 7. februara1991. obruila u atmosferu,oznaavajui kraj Saljutprograma, ali i raanjenajsvetlije zvezde i ponosaaeronautike i samo tehnolokojezgro sadanje ISS

Sagorevanjem Saljuta 7 uatmosferi Zemlje, rodio se DOS-7, poznat kao jezgro stanice Mir.

Mir - svemirska stanica tree generacije

20. februara 1986. godine na raketinosau Proton izneta je u svemirstanica Mir, na visinu od 151 x 215 (peri i apogej) kilometara.

Ubrzo nakon lansiranja, sovjetski mediji su objavili da stanica ima estdoking otvora i masu odnepune 21 tone (da bi nakraju, modularnim proi-renjima, narasla dofantastine brojke od135 tona).

Jezgro stanice je usebi zadravalo etiriodeljena, i to za rad,ivot, mainski deo(motori) i doking(odeljenje za spajanje sadrugim letelicama).

Prvi stanovnici naj-novije i najmodernije

sovjetske svemirske sta-nice su bili kosmonautiLeonid Kizim i VladimirSolovjev. Zanimljivost

16

7/30/2019 SF Vektor 10

17/90

vezana za njih dvojicu je ta da su svoj brod, kojim su pristigli na Mir, SojuzTM-2, iskoristili kao Spejs atl i otplovili njim do Mir-ove prethodnice,stanice Saljut 7, obavili na istoj odreene radove i bezbedno se vratili na Mir.

U godinama koje slede, od 1987 do 1996. jezgru stanice su dodatisledei moduli, svi sa svojim specifinim namenama.

Prvi modul, Kvant 1 je u sebi nosio opremu za astrofizika osmatranja i

istraivanja. Za njim slede moduli Kvant 2, Kristal, Spektr, zatim dokingmodul za pristajanje amerikih spejs atlova i napokon modul Priroda.

Sa Mira, dolaskom Kvanta 2, sovjeti testiraju svoje EVA ORLAN D i DModelo (posebno svemirsko odelo za vanbrodske aktivnosti, koje je i dandanas u operativnoj upotrebi na meunarodnoj svemirskoj stanici).Sve navedene module (sem doking modula za spajanje sa spejs atlovima)je iznela raketa nosa Proton K. Spomenuti doking modul je izneo spejs atlAtlantis.

Nesumnjivo da je Mir najslavnija svemirska stanica ikad napravljena, ida e to zasigurno dugo ostati. Za svog radnog veka bila je naseljena sapreko stotinu kosmonauta, prela put od 3 milijarde kilometara, orbitirala 15godina, suoila se sa preko 1500 raznih problema i kvarova, dok je nisuuruili 21. marta 2001. godine u pacifiki okean.

Mir je zaokruio superiornost sovjetsko-ruske tehnoloke nadmoi usvemiru, i to permanentno. Sadanje jezgro, kao i veina tehnologije nameunarodnoj kosmikoj stanici (ISS) je rezultat viedecenijskogistraivanja, lansiranja i odravanja orbitalnih stanica ispaljenih saBajkonura, kao i naslee rtava sovjetsko-ruskog svemirskog programa.

Priredio Sal

17

7/30/2019 SF Vektor 10

18/90

Kratke zanimljivosti iz nauke

Jesmo li majmuni ili nismo...

Razlika izmeu ljudskih bia i impanzi je u samo1,2% gena, ali to predstavlja ogromnu razliku uponaanju i inteligenciji. Jedna od tih razlika je i u

tome to su ljudska bia u stanju da prepoznaju samaseba kad se postave ispred ogledala. To ukazuje najednu veoma vanu osobinu - svest o sebi.

Mozak...

Mozak odrasle osobe ima samo oko 2% ukupne telesneteine, a troi oko 20% ukupne energije. Kod

novoroeneta za rad mozga troi se i do 60% ukupnopotroene telesne energije.

Zbog Avatara promenjeno imeplanine

Film Avatar je oborio sve rekorde po gledanosti izaradi na bioskopskim blagajnama, a najvei uticajizgleda da ima na Kineze koji su ak i jednoj planinipromenili ime zbog filma.Planina koja se zvala Southern Sky Columnposluila je Dejmsu Kameronu kao inspiracija zakadrove pejzaa u filmu, pa su vlasti pokrajineHunan odluili da ovoj planini daju naziv Avatar

Hallelujah Mountain.Cilj im je svakako da, zbog ogromnog uspeha filmau svetu, privuku turiste u ovu do sada javnostinepoznatu kinesku pokrajinu i nacionalni park saneverovatnim pejzaima.Holivudski fotograf je 2008. snimao ove planinekoje su kasnije posluile kao prototipi za stvaranjepejzaa Pandore u filmu Avatar, navedeno je nazvaninom sajtu pokrajine.Ovo je ujedno i najgledaniji film u Kini svih

vremena sa zaradom od oko 80 miliona dolara, dokje u svetu zaradio milijardu i 800 miliona i potopioTitanik.

18

7/30/2019 SF Vektor 10

19/90

okolada

okolada sadri velike koliine feniletilamina kojiizaziva oseaj zadovoljstva. U ljudskom telufeniletilamin se oslobaa prilikom seksualnoguzbuenja i u afektu i ubrzava otkucaje srca.

Nanotehnologija

Nanotehnologija je bilo koja tehnologija ije je poljedelovanja veliine reda milijarditog dela metra. Toje tehnologija koja manipulie sa pojedinanimatomima. Nanotehnologija je vetina pravljenja ilirada sa stvarima tako malim da ih je mogueposmatrati samo pomou najjaih mikroskopa. To jetakoe i sposobnost pravljenja veoma malih mainauz pomo kompjuterske tehnologije, atom po atom.

Solarni vetrovi

Sunce stalno gubi nabijene estice plina-plazmu.Kada ove estice polete u svemir dobijamo solarnivetar. Sunev vetar dostie brzinu od 750 km/s. inajbri je vetar u naem sistemui. Veina solarnihvetrova zaobilazi Zemlju jer ih skree magnetnopolje.One estice koje udare u nau atmosferu uzrokujupolarnu svetlost i geomagnetne oluje. Geomagnetnaoluja ili popularnije zvana solarna oluja je i jedna odaktuelnih tema tzv. kataklizme 2012. godine.Ove oluje unitavaju elektroniku a budui da je dananji moderni svet zasnovan na elektronici,mogu se samo zamisliti posedice jedne jake solarne oluje

19

7/30/2019 SF Vektor 10

20/90

Hablov zakon

Hablov zakon je 1929. formulisao Edvin Habl(Edwin Hubble) (da, po njemu se zove onajsvemirski teleskop), nakon decenijske opservacijepoznatog Svemira. On kae da je brzina kojom segalaksije udaljavaju u od Zemlje proporcionalnanjihovoj udaljenosti. to su galaksije udaljenije,

njihova brzina udaljavanja je vea. To je jedan odbitnijih doprinosa teoriji Velikog praska i irenjaUniverzuma do kog se dolo zapaanjem tzvcrvenog pomaka koji se belei na skoro svimopservabilnim galaksijama u Svemiru.Crveni pomak je Doplerov efekat. Naime, relativnokretanje prijemnika ili izvora talasa dovodi dopromene frekvencije talasa. Ako se izvor iliprijemnik pribliavaju, frekvencija talasa raste, usuprotnom, ako se udaljavaju opada. Dobra

ilustracija je npr prolazak automobila pored vas dokstojite na autoputu. To vai i za galaksije. Crvanasvetlost je niskofrekventna, znai da se izvorudaljava. Primeeno je i to da to su objektiudaljeniji crveni pomak je vei a samim tim i brzinaudaljavanja. Habl je udaljenost galaksija merio uzpomo Cefeida, zvezda koje imaju vrlo pravilnovariranje promenljivosti* i apsolutneluminoznosti**.Hablova konstanta pretstavlja odnos udaljenosti i

brzine izraen formulom v=H0D, gde je H0Hablova konstanta, v je brzina i D udaljenost.Izraava se u (km/s)/Mpc - kilometara u sekundi pomegaparseku***. Habl je tada izraunao da je tooko 500(km/s/)Mpc ali dananja istraivanja govoreda je mnogo manje, oko 70.8 1.6 (km/s)/Mpcukoliko je Svemir ravan ili 70.8 4.0 (km/s)/Mpcukoliko nije. Hablova konstanta je jedan odkrucijalnih pokazatelja starosti Univerzuma koja seprocenjuje na oko petnaest milijardi godina.

* promenljivosti u smislu da nije uslovljenaZemljinim atmosferskim prilikama** koliina sjaja koji emituje zvezda*** parsek je udaljenost od oko 3,26 svetlosnegodine ili 31 trillion kilometara

Priredili MasterYoda, Kuli, NaraYan

20

7/30/2019 SF Vektor 10

21/90

7/30/2019 SF Vektor 10

22/90

Slobodnjak(Freelancer)

icrosoft... koliko li je samo ljudi bilo besno na ovu megakompaniju... Ija sam mnogo puta, ali se uvek u trenutku setim i oprostim dosta toga.Zato? Zato to je taj isti Microsoft (Game Studios) sa Digital Anvil-

om iznedrio jedan gamerski biser koji do dana dananjeg nije nadmaen u

anru.Re je o Freelancer-u, video igri koja pleni svojom genijalnou, ima

odlinu priu i, to je najbitnije, dozvoljava vam da budete pravi slobodnjak.Nego, first things first.

