Shvatanje vaspitanja u djelu Žan Žaka Rusoa

7/30/2019 Shvatanje vaspitanja u djelu an aka Rusoa

1/13

SEMINARSKI RAD-PEDAGOGIJA

TEMA:Shvatanje vaspitanja u delu an akRusoa


2/13

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Sadrzaj

Sadraj 2Uvod 3

Pedagoki pgledi i znaenje 5

Prirodno vaspitanje 5

Tri vrste vaspitanja 5

Zadatak vaspitanja 6

Dete poseban svet 6

Slobodno vaspitanje 6Vaspitni cilj 7

Stupnjevi razvoja deteta 8

Vaspitanje ene 10

Zakljuak 11

Literatura 13

2
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/


3/13

Uvod

Medju najvee duhove francuske u XVIII. veku treba da ubrojimo an ak Rusoa koji

je u pedagogiji delomino nastavio senzualistiku tradiciju Dona Loka, a delimino na svoj

nain protestvovao protiv srednjevekovnog vaspitanja time to je u sredite vaspitnog

nastojanja postavio dete, njegove psihike i razvojne osobine, i traio izmeu ostalog naroito

njegovu aktivnost. Ostao je kod senzualizma i deizma, a usprotivio se racionalizmu, te ga je

svladao na njemu svojstven nain.

Ruso se rodio u enevi 1712. u porodici urara. Imao je veoma teku mladost, a kasnije i

vrlo buran ivot. Majka mu umire pri porodjaju, tako da je otac vodio brigu o decaku koji je

inae imao veoma bujnu matu. Po prirodi je bio slabano i osetljivo dete.

Nakon sticanja osnovnog obrazovanja Ruso izuava graverski zanat. Zbog majstorove

surovosti Ruso naputa zanat i pocinje da skita po svetu. Jedno vreme je radio kao sluga, kuni

uitelj, prepisiva nota, sekretar itd. Poto nije mogao da nastavi dalje kolovanje, postao je

smouk itajui mnogo knjiga pre svega dela slavnih filozofa Dekarta, Loka i drugih.

Kasnije odlazi u Pariz gde je uao u krug knjievnika i filozofa, a posebno se

sprijateljio sa Diderom. Godine 1750. akademija u Dionu raspisuje konkurs na temu Da li je

napredak u naukama i umetnosti oslabio ili unapredio moral? na ta je Ruso odgovorio da je

moral oslabio, sto je vise civilizacija napredovala. Ve u tom prvom literalnom radu Ruso

jasno formulie koncepciju koju kasnije razrauje u svojim delima: u prvobitnom stanju ljudi

su bili ravnopravni i slobodniji nego kasnije, u vetakom politikom ureenju. Po njemu

civilizacija nije donela sreu oveanstvu.

Nakon par godina ista akademija raspisuje novi konkurs ovoga puta sa temom O

izvoru nejednakosti meu ljudima. Ruso se i na drugi konkurs odazvao, a 1762. godine je

izdao raspravu Drutveni ugovor.

Njegovo glavno pedagoko delo je knjiga Emil ili o vaspitanju koja je izala 1762.

godine. To delo po obliku sadri elemente romana i rasprave, a idejno predstavlja napad na

feudalno vaspitanje i skolastiku kolu, te daje sliku idealnog vaspitanja. Ruso u tom delu

najotrije napada konfesijsku religiju i crkvu te zastupa naela deistike vere izazvao je jak

otpor katolicke crkve i svetenstva. Knjigu su javno spalili na trgu usred Pariza, a samom

Rusou su zapretili zatvorom. Nakon ovih dogaaja bei u Bern gde takoe nailazi na

3


4/13

negostoprimstvo i odatle odlazi u Englesku. Zbog viegodinjih progona kod Rusoa se javlja

duevna bolest.

Godine 1767. vratio se u Francusku, gde je napisao sa velikom iskrenou psiholoki

duboko zasnovanu autobiografiju Ispovesti. U Francuskoj i umire.

Pedagoki pogledi i znaenje

Kada govorimo o Rusou kao pedagogu i filozofu bitno je napomenuti da je on bio

predstavnik sitne buroazije(zanatlije,nadniari,siromani seljaci...). Zbog ovog njegovog

drustvenog i socijalnog poloaja razumljivi su i njegovi filozofski stavovi, pogotovo ideja o

ravnopravnosti svih ljudi.

