VESNA KORAE

SHVATANJA MlTA HA0 TVOREVINE !/ PRlMlTlVNOC MENTALITETA"

PaEetkom ovoga veka, brojni tearetieari i is- traiivaPi bili su skloni shvatanju da je mit povezan sa specifieniam widam ,,pnimitivne7' ljudske midi; pri tom su se trudiLi da iidu i dalje, i da dokaiu da je ljudsko miiljenje, jedna'ko kao i ljudsko druStvo, tokom svoje is- torije nuinlo moralo da prode kroz woj ,,prelo- giEki" iLi ,,pred-lo~gdki" period, u kome je mit bio normalan i 1uobiEajen nabln mikljenja. Pasle tog periada, po shvatanju ovih mielilaca, sle- diLo je ,,doba filonofa" koje je, daljim istorij- skim kretanjem drugtva, potislo i ~smenilo ,,do- ba nauPnika", tj. konaeno doetignuto carstvo

,,racionahe" i ,,objektivnen istirne.

Jedno vreme to je Pak bila apSteprihvafena i nepokolebljiva doktina. Shvatanje da je mit- sko miSljenje najizrazitija manifastacija ,,psi- mitimog mentaliteta", s jedne strane, i da je milt ili ,,izvan sfere razuma", ili tek prvi kora\k na dugam i trnovitom pubu napretka prema qpiwtemoldkoj zreloslti EoveEamtva, s drujge, imalo je svoje polaziSte kaiko u samoj empi- riji drugtvenog iivota, taiko i u razliEitim teo-

rijskim dzvorijma. Krajem 19. veka u Ehgleskoj i SAD se defhi- tivno ~ v ~ m t i l o gradansko drustvo, Eiji je te- melj - ekonomija zahtevala neaputanu eks- ploataciju i nesputanu hnkurenoiju gde god je to bilo mogute: ad sopstvenog tla, preko kalonija, do svetslkag triiilSta uapjrte. Wpostav- ljanjem ikolanija i svetskog triilta, otkrile su

-

se sveltu mnoge zemlje i mamdi o kojima ae ranije nije zndo nigta. iEi gotovo nilta. U titm usloviuna, na omovu oskudnih. Pesto rdavo prenesenih i protumafenih, pa i netaf- nih fragmenata d s i m a r a , poslovnih ljudi. mo- raplovaca, vojnika, vladinih Pinovnika, raznih avanturista i mnogih drugih o iivotu novo- otknivenih nomda izvan do tada pozmatih ob- lika drruStvene organizacije i pravila druStve- nog pcrndanja uapjlte, bilo je laiko i gotavo prirodno prihvatiti tezu o , , p~ imi t ivnm men- talitetu" kao S V Q ~ S ~ V U plemendkih ili ,.primi- tivnih" ~druStava'). Pored toga. ideja o inferior- nom, ,,prinnitivnom" mentalitetu smvim je od- govarala bmohzirnoj kolonijalnoj politici, koja se eesto ponivala na ,palu6nost" ovakve tv~rd-

nje, a ne malo puta njame i qpravdavala.

Podsticaji za prodavanje mita kao oblika kul- ture u kome se ispoljava specifirni liudski duh doSli su i iz lteonijskih dzvma. S jedne strane, osnova za raznovnsna antropologka imfavanja u krugovima evoi1~uoionMa bila je pretpastavka o jedinstvenoj razvojnoj liniji celokupnog Eo- vefanstva: od najjednmtavnijtih ljudsrkih zajed- nica i aajnerazvijenijih kultura - 'ka dSim i razvijenijim stupnjevima. Bez o b i r a kaho se zamiSljaJa ova iii ona faza drugtvenog razvoja i vremenski okvir njenog trajanja, napredak je shvaten kao n u k i sled poljedinih etarpa, i to na istoveten nd in . ,,EgzotiEniV, ,,primitivnin na- rodi pobudivaY isu imteresovanje ovih istraii- vafa u meri a kojoj se smatralo da oni jog uvek iive i i v ~ t o m koji je bio svoj,stven davno

') Ni u klasifnoj ni u savremenoj antropologiji nije postignuta saglasnost o terminu kojim bi se oznafili izvanevropski narodi i zajednice koji se po svojim dru- Stveno-ekonomskim obeleZjima nalaze na nekom od ranijih stupnjeva razvoja, dok po kulturnim i duhov- nim obeleZjima izlaze iz okvira nasleda poznatih velikih drevnih civilizacija. To su najfeSCe nepismena dru- Stva, ili druStva izuzetno duge predpismene tradicije, koja antropolozi nazivaju veoma razlifito: ,,primi- tivna", ,,plemenska,', ,,domorodafka", ,,urodenifkaW, ,,divlja', .,egzotif na", ,,prvobitna", ,,arhaiCna'p, ,,zao- stala", ,,nerazvijenal', ,,ne-urbana", ,,tradicionalnaV, itd. I u skladu sa nazivom za takvu zajednicu. njeni pripadnici se zovu ,,primitivcima", ,,divijacimaU, ;,ar-

haifnim Ijudima", itd.

Za to, s jedne strane, postoje opravdani razlozi. Jer, i ta se druStva razlikuju po izvesnim odlikama do te mere da se ona ne mogu uvek imenovati na isti nafin. Ipak, ako se odredeni stupanj i oblik druStveno ekonomske organizacije uzmu kao osnovni kriterijurni razlikovanja, takve f e zajednice pre pripadati nekom svom zajednifkom svetu, u odredenom smislu nera- zvijenom i zaostalom za istorijskim hodom razvijenih savremenih drultava. I mi Cemo koristiti na j fd fe upotrebljavani izraz ,,primitivnip', podrazumevajufi pod tim najjednostavnije poznate druStvene i ekonom- ske uslove, dalje od kojih u povratnom istorijskom kretanju ne moZemo ifi na sadasnjem stupnju naSeg

znanja.

- -

VESNA XORAC

napustenom stupnju divljagka. Ovaj pre Eve- ga Morganov (LewL Morgan) i Tejlorov (Ed- wand B. Ty10r)~) pokusaj da izgrade teoriju o razvlitku l j u d w h druSItava i kultura kao je- dinstvenom istorijskom procesu dao je takode osnova verovanju da i l juhk i duh prolazi slif- ne stupnjeve r a~v~o ja , i to od svog ,,primitiv-

nag" stupnja, ka sve viSim i sve zrelijim.

S druge sltrane, dogmatsko uEenje o ,,primitiv- nom mentalitetu" bilo je dalji ishod pmsveti- teljskih ideja i nepoeredn~i izdanak pozitivistit- kih stremljenja, pre svega Kcinltwih (Aulguste Comlte), ~ d a istoriju druSitva zasnuje na idej- ni~m osncwama, na istoriji ljudslkog duha, d da u 'svakom od tni stadijuma razvoja druStva - tedo8kom, metafizi8kom i podtivnom - utvndi i odgovaraju&, osobeni naEin migljenja. I ~ z - gledalo je da je Eitava jedna generadja isto- riEara ljudske misli bila zadovoljna ovakvim stanjem stvari. Cinilo se prihvatljivim shvata- nje da je mit, kao tvoredna ,,primbtivnog men- taliteta", naEin misljenja i izraiavanja tipiean za tzv. primitivna drugtva, i da ,five Sto u na- ma nije dobilo transfudju recionalnog znanja

pripada mitu . . .9. KO god danas temeljno i bez predrasuda PO- uEava mltove mora se, sujden sa ovakvim sta- vovima, zapittati da Li rnitolo5ki apusi naroda sveta dds ta pripadaju ,,duhovnoj praistoriji" ljudskog druStva? Ili mitotmrenje, kao izrm specifirnog ljudskog stvaralagtva, odgovara ne- koj iskomkoj potrebi ljudskog duha, ma hakav on bio, te nam, da b i m o shvatili ovu Einje- nicu, nlije potrebna konstmkcija tipa ,,primi- tivnog mentaliteta" ili ,,pxelagiPkog misljenja"?