Radnja Freelancer-a se deava oko 800 godina posle Starlancer-a u komebesni interplanetarni civilni rat izmeu Alijanse (panci, britanci, japanci,nemci, ameri, Italija i Australija) i Koalicije (sovjetski blok, bliski istok i

Kina). Poto je sukob dostigao varvarski, bezizlazni vrhunac, Alijansa izoaja lansira 5 interstelarnih brodova sa putnicima u stazisu prema Sirijussistemu. Tih 5 su Bretonia, Kusari, Rheinland, Hispania i Liberty. Onistiu negde u Sirijus sistem i dobijaju drugu ansu za poetak nove,

22

7/30/2019 SF Vektor 10

23/90

razumnije civilizacije osloboene prolosti itd. Reoni u Sirijus sektoru sudobili imena po matinim brodovima, tako da ih ima 4 bez Hispania krstaricekoja je pretrpela kvar i skrenula sa kursa. Tako su pannjolci postali vrlofensi pirati sa odlinom tehnologijom.

Pria poinje misterioznim unitavajem svemirske stanice Freeport 7 sakoje ste jedini preiveli bez igde iega. Zavravate na planeti Manhattan uLiberty sistemu. Tu sreete jednog od NPCova (non-playing character) Junko Zane, pretstavnika Liberty Security Force (LSF) koja vam daje prvizadatak i runa kolica od broda.

Single player je linearan i bez mogunosti multiple endinga, ali kada sesve ukalkulie, to je moda jedina mini mana budi da je igra razvijana uprolom veku a izdanje doivela poetkom sadanjeg.

Sam gameplay je fenomenalan i intuitivan. Vozite svoj spaceship, a kakoete zaraivati ke tj kredite zavisi samo od vas. Neki sistemi su npr bogatiodreenom rudom. To moete saznati istraivanjem istih ili prianjem saljudima u barovima. Moete biti rudar. Zatim, postoji mogunost lova naopasne kriminalce i unitavanje banditskih baza i obratno lova na policajce

i unitavanje military baza. Moete biti bounty hunter. Videli ste jeftinedijamante negde u Kusari sistemima? Hm... kladim se da bi ljudi naManhattan-u debelo platili za njih. Moete biti trgovac. elite slobodan ivotna granicama mapiranih sistema, iznervirao vas je neko iz Kusari Naval

23

7/30/2019 SF Vektor 10

24/90

Forces, elite da doete do Niobiuma za d? Corsairs ili Red Hessians bisigurno pozdravili dolazak sposobnog sadruga. Moete biti pirat.

Naoruanja i brodova ima zaista mnogo. Da biste koristili neki gun iliturretodreene klase, morate imati brod odreene klase. Va lini spaceshipmoete opremiti titovima razliitih specifikacija. Neki su bolji protiv gravitonbasedoruja, drugi protiv photon based itd. Zatim se mogu montirati antimissile mamci, raketni baca (nautrb jednog gun mounta) ili mine. Svakigun ima svoju specifikaciju i pravi razliiti hull/shield damage ili ima vei ilimanji fire rate. Izlino je priati koliko razliitih oruja postoji, a opredeljenjeza neko od njih zavisi od novanih mogunosti, broda koji vozite, ili ak odsistema u koji ste reili da idete. U toku bitke moete koristiti vuni zrak dapokupite loot od unitenih neprijatelja, posebno su vam bitni nanoboti ishield batterykoji vam trebaju za instant popravku oplate broda ili punjenjeistroenog tita, i to vam esto moe spasiti ivu glavu.

Iako postoji doze repeticije u radnjama, igra vam svojom ogromnoujednostavno ne dozvoljava statinost. Neete se smiriti dok ne nabaviteodgovarajui brod (teretnjak ili fighter zavisi od afiniteta ima oko tridesetmodela), najbolje naoruanje i dovoljno para da sve to odravate. Super je ito to pravi freelancing tek poinje po zavretku glavne kampanje. Igranema zavretak.

24

to se tie okoline, u Freelancer-u postoji preko tridesetak frakcija sakojima ste u odreenom odnosu predstavljenim linijom koja se kree odzelenog prijateljski, do crvenog neprijateljski, sa neutralnim izmeu. Topovlai odreene posledice. Ne moete kupiti neto kod nekog ko nijeprijatelj, a deava se da vas ponekad neko obavesti preko comm linije daba eli ono to vi imate u gepeku. Reputacija nije skokovita tj prelaz odprijateljskog ka neprijateljskom je postepen. Pri tom se treba voditi rauna otome koja je frakcija sa kojom u kakvim odnosima. Deava se da vam neki

7/30/2019 SF Vektor 10

25/90

zamere zato to se pomogli njegovom neprijatelju i slino. Najzad, moete unekim barovima nai odreene sumnjive likove koji e vam popravitireputaciju sa odreenom frakcijom. To kota, to ste loiji sa njima morateizdvojiti veu sumu. Frakcije su banditi, policija, vojska, razne industrije,rudari, poljoprivrednici...

Muzika i zvuni efekti su tek posebna pria. Moete, na primer, po zvukuprepoznati da li je brod heavyili light fighterili teretnjak, koji shipgun koristiprotivnik i slino. Muzika je fenomenalna. Ima zaista dosta raznovrsnemuzike veoma visokog kvaliteta. Za svaki dogaaj je drugaija muzika, zasvaki sistem, svaku planetu, bar... jednom reju fascinantno. Poto najveideo vremena provodite u Svemiru, muzika na pravi naina doarava svakiambijent u kome e te se nai.

Ima dosta sistema. Oko pedesetak. Interstelarna putovanja se odvijajukrozJump Gate-ove koje su proizvod Agera Technologies (ah ti japanci). Donekih sistema se ne moe stii na ovakav konvencionalan nain ve kroz(obino skrivene/zabaene) Jump Holes. Neki sistemi su, u najmanju rukuudni, neki su puni radijacije itd.

Sama pria stvar je intergalaktike zaverenike prirode. Alieni zvaniNomadi podrivaju ljude iz samih ljudskih politikih vrhova a da niko i ne znanita o tome. Ali tu je The Order odmetnici koji su ukrali tehnolokeprototipove i ostala udesa. Preciznije spaceship Osi r is (anyone said

25

7/30/2019 SF Vektor 10

26/90

26

Matrix?!) kojim haraju po Nomadima. Nema sumnje da ete se sresti ipostati agent.

U sutini, najbolje je odigrati. Ionako ve previe spoilera ima ovde ali tonije ni priblino opisano. ta su sve i kako uspeli da smeste junoe iz DigitalAnvila i MGS-a na neto manje od 700mb, uopte mi nije jasno. Mogu samorei da je Freelancer domain na mom hard disku ve vie od 6 godina.

Priredio NaraYan

7/30/2019 SF Vektor 10

27/90

7/30/2019 SF Vektor 10

28/90

("Jeff Hawke" by Sydney Jordan)

28

okov otac Sidni Dor-dan (Sydney James Jor-dan) roen je 1931. u

Dandiju (Dundee), kotska.Zavrio je Aeronautical Tech-nical School u Redingu(Reading) i postao pilot bri-tanskog ratnog vazduhoplov-stva (RAF). U mladosti je crtaoi pravio makete aviona isvemirskih brodova. U rodniDandi se vratio 1951, ipridruio maloj umetnikojgrupi sa kojom radi nastripovima. Tokom 1953. seoenio devojkom sa NovogZelanda, sa kojom ima kerku.Nekoliko godina kasnije prelaziu London i radi stripove za agenciju Man's World. Sa svojim prijateljima izRAF-a (Eric Souster i Jim Gilbert) 1954. kreirao je lik Defa Hoka.

Def Hok je 'karijeru' poeo kao bivi pilot RAF-a. Dordan je time spojiodve stvari koje dobro poznaje. I sam je bio bivi vojni pilot, pa mu jetematika veoma bliska. Takoe, umeo je izvanredno da crta avione i drugeletelice, kojih u ovakvom stripu ima mnogo.

7/30/2019 SF Vektor 10

29/90

U poetku, Dordan je bio kompletni autor, pisao je scenario i crtao. Hokje predstavljen kao jo jedan SF-junak koji se susree sa raznim neobinimpojavama i vanzemaljcima, uobiajenim za tadanja palp izdanja. Crte jeprosenog kvaliteta, realistian, u duhu ondanjih stripova.

Posle prvih epizoda koje se deavaju na Zemlji, Hok kree i u svemir.

Kada se 1956. radu na stripu prikljuio Dordanov prijatelj iz detinjstva,

Vilijem Paterson (William Patterson), prvo kao pisac dijaloga, a zatimscenarija, stvari se menjaju. Paterson pravi od Hoka prvi SF-strip za odrasle.To vie nije samo avantura, ve se radnja razvija kao dobro postavljenodramsko delo i dalje ostajui atraktivno i dinamino.

Dordan sada moe da se posveti samo crtanju, razvije svoj stil i stripdobija na kvalitetu. Ovaj period se smatra 'pravim' Defom Hokom, njegovimnajboljim izdanjem.

Na alost, zbog loeg zdravlja, Paterson naputa saradnju 1969. paDordan ponovo sam radi na stripu, koji gubi na kvalitetu. Potonjih godinasarauje sa jo nekim umeticima, ali bez dobrih rezultata, to dovodi dogaenja stripa.

Po nekim izvorima, ovo je SF-strip sa najduim neprekidnimobjavljivanjem - 24 godine, od 15.2.1955. do 18.4.1974. Objavljivan je kaodnevni strip u The Daily Express i kotskom Daily News. Ukupno jeobjavljeno 69 epizoda sa 6.474 kaia od najee tri kadra.

Kasnije (1976), pokuao je da oivi Hoka tako to je u kotskom DailyRecord objavljivao vrlo slian strip Lance McLane. Kako ovaj pokuaj (ak

je u jednom trenutku Meklejn nekim udom postao Hok) nije ponovio uspehsvog prethodnika, sve vie je preputao rad na njemu neimenovanimpomagaima pa je strip brzo pao u zaborav. Potrajao je do 1988.

Teko mi je da objasnim zato volim Defa Hoka. Ne bih mogao daizdvojim niti jedan element i kaem da je najbolji na svetu, da je genijalan,izvanredan, neponovljiv... Pre je to dobro izbalansiran skup kvalitetnihdelova. Strip kao celina dobro deluje.