4


5/13

Prirodno vaspitanje

Kao ideolog jednakosti, prirodnog prava(vrhovna vlast pripada narodu), prirodnih

pravaca i prirodne vere, i to u mnogo demokratskijem obliku nego Lok, koji je priznavao

kraljevu vlast, Ruso je postao predstavnik prirodnog vaspitanja. Ruso je gajio kult prirode, pa

je poznato i njegovo naelo vratimo se prirodi. Takoe kod Rusoa susreemo opet naelo

vaspitanje treba da je uskladu sa prirodom, ali se to naelo kod njega pojavilo na nov nain,

ranije nego kod Komenskog. Dok Komenski izvodi nacela o metodi odgoja i nastave iz

skladnosti sa spoljanjom prirodom, Ruso misli na prirodu deteta, koju treba u vaspitanju

bezuslovno imati u vidu i njoj se prilagoditi.

Ruso kroz ova njegova naela zahteva da majka sama doji dete i da se niko ne mea u

razvoj deteta i ne pospeuje ga, sto je u stvari sr njegove teorije o slobodnom vaspitanju.

Tri vrste vaspitanja

Ruso govori o tri vrste vaspitanja: vaspitava priroda, vaspitava ovek i vaspitavaju

stvari. Priroda vaspitava time to u nama razvija sposobnosti i orgne. Ljudi nas vaspitavaju

tako to nas ue upotrebljavati ono to u nama razvija priroda, pre svega sposobnosti. Stvari

nas odgajaju tako to stiemo vlastito iskustvo u sredini koja utie na nas. Uslov za dobro

vaspitanje je skladnost sve tri vrste vaspitnja. Vaspitanje koje potpuno zavisi od nas samih je

ono koje pruaju ljudi, delimino zavisno ono vaspitanje koje pruaju stvari, a sasvim

nezavisno od nas je vaspitanje koje prua priroda. Vaspita se mora u svom radu podrediti

prirodi deteta i detetu mora davati slobodu.

Zadatak vaspitanja

Na osnovu ovakvog ocenjivanja vaspitanja koje prua priroda, Ruso je odredio ulogu

vaspitanja koju treba da pruaju ljudi. Prema Rusou vaspitaeva uloga je da stvara to

povoljnije okolnosti za razvoj deteta, za njegovo sticanje sve brojnijih iskustava i da ga zblii

sa prirodnim posledicama. Time se na prvo mesto stavlja iskustvo deteta.

5


6/13

Ruso zasniva svoju veliku veru u prirodu deteta na veri u oveka, na svom humanizmu,

kojem je polazna taka njegovo uverenje, da je covek po svojoj prirodi dobar i da medju

ljudima postoje neizmerno male razlike.

Posto prirodno vaspitanje ne formira dete za prirodno stanje neizkvarenosti i jednakosti,

zbog toga pravo vaspitanje najpre mora dete odvojiti od pokvarenog drutva i presei veze,

koje spajaju dete sa njim.

Dete-poseban svet

Uprkos tome, to Ruso daje primarno znaenje prirodi deteta i njegovom razvoju, on

visoko ceni vaspitanje od kojeg oekuje da e promeniti drutvo. Po Rusou drutvo e postati

slino svom prvobitnom stanju samo onda ako vaspitanje bude pomoglo prirodni razvoj.

Ako vaspitanje hoe da vri taj zadatak, mora pre svega da upozna dete i da ga proui.

To je drugo veliko naelo Rusoove pedagogije. U tom naelu takoe koren nalazi i Rusoova

psihologija razvoja deteta. Ruso je zasluan to je utvrdio da se priroda deteta razlikuje od

prirode odraslog oveka, da dete nije odrastao ovek u malom ve da kod deteta moramo

govoriti o njegovom specificnom fizikom i drutvenom razvoju. Dakle o uzrastu koji

ukljucuje i psihicke osobine.

Slobodno vaspitanje

U skladu sa Rusoovim uverenjem o nepokvarenom i slobodnom stanju oveka u

prvobitnom drutvu takoe je i njegov glavni vaspitni cilj: treba vaspitati slobodnog oveka,

koji ceni slobodu iznad svega. Ruso je u tome bio nedosledan, u mnogim stvarima je

protivreio, jer je na jednoj strani sve ocekivao od vaspitanika, a na drugoj strani sve od

vaspitaa. Zbog toga to ne priznaje vaspitau vodeu ulogu u vaspitnom procesu,

onemoguuje plansko usvajanje nastavnog gradiva, idealizira detetovu prirodu, precenjuje

ulogu biolokih faktora u detetovom razvoju i negira drutvu pravo da postavlja vaspitne

ciljeve.