Da bismo odgovoriLi na ovo pitanje, mmamo se vratiti na same poEebke radanja ideje o ,,prelogi6kom", ,,primitivnomn menrtalitetu. SJe- deEi Kantov pozitivisti0ki pristup, po kome se kulturni PX-~Rras uneri Drema na~olru koii ie uEiinjen ; piavcu 'kansituisanja - ,,pozitivhog", nau6nog duha, dva Framcuza - Emid Dinkem (Emile -hx%helm) i usjen Levi-Bril (Lucien LCvy-Bruhl) - su ga primenili na upmedmo prouEavanje ,,druStvenlh &njenicaV, kako u pismenim t a b i u nepismenim kulturama. I Dbrkem i Leviarill su najveEi deo svojih na- stojanja usmerili na zamivan je jedne socialo- gije Eija Ee osnova birti ideja o ,,kolektivnoj

3 Pri tom treba istafi da se Tejlor, u svom najznaEaj- niiem delu Primitivna kultura (Primitive Culture), za- loZio za ideju da . .~rimit ivni" ljudi u svojim verova- njima nastoje da"budu racionalni, ali ne uspevaju

da budu sistematieni.

*) Grimal, Pierre, rousse

Man and Myth, Introduction World Mythology, p. 9 .

t o La-

VESNA KORAC

svesti", d n m ,,kol&tivnim predstavama". Mebutim, dak je Dinkem na tom polju rada bio bliii onim istraiivaEima (~pre svega F. Boasu) koji su dokazivali da postoji principi- jelna istovetmas\t ,,prvobitnihn i ,,civilizovanih" oblika mizljenja, Levi-Bril se, posle filozofskog interesovanja, cnpredelio za pmuEavanje onog stypnja ljudske svesti koji je, po njegovom shvatanju, prethodio svesti savremene, evrog- ske civilizacije. 0 tome svedde njegovi bmj- ni radovi4), od ~kojih je najpamatiji P~imitivni mentalitet, objavljen prvi put 1922. godine. Taj rad je bio i ostao veoma aporan, mnogo puta osporavan, a ipak na odreaeni na~Ein podstica- jan i nezaobilazaa ked god se teorijski zasniva i tumaEi neka celovitija lstraiivaivka grada o druSltveno-akoncrmski nerazvijenlijilm zajednica- ma izvan evropskog kulturnog nasleba, paseb- no o drugtvenim oblicima i akvirima saznanja. Cak se i Sam Levi-Bril delimicno adrekao svog prvobitmg sltanoviSta, napisavli pred hraj svo- ga iivota da ga ,,nilkada nije mogao braniti" i

da je ono ,,u s v m u bilo neodr i iv~"~) .

U o v m svom delu Levi-Brill je, na amIoViu po- data~ka iz druge ruke, najEe56e misionawkih izveztaja, polkuSao da odredi ,,pram orijenta- ciju" mentaliteta pripadnika ,,niiih druStvenih zajednica" Juine Amerike, Australije, Melane- zije i Afrike, tj. granice i sadriaj mjihovog iskustva. Ia'ko je u predgovloru za Primitivni mentalitet istakao svoje nastojanje da ,, . . . pro- nikne u naei~ne migljenja i principe djelovanja ovih ljudi, koje vrlo neta6no nazivamo p~ imi - tivcima, a koji su nam u isbi Eas tako bliski i

') Pomenubemo samo obimnije radove koji se naj- neposrednije odnose na Levi-Brilova istraZivanja ,,pri- mitivnog mentaliteta". To su Mentalne funkcije u nii-im drugtvenim zajednicama (Les Fonctions men- tales dans les Societes inferieures, 1910). Primitivni mentalitet (La Mentalite primitive, 1922), Primitivna duSa (L'ame primitive, 1932), Natprirodnost i priroda u primitivnom mentalitetu (Le Surnaturel et la Nature dans la Mentalite primitive, 1935), Primitiuna mitolo- gija (La Mythologie primitive, 1937) i Mistitno iskustvo i simboli primitivaca (L'Experience mystique et les

Symboles chez les Primitifs, 1938).

Poslednjih nekoliko meseci svoga Zivota Levi-Bril je proveo pravebi skicu sa radnim beleSkama za VII tom studiie ~osvebene temi koia ga ie ZaokuDliala gotovo CeGri decenije - o ,,priniitivhom mentaliieiu.'. Ove radne beleike su, zatim, prikupljene na Jednom mestu, i prvi put objavljene deset godina - nakon smrti njihovog autora. dakle 1949. godine, pod nazi- vom Les Cahiers de Lucien Levy-Bruhl (u engleskom izdanju Notebooks on Primitive Mentality, Basil Bla- ckwell, Oxford. 1976). Iako izvorno nepripremljene za objavljivanje, one ukazuju na Levi-Brilove intelek- tualne dileme i sumnje u ispravnost ideje o ,,prelo- giEkom mentalitetu,', kao i na nove pravce njegovih razmisljanja, posebno o tome da li pojam iskustva

moZe svim ljudlma znaEiti jednu istu stvar.

VESNA KORAC

t&o daleki"6), Levi-Eril aam je u naslede os- tavio, pre svega, svoju kovanicu ,,prelcrgifki mentalitet", dok najveCi deo rezultata njegovih prouCavanja wkazuje t d i k o su nam ljudi o ko- jima je pisao deleki, koliko su ad nas razlifiti, koliko su na~m malo ibliski. Jer, an je osobitost ,,primititnne misli" traiio u njenoj ,,prelo~E- nosti" i u njenoj ,,misti5nosti". ,,PrelogiCn&" se ogleda u ,, . . . admatnosti za dedulktivne redlnje rniglje~~ja..."~), u tome Sto je sve ,,. .. talk0 GCajno pabrkamo . . !'s), u tome 30 ,, . . . cje- lokupnast mentahih navika.. . iskljuhje ap- straktnu misao i umovanje.. u tome Sto misao ,,primitivnih" ljudi ,, . . . nema iste logif- ke zahtjeve kao na&a"IO). Pored toga, ,,prirniitiv- ni mentalitet.. . sadrii malo pojmomog shva- Canja. On veoma iivo asjeCa, ali ne alnalizira niti a p ~ t r a h k a " ~ ~ ) . I ,, . . . Ikao 5to ne stvara ap- straktne w e pojmove, t a b ne formulira ni opCe (sudove vrijednwti, ikoji bi se zwnivali na praMiCnom uporedivanju po izgledu razLiCitih predmeta. Ovakvi sudovi sadriavaju intelek- tualne aperacije . . . za koje prirnitivni menta-

litet nema ni wlje ni prekse"le).

Drugo osnovno obdeije ,,primitivnog mentali- teta" je njegova ,+mistihost". ,,Ovo njegovo obiljeije proiicmlje i njegovo Imiajenje i fuv- stvovanje i djelovanje. Otuda i krajmja teSkoCa da ga razmijemo i slijedimo njegove postup- ke"13). Jer, svi predmeti i sva iiva biCa ,,za- pleteni su u mreiu mistihnih participacija i ics- kl juCm ja, cma upravo saeinjavaju njezino tkivo i rasporedenost"14). I, uapSte uzevSi, ,,za ovaj naein miSljenja sluCaj ne postoji niti bi rnogao postajati. Ne zato jer bi bio uvjeren o s t rogm determiaizmu pojava; naprotiv, pSto nema ni'kakva pojma o ovom determinizmu, on osta- je ravnodusam za uardnu vezu i s v a k m do- gadaju, h j i ga zadssi, pripisuje misti&no po-

rijeklo"ls).