Kako je svih tih godina objavljivan kao dnevni strip, sa samo jednom

trakom od dva-tri okvira, nije mogao da se razmae po celoj tabli, kaonedeljnik ili mesenik. Na alost, nikada nije raen odjednom, za klasianalbum od 48 strana. Ovo ogranienje je uticalo na to da nema velikih,atraktivnih, akcionih scena. Umesto toga, teite je prebaeno na samu priu

29

7/30/2019 SF Vektor 10

30/90

i dramski pristup sa mnogo dijaloga. Ovo nikako nije dosadno, naprotiv, to jebitan kvalitet Hoka. Lako se, iz dana u dan, prati radnja uz sasvim dovoljnoakcije.

Crte je potpuno realistian, bez previe detalja. Mene donekle podseana Rejmondovog Ripa Kirbija, ali vie ondanjih stripova je raeno u slinommaniru.

Ono u emu je Dordan naroito dobar je lepo doaravanje atmosfera.Tome doprinosi odlian oseaj za kadriranje, esto sa reduciranompozadinom ili sasvim bez nje. Naglaeni su samo likovi ili glavni objekti.U 'zrelom' Hoku su este iste crne povrine bez detalja. Ovo naroitoefektno deluje u scenama u svemiru. Tome treba dodati i dobrokombinovanje tamnih, osenenih i svetlih, isto belih polja. Upravo ovakombinacija istih, jasno podeljenih polja mi je najvie ostala u seanju kaoosobenost stripa.

Mnogo koristi rafiranje, moda i previe.

Crtei raznih letelica imaju nedvosmisleno futuritiki dizajn ali i vrstuvezu sa realnim. Ceo strip deluje kao da je sve to sasvim mogue, iako sedogaa, recimo, u udaljenom delu galaksije.

Def Hok je jedini stalni lik. Uz njega se esto pojavljuje kolega, pilot MakMeklin. enski likovi su vrlo esto mlade, lepe devojke, oskudno ili izazovnoodevene, pa ne manjka ni seksipila.

Glavni likovi su, ipak, raznovrsni vanzemaljci. Hokov svemir vrvi od

ivota; ak i na asteroidima mogu se nai napredne civilizacije. Po pravilu,tuini su mnogo napredniji od nas, i najee dobrih namera. Vrlo retko suizvor opasnosti za Zemlju ili ljudski rod. Neki od vanzemaljaca su kominogizgleda, ali i dalje mnogo iznad nas u razvoju. Neki od njih su nacrtani

30

7/30/2019 SF Vektor 10

31/90

pomalo nedefinisano, kao da autor nije imao preciznu ideju kako eli daizgledaju. Neki lie na likove iz dejih predstava o alijenima. Danas to moeizgledati smeno, ali u doba nastanka stripa to je bilo sasvim prihvatljivo.

Dordan superiornost tuina koristi za kritiku naeg drutva. Mi smoesto nespremni da prihvatimo poklonjeno znanje ili tehnologiju, borimo seoko njih, zloupotrebljavamo ih, pa vanzemaljski dobroinitelji moraju da

interveniu i oduzmu nam poklonjene igrake. Generalno, ljudi su u odnosuna strane civilizacije prikazani kao nedorasla, jo uvek premlada i nedovoljnorazvijena vrsta.

Hok je esto samo svedok deavanja. Za razliku od klasinih akcionihheroja, uestvuje u njihovom odgonetanju, istraivanju, ali retko aktivnodoprinosi razreenju. On nije Fla Gordon, da sam rui svemirska carstva,svaki as potee oruje i maklja se sa gomilom negativaca.Hok je kolovan, ima iroko opte obrazovanje. Odeven je u uniformu, odelosa kravatom, ili u svemirski skafander. Neka vrsta gospodina meu SF-

herojima. Probleme reava svojim umom, strpljenjem i, tek ako jeneophodno, istom akcijom. Ume i da puca iz vanzemaljskog oruja, spasavaprinceze... ali to su tek izuzeci.

Neke epizode se deavaju u sadanjosti, bez SF-tehnologije, ali Hok je iastronaut (ondanje) budunosti u kojoj ovek leti svemirom, ima velikeorbitalne stanice i nije mu nepoznato da postoji veliki broj raznihvanzemaljskih inteligencija. Optimistiki, 1971. Dordan smeta let naEvropu, Jupiterov satelit, u 1989-u godinu. Hok je ve iskusan komandirbroda.

esto se koketira sa mitolokim temama, urbanim i savremenimlegendama, ali objanjenje je najee vezano za vanzemaljce.

Neka reenja su manjkava sa naune take gledita i vie se oslanjaju nairoko rasprostranjene zablude. U kasnijim epizodama, koje opet radi samDordan, radnja je bliska svemirskoj operi, avanture su irom sunevogsistema (a i ire), gde se Hok sree sa raznim fenomenima i vanzemaljskimbiima.

Iako Def Hok, uprkos tako dugom trajanju, na svom matinom,

engleskom govornom podruju, nije naroito poznat, u nekim evropskimzemljama (panija, Italija, Skandinavija...) ga smatraju jednim odnajznaajnijih SF-stripova.

31

7/30/2019 SF Vektor 10

32/90

Pridruujem se ovom miljenju.

U naoj zemlji (eks-JU) objavljivan je u vie strip-edicija, Stripoteci, Stripmagazinu, itd.

Priredio Dan555

32

7/30/2019 SF Vektor 10

33/90

7/30/2019 SF Vektor 10

34/90

(George A. Romero)

erovatno ne postoji osoba koja nije ula za pojam zombi. Spominje seu literaturi, u filmovima, video igricama i muzikim numerama.Najzasluniji za to je svakako Dord Endrju Romero, koga zovu i

ocem, ili dedom svih zombija. Zato je to tako i kako je dolo do toga,usledie... im pretresemo pojam zombi.

Kad pomenem zombije, neko e odmah pomisliti na zombi filmove, aneko na Afriku i vudu magiju iz koje je pojam i nastao.Inae, za zombije se smatraju osobe koje su se vratile iz mrtvih, i/ili osobekojima su oduzete, neznanim vudu metodama i vradbinama, slobodnavolja, um i emocije.

Najvalidnija definicija zombija bi bila da je to osoba kojoj je vudumagijom oduzeta slobodna volja u cilju pokoravanja vudu vrau,takozvanom Bokoru, koji su istu tu osobu ili osobe iskoritavali kao

34

7/30/2019 SF Vektor 10

35/90

besplatnu radnu snagu ili robove. Da li u tom mitu ima istine ili ne, nijepredmet ovog teksta. Predmet je fenomen popularnosti zombija u hororfilmovima i ta je (u stvari ko) doveo do toga.

Ljubitelji horora e, naravno, kao iz topa odgovoriti Romero, i neepogreiti.

Ali prvo, da vidimo ko je Dord A Romero, i ta ga je to uinilo bbom

svih Zombija...Roen je 4. februara 1940. godine u Nju Jorku, od oca Kubanca amera i

majke Litvanke amerikanke. Ponadao sam se da mu je majka, otac ili babacrnkinja-crnac iz afrike gde se praktikuje vudu magija, ali nije. Znai, tu nemoemo traiti koren njegove opsesije zombijima. Ako iznesem podatak daje pohaao i zavrio Karnegi Melon univerzitet u Pitsburgu, ni to nam neenita pomoi... ipak, u tom istom univerzitetu postoji i koled za primenjenuumetnost, pa su stvari malo jasnije.

Nakon zavretka koleda, Dord se baca na izradu kratkih filmova ipokoje reklame. Znai, uao je u filmski biznis. Ipak, nedostaje jo ona malanit koja bi povezala njegov posao sa hororom, pa da donekle skontamo taje iniciralo roenje prvog zombija u njegovoj, nesumnjivo velikoj, mati.

Inspiraciju za njegov prvenac,najpoznatiji i najuveniji zombi horor film,nalazimo u jednom njegovom ranijemradu, na kom je bio angaovan da odradideo jedne epizode, pazite sada apsurda,najpopularnije deije serije nakon UliceSezam. Serija se zvala Mister Rogers'Neighborhood i u toj seriji se sam MisterRogers podvrgava operaciji vaenjakrajnika. I to je to! Vaenje krajnika udeijoj emisiji je stvorilo Night of theliving Dead (No ivih mrtvaca) 1968.godine.

Skupio je ekipu, a zajedno sa njom ideset hiljada dolara budeta. Nevero-

vatno, ali istinito. Jedan od najpoznatijihhoror filmova svih vremena, rodonaelnikzombi podanra, i pokreta novog talasau horor industriji je snimljen sa samodeset hiljada dolara!

Produkcijski, film nije ni komplikovan ni zahtevan. Jedna izolovana kua uprirodi, blizu nje jedno groblje i grupica glumaca, koji su zasigurno jeftinijinego statisti. Istima su se nanosile maske i mnogo, mnogo minke, da sepretvore u zombije.

Ipak, ono to ini ovaj film kultnim, je ne smo nova zombi ideja, nego isvojevrsna, Romeru jedinstvena atmosfera koja ni najtvrdokornijeg hororfana onda nije ostavila ravnodunim.

35

7/30/2019 SF Vektor 10

36/90

Nakon toga, voen svojim uspehom, snima filmove There's Always Vanilla1971. godine, zatim Jack's Wife / Season of the Witch 1972. i The Crazies1973. i Martin 1977. godine.

Dramu, horor dramu, zombi i na kraju vampir film. I naravno, ti filmovimu prolaze gotovo nezapaeno. Ipak, majstor se ne da, zasue rukave isnima Dawn of the Dead (Zora mrtvih) 1978. godine, sa pola milionadolara budeta.