Vaspitni cilj

6


7/13

Iz Rusoovog karakteristinog sitnoburoaskog humanizma proizilazi posebna strana

vaspitnog cilja. Ne radi se o vaspitanju slobodnog oveka odreenog drustvenog i socijalnog

statusa, zvanja ili drave, ve se radi samo o vaspitanju oveka.

Time je takoe pobijao staleku kolu i prerano profesionalno obrazovanje. Poto je

odklanjao feudalnu kulturu, vie je zahtevao od iskustva dece, pa je preteran njegov zahtev da

do svega deca sama dolaze, pa je zbog takvih stavova vise puta ulazio u protivreje i pogresne

tvrdnje.

Budui da zamisao o razvoju mladog oveka spada meu najvee rezultate Rusoova

duha, poznavanje osnovnih osobina toga razvoja bitno nam dopunjuje sliku njegove pedagoke

linosti.

Stepeni razvoja deteta

Ruso deli ovekov razvoj na etiri odnosno pet stupnjeva. Peti stepen znai ve

potpunu zrelost i osposobjenost za porodian ivot.

7


8/13

Prvi stepen je period od roenja do druge godine. To je doba utisaka, prijatnosti i

neprijatnosti, period u kojem dete osea samo svoju slabost, raspolaze plaom i suzama, period

telesne nege, koja se zavrava govorom deteta. Drugi stepen razvoja traje od druge do

dvanaeste godine. To je period kada dete nije ni ovek ni ivotinja, nego samo dete, to je

doba razuma koji spava. Na tom se stupnju pre svega razvijaju ula. Trei stepen traje od

dvanaeste do petnaeste godine i predstavlja period umnog vaspitanja. etvti stepen traje od

petnaeste godine do punoletstva. To je period moralnog vaspitanja.

Prvi stepen razvoja- Vaspitanje na prvom stepenu razvoja deteta je pre svega fiziko

vaspitanje. Ruso daje mnogo uputstava majkama kako da neguju svoje dojene. Preporuuje

kada treba prestati sa dojenjem, upozorava na prve zube itd. Roditelji treba sami da vaspitavaju

svoju decu, to znai da u vaspitavanju treba podjednako da uestvuju i otac i majka. Ruso

trai od vaspitaa da bude primeran uzor svom vasitaniku, da bude dobro vaspitan i mudar, i da

mu bude prijatelj i drug.

Prema Rusou, dete ve od samog poetka treba fiziki da jaa i treba ga privikavati na

to da se odrie odreenih stvari. Zbog toga detetu se ne smeju zadovoljavati sve elje. Ne sme

se silom razvijati detetov govor, jer se takao kvari njegov izgovor. Najbolji nain da se

prevaspita hirovito dete jeste da mu se ne poklanja prevelika panja.

Drugi stepen razvoja- Drugo razdoblje za Rusoa ne znai razdoblje uenja. Prema

njemu pre nego sto dete zapone umno vaspitanje dete mora imati razvijena ula. Ruso tvrdi da

su deca u tom razdoblju sposobna da misle samo konkretno, to je loe. Ispravno je to da jepotrebno pokloniti veliku brigu razvoju ula. U tom razdoblju potrebno je nastaviti sa fizikim

vaspitanjem kao to su etanje, rad u vrtu itd. ali je odluno protiv toga da se dete u tom

periodu moralno vaspitava, zbog toga sto dete nije u stanju da shvati moralne pojmove.

Nasuprot surovom feudalnom kanjavanju Ruso preporuuje disciplinu prirodnih kazni: dete

treba da oseti posledice svojih dela. On je prvi proglasio naelo prirodnih posledica. Dete e

iz posledica svog delovanja ta je dunost, potreba, nunost, nemogunost. Medjutim pogresio

je kada je tvrdio da je to jedino vaspitno sredstvo.Ruso je posebno protiv sistematske nastave u tom periodu. Na taj nain oslobaa dete

od knjige, koja je kako on kaze uzrok najgoreg zla za dete. U tom periodu dete nikako ne treba

prisiljavati da naui da ita i pise, ali nemoe mu nikako nakoditi ako naui.