Ukrabko, sve pretpostavke, sudovi, zakljutci, kao i na njima zasnovani prektifni postupci ,,primitivnih" ljudi utemeljeni su, (prema Levi-

9 Levy-Bruhl , Lucien, Primitivni mentalitet, Kultura, Zagreb, 1954., s tr . 6.

') Ibid., s tr . 10.

9 Ibid., str. 13.

') Ibid., str. 14.

*) Ibid., str. 36.

'9 Ibid., str. 328.

as) Ibid., str. 329.

1s) Ibid., str. 353.

14) Ibid., str. 19.

") Ibid., str. 26.

.A

VESNA KORAC

-Brilu, na zakonima logike hoja je sasvim raz- lzita od lagike kojom se mi danas sluiimo. Taj ,,prelogiGki ~ t a d i j m " , nasuprot ,,evrapskojU misli koja je iz njega veC odavno izaSla, odli- kuju, po Levi-Brilovom uverenju, verovanje u zakon sveapSte participacije - nalsuprot logiE- kom naEelu Istovetnosti i protivreEnosti, nepo- sredni d)oiivljaj sveta kao popriSta svakojakih mistibih sila - nasuprot posredovanom od- nosu prema svetu ishvaCenom kao sveukupnost uzroenih odnosa. nekance~tualmst i zadriava- nje na nivou ogaiajnih slTka - nasuprot obilju apstraktnih pojmova i traganju za moquCim

uzrocima razlif itih pojava.

Interesmtno je na ovom mestu napomemti da je jedan autos izneo shvatanja v e m a sliEna Levi-Brilovim, iako je do ajih doSao sa pozi- cija jedne druge naurne discipline, i mada je pripadao drugoj misamoj tradiciji. ReE je o Zanu Pijaieu (Jean Piaget), koji je u okvirima eksperimentalne psihologije i genetieke episte- rnolagije pokuSao da odgovori na pitanja o raz- voju i strukturi inteligencije i ljudskog sazna- nja uogSte. Pod uticajem Frojda (Sigmund Fre- ud) i njegovog uEenja o mitovima kao saeuva- nim fragmentfma nesvesnih teinji i snova iz ,;detinjstvaU Eovdanstva, kao i Levi-Brilove teorije, Pijaie je matrao da se mogu odrediti faze u kojima se kod dece, na osnovu sazlw- vanja i iskustva, stvaraju bitni pojmovi i kate- gorije saznanja, koje su istovetne procesima razvitka Eoveka, od ,,primirtivnog" do ,,civili- zovanog". PodelivSi razvoj inteligencije deteta ca tri werioda Isenzo-moto~i. simboliEko-ore- konceptialni i intuitivni do praga operacija, i formalno-a~eracimalni) Piiaie ie naroEitu ~ a i - nju pwveGo ,,srednjemn periodu, izmebu -2. i 11. gosdine iivota. Iako se i u njegovlm gram- c m a smenjruju razliEite faze on je ,, . . . prvi period razvoja koji se moie nazvati periodm pre-koneeptualne iateli<gencije i koji je obele- ien pre-konceptima ili participecijema, a na plaau rasudivanja koje cse javlja - ,transduk- cijom' ili prekoncaptualnim rasudi~anjem"~~).

Dalje proces raavoja deteta, analogan procesu razvoja Eoveka kmz istoriju, teEe prema Pija- ieu ka rastuCoj konceptualizaciji. koja Ce od shboliLSke ili prekonceptualne faze voditi dete do praga operacija, tj. do moCi uapStavanja i ap- strektnog milljenja. Medutim, veoma je zna- Eajno ~da ova faza simbolitkog migljenja ,,osta- je stalno prelogiEka"17). I ne samo to; Sto je druStvo prhitivnije to je, smetra Pijaie, du-

n) PijaZe, Zan, Psihologila inteligencije, Nolit, Beo- grad. 1968., str. 162.

'3 Ibid., str. 164.

VESNA KORAC

gotrajaiji i ma~fajniji uticaj ld&ijeg mikljenja na razvoj svakog pojedinca.

Kao Sto vidimo, Pijaie nas de facto ia ugla in- dividuahog razvoja ponovo vraCa Levi-Brilovoj kategoriji ,,prelcgiEnosti". Kakav je pravi, iz- vorni smisao ovolg temina? Iako je u svojim delima isticao da ,,prelagiEnost primitivne mi- sli" ne znafi ujedao i njenu nelogiCnost, upra- vo se talkav zalkljuPek s t aho i iznova nametao brojni,m Levi-Brilovim kritiParima, posebno zbog njegovog nedvosmislenag poistoveCivanja logiekog sa nauEnim mentalitetom. U sugtini, Levi-Bril nije bio u stanju da se atrgne iz one sheme poaitivistiEkog miSljenja koje metafiziE- kim postulatima nikada nije primnalo neki dru- gi status do ,,prelagifkih", neiskustvmih, neve- rifikovanih tvorevina nekritiake maGte Pored toga, ne poetavljaju6i sebi pitanje o drultve- nlm i kulturnim dimenzijama ljudske misli, Levi-Brilu je promaklo da se razlike izmedu duhovlnih aktivnosti razliEitih naroda moraju traiiti ne samo u ablastima lagiEkih p~ocedura ljudskag uma i gsiholoSkih motiva pojedinaca veC, pre svega, u njihovoj egzlstencijalnoj per- spektivi. Jer, nesumnjivo je, o Eemu svedofe mnogi etnoloSki radovi, lda se u okviru onih druStvenih iskustava koja nisu u sklopu naie kulture i njenog razvoja odreaena sugtinska gitanja postavljaju na dnukfiji nafim, i da se na njih daju drukfiji odgovori. Medutim, pu- tevi kojim Eovekov um dolazi do tih odgovora su, u Logifkom smklu, jednaki i jednako pod- loBni promenama jer ee zagonetke sveta. u ko- me Eov& iivi, mogu odgonetoti na radiCite

naEine.

Kao 5to je veC napomenurto, Levi-Bril je imao mnoge hitieare, mada je icstovremeno inspiri- sao svojim ueenjem odrecleni broj mislilaca. Jedan old njegovih p v i h kritiPara bio je Emis1 Dirkem. Ka,ko se i sam bavio proueavanjem ob- lika i sadrZaja ljudskog saznanja i ~poreklom logiEko-ontolojlkih kategorija ljudske mbsli uopSte, Dirkem je na viSe mesta isticao meodr- iivost Levi-Brilove teze o ,dprelogiTkom men- talitetu". U svom poznijem delu Elementarni oblici religijskog 5ivota (Les formes elementai- res de la vie religieuse) on je zostupao stano- viSte da su nauka i filozofija pastale m0gui.e onog trenutka kada je fovek prestao da robuje svetu neposredne i digledne realnosti, i kada je shvatio da postoji unutraSnja povezanost iz- meau stvari. NaglasivGi da je ref o razliEitim kriterijumiuna i razlozima identifikovanja i po- vezivanja rePi i pojava, ali itovremeno o su- gtinslri istovetnim p~ocesima uma, Dirkem je napisao: ,,Stoga je daleko od istine da ovaj mentalitet nije povezan sa ndim. NaSa logika

VESNA KORAC

je rodena iz ove logike. QbjaSnjenja savreme- ne nauke su svaka\ko objektivnija stoga Sto su viSe metodiEna i zato :to poeivaju na pailjivije kontrolisanim pasmatranjima ali se ona, po svojoj p r i rd i , ne razlikuju 'od olnih koja za- dovaljavaju primitivnu misao. I danas, kao i nekada, objasniti znaEi pokazati kdko jedna stvar pa~ticipira u jednoj ili nekoli'ko dru~gih"'~).