Javna je tajna da sulani budet filma od 1,5miliona dolara podmet-nuli distributerima podnos, osiguravi sebi takobolje pregovarake pozi-cije.I naravno, nastavak le-gendarne living deadsage inkasira ravno 55miliona dolara, uteme-ljivi i ovaj film u hororklasike.

1985. godine, odu-stavi od polupropalihinvesticija u ostale an-rove, Romero izbacuje Day of the living Dead (Dan ivih mrtvaca), koji jepo mom miljenju, traljavo odraen.

Zahvaljujui VHS i DVD mediju, film se ipak probija dovoljno masovno natrite, da ponosno nosi epitet deo living dead sage.2005. godine, Romero snima Land of the dead, time nastavljajui namomiljenu nonu moru, nastavljajui jahati konja koji trku dobija. Njegovnajbudetniji film od 16 miliona dolara je bio pravi hit, to jeste odliancomeback zombi babe nakon 20 godina... Ipak, on te godine nije proveoskrtenih ruku.. ali, o tom, po tom. Samo da napomenem da sa rimejkomDawn of the Dead (Zora mrtvih) iz 2004-te Dord nije imao nikakve veze.(Sem moda novane, ali zaista ne bih znao kazati..)Zatim sledi Diary of the Dead (Dnevnik Mrtvih) , ije je snimanje poelo uTorontu 2006-te godine. Do tada, svi njegovi filmovi su snimani u i okoPitsburga. Kao Stiven King za Mejn, tako i Romero ima neku adikciju kalokaciji radnje, koju je prekinuo Dnevnicima Mrtvih.

Film je sniman u Vestice iz Blera maniru, i pomalo odskae od njegovihprethodnih ostvarenja. Odudara u smislu same svoje strukture survivalkonstrukcije. U ovom delu ivih mrtvaca, Romero se bavi grupomstudenata filma, koje zatekne zombi apokalipsa, a ne aroliku grupu raznihsocijalnih karaktera koji se udruuju zarad opstanka. Lepo osveenje unjegovom opusu.

36

7/30/2019 SF Vektor 10

37/90

Ipak, majstor nam je priredioi razoarenje. Barem meni. I to uvidu svog zadnjeg snimljenogfilma pod nazivom Survival ofthe Dead (Preivljavnje mrtvih)iz 2009-te godine. Prvobitnazamisao je bila da film bude

direktan nastavak prethodnika,sa kojim i ima jednu ili dvedodirne take, ali se na alostodustalo od takvog modela.teta, jer je ovako filmpoveden u sasvim pogrenompravcu, i po mom miljenju,unakaen humorom. Jednostav-no, to nije Romero. Ipak, i ovajfilm se smatra, kao i svi do sada,nastavkom living dead serijala.

Malopre sam napomenuo damajstor nije 20 godina sediouzaludno, skrtenih ruku, nego jepravio filmove i van zombi sage.Evo ukratko o njima...

1981. snima Knightriders, akciono avanturistiki film o motociklistima,sa podlogom Kralj Artur sage.

1982. godine zavrava Creep Show, delo iz pera legendarnog (ili dakaem, komercionalnog?) horor pisca Stivena Kinga.

1988. nam daje Monkey Shine, horor priu o kvadriplegicaru i njegovommajmunu, pomoniku...

1990. stie Two evil eyes, adaptacija Edgara Alana Po-a. Iste godineprepravlja scenario i uestvuje u pravljenju rimejka No ivih mrtvaca.

1991. godine se pojavljuje u sporednoj, maloj ulozi filma Kad jaganjciutihnu, kao jedan od uvara Hanibala Lektora.

1993. Kingov The Dark Half i Bruiser 2000. godine.

1998. godine prihvata ponudu da odradi reklamu za Capcomovu videoigricu Resident Evil 2, uivo u Tokiju. Jako impresionirani njegovomreklamom koja je postala hit, a i iz potovanja ka rodonaelniku zombi podanra, elni ljudi Capcoma mu nude da uradi scenario za prvi Resident Evilfilm. Odbija, uz obrazloenje da nikad ne bi mogao raditi na neemu to nije

njegovo. Ipak, kada se valjda podsetio ko je bba svih zombija, prihvata dili odradi scenario. Ipak, elnicima se vie svidela Pol Andersonova verzija, iona babe Romera bude odbijena.

37

7/30/2019 SF Vektor 10

38/90

Njegov uticaj na sve zombifilmove je izraen i evidentan.Od Resident Evil serijala, pa svedo 24 days Later, sutina, koju jeutemeljio Romero, stoji. Infekcijase iri ugrizima i krvlju, jako brzo,i kao rezultat toga je apokalipsa.

Mnogi su skrenuli i u pod-pod-anrove, eksperimentiui i res-kirajui. Zombieland, kao drama,je sasvim uspean projekat. A ozombi komediji Shawn of theDead mislim da nema potebegovoriti.

Takoe, Romero se pomalobavi i socijalnim interakcijamasvojih protagonista. Primera radi,mnogi kritiari su napisali da jeNight of the Living Deaddirektan odraz burnih 1960 tih.Zatim, da je Dawn of the LivingDead satira na raun potro-akog drutva, a Day of theDead mogua geneza sukobaizmeu civila i vojske u van-rednim, apokaliptikim uslovima.

Dord Romero je iva legenda. I u budunosti, kada ga vie ne bude, one za svakog horor fan-a ostati ono to je stvorio. ivi mrtvac, koji eponosno tumarati stazama anra, da podseti sve horor fanove ali i tvorce naistinsku, slatku jezu kojom njegova dela odiu.

Priredio Sal

38

7/30/2019 SF Vektor 10

39/90

7/30/2019 SF Vektor 10

40/90

40

U galaksijama daleko, daleko odavde...

Leto, kao i godinji odmori su na pomolu i samo sluam kako na poslu,ulici ili kafanama priaju gde, s kim i kako su proveli proli godinji odmor.Povremeno, kada su se ispucali svojim samodivljenjem, pitaju me gde sam,

s kim i kako ja proveo svoj odmor. Ja im nisam odgovarao, skretao sam sateme. Vidite, nije da nisam nigde bio, bio sam i te kako... Ali nisam mogaoispriati ikome, jer mi ne bi verovali, ili bi me smatrali ludim.Pre bi bilo ludim..

Jer, ja sam odluio da posetim u cugu sve uvenije planete iz uvenih SFfilmova... I posetio sam ih, sve redom...

U ovom putopisu vam opisujem moje putovanje na jednu grad-planetu,sreditu SW galaksije. Sad, ja znam da mi ne verujete to, ali prosto moram

to negde ispriati. To putovanje je bilo previe fantasti

no, da bi ga zadraosamo za sebe. Ostali planete i moje putovanje do njih u vam opisati u

narednim brojevima Vektora.

Elem, doem ja na tu ideju i kontam kako da je realizujem. Obratim se ujednu turistiku agenciju i iznesem im svoju elju. Onda su mene izneli uonoj koulji i strpali me u vozilo hitne pomoi.

Dok sam bio na 24 satnom posmatranju, uvideo sam svoju greku iodluio da malo diskretnije isplaniram i sprovedem u delo svoj odmor.Sreom, ostade mi broj telefona onog Klingonskog oficira koji je bio tako

ljubazan da mi ustupi jednu njihovu ratnu pticu na test vonju za potrebejednog od mojih prethodnih lanaka.

Nazovem ga ja tako i popriam sa njim. Setio me se odmah i obeao mijednu D-12 ku, pa da neometan i neogranien raznim preskupimaranmanima putujem gde i kako hou, ali da je vratim u ispravnom stanju.Rekao mi je da e mu biti ast da se Klingovski ponos vidi u Republici, pa danjihovi komandanti tamo pozelene od zavisti, a piloti raznih TIE fighteracrknu od muke... Klingonci i njihovo pitanje dokazivanja i asti...CCccccc...Naravno, nisam mu to spomenuo... umesto toga, dogovorili smo detalje i

ljubazno sam mu se zahvalio.

7/30/2019 SF Vektor 10

41/90

Ugovorene noi sam spakovao u ranac paso, box Malbora, baterijskulampu, upalja, litar ljive, pite, peeno pile i par memorijskih kartica za mojfoto aparat. Naravno, uz rezervnu garderobu i sredstvima za higijenu. Popeosam se na Fruku Goru, na tanu koordinate koje su mi stigle sms porukomi...

...i obreo se na brodu, istom onom kog sam terao ko mutav po kvadrantuza potrebe Vektora.

im sam napustio teleporter kabinu ratne ptice, zatekao sam poruku odonog oficira. Ponudio se da mi pravi drutvo, i da svratim po njega. Kao,ponee i bure krvavog vina. Jo mi je samo trebao nadrndani Klingonac naodmoru....

Upalio sam sub radio i ostvario vezu sa njim. Objasnio sam mu da ne bihmogao odvojiti jednog takvog vanog oficira klingonske armije od njegovih

asnih i hrabrih zaduenja vrednih divljenja, i da e mi biti ivotna ast odnjega primiti bure krvavog vina kog u sam popiti, kako tradicija i nalae.Gledao me sa ekrana pola minuta i pucao od ponosa, asti i Klingonskogdostojanstva. Onda je potinjenim naredio da mi spreme ceremonijalniBat'leth na poklon i ponudio mi bratimljenje... samo mi je falio to hladnooruje od pola tone da vucaram po galaksijama. Mora da sam preteraohvalei ga, al ko bi ga trpeo celim putem. Ipak, bio je toliko ljubazan da mispremi i mapu koordinata planeta koje sam hteo da obiem. Vidite,sumnjam da bi ste iz prve nali eljenu planetu u celom svemiru nasuminotraei okolo.

