I BETON BR. 9 DANAS, Utorak, 26. decembar 2006.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 9, BEOGRAD, UTORAK, 26. DECEMBAR 2006.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Autor fonta Mechanical: Marko Milankovi}; Foto: Tamara Vu~enovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu; Slede}i broj izlazi 9. januara

CEMENT LIGHT

Sa{a ]iri}: Bo`ji ratnikGoran Cvetkovi}: CuclaIgor \or|evi}: Svi kurjaci su razli~iti

VREME SMRTI I RAZONODE

Tomislav Markovi}: Heroji uliceMom~ilo Mihajlovi}: Popodne jednog tajkunaMilo{ @ivanovi}: Dobri~ica i Svetislav~inaMiroslav Karaulac: Kratak pregled minulih doga|ajaSa{a Ili}: Dijalekti~ka antiregresijaVelimir ]urgus Kazimir: Usmeni patent

Novogodisnjiv

�

�

��

�

�

�

S I N C I T Y - BEOGRAD 2006. Pripadnici Beogradskog knji`evnog klana (BKK) su po ko zna koji put ostavili svoj potpis ispod velikog nedela koje su svih trista i kusur da-na zvali kulturnom scenom. Za njima je ostala nevolja u vidu edicije Premijera koja je otpo~ela D`i Pijevim pozivom na nepo{tovanje raz-lika, a okon~ala se pesmom dva vrana gavrana BGB Radulovi}a. Sve je to novinarka Saratli}, ina~e bliska saradnica klana, ispratila bara-`nom vatrom na stranicama uglednog prestoni~kog lista. Niko u toj bo`joj ba{ti nije ostao nepo~a{}en superlativom. Naprotiv, oko te pre-mijerske ki~me vrtele su se gotovo sve va`nije akcije klana. S druge strane, ova je edicija trasirala tre}i put, kojim je srpska knji`evnostkrenula u svetlu evropsku budu}nost. Saborno ujedinjeni postmodernisti, rokeri, pankeri, narodnjaci, epski Vukovi peva~i i pevaljke, de-monstrirali su samobitnost srpskog pojanja u tmini: opevali su Teslu, Kalabi}a, srpske krvave no}i i dane, mr Vasu Batuta i druge radosti. Sve u~estalija `iriranja postala su no}na mora na{ih doktora, kriti~ara i ostalih kulturnih rabotnika i ratnika: nezapam}en je stepen in-flacije knji`evnih nagrada koja je u toku 2006. dosegla brojku s toliko nula da se to ne sme objaviti u javnosti. Zanimljivo je da guvernerisrpske kulturne scene ni u jednom trenutku nisu posegli za denominacijom. Naprotiv, proizvo|enjem neverovatne inflacije vrednosti omo-gu}eno je jednom delu klana da nesmetano preuzme poslove u regionu. U natjecanju za tuzlansku Nagradu „Me{a Se-limovi}“ BKK je zabele`io nezapam}enu pobedu, a jedan od ~elnika tog klana postao je bos gotovo svih regionalnih ak-cija bilo da je re~ o dilovanju tekstova iz Srbije za Sarajevske sveske, ili za Stotinu (vam bogova!) slovenskih romana.Tako|e, BKK je istog ~oveka, koji se u zagreba~koj {tampi predstavlja kao anarhista iz Beograda, delegirao za komisijukoja do kraja godine treba da donese odluku o raspodeli ubogih nacionalnih penzija zaslu`nim umetnicima. BKK ni{ta ni-je ostavljao slu~aju. I dok je |eneralov Ministerijum nekulture sve vreme demonstrirao neukost i finansijsku impotenci-ju, novaca je uvek bilo za sprovo|enje akcija Beogradskog klana. Festivali su odr`ani, hrisovulje podeljene, slaboumni ~a-sopisi i magazini od{tampani. Filmovi su se snimali, dodu{e izuzetno lo{i (osim dva), ali stoga veoma skupi. Gerijatrijsko krilo BKK, na ~elu sa srpskim Kingpinom sa Dedinja, za to vreme se isklju~ivo bavilo Nobelovom (ah!) na-gradom: zaratilo je s Ginterom Grasom i pobratimilo se sa Sv. Haroldom Pinterom, a sve to preko pri~e o ha{koj pro-kletoj avliji i nepo}udnoj pro{losti. Tre}em nobelovcu u nizu, ovogodi{njem laureatu Orhanu Pamuku, zamerili su napoliti~koj korektnosti. I pored ovogodi{nje rekonstrukcije NIN-ovog ̀ irija, pripadnici klana nisu ostali bez uticaja na ovo politi~ko telo. Napro-tiv, ubacivanjem svojih ~lanova, ex-neosimboliste Jovanovi}a i uvek ispravnomisle}eg Vladu{i}a samo su oja~ali svojupoziciju koja se u jednom trenutku, s odlaskom nepotkupljivog Ej D`eja, u~inila beznade`nom. Beogradski klan je, upr-kos Semolju, ove godine izgubio Crnu Goru, ali je stoga odlu~io da u~ini sve kako se posle izbora ne bi dogodila sli~nanezgoda s Kosovom. Bi}e to sna`na, ~isto estetska poruka Ahtisariju. @ivot i rad na beogradskoj kulturnoj sceni postao je rizi~an. No}u je na knji`evnim tribinama neizvesno da li }e se u jed-nom trenutku cela stvar pretvoriti u kampanju za odbranu nekog zlo~inca ili za srpsku istinu o Srebrenici. Ni beograd-ski klaberi ne provode svoje no}i bez straha od nasilja. Zdru`ena akcija skinsa i interventne brigade u klubu PlanetBIGZ okon~ana je `estokim batinanjem nedu`nih ljudi. U ovom, kao ni u mno{tvu drugih slu~ajeva, nikada se ne}eutvrditi krivi~na niti moralna odgovornost. Takav je ovo grad. Takva je njegova licemerna kultura.