Polsle Dinkema, i dmgi su se smatrali pobude- nim i pozvanitm dma imesu scnpstvene stavove o Levi-B~rilovoj teoriji. Medutim, hstraiivaE i teo- retiear tkoji se verovatno najradikalnije isbrgao iz zamke predrasuda o temeljnoj razlic~ iz- medu ,,primitivnogV i ,,civilisovanog" mentali- teta bio je K l d Levi-Stros. Dosledno zastupa- Ju6i tezu o strukturalnoj jedinistvenosti Ijnd- ske misli, od praistorije do najnovije istorije liudski~h drugtava. bez obzira na razlike u dru- gvenim uredenjima i stepenu razvifka, on je definitivno raskinuo s iednolm tradiciiom stro- gog odvajanja i sazlii~itog vrednovanja mogu6- nosti i naEina ljudskog trasudivanja. Ne ula- zeei na ovom mestu u raspravu o Levi-Etro- sovom teorijskom opredeljenju, koje ga je Ce- sto navodilo ,da niz epistemoloSkih problema posmatra iz ogranliCenog ugla logiake zakoni- tosti miSljenja, valja podsetiti da je jedna od njegovih osnovnih ildeja bila da Ijudski duh uopSte poseduje urodene i lstalne dispozicije pomoku kojih konskituige svoj svet, i pomobu kojih u tom svetn~ uspwtadja Eitav sistem smhslenih veza i odnosa. Covekove duhovne sposabnosti su priradne i nasledene, te stoga u inltelektua'l~nom pogledu pripadaju istom tipu, mada mogu biti usmerene u razliEitim pravci- ma; no, i u tom sluCaju, one ~sadrie odredena obavezna, nepromenljiva svojlstva koja su obe- lekje bilo rkoje misli, kako god je mi zvali i ma gde je gri torn otkrivali. U tom smislu Le- vi-Sros je nspisao: ,,Divlja mhsao je logiEna u istom smislu i na isti neEin kao i naSa, ali sama kao ona naSa misao koja se trudi da upolzna jedan svet kame istovremeno priznaje i fizirka i semantieka svojstva. I kad otklonimo taj neuparazum, ipak olstaje nepobitmo da se, suprotno migljenju Levi-Brila. ta misao eluii putevbma ram'ma, a m e afektivnwti; disltinkci- jama i suprotstavljanjima, a ne meSanjem i

participaci jama"lB).

la) Durkheim, Emile, The Elementary Forms of the Religious Life, The Free Press, New York, 1965., p. 270. Slirno stanoviste, zaiedno sa Dirkemom. zastupao je i Marsel Mos (Marcel Mauss) u njihovom ranije objavljenom zajednirkom radu pod nazivom De quel- ques formes primitives de classification, Annee So-

ciologique, vol. VI, 1901-2.

") Levi-Stros. Klod, Divlja misao, Nolit, Beograd, 1966., str. 307.

VESNA KORAC

Kao Wo vi\dimo, Levi-Stros je uveo jedan novi izraz - ,,divlja misao." Medutltim, pod tim iz- razom on viSe nije podrazumevao ,, . . . misao divljaka, ni misao prvobitnog ili arhaienog Eo- veEanstva, veC nepripitomljenu misao, saz1iEi.t~ od misli negovane i pripitomljene radi postiza- nja koristinZ0). Nasuprot Kantu, a kasnije i Levi-Brilu, koji su smatrali da ova ,,spontanaW ili ,,primltivnaM misao i istorijski i logieki pret- hodi ,,civilizovanoj" misli, Levi-Stros je za ova dva naEina miSljenja tvrclio ne samo da isto- vremeno postoie u Ltim istoriiskim ~eriodima na razlifit-im delovima zemljine kugle,- veC i da se uzajamno proiirnaju. Razlike medu njima, bez sumnje, p6stoje. TO Levi-Stroti nikada- nije poricao. Ali, to vige nisu radike u stepenu raz- vijenasti, obuhvatnosti i moguhostima uma, vet u njegovoj usmerenosti. A izuzetna svojstva ,+divlje misli" posledica su, po Levi-Strosu, nje- nih veoma ambicioznih namera. Ona bi u isti mah da bude i analitiska i sintetieka, da ide u oba pravca do samoga kraja, a uz to joS da je sposobna da posreduje izmedu ta 'dva pola. Stoga je, s jedne strane, prebogata simbolima, dok je s druge krajnje wmerena na konkret- no, a u konaEnam ishodu shvata da ta dva in- teresovanja u stvari maze istu stvar. U toj njenoj potrebi za sveobuhvatnim saznanjem sveta kao diskontinuirane sloiencnsti m a po- staje vanvremenska; time se razlikuje od ,,pri- pitomljene" misli Eiji je jedan od najimazitijih vidova istorijsko saznanje, i koje upravo moie da prevlada prvobitnu diskontinuiranost sme- njujuCi rastojanja, ukljanjajuki razlike i pove- zujuki pojave. I ,,divlja misao" povezuje, ali ne samo pojedine pojave, ili Eak delove pojava, veC nepre~kidno spaja i kombinuje fizif ki. dru- Stveni i duhovni univerzum, mada prema jed- nom drugom planu, u kome su Eitavi sistemi konahih klasa saEinjeni od znaEenja i poruka, i u kome su sadriaji pojava neodvojivi od nji- hovih formalnih tivojstava. Na osnovu predsta- va zasnovanih na analogiji, ,,divlja misao" gra- di polsebna duhovna adanja za razuimevanje sveta koji je okruiuje. Jedan od njih je i mi~tologija Pa ipak, m o Sto unapred odvaja talk0 ,,nepri- pitomljenu" od ,,pripitomljenen misli nije samo istorija koja se u ovoj drugoj rascvetava, vet i finjenica da je ,,divlja misao" mi~sao koja misli sve sem sebe samu, dakle misao koja sebe jog ne misli. A u tom njenom svoj~stvu

upavo Ce mit n 3 i svoje plodno utoEiSte.

U~kratko, Levi-Strasova ,,divlja misao" je u in- telehtualnom pogledu veoma pokretljiva, i na sebi svojstven naEin koristi se raznovrsnim lo- giPkim (i ne same logiekim) mogubnostima. Ono

") Ibid., str. 256.

VESNA KORAC

Sto nam se pri tam Eini i(grom refi zapravo su vrlo stroga jeziEka pravila; ono Sto nam deluje kao proizvoljno stapanje pojrmova i sli- ka u stvad je ivraz logiake Stedljivcreti. Prema tome, viSe ne mote biti govora o intelektualnoj inferiornosti ove misli veC, kao Sto je istaknu-

to, o razliEitom pravcu njenog delovanja.