Trei stepen razvoja- Ovaj stepen je period shvatanja nauke. Dete ima viak energije i

treba negde da je istroi, da bi na taj nain sticalo znanje. Pritome je bitno da uenici ue ono

ta e im biti od koristi. Na prvo mesto savlja predmete iz nauka o prirodi kao to su

geografija, astronomija, fizika, a potpuno je uklonio veronauku. Tu je njegova velika zasluga.

Ali pre toga deca tog uzrasta treba da ue pisanje, itanje, raunanje i geometriju.

8


9/13

Uitelj treba svoj rad da oslanja na radoznalost i lini interes deteta da razvija u detetu

samostalnost, aktivnost i sposobnost zapaanja. Ucenik mora da sve razume i mnogo posmatra,

istrauje i da sa svojim uiteljom o tome pazgovara. Prilikom posmatranja i prouavanja

potrebno je da uenik bude to vie samostalan. Nakon sto ga uitelj izvede na put, uenik

treba sam da stie znanje koliko on smatra da mu je potrebno. Ruso ovde delimino grei jer od

sistematskog znanja, do naunih sponaja i navika samostalnog rada ne moe uenik doi sam

bez pouzdanog i planskog voenja i uiteljove pomoi. On ne pridaje veliku vanost

udbenicima. Jedina knjiga koju on preporuuje Emilu je knjiga Robinson Kruso.

Ruso jako ceni radno vaspitanje. On tvrdi da rad zbliuje oveka sa prirodnim stanjem.

Vaspitanik treba da zna da radi seljake poslove i da izui neki zanat. Tako e upoznati

radniki ivot i vaspitavati se radom. Ruso tvrdi da je kod tako vaspitanog deteta pri kraju

treeg stepena razvijen razum, tj. sposobnost da stekne znanje i da je to znanje ne toliko veliko

koliko je vrsto. Glavni nedostatak takvog znanja je taj da je nedovoljno sistematsko i

raznovrsno.

etvrti stepen razvoja- Kod moralnog vaspitanja radi se o ivotu za drutvo i

uredjenju odnosa prema ljudima. Moralno vaspitanje ini jezgro vaspitnih zadataka etvrtog

stupnja. Kod vaspitanika se pojavljuje oseaj prijateljstva prema drugom polu, u kojim je koren

saoseanja za druge ljude. Dete treba vaspitavati tako da gaji veliku ljubav prema svim

ljudima.

Zadatak moralnog vaspitanja je odgajanje dobrote. Oko sedamnaeste i osamnaestegodine javlja se pitanje religije, koje do tada nije bilo bitno. U tom razdoblju takoe se javljaju

polne sklonosti i polne strati. Ruso govori prilino opirno o polnom ivotu i daje mnogo

dobrih saveta. Treba paziti da u detetu ne probudimo prerano polne elje. Da ne bi postala

mekuci deca ne smeju da lenare i ne smeju da itaju erotske knjige. Kada dete pita o stvarima

vezanim za polni zivot treba se truditi da se na ta pitanja neda odgovor ili ga bar nekako izbei,

ali nikako se ne sme lagati.

Vaspitanje ene

Rusoovi pogledi na enu i ensko vaspitanje spadaju u njegove najzaostalije poglede.On je uveren da izmeu mukarca i ene postoje velike razlike, i to u samom postojanju,

9


10/13

sposobnostima i zanimanjima. Po njegovom miljenju ena postoji samo zato da bi raala decu

i ugaala muu, kao i da se brine za njegovu sreu. Zbog tih razlika zenu je potrebno drugaije

odgajati nego mukarca. Pre svega treba je vaspitati tako da bude sposobna da se brine o muu

i kuanstvu. Takodje je potrebno i fiziko vaspitanje da bi ena radjala zdrav narastaj. U

moralnom pogledu ena treba da bude posluna, ponizna, umerena i uljudna. ena mora biti

stalno podreena autoritetu. Ovi pogledi nisu predstavljali samo Rusoove stavove ve i stavove

sitne buroazije, iji je ideolog bio Ruso.