SHINE HAPPY FAMILYNovogodi{nja zdravica za UKS, SKD, BK^, KL, KM, KN, (W)

Nasukala se la|a francuska na bregu grada gre{noga

Kona~no svi su na jednom mestu, pod krivim krovom esnafskog hrama, (largo)Sva ta skorbna bra}a razbacana, {to glo`ahu se bez stava i srama.

Kijuk, Pijuk, Ci i fijuk, Adam, Roko i Raketla (vivo)Otvori{e {irom dveri,Bludni sinci-izgnanici, dotera ih su`na metla:Zuba, Deki, Novak, Bole, magazinske {ire tubeDru{tvu svome neregistrovanome nose struju, tupe zube.

Pero Cvele ispod strehe podno krova, listi} smesti (vivace)Tiho kradom. Kad baka-Sera ne uo~i nove vesti.Bakra~-tantra~ gromko u|e i po{ljednjiPomilovan ko po~a{}enMija, Acke, Panta-kanta..., ne odole{e takvoj rednji.

Gde ste bra}o foruma{i, (rapidissimo)pena vene bez vas u ~a{i.Man’te Proku, Gagu, Produ, {iroko je kod nas na brodu.

Svi na broju na svojemu, pi{u koncept, tantijemu, (andante)Slo`na bra}a ku}u dr`e, tikvu sade, repu pr`e.

Sedam je rimskih bregova, sedam je greha sveta (adagio)Sedmica sre}e mastila, al’ jedna ku}a kleta.Sinci di~ni, ko jaje jajetu sli~ni, Visoko di`em, di`em vam ~a{u,Za zbirnu-sabornu atresu va{u!

Redakcija Betona

SRPSKI SIMVOL VERE� Verujem u jednog Boga Oca Nacije, Svedr`itelja, Tvorca srpskog neba i srpske zemlje,

i svega vidljivog i nevidljivog.� I u jednog Gospoda Krvnika, Sina Bo`jeg, Jedinorodnog, od Oca ro|enog pre svih ratova,

tamu od tame, demona istinitog od demona istinitog, mrtvoro|enog, a ne stvorenog, kroz koga je vaskoliko srpstvo postalo.

� Koji se radi nas ljudi i radi na{e propasti uspeo iz pakla i ovaplotio se od Duha Zlo~ina iAkademije Djeve, i postao kolja~.

� I koji je raspinjao u na{e ime u vreme Slobodana Milo{evi}a; mnogi stradahu i behu pogrebeni.� I koji je vaskrsao u demokratskoj Srbiji, po usudnom Pismu.� I koji se vazneo na pijedestal optu`eni~ke klupe, i sedi sa desne strane sudiji.� I koji }e opet do}i da sudi `ivima i mrtvima, Njegovom carstvu ne}e biti kraja.� I u Duha Zlo~ina, Gospoda, Smrtotvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i

Sinom po{tuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke iz Udru`enja knji`evnika Srbije.� U jednu kleronacionalisti~ku etnofiletisti~ku sektu.� Ispovedam jedno vatreno kr{tenje u nevinoj krvi, za opro{tenje grehova.� ^ekam vaskrsenje despota i kmetova i `ivot srednjeg veka. Amin.

SAKR

ALN

ISP

IS(I

ZN

ACIO

NAL

ISTI

~KOG

`DRE

LABR

IS)

�Fo

togr

afije

su sn

imlje

ne u

Muz

eju

Maj

akov

skog

u M

oskv

i �

Pobednik - Srbija na Istoku

� �

Posetite naswww.elektrobeton.net� IIBETON BR. 9 DANAS, Utorak, 26. decembar 2006.

CEMENT lightPi{e: Sa{a ]iri}

BO@JI RATNIK ILI KAPLJICA SPASENJA JE UVEK NADOHVAT RUKE

Svetislav Basara Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Dereta, 2006.

Ovo pisanije pokazuje da je vrag odneo {alu, a da ni \avo nije sedeo skr{tenih ruku.

(Anonim, XIII vek, negde u ustavnoj preambuli)