Ako sada napustimo logi%ko-lingvisticke akvi- re LeviStrasove analize i zaunenimo ih psiho- logkim, sudiCemo se sa ufenjem o &dentienos- ti psihologije ,,primitivnog7' i ,,civilizovanog" foveka, Eiji je utemeljitelj bio Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung). Njegovo stanoviae da ,, . . . a rha iha psihologija nije samo psihologija pr?mitivnog, veC i psihologija modernog civili- zovamg foveka; . . !'21) nerazdvo jno je povaza- no sa njegcrvim uvermjem da je Eovek danas, u i~stoj meri kao i nekada, zav~istan old naalede- nih arhetipskih sadriaja kolektivno nesvemog i tradicimalnih oblika izraiavanja. Upravo zbog toga svaki Eovek, po Jungu, bez abzira na nivo svoje svesti i stepen civiLizovanasti, u dubljim slojevima svoje psihe ostaje arhaizan, i njegova psiha ,, . . .jog uvek abelodanjuje bezbrojne ar- haizmeVPP). Smatrajufi Levi-Bnila autoritetom u ovoj oblasti, Jung mu je pripisao u zaslugu crtkriCe ,,prelagiCnosti" naSe svesti i apriornog karalktera istina. Sleddi ovaj primer, on je ar- hetipsko maEio ne samo kao prelogieko, vei. i kao ,,on0 nesvesno od pre 500.000 godina" koje se uvek iznova pojavljuje. I upravo to njegovo s taho pojavljivanje u vidu predimcrzicija za stvaranje univerzahih ljudskih simbola usm- stavlja jednakost Eovekovih psihiekih moguCnos- ti, bez abzira na vreme, mesto i okolnosti u kojima se javlja. To je osnovni smisao Jungo- cog stava da svako ko se izraiava u prvobitnim predstavama govori hiljadama glasova i, isto-

vreoneno, hiljade jezika.

PoSto je na cwaj naEin ,,ukinuoV su5tinsku raz- liku izmedu a r h a i h e i savremene psihologije, tvrdeCi da ,, . . . primitivac nije ni logitniji ni nelagihiji od nasflPS) i da ,pil ta ne ukazuje na tc da ~primitivac u primcirpu misli, aseta ili za- paia drukEije nego miwz4), Jung je izvore oEi- glednih nepodudarnmti u iivotu naroda eko- nomski neidifermciranih i visako razvlijenih zajednica potraiio u njihovim ,,pretpostavka- ma". I jog jednom, on je sli6nost izmedu , ,p i - mitivnog" i ,,civilizovamg" Eoveka otkrio u to-

") Jung, Karl Gustav, Lavirint u foveku, V u k Kara- dZiC, Beograd, 1969., str. 76.

9 ~bici., str. n. n) Ibid., str. 78.

'4) bid., str. 79.

. - VESNA KORAC

me Sit0 ni jedan ni ,drugi ne ramiSljaju o svo- jiim pretpostavkarna. VerujuCi da se na'fimi mi- Sljenja, i na njemu zasnovanog raaurnevanja, kao datih psiholokkih procasa. samo pojawno radi,kuju usled r,azlike u pretpostavkama o sve- tu od kojih se polazi, on je obeleija koja je Le- vi-Brisl smatrao svojevrsni,m za ,,primitivnu misao" univerzalizovao i shvati'o kao obeleija ljudske u ~ S t e . T'alko je, na pri~mer. Levi- -Brilovu tern o verovanju ,,primi\ti~vnih" naro- da u zekan imkfi6ne particlpacije protumafio kao sasvim prirodnu i nama blisku ,,proje,kci- ju psihiEkogV. Naime, svdU fovek, u mmanjoj ili veboj meri, ovim ili onim intenzitetomm, pro- jektuje svoje nesvesne ielje, oeekivanj'a, stra- hova,nja, itd.; to hsto fini i ,,primmitimi" Eovek, s m o S~to zbog nediferencirane svesnosti i jog uvek neartilkulisanog jastva on projelktuje rnno- go viSe nego mi, tako da se psihl%ko viSe i ne razlikuje ad objdlotivnog fizi'fkog dogadaaja, veb se u njemu smeSta bez ostatka. Zatim, ,,pri- mitimni" bovek se u nizu stvari za koje mu je potrebno kcmkretno prakbi,Eno znanje potpuno os1anj.a na finjmice i iskwtvo, i u tom polgle- du postupa sasvtm kao i ,mi. Medutim, on ne prih~vata da u spletu pojavljivanja stvari i do- gadaja k0j.i imaju svoj red i redosled postoji iSta Sto bi Ise maglo namati s lufa jm. Umesto da vemje u slufaj, on Ce verovati u nevi~d~ljivu moC i namem srairunate slobod'ne volije. Ova ver'a i'ma Lstu fm'kciju kao i naSa na'da da be- mo jad'nom ipek otknibi za sada nepcrznati spe- cifi'Eni uzrak odredene pajave. Ona ima istu emocilonalnu padlogu i samo je pa obli~ku razli- fita. A razliiNta je zbog toga Sto Cemo, kako je to Jung napisao, i m e d u verovanja u sance ili oEi, mi izabrati &i, d& f e ,,prilmiti'vmiw fovek izambrati sunce. Jer, pnojekcijm prousrokovan o'sebaj identiiteta sa svetom odvodi ga j,osS uvelk daleko od bilo kakvog ljud~skog parti!kularizma. Oseba~iuci Evrstu i neraskidivu povezanost i m e - du sebe i svih stv'ari koje ga olkruiuju, ,,primi- tivni" narodi prebpastavljaju jed'instvo sveukup- nog iivota, koje se protege kako na celakupnu

ppirodu, tako i na celo'hpnu istoriju.

Na ovaj nafin je Jung objasnio razlilke u polae- nim premisama izmedu ,,primitivnogn i ,,civili- zovanog" Eoveka koje dovade do dalj'ih raalika u narinu manifestovanja, ali ne i u naPinu fun- kcionisanja ljudskog duha. U tom svom obja- Snieniu. medution. June niie bio usamlien. Iako railiGtltdg profesi&aln~g abredeljenja -- pu po- zivu filozof, i teorij~s~kih ~og leda - nedkanto- vac marburgke 11rol6, ~ r n s t ~ a s i r e r (Ernst Cas- sirer) je po mnogim svojim stavovima bio bli- zak Jungu. To se agleda vet u jednom od osnovnih 'Kasirerovih nastojanja da, uorkos minoStvu raznovrsnih manifestacija ljudskog

VESNA KORAC

duha, pakaie jedinstvo njegove biti. U tom smlslu an je zasnovao svaju filozofiju simlbo- lilekih olbllka, Eiji je glavni zadaltak bio da ana- lizuje temeljne ob1,ike kultunnog stvaralagtva - jedk, mit, religiju, m e t n o s t i na,wku i da, na osnovu toga, uspostavi filozofsku sistemati- ku Eovekovog duhovnog stvaral'agtva. PoSto se, prema Kasirem, Eovekove stvaraleEke mom&i ne svode samo na saznajne mo'6i ljudsboga uma, veC se adrnose na si~mbolilEku delatnost celo'kup- nog ljudskog duha, sa svim njegovim potencija- lima, filozofija kulture mora d a prevlada jaz iz- medu privitdne raadvojenasti intuittivnog i dis- kurzivnog goi'manja sveta, i da pokaie da, upo- redo sa intelektuahim, postoje i neki drugi simbolifki oblici. Ovi drugi simboli8ki oblici (jeziik, mit, religija i umetnost) potpu~no su ravnapravni simbolima koji'ma se sluii nauka, ali su druge vr,ste, i med'usobno se n'iti jedni iz drugih mogu izvoditi, nilti jedlni na druge svo- diti. Jer, nauka je samlo jedan od na~Eina duhov-

nog obli'kovanja .i prisvajanja svda .