Kada sam se smestio za komande D12 ke, nisam mogao da odolim...Ukljuio sam maskirni ureaj i lagano priao dvojici NASA astronauta koji suu otvorenom svemiru, van atla, popravljali nekakav vojni satelit. I to iznad

41

7/30/2019 SF Vektor 10

42/90

Rusije, zamislite. Jo pod maskirnim titom, spustio sam prozor u kokpituptice i lagano kucnuo prvog astronauta po leima. Sporo se okrenuo, inapravio jednu od najglupljih faca u istoriji glupih faca kada je video prazansvemir ispred sebe. Kada se vratio poslu, zviznuo sam mu jednu iza uiju pokacigi, tako da je i alat ispustio...

Onda sam demaskiraobrod. I sada se cenim odsmeha kada se setimfaca astronauta kada sume ugledali kako virimkroz prozor ratne ptice iplazim im jezik. ok ineverica im se ocrtavalana licima, dok su gledalidu 150 metarskog broda koji im je priao na dvadesetak centimetaratotalno nevidljivo i neprimeeno.

Kada mi je bilo dosta zabave, ukucao sam u brodski komp prvukoordinatu. Prepoznao je,i panjom onog Klingonca na Srpskom jezikuispisao po panelu

Odredite: Coruscant.Unesite brzinu kretanja. (Vo)

Vidite, hipersvemirske koordinate Coruscanta su (0-0-0), i to svako deteu galaksijama zna. Ipak, najvaniji svet u galaksijama zasluuje da budecentralna taka svega i svaega.

Poto mi komande 12 ki nisu strane, odmah sam skontao ta znai onoVo. eli da unesem vorp brzinu, jer je komp ispravno zakljuio da bi subsvetlosna brzina bila jako spora za tu udaljenost... Ukucao sam vorp 1,5,lupio enter i zavalio se u sedite... vidite, pri tom malom vorpu, moete isnimiti pokoji solarni sistem uz put. Ipak sam bio na odmoru, a ne natrkama. Zato sam i prepustio auto-pilotu da me odvede do te jedinstvene iuvene planete-grada. Dodue, ni Trantor nije nia manje respektabilan, alido njega filmske ekipe Holivuda nisu jo stigle, tako da sam ga izostavio izmog safarija.

Nakon odreenog vremena, izronio sam iz hiper svemira u normalni.Zakljuio sam da sam skoro stigao na centralni svet univerzuma. U to samse dodatno uverio videvi na radaru, a i golim okom, more raznih letelicaoko sebe... to onih manjih, to pravih meugalaktikih grdosija.

Od kontrole leta sam dobio vektor silazne putanje i instrukcije za sletanjeu jednu od mnogobrojnih astro luka. Postupio sam po uputstvu pazeistriktno de ne napravim ni jedan saobraajni prekraj.

Po izlasku iz broda, saekali su me predstavnici carine ili ekvivalentnog

imigracionog organa i ba neuljudno zatraili paso na uvid. Svi redom supodigli obrve kada sam im onako pun sebe stavio pod njihove noseve napaso Republike Srbije. Onda su me odveli u zasebnu prostoriju i pretresaliod glave do pete. Verovatno su mislili da ispod havajke koulje drim neki

42

7/30/2019 SF Vektor 10

43/90

43

blaster ili slinu utoku. Kada su se uverili da sam ist ko suza, ipak su seuljudili i izvinjavali, pravdajui se time da im ne dolaze esto gosti iz Srbije,sa Tere. Odgovorio sam mladoj i lepoj Corusantkinji da me moe pretresatikad god poeli, i da u joj narednih dana za tu svrhu biti na raspolaganju.

Upuen sam u turistiki biro, gde sam dobio osnovne podatke o planeti,koji su me jako impresionirali. Naime, Coruscant je bio sedite mnogih vladai carstva galaksije. Udaljen je 10000 svetlosnih godina od galaktikog jezgra,SW galaksije. ine je tri prstena, i to duboko jezgro, jezgro svetova ikolonije. Coruscant se nalazi u galaktikoj regiji jezgra svetova.

Kao to mi je reeno, planeta je bila sredite mnogih vlada i carstva, kaoto su Galaktika Republika, Galaktiko Carstvo, Yuuzhan Vong Carstvo,Nova Republika i Galaktika Federacija.

Orbitalni period planete je prvobitno bio 368 dana, ali je to smanjenozahvaljujui Yuuzhan Vonga, koji je malo primakao jedinoj zvezdisistema, tj. njihovom suncu, Coruscant Prime, jer je sama planeta bila

udaljena u rasponu od 207 do 251 milliona km i time nije primala dovoljnotoplote za ivot. Isti su takoe uklonili jedan od etiri meseca Coruscanta,valjda tako prilagoavajui planetu svojim potrebama. Ko je ta rasa, i ta su,nisam uspeo saznati, jer niko nije bio voljan da pria o njima. Znam samo dasu ratovali za Coruscant sa Starom Republikom (Galaktikom Republikom) iokupirali ga, al ne za stalno. Sada, dan na Coruscantu traje 24 sata pogalaktikom standardu, sve sa populacijom od 100 milijardi itelja.

Prvobitni itelji planete su rasa zvana Taung, ali oni su na alost izumrli,ako ne i istrebljeni. Gravitacija Coruscanta iznosi 13.91 m/s na povrini, i

dri vodenu povrinu od 29% ukupne planete, ali samo na polovima, uzaleenom stanju. Coruscant sadri ogromne zalihe vode, pod zemljom.Naime, kako se gradila planeta-grad, koja je prvobitno bila veinskipokrivena vodom, tako se ista potiskivala grandioznim inenjerskimprojektima ispod.

Cela planeta je podeljena u nekoliko hiljada kvadranta (koji su veliineprosene Teranske drave) a svaki kvadrant na sektore. Isti sektori se estonazivaju meu populacijom po nadimcima, umesto po oficijelnoj oznaci. Naprimer, ono to sam saznao posle, je da se sektor H-46 u narodu zove Sah'c

Town, pa prezimenu porodice koja poseduje veinski deo zemlje u istome.Najomiljeni sport meu stanovnitvom je Chin-Bret. ta je to i kako se to

igra, nije me interesovalo jer nisam hteo da ostavljam lovu u tamonjimkladionicama. Ali ono to me naj dojmilo je to to se sve, ali ba svereciklira. Od ambalae, odee do kompletnih industrijskih postrojenja imaina, ama ba sve. Svaka im ast na tome, skidam kapu.

Nakon toliko impresivnih podataka koje sam jedva pohvatao od ljubazneslubenice turistikog biroa, reio sam da krenem u obilazak znamenitostiplanete.

Prva destinacija mi je bila hram vitezova Dedaja. Kako sam se gradskim(ili planetarnim) prevozom primicao toj graevini, nehotice sam se tolikozabuljio u istu da su me ostali putnici u leteem busu upozoravali da

7/30/2019 SF Vektor 10

44/90

zatvorim usta, jer nije pristojno na Coruscantu drati ista razjapljena dueod 2 min. ak sam uo par zlonamernih komentara, kao divljak iz kolonija ita ovaj glumi. Pogledavi oko sebe, uvideo sam da jako odudaram odostalih putnika busa, a i ostatka populacije Coruscanta. Moja uta havajka,plavi orts, kaket i sunani cvikeri su jako odstupali od normi odevanja kojesu bile podrazumljive na toj planeti. Ipak, nisam se uzbuivao mnogo okotoga, smatrajui da ja nisam odavle i da me boli uvo i jo po neto. Tim

zluradim osobama sam pokazao srednji prst u njegovoj punoj veliini, iuprkos to nae svetove dele celi svemiri, znaenje prsta je na Coruscantujako dobro razumljivo.

Bus je sleteo na stanicu i ja sam izaao, isplazivi i jezik onim zlimljudima..

Ostao sam zateen pred samim hramom. Pribliavajui se istome, uvideosam da skoro kilometar oko hrama nema drugih graevina, i video samkoliko je ogroman i impozantan, a sada, nepun kilometar od njega, zastao

mi je dah... Bio je upeatljivo najvea graevina u ovom delu planete. Zaceli kilometar je bio vei od svih ostalih objekata. Veliku vrtoglavicu su mi i tiostali objekti izazivali, a tek hram...

Izvadio sam sendvi iz ranca i polako, laganim hodom priao ulazu ujednu od najveih graevina Coruscanta. Umesto portira tamo sam zatekaopravog pravcatog Dedaj viteza u onoj njihovoj smenoj halji. Na mojpozdrav es buraz, a ima samo je kimnuo glavom, i ipak mi spreio ulaz uhram. Bezobrazluk. Da je bio bilo ko drugi umesto dedaja, dobio bi ponjonjari momentalno. Ipak, nije se zezati sa vitezom dedaja. Ostao je imun

ak i na mito od 20 evra, naglasivi da samo slubena lica mogu ui uzdanje.

44

7/30/2019 SF Vektor 10

45/90

45

Videvi da sam ubogi turista, ipak je malo popustio i poeo miobjanjavati da hram postoji ve vie od 4000 hiljade godina, preseljen saOssusa na Coruscant, da je u napadima skoro uniten pa opet izgraen, i dasu mu najimpresivnije odaje ona soba hiljadu fontana, sve sa ogromnimparkom, pravim jezerima i kaskadama, zatim odaje za trening svetlosnomsabljom, ogromnu arhivu i gigantske projekcione holografske mape zvezdagalaksije. Zahvalio sam mu se i ponudio ga sa pola sendvia. Krenuo sam

prema stanici, zastao i okrenuo se da slikam hram. Mahnuo sam ljubaznomvitezu, koji je jo uvek vaui, prste oblizivao...Sledea destinacija mi je bila zdanje galaktikog saveta. Doao sam do

te nita manje impozantne graevine taksijem, ne elei ponovo darizikujem pokazivanje srednjeg prsta okolo. Kada sam stigao, prikljuio samse grupi turista koji su kao ovce tapkali za vodiem. Cedei jelen pivo izkonzerve, sluao sam vodia, koji je zastajkivao kraj svakog bitnijeg delazdanja i drao nam predavanje o samom senatu.