Fascinantno je slepilo ~italaca Basarine proze. Op~injeni onim na {ta suod 80-ih navikli (na postmodernu ars combinatoria i permanentno pro-blematizovanje ontolo{kog statusa knji`evnosti), ne vide ono {to bode o~i s primarne plohe Basari-nog teksta. Re~ je o srednjevekovnom teolo{kom fundamentalizmu ili fundamentalizmu teologije.No, pre toga, tzv. cerebralnost, „filozofska ili intelektualna dimenzija teksta“, „univerzalni iskazi“ili esejisti~ki tip diskursa umetnut u nevino prozno tkivo, za neke ~itaoce tek su {arena opsena (vra-ta) u koja su se zablenuli dokoni i sujeverno-naivni ~itaoci koji misle da Basara misli. A on, vele oviveselnici, uop{te ne misli nego se igra, pletu}i pau~inasto tkanje od verbalne magle i semanti~ke ba-sme. I u takvoj odbrani oni podi`u najve}u porugu koja se mo`e uputiti ovom autoru nepravedno li-{enog hvaleugodnog NIN-a: veselo laprdalo, a ne dubokoumni mistagog i mitomah.Drugi ~itaoci, oni u~eniji, liberalniji i sa o~itom sklono{}u ka Lindi Ha~ion (ljubav na daljinu), ce-ne ponajvi{e tzv. basarijanski ludizam koji infantilno, besno-obesno, preme}e preko glave, izvr-}e na nali~je, naopako postavlja naglava~ke sve te ustaljene konvencije, forme i norme. Dakle, iu~eni (tzv. hermeneuti~ki ravi) tvrde da se Basara igra, samo samosvesno i s ciljem, koji cilj im ni-je ba{ uvek dostupan ni jasan.Povrh svega, i sam autor, autodidakt-eklektik, u vlastitoj man-tri „narativni teolog“, politi~ar u osipanju, ex-zet, veleposlanikex-zemlje i glodur „Globa“ tvrdi, jer u to tvrdo veruje, da njego-voj ingenioznosti put Gloriji pre~e njegovi politi~ki pamfleti i sa-tiri~ke pa{kvile, usmene i pismene, kojima je mnogog Panglosaza herac ujeo, te mu ne dade kletog NIN-a, ne NIN-a, ninosao sedabogda (ili Budibogsnama).A u stvari, utata - Basara se preigra, autor po 62. put kre}e u ja-lovi krsta{ki pohod na slepe utvare i samrtne grehe na{e savre-menosti: na himeru Prosve}enosti i kletost Renesanse, na mrskiHeliocentrizam i Kopernika bednog (kosti mu se u zemlji prevr-tale; aha, u zemlji, a ne na Suncu), na demokratsku horizonta-lu {to korporativnu vertikalu baci na ple}a, na one {to poru{i{egradske zidine {to svemu smisao davahu, na dru{tveni progres, jednakost i ljudska prava ro|enau se~ivu giljotine, na lekare i higijeni~are, na kuvare i sve one {to povedeni bezbo`ni{tva modombrinu o zdravlju samo i lepoti propadljive puti svoje, zaboraviv{i bedni na ono su{tastveno i jedi-nosu{tno, na staranje o spasenju du{e svoje itd. i tako u smislu srodnom.Kada bi se ova argumentacija (ako je to argumentacija, dodao bi veliki po{tovalac svega postoje-}eg na srpskoj knji`evnoj sceni), retorika i pripovedna strategija odstranile iz Basarinog opusa, nastranu sve metafikcionalne i metapoeti~ke trte-mrte i neprobavljena teorija i filozofija srpskogaNi~ea, ne bi ostalo ama ba{ ni{ta {to bi povezivalo to mu~no {arenilo. Malo pamfleta{kog politi-kantstva, malo raznoraznih ideja uhva}enih u letu kafanske omamljenosti, malo polemi~ke juro-divosti i bru{enja stila, tu i tamo borhesovskih pseudobiografija, jezi~kih dvosmislica i logi~kihparadok(a)sa, dosta galerijske papazjanije stvarnih istorijskih li~nosti i poznatih knji`evnih liko-va, pone{to burlesknog humora {to se predvidljivo opetuje diljem Basarinih knjiga i silna napla-vina neobaveznih, kontradiktornih, sebeukidaju}ih i besposledi~nih iskaza i „teorija“ za koje jepotpuno neva`no ko ih i u kom kontekstu izgovara ili ispisuje.Na kraju, Uspon i pad Parkinsonove bolesti je jo{ ponajbolje pisan od svih Basarinih poslednjih ro-mana. Zasigurno }e biti jedan od najozbiljnijih kandidata za NIN-a, jer sta` i jurodivost ve~itogenfant terrible-a obavezuju i najtvr|e neverni~ko srce `iri-`reca, a samilost ljudska (dakako, ge-ocentri~na i kanonska) i praznina op{ta serbskoga fiktotvornoga pisanija aktualnoga gotovo na-gone da se Maister-Mag (ne Magi~ni*) skine sa spiska OFF-NIN-a i zaplovi zajedno sa mu~ki samo-u~kim-kulturtregerskim alter egom Dobricom, te Svetim Mirom put Zemlje obe}ane �

* Beton dodatak: „Laku no}, meco!“

Jednoga dana, bi}e ipak no}i, auctor Parkinsa, mo`da ba{ sam Parkins, bane u ku}u, recimo svoju, iako ̀ e-ninu, ili uva`enog glagoljivog tasta, sada ve} biv{eg, ne po~iv{eg, daleko bilo! Uto }e i mrak, na o~i, kojinikako sa istih ni silazio nije, no se fino ugnezdio do kraja balade - bez pevanja ali sa {aketanjem. „Ko je spavao u mom krevetu?“, zaurla slep od ljutine. „Ko je spavao umom krevetu?“, nastavi ne{to ti{imglasom, slep od zbunjenosti. „A ko jo{ spava u mom krevetu?“, zapita najti{e i najnevinije, i ste`e pesnice.Umorni putnik s Juga, namernik bez zlih namera, u svom magi~nom snu, ni kriv ni ru`an, stade da stra-da. I nastrada na pravdi geocentri~nog Gospoda, i u mraku njegovom, bogougodnom. Uto }e i svetlost, 75sve}a, ali auctor pade u dubok po~inak, smesta, a magi~ni namernik ute~e glavom bez bela obraza. I ne po-vrnu se - dok se Majlsova truba po tre}i put ne oglasi sa kioska.K

ulo

ars

ki

ap

ok

rif

Ratni zlo~inac je pobio stotinu ljudi.Time je pre{ao cenzus i postao patriota.