Zakljuak

10


11/13

an ak Ruso je snana figura francuskog prosvjetiteljstva, svojim je snanim

knjievnim stilom, svojom veoma uvstvenom i ingenioznom prirodom i upravo fanatikom

privrenou svojim idejama snano razbudio pedagoke ideje u drutvenoj svesti XVIII veka i

doveo ih u sredite panje. Priroda i sloboda, to su osnovi njegovih filozofskih, sociolokih,

politikih i pedagokih pogleda. Strastveno borben protiv ekonomskih, politikih i idejnih

okova feudalizma, vezan tekoama i sponama sitnoburoaskih slojeva, postao je predstavnik

ideja bratstva, slobode i jednakosti, ali je ujedno zapadao, naroito svojim pedagokim po-

gledima, u teka protuslovlja, koje je mogue razumeti delomino iz njegovog klasno-

drutvenog poloaja (bori se protiv feudalizma i kritikuje ga a ujedno idealizira ekonomsku i

socijalnu sredinu sitnih vlasnika), a delomino iz njegovog prilino neuravnoteenog karaktera.

Kritika Rusoovih pogleda nije teka, jer su greke dovoljno oite. Navest u samo neke.

U tenji da bi dete udaljio od feudalnog drutvenog ureenja, iao je predaleko, te je makar na

prvom stepenu detetovog razvoja izolirao vaspitanika od bilo kojih drutvenih uticaja. Ne moe

se prihvatiti ni Rusoovo oboavanje prirode deteta, koju postavlja u sredite vaspitanja i stvara

od nje glavni odgojni imperativ, a niti njegovo precenjivanje deijeg iskustva. To se osobito

opaa u njegovom i suvie malom uvaavanju sistematskog znanja i udbenika. Jasno je

takoe, da vaspitanje ne sme nikada gledati samo na vaspitanje oveka kao pojedinca, nego je

potrebno uvek teiti da vaspitamo oveka i za drutvenu zajednicu i da ga uvodimo u drutvene

zadatke. Ruso je takoe greio u primeni vaspitnog metoda, jer je previe oekivao od

samostalnosti deteta, od njegovog samostalnog rada i miljenja, te je premalo dolazio doizraaja vaspitaev autoritet. Iako j e traio od roditelja, da detetu poklone svu vaspitnu brigu,

sam je svoga idealnog vaspitanika istrgao iz drutvenog ivota. Njegovi pogledi o eni i

enskom odgoju oito su nazadni.

Najoitija protivrenost Rusoovog uenja u vaspitanju jesu: Ruso zahteva, da vaspitanje

apsolutno vodi rauna o prirodi deteta i njegovom razvoju, dok je ujedno sam iskonstruisao

sliku toga razvoja; Ruso zabranjuje da vaspitanika uvodimo u kulturu, a ujedno ga sam

upoznaje s kulturnim napretkom; iznosi da treba poeti s umnim i moralnim vaspitanjem nakondvanaeste godine, a s moralnim iza petnaeste, dok sam poinje s time ve ranije; zabranjuje

uticaj na razvoj deteta, dok ujedno oekuje od vaspitaa vrlo mnogo; zahteva, da se ena u

svemu podreuje muu, dakle takoe i u miljenju, dok ujedno istie, da ga umno ne dostie.

Bez obzira na sve nedostatke, Ruso je vrlo snano uticao na tadanju i kasniju

pedagogiju, on se grevito opirao skolastikoj nastavno-vaspitnoj ukruenosti u sadraju i

metodama, te se oduevljavao za odgojni demokratizam. Njegovo izrazito psiholoko shvatanje

naela: vaspitanje treba da je u skladu s prirodom, njegov zahtev za povezivanjem nastave sa

okolinom i iskustvima djeteta, s njegovim ivotom, njegovo naglaavanje aktivnosti djeteta,

11


12/13

nega ula, otklanjanje suvoparnog nastavnog mehanizma i oduevljavanje za realistiko

obrazovanje, za fiyiko i radno vaspitanje, za vaspitanje oveka, ukratko njegovo duboko i

iskreno potovanje linosti deteta sve su to stvari, koje su prele u najbolju vaspitnu

tradiciju, iako je istina, da je Ruso ve pokoju ideju naao kod Locka.

Literatura

12


13/13

lebnik Leon:Opta istorija kolstva i pedagokih ideja

Zaninovi Mate:Pedagoka hrestomatija

Grandi Radovan:Uvod u pedagogiju

www.wikipedia.org

13

Documents

Shvatanje vaspitanja u djelu Žan Žaka Rusoa