Elem, kae ikica da je Republika nastala u samom galaktikom jezgru,pre oko 25000.godina (po galaktikom standardu) kao vojni i ekonomskisavez odreenog broja planeta. Tada je i ustoliena Republika, sa seditemna Coruscantu. Veliku zaslugu za nastanak Republike ima i otkrie CorellianHyperdrive pogona, koji je i omoguio spajanje svetova. Svaka od tihplaneta-svetova je izabrala i odaslala po jednog senatora koji e zastupatinjene interese u Republikom senatu.

Svi svetovi-lanice su i dalje bili nezavisni o Republici u svojimplanetarnim okvirima, mogle su i dalje da odravaju svoj vid vladavine naistoj, tako da su prvobitne lanice senata bile i monarhije, kao i sva ostaladrutvena ureenja poznata inteligentnim vrstama.

Kako je mo, a samim tim i uticaj Republike rastao, tako se poveavaobroj lanica, vrei ekspanziju na druge regije galaksije. Telo senata jepoelo bivati preusko za toliki broj senatora, tako da je godine 1000. (pogalaktikim standardima) uraena reforma, takozvana Ruusan reformacija.Ta reforma je podrazumevala da se svetovi lanice Republike podele usektore, i da svaki sektor imenuje svoju senatorsku delegaciju. Tako da imasluajeva sa sektorima sa hiljadu svetova koju predstavlja jedna delegacija,kao i sektore sa jednim ili dva sveta.... Nije redak sluaj bio i sa esnafima,kada su se jako udaljeni, ali ipak interesno vezani svetovi udruivali u esnafei tako formirali svoj sektor, sa svojom senatorskom delegacijom. Svaka tadelegacija je imala svog senatora, sa pomonicima, savetnicima, pravnicimaitd. I svaka delegacija, bez obzira koliko svetova zastupala ili koju grupu iliesnaf zastupala, imala je pravo jednog glasa po datom glasanju.Vrhovno telo senata, Kancelara, je birao izmeu sebe sam senat.

Uloga reda Dedaja je bio da se staraju u uvanju integriteta senata, kaoi sprovoenje odluka istoga.

I konano smo se popeli na galeriju samog senata. Ne moram vam reikoliko me vodi smorio tim predavanjem. Toliko sam bio zadivljen veliinomtog zatvorenog prostora, da sam podrignuo od poljokane konzerve jelenka.

7/30/2019 SF Vektor 10

46/90

Srea, pa me drugi turisti nisu uli ili su se samo pravili, al me onaj vodipopreko pogledao.

Ravno 1024 senatorske platforme su bile postavljene na zidovimanajveeg zatvorenog prostora koji ikad videh. Svaka platforma je moglaudobno smestiti senatorsku delegaciju i imala je mogunost da se odvoji odzida i lebdi ka sredini tog krunog prostora, zahtevajui pravo glasa.Proletelo mi je kroz glavu da bi se nai politiari ba lepo zabavljali da kojimsluajem imaju u skuptini takve lebdee platforme...

Nakon zavretka ture po senatu, naao sam se opet vani, u gradu, iodluio da obilazak Coruscanta nastavim posetom Imperijalnoj Palati. Dostasam uo o toj palati i jedva sam ekao da je vidim. Poto su mi se evri topilibrzinom sladoleda usred supernove, odluio sam da opet putujemCoruscantskim javnim gradskim prevozom. Nemate pojma koliko je sveskupo ovde. Zadnja poseta restoranu, znate onaj, tri kilometra od Senata,prvi bulevar levo od njega, pa nivo 66., sa divnim pogledom na grad, me jekotala oko 300 evra. Srea pa donesoh podosta one ljive sa sobom, ovdeje ba na ceni, skoro kao i vegeta.

Hrana mi je prisela... a i kome ne bi, kad vam nadrndani i krivo spojenirobot ispostavi ogroman raun za neto to i ne znate ta je. Jest, bilo jeukusno i sve to, a i pivo im je skoro ko Jelenko, al oni nisu normalni, to sacenama. Jeste da je Coruscant centar univerzuma, al oito nemaju pojmakako raja na Teri teko ivi. Iz besa, napisao sam protestnu notu turistikombirou i otkazao hotelski smetaj. Odluio sam drugu no na ovoj derikoi -planeti provesti u ratnoj ptici. Jes da nema ni poten akuzi, al je zatodaba. A ima i one pite u frizu. Pile je stradalo na putu ovamo...

46

7/30/2019 SF Vektor 10

47/90

47

Elem, rano izjutra, lepo naspavan, krenem ka palati. Putovao sampodosta do nje, jedno sedam, osam sati. Nije ba jednostavno presedati izleteeg u letei bus... Ali na kraju mi se isplatilo.

Daleko najvea zamak-palata u poznatom svemiru. Zamislite koliko je toudo veliko, da ak ima i hangar garau u koji se ladno uparkira linikancelarov Stardestroyer, da mu boja ne bi matirala od Coruscantskogsunca. Lepo se videla njuka Destroyera, kada su stormtrooperi otvorili vratagarae da se proluftira...

Elem, Imperijalna palata je visoka neverovatna tri kilometra. I sadripreko 20 000 odaja i prostorija. Tu je smeten kompletan Kancelarovobavetajni aparat, ogromna biblioteka, kao i posebna konferencijska sala zasenatore, sa ukupno est stotina mesta za senatorske delegacije, zatiminterni zatvor, ogromne sefove za uvanje Sithskih i Dedajskih artefakta,ljetne i zimske odaje, kao i umetniku galeriju, restorane za turiste i sletnupistu za turistike autobuse.

Mada, Imperijalna Palata nije oduvek bila tako grandiozna. Onajmegalomanski Palpatin je napravio ovakvu kakva je sada. Zamislite, najviaprostorija u palati je njegov tron, Palpatinov. Nisu mi dali da vidim tuprostoriju, al' sam se zato izkezio debelih evra, ne bi li se doepao slike kojumi je sa svog mobilnog skinuo jedan baja iz Imperijalne garde.

Vidite, Palata je bila skoro unitena u invaziji Yuuzhan Vong-a. Tadanjivladar galaksije, Borsk Fey'lya, je za vreme prodora agresora u Palatuaktivirao bombu kojom je sebi oduzeo ivot, ali i 25.000 boraca agresorskihsnaga. Tom prilikom je skoro cela palata stradala.

Graevina me najvie podsetila na spoj gotske katedrale i piramide.Napravljena od zelenkasto-sivog kamena, i nekakvih kristala tako dasvetluca fluroescentnim sjajem u mraku. Prizor je bio velianstven, kadasam je preletao u svojoj ptici, naputajui Coruscant. Naravno, nita manjenisu impresivni Imperijalni vrtovi, koji se prostiru oko same Palate, i ukojima se ovek ili bilo koja druga inteligentna ili glupa vrsta mogu sasvimlako izgubiti...

I kad smo kod gubljenja, da li ste znali da svi radnici u Palati i oko njemoraju da nose GPS ureaj sa sobom? ak su i meni jedan dali, prilikomobilaska, i koje li drskosti, oduzeli na izlasku iz Palate. A taman htedoh jedanbesplatan suvenir da ponesem kui, na Teru. To su uveli otkako su nali onumrtvu slubenicu u njenoj kancelariji, u koju je retko ko zalazio. emska sezvala Frona Zeffla, i nali su je godinu dana nakon njene smrti.Zato, kad budete tumarali palatom, pamet u glavu i ne zalazite svugde, jerko zna kada su u tim GPS ureajima baterije menjanje zadnji put...

Nakon zavretka obilaska Imperijalne Palate, mislio sam i da skoknem dojedinog prirodnog rezervata planete-grada, uvenih Manarai planina, koje senalaze blizu Imperijalne Palate i koje se i vide sa iste. Meutim, kada samzavirio u svoj novanik, odustao sam i pomislio da su sve planine u svemiruiste.. Imao sam izbor da ih obiem i bacim zadnju kintu na obilazak raznihmamipara tamo i da se vercujem u busu nazad do astro luke, ali kada samuo da planina ima dva vrha sa lebdeim restoranima i kockarnicama,

7/30/2019 SF Vektor 10

48/90

odustao sam. Ajd da jejedan vrh, nego dva.... Ai sumnjam da bih uspeone platiti kartu za parhiljadu i neto kilome-tara vonje.

Vrativi se u luku dosvoje Klingonske ptice,primetio sam da se onamala iz carine svazacrvenela, videvi me.Prestala je vakati nekuhranu i spustila pogled...promrmljala je nadamse da ste se lepoproveli, i vrnula mi

paso, zaboravivi izlaznipeat udariti.

Kada sam u orbiti okoCoruscanta zadao brodskom kompu koordinate Mlenog Puta, proletelo mi jeneto kroz glavu... Trknuo sam do brodske kuhinje i otvorio friz.

Pita je nestala.

Zato se ona mala iz carine crvenela i umalo udavila nije... Drpila mi jepitu. I naravno, onoliki put do Tere sam grickao nokte od gladi

Eto, to vam je prestonica SW galaksije....

Do sledeeg putovanja.

Priredio Sal

48

7/30/2019 SF Vektor 10

49/90

7/30/2019 SF Vektor 10

50/90

50

Nil Gejmen

("Chivalry" by Neil Gaiman)

Gospoa Vitaker je nala sveti Gral; bio je skriven iza bunde.Noge gospoe Vitaker vie nisu bile kao u mladosti, a etvrtkom je uvek ilapeice u potu po penziju. Na putu nazad svratila bi u radnjicu, u blizini, da

kupi neku sitnicu.U radnjici ce prodavala stara odea, drangulije, raznorazne sitnice, iostale besmislice, kao i masa starih knjiga u odrpanim papirnim omotaima.Sav taj sadraj ovde je doao kao prilog, esto od rodbine nedavnopreminulih ljudi, a prihod je iao u dobrotvorne svrhe. U radnjici su radilivolonteri. Toga dana na dunosti je bila Meri, debeljukasta devojka odsedamnaest godina, u ljubiastom demperu koji je izgledao kao da jeupravo izvuen iz lokalnih rezervi. Meri je sedela za kasom i popunjavalaobrazac za zapoljavanje Otkrijte svoj pravi smisao u asopisu Modernaena. S vremena na vreme, pre no to e se odluiti za neki odgovor, ona jevirkala na kraj asopica i paljivo gledala odgovore za svaku ponuenuvarijantu.