Goran Dokna

ETONJERKA POLUMESECAB

Svi brojevi Betona na

jednom mestu

Goran Cvetkovi}

CUCLATESLA ELECTRIC COMPANY, Pandur Theatre, re`ija Toma` Pandur - ATELJE 212

Ovo je godina Nikole Tesle, pronalaza~a i inovatora, nau~nika i genija. Otvoreni su mnogi dr`avnii me|unarodni fondovi za finansiranje projekata u kulturi i umetnosti posve}enih Tesli. I naravno, gde su dr`avni fondovi - tu je i reditelj Toma` Pandur! On sada ima i svoju registrovanutrupu za pravljenje i prodavanje pozori{nih, a verovatno i drugih umetni~kih projekata. Pre neko-liko godina pojavio se sa predstavom pravljenom po tekstu tada najaktuelnijeg i, naravno, najko-mercijalnijeg pisca iz Beograda, Milorada Pavi}a - Hazarski re~nik. Sve je to bilo jedno veoma skupobacanje pra{ine u o~i. A evo nam sada Pandura s Teslom! I opet nam je priredio ujdurmu komerci-jalnog poluukusa koju ho}e da proda za pozori{nu umetnost. Toma` Pandur je koristio elemente izTeslinog `ivota, ili pri~a o Teslinom `ivotu, proizvoljno protuma~ene sa neke mondenske ta~ke gle-di{ta koja treba da nas fascinira mu{kom golotinjom i perverznim asocijacijama na Teslino seksul-no uzdr`avanje. Jeftina poigravanja sa banalnim sadr`ajima, koji se predstavljaju kao elementi Te-slinog `ivota, imaju za cilj da zadovolje najni`i ukus poluobrazovane publike. Naime, ono {to smo na sceni videli predstavlja primamljiv aran`man skoro isklju~ivo lascivnih de-talja iz `ivota bilo kog ~oveka na svetu. Za to {to nam je prikazao, Tesla Panduru nije bio potre-ban. Verujem da je Tesla bio potreban Panduru samo kao maska za predstavljanje projekta nekojbogatoj fondaciji. A to da bi se Pandur zaista pozabavio Teslom na bilo koji na~in, e, to se zaista ni-je desilo ni u primisli. Ovo {to smo videli moglo se zvati bilo kako i biti bazirano na bilo kakvoj li~-noj istoriji. Jadno je ovo pozori{te koje Teslu koristi na tako bedan i nemu{t, zapravo la`an i total-no la`iran na~in, i to pozori{te ne zaslu`uje nikakvu posebnu kritiku ili komentar. To je jo{ jedanod udara na ukus publike beogradskih pozori{ta, udar koji pored ukusa poni`ava i znanje i isku-stvo i ose}aj za umetni~ko.Atmosfera ki~a dominirala je ovom nazovi predstavom koja je imala {timung petpara~kog kabareaili kafanskog igrokaza. SRAMOTA �

Pi{e: Igor \or|evi}

SVI KURJACI SU RAZLI^ITISve crvenkape su iste, Samoizdaja B92, 2006. - Marki} je nastolu, ku{ajte ili se gnu{ajte!

Vreme izme|u emitovanja Velikog brata nikako da pro-|e. Zavirivanje u idiotske dogodov{tine likova `eljnihslave ispunjava ̀ ivot prilepljen za TV aparat. Ali, kadaoni nisu na programu mnogima je te{ko, pa su su seume{ni ljudi setili da izdaju knjige kojima }e se lakoprekratiti vreme izme|u emitovanja. Prezentuju u knji-gama razvodnjenog Bukovskog, poja~anog vulgarno-{}u zarad nje same, sve to bez nekog smisla i sa punopretenzije i nadutosti. Proizvo|a~i popularnosti dovo-de na scenu Crvenkapca i Crvenkapice spremne na sve. Pozivaju i verzirane promotere da pomognu posao.Brko Sne`an je prvi u promociji. On govori o jednomod svojih patuljaka i tvrdi da je punk mogu} i u pripo-vedanju, a ne samo u muzici. Anarhisti~ka gromada,omiljeni kriti~ki ma~or ~ar{ije, tuma~ Samari}anin,kroz br~ine milo gledi Crvenkapca-Bonapartu. Uvekje suzno tronut kraj hendikepiranih {to bauljaju ugluvom mete`u bezdu{nog sveta. To nikako nije do-voljno, pa je i Zlatokos (u ljubavi s Bogom) napustioku}u koju je osvojio, i uzeo novu ~iniju ka{e odgova-raju}eg ukusa i topline. Re~e neku o tranzicionom Be-ogradu, vru}oj pedago{koj {amar~ini, javnoj higijeni

Beton, svima redom i u Novoj...

Izuvene pand`e

III BETON BR. 9 DANAS, Utorak, 26. decembar 2006.

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Miroslav Karaulac

KRATAK PREGLED MINULIH DOGA\AJA

Novogodi{nja pri~a

... Ubrzo zatim Sin|eli} skupi silnu vojsku i krenu na Cer - bitka naduga~ko opevana, nazvana ka-snije, nehatom jednog istori~ara, Boj na Mi{aru. Pred sam mrak po~e bitka i za Malu Planu. Grad birazoren, poaran i popaljen da je to bila tuga gledati. Tu osta glavnina srpske vojske; strada{e imnogi ranjenici, ali kad su pomo}ne sudije donele svoje zabele{ke, bitka bi dobijena na poene.Jedni posumnja{e da bi neka prevara mogla biti posredi, drugi uze{e braniti sudije, ali sumnja os-ta. Slu~aj koji i Smail-aga potvr|uje u svojim Memoarima.Po zavr{etku cerske bitke organizovan je veliki lov sa sokolima te mnogi vite{ki turniri i tombola. Sav pri-hod i{ao je udovicama postradalih prilikom spa{avanja Vo`dove britke }orde (kupljene za bagatelu od ne-kog Cincara na Miholjskom va{aru) koja nepa`njom njegove nalo`nice pade u ruke mrskom du{maninu.Tad pade dogovor da se, ~im pro|u vru}ine, po~ne sa dizanjem spomenika neumrlim narodnim velika-nima, gde god se na|e zgodno mesto, brdo ili kakva ̀ ivopisna ~uka. Tako se desi da se uz samo Duna-vo podi`e obelisk, na mestu gde je Laza prvi put ugledao Lenku Dun|erski, od de~ijeg dodatka i to zanovembar i decembar. Vojvodini me|utim to ne bi pravo. Nekoliko manjih buna bi u krvi ugu{eno.Na visokom postamentu, od belog ven~a~kog mermera, podno same Fru{ke gore, bi isto tako po-stavljen divan an|eo sa slomljenim krilom, treneru „Vojvodine“ za sve {to je uradio u poslednjemjesenjem {ampionatu.Tek pri otkrivanju spomen-obele`ja Zmaju, izbi sve na videlo. Mo`e se zamisliti iznena|enje prisut-nih kad po prvi put bi obnarodovano da je sva Zmajeva dela, iz zrelih godina, izuzev „Na Liparu“,napisao Crnjanski u trenutku du{evnog rastrojstva.Te godine, Sava nado|e i nasta velika promaja nad Beogradom od koje strada sahat-kula zvana„Beogra|anka“ - delo nepoznatog sajd`ije s Kanarevog brda - naho~e bez oba roditelja, ~obaninu jednom velikom hotelu, ina~e te`ak reumati~ar. Mnogo sveta ostade na krovovima i ne htedesi}i ni kada se Sava povu~e. Reka odnese sa sobom i ~uveni rimski deo Skadarlije. Korito Save bi-lo je tokom celog januara izlo`eno u atrijumu Narodnog muzeja, ali iz straha od uroka niko odgra|ana ne hte da ode da ga vidi.