Da bi pos'tigao ~ovalko zemiSljeni cilj, Kasirer je morao da pode od prouEavenja raznovrsnih ob- I'ika ljudskog stvaralagtva koji nastaju u bes- krajnoj i,gri izmedu Eoveka i sveta, u trenucima w koji8ma ljudski duh auprotsta.vlja svoje sop- stveno videnje i doiivljaj EinjenlEnm svetu is- Irmstva. A ti doiivljaji sveta su raunoliki, uobli- Ea.vzj'u ise na radimEite nafine. Tako je, na pri- mer, ,,,primitivni" pogled naesvat, prema Kasire- ru29, .sintetii?ki a ne analit~dki. Zivot nije pode- ljen na vrste i p m r s t e , veC se ldoiivljava kao nedeljiva celima koja ne ~prianaje mikalkve oStre i nqpremostive granice, i gde ne postoji nikak- va posebna ratzllka i m e b u pojedinih podruEja iivota. Samim tim, nSta nema nqromenljiv i zaluvek cd~edemi oblik, veC se sve moie pre- tvoriti u bilo Sta drugo. S Obziram da je upra- vo zakon metamorfoze ,taz kome bez ,razli:ke pcld- leiu sve pojave i svi ~dagadaji, jedna od oencv- nih pretpostavki ,,primitivnog mentaliteta" je da se sve, karikom po karikam. vezuje u fluidni ali neraskidivi lanac i da fovak, zajedno sa p r i rodm u kojoj jog uvek nema nikakav oso- beni ni povlaSCeni poloiaj, Eini jedno veliko druStvo, ,,druStvo iivota". Stoga je za ovaj mental'itd daleko v a h i j e njegov'o opSte oseCa- nje iivota od njegove logike. Jer ,,pri,mitivnifl Eovek, smatra Kasirer, ne pristupa prircdi samo sa nekim pragrmatillrim ciljem, ili sa sazlnajinim interesom. Svet za njega nije ni Siroko podrue- je njegovih neposrednih p ~ a k t i ~ h f h portreba. ni puki objekt saznanja. vet on sa bi~m svet0.m ,,isaoseCaW i dubako ga emocima~no doiivljava. s) Cassirer, Ernst, Jezik i mit , Tribina mladih, Novi Sad 1972. str. 80., 81. Takode. Ogled o Eovjeku. Uvod u filozofiju l judske kulture. Naprijed, Zagreb, 1978.,

str. 111-113.

VESNA KORAC

A upravo na tlu ovih moci ja rodiCe se mit (i religija), kao simbolifki oblikovan izraz vero- vanja u povezanost sa cellnom biCa i zbivmja. No, to ne znaZi da je rnit liSen svakog razuma 1 smisla, niti logiake konstnukcije. To samo zna- Ei da su logilEka pravila u senci intenzivnhg osefaja jedinstva sa svetom, zbog Eega, prema Kasirerovom ~ v e r e n j u , ~ ) nuino mora propasti svaki pokuSaj da se mit intelektualimje. Iz is- tog razloga razumeva~nje mita mora da uzme u obzir asnovne Einjenice mitskog doiivljaja sveta ulkoliiko hoCe da izbegne Levi-Brilmov za- kljutak o iracionalnosti, pr<logi~nosti i mistif- nosti ovog fenomena. To je ujedno i a l ami Dra- vac asi ire rove kritike Lev(-~rila: ako s e ne prihvate i ne shvate u svom unutrai-njm je- di~nstvu i nuinasti premise od kojih ,,primitiv- ni mentalitet" polazi u procesu preobraiavanja doiivljaja u odredeni kulturni oblik, tada Ce svaki pokuSaj da shvatimo rnit biti osuden na

neuspeh.

Ovaj Kasiirerov pokuSaj da nam prikaie rnit kao autonomni izraz jednog specifithog pogle- da na svet ima slienosti sa Tarnerovom (V. W. Turner) idejom da nam mitovi pruiaju neku vrstu ,,totalne p e r s p e k t i ~ e " ~ ~ ) jer su iz takvog, sintetirkhg i sveobuhvatnog doiivljaja sveta i aastali. Ali, slibnost je jog veCa izmedu Ka- sirerovog i Fkankfortovog (H. Frankfort) sta- novGta, Sto nije slufajno, jer je upravo Frank- fort s a svojim saradnicima (H. A. Frankfort, J . A. Wihan, T. Jacobsen) bio jedan od Ka- sirerovih sledbenika. U njihovoj zajedniEkoj studiji, Od mita do filozofije, Frankfort je po- Sao od stava da se bitna razlika izmedu savre- menih i drevnih (kao i savremenih ,,primitiv- nih") naroda sastoji u tome Sto prvi spoljaSnji svet doiivljavaju kao ,,onom, dak je za druge taj svet j d n o ,,ti"28). Nesputani strogim nauE- nim pravilima u traganju za istinom, d'revni i ,~primitivni" narodi su, s jedne strane, omo- guCili spekulativnoj misli slobodan i mnogo- stran razvoi a. s druge. verovali da ~ r i r o d n e pojave imaj"u svojstva-ljudskih postupaka. dolk su liudski ~ o s t u ~ c i istovremeno kosmieki do- gadGi. ~ a ' k o su-prepoznavanje i omaeavanje pojava u svetu, i razumevanje tog istog sveta, ostali da lebde negde izmedu artikulisanog, umnog saznaaja i neartikulkanog, emocional- nog doiivliavanja, izmedu neposrednag. 'pasiv- nog priunanja utisaka i aktivnog preispitivanja

'9 Cassirer. Ernst. Ogled o Eovjeku, str. 109-110.

rr) Turner, V. W., Myth and Symbol, International Encyclopaedia of the Social Sciences, 10, 1968., p. 577.

") Frankort, H. i H. A., Vilson, Dt. A. i Jakobsen, T., Od mita do filozofije, Minerva. Subotica-Beograd,

1967.. str. 11.

VESNA KORAC

onog Sto se othriva ikao ,jprisutnost". Ta pri- sutnost je, prema Frankfortu, upravo ono ,,ti", onaj svet koji se ,,primitivnm" Eoveku ,, . . .ne pojavljuje ni kao beiivotan ni ka,o prazan nego prapun iivota, a Zvot ima individuzhost, u Eoveku, iivotinji i biljci, i u svakoj pojavi s kojom se suoEava Eovek.. ."29). I kao Sto ,,tiv u prirodi ima jedinstven i n,epredvidljiv kara~k- ter jedne li,Enosti, takav nepredvidljiv i jedim- stven ka~rakter ima i Eovek, pa Ce medusobni odlnos iivmedu ,,ti" i Eoveka delovati snagom ,,iivo,ta suoPenog sa iivotom", i zah,tevaCe ce- 1,og Eoveka - lsve njegove emocionalne, umne i duhovne .sposobnosti. U tom odn'osu nastaCe i mit kao puno otkrovenje toga ,,tiw, kao ,, . . . oblik poezije koja prevazilazi poeziju u tolilko Sto .objavljuje jednu istinu; jedan oblik razmiSljanja koji preva:zilazi rzzmiSljanje u to- li~ko 5to hoke da dovede do istine k'oju o,bjav- ljuje; obli~k zkcije, obradnog stava 'koji s e ne astvaruje u aktu, nego mora da se objavi u

poetskom vbdu i ~ t i n e " ~ ~ ) .