Gospoa Vitakep je prolazila sredinom, kpoz gomile kojeega.Do sada jo nije prodato strailo ree ona u sebi.Strailo stoji na polici ve ect meseci, redovno skuplja sloj praine i

zlobno razgleda staklenim oima redove vealica sa odeom i vitrinenapunjene iskrzanim porcelanom i ivakanim igrakama. Prolazei, gospoaVitaker sagnu glavu, izvue sa police par enskih romana u izdanju Mils-i-Bun, Njena zaprepaena dua i Njeno uznemireno srce, za iling po

komadu, i paljivo razmotri da li da kupi praznu bocu Mateus Rose pa dapostavi na nju ukrasni abaur, a onda odlui da je to savreno da ce negdepostavi.

Odgurne poveliku, iznoenu bundu punu naftalina. Iza nje se naao staritap za etnju i vlagom uniten svezak Viteki romani i legende, u izdanjuAP Houp-Monkrifa za pet ilinga. Uz knjigu lei prevrnut Sveti Gral. Nanjemu je mala nalepnica sa olovkom napisanom cenom: 30 . GospoaVitaker podie pranjavi srebrni pehar i ocenjivaki ga pogleda kroz debelenaoare.

Slatka stvarica, rekla je, okreui se Meri.

Ova slegne ramenima. Draesno e izgledati na kaminu.

7/30/2019 SF Vektor 10

51/90

51

Meri opet slegne ramenima. Gospoa Vitaker plati Meri pedeset ilinga, idobi od nje kusur deset ilinga i papirnu vreicu. Tada odlazi do mesare,kupuje sebi lep komad digerice i odlazi kui.

Unutranjost pehara je prekrivena debelim slojem patine. GospoaVitaker ga paljivo oisti i ostavi na sat vremena u toploj vodi s par kapisireta.

Trljala ga je sredstvom za ienje srebra, dok ne zablista kao nov; zatim

ga stavi na policu kamina u dnevnoj sobi, izmeu malog porculanskogtunog baseta i fotografije njenog pokojnog mua, Henrija, napravljene naplai u Frintonu 1953.godine.

Gospoa Vitaker je bila u pravu - Gral je zaista dobro izgledao na polici.Te veeri, ona ispri digericu u tostu s lukom. Ispalo je jako dobro.Zatim dolazi petak. U petak ujutro gospoa Vitaker i gospoa Grinberg su,po ustaljenom redosledu, odlazile jedna drugoj u posetu. Ovaj put je bio redna gospou Grinberg, pa su sedele u dnevnoj sobi, jele kekse s bademom ipile aj. Gospoa Vitaker je pila aj sa jednom kockom eera, a gospoaGrinberg zamenu za eer u tabletama, koje su uvek bile u torbi u malojplastinoj boici.

Vrlo slatko ree gospoa Grinberg, pokazujui na Gral. ta je to? To je sveti Gral ree gospoa Vitaker. iz ovog pehara je Isus pio

na Poslednjoj veeri. Zatim, tokom raspea, u njega je kapala krv iz ranaSpasitelja.

Gospoa Grinberg frknu. Bila je jevrejka i nije odobravala ono to nijekoer.

Pa, ne znam, ne znam rekla je ali izgleda vrlo lepo. NaemMajronu su dali isti takav kada je pobedio na takmienju u plivanju, samo

to je sa druge strane bilo ugravirano njegovo ime. On se jo uvek sastaje sa onom slatkom devojkom, frizerkom? Sa Berenis? Naravno. Oni su vereni, ree gospoa Grinberg. Ba lepo ree gospoa Vitiker i uze jo jedan kolai.Ga Grinberg sama je pekla svoje kekse i donosila ih kada je odlazila

petkom u posetu gospoi Vitaker, te male okrugle re kekse s bademom navrhu. Razgovarale su jo o Majronu i Bernis, a onda i o Ronaldu, neakugospoe Vitaker (sopstvenu decu nije imala), onda o njihovoj zajednikojprijateljici gospoi Perkins, koja je, jadna, nedavno dospela u bolnicuslomljenog kuka.

U podne, ga Grinberg ode kui, a gospoa Vitaker pojede ruak u vidusendvia sa sirom i popije svoje lekove: bela pilula, crvena pilula, i dve maleute. Na vratima zazvoni. Gospoa Vitaker pogleda na ulicu. Ispred vrata jestajao mladi u sjajnom srebrnom oklopu i belom platu. Njegova plava kosapadala je na ramena.

Zdravo, rekao je on. Zdravo, ree gospoa Vitaker. Ja sam u potrazi rekao je mladi. Blago vama, ree gospoa Vitaker pomirljivo.

Mogu li ui ?Gospoa Vitaker odmahne glavom.

ao mi je, ali mislim da ne. Ja sam u potrazi za Svetim Gralom objasni mladi. On je ovde?

7/30/2019 SF Vektor 10

52/90

52

Imate li dokumente? Upita gospoa Vitaker.Ona je znala da je otvaranje vrata strancima bez ikakvih dokumenata

ludost, pogotovo kad ivite sami. Mogu nestati stvari iz ostave, a onda ineto jo gore. Momak ode s vrata i uputi se svome konju. Ogroman zelenkosa inteligentnim oima, visoko podignute glave, bio je vezan za kapidikgospoe Vitaker. Vitez proeprka po bisagama na sedlu i vrati se s nekakvimsvitkom.

Potpisao ga je Artur, Kralj Britanije, a potvrivao svima, bez obzira na ini zvanje, da je donosilac Ser Galahad, vitez Okruglog stola koji je upravednom i plemenitom traganju. Nie dole je bio crte, koji je dosta liiona donosioca dokumenta. Gospoa Vitaker klimnu. Oekivala je fotografijuprivrenu na komad kartona, ali svitak ju je vie impresionirao.

Mislim da moete ui rekla je ona.Proli su kroz kuhinju, gde je gospoa Vitiker Galahadu sipala oljicu aja,

a zatim u dnevni boravak.Galahad ugleda Gral na polici kamina i baci se na jedno koleno. On neno

stavi oljicu pored sebe na tepih boje cigle. Zraka sunca se probi krozipkane zavese i pozlati njegovo uznemireno lice, okrueno srebrnimpramenovima kose.

To je uistinu Sangral ree Galahad, vrlo tiho i brzo trepnu tri puta,kao da zadrava suze. Spusti glavu, kao da u sebi ponavlja rei molitve,zatim se podie sa kolena i okrene gospoi Vitiker.

O, gospo, dobra srca, uvarice relikvije svete! Dopusti mi sada danapustim utoite sa Svetim peharom, i tako zavrim svoj zemaljski put,ispunivi svoj zavet.

Molim? upita gospoa Vitaker.

Galahad je uze za ruke. Moja je potraga zavrena ree on. Naao sam Sangral.Gospoa Vitaker osmotri tepih. Moete li, molim vas, podii oljicu i tanjiri? upita.Galahad zbunjeno podie oljicu. Mislim da vam to neu dozvoliti, ree gospoa Vitaker. Svia mi

se kako stoji tamo na polici, izmeu psa i Henrijevog portreta. Trebate zlato? elite zlato za sveti pehar? Doneu vam... Ne, odgovori gospoa Vitaker ne trebam zlato. Ono me savreno

ne interesuje.

Povede Galahada do vrata i ree zbogom. Bilo je lepo upoznati vas.Konj je, glave prebaene preko ograde,brstio njene gladiole. Komijska

deca su ga posmatrala s druge strane ulice.Galahad uze pregrt kocki eera, te pokae onima koji se usuuju, kako

da hrane konja iz ruke. Deca se glasno zakikou, a najstarija devojicapovue konja za nos.

Potom se Galahad lako vine u sedlo i odjuri niz Gotorn-Kresent. GospoaVitaker je gledala za njim dok joj nije nestao iz vida, zatim uzdahnula, i ula

u kuu.Ulica je utihnula.

7/30/2019 SF Vektor 10

53/90

53

U subotu je gospoa Vitaker ila autobusom u Mensfild da poseti svogneaka Ronalda, njegovu suprugu Ivon, i erke, Klarisu i Dilian. Ponela im jepitu od ribizli koju je ispekla.

U nedelju ujutro, gospoa Vitaker je otila u crkvu. Presveti Bartolomej,vikar crkve sv. Jakova mladenca bio je, po njenom ukusu, previe moderan,iako nije lo barem kad ne svira gitaru. Ona je htela da doe k njemunakon slube i objasni da joj je u salonu Sveti Gral, ali onda odlui da to ne

uini.U ponedeljak ujutro, gospoa Bitaker je radila u vrtu iza kue. Veoma jeponosna na svoj vrt sa raznim biljem: bilo je koromaa, vrbene, nane,ruzmarina, timijana, i nekoliko leja peruna. Nosila je vrste zelene gumenerukavice, uala, plevila korov. prikupljala otpalo lie i stavljala ga uvreice. Gospoa Vitaker je izuzetno nena sa opalim liem. Ona ga nijeunitavala, ve odnosila na kraj bate prema pruzi, i prebacivala preko.Krenula je da naupa malo peruna za salatu, kada iza lea zaukaljucanje. Galahad, visok i lep, sunce sja u oklopu, dri u ruci netoizdueno i umotano u namaenu kou.