Na prvom i drugom spratu Zavoda za osiguranje, te iste godine, po~e kuga, a pred kraj godine inajezda stidnih va{i koja za|e po mesnim zajednicama i silu nevinog naroda pomori. Odmah sle-de}e godine po~e epidemija tripera, velika su{a, a kasnije i poplava; a i sistem raspodele dotu~emnogo nedu`nog puka.Posle Sedme nesta{ice deterd`enta izbi{e veliki nemiri. Neki otvoreno zatra`i{e reformu sistemasnabdevanja. U onom prvom besu vlasti sve kolovo|e ove bune pobi{e i baci{e u Dunavo. Sila usta-nika bi u sind`iru u roblje odvedena, ba~ena na galije, ili prodana po samouslugama. Ali posle iz-vesnog vremena, vlasti se sa`ali{e i oprosti{e im. Nekim od pobijenih digo{e spomenik, a po ma-nje znatnijim dado{e ime nekoj ulici ili nekoj {koli ili pak domu za naho~ad.One iste no}i kada na Kolarcu bi{e tajom dokinuti no}ni te~ajevi iz vedanta sutra, tantre i vedskog san-skrita, a predava~i ba~eni na poljoprivredna dobra, za ispomo}, Gospodar Jevrem, znameniti lovac ikartaro{, bi izabran, jednoglasno, za narodnog komesara sa mandatom na sedamnaest godina. Kadamu iste~e mandat, ostade na vlasti sve do svoje smrti, i to od {arlaha. Za njegove vlasti sru{eno je Na-rodno pozori{te i na njegovo mesto podignut veliki McDonald’s, sa ringi{pilom, toboganima i strelja-nom ispred njega, igrama na sre}u, mera~em snage, ma{inama na novac i drugim zgodama na zabavu ipouku deci i neja~i. I pored mnogih gre{aka i previda koji su mu opro{teni zbog ~ira koji ga je tako mu-~io da ni na {ta ljuto ili kiselo nije mogao ni pomisliti, dobio je sva znatnija odlikovanja osim Junaka so-cijalisti~kog rada koga trenutno ne bi na skladi{tu. Pored brojnih zuluma i pohara narodnog blaga, uda-ranja ̀ enama na obraz, po ~emu je bio posebno upam}en, pored svoje ̀ estoke naravi, osionosti i zadr-tosti, u`ivao je neokrnjeno poverenje i bio je silno omiljen u narodu, u ~emu se svi hroni~ari sla`u uglas.Upam}en je naro~ito po velikom govoru koji odr`a u @upi aleksandrova~koj, na proslavi 600 godina rop-stva pod Turcima. Govor mu napisa {ef mesne autobuske stanice, kako posle bi nepobitno dokazano.One iste jeseni kada Vukova pisma, posle dugog skanjivanja, bi{e izneta na svetlo dana, ispravljena,doterana tamo gde je trebalo, dopisana, a neka skroz izbledela, slabo ~itljiva ili iskrzana, zamenjenapotpunoma novim, u Akademiji nauka bi, aklamacijom od pet glasova, izabran za redovnog ~lana Pa-vle Savi}, strasni pecaro{, u~itelj, pekar, mutabd`ija i zavariva~, a odmah slede}e jeseni, u Akademijubi primljen i Kale iz „Interprometa“, vrstan poliglota i pored te{ke govorne mane pri izgovaranju sa-moglasnika, iako bez oba roditelja, sa sestrama na radu u Australiji i ocem notornim alkoholi~arem.Na svu sre}u, kad ono bi vra}ena stara cena ulju, maslacu i deterd`entima za pranje stakla, pojavi{ese prvi znaci smirivanja. Bi donet novi ustav sa dopunama o kori{}enju bonova za benzin. Pojavi{ese novi formulari za uzimanje urina {to masu naroda odobrovolji. Cena Playboya na jesen, te istegodine, opet sko~i za dva puta ali bonovi za berberske usluge bi{e kona~no dokinuti.