Ovakav stav d,revnog i ,4primitimolg" Eoveka obj&njava .mitotvorni oblik njegove misli31): njegova razig'rana ,ma9tovitost, na izgled posve festo bezadena, deluje s i u e t n i m autorite- tom; njegovi pojmsovi prozeti su doiivljajima koji su, sa svoje s~trane, preobraieni u rnkao. U mitu priEa hoke da je istina ~koja se, mebu- tim, ne mo5e objektivno dokazati; si'm,bol se poistovekuje s predmetom !koji pr'edstavlja; iz- medu znaka i omaEenog nestaje granice; eftva8r- no postaje .prividno, dok se privid nameke .kao iiva stvannost; realno se prihvata Lao tek moguke, a moguhosti dobijajjru ruho realnog d,ogadanja; ideal se pretvara u zbiljsk'o, a zbi'lja se zamiSlja kao neSto daleko i idealno: prolazno i stalno presltaju da se ,razlikuju, isto kao i s lda jno i n u k o ; njegova konlk'retnost se nameke .kao sve.opSta, njegova polrulka se nudi kao neSto u Sta se ne moie sumja t i , njegova

razlokost zahteva primanje vemilka.

U istom smislu, u svetu mitske metamorfoee vlada naEelo ,,pars pro toto". To znafi da svaki deo moie stajati umesto celine; on ne samo da predstavlja celinu, vet jeste celina, pa tako deo

'9 Ibid., str. 12.

") Ibid., str. 15.

11) I Kasirer i Frankfort su posvetili veliku patinju odredenju osnovnih obeleija mitotvorne misli. S ob- zirom na suStinsku sliEnost njihovih stanoviSta ona su ovde zajedniEki saieto izlofena, i to na osnovu nji-

hovih sledeCih radova:

Cassirer, Ernst, Jezik i mit , str. 51-55 i 8-3; Ogled o Eovjeku, str. 6&77 i 105-119, Mit o drlavi , str. 7&75 i Frankfort, H. i dr., Od mita do fftozofije, str.

1&35.

VESNA KORAC

neEije kose, ime ili senka, na primer, sadrie ,,celogn Poveka. SliPno tome, rod (genus) nije m a univerzalna kategorija koja objedinjuje i odreduje pojedinaho, vet svaka pojedina in- dividua ukljuEuje u sebe i rod kao celinu, pri- dajuci mu liEna svojstva, te su individua i rod

i jedno i drugo u isto vreme.

PoSto su ,,primitivnom7' Eoveku svi sadriaji duha i sve pojave u svetu dati u medusobnoj isprepletenosti, ni linija koja razdvaja iivot od smrti nije sasvim odredena, pa se mit javlja kao snaina afi~macija 5ivota i stalna i uporna negacija fenomena smrti. Jer, Eovekov iivot je beskrajan, i kao Sto nema Evrsto odlredene granice u prostoru, nema ih ni u vremenu. Smrt dolazi htervencijom neke jake sile ili volje, i ne znaEi gabenje iivota vet samo pro- menu njegovog oblika pastojanja. Stooga se i ne doiivljava kao Ein ili Einjenica umiranja; pro- sto je zamena jednog naEina pastojanja dru-

gim.

VeC je reEeno da su i Kasirer i Frankfort sma- trali da za mitski pojam nije presudno znaEa- jan ekstenzitet, vet htenzitet, da je kvantitet sporedan, a kvalitet bitan. U imtuitivnom ra- zuunevanju ,,primitivnan misao ne ide za tim da zahvati Sto v e h sferu pojava u sgoljakjem svetu, vet je jedno od njenih osnovnih obelei- ja da uklanja specifihe razlike medu pojava- ma, da ih saiima i jedne drugima proiima. Tako ona supstancijalizuje kvalitet, pa neke njegove vidove tumaEi kao uzroke, a druge kao posledice. Jer, svest tu ne stoji u odnosu na sadriaj lkoji je pred njom u paziciji slobodne kontemplacije. Ona ne prouEava odredeni do- gadaj sa stanovgta posebnih uslova njegovag pojavljivanja, i ne izdvaja ga iz njegovih pro- pratnih okolnasti. To ne mat i , meduitim, da ona ne poznaje povezanost izmedu umoka i po- sledica, veC samo to da je primena nekog op- Steg zakma u objahjenju pojava ne moie za- dovoljiti, jer ne zadovoljava ni inidividualni karalnter svakog pasebnog dogadaja. A s ob- zirom da je svaki dogadaj veoma sloien, i da

se istavremeno moie pribi na viSe razliEitih nafina, mitotvorna misao Ce Du sloienost i mnogostranost pojava objaviti tako Sto Ce se i

sama izraziti ma viSe razliEitih natina.

U nepasrednoj datosti isveta, shvaCenoj kao ,,tiH, i jatini lien04 doiivljaia. ,,prilmitivni" na- rudi ndkriti8ki prihvataiu h l n e utiske u svoj njihovoj potpunosti, za Sta mi danas viSe nismo qmsobni, i u tom procesu im izmife razliika iz- medu subjekta i objekta. izmedu subiektivnog ! objektivnog. To s e najotigledniie iaraiava u njihovom shvatanju prostora i vremena. ,,Pri-

VESNA KORAC

mitivni" Eovek ne prihvata apsbraktne pojmo- ve beskonafnog i homogenog prostora, i ne- prekidnag, beskrajnog vremena, jer o tome nema liEnog iskustva. Pojam prostora za njega je neodvojiv od njegovag liEnag doiivljaja pro- stora, isto kao Sto je i pojam vremena u tesnoj vezi Isa njegovim liEnim doiivljajem vremena. Odredena mesta ili odredeni periodi mugu biti prijateljski ili neprijatelj~ski, bliski lli daleki, v& prema tome kakav im se emocimalni zna- Eaj pridaje. Povrh toga, samo oni prostori koji izazivaju iste ili sliEne asocijacije ematraju se istim mestima, a istim vremenima se oznaEa- vaju ona u kojima se ritmiEki ponavljaju izu- zetno vaini dogadaji iz Eovekovog iivota i ii-

vota prirode.

Svi ovi oblici mitotvorne misli, i prema Kasi- reru i prema F~ankfortu, proizvod su apo'j- mljavanja jednog sveobuhvatnog islkustva. u kome u8m jog ne deluje slobodno jer ne moie da savlada ni emocije, ni volju. Stoga u ko- naEnom rezultatu nastaju sloiene intuitivne dike o svetu, koje ni u kom slutaju nisu pre- IogiEne u Levi-Brilovom smislu te reEi, ali im nedostaje ona kritiEka distanca sa koje Ce nau-

ka jedino i u~meti da posmatra svet.

I na k,raju, moremo se zapitati Sta su nam svi ovi teoretieari i ivtraiivaei zajedno oatavili u naslede. Odnosno, vratimo se na Sam pdetak: da li je mit izvorno tvorevina i iaraz nekog pasebnog mentaliteta, i to ,,prelogiEkogn kak- vim su ga, medu prvima, zamiSljali Tejlor i Levi-Bril, naEinivSi odmah od tog pojma ka- men spoticanja za dugi niz godina. Jer, nije re? prosto o tome da se jedna misao oznari kao ,,prelogihaW ili ,,primitivnan, veC je smisao u pakugaju razumevanja prirode, tj. prave mo- gubnosti te misli, kao i njenlh drugtveno-kul-

tunnih i istorijskih temelja.