Vratio sam se, ree on. Dobro jutro rekla je kao odgovor gospoa Vitaker, polako ustajui i

skupljajui rukavice. Kada ste ve ovde, pomozite malo.Ona mu prui gomilu lia i objasni ta treba s njim da uradi. Galahad ga

prebaci preko ograde i ode sa njom u kuu. elite li aj? pitala je. Ili limunadu? Isto to i vi, rekao je Galahad.Gospoa Vitaker izvadi iz friidera bokal limunade i posla Galahada u vrt

po granice nane. Uze dve visoke ae, paljivo opra nanu, stavi u svakuau po nekoliko listova, i napuni ae limunadom. Va konj je privezan za kapiju? upita ga. O, da. Ime mu je Dim. A vi ste preli dug put, zar ne? Veoma dug. Zaboga!Gospoa Vitaker uze ispod sudopere plavu plastinu iniju i napuni je do

polovine vodom. Galahad uze iniju i odnese je konju da pije. ekao je da sekonj napije, pa vrati praznu iniju u kuhinju.

Pa, ree gospoa Vitaker, sedajui za sto. Da li i dalje elite Gral? O da, na mnoga sam vrata pokucao u potrazi za Sangralom Galahad

podie napola izvaen duguljast predmet, stavi ga na sto i rastvori. Uzamenu, nudim vam ovaj ma.

Cela duina futrole od belog bresta bila je ispisana slovima i udnimsimbolima. Balak je ukraen srebrnim i zlatnim nitima, a rukohvat jekrunisan velikim kamenom.

Lep je neubedljivo ree gospoa Vitaker. Ovo je dobar ma odgovori Galahad: ime mu je Balmung, iskovan

je u zoru Velundovog vremena

roak je bogova. Njegov blizanac

prvenac je Flamberg. Svako ko je opasivao ovaj ma, bio je nepobediv u

ratu i neukrotiv u boju. A kamen koji sjaji na drci to je Birkon koji titi odzlobe kada je rastvoren u vinu, a titi i od izdajnika.

7/30/2019 SF Vektor 10

54/90

54

Gospoa Vitaker je dugo razgledala ma. Mora biti da je uasno star napokon ree. Raseca na pola vlas, ponosno odgovori Galahad. ta je vlas

raseca i sunev zrak! Onda je moda bolje da ga sakrijete daleko? upita gospoa Vitaker. Vi ne elite ovaj ma? Galahad e obeshrabreno. Ne, ne, hvala, ree gospoa Vitaker, kojoj je prolo kroz glavu da bi

se njenom pokojnom Henriju ma dopao. On bi ga sigurno stavio na zid usvom kabinetu, pored zastraujueg prepariranog arana, kojeg je uhvatiojednom u kotskoj, i voleo da pokazuje gostima.

Galahad zamota Balmung natrag u nauljeno platno pa u korice i veekanapom. Bio je obeshrabren. Gospoa Vitaker mu napravi sendvi sakrastavacima i sirom za povratak, i umota u masni papir. Za Dima, onaspremi jabuke. Galahada obradova ovaj poklon.

Mahnula im je pri polasku.Nakon veere je otila autobusom u bolnicu u posetu gospoi Perkins,

koja je, jadna, jo uvek laala slomljena kuka. Gospoa Vitaker joj je donelakeks sa kandiranim voem i orasima; istina, orahe nije stavila, jer gospoaPerkins vie nije imala svoje zube.

Uvee je gledala malo televiziju i rano pola u krevet.U utorak, potar je zazvonio na vratima. Gospoa Vitaker je ba spremala

potkrovlje, i dok je ona polako i paljivo sila niz stepenice, potar je veotiao, ostavljajui obavetenje da je doneo poiljku, ali nije naao nikogakod kue.

Gospoa Vitaker uzdahne, stavi obavetenje u torbu i ode na potu.Poiljka je bila od irli, njene neake iz Sidneja. Uz fotografije mua i dve

keri, Diksi i Vajolet, u poiljci je bila i velika koljka, upakovana u vatu.Gospoa Vitaker je sakupljene koljake drala na komodi u spavaoj sobi.Najdraa joj je bila jedna pored male emajlirane fotografije Bahamske plae.Nju joj je poklonila sestra Etel koja je umrla 1983. Stavila je slike i koljke utorbu, i na putu kui odluila da ode u starinarnicu.

Dobro jutro, gospoo V., ree Meri.Gospoa Vitaker iznenaeno pogleda. Meri je namazala usane (verovatno

ne najboljom bojom, a ni previe dobro, mislila je gospoa Vitaker, no doie sa iskustvom), te nosila prilino modernu suknju. Promene na bolje imajudobrih strana.

O, zdravo, draga, odgovorila je. Prole nedelje je jedan ovek doao, pitajui o onoj stvari koju ste

kupili. Nekakav pehar od aluminijuma. Ja cam mu doapnula gde e vaspronai. Ne ljutite se?

Ne, ne, ree gospoa Vitaker. pronaao me je. Oh, bio je tako zamiljen ... Vrlo zamiljen, stvarno. S njim bih po-

begla, Meri sanjarski uzdahne. Ima belog konja, skroz.Gospoa Vitaker je pogleda ponovo, pa zadovoljno primeti da je Meri ak

i lea poela da dri pravo. Meu knjigama nae novi roman pod imenom

Njena velika strast, i ona ga uze, mada jo nije proitala ni prethodna dva.Viteki romani i legende snano je zapahnue memlom. Gospoa Vitaker

otvori prvu stranicu. Uz gornji rub crvenim mastilom je uredno napisano:EX LIBRIS Fierman K. Zatvori knjigu i stavi je na mesto.

7/30/2019 SF Vektor 10

55/90

55

Kada je stigla kui, Galahad ju je ekao. On je proetao na konjukomijsku decu s jednog kraja ulice na drugi.

Dobro je da ste ovde, kazala je ona. Imam nekoliko stvari kojetreba premestiti. Povela ga je na tavan, i pokazala gde da skloni sanduke ioslobodi prolaz do posua na drugom kraju. Potkrovlje je bilo jakopranjavo.

Proveli su tu vei deo dana: on je premetao kutije i krinje, a ona

skupljala i istila prainu.Na Galahadaovom obrazu bio je sve oiljak, a leva ruka se kretala uzpotekoe.

Dok su istili, gospoa Vitaker mu ispria o svom pokojnom muu,Henriju, da je s njegovom policom osiguranja bila u mogunosti da isplatihipoteku za kuu, da ima puno stvari koje nikome nisu potrebne, ona bi sveostavila Ronaldu, ali njegova supruga bi sve to izbacila, ona voli samomoderne stvari.

Ispria mu kako je upoznala Henrija tokom rata kada je radio u vazdunojodbrani, a ona nije dobro zamraila prozor u kuhinji, da su ili na ples zaest penija, i zajedno otili u London, kada je rat zavrio; i da je tada prviput u svom ivotu pila vino.

Galahad joj je priao o svojoj majci Ilein, neuraunljivoj i budalastoj i,vremenom, vetiavoj, i o svome dedi, Kpalju Pelesu, koji je bio punplemenitih namera, ali nita nije preduzimao da ih ostvari, te o svomdetinjstvu provedenom u dvorcu Blant na Ostrvu Padosti, a njegov otac,koga je znao samo kao Gospodara Malfeta, manje ili vie ludog, pod ijimse imenom skriva Sir Lanselot jezerski, najvei od vitezova, ponekadiaenog uma, i o svojim prvim danima u Kamelotu.

U pet sati, gospoa Vitaker pree pogledom po tavanu i zakljui da jezadovoljna stanjem, onda otvori prozor na badi da provetri prostoriju,povede viteza dole u kuhinju i stavi ajnik na tednjak. Galahad sede zakuhinjski sto, otvori konu torbicu koja mu je visila niz bok, a zatim izvuebeli kamen veliine lopte za kriket.

Gospo moja, ree ovo je poklon za vas, tako da bih mogao dobitiSangral.

Gospoa Vitaker uze kamen, neoekivano teak, i prinese ga svetlu.Kamen je bio providan i topao na dodir, iz dubine bleskale su estice srebra.Obuze je neobian oseaj, iz kamena je zraila smirenost i spokoj koji su

prodirali duboko u njenu duu.Nepomuena, jasna, misao kao da joj je siala s neba. Ona stavi kamen

na sto, borei se s eljom da ga zadri u rukama. To je jako prijatno rekla je ona. To je Kamen mudraca, koji je na praotac Noa uneo u Arku, da bi im

sijao kada nema svetla, moe obian metal u zlato da pretvori, ima mnogolepih i korisnih osobina objasnio je Galahad, s ponosom. Ali nisam vamdoneo samo taj kamen, Gospo, On iz torbice izvadi jaje i preda ga gospoiVitaker.

Jaje je bilo veliine gu

ijeg, blistava crna povrina iarana belim i bordotakicama. Kada ga je gospoa Vitaker dotakla, kosa na potiljku joj se

nakostreila. Osetila je strahovitu toplinu i nezamislivo osloboenje, ulagruvanje i pucketanje i udaljene poare, te u deliu sekunde oseti kako as

7/30/2019 SF Vektor 10

56/90

56

leti visoko iznad sveta, a zatim ponire duboko dole na krilima plamena. Jajeje lealo na stolu pored Kamena mudraca.

To je Feniksovo jaje rekao je Galahad. Iz daleke Arabije jedoneeno. Kada se javi potreba, iz njega se izlee Feniks, kako bi sagradiognezdo ognjeno, i poloio jaje u njega, a sam izgoreo i kada zatreba, ponovose rodio iz jajeta.

Pa, u stvari, tako sam i mislila , ree gospoa Vitaker.

I na kraju, gospoo, ree Galahad Ja vam dajem ... On izdvadi iztorbe, i dade joj jabuku, doslovno izrezanu iz velikog Rubina, sa ilibarskompeteljkom. Na dodir se inila mekanom; prsti gospoe Vitaker samo su stislijabuku i iz nje je p