Neki hroni~ari tvrde - peti, neki - sedmivek: bio je blag po~etak zime. Prvi sne-govi po~e{e brzo kopniti; ljubica i visiba-ba bili su zaminuli a ka}un i jagor~evinajo{ nisu bili izbili. Moglo je biti najvi{e trisahata iza ru~ka kad prvi Slaveni sta{epristizati na Balkan. Zemlja je bila pustakao i danas, drumovi nikakvi, i uop{te,obave{tenost o svemu dosta slaba; {toim je u po~etku, dok se nisu bili navikli,dosta smetalo. A ubijao ih je i neki vetar~amotinje koji je krajem povazdan vejao.To se ne da opisati koliko se namu~i{e teprve zime. Ali ~im pro|o{e poslednji ve-liki snegovi, nemaju}i {ta da rade, u du-gu vremenu, po~e{e osnivati prve manjedr`ave i smi{ljati im razna obele`ja.Ve} slede}e godine, ~im bi{e posvr{ava-ni glavni poljski radovi, mnoge Srpkinjekoje jo{ nisu bile ni punoletne, ponetenekom kovarnom nadom da }e sve po-tom biti bolje (koja nas je i kasnije ~estovarala), sa bosiokom u kosi, iza|o{e poprvi put na korzo u {etnju �

Pi{e: Tomislav Markovi}

HEROJI ULICE

U potrazi za izgubljenim

mladi}em (`mure)(Vasko Popaj, iz ciklusa Igrale se delije nasred male kutije)

Mladi} se sakrije od VojeSakrije mu se u glavuOvaj ga tra`i po sali heroja

Sakrije mu se u srceOvaj ga tra`i po aleji velikana

Sakrije mu se u du{uOvaj ga tra`i u crkvenom kalendaru

Tra`i ga tra`iGde ga sve ne tra`iI tra`e}i Mladi}a prona|e sebe

Pono} kabinet ki{a razgovor

s predsednikom(Dragan \ilas, iz memoara u nastajanju, poglavlje Pitanja za {ampiona)

Te{ko ti je {to si Boris bil voleo da si Ljubabil voleo da si ]osi} na kolenu {to te cupkabil voleo da si `ele pihtijastog gela tubabil voleo da si Pjero bil voleo da si lutka

Te{ko ti je pravo ka`e{ bil voleo da si lolabil voleo da si zvezda lepi Cane zgodna kokabil voleo da si [aper bil voleo ~lan Idolabil voleo da si mister il’ mis demokratskog

bloka

Jada{ mi se e pa dobro bil voleo da si fensibil voleo da si pista kojom klizi manekenkabil voleo mir u svetu bil voleo golub da sibil voleo da si eho il senkine senke senka �

i slutnjama u kojima vidi letenje gu{~jeg perja na sve strane. Radovao se Zlatokos upisanim vred-nostima i zna~enjima jedne knjige. Videti vi{e nego {to se vidi to je smisao svih bajki. Zadrto za-stupati svoje kriti~ko }udore|e esencija je svih flajki.A u okviru 396 stranica previ{e je imitacija Bukovskog, balavih halabukovanja i prenemaganja. Pri-poveda~-ispovednik razbija sve pred sobom jakim udarcima i neuspe{nim cinizmom i ironijom. Ob-ra~unava se na idealan na~in sa svima koji mu smetaju, neprestano se dru`e}i sa radnicima iz kok-sare i u`ivaju}i u dru{tvu nekih marsovaca koji su metalik roze i debeli. I iz svega o ~emu autor bu-lazni, se}aju}i se ~ak i slatkih riba iz serije ^ari, ispreda se jedna pri~a o kojoj nema ovde ni slova. Jedne novembarske ve~eri vra}ao sam se iz biblioteke ku}i. Bio sam ispred ulaza u zgradu kada iz par-kiranog automobila izlete{e dvojica sa fantomkama na glavama. U rukama su imali bejzbolke. Moraosam brzo da reagujem. Imao sam pri tom i malo sre}e. Dalji idiot okliznu se o pse}e govno i udari gla-vom o trotoar. Ostade da le`i bez svesti. Bli`i napada~ zamahnu da me udari bejzbolkom po nogama,ali sam uspeo da sko~im i on proma{i. Na trenutak se zbunio zbog neuspelog napada i ja sam uspeo dareagujem. U rukama sam imao petu knjigu Zlatnog runa. Njome sam ga ga|ao i pogodio posred lica.Usledio je brutalan {ut me|u noge. Pada na zemlju i ja nemam milosti. [utiram ga besomu~no. Deset,petnaest, dvadeset puta. Jadni~ak se uvija i cvili. [utnem ga jo{ koji put da bolje zapamti da se nekadmo`e i zajebati. Dovoljno je. Podi`em primerak Zlatnog runa i bri{em ga o napada~a. Iste ve~eri na Dnevniku ~ujem da je neki nedobronamerni kritik prebio ni krivog ni du`nog po-znatog i dobro prodavanog srpskog pisca. Tira`ni pisac je zavr{io u bolnici sa tri polomljena re-bra, odstranjenog testisa umesto koga }e biti ugra|eno plasti~no jaje. Ina~e, pisac se ose}a do-bro i najvi{e `ali {to ne}e mo}i da predstavlja na{u zemlju i samog sebe u kulturnoj razmeni pozemljama u regionu. Drugi ranjenik nije pominjan u Dnevniku. ^uv{i ovu vest, zapitao sam se za{to sam ja postao meta napada. Mora da su dva smetenjaka po-gre{ila i zamenila me s nekim. Ugasio sam televizor. Glasno sam se nasmejao u mraku. Pitao sam se kakvu li }e sad pisac pisatiprozu s jednim plasti~nim jajetom. Bi}e to proza sa naslovom: Demoni iz plasti~nog jajeta. Ne}e to vi{e biti to �

Pi{e: Milo{ @ivanovi}

DOBRI^ICA ISVETISLAV^INA

Hipoteti~ki slu~aj

Prazna scena. Utr~ava Dobrica, kad je bio mali.Dobrica (vri{ti): Ajme meni, nemoj me! Ajme me-ni, nemoj me!Utr~ava Svetislav, kad je bio veliki. Iza le|a nosi prut.Svetislav: Ho}u te! Ho}u te! [to si pri~’o da nisikrao orahe, kad si krao orahe?Dobrica: Nisam krao! Nisam krao! Uzeo sam sa sto-la, mislio sam da su sa neba pali!Svetislav: Ako su sa neba, {to su onda tako u`eglipa si sav masan?Dobrica: Jao, kakva ti je to grana?!Svetislav: Dlakava, Dobrice, trnovita �

Stairway to Heaven - put za Rumiju

!?