Prvo ,,prelogirk'i mentalitet" oznafava jednu specijalnu vmtu migljenja, (razlifitu od one ko- jom se mi danas sluiimo; drugo, on ukazuje ne samo na razliritu vrstu logike (pre-Aristo- telovsku, moida?), vet i na nii'i razvojni stu- panj Eovekovih mentalnih sposabnosti uopgte; zatim, ,,prelogi6ko" je ujecho dobilo i status neracionalnog i, konaEno, izjednareno je sa ,,mitskim mi5ljenjem". Tako je mit, koji nas upravo ovde zaniana, istorijski vraCen u perio- de pra-pofetaika ljuddke misli, a potom mu je oduzeta i logika, i raciunalnost. I, u hrajnjem ishodu, an je u Levi-Brilovoj teoriji ostao za-

VESNA KORAC

boravljeni izdanak neke davne proSlosti, koji viie ne odgovara ni prilikama ni duhu vsreme- na u kome joS uvek postoji, ali u z a t v o r m m svetu ,,primitivnihW naroda, veC pripada pod- rufju ,,miatiEnih participacija" i ,,tirmskog

konformizma".

Jung je ovo shvatanje proSirio, mada ne i su- Stinski imenio, QvrdeCi da su svi Ijudi, bez razlike, negde dubako u sebi arhaiEni, i da su arhetipovi, kao nasledene prirodne spasobnosti stvaranja univerzalnih ljudskih simbola, bre- meniti nesvesnim predstavama iz prvotnog, misterioznog doba EoveEanstva. Iako je ovome dodao jednu novu kamponentu - naime, da se Eovekove pretpostavke o svetu i iivotu me- dusobno toliko razlikuju da dovade do ramih preruSavanja drevnih arhetipskih slilka - on je arhetipovima, puStajuCi ih da se samo rc- gresivno pojavljuju, oduzeo svaku budubnbst

i utapijski smisao.

Kasirer, a kasnije i Frankfort su, medutim, bliie odredili pojam mitskog miSljenja i ,,logi- ku mitotvorne misli", zastupaju6i pri tom sta- noviSte da svako razmatranje misaoaih proce- sa mora da se zasnuje na saznajnim temeljima i osnovnim epistemoloSkim pretpostavkama od kojih miSljenje polazi, i koje mu u velikoj meri odreduju i pravac i domet. U tom svom nastojanju Kasirer je izostavio pitanje o dru- Stvenim akvirima milljenja, Sto je -sasvim u skladu sa njegovim teorijskim postavrkama, pa je Eovekova praksa ostala suiena na polje nje- govih simboliEkih aktivnosti. a simbolima su, kao-,,osnovnim mitskim konfiguracijama", odu- zeti njihovi druStveni sadriaji i onemoguteni odnosi sa drugim drultvenim tvorevinama. Pored toga, i Kasireru i Frankfortu se pod- jednako moie prigovoritis2) da su odabrali iz- vesna obeleija drevnih, odnosno ,,primitivnihn kultura i da su, zatim, ta obeleija proizveli u sistematiean pogled na svet. Jer, da bi se neEto Sto pripada kulturama koje su joS daleko od pisanog beleienja, i Ito je najEeECe samo stvar pretpostavke, proglasilo gotovim pogledom na svet, nije dovoljno izdvojiti neke radnie i po- stupke, pojedina shvatanja o odredenim poja- vama, odredene izraze i isvesne detalje. No, uprkos tome, neosporno je da i Kasirerove i Frankfortove ideje joE uvek imaiu svoju vred- oost, i to gre svega u onim vidovima gde uka- suju na takvu neartikulisanost liudskog iskus- tva u kojoj se umno jol niie otrglo iz emocio- nalnog, i u kojoj se svet tumaEi j d uvek liEno, a ne predunetmo. A takvo ljudsko iskustvo da-

")SliEnu kritiEku primedbu izrekao je i Tudor, Henry, Political Myth, The Macmillan Press Ltd.,

London, 1972., p. 34.

VESNA KORAC

nas jog uvek poznajemo i a najralzvijeniji,m kulturama, posebno u njihovim bradicionalnim

srediaama.

Slifan je smisao i Levi-Strosovog ufenja o ,,ne- gripitomljenosti divlje misli", iako je nastalo iz drukfijih htelektualnih pobuda. Vise nego lsvi njegovi prethodnici, Lwi-Stros nas je uverio u osnovnu strukturalnu jedinstvenost ljudske mi- sl'i, mada njegovo shvatanje o strukturi uma, i povezanosti te strukture sa strukturom mito- va, postavlja niz problema i izaziva moguCa protivstavljanja. Neosponno je, kao Sto je Levi- ~ S t r o s pretpostavio, da je u trenutku svog is- torijskog radanja kao Homo sapiens Eovak vet pasedovao sve mentalne sposobnosti koje po- seduje i dana~s. Da li su one, medutim, bile or- ganizovane tako da funkcianigu na osnovu bi- narnih opozicija, pr i l iho je neizvesno. Pored toga, da bi se doSlo do jednog pogleda na svet koji u sebi sadrii jasno i strogo izdiferen- ciran subjekt i objekt, moralo se kroz istoriju ljwdske misli mukotrpno putovati. A to, opet znaEi da on nije prirodan. vet stefen. Svakako da je pri tom s t d e n ma osnovu mogu6nosti lo- giilkog rasudivanja. i to kroz sumnju i nepo- verenje najpre prema fulima, a tek kasnije i prema mislima, a ne na osnovu delovania ne- svesnih, nepromenljivih ,,matri?nih struktura" ljudskog duha, kako je to Levi-Stros zamisljao.

Kakvi se, lsumarno zakljuEci o mitu mogu iz- vesti, i kakve su dalje implikacije ,navedenih

stmovigta?

Mit nije proizvod nakog, u logifkom smislu, osobitog mentaliteta, a panajmanje ,,prelogiE- kog", jer njegovo postojenje empirijski nikada nije potvrdeno (uzmimo samo iskustvenu evi- denciju o ,,primitivnimV narodima izloienu u radovima F. Boasa, B. Malinovskog, P. Radina ili C. Kludkhohna), niti ga je i jedna teorija mogla podriati do kraja s jakim argumenti- ma. Takode, mit nije ni neko proizvoljno iz- miSljanje (jer je uvek odgovor na sasvim odre- dene izazove i kljufne iivotne probleme, pa samim tim ima i neki svoj obavelmi tok i is- hod), niti pouzdano znanje o nekoj pojavi ili skupu pojava (jer niz kategorija kojima se u svojoj konstrukciji sluii izmifu nagem znaniu 1 proveri); ali je njegova maStovitost najEeSCe izuzetna, kao Sto je u izvesnom smislu i jedan oblik znanja. Zatim, mit niie izraz pole emo- cije (jer hoCe da je tumafenje prethodno in- tenzivno doiivljene poiave). ni plod jednostav- nog racianalnog svodenia (jer niie ref o oorem- lienosti sveta u koii veruje, vet o spekulativ- nom nacrtu toe: istog sveta u kome vladaiu hanmmija i jedimtvo iivota); i pored toga, in-

VESNA KORAC

temitet doiivljaja je od izuzetne vahosti za mit, kao Sto on nikada ne gubi pobpuno svoju racionalnu kompcmentu. Zapravo, mit je tu da nas upozori da ,,mracimalna taCnost nije dovolj- na; lmora da joj se pridruii jog i trmsracio- nalna smisaonost. Moiemo nazvati zadatkom mita da nam skrene painju na tu smisao- n ~ s t " ~ ~ ) . To, medutimm, ne znaCi, kao Sto su neki istraiivaEi mislili, da je mitu dovoljno grosto negto dodati ili oduzeti da bi prestao da bude mit, odnorsno da bi postao filozofski ili nauC- ni iskaz. Problem je daleko sloieniji i vodi nas

razmatranju adnosa izmedu mita i logosa.

n, Cigon, Olof, Sta je mftologija?, saopstenje u okvim ciklusa ,,IstraZivanje mita", I11 program Radio Beo-

grada, 13. i 14. VIII 1979., u pripremi za gtampu.