?

IVBETON BR. 9 DANAS, Utorak, 26. decembar 2006.

Rajko Petrov Nogo }e u intimnoj atmos-feri hajdu~ke jazbine recitovati svojupoeziju na uvce Ratku Mladi}u, uz mu-zi~ku pratnju Mome Kapora na tam-ta-mu na~injenom od ko`e inovernika.

Sv. Miro nastupa u diskoteci „Zaum“ nanajvi{em vrhu Semolj gore, uz pratnju~etvoro~lane guslarske bande.

Brana Crn~evi} & Hor ha{kih de~aka za-bavlja}e na{e ljude na privremenom ra-du za srpsku stvar u Sheveningenu. Zainstrumentalni deo zadu`en je Vojislav[e{elj koji }e muzicirati zar|alom ka{i-kom na ksilofonu.

Goran Petrovi} }e pod prozorima SANUpla~nim glasom otpevati slede}u tugo-vanku: Iz Narodne knjige ja izlazim,/ana spisku sebe ne nalazim./Levo, de-sno, nigde moje SANU,/oj, ̀ iriju, jebemli ti nanu!

D.J. Danilov }e u diskoteci „Zmajevognezdo nad ponorom“ izvesti tehno re-miks poznatog hita iz 90-ih JUL je kul.

Mihajlo Panti} }e u Panteonu nacional-nih veli~ina Ko ka`e da veli~ina nije bit-na? zabavljati slavodobitnike nacional-nih penzija pesmom „Anarhija all overknji`evna ~ar{ija“.

Nacionalni bard Matija Be}kovi} nastu-pa u duetu sa Cecom Nacionale na pred-izbornom mitingu Narodnja~ke koalici-je u ^a~ku. Matija }e izvoditi Cecine hi-tove, a popularna pevaljka }e recitova-ti glasovitu Matijinu poemu „Jeba}emose jo{“ u obradi redakcije Betona.

Dobrica ]osi} }e putem hot-lajna otpe-vati Radovanu Karad`i}u svoj ~uveni hitOvde radi istorija/Ovde radi biologi-ja/Vaskrsava Velika Srbija/Ra{a kolje,blagosiljam ja.

Miroslav Toholj i Petar Arbutina, udru-`eni u duet „Duos desperados“, uvese-ljava}e gomilu u klubu „Srpski bogMars“ antiratnim klasicima tipa Radoide Srbin u vojnike, Mar{ na Drinu, Kill‘em all, Seek and destroy, Srpska se trubas Kosova ~uje ���

Pi{e: Mom~ilo Mihajlovi}

POPODNE JEDNOG TAJKUNAHalo, Ziki, ho}e{ li ti da odradi{ onaj pesak ili ne}e{? Ne}e{. A za{to? Ziki, Ziki, debelo si ti za-glibio. Debelo. Samo to zna{ - utoka, bomba, eksploziv... A mogao bi da postane{ kontroverz-ni biznismen, pa da te primimo u glavni odbor, pa da te stavimo na listu. @iveo bi kao car. Aline - ti bi jo{ da roksuje{, di`e{ u vazduh i zavr}e{ jaja. Molim? Voli{ to. Pa volim i ja, ali ne mo-`e ~ovek u `ivotu da radi samo ono {to voli. Ja, dece mi, ne znam vi{e ni gde mi je prangija.Koji }e mi. Izljubio sam je i poslao u zaslu`enu penziju. ^ekaj ~as.Ne, kevo, ne to da jede{, fuj to, fuj to kad ti ka`em! Halo. E, izvi-ni brate, keva uzela da jede onaj {atro crni hleb iz moje pekare,iako sam joj sto puta rekao... Ma da, pale se budale, kao crna pa-nja zdrava. A lebac crn od kafe, brate. Pa da, farbam bra{no ka-fom. Ide taj integralni ko lud. Molim? E, pa ti sad ho}e{ da mi iz-vu~e{ sve poslovne tajne, dru`e. Ajde, dobro, re}i }u ti. U kafusipam je~am. Da. Iz one moje pivare. Jeste. [ta me}em u pivoumesto je~ma, ne ̀ eli{ da zna{. Al da ti ka`em, ako ve} cirka{ pi-vo, nemoj da cirka{ ono moje ekskluzivno pivo proizvedeno zapotro{a~e istan~anog ukusa. Uh, sa~ekaj malo, ne{to mi je mu-ka. Uh, majku ti, zamalo da se izbljujem. [ta trabunja{, kume?Ne, kume, nisam se setio kako smo osloba|ali Srebrenicu, nego sam se setio {ta mi je sirovina za pi-vo. Da, da, dobro sam sad. Zna~i, brate, pivo nikako. [ta? Je~am? Je~am sam slu~ajno nabavio kadasam od Moldavaca uvozio kontigent devoj~ica. [ta }e mi devoj~ice? Doveo sam ih na Radost Evrope.Ziki, Ziki, nemoj da me... Zna{ ti dobro {ta }e mi devoj~ice. A taj je~am nevi|eno jeftin. A lep, kru-pan. ̂ ernobiljski rani. Momenat, neko mi zvoni.Dobar dan ~ika Marko, dobar dan tetka Rado. Halo, evo gerijatrija do{la kod keve na kafu.Ovom matorom, od kada se poji mojom kafom, izrasle sise. Al on se ne sekira. Ka`e, najzadimam na raspolaganju sise kakvim sam uvek `eleo da raspola`em. A baba bradata ko episkop.Pa i de~icu od sedam godina sve ne{to {tipka za guzu.Kakvo sad bra{no? A, ovo belo {to mi ostaje od hleba. Ni{ta se kod mene ne baca. Zna se - belo ubelo. [ta? Ma, nek’ pocrkaju, ko im jebe kevu narkomansku. Kako? Ziki, brate, nemoj da me vre|a{.Nemoj, kad te lepo molim. Mogao bih ja i da se setim gde mi je utoka. Dajem ti besplatan konsaltingza piljevinu i pesak, a ti tako. Ja tebe servisiram sa finom robom. Samo tebe, samo tebe, Ziki, i onogministra ~astim prvoklasnim, nekr{tenim dopom. Ni murija ne valja bolji. Dobro, dobro, opro{teno.Ne cvili vi{e, al drugi put pazi. Stani malo, kao da mi se neko {unja oko vrata.Alo, kume, jesi li jo{ na vezi? Zamisli, ovaj moj najstariji grun’o na vrata sa fantomkom na glavi, upe-rio pucaljku u mene i zaurlao - daj pare za mobilni, daj pare ili si gotov. Zavalio sam mu {amar~inu,glavu sam mu od{rafio. Ali Ziki, kako me je pogledao, govno mi se smrzlo. Mora}u da ga dr`im na oku.Nego, koliko je to sati? Zar toliko? Moram da krenem da ne zakasnim na tender. Kupujem ne-ku fabriku lekova. Jeste. A i ti mu}ni malo tom tintarom. Mani se utoke, drugo je sad vreme. Aj-de malo se napregni, ajde uklju~i ganglije, pa mi reci - {ta je to {to je kompatibilno sa lekovi-ma. [ta? Ne, brate, nije hanzaplast. Probaj ponovo. Pa, pesak, Ziki, pesak �

Prevodi: Sa{a Ili}

DIJALEKTI^KA ANTIREGRESIJA(Beton ekskluzivno objavljuje: Radovan Beli Markovi} prvi put na srpskom jeziku!)

1. Original:(Stanje jezika: XIX vek, obrenovi}evska Srbija, neposredno pre pe~atnje Dani~i}eve studije „Rat zasrpski jezik i pravopis“ - prim. prev.)

U polomu su i roman i Srbija

U polomu, da{ta negli u polomu, jer kakva je, ina~e, sudbina romana koji se gotovi od novin-skih istrzaka i {tokakvih notata, sumnjive atribucije u lo{oj obradi, uz pjane bulazni ~inovni-ka, a sve to u zemlji Srbiji, koja se ni od podanika svojih ne mo`e odbraniti - zakraljena izvansvakog ispravnog katastra.

Radovan Beli Markovi}, Kavaleri starog premera 1

2. Doslovni prevod:(Stanje jezika: po~etak XX veka, Srbija posle majskog prevrata, tzv. „zlatno doba“ - prim. prev.)

U porazu su i roman i Srbija

U porazu, dakle, a gde drugde do u porazu, jer kakva bi ina~e mogla biti sudba romana, kojinastaje od ise~aka novinskih i nekakvih zabele{ki, sumnjivog porekla a obrade lo{e, uz ~inov-ni~ki somnabulni govor, a sve to u Srbiji, zemlji koja se ni od svojih podanika ne mo`e odbra-niti - dr`avi koja nije ubele`ena ni u jednu zemlji{nu knjigu.

Radovan de Beli Markovicz, [valeri starog kova

3. Kona~ni prevod:(Stanje jezika: po~etak XXI veka, Srbija posle atentata na premijera - prim. prev.)

Srbija i njen roman su pora`eni

Pora`eni su i Srbija i njen roman, a {ta bi se drugo moglo o~ekivati nego poraz romana koji na-staje od novinskih ise~aka i neautorizovanih zabele{ki, optere}en suvim administrativnim go-vorom, kao i poraz Srbije koja se ne mo`e opravdati ni pred svojim gra|anima, budu}i da je za-snovana kao dr`ava bez zakona i reda.

Radovan Belimarkovi}, Ortaci na lo{em tripu

1 Sam naslov nije lako prevesti, budu}i da je Markovi} upotrebio re~ „kavaleri“ koju ne poznaje nijedan re~nik narodnog iknji`evnog jezika, niti re~nici stranih posu|enica (Re~nik SANU, Rije~nik JAZU, Mati~in re~nik, Vujaklija, Klaji}). Poznatoje da je re~ „kavaljer“ izvedena iz francuske re~i „cavalière“ {to se kod nas sre}e jo{ samo u obliku „kavalir“, ne i „kavaler“{to opet gravitira prema drugoj re~i koja je iz italijanskoj jezika dospela na ju`noslovensko govorno podru~je. Radi se o re-~i „cavalleria“ u zna~enju „konjica“. Re~ „kavalerija“ nije nepoznata na{oj knji`evnosti ali ni re~ „kavalerist“ u zna~enju„konjanika“, odnosno osobe koja ima neke veze sa konjicom. Stoga Markovi}evi kavaleri stoje usamljeno i ako bismo pra-tili liniju pi{~eve asocijacije kao i elementarnu lingvisti~ku akribi~nost, mogli bismo taj termin prevesti kao „konju{ar“, da-kle nije ni „konjanik“ niti „konji~ki oficir“, ve} neko ko ima veze sa konjima i lascivnim re~nikom. Vi{e od toga se ne mo-`e. S druge strane, ako se zaviri u re~nik i proveri zna~enje re~i „premer“, lako se mo`e utvrditi da ona zna~i „pre~nik“.Pravi doslovni prevod ovog naslova glasio bi, dakle, Konju{ari starog (p)re~nika. Nije lo{e, ali je daleko od dobrog �

GDE

NASTUPAJU

ZA NOVAKATranzicija u divlji kapitalizam neumitno je zahvatila i

jedan deo srpske knji`evne elite. Nacionalne veli~ine

}e najlu|u no} provesti radno, daruju}i pu~anstvo

autenti~nim proizvodima svog barbarogenijalnog uma.

Tajkun lagum